ELEKTRICITET I MAGNETIZAM

Elektricitet i magnetizam

43

21. Elektrina struja

Sl. 21.1 Deo putanje elektrona u provodniku: taka A poetni poloaj elektrona; taka B krajnji poloaj elektrona kad polje ne deluje; taka B krajnji poloaj elektrona kad se kretanje vri u polju.

21.1. Ja ina struje

Sl. 21.2. Deo provodnika kroz koji protie struja.

Sl. 21.3. Andr Marie Ampre (1775-1836), francuski fiziar koji je matematiki formulisao vezu izmeu jaine struje i sila u magnetnom polju.

Sl. 21.4. Struja je ista u svim presecima provodnika od poetne do krajnje take.

21.2. Elektri na otpornost

44

V. Drini OSNOVE FIZIKE

22. Omov zakon

22.1. Omov zakon za deo kola

Sl. 22.1. Deo provodnika u elektrinom polju sa razlikom potencijala Va-Vb na njegovim krajevima

22.2. Zatvoreno kolo

a) b)

c)

Sl. 22.2. Formirano zatvoreno strujno kolo moe se uporediti sa pumpanjem vode prema turbini koja koristi energiju vode.

Sl. 22.3. ematski simbol za otpornik.

Sl. 22.4. ema elektrinog kola u koje su povezani izvor EMS i potroa.

Elektricitet i magnetizam

45

Sl. 22.5. ematski simbol za izvor EMS koji ima konstantnu razliku potencijala na krajevima, daje stuju koja se ne menja sa vremenom i naziva se izvor jednosmerne struje

a) b) Sl. 22.6. ema elektrinog kola u koje su povezani izvor EMS i potroa

Sl. 22.7. Alessandro Volta (1745-1827), italijanski fiziar. Otkrio je prvi izvor EMS koji ine elektrode od cinka-Zn i bakra-Cu uronjene u vodeni rastvor sumporne kiselineH2SO4. Po njemu, jedinica za potencijal nazvana je volt.

22.3. Rad i snaga elektri ne struje i Dulov zakon

Sl. 22.8. Aparatura Dejmsa Dula za merenje energije elektrine struje.

22.4. Omov zakon za celo kolo

46

V. Drini OSNOVE FIZIKE

23. Sloena strujna kola

Sl. 23.1. Vitstonov most

Sl. 23.2. Simboli za instrumente: A - ampermetar, V - voltmetar i G - galvanometar

Sl. 23.3. Simbol za prekida

23.1. Prvo Kirhofovo pravilo

Sl. 23.4. vorna taka u kolu za koju je I I1 I2 = 0

Elektricitet i magnetizam

47

23.2. Drugo Kirhofovo pravilo

Sl. 23.5. Kontura izdvojena iz nekog sloenog strujnog kola

23.3. Redna veza otpornika

a) b) c) Sl. 23.6. a) Redna ili serijska veza otpornika; b) struje i naponi kod redno vezanih otpornika; c) isto kolo posle zamene serijski vezanih otpornika ekvivalentnim otporom

23.4. Paralelna veza otpornika

Sl. 23.7. Paralelna veza otpornika

48

V. Drini OSNOVE FIZIKE

Sl. 23.8. Struje i naponi kod paralelno vezanih otpornika

Sl. 23.9. Kolo dobijeno posle zamene paralelno vezanih otpornika ekvivalentnim otporom

Sl. 23.10. Prednosti i nedostaci redne i paralelne veze

23.5. Merenje struje i napona

Sl. 23.11. Merenje struje i napona na otporniku R

Elektricitet i magnetizam

49

23.6. Kondenzatori

Sl. 23.12. Simbol za kondenzator

Sl. 23.13. Kondenzator u elektrinom kolu

Sl. 23.14. Tri kondenzatora vezana serijski

Sl. 23.15. Ekvivalentno kolo

Sl. 23.16. Paralelno vezana tri kondenzatora

50

V. Drini OSNOVE FIZIKE

24. Elektrina struja u razliitim sredinama i materijalima

24.7. Elektri na struja u te nostima

Sl. 24.1. Provoenje struje kroz elektrolit kretanjem pozitivnih i negativnih jona ka elektrodama, negativnoj katodi i pozitivnoj anodi

Sl. 24.2. Elektroliza bakra

24.2. Struja u gasovima

Sl. 24.3. Dejstvom jonizatora, zagrevanjem ili zraenjem, u gasu se stvaraju joni koji provode struju kroz gas

Sl. 24.4. Grafiki prikazana zavisnost struje u kolu od napona na elektrodama, I = f (U ) , pri proticanju struje kroz jonizovan gas

Elektricitet i magnetizam

51

24.8. Termoelektronska emisija

Sl. 24.5. Dioda

Sl. 24.6. Karakteristika diode

Sl. 24.7. Kolo za odreivanje karakteristike triode

Sl. 24.8. Karakteristika triode

24.9. Dielektrici

52

V. Drini OSNOVE FIZIKE

24.10. Poluprovodnici

Sl. 24.9. Klasifikacija materijala u elektrotehnici

Elektricitet i magnetizam

53

24.11. Superprovodnici

Sl. 24.10. Heike Kamerlingh Onnes, danski fiziar, prvi je preveo helijum u teno agregatno stanje 1908. g., zatim otkrio superprovodnost i za to dobio Nobelovu nagradu 1913. g.

54

V. Drini OSNOVE FIZIKE

25. Magnetno polje

Sl. 25.1. Magnet i magnetni dipol

r 25.12. Magnetna indukcija, B

Sl. 25.2 Kretanje naelektrisanih estica u magnetnom polju

Sl. 25.3 Odreivanje magnetne sile na naelektrisanu esticu koja se kree kroz magnetno polje

Sl. 25.4. Smer vektora sile kada se u r magnetnom polju indukcije B kree pozitivno naelektrisana estica brzinom r v

Sl. 25.5. Smer vektora sile kada se u magnetnom polju indukcije r B kree negativno r naelektrisana estica brzinom v

Elektricitet i magnetizam

55

25.12.1. Linije magnetne indukcije

Sl. 25.6 Metalni opiljci na listu papira, ispod koga se nalaze magneti sa razliitim rasporedom polova, rasporeuju se u pravcu linija magnetne indukcije

Sl. 25.7 Linije magnetne indukcije prirodnog magneta.

25.12.2. Magnetni fluks

Sl. 25.8. Povrina izdeljena na elementarne povrine r dS da bi se dobio elementarni fluks d

56

V. Drini OSNOVE FIZIKE

25.13. Magnetno polje nastalo kao posledica struje

25.13.1. Bio-Savarov zakon

Sl. 25.9 Odreivanje magnetne indukcije u blizini provodnika sa strujom

25.13.2. Magnetno polje pravolinijskog provodnika sa strujom

Sl. 25.10. Magnetno polje pravolinijskog provodnika sa strujom

Sl. 25.11. Linije magnetne indukcije oko pravolinijskog provodnika sa strujom i

Sl. 25.12. Pravilo desne ruke primenjeno na pravolinijski provodnik sa strujom

Elektricitet i magnetizam

57

Sl. 25.13. Izraunavanje magnetne indukcije pravolinijskog provodnika sa strujom

25.13.3. Magnetno polje krunog provodnika sa strujom

Sl. 25.14. Magnetno polje krunog provodnika sa strujom.

Sl. 25.15. Izraunavanje magnetne indukcije krunog provodnika sa strujom

58

V. Drini OSNOVE FIZIKE

Sl. 25.16. Magnetna indukcija u centru krunog provodnika

25.14. Amperov zakon

Sl. 25.17. Dva provodnika sa strujama i1 i i2 obuhvaena zatvorenom konturom

Sl. 25.18. Izraunavanje indukcije dugog pravolinijskog provodnika sa strujom primenom Amperovog zakona

25.14.4. Magnetno polje solenoida

Sl. 25.19. Magnetno polje solenoida

Elektricitet i magnetizam

59

Sl. 25.20. Formiranje magnetnog polja solenoida

Sl. 25.21. Presek solenoida sa konturom abcd koja obuhvata n namotaja sa strujom i

60

V. Drini OSNOVE FIZIKE

26. Provodnik sa strujom u magnetnom polju

26.15. Magnetna sila na provodnik sa strujom

Sl. 26.1. Sila na elektron koji se kree kroz provodnik u magnetnom polju

Sl. 26.2. Deformisanje provodnika pod dejstvom magnetne sile

Sl. 26.3. Odreivanje smera sile na provodnik sa strujom u magnetnom polju prema vektorskom proizvodu u izrazu 26.2

26.16. Spreg sila na provodnik u obliku rama u magnetnom polju

Elektricitet i magnetizam

61

Sl. 26.4. Spreg sila deluje na provodnik u obliku rama ako kroz njega protie struja kada se on nalazi u magnetnom polju.

26.17. Magnetno polje dva paralelna provodnika sa strujom

Sl. 26.5. Meusobno dejstvo dva paralelna provodnika sa strujom

Sl. 26.6. Provodnici sa paralelnim strujama se privlae (a); provodnici sa antiparalelnim strujama se odbijaju (b).

62

V. Drini OSNOVE FIZIKE

27. Magnetni materijali

27.18. Magnetni dipol, magnetni dipolni moment

Sl. 27.1. Odreivanje smera magnetnog dipolnog momenta pravilom desne ruke

Sl. 27.2. Spreg sila na kruni provodnik u magnetnom polju

27.19. Vrste magnetnih materijala

Sl. 27.3. Roulandov prsten kojim se ispituju magnetne osobine supstancija

Sl. 27.4. Zavisnost indukcije od jaine polja kod feromagnetnog gvoa ili kriva namagnetisanja B=f(H)

Sl. 27.5. Zavisnost - magnetne propustljivosti od jaine polja H za feromagnetno gvoe

Elektricitet i magnetizam

63

Sl. 27.6. Zavisnost relativne magnetne propustljivosti od temperature

Sl. 27.7. Kriva namagnetisanja, histerezis

64

V. Drini OSNOVE FIZIKE

28. Indukovana elektromotorna sila

a)

b)

Sl. 28.1. a) Majkl Faradej (1791-1867), zapoeo je samostalan ivot kao raznosa novina, radio kao pomonik u laboratoriji jednog instituta, da bi za nekoliko godina postao jedan od najveih Engleskih fiziara. b) Eksperiment koji je Faradej izveo 1831. godine. U kalem od provodne ice stavio je magnet, koji je takoe bio kalem vezan za izvor struje. Kad je magnet naglo izvadio iz kalema, instrument je registrovao postojanje struje u kalemu.

Sl. 28.2. Pri kretanju magneta napred-nazad zapaa se nastanak struje u instrumentu.

Sl. 28.3. Pri zatvaranju i otvaranju prekidaa P u instrumentu se zapaa nastanak struje

28.1. Faradejev zakon indukcije

.

Sl. 28.4. Naini promene magnetnog fluksa

Elektricitet i magnetizam

65

28.2. Lencovo pravilo

Sl. 28.5. Razliiti sluajevi primene Lencovog pravila na provodnik u obliku r rama koji se nalazi u magnetnom polju ipkastog magneta sa indukcijom B

28.3. Mikroskopski pogled na indukciju

a)

b)

Sl. 28.6. a) Pravougaoni provodnik sa jednom stranicu duine l koja r moe da se kree brzinom v u polju magnetne indukcije B ; b) dejstvo r r r magnetne sile Fm = q v B na elektrone i indukovanje struje i

Sl. 28.7. Odreivanje smera indukovane struje

28.4. Me usobna indukcija i samoindukcija

Sl. 28.8. Zatvaranje ili otvaranje prekidaa prouzrokuje promenu fluksa magnetnog polja stvorenog strujom u prvoj konturi i obuhvaenog drugom konturom, pa se indukuje struja u drugoj konturi

66

V. Drini OSNOVE FIZIKE

Sl. 28.9. Zatvaranje ili otvaranje prekidaa dovodi do promene sopstvenog fluksa i indukovanja struje

Sl. 28.10. ematski simbol za induktivni element, induktivnost u kolu.

Sl. 28.11. Kolo jednosmerne struje za demonstraciju kanjenja u paljenju ili gaanju sijalica, pri zatvaranju ili otvaranju prekidaa usled samoindukcije.

Elektricitet i magnetizam

67

29. Naizmenina struja

29.5. Proizvo enje neizmeni nih struja

Sl. 29.1. Proizvoenje neizmenine struje rotacijom provodnika u obliku rama u homogenom magnetnom polju

Sl. 29.2. Promena vrednosti indukovane EMS, u toku jednog obrtaja rama oko ose O, od = 0, preko = m, = 0 i = m , ponovo do = 0

Sl. 29.3. Simbol za izvor naizmenine struje

29.6. Otpori u kolima naizmeni ne struje

Sl. 29.4. Termogena R, induktivna L i kapacitivna otpornost C.

68

V. Drini OSNOVE FIZIKE

29.6.5. Termogeni otpor

Sl. 29.5. Termogeni otpornik povezan u kolo sa izvorom naizmenine struje

Sl. 29.6. Vremenska zavisnost napona i struje u kolu sa termogenim otporom.

a) b) c) Sl. 29.7. Fazori napona uR (a) i struje iR (b) u proizvoljnom trenutku t; dva fazora rotiraju sa istom fazom (c).

Sl. 29.8. Fazori struje iR i napona uR u trenutku za koji je t = /2= 90.

Elektricitet i magnetizam

69

29.6.6. Kapacitivni otpor

Sl. 29.9. Kondenzator povezan u kolo sa izvorom naizmenine struje.

Sl. 29.10. Vremenska zavisnost napona i struje u kolu sa kapacitivnim otporom

Sl. 29.11. Fazorski dijagram struje i napona u proizvoljnom trenutku t za kolo koje ima kapacitivni otpor

29.6.7. Induktivni otpor

Sl. 29.12. Zavojnica povezana u kolo sa izvorom naizmenine struje.

70

V. Drini OSNOVE FIZIKE

Sl. 29.13. Vremenska zavisnost napona i struje u kolu koje ima induktivi otpor.

Sl. 29.14. Fazorski dijagram struje i napona u proizvoljnom trenutku t za kolo koje ima induktivni otpor.

29.7. Efektivne vrednosti struje i napona

Sl. 29.15. Termogeni otpornik u kolu jednosmerne i naizmenine struje.

29.8. Serijsko RLC kolo. Omov zakon.

Sl. 29.16. Serijski vezani termogeni, kapacitivni i induktivni otpor

Elektricitet i magnetizam

71

Sl. 29.17. Fazor struje u kolu sa serijski vezanim termogenim, kapacitivnim i induktivnim otporom Tabela 29.1

UR=IR napon

na termogenom otporu - R

u fazi sa

strujom strujom za /2 struji za /2

UC=IXC na kapacitivnom otporu - XC kasni za UL =IXL

na induktivnom otporu - XL

prednjai

Sl. 29.18. Crtanje dijagrama fazora napona u kolu sa serijski vezanim termogenim, kapacitivnim i induktivnim otporom

Sl. 29.19. Sabiranjem fazora svih napona u kolu dobija se fazor EMS ili fazor ukupnog napona

Sl. 29.20. Odnos izmeu efektivnih vrednosti napona u serijskom RLC kolu

72

V. Drini OSNOVE FIZIKE

Sl. 29.21. Rezonancija

Sl. 29.22. Prema Pitagorinoj teoremi je Z = R 2 + X 2

Podsetnik:

efektivna struja efektivni napon maksimalna struja maksimalni napon trenutna struja trenutni napon

I I eff = U U eff

Im 2 U = m 2

I=

U Z

Im, I0
Im =

Um, U0 i = I m sin (t + ) i= u = U m sin t

Um Z

u Z

29.9. Snaga naizmeni ne struje

Sl. 29.23. Snaga u serijskom RLC kolu P = Pa2 + Pr2 ili P = Pa cos

Elektricitet i magnetizam

73

29.10. Trofazna struja

Sl. 29.24. Trofazni sistem dobijen od tri kalema koji se obru u homogenom magnetnom polju

Sl. 29.25. Trofazni sistem vezan u trougao.

Sl. 29.26. Fazorski dijagram struja, faznih i linijskih, za sistem vezanu trougao

74

V. Drini OSNOVE FIZIKE

Sl. 29.27. Trofazni sistem vezan u zvezdu.

Sl. 29.28. Fazorski dijagram napona, faznih i linijskih, za sistem vezan u zvezdu

29.11. Transformatori i njihova primena

Sl. 29.29. Najjednostavnije kolo sa transformatorom.

Sl. 29.30. ematski simbol za transformator.

Elektricitet i magnetizam

75

Sl. 29.31. Uproena ema energetskog sistema za prenos energije na daljinu.