RESURSI ZAPOSLENIH I KVALITET U ODRAVANJU TEHNIKOG SISTEMA METALOPRERAIVAKE INDUSTRIJE

Milorad Gegi, dipl.ma.in., USS "Beli limovi" d.o.o - abac Zaposleni u odravanju, obezbeuju kontrolisano odvijanje svih procesa na nivou zahtevanog kvaliteta funkcionisanja sistema ija je besprekornost rada osnovni preduslov za visok kvalitet finalnih proizvoda.U ovom radu analizirana je funkcija odravanja fabrikog tehnikog sistema sa aspekta angaovanosti resursa zaposlenih. Analizirani su i neki najee identifikovani otkazi. Detalji pojedinih aktivnosti u odravanju posebno su razmatrani. Kljune rei: kvalitet, unapreenje, proces, odravanje

UVOD Funkcija "Odravanje" predstavlja jedan od kljunih elementa tehnike podrke proizvodno poslovnom sistemu metalopreraivake industrije. Sloenost strukture funkcionisanja tehnikog sistema ove industrije namee potrebu za efikasnim odravanjem kao najznaajnijim faktorom ukupnog opsega ivotnog ciklusa tehnikog sistema. Odravanje predstavlja itav niz pripremnih i izvrnih aktivnosti na predvianju, spreavanju i otklanjanju otkaza na tehnolokoj opremi, odnosno tehnikom sistemu sa ciljem postizanja neophodnog nivoa njegove radne sposobnosti. Odravanje radnih karakteristika u normalnim granicama, sa aspekta novog koncepta kvaliteta, zasnovano je na konceptu preventivnih mera ili akcija, koje e spreiti pojavu otkaza, odnosno unapred eliminisati uzrok pojave neusaglaenosti u funkcionisanju tehnikog sistema. Ovaj posao je nemogue efikasno sprovesti bez sposobnih i kompetentnih radnika. Osnovni cilj menadmenta je da ima najbolje i najkvalitetnije ljude koji e u okviru svojih radnih aktivnosti na odravanju opreme ostvariti najbolje rezultate. U ovom radu izvriemo analizu dela mera i aktivnosti funkcije "Odravanje" na primeru fabrike USS "Beli limovi" - d.o.o
Kontakt: Miroslav Gegi USS Beli limovi, abac Hajduk Veljkova bb, 15000 abac E-mail: gegic@verat.net

RESURSI ZAPOSLENIH U ODRAVANJU Stepen angaovanosti, mesto na domaem, a najvie na svetskom tritu, za koje je fabrika poetno i bila projektovana i za koje sada najvie i radi u izmenjenoj poziciji svetskih privrednih kretanja i tendencija globalizacije, u najveoj meri odreuju tehnologiju obezbeenja resursa zaposlenih. Brz tehniki progres u ijoj se osnovi nalazi napredak informatikih tehnologija, kao i strateka integracija sa United States Steel Corporation, sutinski je promenio okruenje u poslednjih nekoliko godina u odnosu na ono u kojem je fabrika egzistirala od osnivanja 1983.godine pa sve do 2003.godine. Organizacija se veoma brzo prilagodila nastalim promenama. U sadanjim uslovima stratekog partnerstva sa USS multinacionalnom korporacijom za proizvodnju elika, fabrika obezbeuje sve neophodne resurse za efikasno odravanje tehnikog sistema. Resursi zaposlenih u funkciji "Odravanje", obezbeuju kontrolisano odvijanje svih procesa na nivou zahtevanog kvaliteta funkcionisanja opreme ija je besprekornost u radu osnovni preduslov za visok kvalitet Belog lima.

Institut za istraivanja i projektovanja u privredi, Beograd. Sva prava zadrana

Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009

67

M. Gegi Resursi zaposlenih i kvalitet u odravanju tehnikog sistema metalopreraivake industrije

Tabela 1. Izvod iz strukture zaposlenih u odravanju sa analizom kvalifikacione strukture

R.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. NAZIV RADNOG MESTA Rukovodilac OJ Odravanje ef odeljenja tehnike pripreme Inenjer tehnike pripreme Tehniar pripreme Tehniar pripreme Referent za zajednike poslove Zanimanje mainski inenjer mainski inenjer mainski inenjer mainski tehniar elektro tehniar ekonomski tehniar Kvalifikacija VSS VSS VSS SSS SSS SSS Broj izvrilaca 1 1 1 1 1 1

MAINSKO ODRAVANJE - Mainska radionica

7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. ef mainskog odravanja Poslovoa Pogonski inenjer odravanja Izdava alata Metalostrugar Metaloglodac Majstor specijalista za zavarivanje legiranih elika Majstor specijalista za zavarivanje cevi pod pritiskom Elektroluni zavariva Gasni zavariva Mainbravar Regler Majstor specijalista za pumpe i kompresore Majstor montae ventila Majstor specijalista za prenosnike Podmaziva Majstor specijalista za vakum filtere Pomoni radnik mainski inenjer mainski tehniar mainski inenjer alatniar metalostrugar metalogloda varilac varilac varilac varilac mainbravar mainbravar kompresorista hidrauliar mainbravar mainbravar hidrauliar radnik VSS SSS VS VKV KV KV VKV VKV KV KV KV KV VKV KV VKV KV KV NKV 1 1 1 1 1 1 2 2 3 2 2 2 2 1 2 2 1 1

ELEKTRO RADIONICA
32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. ef TJ Elektro odravanje Inenjer slabe struje Inenjer jake struje Poslovoa Majstor specijalista za jaku struju Elektriar I, Elektriar II Uklopniar Smenski elektriar elektro inenjer elektro inenjer elektro inenjer elektro tehniar elektriar elektriar elektro tehniar elektriar VSS VSS VS VKV VKV KV, VKV SSS KV 1 1 1 1 2 3+2 1 2

Kod razmatranja bitnog elementa angaovanja resursa zaposlenih posebno se analizira odnos izmeu ve postojee i potrebne strukture angaovanih radnika u ovoj funkciji. Takoe se analiziraju radna zaduenja zaposlenih iz drugih funkcionalnih celina u fabrici definisana u opisu njihovih radnih mesta. Na osnovu ovih prethodnih pretpostavki utvren je plan angaovanja zaposlenih za funkciju "Odravanje" sa dinamikom popune, brojem kvalifikacijama i vrstama zaposlenih. Preispitivanje i obnavljanje resursa zaposlenih u ovoj funkciji uobiajen je postupak rukovo68

dstva u odreenim vremenskim intervalima. Ovaj element je naroito postao bitan nakon ulaska informatikih tehnologija tree generacije u fabrike hale. One su uslovile potrebu za novim i to specifinim strunjacima. Ovakva potreba prinudila je upravu da se okrene stratekom planiranju resursa zaposlenih. Taj pristup zahteva istovremeno ukljuivanje dva elementa i to: planiranje potrebe za zaposlenim na srednje dug i na dug rok, i planiranje zaposlenih na taj nain da oni podravaju uspeh poslovne politike.
Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009

M. Gegi Resursi zaposlenih i kvalitet u odravanju tehnikog sistema metalopreraivake industrije

U nastavku, tabelom 1, dajemo izvod iz strukture zaposlenih sa analizom kvalifikacione strukture za funkciju "Odravanje". TEHNIKO ODRAVANJE U FABRICI Fabrika razvija i primenjuje plan i program odravanja infrastrukture u cilju njenog konstantnog ispunjenja zadataka. Poto je funkcija "odravanje" vaan element integralne logistike podrke poslovnom sistemu, koja zahteva aktivnosti razvoja sopstvenih kapaciteta onda ona mora biti ugraena u integrisani prosesni sistem modela menadmenta kvaliteta u skladu sa ISO 9001:2000 standardom, kojim ova fabrika raspolae prema sertifikatu od 2002.g. Tehniki sistem fabrike projektovan je tako da, pored zadovoljenja performansi za proizvodnju, bude pogodan za kvalitetno odravanje. Smanjenje, ili ak, gubljenje radne sposobnosti tehnikog sistema u eksploataciji proizilazi iz najrazliitijih uzroka koji utiu na poetne parametre, izazivajui habanje, deformaciju, lomove, koroziju i druga oteenja elemenata opreme. Ako je stanje sistema takvo da je vrednost bilo kog parametra sposobnosti tehnike funkcije narueno, odnosno da ne odgovara zahtevima propisanim u tehnikoj dokumentaciji, onda takav sistem smatramo nesposobnim za rad. Radna sposobnost sistema moe biti obnovljena u toku odravanja ili se pak, konstatuje da je obnova funkcionisanja kroz proces odravanja ekonomski neopravdana sa aspekta, vremena i sredstava. Uloga upravljanja kvalitetom u odravanju je da vri merenja po programima i dokumentaciji funkcije "odravanje", zatim da prikuplja podatke koje nakon obrade dalje prosleuje i dostavlja top menadmentu. U okviru ovoga podrazumeva se i davanje predloga za naredne korake za promenu stanja odnosno kontinualnog unapreenja procesa. Kontrola kvalaiteta u funkciji "odravanje" obuhvata sledee zadatke:

pregled geometrijske tanosti delova, prijem i kontrola tanosti izrade delova, prijem izvrenih postupaka odravanja, statistiki nadzor nad procesom, analiza otkaza, analiza uzroka i posledica.

U fabrici "Beli limovi" d.o.oabac uglavnom se primenjuju dva modela odravanja i to: preventivno odravanje (prema stanju), tekue odravanje (nakon otkaza).

Tekue odravanje je takav oblik odravanja koji se obavlja prema naelu kvar-popravak.. Najcece je hitnog karaktera pa se otklanja samo kvar koji spreava nastavak proizvodnje. Drugi kvarovi koji prate osnovni kvar ili koji su zbog njega nastali, a koji ne utiu na nastavak proizvodnje otklanjaju se kasnije - za vreme mirovanja maine ili opreme. Dakle, kada govorimo o oblicima tekueg odravanja, uvek mislimo na efikasnost otklanjanja iznenadnih odnosno neke vrste neplaniranih otkaza Dodatni problem, neplaniranih otkaza, nastaje u momentu kada na skladitu ne postoji odgovarajui rezerni deo. U takvim sluajevima problem se reava: "Nalogom za hitnu nabavku", ili hitnim nalogom za izradu novog dela u fabrikoj radionici. I jedan i drugi sluaj nepovoljno deluju na kompletni organizacioni procesni sistem. Rezerni delovi za elemente sklopova koji su statistikom analizom ocenjeni kao kritini u svakom momentu se mogu zameniti istim takvim sa fabrikog skladita. Dakle ovde je problem neuobiajeni otkaz izazvan nepredvidivim nasilnim lomom mainskog sklopa ili dela, zatim tu su i neuobiajeni otkazi funkcionisanja modula na hidraulinim instalacijama, otkazi na izmenjivaima toplote, otkaz pumpi, reduktora, prestanak energetskog napajanja, nepredvidivi otkazi na mainama alatkama itd.

Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009

69

M. Gegi Resursi zaposlenih i kvalitet u odravanju tehnikog sistema metalopreraivake industrije

Slika 1. Dijagram toka procedure "Tekue odravanje"

70

Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009

M. Gegi Resursi zaposlenih i kvalitet u odravanju tehnikog sistema metalopreraivake industrije

PLANIRANJE ODRAVANJA Planiranje odravanja je proces definisanja svih dogaaja i postupaka koji su neophodni ili utiu na optimalnost procesa odravanja, a uz primenu odgovarajuih sredstava i metoda. Planiranje aktivnosti odravanja u fabrici se izvodi preventivno odravanje ili odravanje nakon otkaza. Kada se radi o odravanju nakon otkaza aktivnosti planiranja se odnose na dva sluaja i to: intervencija na otkazu se moe odloiti, na skladitu ne postoje odgovarajui rezerni delovi.

vrste otkaza, ugovorna organizacija garantuje poetak radova u vremenskom periodu od 24 do 48 sati nakon prijema naloga. Precizniji rok formulie se predugovorom. Poslovi i aktivnosti ovog izvoaa radova obuhvataju: blagovremeni dolazak, analizu otkaza, pomo pri nabavci rezervnih dijelova ako ih nema na fabrikom skladitu, proveru kvaliteta komunikacijske mree na delu opreme mesta otkaza, intervenciju, i putanje postrojenja u pogon. Ugovorni izvoa radova mora uvek raspolagati sopstvenom opremom za otklanjanje otkaza. NEKI OZBILJNI OTKAZI NA SISTEMU Otkaz funkcionisanja elemenata na postrojenjima hidrauline instalacije moe, ponekad, izazvati celodnevne prekide funkcionisanja procesa. Zbog toga se svakodnevno, u preventinom smislu, vri provera nivoa radnog fluida hidraulinih rezervoara, odmah saniraju mesta na kojima se vizuelno utvrdi kapanje uljne tenosti, ispituje rad hidraulinih maina u praznom hodu i vri provera radnog pritiska. Veoma retko ili nikako, na licu mesta, obavlja se zamena pojedinanih elemenata na hidraulinim pumpama, ovaj posao se radi samo u fabrikoj radionici. Dakle, odmah se vri zamena kompleta hidrauline pumpe na instalaciji. Odravanju sistema za preiavanje otpadnih voda poklanja se poseba panja. Zakonski propisi i regulative vezani za zatitu ivotne sredine su sve zahtevniji. Posebna panja se poklanja odravanju merno regulacione opreme (MRO) separacionog sistema otpadnih voda. Ova oprema ima naroitu vanost na pozicijama crpnih stanica, rasteretnih preliva, kolektora i retenzionih bazena. Dijagnostika MRO se postavlja na dovodu otpadne vode i na odvodu preiene vode. Paralelno ovom sistemu obavljena je instalacija MRO za nadgledanje proticanja primarnog i recikliranog mulja. I jedna i druga je otporna na vlagu, temperaturu i koroziju a istovremeno je podesna za odravanje. Dijagnostika oprema, na sistemu za odravanje i nadgledanje preiavanja otpadnih voda koja je instalirana poslednjih godina, sadri merae, sonde i senzore odnosno elektronski i kompjuterski sistem za prenos, priku71

Cilj planiranja odravanja je: 1) Ostvarivanje maksimalnih proizvodnih uinaka, smanjenje trokova, poveanje kvaliteta i efektivnosti tehikog sistema. 2) Ravnomerno optereenje proizvodnih mesta sa aspekta trokova. Planiranje odravanja obuhvata: plan i program odravanja, tehnologiju odravanja, normative rezervnih delova i materijala sa planom potrebnog alata i pribora, tehniku dokumentaciju, plan supstitucije uvoznih rezervnih delova, finansijsko planiranje odravanja, i praenje ponaanja tehnikog sistema.

Program odravanja, sadri opis logike svih oblika odravanja, ukljuujui grajevinsko i elektro-odravanje, kao i opis verifikacije funkcionisanja svakog elementa obuhvaenog programom odravanja. Sam tok proceduralnih aktivnosti korektivnog odravanja u ovoj fabrici dat je dijagramom toka na slici 1. ANGAOVANJE UGOVORNOG IZVOAA RADOVA Ponekad je otkaz takav, da fabrika sluba nije u stanju da ga otkloni, pa se angauje ugovorna organizacija izvan fabrike. Odravanje opreme i maina se ovim organizacijama poverava delimino ili u potpunosti to pre svega zavisi od oblika otkaza. i u jednom i u drugom sluaju izbor isporuioca ovakvih usluga se obavlja prema utvrenim procedurama. Ovo naravno, izaziva odreeni vremenski zastoj i gubitke u tehnolokom procesu. U zavisnosti od tipa i dela postrojenja nad kojim je potrebno izvriti intervenciju, odnosno od
Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009

M. Gegi Resursi zaposlenih i kvalitet u odravanju tehnikog sistema metalopreraivake industrije

pljanje i obradu podataka. Na takvom sistemu se redovno programira uestalost merenja. Dakle na taj nain kompletna dijagnostika oprema montira se direktno na mernom mestu sa kojeg se podaci prikupljaju na disku. Obrada podataka vri se posebnim softverom. Na osnovu programiranih funkcija upravlja se odravanjem ovog sistema. U cilju odranja parametara ispravnog funkcionisanja merne opreme preduzimaju se sve neophodne mere za njeno odgovarajue odravanje. U tom cilju izvodi se itav niz aktivnosti koje se odnose na ienje, kontrolu, kalibraciju, servisiranje i prikupljanja podataka vezanih za rad opreme. Merai protoka kalibriu se na mestu ugradnje. Ovim se postie verifikacija specificiranih performansi i uspostavljaju polazni parametri za budui nadzor ove opreme. Povremenu kalibraciju vri i tim sastavljen od ljudi koje odreuje i sam proizvoa merne opreme. Ovim se postie dopunska verifikacija ispravnog funkcionisanja ugraene opreme. ZNAAJNIJI OTKAZI NA ELEKTRO ENERGETSKOM SISTEMU to se tie podprocesa koji se odnosi na funkciju elektroodravanja osnovni pokazatelj kvaliteta sistema je obezbeenje kontinuiteta isporuke elektrine energije. Prekid isporuke na pojedinim potroaima izaziva vee ili manje tete. Meutim ovaj prekid moe biti veoma nepovoljan po samog potroaa na poziciji u procesu. I pored znaajnih sredstava uloenih u dijagnostiku opremu, tokom poslednjih godina, za otkrivanje kvarova u ranoj fazi ponekad se dese havarijski otkazi. U takvim sluajevima dolazi do oteenja veeg broja elemenata u neposrednoj blizini, a otklanjanje otkaza moe potrajati ceo dan. Statistikom analizom otkaza na elektroopremi otkriveni su elementi ija je pouzdanost najnia. Uglavnom se radi o spojnim mestima na postrojenjima koji su izloeni pregrevanju.

Instalirani su novi senzori za toplotno nadgledanje sa jedne pozicije u procesu. Ovo je ponovo pruilo velike mogunosti za prenos, prikupljanje, memorisanje, obradu i vizuelno pokazivanje mernih podataka. Za ovu namenu razvijen je poseban softver. Time je uspostavljen potpun nadzor kontrolnih jedinica na mernim mestima. Rezultat ovih aktivnosti je bitno smanjenje ili ak eliminacija otkaza zbog pregrevanja spojnih elemenata na energetskim postrojenjima. Mada su kvarovi na energetskim instalacijama relativno esti, na ovom mestu pomenuemo jo samo onaj na glavnim transformatorima jer su takvog tipa da mogu izazvati lanane havarijske otkaze. Naime ponekad se desi da doe do proboja elektrinog luka, kroz papirno uljnu izolaciju u unutranjost transformatora. Gasovi, koji se tom prilikom razvijaju, izazivaju takozvane "eksplozije" to dovodi do pucanja porcelanskog kuita. U tom sluaju mogue je oteenje i susedne opreme od razletelih delova. Ponovno uspostavljanje napajanja, nakon otklanjanja otkaza na energetskim instalacijama u fabrici, ne sme dovesti do opasne situacije. Ovde se vodi rauna o sledeim bitniom principima: oprema i maine se ne smeju nepredvieno pokrenuti, ni jedan pokretni element na opremi ili maini ne sme biti izbaen kod startovanja, svi zatitni ureaji na opremi moraju ostati potpuno aktivni, i zabranjeno je spreavanje zaustavljanja maine ako je ve izdat nalog za njeno zaustavljanje.

Tu bi jo trebalo dodati, da prilikom ponovnog uspostavljanja napajanja na sistemu, odgovorno lice angaovano u pogonu sa glavnog upravljakog poloaja osigurava da na opasnim pozicijama nema zaposlenih radnika. Pregled i analizu nekih otkaza na elektroopremi dajemo u nastavku tabelom 2.

72

Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009

M. Gegi Resursi zaposlenih i kvalitet u odravanju tehnikog sistema metalopreraivake industrije

Tabela 2. Pregled znaajnijih otkaza evidentiranih u fabrikoj slubi elektroodravanja

OTKAZ ELEMENT Izolatori Provodnici Visokonaponsko postrojenje Transformator 6/04 kw 160KVA Prekid napajanja Niskonaponsko razv. postrojenje 0,4 kw Merni transformator UZROK OTKAZA Oteenje izolacije Postavljanje previe blizu objekta. Oteenja prikljuaka. elijska oprema Izolatori VN i NN Dehidratori vazduha Oteenje prikljuaka Proboj elektrinog luka kroz papirno uljnu izolaciju unutar transformatora. Proboj izolacije u sudu transformatora Vlaga u porcelanskom kuitu i unutranji proboj Pregorevanje usled preoptereenja Iskakanje sigurnosne sklopke ili pregrevanje Kidanje provodnika u uetu zbog starenja. Slabljenje spoja zbog starenja Velik otpor rasprostiranja Pov. otpor kontaktnog spoja Otkaz signalnih komponenti Vlaga Neispravni spojevi Elektro-korozija kontaktnih spojeva Poveani pritisak gasa Atmosfersko pranjenje EFEKAT Ispad sistema i preoptereenje Ispad i preoptereenje Ispad sistema DIJAGNOSTIKA Merna oprema Vizuelna kontrola Vizuelna kontrola Kontrola prikljuaka. Pregled opreme. Vizuelna kontrola MERA Zamena izolatora Zamena Zamena ienje izolat. Pregled dehidrat. Kontrola priklj. ienje opreme Remont u radionici i zamena kuita Remont u fabrici transformatora Zamena Revizija ili premotavanje Pregled lokalne komande Popravka ili zamena Zamena ili ienje Popravka ili zamena uzemljivakog sistema Badarenje indikatora Kontrola ili zamena EKS Badarenje transmitera ienje spojeva ili zamena Revizija na bunkeru Badarenje davaa ugla Prenaponska zatita

Ispad sistema

Prekid rada Oteenja susedne opreme usled eksplozije kuita. Veliki. Bez napajanja vie dana. Oteenja okolne opreme Prekid podmazivanja Prekid rada Povean otpor i gubici Povean otpor i gubici Rizik od nezgode Pregrevanje Blokada Prekid dotoka iz rezervoara za vodu Prekid snabdevanja Prekid rada dozatora Otkaz duvaljke za gas Otkaz elemen. dijagn. opreme

Signalne sijalice Specijalna merna oprema. Vizuelna ispekcija.

Energetski transformator Odvodnik prenapona Elektromotori pumpi za podm. Elektromotori Elektromotori reduktora Poveani gubici u prenosu Provodnici Stezaljke

Vizuelna kontrola

Vizuelna kontrola Merna oprema Vizuelna kontrola Merna oprema Merenje napona Vizuelna kontrola

Smanjenje bezbednosti

Uzemnjenje Indikatori temperature Elektronske kartice za sign. Transmiteri za mer.nivoa vode Termoparovi na gasovodu Propelerni nivometar Elektronski dava ugla Spoljna elektronska oprema

Merenje otpora Specijalna merna oprema. Merna oprema Merna oprema Vaenje i vizuelni pregled Vizuelna kontrola Merna oprema Merna oprema

Sistem elektronskih komponenti

Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009

73

M. Gegi Resursi zaposlenih i kvalitet u odravanju tehnikog sistema metalopreraivake industrije

Nastavak tabele 2. RADNO UPUTSVO ZA POPRAVKU MAINE

PODACI O MAINI ZA REMONT - Univerzalni strug PA Proizvoa POTISJE Model A (mm) LA (mm) B (mm) LB (mm) 2000 C (mm) 400 LC (mm) 2000 K (mm) 800 P(kw) 11 Nalog za rad: RN. ******* Nain kontrolisanja Postavljanje lonastog tocila izvriti predvienim alatom. Izvriti proveru magnetnog steznog pribora, odnosno radnog stola. Izboine na pripremanoj povrini ne smeju dodirivati kontrolne letve. Komparator postaviti na nepokretni deo maine. Merni vrh komparatora mora dodirivati neoteenu povrinu klizne staze. Komparator postaviti na nepokretni deo maine. Merni vrh komparatora mora dodirivati neoteenu povrinu klizne staze. Dubina bruenja mora biti 10% vea od maksimalne veliine istroenosti. Q (kg) 3000

PA 810 260 610 631.P Sklop ili deo na maini: Popreni kliza suporta US PA 631.P Zahvat Tehniki uslovi

QMS dokument: RU. ******* Alati i pribori, merni alati

Priprema brusilice PB - 01.60 LTK

Mainu pripremiti za ravno bruenje prema uobiajenom postupku. Priprema povrine mora biti takva da se eliminiu uoljive izboine. Staze klizaa moraju biti paralelne kretanju radnog stola brusilice. Odstupanje: max 0.03 mm

Lonasto tocilo Magnetni stezni pribor.

Izvriti ienje kontaktne povrine klizaa suporta.

Turpija, petrolej, krpa ....

Postavljanje klizaa na radni sto brusilice.

Komparator

Stezanje elektromagnetom na brusilici. Kontrola poloaja kliznih staza. Bruenje horizontala prizmi klizaa. Zamena brusnog alata na brusilici. Bruenje profila lastinog repa na prizmi klizaa Otputanje i okretanje klizaa. Ponovno postavljanje i stezanje. Promena alata na brusilici. Bruenje gornje povrine klizaa. Skidanje i odlaganje klizaa ienje maine Montaa poprenog klizaa suporta: US PA 631.P

Kontrolisati doputeno odstupanje

Magnetni sto Komparator

Hrapavost povrine N4

Koturasto tocilo Tocilo sa profilom lastinog repa

Hrapavost povrine N4 Staze klizaa moraju biti paralelne kretanju radnog stola brusilice. Odstupanje: max 0.03 mm

Dubina bruenja mora biti 10% vea od maksimalne veliine istroenosti. Komparator Poravnati kliza na radnom stolu.

Lonasto tocilo Hrapavost povrine N4 Dubina bruenja mora biti 10% vea od maksimalne veliine istroenosti. Standarna kontrolisanja nakon postupka MO Predvienim priborom za ienje Koristiti uobiajen alat za montau

74

Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009

M. Gegi Resursi zaposlenih i kvalitet u odravanju tehnikog sistema metalopreraivake industrije

NEKE UOBIAJENE AKTIVNOSTI REMONTA OPREME Svi proizvoai opreme daju uputstva o vrstama i uestalostima pregleda i odravanja. Istovremeno posebno se opisuju elementi na pozicijama koji su izloeni troenju kao i kriterijumi za njihovu zamenu. Ako i pored toga doe do njihovog loma, pucanja, raspadanja odnosno razaranja pokretni elementi su montirani tako da detalji opreme na samoj maini zadravaju njihovo razletanje. Radno uputstvo za popravku je dokument QMS-a, prema kojemu se izvode radovi u odravanju, odnosno intervencije na maini. Ono se istovre-meno moe opisati i kao delimini tehnoloki postupak popravke. Uz redosled i listu radnih operacija i zahvata u ovom dokumentu navedeni su tehnicki uslovi koji se moraju zadovoljiti prilikom obavljanja odreenih radnih zahvata, potrebni alati i pribori, ali je istovremeno opisan i nain rada i kontrole. Konkretan izgled jednog radnog uputstva za popravku elementa suporta na univerzalnom strugu "POTISJE" PA631.P, dajemou nastavku. ZAKLJUAK Prilikom pripremanja aktivnosti na otklanjanju otkaza, od sutinske vanosti je poznavanje i prepoznavanje sposobnosti, raspoloivosti i efikasnosti zaposlenih u okviru ove funkcije. Sposobni, motivisani i dobro obueni timovi za intervenciju na svakom otkazu, veoma smanjuju verovatnou potrebe za angaovanjem ugovornog izvoaa radova. Eliminacija ugovornih izvoaa radova istovremeno znai i vei profit ostvaren snagom sopstvenih resursa kojim je fabrika raspolagala od samog osnivanja. Poslovi su dobro planirani, organizovani i voeni. Zadatak planiranja je da, pre svega, omogui dobru pripremu posla interventnim ekipama, a obuhvata i proveru obavljenih aktivnosti u odravanju. Planom se odreuje sadraj po-slova i prioriteta, identifikuju potrebni alati i materijali, definiu zahteva bezbednosti, veliina grupe za intervenciju i potrebne kvalifikacije u grupi. Na kraju se ovim planom odreuje vreme potrebno za izvrenje poslova u odravanju. Dakle ovoj funkciji, koja u sadanjim uslovima primarno odrava kontinuitet proizvodnje, se poklanja naroita panja. Istovremeno ona je jedna od onih koja u fabrici zapoljava najvie radnika.
Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009

Posebna panja se poklanja zatiti zaposlenih na radu. Pre svega se vodi rauna da se mesto intervencije nalazi izvan opasnog podruja, a otkaz otklanja dok maine i oprema miruju. Ako zbog kontinuiteta procesa maine nije mogue zaustaviti ili njihovo zaustavljanje povlai velike trokove, onda se u tom sluaju intervencija izvodi samo ako je ona bez rizika po servisera odnosno reglera. Vei deo opreme je automatizovan pa je fabrika sluba odravanja montirala takozvanu "spoljnu" dijagnostiku opremu za detektovanje otkaza na sistemu. Otkaz funkcionisanja dijagnostike opreme moe, takoe, izazvati celodnevne zastoje. Gubitak samo jednog radnog dana ili ak smene, u uslovima sadanjeg poslovanja, povlai znatne dodatne trokove. Iz tog razloga neophodno je dalje razvijati razliite modele za analizu otkaza kako bi se u budunosti to efikasnije predvidelo ponaanje kompletnog sistema i smanjila verovatnoa pojave zna-ajnijih, uestalih ali i neplaniranih otkaza. LITERATURA /1/ Grozdanovski A., Uticaj organizacije odravanja na pouzdanost Nauno-struni asopis Istraivanja i projektovanja za privredu 2007, br. 17, str. 33-38 /2/ Dragan D. Milanovi, Dejan D. Rani, Ljiljana D. Risti Izbor menadera odravanja primenom sistema za podrku odluivanju, pouzdanost Nauno-struni asopis Istraivanja i projektovanja za privredu 2007, br. 18, str. 7-12-38 /3/ M. Todosijevi, A. Mari, Lj. orevi, S. Gligorijevi Radna sposobnost maina i njihovo odravanje , pouzdanost Naunostruni asopis Istraivanja i projektovanja za privredu 2005, br. 9, str. 43-48 /4/ Z. Lajter, Prilog istraivanju i razvoju sistema kvaliteta u procesnoj industriji, Institut za industrijske sisteme - Novi Sad, Novi sad, 2000.g. /5/ . Zari OUTSOURCING gde je granica?, pouzdanost Nauno-struni asopis Istraivanja i projektovanja za privredu 2007, br. 9, str. 35-42 /6/ *** : Upravljaka dokumentacija fabrike USS "Beli limovi" d.o.o - abac, abac 2005. 75

/7/

*** : Dokumentacija "QMS-a" i "EMS-a" fabrike USS "Beli limovi" d.o.o abac, abac 2005.

/8/ *** : Tehniko tehnoloka dokumentacija fabrike ZORKA "Alatnica" - abac, abac 1996. /9/ *** : Tehniko tehnoloka dokumentacija fabrike ZORKA "Energetika" abac, abac 1997. /10/ *** : Tehniko tehnoloka dokumentacija fabrike ZORKA "Obojena metalurgija" - abac, abac 1998. /11/ http://www.newmoment.com/uss/units/ /12/ http://www.raos.hr/loctite.html EMPLOYEES RESOURCES AND QUALITY IN MAINTAINING OF TECHNICHAL SYSTEM IN METAL-RAFINERY INDUSTRY Employees in maintaining are ensuring controlled officiating of entire process on the level of demanding quality of system functioning whose impeccable work is the main precondtion of high quality of the final products. In this ploy is analyzed the function of maintaining in manufactory technical system from the aspect on engagement of employees recourses. Some of the most usual redundancies are also analyzed. Some details of several activities in maintaining are especially considered. Key words: quality, advancement, process, maintenance Rad poslat na recenziju: 12.06.2009. godine Rad spreman za objavu: 07.07.2009. godine

76

Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009