Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu

Smer za brodogradnju
Predmet: PROJEKTOVANJE BRODA
Uputstvo za izradu projekta
Osnovna literatura
[1] H. Schneekluth and V. Bertram, Ship Design for Efficiency and Economy,
Butterwarth-Heinemann 1998.
[2] D. Watson, Practical Ship Design, Elsevier 1998.
[3] M. Jovanovi, Projektovanje broda, Saobraajni fakultet 2002.
[4] CD Baza podataka komercijalnih brodova, diplomski rad I. Franesko, Mainski
fakultet 2005.
[5] CD Baza podataka kontejnerskih brodova, diplomski rad S. Davidovi, Mainski
fakultet 2006.
[6] CD Projektovanje broda linije i hidrostatika, diplomski rad Z. iri, Mainski
fakultet 2001.
PRVA APROKSIMACIJA
Jedan od moguih postupaka za odreivanje osnovnih parametara broda u poetnoj
fazi projektovanja sastoji se iz sledeih koraka.
1. Skica generalnog plana
Na osnovu zadatih podataka i preporuene literature skicirati generalni plan broda. Skica,
u ovoj fazi, moe biti izraena i slobodnom rukom.
2. Procena deplasmana
U poetnoj fazi projektovanja mogue je proceniti deplasman broda na osnovu
koeficijenta dedvejta

dwt
dwt
m
.
Masa dedvejta je
1
ter pos zal ter dwt
m m m m m + + 1 . 1
.
Koeficijent dedvejta za male vienamenske teretne brodove je
dwt
= 0.68 0.78.
Precizniji statistiki podaci se mogu nai na CD-u [4].
3. Odreivanje glavnih dimenzija
Postoji niz preporuka za odreivanje duine broda na osnovu poznate brzine i
deplasmana, npr.
3
2
2
59 . 6
,
_

+

v
v
L , brzina v u vorovima, (korigovana preporuka Pozdonina),

,
_

+
3
1
3
9 . 0 58 . 4
g
v
L
, brzina v u m/s, (korigovana preporuka Vokera),

,
_

+
L
v
L 2 . 0 59 . 4
3
, brzina v u vorovima, (korigovana preporuka Ayera).
Preporuke se odnose na L
pp
ili L
WL
. U poetnoj fazi prorauna, razliku izmeu ovih
duina zanemarujemo.
Za irinu i visinu razmatranog tipa broda vai
8 5
B
L
,
1.6 3
B
H
.
Precizniji statistiki podaci se mogu nai na CD-u [4].
Pre usvajanja, dimenzije broda treba usaglasiti sa dimenzijama skladita, tako da
skladite bude pogodno za prevoz kontejnera. Za ovo je neophodno proceniti uobiajeni
odnos dimenzija skladita i broda (odnosno visinu dvodna i pranice grotla, irinu
dvoboka, duinu katela itd). Pretpostaviti da brod prevozi standardne TEU dimenzija 20
8 8 stopa. Predvideti i mogunost prevoza kontejnera visine 9 stopa. Proveriti kako se
usvojene dimenzije broda uklapaju u statistiku postojeih brodova [4] i [5].
irina dvoboka, na osnovu propisa Lojd Registra, ne treba da bude manja od 0.075 B.
Voditi rauna da predvieni palubni put bude dovoljno irok. Pri izboru osnovnih
dimenzija teiti da zapremina zatvorenih prostora bude to manja (tj. manja tonaa GT).
Ceo projekt, poevi od odabira dimenzija, treba izraditi tako da se dobije dobar brod u
skladu sa savremenim tendencijama u brodogradnji (vie TEU manje GT).
4. Procena broja i mase kontejnera
Na osnovu dimenzija skladita i broja redova kontejnera na palubama slinih
brodova, proceniti maksimalni broj kontejnera n. Prosena masa jednog kontejnera je
2
n
m
m
ter
con
,
i treba da iznosi 10 15 t.
5. Odreivanje koeficijenata forme
Postoji niz preporuka za koeficijent punoe istisnua (blok koeficijent) na osnovu
poznate duine i brzine broda. npr.
n B
F C 89 . 1 22 . 1
, (korigovana preporuka Ayera)
6 . 0
20 25
58
1
]
1

,
_

B
L
F
C
n
B
, (korigovana preporuka Schneeklutha).
22 . 4 8 . 27 1 . 39 6 . 46 C
B
+
n n
3
n
F F F
, (preporuka Jensena)
( )
1
]
1

+
n B
F ctg C 100 23
4
1
8
1
7 . 0
, (preporuka Watsona).
Preporuke za C
B
su date sa stanovita otpora broda. Pri usvajanju ovog koeficijenta treba
imati u vidu da puniji brodovi imaju vei otpor, ali i povoljniji oblik skladita za krcanje
kontejnera. Uporediti preporuene vrednosti sa statistikom postojeih brodova.
Postoji niz preporuka za koeficijent punoe glavnog rebra na osnovu poznatog
koeficijenta C
B
B M
C C + 1 . 0 9 . 0
5 . 3
) 1 ( 1
1
B
M
C
C
+

56 . 3
0056 . 0
006 . 1
B
M
C
C
5 .. 3
) 1 ( 1
1
B
M
C
C
+

15 . 0 62 . 1 t
B M
C C , za F
n
> 0.28
004 . 0 14 . 0 . 1
12
1
t
B M
C C
, za F
n
< 0.28, C
B
< 0.8
Takoe, postoji niz preporuka za koeficijent punoe vodne linije
3
2 1
B
WL
C
C
+

06 . 0 98 . 0 t
B WL
C C
26 . 0 72 . 0 +
P WL
C C
3
Potraiti i druge preporuke u strunoj literaturi.
6. Odreivanje gaza
Na osnovu prethodno odreenog deplasmana, dimenzija i koeficijenata, gaz broda
sledi iz relacije
T B L C c
B
, gde je c faktor izdanaka.
Proveriti kako se proraunati gaz uklapa u statistiku postojeih brodova [4].
7. Provera slobodnog boka
Na osnovu poznate duine, gaza i visine neophodno je proveriti da li je zadovoljen
minimalni slobodni bok F
Bmin
.
8. Odreivanje teita istisnua
Postoji niz preporuka za poloaj teita istisnia po duini, sa stanovita optimalnog
otpora talasa.
( )
n
F
L
LCB 9 . 38 8 . 8
100
,
Dijagram Jensena u knjizi [1], str. 36,
Dijagram u knjizi [2], str. 240.
Postoji niz priblinih formula za poloaj teita istisnua po visini.

,
_

WL
B
C
C
T VCB
3 6
5
,
( )
M
C T VCB 36 . 0 9 . 0 ,
( )
B M
C C T VCB 1 . 0 3 . 0 9 . 0 .
9. Provera stabiliteta
U ovoj fazi je mogue odrediti maksimalnu visinu teita broda VCG
max
, pri kojoj je
metacentarska visina vea od minimalne.
Za odreivanje metacentarskog radijusa postoji niz priblinih formula
T C
B
C MF
B
WL


12
04 . 1
2
2
,
T C
B C
MF
B
WL

2
24
1 3
,
( )
T C
B
C MF
B
WL

+
12
89 . 0 096 . 0
2
2
,
4
( )
T C
B
C MF
B
WL

+
12
1 2 0372 . 0
2
3
.
Minimalna metacentarska visina, po IMO propisima, je MG
min
= 0.15 m. Uobiajene
granice za vertikalni poloaj teita broda su
( ) H VCG 85 . 0 55 . 0
.
Ukoliko se dobije VCG
max
< 0.55H , izvesno je da e stabilitet broda biti ugroen.
10. Odreivanje snage motora
Na osnovu zadate brzine plovidbe i usvojenih karakteristika broda, odrediti snagu
motora P
M
koristei jednu od standardnih metoda prorauna.
REZULTAT PRVE APROKSIMACIJE:
, L, B, T, H, F
B
, C
B
, C
M
, C
P
, C
WL
, LCB, VCB, VCG
max
, n, m
con
, P
M
.
DRUGA APROKSIMACIJA
Nakon to su grubo odreeni osnovni parametri broda u tzv. prvoj aproksimaciji,
potrebno je nastaviti sa spiralom projektovanja radi tanijeg odreivanja ovih parametara.
Postupak se sastoji iz sledeih koraka.
1. Skica generalnog plana
Na osnovu rezultata prve aproksimacije skicirati generalni plan broda. Skica, u ovoj
fazi, treba biti u odgovarajuoj razmeri.
2. Odreivanje deplasmana broda
Ukupna masa broda moe se izraunati kao zbir masenih (tradicionalno reeno
teinskih) grupa. Podela na teinske grupe moe biti veoma detaljna, ali u ovoj fazi
je dovoljna sledea gruba podela
pos zal ter opr mk cel B
m m m m m m m + + + + +
Prva tri lana (masa elika, masa mainskog kompleksa i masa opreme) ine masu
praznog broda (lightship-a), dok druga tri lana (teret, zalihe i posada) ine nosivost
(deadweight). Ovako definisane teinske grupe je mogue proraunati na osnovu
parametara broda koji su odreeni u prvoj aproksimaciji. Za ovo, u literaturi, postoji
niz priblinih formula i preporuka. Ponekad je, meutim, teko utvrditi koje su
konkretne mase razliiti autori svrstali u pojedine grupe.
5
Masa elika
Masa elika predstavlja najveu komponentu mase praznog broda. ine je svi
metalni (elini) delovi ugraeni u trup i nadgrae broda. Takoe se u ovu masu
ponekad uvrtavaju i nemetalni delovi kao npr. izolacija, boja i sl. Postoji niz
postupaka za pribino odreivanje mase elika. Najgrublje formule daju ovu masu u
funkciji deplasmana broda ili u funkciji mase praznog broda, vidi npr [1], str. 150.
Za male vienamenske teretne brodove vai npr.
( ) 25 . 0 15 . 0
cel
m
.
Neto preciznije su formule koje daju masu elika u funkciji osnovnih dimenzija i
koeficijenata
( ) ... , , ,
B cel
C H B L f m
.
Jo precizniji su postupci koji uzimaju u obzir i podatke iz generalnog plana, kao
npr. duinu nadgraa, broj vodonepropusnih pregrada, broj paluba itd. Najprecizniji
(i najobimniji) je direktni proraun proraun mase elika sabiranjem masa svih
elemenata koji se ugrauju u brod (rebara, rebrenica, oplate...), za ta je neophodno
precizno poznavanje konstrukcije broda.
U ovoj fazi projektovanja, najpogodnije je koristiti obrasce u kojima je masa elika
izraena preko osnovnih parametara broda. To su (izmeu ostalih) i sledee
formule.
Millerova formula:
( ) ( ) ( ) [ ] 939 . 0 3 . 8 / 00585 . 0 5 . 0 675 . 0 000435 . 0
8 . 1 9 . 0
+ + H L C H B L m
B cel
.
Kerlenova formula:
X
cel
e X m
7
10 73 . 5
0832 . 0


, gde je
3
2
12
1
B
C B L X
.
Formula Watsona i Galfillana:
( ) [ ] 1 / 002 . 0
6
1
2 72 . 0 3 / 2
+ H L H B L C m
B cel
.
Murray-jeva formula:
( ) ( ) 4 . 0 5 . 0 5 . 0 0325 . 0
65 . 1
+ + +
B cel
C T H B L m .
Formula Harvalda i Jensena:
( )
[ ]
m
u u
cel
H B L e m +
+
45 . 2
1 . 0 5 . 0
064 . 0 07 . 0 , gde su
,
_

100
log u
,
B L
H H
nad
m

+
gde je
nad

ukupna zapremina nadgraa (katela, kasara i palubnih kua).

6
Watsonova formula:
36 . 1
032 . 0 E m
cel
, gde je
2 2 1 1
75 . 0 85 . 0 ) ( 85 . 0 ) ( h l h l T H L T B L E + + + + ,
pri emu su l
1
, h
1
duina i visina katela u kasara, dok su l
2
, h
2
duina i visina palubnih
kua. Ova formula treba da sadri i korekciju za blok koeficijent (vidi [2], str83) koju u
ovoj fazi nije mogue sprovesti.
Tanost prikazanih priblinih formula je teko proceniti. Zato treba odbaciti one rezultate
koji (eventualno) znatnije odstupaju, i uzeti npr. srednju verednost preostalih. Rezultat
treba da bude unutar uobiajenih granica u odnosu na masu deplasmana i masu prazanog
broda.
2.2. Masa mainskog kompleksa
Glavni pogonski ureaj razmatranog broda je dizel motor ija je snaga odreena u okviru
prve aproksimacije. Masa savremenih dizel motora po jedinici snage je:
sporohodi motori (110 140 rpm) 0.035-0.045 t/kW,
srednje brzohodi linijski motori 400 500 rpm 0.012-0.020 t/kW,
srednje brzohodi V motori 400 -500 rpm 0.008-0.015 t/kW.
Odabrati tip motora projekta na osnovu tehnikih opisa postojeih slinih brodova [4].
Ukoliko mainski kompleks ima reduktor, teina reduktora po jedinici snage motora je
0.003-0.005 t/kW.
Masa motora se moe odrediti (prema Watsonu [2], str. 108) i kao
84 . 0
12

,
_

rpm
MCR
m
mot
,
gde je MCR maksimalna kontinualna snaga u kW.
U mainski kompleks spadaju, sem glavnog motora i vratilni vod, reduktor, propeler,
izduvni sistem, elektrini generatori, pumpe, kompresori, rezervni delovi itd. Masa ovih
delova je (prema [2]) priblino
7 . 0
69 . 0 MCR m
ost
,
pa je masa ukupnog mainskog kompleksa
ost mot mk
m m m +
.
Masa mainskog kompleksa treba da je
mot mk
m m ) 6 . 3 2 . 2 (
.
Manje vrednosti se odnose na direktno vezane motore, a vee na motore s reduktorom.
2.3. Masa opreme i ureaja
Masa opreme i ureaja se moe priblino odrediti preko deplasmana broda
( )
3 / 2
8 . 0 6 . 0
opr
m
.
Takoe se moe odrediti preko proizvoda LBH (tzv. kubnog modula)
7
( ) ( )
3 / 2
73 . 0 57 . 0 H B L m
opr

,
ili preko proizvoda LB (tzv. kvadratnog modula)
( ) B L m
opr
4 . 0 2 . 0
.
Za ovu masu je Katsolius predloio i sledeu priblinu formulu
3 . 0 8 . 0 3 .. 1
065 . 0 H B L m
opr


Prikazane formule, uz uobiajenu opremu broda, obuhvataju i masu brodskih sistema.
2.4. Masa zaliha
Masa zaliha obuhvata, pre svega masu pogonskog goriva. Ove masa zavisi od akcionog
radijusa (autonomije broda) i potronje motora. Potronja goriva savremenih dizel motora
je
kWh kg q / ) 14 . 0 11 . 0 (
.
Prema tome, masa goriva u tonama (sa uobiajenom rezervom od 10%) je
1000 / 24 1 . 1
dan gor
n MCR q m
,
gde je n
dan
broj dana plovidbe. Uz gorivo, zalihe ini ulje za podmazivanje i svea voda
za hlaenje motora, tako da se u ovoj fazi prorauna pretpostavlja da su ukupne zalihe
( )
gor zal
m m 2 . 1 1 . 1
.
2.5. Masa posade
Masa posade s provijantom je, za ovaj tip brodova, mala i moe se u ovoj fazi i
zanemariti. Moe se takoe proraunati kao
dan pos pos pos
n n n m + 103 . 0 13 . 0
,
gde je n
pos
broj lanova posade. Prvi izraz u formuli predstavlja masu lanova posade s
linim prtljagom, a drugi izraz predstavlja njihovu prosenu dnevnu potronju (vode i
ostalog). Pretpostavljeno je (uobiajeno) da lan posade sa linim prtljagom ima prosenu
masu od 130 kg i da proseno troi 100 kg vode i 3 kg ostalih namirnica dnevno.
S obzirom de je masa tereta je zadata projektnim zadatkom, deplasman broda sledi kao
rez pos zal ter mk opr cel
m m m m m m m + + + + + +
Poslednji lan u izrazu je tzv. projektantska rezerva. Projektant je uzima u ovoj fazi
prorauna svestan da su formule koje primenjuje neprecizne, a da potcenjeni deplasman
dovodi do niza problema u kasnijim fazama projektovanja. Veliina rezerve zavisi u
mnogome od iskustva projektanta. Razliiti autori daju za ovu masu rezliite preporuke,
npr. Schneekluth i Bertram [1] preporuuju 3% m
dwt
, a Watson [2] 2% m
lig
.
3. Provera glavnih dimenzija, broja i mase kontejnera i koeficijenata forme
8
Nakon to je tanije odreen deplasman broda, potrebno je proveriti i eventualno
korigovati take 3, 4 i 5 prve aproksimacije. U ovoj fazi je mogue koristiti i
Schneekluthovu preporuku za duinu koja je dobijena iz uslova minimalnih trokova rada
5 . 0 ) / 145 . 0 (
5 . 0
2 . 3
3 .. 0 3 .. 0
+
+

n
B
PP
F
C
v L
.
U okviru druge aproksimacije treba usvojiti razmak rebara. Razmak rebara u pikovima je
600 mm, a razmak rebara na ostalom delu broda uzeti u granicama od 700-800 mm. Na
osnovu usvojenih razmaka rebara podesiti pregrade (skladita, mainskog prostora),
zidove nadgraa i sl.
4. Odreivanje gaza
Na osnovu nove (tanije) vrednosti deplasmana i eventualno izmenjenih vrednosti
L, B, C
B
, treba proraunati gaz broda
B L C c
T
B

Proveriti kako se novi gaz uklapa u statistiku postojeih brodova.

5. Provera slobodnog boka
Treba proveriti minimalno nadvoe sa novim gazom.
6. Teite istisnua
Treba proveriti da li poloaj teita istisnua po duini LCB i dalje zadovoljava
preporuke, i izraunati nov poloaj teita istisnua po visini VCB.
7. Odreivanje teita broda
Za razliku od prve aproksimacije, u ovoj fizi prorauna je mogue proceniti poloaj
teita broda po duini i visini. Za to treba prethodno proceniti teita pojedinih teinskih
grupa.
7.1. Teite mase elika
Pogodno je ukupnu masu m
el
razloiti na masu trupa i masu pojedinih komponenti
nadgraa. Mase nadgraa (katela, kasara, palubnih kua) mogu se nai npr. prema
formulama Watsona ili Harvarda i Jensena datim u taki 2.1.
Poloaj teita nadgaa po duini i visini je mogue samo grubo proceniti. Poloaj
teita trupa po duini se moe uzeti na polovini rastojanja izmeu pramanog
perpendikulara i najudaljenije take na krmi glavne palube (preporuka Schneeklutha).
Poloaj teita trupa po visini je priblino
( ) H VCG
tr
60 . 0 55 . 0
.
7.2 Teite mase mainskog kompleksa
9
Teite mainskog kompleksa je mogue samo grubo proceniti unutar predvienog
mainskog prostora.
7.3. Teite mase opreme
Kao i teita ostalih masa, i teite opreme je mogue samo grubo proceniti. Za
poloaj po visini se preporuuje
( )
m opr
H VCG 08 , 1 02 . 1
gde je H
m
visina broda korigovana nadgraem (vidi formulu Harvarda i Jensena za mesu
elika). Teite po duini je oko sredine broda, pri emu njegova neprecizna procena ne
utie bitno na konaan rezultat ove faze prorauna.
7.4. Teite mase tereta
U ovoj fazi prorauna je dovoljno razmotriti samo dva tipina sluaja optereenja
broda: brod sa punim skladitem homogenog tereta i brod pun kontejnera jednake mase.
7.5. Teite mase zaliha
Treba, na osnovu slinih brodova, predvideti tankove goriva u dvodnu ili dvoboku i
na osnovu toga proceniti poloaj teita po visini. Pogodno je u ovoj fazi ostaviti poloaj
teita zaliha po duini nedefinisan, tako da nam ostane pogodna slobodna masa ijim bi
se pomeranjem moglo korigovati teite broda po duini radi tzv. centracije broda.
7.6. Teite mase projektantske rezerve
Teite ove mase definie projektant. Pogodno je pretpostaviti da se, po duini,
poklapa sa teitem mase broda LCG, a da je po visini neto iznad teita broda npr.
VCG VCG
rez
2 . 1
.
Na ovaj nain uvodi se i projektantska rezerva u pogledu stabiliteta.
Konano, nakon to su procenjena teita svih teinskih grupa, teite broda po visini
sledi iz izraza

+ + + + + +

rez rez pos pos zal zal ter ter opr opr mk mk cel cel
VCG m VCG m VCG m VCG m VCG m VCG m VCG m
VCG
Teite broda po duini LCG za sada nije mogue odrediti jer je poloaj jedne od masa (u
ovom sluaju zaliha) svesno stavljen neodreen.
Teita svih masa koje se javljaju u proraunu treba prikazati na skici generalnog plana
broda.
8. Centracija broda
Da bi brod plivao bez trima, neophodno je da su poloaj teita istisnua i poloaj
teita broda po duini jednaki
LCG LCB .
Podeavanje ovih teita naziva se centracija broda. S obzirom da je poloaj teita
istisnua ve usvojen prema preporukama o minimalnom otporu, uslov e biti ispunjen
ukoliko je teite zaliha po duini
10
zal
rez pos pos ter ter opr opr mk mk cel cel
zal
m
LCG m LCG m LCG m LCG m LCG m LCG m LCG
LCG

Ukoliko se na ovaj nain za teite zaliha dobije nerealan rezultat, potrebno je pokuati se
nekom drugom slobodnom masom. Naime, na slian nain kao teite zaliha, mogu se
poloaji i nekih drugih teinskih grupa (npr. tereta, motora, palubnih kua) ostaviti
neodreeni tokom prorauna u taki 7, da bi se zatim usvojili pri centraciji broda.
Ukoliko pomeranje slobodnih masa u tehniki realnim granicama ne omogui centraciju
broda, neophodno je promeniti ranije usvojeni poloaj teita istisnua LCB. To,
meutim, za posledicu ima izvesnu promenu otpora broda.
9. Provera stabiliteta
S obzirom da je poloaj teita broda po visini odreen, mogue je proveriti
poetnu metacentarsku visinu MG. To treba uraditi za oba sluaja optereenja broda koji
su definisani u taki 7.4, odnosno za brod natovaren homogenim teretom u skladitu i za
brod natovaren kontejnerima jednake mase. Zbog grube procene teita pojedinih
teinskih grupa rezultati za metacentarsku visinu su nepouzdani, ali mogu ukazati na
eventualne probleme sa stabilitetom broda. Sasvim je realno da se dobije negativna
metacentarska visina u sluaju kontejnera jednake mase, to se kasnije moe korigovati
pogodnom raspodelom kontejnera po visini (tei u nie, laki u vie redove), ili krcanjem
balasta u dvodno.
10. Odreivanje snage motora
Treba proraunati snagu motora sa novim deplasmanom i gazom broda.
REZULTAT DRUGE APROKSIMACIJE
Mnogi od parametara broda koji su dobijeni prvom aproksimacijom e i nakon
druge aproksimacije ostati nepromenjeni. Glavni rezultat druge aproksimacije je,
meutim, tanije odreen deplasman i gaz broda. Uz to, preliminarno je odreeno teite
broda VCG, metacentarska visina MG, kao o mase i teia pojedinih teinskih grupa.
TREA APROKSIMACIJA
Prethodne dve aproksimacije se, prvenstveno, zasnivaju na statistici ve izgraenih
brodova. Takvi postupci se uglavnom koriste kada projektant nema adekvatan prototip za
svoj projekat. Meutim, ukoliko projektant poseduje svu potrebnu dokumentaciju o
slinom brodu (npr. radi u birou koji je projektovao sline brodove) koristie neto
drugaiji postupak. U praksi se najee koriste ili postupci bazirani na statistici (kada
nema podataka o prototipu), ili postupci bazirani na jednom odabranom prototipu. U
11
ovom kolskom zadatku pokuaemo da postupke objedinimo, odnosno da pretpostavimo
da je student-projektant odredio osnovne dimenzije i koeficijente forme broda L, B, H,
C
B
, LCB... postupkom prve i druge aproksimacije i da nakon toga (a na osnovu dobijenih
rezultata) bira odgovarajui prototip. Prototip, za koji su teinske grupe poznate,
posluie ovde za tanije odreivanje deplasmana, gaza i teita broda. Ovaj postupak
zvaemo Trea aproksimacija.
Iako je predloeni postupak tree aproksimacije donekle neuobiajen u
brodograevnoj praksi, student - projektant koji kroz njega proe lako e se snai i u
neto drugaijim pristupima koji se koriste u pojedinim projektnim biroima.
1. Izbor prototipa
Na osnovu rezultata druge aproksimacije (pre svega proraunatog deplasmana,
dedvejta i usvojenih dimenzija broda) bira se odgovarajui prototip. Za ovo treba koristiti
CD [4], kao i priloenu TABELU. Prototip treba da je dobar brod istog tipa, koji ima to
slinije karakteristike brodu projektu. Postupak gubi tehniki smisao ukoliko su razlike
deplasmana i glavnih dimenzija projekta i prototipa vee od 10%. Vano je posedovati
dobru tehniku dokumentaciju o prototipu. Treba poznavati njegove teinske grupe i
poloaje njihovih teita. Takoe, treba imati pregledan generalni plan i (eventualno)
linije broda, kao i to vie drugih pouzdanih podataka o prototipu (motor, pomone
maine, oprema...). U projektnom birou su ovakvi podaci lako dostupni projektantu. U
pojedinim sluajevima, kao npr. kod ovog kolskog zadatka, pouzdane karakteristike
prototipa mogu predstavljati veliki problem.
2. Polazni podaci
Kao to je reeno, poi e se od glavnih dimenzija broda L, B, H koje su odreene
u drugoj aproksimaciji. Ove veliine se u fazi prorauna koja sledi nee menjati. Takoe
e se zadrati koeficijenti forme C
B
, C
M
, C
WL
, kao i poloaj teita istisnua po duini
LCB.
3. Generalni plan
Treba skicirati generalni plan projekta, na bazi generalnog plana prototipa. Treba se
drati reenja sa prototipa, i (ukoliko je mogue) promeniti samo glavne dimenzije.
Drugaije reeno, treba skalirati trup prototipa mnoenjem sa koeficijentima razmere
po duini, visini i irini
L
= L/L
o
,
B
= B/B
o
,
H
= H/H
o
, gde su L
o
, B
o
, H
o
glavne
dimenzije prototipa. Prethodno treba precizirati i duina projekta L kao (npr) duinu
izmeu perpendikulara. Visinu nadgraa, posebno palubnih kua ne treba menjati, da bi
spratovi zadrali svoju standardnu visinu.
4. Odreivanje deplasmana
Deplasman i glavne dimenzije prototipa su poznate:
o
, L
o
, B
o
, H
o
, T
o
. Takoe su
poznate i teinske grupe prototipa. Deplasman projekta nije poznat, i treba ga odrediti
sledeim postupcima.
Neka su teinske grupe praznog prototipa (lightship-a)
12
) ( ) ( ) (
, ,
o
opr
o
mk
o
cel
m m m
.
Izraziemo ove mase kao
o o o
o
cel
o
cel
H B L b m
) ( ) (
o
o
mk
o
mk
MCR p m
) ( ) (
( )
3 / 2 ) ( ) (
o o o
o
opr
o
opr
H B L b m ,
i iz ovih relacija odrediti koeficijente
) ( ) ( ) (
, ,
o
opr
o
mk
o
cel
b p b
.
Izraziemo na isti nain nepoznate mase projekta
LBH b m
mk cel

MCR p m
mk mk

( )
3 / 2
LBH b m
opr opr

i pretpostaviti da su koeficijenti u izrazima za prototip i projekat jednaki
opr
o
opr
mk
o
mk
cel
o
cel
b b
p p
b b

) (
) (
) (
Ovakva pretpostavka je opravdana, ukoliko je razlika brodova mala.
Masu elika i opreme projekta m
el
, m
opr
je tada lako nai. Masu mainskog kompleksa, i
pored poznate jedinine mase p
mk
nije mogue odrediti, jer nije poznata snaga motora
projekta. Iskoristiemo zato rezultat za snagu motora dobijen u drugoj aproksimaciji, i na
osnovu njega i poznatog koeficijenta p
mk
proraunati masu mainskog kompleksa. Isti
priblini rezultat za snagu motora treba koristiti i pri odreivanju mase zaliha goriva.
Tada je deplasman projekta
rez pos zal ter opr mk cel
m m m m m m m + + + + + +
(1)
Masa tereta je zadata zadatkom, a masu posade i projektantsku rezervu treba uzeti iz
prorauna druge aproksimacije.
Postupak odreivanja mase projekta na bazi mase prototipa najee se sprovodi bez
prethodno uraene prve i druge aproksimacije, tako da snaga motora projekta nije
poznata ni u grubom priblienju. S toga je, u ovim sluajevima, neophodno koristiti neto
drugaiji pristup. Naime, mogue je pretpostavi snagu motora prototipa i projekta u
obliku
C
v
MCR
C
v
MCR
o
o o
o
3 3 / 2
3 3 / 2

13
i pretpostaviti, s obzirom na slinost ovih brodova, C = C
o
.Tada se dobija masa
mainskog kompleksa u funkciji (nepoznatog) deplasmana
3 / 2
3
) (

o
o
mk mk
C
v
p m
.
Masa zaliha je, na slian nain
3 / 2
3
1000
24

dan
o
zal
n
C
v
q m
.
Smenom ovih izraza u jednainu (1) dobija se jednaina
rez pos ter opr cel
o
dan o
mk
m m m m m
C
v n
q p + + + +
,
_

+
3 / 2
3
) (
1000
24
,
ijim reavanjem sledi deplasman projekta. Naime, jedina nepoznata veliina u ovoj
jednaini je deplasman .
Student projektant treba da nae deplasman broda na oba prikazana naina. S obzirom
da je teko proceniti koji je postupak precizniji, treba kao rezultat usvojiti srednju
vrednost proraunatih deplasmana.
Na ovom mestu je vano napomenuti da bi u realnim uslovima projektant raspolagao sa
mnogo detaljnijom raslanom mase prototipa od one koja je ovde primenjena, odnosno
da bi jednaina (1) imala mnogo vie lanova. U ovom zadatku je to izostavljeno, zbog
nedostatka pouzdanih podataka o prototipovima. To je jedino mesto gde ovaj kolski
zadatak bitnije odstupa od tehnike logike. Meutim, student projektant koji shvati
postupak, lako e se snai i u jednaini teina sa vie lanova. Treba samo za svaku od
teinskih grupa pravilno pretpostaviti njenu zavisnost od glavnih dimenzija ili
deplasmana broda.
5. Odreivanje gaza broda
Nakon to je odreen deplasman, sledi (po trei put)
B L C c
T
B

.
Ovo treba smatrati do sada najpreciznije proraunatim gazom broda. S ovim gazom treba
proveriti i slobodni bok.
6. Odreivanje teita istisnua
Za teite istisnua po duini LCB zadrava se vrednost usvojena u prethodnim
aproksimacijama. Teite istisnua po visini VCB izraunava se na osnovu novog gaza
broda.
7. Odreivanje broja i mase kontejnera, odreivanje gustine rasutog tereta
Skaliranjem generalnog plana prototipa dobijaju se i dimenzije skladita projekta.
Slinim postupkom kao u prethodnim aproksimacijama, mogue je tanije odrediti broj
14
kontejnera n, prosenu masu kontejnera m
con,
kao i gustinu homogenog tereta
ter
u
skladitu broda.
8. Odreivanje teita broda
Teita teinih grupa praznog prototipa (elik, mainski kompleks, oprema) su
poznata. Iz ovih podataka mogue je odrediti teita odgovarajuih teinskih grupa
projekta. Treba pretpostaviti da vai
oi H i oi L i
VCG VCG LCG LCG ,
,
odnosno da poloaji ovih teita u odnosu na brod ostaju neizmenjeni. Ova pretpostavka
vai samo ukoliko projektant nije svesno promenio poloaj mainskog prostora ili
nadgraa u generalnom planu broda.
Teite komponenti dedvejta (tereta, zaliha, posade) kao i projektantske rezerve treba
proceniti na osnovu generalnog plana i preporuka iz druge aproksimacije. Pretpostaviti,
kao i u prethodnim aproksimacijama, dva osnovna sluaja optereenja: brod nakrcan
homogenim teretom u skladitu i brod nakrcan maksimalnim brojem kontejnera jednake
mase. Teita svih teinskih grupa treba ucrtati u generalni plan broda.
Nakon to su odreena teita pojedinih teinskig grupa, preostaje da se prorauna teite
broda - projekta po duini (LCG) i irini i (VCG).
9. Provera stabiliteta
Nakon odreivanja teita broda po visini, mogue je proveriti metacentarsku visinu
broda. Postupak je isti kao i u drugoj aproksimaciji.
10. Centracija
Prikazanim postupkom dolo se do poloaja teita istisnua LCB i do poloaja
teita broda LCG. Ova dva teita se (najverovatnije) ne poklapaju, usled ega bi
projektovani brod plivao s trimom. Potrebno je s toga, za osnovni sluaj optereenja
broda (brod sa punim skladitem homogenog tereta i 100% zaliha) obezbediti jednakost
LCB LCG ,
odnosno izvriti centraciju broda. Postupak je slian onom koji je prikazan u drugoj
aproksimaciji. Treba pomerati npr. teite zalihe goriva ili neke druge znaajne mase u
realnim granicama. Ukoliko je na taj nain nemogue izvriti centraciju, neophodno je
promeniti teite istisnua, bez obzira na preporuke o minimalnom otporu.
REZULTAT TREE APROKSIMACIJE
Konano, nakon prve, druge i tree aproksimacije, projektant raspolae sa sledeim
preliminarnim podacima o brodu projektu:
, L
pp
, B, H, T, C
B
, C
M
, C
P
, C
WL
, LCB, VCB, VCG, MG, MCR, n, m
con
,
ter
.
15
Brod je centriran (LCG = LCB) i poznate su osnovne teinske grupe i njigova teita.
Projektant ima i grubu skicu generalnog plana.
Sledei korak u spirali projektovanja je formiranje linija broda na bazi proraunatih
podataka.
Napomena
U svim proraunima rezultate treba zaokruivati na tehniki realne veliine, a ne
prepisivati nizove cifara koje daje kalkulator ili kompjuter. Pri tome treba imati u vidu da
su pojedine veliine usvajane na bazi preporuka, a da je druge je bilo mogue samo
priblino odrediti. Tanost do koje treba ii zavisi od veliine broda i preciznosti formula
koje se koriste, pa projektant treba sam da proceni broj decimala na kome treba da se
zaustavi.
Na primer za brodove duine 100 150 m, u poetnim krugovima spirale projektovanja,
opravdano je:
dimenzije L, B, H, koje se usvajaju na bazi preporuka i slinih brodova, zaokruiti
na 1 dm;
gaz i ostale duine koje se dobijaju proraunom na 1 cm;
brodske mase (teinske grupe) zaokruiti na 10 t;
bezdimenzione koeficijente na 3 4 decimale.
Student projektant treba da proveri za svoj projekat koliko su ova zaokruivanja
opravdana.
16