Goran Injac UDK 811.163.41'373.45 811.162.1'373.45 Nu ni rad U KOM SI TI TRIPU?

1 FUNKCIONALNE I SEMANTI(KE REALIZACIJE ANGLICIZMA TRIP U JEZIKU MLA,E GENERACIJE GOVORNIKA SRPSKOG I POLJSKOG JEZIKA
Ra eno pod rukovodstvom prof. dr Vere Vasi SAETAK U radu su prikazane funkcionalne i semanti ke realizacije anglicizma trip u neformalnom leksikonu srpskog i poljskog jezika. Posebna panja posve=ena je proirenju semanti kog polja lekseme, a nova zna enja specifi na za srpski sleng upore@ena su sa primerima iz poljskog jezika. Neologizmi zabeleeni u oba jezika prikazani su u formi derivacionog gnezda. Na kraju rada, zna enje analiziranih primera upore@eno je sa semanti kim mogu=nostima koja imaju sli ni derivati u ameri kom slengu da bi se utvrdile sli nosti i razlike, kao i eventualna motivacija za dalju derivaciju. KLJU(NE RE(I: anglicizmi, neologizmi, sleng mla@e generacije, srpski jezik, poljski jezik

1. Uvodne napomene argonom se, prema Bugarskom (2003: 9), moe smatrati svaki neformalni i preteno govorni varijetet nekog jezika koji slui za identifikaciju i komunikaciju unutar neke drutveno odre@ene grupe po profesiji, socijalnom statusu, uzrastu i sli no ije lanove povezuje zajedni ki interes ili na in ivota, a koja uz to moe biti i teritorijalno ome@ena (Bugarski 2003: 9). Od upotrebnog standardnojezi kog varijeteta razlikuje se najvie u pogledu leksike, ali se javljaju i odstupanja na gramati kom i fonolokom nivou. Pomenute razlike ponekad mogu biti tolike da odre@eni argon postaje slabo razumljiv drugim govornicima istog jezika, koji ga obi no vrednuju negativno u podrazumevanoj opoziciji prema standardnom ili knjievnom jeziku (Bugarski 2003: 10). Tri osnovna tipa argona prema Bugarskom su stru ni, subkulturni i omladinski (Bugarski 2003: 11). Odlika stru nog argona je metajezik koji obiluje stru nim terminima i time je nerazumljiv iroj populaciji govornika, dok se ostala dva odlikuju izrazitom kreativno=u u stvaranju novih izraza. Takve jezi ke kreacije funkcioniu kao jezi ki kod, poznat pripradnicima konkretne drutvene grupe - sredstvo socijalne identifikacije, a njihov nastanak motivisan je nejezi kim faktorima. S obzirom na to da je predmet ovoga rada analiza primera zabeleenih u omladinskom argonu potrebno je dodati da on slui kao sredstvo generacijske diferencijacije, kao jezi ki znak kojim se razlikuje tinejder (mlad / moderan) od odraslog (starog / staromodnog).
1

Primer zabeleen na Internetu. Fraza popularna me@u mladima u Srbiji, a navedena je u naslovu

kao ilustracija jedne od naj e=ih realizacija anglicizma trip u srpskom jeziku.

Jedan od osnovnih na ina irenja leski kog inventara u omladinskom slengu je preuzimanje stranih leksema koje naj e=e, osim osnovnog zna enja dobijaju i nova, nepoznata u izvornom jeziku. Ne treba posebno isticati da je pod uticajem popularne kulture, medija i sredstava masovne komunikacije osnovni izvor za pozajmljivanje postao engleski jezik. Jezik mla@e populacije predstavlja najbolji primer jezi kog hibrida, koji se u zavisnosti od jezika u kome se pojavio, naziva: Franglais, Danglish, Spanglish, Swenglish, Germish, ... ili anglosrpski.2 2. Jezi ki status: trip i tripovanje Ovaj rad ima za cilj da zabelei funkcionalne i zna enjske realizacije anglicizma trip u srpskom i poljskom jeziku. Pomenuti primer odabran je zbog svoje popularnosti u omladinskom argonu i velikog broja hibridnih formi. Polaze=i od pretpostavke da zajedno sa primerima tipa cool i full3 i njihovim derivatima kulirati, iskulirati, otkulirati i sli no, trip ima najvie zna enjskih varijacija, u daljem tekstu bi=e predstavljen: funkcionalni status ovog anglicizma, njegove derivacione mogu=nosti i nova zna enja koje je razvio u slengu mladih. Primeri iz srpskog upore@eni su sa primerima zabeleenim u neformalnom varijetetu poljskog jezika, te dodatno sa engleskim izvornim formama. Ovo je u injeno s ciljem da se utvrde sli nosti i razlike u zna enjima i mestu ovog anglicizma u dva slovenska jezika, kao i nove semanti ke realizacije koje je leksema trip razvila u odnosu na izvorni jezik. Re nici srpskog i poljskog jezika belee nekoliko zna enja lekseme trip. Srpski Re(nik novijih anglicizama (u daljem tekstu RNA), kao i S+ownik J-zyka Polskiego PWN4 kao prvo zna enje navode: 1. snana halucinogena droga LSD, te stanje, raspoloenje, ponaanje pod uticajem neke halucinogene droge, naro(ito LSD (RNA). U oba re nika odrednice sadre dodatnu oznaku, u srpskom: neformalno, a u poljskom: 4rodowiskowe. Nova zna enja koja je razvio ovaj anglicizam nastala su upravo na osnovu pomenutog, koje u ovom slu aju smatramo osnovnim ili prvim zna enjem. To potvr@uje RNA, koji pored pomenutog sadri i slede=e odrednice: trip3 stanje, raspoloenje, ponaanje i sl. naro(ito kada je neobi(no ili nepredvidljivo, te definicija derivata tripovati: umiljati ili uobraavati neto. Dakle, neformalno trip ozna ava stanje ili ponaanje koje je sli no stanju nastalom pod uticajem narkotika, dok tripovati kao glagolska realizacija, zna i ponaati se na takav na in. U daljoj analizi realizacije ove lekseme proverene su u arhivama dnevnog lista Danas i korpusu poljskog jezika (Korpus J-zyka Polskiego Wydawnictwa Naukowego PWN). S obzirom na to da se pomenuti korpus sastoji od novinskih tekstova, te tekstova
Nabrojani termini predstavljaju popularne nazive za jezi ke varijetete (uglavnom sleng) nastale usled prodora velikog broja anglicizama u razli ite jezike, naj e=e pod uticajem popkulture, medija, engleske kompjuterske terminologije. Termin anglosrpski ozna ava govorni varijetet srpskog jezika u kome je prisutan velik broj anglicizama, naj e=e neopravdano upotrebljenih. Karakteristi an je za jezik mla@e populacije, terminologiju informacionih tehnologija i sli no, a ponekad i za nau ni stil i jezik medija. Upotrebljen je u naslovu re nika Du yu speak anglosrpski? Re(nik novijih anglicizama V. Vasi=, T. Pr=i=a i G. Nejgebauer (2001). 3 Opirnije o semanti kim i funkcionalnim realizacijama anglicizama cool i full u Injac (2006). 4 Poljski re nici anglicizama, te radovi na ovu temu npr. (Otwinowska-Kasytelanic 2000), (MaLczakWohlfeld 2006), (Markowski 1995) ne belee semanti ku realizaciju anglicizma trip u zna enju u kome se ono javlja u omladinskom argonu srpskog jezika. Stoga je kao poredbeni korpus odabran re nik PWN-a, iako se po svojoj koncepciji razlikuje od sprskog RNA. Smatramo odrednice u pomenutom poljskom re niku dovoljnim za potrebe ovoga rada.
2

razli itih drugih publikacija, dobijeni rezltati pokazuju prisustvo anglicizma trip u jeziku medija, idomu bliem standardnom jeziku. U poljskom koprusu ne pojavljuje se trip u zna enju koje nas interesuje, dok se u tekstu srpskih novina sporadi no pojavljuju semanti ke realizacije bliske slengu. Upotreba anglicizma trip proverena je na Internetu, u razli itim internetskim pri aonicama i forumima, u kojima uglavnom u estvuju pripadnici mla@ih generacija. U oba jezika zabeleeni su razli iti derivati tipa: tripovanje, istripovati se, natripovati se, itd. ili stripowany, tripuj7cy, itd., te primeri razli itih zna enja trip. Pomenute forme mogu biti i deo idiolekta i time potpuno nerelevantni primeri za pore@enje. Zbog toga je njihovo prisustvo u jeziku mla@e generacije govornika provereno anketom; hibridi nastali kao individualni, spontani jezi ki izraz nisu uzeti u razmatranje, a oni koji se veoma retko pojavljuju posebno su obeleeni. Razli ite hibridne forme, te razli ite semanti ke realizacije lekseme trip u leksikonu srpskog jezika teko je odrediti samo sa leksikoloke ta ke gledita. Polaze=i od pretpostavke da je anglicizam re ili idiom koji je prepoznatljiv po svom engleskom obliku (u pisanju, izgovoru, morfolokom obliku ili barem u jednoj od tri pomenute forme) i prihva=en u re niku jezika primaoca (Grlach 2003: 1), tada se trip u prvom zna enju navedenom u re nicima moe smatrati leksi kom pozajmljenicom iz engleskog jezika. On je zajedno sa konceptom koji ozna ava preuzet iz engleskog i popunjava leksi ku prazninu u jeziku primaocu. Zna enja koja je leksema trip razvila u slengu mladih udaljavaju se od osnovnog, prvog zna enja u definiciji, te se postavlja pitanje da li takvu situaciju treba posmatrati kao leksi ko pozajmljivanje ili kao meanje jezi kih kodova,5 ubacivanje koda jednog jezika u tekst drugog.6 Ovakav pristup, me@utim, nije prihvatljiv zna enja koja je leksema trip razvila u srpskom i poljskom slengu mladih uglavnom se razlikuju od onih koja ima u engleskom jeziku. Stoga primere tog tipa ne moemo uopte smatrati engleskim elementima i oni su najblii fenomenu lanih ili pseudo anglicizama, tj. re i koje izgledaju i zvu e manje-vie engleski, ali se razlikuju u zna enju od engleskog uzora (Pulcini, 1997:79). Hibridne lekseme, derivati nastali na osnovu pravila tvorbe srpskog ili poljskog jezika jo vie se udaljavaju od engleskog uzora i po formalnom obliku i po zna enju. U daljem tekstu sledi prikaz funkcionalnih i semanti kih realizacija zabeleenih primera.7 3. Trip - semanti ke realizacije U srpskom jeziku, u registrima ograni enim na neformalne situacije leksema trip javlja se u imeni koj kao jedinoj realizaciji. S obzirom na to da je leksema razvila dodatna zna enja na osnovu ranije pomenutog koje se odnosi na vrstu narkotika, te stanje izazvano tim narkotikom, njene nove semanti ke realizacije uglavnom ozna avaju stanje, doivljaj ili ponaanje koje odstupa od uobi ajenog. Kao to pod uticajem narkotika odre@ena osoba moe imati prijatne ili neprijatne doivljaje, tako i trip u zna enju
Prema Larsenu: Nema jasne granice izme@u promene koda i pozajmljenice (direktnog pozajmljivanja). Moe se re=i da je pozajmljenica institucionalizacija promene koda, kao i da ne postoji objektivan na in da odredimo koji =e to strani element postati prihva=en, konsolidovan u jeziku primaocu (Larsen, 1994: 22). 6 Opirnije o pokuaju analize engleskih elemenata u srpskom i poljskom pisanom diskursu kao primera promene koda vidi: (Injac 2005). 7 Primeri su zabeleeni u srpskim i poljskim novinama (T) i na Internetu (INT), zatim provereni u re nicima i bazama podataka, na na in objanjen u ranijem tekstu.
5

neuobi ajenog ponaanja moe biti vrednovano pozitivno ili negativno. Dakle, pomenuto ponaanje moe se smatrati prihvatljivim i poeljnim ili nepotrebnim i loim8. trip doivljaj, ose=aj (prijatan) (+) Primer 1. srpski: Ali mi je zato mnogo dobar trip kad sam sama sa tim nekim u celoj sali. (INT) Primer 2. srpski: Znam, ovo je na klizavoj moralnoj ivici, ja se u zavodu osecam nekako normalnije... ne znam, jednostavno neki moj trip... (INT) trip doivljaj, ose=aj (neprijatan) () Primer 3. srpski: Na pravcima se ne izivljavam, jer mi nije trip da vozim 200km/h na ovim putevima ... (INT) Primer 4. srpski: Jer stvarno je lo trip kad zna da je neko dobar (ovek, dobra osoba a droga ga unitava. (INT) trip problem, u@enje (-) Primer 5. srpski: Meni je ve i trip zato ne igra Na ,... (T) trip - umiljanje, fantazija (-) Primer 6. srpski: ... ima i onaj trip kada se probudi i misli da je prola minuta od kako si zaspao, me utim, vreme je ustajanju. trip - stil, na in ponaanja i razmiljanja (-) Primer 7. srpski: U nekom gadnom tripu je ve nekoliko godina (verovatno otkako je ula u pubertet). (INT) trip - stil, na in ponaanja i razmiljanja (+) Primer 8. srpski: to se ti(e moje velike ljubavi, muzike, totalno sam u trance and ambiance tripu. (INT) Primer 9. srpski: ko je stvarno bio u pravoslavnom tripu uredno je slavio slave i farbao jaja za Uskrs, ... (INT) trip zabluda (-) Primer 10. srpski: ... al stanite malo na loptu ili ste moda u tripu da imate toliko kvalitetnije igra(e? (INT) pojava, fenomen (+) Primer 11. srpski: A ceo tehno trip? Ekspanzija interneta? (T) interesovanje (+) Primer 12. srpski: To je ok, kul, nije ba moj "trip", ali potujem. (INT) izazov (+) Primer 13. srpski: Trip je raditi sve ovo u (etrdeset petoj, a pritom i dalje biti punk roker. (INT) Na osnovu primera zabeleenih u poljskom jeziku moemo zaklju iti da trip ima mnogo manje semanti kih realizacija i da nije doiveo toliku ekspanziju zna enja u govoru mla@e populacije Poljaka, ali se motivacija za semanti ku derivaciju moe smatrati identi nom. trip doivljaj (prijatan) (+) Primer 1. poljski: Kto pisze, De ten film jest s+aby nie rozumie co to prawdziwy trip. (INT) trip umiljanje, lana predstava o ne emu (-) Primer 2. poljski: Kiedy4 s7dzi+em, De to tylko mj trip.(INT)
8

Pri daljoj analizi primeri koji imaju afirmativno, pozitivno zna enje obeleeni su oznakom (+) , a negativno (-).

trip interesovanje (+) Primer 3. poljski: cho portrety w Twoim wykonaniu akurat do mnie osobi4cie nie trafiaj7 , nie moj trip. (INT) 4. Derivacione mogu nosti U svojoj osnovnoj formi trip ima samo imeni ku realizaciju, a neologizmi nastali daljom derivacijom osnove trip- nalaze se uglavnom u sferi glagola i prideva. Derivacija se moe predstaviti slede=im tvorbenim modelima na morfolokom planu, a primeri hibrida nastalih ovim tipom tvorbe prikazani su u formi derivacionog gnezda: N (trip) T V (-ovati) U V impf. TV pf. (u-, iz-, na-) T Adj. (-n) trip [ang. trip] tripovati, -ujem impf., tr
Moda ja neto tripujem, ali bi=e da se radi o paranoji - ne znam ime da se operem ovako neukaljan. (INT)

T N deverb. (-nje)

tripovati se, -ujem impf., tr

Lik koji sedi iza mene i nije lep, ali ni ruan koliko se tripuje.

istripovati, -ujem pf, tr

Ameri su, nakon pojave Novickog, istripovali da je svaki visoki evropski igra koji puca trojke vrhunski potencijal. (INT)

istripovati se, -ujem pf, vr

Mislim da si se ti malo istripovala i da =e te pro=i ubrzo. (INT)

istripovan,-a, -o pas. particip.

Ja bih rekao da jesi istripovan i iskompleksiran. (INT)

natripovati, -ujem pf, tr

A ja natripovao da mi je speakerphone stalno uklju en. (INT)

natripovati se, -ujem pf, vr

Imala sam nekad privezak za klju eve . . . neki guter i= . . . pa sam se natripovala da mi donosi sre=u . (INT)

natripovan,-a, -o pas. particip

Oni su sami po sebi natripovan bend. Ne znam, nisam ih dovoljno sluao da bih komentarisao neto vie. (INT)

utripovati, -am pf, tr

Je li i vi ujete nekakvo pitanje od ovoga ili sam ja neto utripovao ? (INT)

utripovan,-a, -o pas. particip.

Sve do svoje pete godine sam bio utripovan da sam Mikelan@elo. (INT)

tripovanje, -a n N deverb.
Tripovanje je kad neko neto umisli za sebe ili za druge . . . to ne mora uopte da odgovara realnim injenicama. (INT)

U poljskom jeziku tako@e se mogu prona=i neologizmi nastali na sli an na in i sa sli nim zna enjem. Trip ima isti derivacioni opseg i od imenice nastaju daljom tvorbom glagoli sa perfektivnim i imperfektivnim realizacijama i pasivni participi, a zabeleen je i 5

jedan gerund. Broj hibridnih formi manji je nego u sprskom jeziku jer je sam anglicizam trip izaao iz jezi ke mode i ne pojavljuje se tako esto u govoru mladih. Anketa sprovedena me@u mla@om populacijom govornika poljskog jezika pokazuje da se mnogi od zabeleenih primera pojavljuju veoma retko, a odre@eni broj anketiranih nije ih nikada upotrebio i ne zna njihovo zna enje. Zbog toga se odre@eni primeri, iako zabeleeni u korpusu nastalim za potrebe ovoga rada, mogu smatrati spontanim izrazom pojedinih govornika, te je njihova upotreba veoma ograni ena. Derivati ovoga tipa obeleeni su oznakom: (*). trip [ang. trip] tripowa *, -ujZ pf, tr
... zacz[\em swoimi wyczynami ca\kiem regularnie tripowa otoczenie. (INT)

tripowa si$*, -ujZ impf, vr

Film przez ca\y czas trwania trzyma w napiZciu, a dziZki magii kina (dolby digital) mo]na na nim ostro si$ tripowa . (INT)

stripowa si$, -ujZ pf, vr

Wszyscy si$ stripowali i poszli. (INT)

stripowany,-a, -e pas. particip

Jaki^ czas temu chodzi\am do tej pracy p\-]ywa, wiecznie stripowana, wychodzi\am do toalety, bo chcia\o mi siZ p\aka=, a wraca\am z doklejonym u^miechem numer 25. (INT)

tripowanie*, -a n N deverb
Czym siZ dzisiejsze moje tripowanie przejawia? Ot] coraz mocniejsza dysocjacja to powoli codzienno^=. (INT)

tripuj&cy*,-a, -e gerund
G\Zbokie tripuj&ce utwory opatrzone ^wietn[ jako^ci[ brzmienia. Polecam. (INT)

Semantika derivata uglavnom pokazuje zna enjske realizacije osnove trip u formi glagola i prideva. Oni, kao i trip u imeni koj realizaciji, nose zna enja koja se u zavisnosti od konteksta mogu odrediti i kao negativna i kao pozitivna, tj. situaciono su uslovljena. U srpskom primeru: Moda ja neto tripujem, bi e da se radi o paranoji... (INT) glagol ima zna enje: umisliti, osetiti nelagodu bez odre enog povoda, dok drugi primer: Moja keva se pre dve godine opasno natripovala na takvu muziku. Moram priznati da nije loa (INT) pokazuje pozitivne nijanse zna enja: zavoleti, osetiti neobjanjivu privla(nost. Na isti na in i pridevi mogu da ozna avaju koncept koji se vrednuje kao negativan npr.: ... ja bih rekao da jesi istripovan i iskompleksiran (INT) ili poljski primer : ... chodzi+am do tej pracy p+-Dywa, wiecznie stripowana, ... (INT) u zna enju uplaen, uznemiren (uglavnom bez povoda), te kao pozitivan u primerima ta pozycja przebija wszystko co powstalo w tym gatunku. niesamowicie stripowana p+yta i ovaj umetnik je skroz istripovan i njegov odabir semplova je fantasti(an. (INT) sa zna enjem izuzetno dobar i neobi(an. Na kraju dela rada posve=enom derivacionim mogu=nostima anglicizma trip potrebno je pomenuti da su u korpusu njegovih realizacija u srpskom i poljskom jeziku zabeleene i sloenice. Ovi primeri predstavljaju samo citate engleskih formi tipa badtrip, ego-trip, power-trip. 5. Trip u engleskom, srpskom i poljskom jeziku 6

Dodavanje tvorbenih nastavaka pozajmljenicama iz engleskog uobi ajeni je na in njihove adaptacije, naro ito glagolskih formi koje druga ije i ne bi mogle da funkcioniu u srpskom ili poljskom jeziku. Ipak, navedeni neologizmi ne mogu se posmatrati kao oblik adaptacije strane re i u jeziku primaocu, jer je njihov nastanak podstaknut nejezi kim faktorima. Oni predstavljaju oblike nastale u slengu i vie govore o jezi koj kreativnosti govornika, nego potrebama da se odre@eni pozajmljeni element prilagodi formi jezika primaoca. S toga oni naj e=e imaju potpuno nova zna enja koja ih udaljavaju od prvobitnog pozajmljenog oblika i ne mogu se vie niti na semanti kom niti morfolokim nivou smatrati anglicizmima. Engleski re nici Longman Dictionary of Contemporary English (LDCE) i Cambridge Advanced Learners Dictionary (CALD) belee trip uz oznaku neformalno i slang u imeni koj i glagolskoj realizaciji.9 U oba slu aja za imenicu data je definicija zna enja: stanje nastalo pod uticajem halucinogene droge LSD, a oba re nika navode i glagolske realizacije trip (v) i trip out u zna enju: iskusiti dejstvo narkotika koje pogoduje da (ujemo, vidimo ili ose amo neto to ne postoji (CALD). Nevedeno zna enje odgovara realizaciji trip kao leksi ke pozajmljenice i u srpskom i u poljskom jeziku u osnovnom zna enju. Od mogu=ih semanti kih realizacija koje nisu nuno u vezi sa narkoticima, LDCE belei primer trip osoba ili doivljaj koji je neuobi(ajen i zadivljuju i, sa oznakom da je takva realizacija ograni ena na neformalni jezik i prisutnija u ameri koj varijanti engleskog jezika. Pomenuti primer odgovarao bi nekim od realizacija zabeleenim u neformalnom leksikonu srpskog i poljskog jezika. U onlajn re niku ameri kog slenga pojavljuju se mnogo ve=i broj primera neformalne upotrebe i to u imeni koj, glagolskoj i pridevskoj realizaciji: imenica 1. ose aj prouzrokovan upotrebom LSD-a; 2. stanje, fantazija; 3. interesovanje; glagol 1. koristiti LSD; 2. reagovati preterano, ljutito; 3. brinuti; 4. umiljati; 5. flertovati; 6. ludovati, ponaati se neuobi(ajeno veselo; pridev 1. koji je sli(an stanju prouzrokovanim upotrebom LSD-a. Navedena zna enja upore@ena sa primerima zabeleenim u srpskom i poljskom jeziku (Tabela 1): Tabela 1. trip pore@enje zna enja engleski srpski poljski trip1 trip2 trip3 trip4 zna(enje narkotik ose=aj interesovanje umiljanje ponaanje izazov problem pojava

nom.
trip1 trip2 trip3 trip4 9

trip1 trip2 trip3 trip4 trip5 trip6 trip7 trip8

Ostala zna enja trip koje belee pomenutim re nicima nisu analizirana, ve= samo ona ozna ena

kao kolokvijalna , jer ih smatramo za odgovaraju=e pri daljem pore@enje sa srpskim i poljskim primerima.

[...]

[...]

verb.
trip / trip out1 trip 2 trip 3 trip 4 trip 5 trip6 tripovati 1 tripovati 2 tripovati 3 tripovati 4 tripovati 5 [...] tripowa 1 tripowa 2 koristiti LSD reagovati ljutito flertovati ludovati brinuti umiljati voleti bojati se [...]

adj.
trippy 1 trippy 2 istripovan,utripovan1 istripovan,utripovan2 istripovan,utripovan3 istripovan,utripovan4 istripovan,utripovan5 istripovan,utripovan6 istripovan,utripovan7 istripovan,utripovan8 [...] stripowany 1 stripowany 2 stripowany 3 stripowany 4 stripowany 5 stripowany 6 tripuj7cy 1
sli an stanju na LSD

neobi an dobar uplaen napet uznemiren stresan umiljen [...]

6. Zaklju ak Na osnovu pore@enja moe se pretpostaviti da je uticaj ameri kog slenga, preko filmova, muzike, Interneta i sl. prouzrokovao da pozajmljena leksema razvije dodatna zna enja i u srpskom i u poljskom jeziku. Semanti ki derivati su sli ni u sva tri jezika, s tom razlikom da srpski belei najvie, a poljski najmanje ovakvih mogu=nosti. S druge strani, broj primera zabeleenih u neformalnom registru srpskog, te semanti ke realizacije koje su neomgu=e u ostala dva analizirana jezika, ukazuju na ekspanziju zna enja u broju, tj. proirenje semanti kog polja ove lekseme u novom pozajmljeno obliku, te se novonastali semanti ki i morfoloki hibridi mogu smatrati osobenostima srpskog jezika, i ne nuno u vezi sa engleskim izvorom. Pomenimo na kraju da je u sva tri slu aja nastanak neologizama motivisan izvanjezi kom stavrno=u, realijama prisutnim u kulturi mla@e generacije govornika sva tri jezika, te se moe smatrati paralelnim procesom, koji je kao jezi ku konsekvenciju imao pozajmljivanje odre@enog koncepta, a zatim stvaranje neologizama sli nog tipa. Literatura
Bugarski, R. (2003). argon. Beograd. XX vek: (igoja tampa.

Grlach, M. (2003). English Words Abroad. Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins Publishing Company. Injac, G. (2005). Pozajmljenica ili promena koda? Engleski jezik u srpskom i poljskom pisanom diskursu. Socjolingwistyka 19: 95-105. Injac, G. (2006). Full je teko biti cool! O semanti(kim i funkcionalnim realizacijama anglicizama cool i full u srpskom i poljskom jeziku. Socjolingwistyka 20: 81-89. MaLczak-Wohlfeld, E. (2006). Angilesko-polskie kontakty j-zykowe. Krakw: Wydawnictwo Uniwersytetu JagelloLskiego. Markowski, A. (1995). Tyle trudnych slow. Praktyczny s+ownik wyrazw obcych uDywanych w prasie, radiu i telewizji. Warszawa: Wydawnictwo Twj Styl. Otwinowska-Kasztelanic, A. (2000). A study of the lexico-semantic and grammatical influence of English on the Polish of the younger generation of Poles.Warszawa: Wydawnictwo Akademickie Dialog. Larsen, F. (1994). More than Loan-words: English Influence on Danish. Rask. Internationalt tidsskrift for sprog og kommunikation I: 21-46. Pulcini, V. (1997). Attitudes toward the spread of English in Italy. World Englishes 16, 1: 77-85.

Izvori
Arhiva dnevnog lista Danas, www.danas.co.yu Arhiva tekstova na Internet stranici radia i televizije B92,www.b92.net Cambridge Advanced Learner's Dictionary, 2nd edition. CD ROM. Korpus J-zyka Polskiego Wydawnictwa Naukowego PWN, www.pwn.pl Longman Dictionary of Contemporary English, 4th Edition. (2005). CD ROM. Longman Group Ltd. Razli ite Internet pri aonice i forumi na srpskom i poljskom jeziku. S+ownik j-zyka polskiego PWN. (2006). Warszawa: Wydawnictwo Naukowe PWN. The Online Slang Dictionary. www.ocf.berkeley.edu/~wrader/slang Vasi=, V., Pr=i=, T., Nejgebauer, G. (2001). Du yu speak anglosrpski? Re(nik novijih anglicizama. Novi Sad: Zmaj.

Goran Injac U KOM SI TI TRIPU?10 FUNKCIONALNE I SEMANTI(KE REALIZACIJE ANGLICIZMA TRIP U JEZIKU MLA,E GENERACIJE GOVORNIKA SRPSKOG I POLJSKOG JEZIKA
U radu su prikazane funkcionalne i semanti ke realizacije anglicizma trip u neformalnom leksikonu srpskog i poljskog jezika. Posebna panja posve=ena je proirenju semanti kog polja lekseme, a nova zna enja specifi na za srpski sleng upore@ena su sa primerima iz poljskog jezika. Neologizmi zabeleeni u oba jezika prikazani su u formi derivacionog gnezda. Na kraju rada, zna enje analiziranih primera upore@eno je sa semanti kim mogu=nostima koja imaju sli ni derivati u ameri kom slengu da bi se utvrdile sli nosti i razlike, kao i eventualna motivacija za dalju derivaciju.

10

Primer zabeleen na Internetu. Fraza popularna me@u mladima u Srbiji, a navedena je u naslovu

kao ilustracija jedne od naj e=ih realizacija anglicizma trip u srpskom jeziku.

10