ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20.

VEKA Slobodanka Pekovi Svaki govor o enskim asopisima ve na samom poetku dovodi sagovornike u dilemu da li se misli na asopise za ene, one koji se izdaju da bi enu uljuljkali u sigurnosti kue (bez obzira da li je to zamak ili koliba), mode, svakodnevnih obaveza, ili na asopise koje stvaraju ene same za sebe1. injenica je da se pod ovim odreenjem podrazumevaju i jedni i drugi asopisi i da, ponekad, tek podnaslov ili sadrina daju blie objanjenje. Upitanost nad dilemom da li se govori o asopisima za ene ili o enskim asopisima nije od neke presudne vanosti jer su u obema grupama saraivale ene. Razlikovali su se po tome to su prvi bili stvarani za ene, i u njima se najee negovao stereotip o enskim potrebama i obavezama. Stereotip o dunostima i mogunostima bio je veoma jak i vrsto ukorenjen podjednako i kod mukaraca i kod ena. ene su, na izvestan nain, bile odane uvarke tradicije i zateenog stanja i esto su same bile veoma odane tradicionalnim i patrijarhalnim pravilima koja su ih dugo drala u potpunoj pokornosti i zavisnosti od oca, mua ili sinova. Posestrima, asopis koji je imao veoma dobru rubriku knjievnih priloga i time uio itateljke ukusu i gradio im estetsko oseanje, kritiki govori o navici supruga da imaju zasebne blagajne i da samostalno raspolau novcem. Obrazloenje jasno pokazuje kako se u asopisu shvata enina samostalnost:
Ili zar to nije prava kraa, kad mu ne sme znati pravu upotrebu svoga novca (I/1890, 11: 181).

U eni, Mita orevi u lanku ta traimo od ena prikazuje kako je srpska sredina kao okamenjeno more u pogledu potrebe za enskim obrazovanjem:

1 Isti problem se pojavljuje i kada se govori o dejim ili radnikim asopisima. Ni u ovim sluajevima nije jasno da li se govori o asopisima za radnike, za decu, ili o asopisima koje stvaraju radnici, deca.

124

Slobodanka Pekovi

Naa kolska uredba od 1872. g. naredila je da su i enska deca kao i muka duna ii u osnovnu kolu ali mi gledamo, samo ako moemo, da ensko dete izvuemo ispod ove dunosti Pustili smo ensku decu i u gimnazije, ali ih oprezno putamo, bojei se zar, da ena ne postane gordom oveku ozbiljan takmac (I/1911, 1: 17-18).

Vrlo je ilustrativna knjiga Lene Pop-Hristi, penzionasane nastavnice, eni od ene (Beograd, 1928)2 gde se daju razni saveti: po pitanju mode da arbitri mode budu u prvom redu higijeniari i moralisti; pa o porodici i o tome kako je enino mesto u porodinom krugu. Raspravlja se i o feminizmu i autorka zakljuuje da bi pravo glasa bio jedan teret vie za enu, mada bi ena posrednim putem mogla da utie na popravku politikog i socijalnog stanja tako to bi se borila za svetski mir u vojsci srca, udruene ene sviju krajeva imale bi zadatak da rade na kulturi srca. Velimir ivojinovi prikazuje tu knjigu i hvali je:
Ova knjiica bez pretenzija, pisana enski, esto sa poletom i toplo, moi e svakako da ispuni svoju ulogu time to e svoje itataljke uputiti da proitaju i uvene Savete od Pajo-a3.

Kao i u vezi sa asopisima, oznaenje enski esto se stavlja uz ostvarenja spisateljki, mada se nikako ne bi moglo odrediti ta tano ova re znai. Najee je enski (a, o) podrazumevalo da je tekst lirski, intuitivan ili iskren. Ali, atribut je podjednako imao i krajnje pejorativno znaenje koje je podrazumevalo prizemne strasti i misli, pomanjkanje logikog tipa razmiljanja, pomanjkanje obrazovanja. Spisateljke, u patrijarhalnoj i uglavnom ruralnoj srpskoj sredini su bile retkost, a njihov rad je najee bio ocenjivan kao drugorazredan, kao impuls due i oseanja, a ne kao plod promiljanja i znanja. Tako su esto i najdobronamernija razmiljanja o enskom stvaralatvu mogla da se shvate kao vrsta podcenjivanja, ak i kada bi kritiar imao nameru da pohvali ili ohrabri spisateljke:

2 Ve sam naslov ove knjige ima poruku koju ne treba zanemariti. Autorka se poziva na svoj pol da bi pridobila ne samo panju, ve i poverenje itateljki. Tako ona unapred daje na znanje kako je kompetentna i kao takva se preporuuje. 3 Misao, 1928, X, 195-196, str. 256.

ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA

125

ene koje piu interesantno je itati zbog toga to unose u delo mnogo lino svoga, ono to je intimno i blisko enskoj dui. Ona e toplije, spontanije i sa vie iskrenosti mnoge stvari rei, no to bi inae, ovek uinio. I ako bez neke vee dubine i kontemplativnosti ene-pisci raspolau u vie sluajeva sa vrlo mnogo neposrednosti, nenosti i oseajnosti, a to imati znai mnogo. Zato svaku pojavu ene, koja pie, treba pozdraviti4.

Govor o enskim asopisima takoe pokree i pitanje odnosa prema feminizmu, o snazi i svrsishodnosti enskih pokreta. U svim asopisima se osea jedna vrsta enske solidarnosti prema onome to se u svetu i Srbiji deavalo oko enskih prava i zahteva bez obzira na ureivaku politiku ili ideoloku opredeljenost urednitva. U programskom uvodu Srpkinje, asopisu u kome je uz obrazovanje, taksativno navedeno da e posebnu panju obraati da moral meu enskinjem irimo, takoe se izjavljuje da im je cilj da potpomognemo udruivanje meu enskinjem (I/1882, 1: 1) Jedna vest u eni posebno je zanimljiva zbog poruke na kraju teksta koja ukazuje na irinu pogleda ovog asopisa:
I crnake ene u Americi pokrenule su svoj enski list. Amerike enskinje, gde jo nemaju pravo glasa a bore se za to pravo, ne putaju crnake ene u svoje drutvo niti hoe sa njima da se zajedniki bore. Sad su Indijanke u Njujorku pokrenule svoj enski list, a na elu lista ispisale su: Dajte zraka i svetlosti i crnakim enama Neka je i njima sretno (II/1912, 3: 192).

Izvesno je da su poetkom veka ovi asopisi bili snani glasnogovornici enskih udruenja i pokreta i da su objavljivali tekstove koji su obavetavali itateljke o feminizmu u svetu i u Srbiji5. Zadruge i drutva su, ba kao i asopisi, odraavali trenutne
4 Miodrag Staji, Jelena Dimitrijevi, Marginalije, Beograd, 1931, str. 72. 5 Odnos prema feminizmu je podrazumevao praenje svega to se ticalo bilo ega to su ene radile, ak i kada je asopis bio konzervativan u odnosu prema enskim slobodama. Domaica je, na primer, bio uticajan i moglo bi se rei moan asopis koji je vrio jak upliv na javno mnjenje. Po svojoj koncepciji, bio je prosvetiteljski konvencionalan, tradicionalno oslonjen na proverene enske vrednosti koje su pre svega isticale kao pozitivne osobine ensku ast, privrenost porodici, ljubav prema nacionu. Odanost kraljevskoj kui je takodje bila vidljiva i jasno artikulisana. (U asopisu se, npr. vodi rauna o jubelijima u kraljevskoj porodici, pa se 1879 [2: 27] objavljuje knjaevska zahvalnica u kojoj Njegovo Visoanstvo blagoizvolelo je usreiti

126

Slobodanka Pekovi

potrebe svojih lanica i delovali u skladu sa njima. Ve 1913. godine govori se o tome da su enske zadruge promenile svoju fizionomiju i da su se posle dobrotvornog i obrazovnog rada posvetile kulturnom: organizovanju izlobi, kursevima za alfabete,
a to je naa irika dobrotvorna zadruga izdala Srpkinju, svedoi da naa dobrotvorna drutva koraaju napred (ena, III/1913, 12: 735).

Izmeu asopisa i itateljki uspostavljao se most razumevanja i saradnje upravo preko obavetenja. Kolika je vanost koordinacije delovanja, objavila je urednica ene kada se obratila potencijalnim saradnicima:
Potovanim pretplatnicama i pretplatnicima. Utivo molimo, da nas izvetavate o svim enskim pokretima, koji se deavaju u srpskom narodu i koje je vredno zabeleiti. Samo tako e na list biti od opteg interesa, i na najmanjoj beleci biemo zahvalni (I/1911, 3: 199).

U Domaici objavljuju vest o kongresu saveza enskih drutava za pravo glasa u Kopenhagenu, o kongresu u ikagu (XXIX/1906, 12: 376), o etvrtom kongresu bavarskih feministkinja, o feminizmu u Cirihu (XXVIII/1905, 12: 370), u eni o pobedi feminista u Ueingtonu (I/1911, 2: 190). Ima i vesti koje su na jedan drugi nain osvetljavale poloaj ena. Tako se u eni iz 1911. godine u tekstu ene profesori itateljke obavetavaju o problemu koji je dugo titio ensku populaciju:
Srpsko ministarstvo prosvete izdalo je naredbu po kojoj e od sada i enskinje moi postavljati za profesore niih razreda srednjih kola, ako imaju univerzitetsko obrazovanje.
ensko Drutvo telegrafskim odgovorom; 1940-1941 je na prvoj strani prvog broja objavljena pohvalna pesma kraljici Mariji povodom roendana.) Ali, i ovaj asopis je uredno objavljivao vesti o dogaanjima u enskim pokretima. Tako je urednitvo donelo lanak J.(elene) Lazarevieve o kontraverznoj, ali veoma popularnoj spisateljki Elen Kej, sa podeljenim sudovima o njoj. S jedne strane, itateljkama je otvoreno stavljeno do znanja da spisateljka i nije ba najednija ena, ali joj se, sa druge, priznaje hrabrost i darovitost: Bez dogme (vere), bez drugog morala do prirode, Elen Kej postade apostol nemorala (zagovarala je slobodnu ljubav i slobodan brak). Priznaje se da je darovita knjievnica i intelektualna besednica. Toj neobinoj eni bi nemogue da mirno govori. Jedni je oboavaju kao proroka, drugi kao opasnu revolucionarku (XXVIII/1905, 12: 370).

ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA

127

Iste godine (I, 3: 192) u rubrici Razne beleke:

Piu nam iz Beograda: Ovde kod enskinja zavladao pokret za opte pravo glasa. Najjai je taj pokret za sada kod radnica i one su poele da potpisuju molbu u kojoj trae od skuptine da se i enskinju dade pravo glasa, jer je i ono deo naroda koje ima svesti i ono privreuje u dravi i plaa porez.

Na posredan nain kao inilac enskog samoosveenja delovale su vesti i lanci koji bi se mogli nazvati iz enskog sveta: o operi od enske (u tokholmu je bila izvedena opera U Florenciji Jelene Munsterlove), da je u Parizu poeo izlaziti Lesprit de la femme (Posestrima, I/1890, 5: 77), i da je otvorena knjiarnica u kojoj e se drati samo dela enskih autora (Posestrima, I/1890, 1: 13). Ali, pre svega, uloga asopisa je bila u tome da se ene otresu i oslobode svih onih pravila koja su ih minimalizovala i svodila na periferne pojave u ivotu i da se osposobe da same misle i rade. Potreba da se izae iz geta i zabrana bila je prisutna i mnogo kasnije i nju prepoznaje i Isidora Sekuli u prikazu knjige Vide J. Radoni Na talasima ivota:
Ne radi se u ovoj knjizi o feminizmu. Sve ene u knjizi ene su koje je ivot sapinjao i troio na stari nain. Bije po toj knjizi odasvuda jedno podzemno opiranje takvom ivotu, ivotu miliona ena, i drhti jedna udnja za ivotom linim i jednim, za ivotom koji izlazi iz neke svoje teorije (Oko jedne enske knjige, SKG, 4, januar 1940).

ene su pisale da bi se iskazale na jednom do tada nedostupnom planu, da bi pisale o svojim problemima, da bi osvojile prava i prostore javne komunikacije dostupne iskljuivo mukarcima, ali i da bi svojim iskustvom i znanjem poduile. Pouan i zabavan list za nae enskinje (najei podnaslov) bio je preko nuan, sudei po tekstovima urednitva ili prepisci sa saradnicima. Pouka je bila vaan posao svakog urednitva, ne samo zato to su enama bili potrebni praktini saveti, ve i to se ovo vreme, esto nazivano i Skerlievom epohom (a njemu je utilitarnost i zdravlje naroda bilo na prvom mestu), moe okarakterisati i kao doba narodnog prosveivanja, poboljanja obrazovnih standarda i ekonomskog poloaja ugroenih grupacaja (uglavnom radnika, ena i dece).

128

Slobodanka Pekovi

Smer nam je obrazovanje enskinja, u ovom sluaju Srpkinja. Mi emo se pri tome posluiti u glavnome poukom i zabavom. Mi emo se truditi, da naroito srpskim materama i roditeljima svojim savetima crpenim iz nauke o vaspitanju i pobranim iz iskustva budemo pri obrazovanju njihove dece na ruci6.

Saveti o voenju domazluka i osnovnoj higijeni bili su istinski potrebni neukoj i skoro nepismenoj enskoj populaciji. enska drutva su bila prva stepenica u osnivanju drugih enskih pokreta, a poetak su bili kursevi:
Kursevi za domaice jako su nam potrebni. Kolo Srpskih Sestara u Beogradu prenulo je u ovaj mah svom snagom da stvori to vie takvih kola i kurseva za domaice u novo-osloboenim srpskim krajevima (ena, III/1913,12: 739).

Iako se ne moe govoriti o univerzalnoj ili superiornoj poziciji koju zauzimaju u odnosu na poloaj ena ili na ensko stvaralatvo, ipak, enski asopisi istiu ideju identiteta, potvruju da postoje i drugi, neguju heterogenost miljenja i postojanja, izraavaju sumnju u autonomiju knjievnosti, politike, nauke, kulture kao domena u kome ONE nemaju ta da kau. enski asopisi poetkom 20. veka su pruali enama mogunost da progovore, da pronau svoj jezik. A posedovanje glasa, govora, jezika jedan je od prvih uslova (javnog) postojanja, o emu govore feministike teorije sa obe strane okeana7. Ali, u isto vreme uloga asopisa je bila da podie i podri ono to bi se moglo nazvati vox populi, patrijarhalna svest, u kojoj ena vredi samo onoliko koliko joj vredi oevo ili muevljevo porodino prezime, ili, prizemnije, koliko joj je uredna kua i kako ume da kuva. Presudno za shavatanje enskih asopisa ostaje ono to su oni svojim korpusom znaili za literaturu i utvrivanje istorijskih, vremenskih kategorija koje su uslovile njihovu pojavu i prihvatanje
6 Urednitvo Srpkinje, Na program, Srpkinja, 1882, I, 1, str. 1. 7 Adrian Rich na primer tvrdi da je jezik kojim se govori i pie enkodiran kao muka privilegija i ne odgovara enskom iskustvu, a da zakon oca preobliava ker u nevidljivu enu u azilu, ili tihu, odnosno nemu enu koja nema mogunosti niti prilike da se autoritativno izrazi. Kada ene progovore u opresivnoj kulturi, onda ih optue za previe slobode (erotske u sluaju Jelene Dimitrijevi), ili da je vulgarno lina (Isidoru Sekuli) ili da je trivijalna (Mir Jam).

ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA

129

(itanje). Oni se takoe moraju odmeravati i u odnosu na ostale asopise doba jer se na taj nain enski asopisi sagledavaju sa aspekta dinamine ideje (ideologije) preko kretanja ideja (ideologija) u kontekstu opte produkcije. U vremenu kada se pojavljuju, knjievni tekstovi u enskim asopisima nisu, nasuprot onome to su ostvarivali pisci modernizma, delovali na subverziju knjievnih anrova, niti su marginu na kojoj su bili koristili kao progresivnu mogunost za promene. Ipak, oni su izvrili jednu drugu vrstu subverzije: poljuljali su ustaljenu drutvenu sliku o poloaju polova dobro se uvajui ideje o kvazirevolucionarima koji kao nova (birokratska) sila vladaju8. Svet mukaraca i ena, prema enskim asopisima, ima uzajamne obaveze i tek kada se obaveza prekri, prestaje poslunost i otvara se mogunost borbe i pobune. enski asopisi sa poetka dvadesetog veka bili su neka vrsta otkrinutih vrata koja su davala mogunost da se ue u jedan sasvim novi i do tada nedostupan svet. I ma kako izgledalo da su prilozi u njima bili na nivou osrednjih vrednosti ondanje knjievne produkcije, ili da su poruke koje su preko njih slate, pre bile obrazovne nego u irem smislu kulturoloke, ipak su enski asopisi izvrili veliku ulogu emancipacipacije, makar i samo zato to su pruali utoite spisateljkama i to su bez malicioznosti i neprijateljstva obavetavali o onome to se dogaalo u drugom, enskom, svetu. Objavljene prie, pesme, poneki putopis, retke kritike i prevodi svedoe o tome da su ene bile najvernije itateljke onoga to su ene pisale, ali i da je ensko obrazovanje uznapredovalo. Uz pomo svojih asopisa one su prestajale da budu lanice one velike profesije za koju nema ni imena ni opisa poslova, koja se malo ili nimalo ne ceni i ne priznaje kao posao. Bez obzira kakve su priloge pisale, to je uvek bilo pisanje o ivotu kakav jeste i kakav bi mogao da bude, istorija ivota u kojoj je potvreno postojanje paralelnog, ali nevidljivog ivota koji je bio otkriven da ne bi nestao bez traga i da bi se popravila nesrazmera koja se stvara u istoriji u kojoj se pamti sasvim malo enskih imena. ene su pokuavale da ostvare svoju ideju slobode koja je uglavnom podrazumevala jednakost koja se kao i ideja o slobodi provlai kroz celokupnu istoriju drutvene misli i politikog drutva. Najee, traenje jednakosti je bilo traenje ravnopravnosti, to jest pravne jednakosti u kojoj je glavni princip bio da bi zakon
8 O tome u knjizi Lav Trocki, Permanentna revolucija, Rijeka, 1972.

130

Slobodanka Pekovi

trebalo da bude jednak za sve. Osporavalo se pravo koje se stie roenjem i isticao se pojam statusne jednakosti. asopisi se postavljaju kao alternativna, enska, logika koja je esto dovodila drugu stranu u poziciju odbrane poseda kada je dozvoljeno ustreliti uljeza. Bili su sredstvo da se jedan utuljen ljudski glas jasnije uje, da se stvaranje koje je postojalo samo u senci muke kulture obasja svetlou:
Mislim da ovaj list treba da poslui enskom razvitku i time to e im davati polja za rad

poruila je Milica Jae Tomia u odgovoru gospoi S.M. (ena, 1911), ime je jasno okarakterisala ulogu enskog asopisa. I u Bosanskoj vili koja je u rubrici Listovi najavila pojavu novog enskog asopisa podrava se ista misao o potrebi da se obezbedi mesto za ensko pisanje, mada urednitvo izraava i sumnju u potrebu postojanja velikog broja enskih asopisa:
Od nove godine poeo je izlaziti u Novom Sadu nov enski list ena. Izdaje ga i uredjuje Milica Jae Tomia. ena izlazi u mjesenim sveskama od 4-5 tampanih tabaka velike osmine. Bavi se svim pitanjima, koja se odnose na enu i njen poziv. U knjievnom pogledu urednitvo naroito skree panju italaca na knjievne proizvode, koji se tiu ena. Prva i druga sveska ve je gotova i sudei po njima list e biti vrlo dobar, a drugo je pitanje da li je trebalo pored organa Dobrotvornih zadruga i enskog svijeta (Bosanska vila, XXVI/1911, 4: 63).

Poetak dvadesetog veka je vreme koje se smatra zlatnim vekom srpske kulture. To je vreme procvata srpske lirike i pripovedake proze, vreme neponovljenog uticaja kritike, nauke i demokratizacije kako politikih tako i umetnikih ideja. Vreme velikog buenja, otkrivanja i sopstvenih i tuih vrednosti. Jedna neistroena, mlada nacija, ubrzano je pokuavala da uhvati korak sa evropskom civilizacijom. To je takoe bilo i zlatno vreme brojnih asopisa: knjievnih, naunih, aljivih, profesionalnih, fahovskih, dejih, pa i enskih (vidi bibliografiju). Svi asopisi, sem ene koja je izlazila u Novom Sadu pa je i potpadala pod drugu pravnu praksu, imale su za urednike mukarce to je bila posledica zakona kojim se enama poricala sposobnost da se brinu o imovini i novcu ili da se pojavljuju pred sudom:

ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA

131

Izriito je kazano da je ena za ivota svoga mua maloletna i da zato bez njegova odobrenja ne moe nita da radi (enski pokret, I/1920, 1).

ak i enski pokret u kome su saraivale Leposava Mijukovi, Paulina Lebl, Isidora Sekuli, a ureivala ga Zorka Kasner, i mona Domaica koja je imala podrunice irom Srbije i dobru finansijsku situaciju9, nisu mogli da urade nita po tom pitanju. enski asopisi toga vremena jesu i pokazatelj kulturnog i naunog napretka, ogledalo epohe, jer u njima se, jasnije nego u velikim i najvanijim, sagledava odnos prema drugome i razliitom, prema manjini, zapostavljenima i, naroito, oni su pokazatelj demokratizacije tradicionalnih shvatanja o ulozi ene u drutvu, ali i ekonomskog stanja, politikih i ideolokih stavova, odnosa prema evropskom i nacionalnom uticaju. U svim asopisima toga vremena formiranje nacionalne svesti i nacionalnog knjievnog modela bilo je u prvom planu interesovanja. U nekim asopisima, smatralo se da se nacionalna svest neguje i podrava stalnim podseanjem na stare i tradicionalne vrednosti. Zato se jo uvek najvei broj priloga uklapa u folklorni model pripovedanja, objavljuju se i podstiu saradnici da sakupljaju narodne umotvorine, a sve ono to ima veze sa selom i seoskim nainom ivota smatralo se jedino ispravnom i jedino zdravom formom ivota. U drugima se, kao u Srpskom knjievnom glasniku na primer, sagledavala potreba da se evropska kultura kao deo klasinog, proverenog kulturnog naslea, uvede u srpsku kulturu. Smatralo se da se u srpsku kulturu moe i mora uvesti zapadnoevropsko umetniko iskustvo, naravno u onolikoj meri koliko bi obogatilo domau tradiciju (ukoliko je ne gui). Ova struja je dodelila sebi veliku ulogu istaa i uvara nacionalnog naslea i nacionalne mitologije od prisutnog i prisnog
9 Prvi urednik Domaice bio je Stevan Bajalovi, pa Dimitrije Dovijani, Aron Nini, Duan oki. Upravni odbor je ak u jednom trenutku smatrao da urednitvo treba ponuditi Jovanu Skerliu. Prema izvetaju Literarnog odbora za 1902. godinu vidi se sa koliko samopouzdanja su lanice Odbora razgovarale o novom uredniku: Urednik Domaice do jula meseca bio je g. Duan L. oki otpravljao je tu dunost na zadovoljstvo Uprave i Literaranog odbora; ovom prilikom izjavljuje mu se zahvalnost. Poto je g. oki dao ostavku na urednitvo, onda je posle pokuaja sa g. Dr. Skerliem, koji je ostao neostvaren i pored odluke Uprave enskog Drutva o njemu kao uredniku Domaice objavljen konkurs za izbor novog urednika i izabran je ivko A. akorac (XXVI/ 1903, 3: 98).

132

Slobodanka Pekovi

orijentalizma, (turskog naslea), i od srednjeevropskog pritiska kojem su bili izloeni Srbi u Bosni, Hercegovini i Hrvatskoj. Tako je odnos prema nacionalnom bio veoma vaan i tradicionalistima i modernistima. I u enskim asopisima su nacionalne potrebe shvatane veoma ozbiljno.10 Kao i u svim ostalim sluajevima, periferni, rubni oblici kulture trpe znatno vei pritisak od glavnih tokova. Nacionalno je u enskim asopisima, bez obzira da li su se obraali seoskoj, malograanskoj ili varokoj eni, bilo izdignuto na pijedestal nesumnjive vrednosti, na visinu nedodirljivog i nepromenljivog. Baratalo se prepoznatljivim frazama, itav set konstruisanih simbola stvarao je oseanje pripadnosti, samosvesti, izuzetnosti, rekonstruisala se istorija. ene su postale simbol nacije i neka vrsta nadahnua i okidaa mukom delanju. U vremenu u kome su pokuavale da se oslobode muke premoi, ali i da budu odani i prirodni nosioci nacionalnog ponosa, nale su se u unakrsnoj vatri jer je nacionalizam svodio njihovo postojonja na simboline i nepromenljive slike koje su i same negovale, dok su se u isto vreme svim svojim snagama upirale da se otresu stereotipa. U svim asopisima (sem u enskom pokretu) podrazumevalo se da je ena kojoj se obraaju Srpkinja. U prvom broju Posestrime kao programski tekst, Dragomir Brzak je objavio pesmu Posestrimi u kojoj se asopisu postavlja veliki cilj okupljanja svih Srpkinja: Pa da skupi silno jato,/ Golubica Srpkinjica!, da to jato poleti svuda gde ima Srba, da se svuda samo srpski uje, da se dii srpskim slovom, da se ostavi sve to je tue i okrenuti se sebi da bi se ouvalo srpstvo (I/1890, 1: 1), a iste godine u 5. broju, Vidoje objavljuje Moju elju:
Da vidim keri roda mog Da srpstvo ljube sve Da srpsko ime miljeno Po svetu uznose! (I/1890, 5: 85)11
10 Imena asopisa mnogo govore o njihovom opredeljenju. Od deset asopisa koji su izlazili poetkom 20. veka, svi imaju jasno polno, ensko odreenje, a tri i nacionalno. 11 Stalni i vredni saradnik Posestrime, Vidoje, u prii Posestrima takoe opisuje koje su najvee vrednosti devojake: Kako mi je to godilo, to je ona oduevljena Srpkinja, to ne spada u ono kolo onih mladih devojaka, kojima je sve ono, to je nae, prostako, nego se dii sa milim nam Srpstvom. Sad

ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA

133

Posestrima je izlazila u Panevu i Velikoj Kikindi i verovatno je ba zato to je bila odvojena od matine kulture i knjievnosti potreba da se nacionalna pripadnost i vrednosti istaknu, bila veoma izraena. Objavljivani su i napisi (ponekad polemiki) o nacionalnoj pripadnosti pojedinih dela i pisca. U itulji Ivanu Metroviu se kae:
No slavu njegovu u istoriji knjievnosti najvie je obezbedio spev Smrt Smail Age engia, koji se smatra za najlepu umetniku srpsku pesmu u hrvatskoj knjievnosti (I/1890, 9-10 : 160).

U sledeem broju tampana je ispravka: umesto srpski spev, treba epski spev, umesto srpsku pesmu, treba epsku pesmu, a u rubrici Knjievnost pojavila se vest da je u Zagrebu izala knjiica Milivoja Srbinovia, Slava srpskoj Ateni. Knjiica je pretampana polemika iz Srbobrana i u njoj se dokazuje da je Dubrovnik srpski grad, da Hrvati posvajaju Gundulia i da dr Milan Reetar u Spljetu poziva na pretplatu novog izdanja Gorskog vijenca. Autor zamera Reetaru to u pozivu govori da je
ovo remek djelo nae knjievnosti, Gorski vijenac jeste remek djelo, ali nae srpske knjievnosti. Kad ete se ljudi ve okaniti tuega!? (I/1890, 11: 192).

U svim evropskim kulturama pojava asopisa za ene oznaavala je, s jedne strane, potrebu da se ene, u svom, poznatom okruenju prepoznaju kao mislee jedinke, ali i znak da je trite otkrilo postojanje nove grupe kupaca. asopisi su se odmah prilagodili zahtevima trita i trudili su se da budu prihvatljivi za to je mogue vei broj konzumenata. Rubrike asopisa su bile raznovrsne i kretale su se u dijapazonu od razonode do pouke, od ala do saveta i recepata, ali i kvalitetnih prevedenih knjievnih tekstova, priloga domaih pisaca i istorijskih ili pravnih rasprava. Pored velikih i vanih tema kojima je urednitvo posveivalo itave rubrike (obrazovanje, zabava, knjievnost), u svakom asopisu postojao je i deo koji se obino smatra nevanim za fizionomiju asopisa, ali mnogo govori o istoriji kulture. Ako se u jednom asopisu oglaavaju fine
mi je jo milija bila Kako bi ta umela negovati decu svoju u duhu srpskome, kako bi ih znala upoznati sa vitekim Srbima, sa lepim momentima iz nae povesnice (I, 1890, 13: 200).

134

Slobodanka Pekovi

ipke iz Valensije ili francuske pomade, ili ako uopte nema oglasa a daje se recept za orbu od krompira i soli jasno je kakva je ekonomska situacija. Oglasi i recepti postaju socijalna istorija vremena. Socijalnu istoriju ine i zapisi rashoda enskog drutva: Poslato 30 dukata cesarskih Kruevakoj podruini na cilj podizanja crkve i kole; Molba Kruevake podruine da se poalje starog rublja jer ima mnogo ranjenika i sirotinje; 2 dukata ranjenicima Filipu Teodosiu i ivku ivojinoviu; Jednoj sirotoj gradjanki, Evrejki, dala je Podruina ova 16 dinara kao pomo pri poroaju; Ni: koulje i rublje dato sirotinji koju su 6. aprila Arnauti kod Kurumlije napali i popalili; Odenula 11 sirotih uenica (Domaica, I/1879, 2: 24). Stereotip odnosa prema eni nije se menjao od prvog enskog asopisa koji se pojavio 1879, ili Za nau enu iz 1952. pa sve do danas, do Bazara ili Praktine ene. Neguju se iste ili bar sline rubrike koje odraavaju socijalni, kulturni, ekonomski, politiki, verski status i sastav itateljki. ema ureivake politike je uvek tako odmerena da prilozi oblikuju svest itateljki po odreenom, vaeem modelu: odabrani tekstovi, pouke koju nose, svrha asopisa, ciljna grupa, sve je usmereno ka postavljenom zadatku. ak i podnaslov asopisa ostaje tokom vremena isti: za obrazovanje i zabavu. I tipologija priloga se nije bitno izmenila: na udarnom mestu su uvodni tekstovi koji se osvru na takozvanu temu dana, ili meseca, zatim slede knjievni, nauni (istorija, higijena, ponekad filosofija, pravo, gotovo nikad politika12) prilozi, saveti, recepti, moda13. Vremenom se samo menjao redosled priloga, s tim to se
12 Ukoliko je asopis i bio politiki opredeljen, kao ena, ili odan kraljevskoj kui kao Domaica, onda se politiki stav ili rojalizam nije iitavao u tekstovima u asopisu, ve sa naslovne strane, iz slika ili ilustracija, tek ponekad iz komentara urednika ili urednitva. ak ni u asopisima koji su izlazili posle Drugog svetskog rata, kao na primer ena danas iz 1941, nije objavljivao tekstove koji bi bili u vezi sa dnevnom politikom, ali su jasno bili odreeni ideologijom i ideolokim, klasnim opredeljenjem. 13 Moda je rubrika koja se bavila modom pretrpela najdublje promene. Od konstatacije da je moda sujeta (Srpkinja, I/1882, 2: 15), pa do pravog obrauna sa eirima (u Posestrimi, I/1890, 5: 77 objavljena je vest o protestu protiv pera u enskim eirima u Japanu, a u eni, I/1911, 2: 130, prenosi se lanak iz Uitelja: Sve uiteljice jednog naeg kraja, na prvom svom druinskom sastanku dogovorile su se, da u tekuoj godini ne kupuju nove eire.), moda je evoluirala do statusnog simbola, masovne pojave i stila ivota. Ukoliko bi se svakodnevna odea i nain odevanja takoe shvatio kao moda, onda je

ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA

135

postepeno poveavalo interesovanje urednitva (i publike) za modu i modne ilustracije i tekuu kulturnu situaciju. I onda kao i krajem dvadesetog veka esto se prostor ustupao tekstovima monih pokrovitelja, popularnim dvorskim ili politikim monicima. Ta gotovo ista formalna i sadrajna obeleja (malo je asopisa koji su napravili iskorak, ena i enski pokret poetkom dvadesetog veka i Profemina na kraju) govori i o istrajnosti stereotipa sa kojim se uvek susreemo kada se pojavi re enski, ena. Za enu je (ukoliko je uopte bila u stanju da ita) bila rezervisana odreena vrsta knjievnosti: ljubavni romani, trivijalna knjievnost, poezija, beletristika, putopisi, pisma, dnevnici. Ozbiljna knjievnost: istorija, kritika, pravni tekstovi tek su sa enskim asopisima ali ne u njima postali tivo koje su i ene itale. asopisi su probijali enski knjievni geto, pa iako su bili svojevrstan rezervat (jer podela na muki i enski svet nigde nije tako vidljiva kao u asopisima za ene), smanjivali su, bar, razlike izmeu mukog i enskog jezika. Knjievni i ostali prilozi u asopisima menjali su sliku ene koju su, uvek do tada, stvarali mukarci i premoavali su stvarno i imaginarno, pomagali su enama da prebrode jaz izmeu sopstvenog ivota i ivota koji su elele. S jedne strane, knjievna ostvarenja ena nisu bila toliko realna kao ona koja su objavljivali mukarci, ali su sa druge strane sitni tekstovi, kao i rad enskih udruenja bili realniji. Ono to su ene u Srbiji poetkom 20. veka inile, izgleda jo veim kada se uzmu u obzir rei ge. Savke Subotike izgovorene na glavnom skupu enskog Drutva 25. februara 1901:
1860. bili su jo svi gradovi u Srbiji u turskim rukama, pa tako i Beograd Na zapadu, gde su enska drutva ponikla, nije takvih tekoa bilo, bar ne u toj meri, jer nije bilo ukorenjene predrasude protiv svakog samostalnog i javnog rada enskinje kao u nas i na istoku (Domaica, XXIV/1901, 12: 114).

zanimljiv i tekst Rat suknji i komentar koji je objavljen u eni (I/1911, 1: 76). Predsednica sifraetkinja u Kanadi je agitovala protiv sukanja za koje je tvrdila da su rune, nezdrave i nemoralne, a da se ena moe osloboditi tek kada obue pantalone. U zavrnoj reenici, urednitvo se ironino osvre na ovaj zahtev: Nema izgleda da ene danas imaju preih briga no da se bore za akire.

136

Slobodanka Pekovi

BIBLIOGRAFIJA ASOPISA Domaica 1879-1941 enski svet 1886-1914 Posestrima 1890

Domaica, Organ enskog drutva i njegovih podruina, Beograd, prvi urednik Jovan Popovi. enski svet, Organ Dobrotvorne zadruge Srpkinja, Novi Sad, urednik Akakije Varaanin. Posestrima, List za pouku izabavu naem enskinju, Panevo, Velika Kikinda, urednik Ivan Martinovi i Ljubomir Loti. Runi rad, Beograd, urednik Jovan Jovanovi. Pariska moda. La mode parisiene, Beograd, urednik Petar M. Savi. Materinski list, Beograd, urednik Raa Mitrovi. Srpska vezilja, Beograd, Milan P. Pavlovi. ena, Meseni asopis za ene, Novi Sad, urednica Milica Jae Tomia. enski pokret, Organ Drutva za prosveivanje ene i zatitu njenih prava, urednik Petar Milosavljevi. ena i svet, Zemun, urednik Ivan Zrni. enski svet, Meseni asopis za enska pitanja i modu, Beograd, urednica Jelena M. Zrni.

Runi rad 1898 Pariska moda 1902 Materinski list 1901 Srpska vezilja 1903 ena 1911-1921 enski pokret 1920-1936 ena i svet 1925-1941 enski svet 1930-1934

ENSKI ASOPISI U SRBIJI NA POETKU 20. VEKA

137

ABSTRACT Women Magazines at the beginning of the 20th century were a special mirror of epoche, an identifier of economical state, political and ideological status of women. As they were not in the middle of cultural movement, but a kind of margine, all the processes were strongly underlined especially according to national feelings. The magazines were the certain parameters of democtic changes, because the women were the minority without rights to take care of their children or properties, or to be present in public. The magazines were a rare chance encouraged women in writing, but most of all, to help them to find their self confidence. All kinds of magazines were docile, but also a tie which amalgamate women, no matter if they were from a city od from a village, if they were educated or not.