METODI SOCIOLOKIH ISTRAIVANJA

S K R I P T E

PLANIRANJE NAUNOG ISTRAIVANJA

ili zapoinje delo analizom samog pojma istraivanje te dolazi do zakljuka da je istraivanje [s]poznajna dijelatnost analize i rasuivanja, koja se zbiva u praksi na jednom praktinom i stvarnom problemu i prethodi odreenom zahvatu u stvarnost. Istraiva mora polaziti od praktinog i stvarnog problema kojeg e posmatrati kao objekt. Ovaj problem nije dakle izmiljen, jer ne postoji samo u glavi istraivaa. Ovim se ele izbei preterana i konana pojednostavljenja problema kao to je pitanje mira u svetu. ili naglaava da problem mora imati mogunost konkretnih primena. objekti istraivanja postaju sve vie skeptini prema istraivanju, a istraivai se sami povlae u vlastitu nauku potvrujui tradicionalne pojmove i sheme, a to dovodi do sve veeg broja kabinetskih sociologa koji stvaraju apstraktne pojmove i sheme koje su daleko od stvarnosti. Ovu pojavu ili naziva istraivakom sterilnou. ili dolazi do zakljuka da naunik ukoliko jeste naunik mora stati na stranu proizvodnih snaga. Postoji vie razloga za to, a neki su: Klasa koja je na vlasti nije u mogunosti da obezbedi istorijski napredak, ona je klasa koja se brani; Podreene klase jaaju klasnu svest i stvaraju jake saveznike u raznim drutvenim slojevima kao to su intelektualci, strunjaci, slubenici, studenti Istraiva je esto prisiljen da koristi istraivanje da bi potvrdio osnovne pretpostavke tradicionalno shvaene nauke; Istraivanje je jedan sloen proces i njegove konstitutivne delove ine: onaj ko istrauje (subjekt istraivanja), drutvene grupe (predmet istraivanja), te naruioci istraivanja (lice, grupa) kojima e ono praktino koristiti. Subjekt istraivanja je ona osoba ili grupa koja, budui da poseduje izvesna znanja i tehnike, koristi ih u svrhu istraivanja. Osnova istraivanja poiva u injenici da ono uvek slui da bi se nekom moi menjala stvarnost. Stoga je bitno spoznati ko je naruilac traenja, a ko predstavlja objekt. ili smatra da funkcija istraivanja u drutvu u slubi vladajuih klasa da ouvaju ili to bolje primenjuju vlastitu mo. Prema iliju hronoloki sled jednog naunog istraivanja u sociologiji trebalo bi da izgleda ovako: Utvruje se problem kojim se eli pozabaviti; Pregleda se bibliografija koja se tie dotine materije; Izlau se hipoteze koje treba proveriti i odabriraju tehnike koje e biti upotrebljene; Izrauju se tehnike (npr. upitnik); Oblikuje se uzorak; Primenjuju se pripremljene tehnike; Analiziraju se i razrauju tako prikupljeni podaci i sreuju se konani izvetaji za naruioca; Bitno je otkriti u emu se sastojao istinski problem istraivanja, ko je pravi naruilac, a ko poetni. Bitno je ustanoviti i to kako se dolo do pravog naruioca, te otkriti karakter njegove moi. Potom i neka pitanja vezana za objekt istraivanja, ko je objekt istraivanja, kako je postupano prema njemu itd. Moramo znati i kako je dolo do odabira uzorka koji bi adekvatno reprezentovao izvesnu populaciju, na koji je nain utvren uzorak, kakav je odnos bio izmeu uzorka i ostatka, te kako se razvijao taj odnos. to se tie celokupnih drutvenih odnosa nuno je i da se utvrde relevantne drutvene snage i mo koju su posedovale, te kakvi su se sukobi i savezi pojavili unutar tih snaga. Od tehnikih aspekata moramo napomenuti i koritene tehnike, kako je dolo do njih, eventualni problemi i upotreba, ali i neke koje su naputene odnosno druge koje su bile uspene. Teorijska osnova se takoe mora nai u izvetaju, a ona podrazumeva pojmove i teorije koje smo primenili u istraivanju. ili najvie panje u izvetaju pridaje trenutnoj situaciji, odnosno razreenju protivurenosti koje su uzrokovale problem, te novonastaloj raspodeli moi. On smatra da se samo na ovaj nain moe preobraziti iskustvo u spoznaju.

UZORAK
-Postoje 2 metode koje moemo upotrebiti u izuavanju ljudske populacije: 1) poptuni popis prikupljanje, klasifikovanje podataka i obavetenja o svakoj jedinici date populacije 2) uzorak prikupljanje podataka ili obavetenja na osnovu jednog manjeg, ali reprezentativnog preseka itave populacije. -Osnovni skup ili populacija je celokupna masa svih predmeta sa odrenim obelejima koje elimo da ispitamo. -Podskup ili stratum je deo osnovnog skupa; kad je jedno obeleje manje-vie ravnomerno raspodeljeno u osnovnom skupu, tada je skup homogen, a ako se mogu razlikovati razni podskupi, tada je skup heterogen. -Osnovni skup moe biti konaan ili beskonaan; jedan konani skup ima i konani broj elemenata ili osnovnih jedinica. -Odabiranje uzorka poiva na induktivnom postupku: *elimo neto da saznamo o jednoj masi pojava ili bia *istraujemo neke jedinice ili elemente ove mase *na osnovu utvrenih podataka ovog dela ispitane mase zakljuujemo na itavu masu ili skup. -Osnovna razlika izmeu uzoraka se sastoji u tome da su neki uzorci planirani na raunu verovatnosti, a neki nisu. -Kod uzoraka na osnovu verovatnosti za svaki element u osnovnom skupu postoji ista verovatnost da bude izabran u uzorak , i da svaki mogui niz elemenata ila istu verovatnou da bude odabran; to se zove sluajno odabiranje. -Uzorci koji ne poivaju na verovatnoi imaju neke druge prednosti, kao to su bolje prilagoavanje uslovima ispitivanja i vea ekonominost u pogledu trokova. -Uzorci koji ne poivaju na verovatnoi su: prigodni, kvotni i namerni uzorak. -Uzorci na osnovu verovatnoe su: jednostavni sluajni, stratifikovani sluajni uzorak i razliiti tipovi skupinskih uzoraka. -Reprezntativnost uzorak mora da predstavlja populaciju iz koje je uzet. -Preciznost i tanost -Preciznost je utoliko vea, to su manje statistike ili sluajne greke, ili pristrasnosti uslovljene izborom uzorka. -to je uzorak vei, on je taniji NETANO! -Tanost znai odsustvo ili smanjenje pristrasnih, nestatistikih ili sistematskih pogreaka do kojih se moe doi u prikupljanju i izraunavanju prikupljenih podataka. -Uzorak je utoliko precizniji to je vei, tj. to se vie pribliava veliini osnovnog skupa. -Preciznost uzorka zavisi od: varijabilnosti obeleja koje merimo, veliine jedinice uzorka, upotrebe stratifikacije i veliine grupe koju izuavamo. -Osobine uzorka: reprezentativnost, preciznost i tanost. -Veliina uzorka: ako je manji od 30, to je mali uzorak, ako je vei od 30, velik je.

Uzorci koji nisu odabrani na osnovu verovatnoe

1) prigodni uzorak niz sluajeva do kojih smo u datom momentu jedino mogli doi ili koji su nam se sluajno nali pri ruci. 2) kvotni uzorak najee se upotrebljava u ispitivanju javnog mnjenja; metoda kvaota sadri osnovne postupke: *razmiljanje o obelejima koja emo uzeti *proporcija tih obeleja u populaciji *odreivanje kvota za anketare. -Utvrivanje kvote se sastoji u tome to istraiva odreuje koliki e procenat pojedinaca sa odreenim obelejem biti zastupljen u uzorku, da bi on odgovarao osnovnom skupu (npr. 25% osoba izmeu 16 i 24 godine, 30% osoba izmeu 25 i 34 godine, 20% osoba izmeu 35 i 55, i 25% osobe preko 56 godina). -Ovo su proporcije koje su obino u skladu sa osnovnim skupom. 3) namerni uzorak odabiraju se najtipiniji sluajevi u populaciji.

Uzorci odabrani na osnovu teorije verovatnoe

1) jednostavni sluajni uzorak metoda izbora jedinica osigurava svakom elementu iz osnovnog skupa da e biti sa jednakom verovatnoom izabran u uzorak; svaka jedinica se ponaa kao da je deo beskonanog skupa. -On je u isto vreme i reprezentativan i proporcionalan u odnosu na osnovni skup. -Tu spadaju: metod sluajnih brojeva (metod tablice), metod lutrije, putem jednakih intervala sa liste. -Prednosti ovog uzorka su da nije potrebno poznavati obeleja osnovnog skupa iz kojeg izvlaimo uzorak, ni njihovu raspodelu; lako je izraunati preciznost procena parametara osnovnog skupa; sluajni uzorak nam bolje pokazuje verijabilnost populacije, pa kad ga poveavamo on se sve vie podudara sa osnovnim skupom. -Nedostaci su da je potrebno posedovati potpuno kategorizovanu masu iz koje ga izvlaimo; da je prebrojavanja svake jedinice skupo i trai mnogo vremena; postoji mogunost da dobijemo slab ili pogrean uzorak. 2) stratifikovani sluajni uzorak je varijanta prostog sluajnog i sistematskog uzorka i koristi se kada postoji vie razliitih podgrupa.

-Sistematski uzorak je varijanta prostog sluajnog uzorka svaki n-ti element iz liste se odabira u razmacima jednakog intervala, poevi od nasumino izabrane poetne take. -Npr. ako imamo osnovni skup od 6000 lanova, a elimo da napravimo uzorak od 2000, odabrali bismo svakog 30-og lana (600 podeljeno sa 200); u praksi bi nasumino odabrali broj izmeu 1 i 30 da nam poslui kao poetna taka. -Postoje 4 tipa stratifikovanog uzorka: setratifikovani jednostepeni uzorak, nestratifikovani dvostepeni uzorak, statifikovani jednostepeni uzorak i stratifikovani dvostepeni uzorak. -Ako smo za sve razrede ili podgrupe zadrali iste proporcije koje imamo i u osnovnom skupu, tada imamo tzv. proporcionalni stratifikovani sluajni uzorak, a ako smo proporcije izmenili, onda imamo neproporcionalne stratifikovane sluajne uzorke. -Stratifikovani sluajni uzorak: *prepoznati stratume u populaciji iz koje uzimamo uzorak *odluiti koje stratume treba uzeti u uzorak *smestiti svaki pojedini element u odgovarajui stratum. -Prednost: osigurava da nijedna za nas sumnjiva grupa u populaciji nee biti isputena ili nedovoljno zastupljena, pa tako i raprezentativnost nee biti osetljivo poremeena. -Nedostatak je u tome to stratifikacija trai dobro prethodno poznavanje raspodele odreenih obeleja u populaciji. Meoviti tipovi uzoraka (vie-etapni uzorci) u jednoj etapi se moe primeniti jedan postupak izbora jedinica za uzorak, a u drugoj etapi drugi postupak. -Ako imamo troetapni uzrak, onda takvih kombinacija moe biti jako puno, jer izbor moe biti sluajan ili sistematski (svaki n-ti na listi), ili namerni; to zavisi od cilja ispitivanja, kao i od veliine i prirode samih jedinica. -Zonski uzorak iskljuuje zavisnost od kvota, on oznaava koji pojedinci ulaze u uzorak; moe biti sluajan ili nameran; izvlai se na osnovu podataka dobijenih optim popisom stanovnitva. -Deli se na: *pokrajine *sluajnim izborom se biraju okruzi *deljenje tih okruga na gradske ili seoske zone *svaka zona se deli na segmente (za grad blokovi, kue) *sluajnim uzorkom se bira jedan blok *prebroje se stambene jedinice u tom bloku *ispitivanje svih ili pojedinih jedinica tog bloka. -Rezultati koji se dobijaju zonskim uzorkom su veoma pouzdani i zadovoljavajui; naravno potrebno je raspolagati dobrim demografskim podacima i mapama, ija priprema je dosta skupa. -Stope uzorkovanja: 1) jedinstvena stopa uzorkovanja i iz veih i iz manjih grupa se uzima isti broj ispitanika 2) varijabilna stopa uzorkovanja prema veliini sloja. -Postoji i: *viefazno uzorkovanje neke informacije se prikupljaju od svih, a neke samo od dela uzorka *viestepeno uzorkovanje zbog preciznosti, koncentracije terenskog rada i utede u vremenu *interpenetrirajui uzorak . kad jedan uzorak podelimo na dva ili vie nezavisnih delova, ali svaki deo je nezavistan.

MERENJE
-Merenje je oznaavanje iskustvenih pojava pomou brojanih simbola koji se pridaju merenim pojavama na osnovu precizno utvenih pravila. -Prednost merenja nad drugim postupcima je to merenje obezbeuje veu preciznost i pouzdanost u procesu prikupljanja iskustvenih podataka i u formulisanju naunih hipoteza i teorija. -Merenje je mogue samo u sluaju kada su pojave koje nas interesuju sastavljene od kvantitativnih obeleja (brana zajednica manje ili vie vrsta, nacionalno oseanje manje ili vie razvijeno); kod pojava sa kvalitativnim obelejima merenje nije mogue (zanimanje, brano stanje ili nacionalna pripadnost). -Kod kvantitativnih obeleja treba razlikovati 2 sluaja: 1) obeleje je sastavljeno od diskretnih lanova, i prilikom merenja moemo upotrebiti samo cele brojeve (npr. broj lanova porodice moe biti 3, 5 ili 8, ali nikad ne moe biti 2.5) 2) obeleje je strogo kontinuirano po karakteru, i prilikom merenja moemo upotreiti i razlomke (npr. starost, dohodak ili povrina teritorije su u terijskom pogledu beskonano deljivi na sve manje i manje jedinice). -Rezultat merenja se uvek javlja kao vrednost y koju obeleje q ima za objekat h. -Najvanija svojstva numerikih serija su: redosled, rastojanje i poetak.

-Instrumente za merenje iskustvenih pojava moemo razvrstati u tipove ordinalnih, intervalnih i srazmernih skala, a sa druge strane razlikuje se osnovni i izvedeni nain merenja.

Vrste merenja
1) po nainu kako se ono izvodi: osnovna i izvedena (po zakonu i po konvenciji) 2) po kriterijumu formalne osobine lestvica: nominalne (klasifikacija zanimanja), ordinalne i intervalne 3) po stepenu sloenosti: prosta i sloena merenja. -Osnovna merila se uglavnom odnose na prirodne nauke (merenje duine). -Kod naina izrade merila postoji nekoliko metodolokih zadataka: *da se preciznije definie predmet merenja *da se pronau teorijsko adekvatni i iskustveno pouzdani pokazatelji pomou kojih se izvodi merenje *da se ispita adekvatnost i pouzdanost merila.

Tipovi skala za merenje

-Skala je instrument za merenje iskustvenih pojava koji je podeljen u nekoliko jednakih jedinica koje imaju nultu taku tamo gde je odsustvo obeleja potpuno. -Skale: ordinalne, intervalne i srazmerne. -Ova klasifikacija je istovetna Stivensovoj, jedina razlika je to je Stivensova etvrta kategorija izostavljea, a to je nominalna skala, koja nema nijedno svojstvo numerikih serija, pa se pomou nje ne moe nita meriti. Terstonov metod -Terston je uinio najozbiljniji pokuaj da se merenje drutvenih pojava prilagodi tipu intervalne skale. -Prvo se skupi niz iskaza za koje se pretpostavlja da su u nekoj vezi sa latentnim obelejem koje je predmat istraivanja. Ovi iskazi se zatim podnose na cenu veem broju strunjaka, iji je zadatak da razvrstaju ove iskaze u 11 grupa ili kategorija. Svaki iskaz dobija odreenu numeriku vrednost na skali, i te vrednosti se mogu pretvoriti u procente, tako da skala poinje sa najnie vrednosti (0), i ide do najvie (100). -Ovakva skala predstavlja instrument za prikupljanje iskustvenih podataka. Obino se uzima da upitnik u koji je uneta skala ove vrste ne treba d asadri vie od 20 iskaza, pitanja. -Svaki pojedinac iz uzorka koji je obuhvaen planom istraivanja treba samo da oznai one iskaze sa kojima se slae, koji su najblii njegovom uverenju. Likertov metod merenje intenziteta stava prema neemu. -Osnovna razlika izmeu Terstonovog i Likertovog metoda se sastoji u tome to je stvaranje skala za merenje stavova kod Terstona vezano za ocene strunjaka o pojedinim iskazima, a kod Likerta se skale stvaraju na osnovu podataka koji su neposredno prikupljeni od samih pojedinaca. -U odgovorima na pitanja pojedincima svoja uverenja mogu da izraze kroz jedan od sledeih stupnjeva: potpuno se slaem, slaem se, neodluan sam, ne slaem se, nimalo se ne slaem.. -Obino najpozitivniji odgovori dobijaju najviu vrednost, ali je u principu svejedno da li e najvii rang na skali biti oznaen sa 5 ili sa 1. -Likertov metod je mnogo lake upotrebiti nego Terstonov; poto pojedinci mogu odgovoriti na postavljane pitanja na pet naina (a ne samo na 2 kao kod Terstona), Likertov metod obezbeuje prikupljanje mnogo preciznijih obavetenja o miljenjima i uverenjima pojedinaca; skala koju moemo stvoriti pomou Likertovog metoda je po pravilu mnogo pouzdanija od Terstonove skale, jer poudanost raste sa brojem moguih alternativnih odgovora. Bogardusova skala za merenje drutvene udaljenosti (distance), koja je sastavljena od 7 kategorija koje izraavaju razliite stupnjeve tolerantnosti prema pojedinim rasnim ili etnikim grupama. -Pojedinci koji obuhvaeni planom istraivanja treba da oznae jednu od sedam kategorija, tj. da kau kakvu bi vrstu odnosa bili voljni da uspostave sa pripadnicima svake grupe: 1) spremnost da sa pripadnicima neke rasne ili etnike grupe stupi u srodstvo zakljuenjem braka 2) da se uspostave prisni prijateljski odnosi 3) da se stanuje u istoj ulici 4) da se radi u istoj ustanovi na istim poslovima 5) da se pripadnicima tih grupa dozvoli prijem u dravljanstvo 6) mogunost da dou u zemlju u cilju posete 7) da se eli njihovo progonstvo iz zemlje. -Ova skala istovremeno meri dve vrste drutvene udaljenosti: spremnost pojedinca da dou u dodir sa pripadnicima drugih grupa i spremnost pojedinaca da se poistovete sa drugim grupama. -U Gutmanovoj skali, predmet merenja mora biti jednodimenzionalan; ova skala je poseban metod za roveravanje hipoteze da je neki iskaz mogue predstaviti u obliku proste kvantitativne promenljive. -Nulta taka se nalazi na mestu gde je intenzitet stavova koje merimo minimalan.

Proveravanje adekvatnosti i pouzdanosti merila

-Adekvatnost merila znai da merilo meri ono za ta je i napravljeno.

-Za ispitivanje adekvatnosti instrumenata za merenje drutvenih pojava, esto se upotrebljava tehnika tzv. poznatih grupa, a mnogo stroi nain proveravanja adekvatnosti je tzv. pragmatiki test. -Tu se rezultati merenja postignuti pomou instrumenata iju adekvatnost ispitujemo slue kao osnov za predvianje rezultata nekih drugih merenja koje moemo preduzeti u budunosti. -Ako se pokae da su ovi budui rezultati u skladu sa teroijskim oekivanjem, to je dovoljno pouzdan znak da instrument koji nas interesuje stvarno meri ono to tvrdi da meri. -Najee proveravanje adekvatnosti instrumenata se svodi na tzv. logiko proveravanje; to je proveravanje koje se svodi na prosto uveravanje da instrument za merenje meri upravo ono to se pomou njega namerava meriti. -Pouzdanost instrumenata se obino ocenjuje na 2 naina: pomou koeficijenta postojanosti i pomou koeficijenta ekvivalentnosti. -U prvom sluaju, upitnik se dostavlja nekoj grui pojedinaca koji su ve jednom odgovorili na njega, pod istim okolnostima koje su i ranije postojale. -U drugom sluaju, neophodno je stvoriti jedan drugi, uporedan istrument; ako istraivanje pokae da su rezultati merenja slini, moe se rei da je instrument pouzdan. Sociometrija je istraivaka tehnika koja prouava odnose u grupi, ali i odreuje poloaj pojedinca u grupi ili grupe u zajednici; obino se primenjuje na male grupe, kao to su porodica, kola, preduzee. -Zaetnik ove metode je Jakob Moreno, i prema njemu celokupna sociometrijska procedura obuhvata korienje sociometrijskog testa, izradu sociograma i sociometrijskih indeksa. -Sociometrijskim testom se ispituju socijalno-emocionalni odnosi u maloj grupi ljudi, kao i status svakog pojedinca u njoj; to je sredstvo za prouavanje drutvene strukture u svetlosti privlaenja ili odbijanja koji se ispoljavaju u jednoj grupi. -Sociometrijskim postupkom se moe ispitati: *sociometrijski status pojedinca u grupi (ee biran ili odbijen) *unutargrupni odnosi (ko koga bira ili odbija) *stepen integrisanosti grupe. -Sociogram je tehnika za grafiko predstavljanje podataka dobijenih sociometrijskim metodom. -Na osnovu sociograma moe se vriti analiza razliitih odnosa u grupi, jer se pomou njih dobijaju razliite kategorije meu kojima su najpoznatije: usamljeni, odbaeni, neizabrani, zvezde, nepopularni i dr. Petnaest godina nakon Bogardusove skale J.L. Moreno i Helen Denings (Helen Hall Jennings) primenili su jednu meru socijalne distance koja se radikalno razlikovala od Bogaradsuovog postupka. Taj metod obino se naziva sociometrija i bavi se, za razliku od ranijih metoda, privlaenjem i odbijanjem meu individuama u okviru male grupe i grupnom strukturom na ovaj nain struktuisanom. Helen Denings opisala je ovaj metod : Saeto reeno, sociometrija se moe opisati kao sredstvo da se jednostavno i grafiki prikae kompletna struktura odnosa koji u datom trenutku postoje meu lanovima jedne date grupe. Glavne linije komunikacija ili pregled privalenja i odbijanja u njihovom punom opsegu postaju razumljivi na prvi pogled. (V. Gud P. Het 1966, 235) Sociometrija je primenjena u raznovrsnim situacijama kao to su kolski razredi, razne organizacije, zatvori i industrija. Helen Denings je u jednoj svojoj izjavi dala karakteristike sociometrije: 1. Dozvoljen je odreen broj izbora, koji se menja u zavisnosti od veliine testirane grupe. 2. Za izbor je dat odreeni kriterijum u zavisnosti od funkcionalne aktivnosti grupe 3. za svaki izbor predvieni su razliiti stepeni preferencije Kao primer sociometrijskog postupka uzet je jedan kolski razred, svakom detetu je data mogunost tri izbora u situaciji u kojoj je kriterijum za odabiranje druge dece iz razreda bio: volim da uim sa njima u grupi. Nivoi izbora odreeni su tako to je od dece traeno da brojem 1 oznae dete sa kojim bi najvie voleli da rade, drugo dete sa 2, a tree po redu sa 3. Na ovoj slici je primer sociometrijske matrice na kojoj je prikazano ko koga bira za lana jednog uenikog kolskog odbora.

A A B C D E F G H I J K L M N O P Bkp Bkd Bkt ukupno 2

B 3

C 2

E 1

F 3 2

G 1

1 3 2

2 1 2 3 1 1 2 2

3 1 2

3 1 3

2 1 1 2 3 2 3 1 1 1 3 1 2 1 3 1 2 2 1 3

1 1 2 6 3 9

3 1 1 3 3 3 1 1 3 5

2 3 2 1 1 1 1 3

1 1

2 1 2 5

1 1 2

Bitno je da treba da se odredi situacija biranja tako da postoji praktini smisao-u ovom sluaju da deca odaberu sa kim bi elela da rade u grupi. Jasno je da postoji mnogo razliitih naina na koji bi se situacija mogla struktuisati. Primeri su ra zni, recimo pitanja: Sa kim bi ste voleli da delite sobu?; Sa kim bi ste voleli da provodite slobodno vreme? ili u preduzeima: Sa kim bi ste voleli da saraujete? Umesto niza izbora, u ovom primeru vidimo da je svako dete rangirano na skali prijateljstva. Kada bi se ovi rezultati preneli na marticu na slici gore, svaki bi kvadrati bio popunjen. Poslednji red sa ukupnim zbirom prikazivao bi tada relativnu poziciju svakog deteta u razredu izraenu kroz njegovo prihvatanje od strane ostalih uenika. U ovom sluaju mogue je takoe izvesti i zbirnu kolonu koja bi sadrala sumu rezultata koje je svako pojedino dete dalo o drugima. U poslednje vreme ova tehnika dobija sve veu primenu u praktinim situacijama kao to su organizovanje deijih kampova, izbor lanova avionskih posada i nedavno uvoenje buddy sistema u armij u. One su bile od velike koristi i pri uvoenju novih znanja i tehnika u nerazvijenim oblastima, jer pomau da se ustanove kanali vlasti, ogovranja, i komuniciranja u jednom malom selu, u poljoprivrednoj oblasti ili veem geografskom reonu. Ove i druge varijante sociometrijskih tehnika pruaju jednostavan metod rangiranja individua na kontinuumu prihvatljivosti ili izlaenja iz okvira lanova grupe. Tamo gde je njihova uptreba opravdana one mogu biti izvrsna orua istraivanja, jer vrlo dobro odgovaraju na sva osnovna pitanja skaliranja. Gud i Het daju na kraju teksta o sociometriji tri objanjenja. A. Definicija kontinuuma- Postojanje kontinuuma socijalne distance moe se prihvatiti samo ako se njegova valjanost dokazuje drugim kriterijumima. Izgleda da nema tekoa da se u ovim skalama socijalne distance kontinuum definie, sve dok stimulans, tj. situacija izbora, odgovara izvuenim zakljucima. B. Pouzdanost- Ovaj tip skala pogodan je samo za merenje pouzdanosti pomou test-retest metoda . Deningsova , meutim, daje puno dokaza da se pozicija izbora sporo menja i da se zbog toga sociometrijska merenja mogu smatrati pouzdanim. C. Valjanost- Rezultati iz iste knjige ukazuju na to da nezavisni kriterijum pri prouavanju pojedinanih sluajeva i posmatranje ponaanja pruaju zadovoljavajue indikacije o valjanosti sociometrijskih testova. U nastavku posebnu panju obratiu na upotrebu sociometrije u razumevanju migracionih i remigracionih kretanja.

Primena Sociometrije Dugo je poznato da socijalna mrea igra bitnu ulogu u migracijama, i ovo je istaknuto u dosta studija o migracijama. Na primer, prema Kastlesu (Castles) i Mileru (Miller), internacionalne migracije su retko individualna akcija. Ljudi se sele uglavnom u grupama.. vedski i Finski istraivai su isto naglaavali da su drutvene mree od velikog znaaja za migracije izmeu Finske i vedske. Pohojla u svojim studijama o remigraciji na sever Finske kae da iako je bila posveena vea panja ulozi mrea u migracijama, metode izuavanja nisu i dalje dobro razvijene. Ona istie da je razvoj metodologije istravanja znaajan kad a se radi o struktuisanju funkcija mree. Thus Stjernstrom, vedski naunik, prilikom istraivanja migracija u vedskoj je uvideo znaajnu vezu izmeu socijalnih mrea i odabira destinicija za migraciju. Socijalne mree predstavljaju taj odluujui faktor prilkom izbora. Ova studija nastoji da opie socioloko razumevanje drutvenih procesa aktivnih prilikom migracija i kao primer za o vu istaivaku studiju uzeta je lanana emigracija iz Finsko vedske imigracione kolonije Gavle koja se nalazi u vedskoj. Lanana emigracija je proces koji se sastoji iz vie razliitih faza. Tokom poetne faze pionir ili grupa pionira dolazi do odreenog podruija. Nekad je to pitanje sluajnosti i esto imaju nameru da se kasnije vrate kui. Tokom tog poetnog perioda pioniri nastoje da ubede ostale ljude da im se pridrue. U drugoj fazi odreen broj ljudi koje su pioniri ubedili da dou stie na to novo podruije i pioniri nastoje da im pomognu da nau posao i mesto za ivot. I u veini sluajeva posao koji nau obino pripada istoj industriji gde rade i pioniri i mesto za ivot jeste u blizini mesta na kojem ive. Tokom tre e faze iseljenici uspevaju da uspostave odreene zanate i profesije u svom naselju i ene i mladi parovi se prikljuuju koloniji. Meu iseljenicima se podstie brak unutar zajednice. Proces lanane migracije esto utie na rast jakih lokalnih grupa u imigracionom prostoru. Kada istraiva analizira socijalne mree on cilja ka tome da identifikuje strukutru interakcija u drutvenom sistemu. Stuktura socijalnih mrea je sastavljena od individua i veza koje ih sjedinjuju. Istraiva koristi interpersonalne odnose odnose kao jedinice analize. U analizi socijalne mree struktura drutvenih sistema moe biti ilustrovana sredstvima sociometrije. Kolonija na kojoj je raena ova studija je bila sastavljena od 57 emigranata iz Jakobstada u Finskoj i zato je i zvana Jakobstad kolonija. Ova studija je takoe pogodna za istraivanje strukture migracije pored toga to predstavlja studiju o lananoj migraciji u okviru socijalne mree. Ona rekonstrue celokupnu migracioni proces od take kada se prvi iseljenik odselio iz Jakobstada u Gavle do take kada se zadnji iseljenik vratio nazad u Jakobstad. Obejkat ove studije jeste da se razvije metod koji e omoguiti da se analizirju funkcije socijalne mree u vezi sa migracijom. To je napravljeno jednim delom konstrukcijom empirijskog metoda, a drugim delom teorijskog analitikog modela. Lanana migracija utie na to da prvi iseljenici svojom migracijom su uticali na kasnije migracije jer tu postoji drutvena veza kroz srodstvo, prijateljstvo, partnerstvo ili poznanstvo koja utie na migracije. Migracioni lanac moe da se sastoji od par karika koje traju kratak period ili od veeg broja karika koje se proteu kroz dug vremenski period. Primere drugorone lanane migracije vidimo u 19. veku kad su se ljudi masovno iseljavali iz Evrope i odlazili u Ameriku i Australiju, a kao moderniji primer moemo da vidimo masovno iseljavanje ljudi iz bive Jugoslavije, Grke, Turske u vedsku i Finsku. Lanana migracija obuhvata i iseljavanje iz jednog dela u dravi u drugi. Analizom socijalne mree dobijamo informacije o razliitim tipovima uloga unutar nje same. Imamo lansku ulogu koja se odnosi na individu koja pripada odreenoj mrei. Odnosna uloga iste individu koja povezuje razliite socijalne mree jedne sa drugima. Glavna uloga je tipina za individu koja je povezana sa veim brojem drugih individua. Izolovana uloga oznaava individu koja je samo sa par osoba povezana. Razumevanjem strukture socijalne mree i razliitih uloga unutar nje moemo da razumemo kako informacije putuju unutar mree. U sociogramu odreene subgrupe mogu biti razlikovane. One su od znaaja s obzirom na difuziju emigranstkih inovacija i emigracijske lance. Isto tako utiu na nain na koji e se razviti socijalni odnos po Gavle-u. Subgrupisanje se nastavlja do odreenog opsega. Ovo je imalo uticaj na procese remigracije. Teorija koja se tie difuzije inovacija opisuje kako se mree struktura odraavaju na lanove mree, na njihovo ponaanje i njihove koncepcije, kako se ideje i ponaanja jednog lana prenose na druge u lancu. (Rogers 1995). U ranijim istraivanjima migracija, teorija inovacija i lanane migracije nisu bile povezivane. Ova studija pokazuje da lanana emigracija i lanana remigracija mogu biti shvaene kao difuzioni procesi. Ovo proizilazi i iz sociometrijskih analiza i od onih koji sprovode intervjue, pa postaje evidentan rast procesa, koji izgleda kao S-kriva linija koja je tipina za difuzione procese. S-kriva dobija svoj oblik kada su migranti (primaoci) oznaeni u skladu sa njihovom kumulativnom frekvenicom u odreenom vremenskom trajanju dok primaju inovaciju, to jest, u momentu emigracije. Dijagram pokazuje tri emigraciona lanca koja su zapoeli etvorica pionira. Emigracioni lanci pokazuju kako je odluka da emigriraju rairena od jedne osobe do druge i koji je odnos meu tim osobama. Emigraciona inovacija je uvedena preko slabih interakcionih mrea u nove socijalne mree gde je irena putem jakih drutevneih veza kao to su prijateljske, ljubavne, ili veze poznanika i rodbine.

Naredna slika prikazuje ljude koji su se selili u Gavle tokom tog perioda i jake veze interakcije izmeu njih kroz koje se primao uticaj predhodnih emigranata. Ljudi koji su emigrirali tokom predhodnog perioda su pokazani iznad horizontalne linije. Ispod su primaoci inovacije odnosno novi emigranti.

Jedan od inovatora, Karl (Broj 3) irio je inovaciju na ranijeg primaoca Erika. Ovako jedan od ranijih inovatora prikazuje ovaj stadijum difuzionog procesa: Karl je radio sa Erikom i Flajarom i priao im je o Gavlu. Erik je bio tamo stalno kad je Karl sreivao posao i sline stvari. Video je sve. Onda je Karl otiao i Erik je bio inspirisan njegovim odlaskom. Niko nije nikoga pratio, samo se javila ta ideja. Fjar i Erik su radili kao tim i diskutovali. Fjar i ja smo ili zajedno motorima i na pauzi smo razgovarali o odlasku u Gavle. Tamo je bilo jo ljudi koji su razgovarali o tome. Razgovarali smo o ovoj ideji i u marketu, na stepenitu gradske kue, ili u kafiima. Fjalar je tako imao glavnu ulogu u ovoj socijalnoj mrei i bio je jedan od dva najvanija moderatora miljenja u lancu emigracije. Difuzija inovacija zaista poveava brzinu kada modelatori ponaanja prihvate inovaciju i ire je preko svojih socijalnih kontakata. Kada je inovacija stigla do Fjalara, ljudi koji su bili blisko povezani sa njim u sociogramu, osetili su uticaj inovacije. Remigracije Studija pokazuje da interpersonalne veze imaju vitnu ulogu u remigracijama. Drutvene mree upravljaju migracijama, dajui potrebne informacije pojedincima i ohrabrujui ih na seobu. Drutvene mree sadre potencijal za uticaj na ponaanje individua. Taj uticaj grupe je preovladao iako su postojali snani odnosi u vezama ljudi, i bio je izuzetno jak u kohezivnim grupama. Mat kae: Kada smo seli i porazgovarali, moda smo odluili da bi bilo bolje da se vratimo. Uticali smo jedni na druge. Struktura migracione mree, njena unutranja integracija i spoljanja otvorenost dokazano su vane za razumeevanje procesa difuzije. Sociometrijska istraivanja difuzije inovacija, u jednu ruku meu integrisanim, u drugu ruku meu izolovanim lanovima kolonije, pokazuju da socijalna interakcija izmeu lanova ima prelomnu ulogu s obzirom na prihvatanje remigracije kao inovacije. Sociometrijska istraivanja su uspela da pokau da se lanana reakcija odvija samo u krugovima ljudi koji su integrisani i da se nikakva reakcija nije osetila meu izolovanim lanovima. Integrisani lanovi su

osetili rastue prihvatanje ideje o remigraciji, odnosno desilo se rastue prihvatanje inovacije u socijlanom sistemu. Kako s e struktura kolonije menjala, dok su odlazili lanovi zahvaeni idejom o remigraciji, ubrzan je proces odustajanja od te ideje. Zakljuak koji bi se mogao izvesti iz ove studije je da je migracija drutveni proces sa svojom unutranjom dinamikom koja je podrana od strane drutveih mrea i moe biti objanjena pomou teorije inovacije. Znanje o tome kako migracije funkcioniu moe biti relevantno za planiranje migracija. Pogled na lanac kao formu difuzije inovacije moe biti iskorien za lobiranje politikih marketing strunjaka, kako u zemljama iz kojih dolaze, tako i u zemljama u koje migranti dolaze. Planiranje mera za zaustavljanje migracija ili ubeivanje onih koji su emigrirali da se vrate moglo bi biti mnogo bolje odraeno kada bi odgovorni autoriteti znali drutvene procese koji vode migraciona kretanja.

POSMATRANJE
-Posmatranje je osnovni i najstariji metod za prikupljanje podataka o drutveni pojavama. -Ono se sastoji u neposrednom ulnom opaanju koje se odvija prema unapred uspostavljenom planu istraivanja i sa odreenim saznajnim ciljem. -Jahoda, Doj i Kuk dele posmatranje na: posmatranje sa uestvovanjem (participirajue posmatranje), sistematsko posmatranje i posmatranje u eksperimentalnim uslovima. -Prema Goldu i Dankeru posmatra u posmatranju sa uestvovanjem se moe prema posmatranoj sredini nalaziti u najmanje 4 drutvena odnosa: 1) potpuni uesnik ispitivana sredina uopte ne zna da on u njoj ivi sa zadatkom da je posmatra; posmatraeva stvarna funkcija je prikrivena 2) uesnik-posmatra on preuzima neku ulogu, koja u toj sredini normalno postoj, ali sredina zna da on pored toga ima i posmatraku nameru 3) posmatra-uesnik posmatral se slobodno kree u ispitivanom drutvenom prostoru, poto moe da menja praktine uloge 4) ist posmatra veza posmatraa sa sredinom je najpovrnija, podesan je samo za posmatranje potpuno javnog ponaanja; posmatra se najee pojavaljuje u ulozi jednog od mnogobrojnih gledalaca koji posmatraju ono to se javno deava. -Razlozi koji oteavaju sistematinost posmatranja: vremensko-prostorna ogranienost opaajnog polja; proces opaanja koji je potpuno podreen spontanom ritmu dogaaja; razliita pravilnost u javljaju raznih drutvenih pojava. Bejlsov sistem posmatranja malih grupa -On se zasniva na posmatranju svih oblika ponaanja, pri emu se ona razvrstavaju u 12 dosta apstraktnih klasifikacijskih jedinica. -Klasifikacijski sistem je podeljen na dva osnovna podruja; prvo (A i D) se odnosi na ponaanja od kojih zavisi jedinstvenost i opta unutranja atmosfera u grupi; ovo podruje se naziva drutveno-emotivnom. -Drugo podrugje (B i C) obuhvata ponaanja koja se neposredno odnose na pronalaenje reenja postavljenog zadatka; ovo podruje se naziva podruje zadataka, pitanja i predlaganje reenja. Sistemsko posmatranje u oblasti rada -Karlsonova ema, koja ima 9 grupa: prima obavetenja; sreuje obavetenja, donosi odluke; potvruje ili ispravlja odluke podreenih rukovodilaca; izdaje naloge; savetuje-objanjava; nadgleda; izvrava i radi na linom usavravanju. -Gestova klasifikacija za posmatranje rada industrijskih poslovoa ima 17 grupa za vrstu rada, 8 za mesto gde se rad obavlja, 13 za nain njegovog obavljanja, 18 za dodire psolovoe s pretpostavljanima, u 7 grupa se razvrstavaju podaci o tome ko daje inicijativu za uspostavljanje pomenutih meusobnih dodira, a 5 grupa se odnose na trajanje pojedinog ponaanja. -Gestov sistem posmatranja je mikroskopskog karaktera; vremenska jedinica za merenje trajanja ponaanja iznosi samo etvrtinu minuta.

EKSPERIMENT
-Eksperiment je nauno posmatranje u precizno odreenim i kontrolisanim uslovima, s ciljem da se u ispitivanoj oblasti utvrdi ili proveri postojanje i priroda nekog pretpostavljenog uzronog odnosa. -Zasniva se na ideji da se iz sloenog deterministikog spleta izdvoji jedan uzroni inilac zbog ispitivanja njegovog specifinog dejstva na odreenu pojavu. -Ovaj inilac dobija ulogu eksperimetnalnog inioca ili nezavisne promenljive, a pojava na kojoj se ispituje njegovo dejstvo postaje ekperimentalni objekat ili zavisna promenljiva. -Eksperimentalni objekat je u eksperimentima drutvenih nauka skup pojedinaca, neka realna drutvena grupa ili organizacija. -Cilj eksperimenta je otkrivanje nekog uzronog odnosa. -Preduslovi uspenog eksperimenta su: prethodna saznanja o deterministikim odnosima na podruju na kome se eksperiment organizuje i razvijenost naunog znanja o ispitivanom podruju. -Preciznost eksperimenta zavisi od metodoloko-tehnike razvijenosti nauke. -Tekoe u eksperimentima: *moralna norma *nemogunost stvaranja dve iste situacije *ak i kada bi se stvorile dve identine grupe, one bi bile vetake. -Neophodan uslov: nikad se pojava B ne deava bez pojave A (pijanstvo; mora se popiti de bi bio pijan). -Dovoljan uslov: pojava B se javi svaki put kad se javi pojava A, ali pojava A ne mora da se jevi uvek kad se javlja pojava B (oteenje ronjae je dovoljno da se oslepi, ali nije neophodno).

Vrste eksperimentalnih i kvazi-eksperimentalnih istraivanja u sociologiji

-Eksperimentalna istraivanja u sociologiji se mogu razvrstati u 2 grupe: laboratorijski eksperiment i eksperimentalna istraivanja u prirodnim uslovima. -U sociologiji se esto upotrebljava i tzv. prirodni eksperiment, a Stjuart apin je zastupao i ideju tzv. ex post-facto eksperimenta. -Kvazi-eksperimentalna istraivanja predstavljaju prouavanje nekog drutvenog procesa u njegovom spontanom toku, ali na onim mestima i u onim vremenskim trenucima i periodima gde se on pojavljauje u svojim najizrazitijim oblicima. Laboratorijski eksperiment ispitivanje se izvodi u vetaki stvorenim uslovima. -Grupama se esto postavljaju kolektivni zadaci i eli se postii da se one u njihovom reavanju zaloe bar priblino onoliko koliko bi to inile u stvarnom ivotu. -Ali, poto je ispitanicima poznata vetaka priroda eksperimentalne situacije, ovo s eesto ne postie i eksperiment nailazi na veliku prepreku u tzv. apatiji uesnika. -Svest o vetakom karakteru situacije utie da pojedinci i grupe shvataju eksperiment kao svojevrsnu igru. Eksperimenti u prirodnim uslovima eksperimentalna situacija se stvara prema istraivakim potrebama i eksperimentator moe da rukuje eksperimentalnim iniocem. -to je eksperimentator dobio veu slobodu u pogledu stvaranja eksperimentalne situacije, ovaj tip eksperimenta se vie pribliava laboratorijskom, jer se njegov plan moe prilagoditi naunim pretpostavkama, a naspram laboratorijskog je u velikoj prednosti u tome to se izvodi u normalnim uslovima. -Tako se smanjuje opasnost da e se ljudi u eksperimentalnoj situaciji ponaati izvetaeno. Prirodni eksperiment -Ovo su u veini sluajeva kvazi-eksperimentalna istraivanja; u njima su sadrane izvesne krupne metodoloke tekoe, zbog kojih veina ovih istraivanja nisu eksperimenti u pravom smislu rei: 1) tekoe organizacijske prirode poto se esto ne zna unapred gde i kada e poeti da se razvija neki proces, ne mogu se na vreme izvriti sve pripreme za ispitivanje 2) tekoa koja se javlja kad se prouava potpuno spontani tok drutvenih procesa. Ex post facto eksperimenti radi se o razvijenom statistikom prouavanju nekih procesa poto su se oni ve desili.

Planiranje i izvoenje sociolokih eksperimenata

-se sastoji od 4 osnovna zadatka: izbor problema; uspostavljanje ili pronalaenje najadekvatnije eksperimentalne situacije; stvaranje plana posmatranja toka eksperimenata i analiza i teorijsko tumaenje dobijenih rezultata.

ANKETA
-Anketa je istraivaki pristup koji omoguava prikupljanje podataka od veeg broja ispitanika na irem geografskom prostoru u kraem vremenskom periodu. -Anketni postupci: Potanski upitnik prikupljanje se vri pomou upitnika koji se odailje putem pote ispitanicima; to je bezlini anketni postupak. -Prednosti: manji trokovi, vea anonimnost, izbegava se mogunost pojave anketarske greke, ovaj upitnik je prikladan kada pitanja zahtevaju da se o njima razmisli, on omoguava obuhvatanje irokog podruja. -Nedostaci: niska stopa odgovora, izostanak mogunosti kontrole ispitanikovog okruenja, istraivai nemaju uvid u neverbalno ponaanje ispitanika, izostanak mogunosti da se razjasne nejasni odgovori. -Kako se poveava procenat odgovora u potanskom upitniku: upotreba zakonskih sankcija, nuenje novane nagrade ili poklona, garancija anonimnosti i poverljivosti, razumno kratak i jednostavan upitnik, propratno pismo, koje zamenjuje poetak intervjuisanja i mora pokuati da prebrodi svaku predrasudu koju bi anketirano lice moglo imati protiv ankete; ono objanjava zato se anketa sprovodi i ko je sprovodi. -Kako dobiti neke podatke o ljudima koji nisu popunili upitnike: 1) neanketiranom licu se moe poslati naknadni zahtev, uz jedan primerak upitnika i propratno pismo 2) razlozi za odbijanje se kreu od potpunog odbijanja ili nesposobnosti za odgovor, do zaturivanja upitnika, zaboravnosti i nevoljnosti anketiranog lica da se potrudi 3) onima koji odbijaju saradnju moe se poslati skraena verzija upitnika ili dopisnica u kojoj se trae samo neka kljuna pitanja. Personalni intervju postupak za prikupljanje podataka koji pretpostavlja kontakt licem u lice izmeu ispitivaa i ispitanika. -Intervju je situacija u kojoj anketar jednostavno trai podatke od informatora i o informatoru. -U formalnim intervjuima se postavlja niz pitanja a odgovori se zapisuju u standardnim formularima i primenjuju se u irokim anketama. -U manje formalnim intervjuima je anketar slobodan da menja red pitanja, da objanjava njihovo znaenje da postavi dodatna pitanja ili da ak menja formulaciju. -Ako je intervju jo formalniji anketar ne mora uopte da ima odreeni niz pitanja, ve samo neke osnovne take oko kojih gradi intervju. 1) Formalno intervjuisanje pitnja, njihov redosled i stilizacija su izraeni unapred -Kod kvotnog uzorkovanja anketari sami vre selekciju, kod sluajnog uzorkovanja anketari dobijaju liste osoba koje treba da intervjuiu. -Od anketara se oekuje da postave sva prikladna pitanja, da ih postavljaju po datom redosledu i da pri tom ne pokuavaju da ih produbljuju ili razjanjavaju vie nego to im je to izriito dozvoljeno, da ne vre nikakve izmene u formulaciji bez odobrenja. -Postoje 3 vrste pitanja: 1) injenina pitanja anketaru je dozvoljeno da ponovi ili objasni pitanje kako bi bio siguran da ga je anketirano lice pravilno razumelo, a dozvoljeno mu je i da trai objanjenje na odgovore koji mu izgledaju neodreeni, dvosmisleni ili se uopte ne tiu predmeta razgovora 2) pitanja o miljenju ne dozvoljava se odstupanje od tampanog teksta, niti bilo kakvo produbljivanje; jedina pomo moe biti ponavljanje pitanja; anketar nikako ne sme da otkrije svoje sopstveno gledite 3) pitanja o znanju takoe postoji opasnost da objanjenja utiu na odgovore kroz poduavanje anketiranog lica i da ga navedu da da drugaiji odgovor tamo gde bi ne znam bilo tanije. -Jedna od pomonih formi koja postaje sve popularnija je pokazivanje anketiranom licu formulara u koji su upisani svi mogui odgovori, tako da ono jedino treba da ukae koji odgovor dolazi u obzir. Beleenje odgovora -Kod najveeg dela intervjuisanja anketari moraju sami da belee odgovore; izuzetak su upitnici koje anketari ostave i sakupljaju ih naknadno s tim da ih anketirana lica sama popune. -Kod pitanja sa slobodnim odgovorom zadatak anketara je da zabelei odgovor to je mogue poptunije, i to reima anketiranog lica, a ne svojim (na koji biste nein najradije proveli svoje slobodno vreme?). -Kod pitanja za zatvorenim odgovorom anketar ima zadatak da se odlui na podesan kod i da ga zaokrui (kada ste poslednji put bili u bioskopu, pa ponueni odgovori: pre 2 dana, pre 8 dana...). -Formalno intervjuisanje postie veu pouzdanost nego neformalna sredstva. 2) Neformalno intervjuisanje - vrste intervjua prema tome tome koliko je izraena formalnost u njima: *potpuno neusmeren intervju informatore hrabrimo da govore o predmetu koji ispitujemo i tok razgovora obino odreuje on; nema gotovih pitanja niti postoji unapred osreen okvir za beleenje odgovora

*konverzacija (nevezani) intervju razmena gledita o ivotu, radu, bedi *dirigovani ili koncetrisani intervju anketar, iako dozvoljava anketiranom licu mnogo slobode, nastoji da obuhvati sva vanija pitanja na manje-vie sistematian nain. -Neformalno intervjuisanje zahteva veu strunost nego formalno; voenje neformalnog razgovora zahteva inteligenciju, razumevanje, takt i vee poznavanje predmeta istraivanja nego formalno intervjuisanje. -Neformalno intervjuisanje daje mnogo vie prostora za unoenje pristrasnosti. -Neformalni metodi su uglavnom preporuuju jer oni dublje poniru i obezbeuju vrednije podatke nego formalan razgovor; osnovni prigovor tekoa oko rezimiranja i merenja kvantiteta materijala. -Dopunsko pitanje se postavlja kada ispitanik nije razumeo pitanje, kada nije u stanju da odgovori na pitanje; zadatak dopunskog pitanja je da prodre u pozadinu odgovora. -Tipovi personalnog intervjua: 1) strukturisani intervju najmanje fleksibilan; broj pitanja, njihova formulacija i redosled su identini za sve ispitanike; ovde upitnik popunjava ili anketar ili sam ispitanik 2) fokusirani intervju prua veu fleksibilnost u radu ispitivaa, i slobodu ispitanicima da izraze sopstveno iskustvo; razgovor sa ispitanicima vodi moderator; grupa mora sainjavati od 6 do 12 ljudi 3) nestrukturisani intervju je najfleksibilniji oblik naunog razgovora; ispitiva ne priprema unapred pitanja niti se pitanja postavljaju potujui odreeni poredak. -Prednosti u odnosu na potanski upitnik: kontrola situacije intervjuisanja, visoka stopa odgovora, prikupljanje dodatnih informacija. -Nedostaci: visoki trokovi, anketarska greka, problem anonimnosti. -ojhova tipologija naunih razgovora: strog, slab, neutralan. Telefonski intervju polulini postupak za prikupljanje podataka. -Kod organizovanja telefonskih anketa potrebno je sluiti se specijalizovanim kol centrom i mogue je unositi odgovore direktno u raunar. -Prednosti: relativno niski trokovi u odnosu na personalni, visoka stopa odgovora, brzina u prikupljanju podataka, brzo se obrauju jer je preskoen proces unoenja podataka sa papirnih formulara u raunar, primenjivost na heterogene populacije, primenjivost na teritorijalno udaljene ispitanike. -Nedostaci: jednostavniji instrument, mogunost naglog prekida intervjua od strane ispitanika, izostajanje kontrole neverbalnog ponaanja. -Moe se desiti da nas osoba sa manjom panjom slua, zatim moe postojati sumnja da li odgovara upravo ona osoba koja nam treba. -Anketar je osoba koja se angauje u fazi prikupljanja podataka i terenskim anketnim istraivanjima. -Anketarska greka je skup sistematskih greaka iji su izvor neodgovarajui rad i osobine anketara. -Kan i Kanel su klasifikovali faktore koji deluju u interakciji anketar-ispitanik: lini faktori (u vezi sa linim osobinama anketara i ispitanika), psiholoki faktori (percepcije i motivi koji ih pokreu) i faktori ponaanja (oni koji se neposredno pojavljuju u toku razgovora i skreu ga u pravcu koji sagovornici nisu oekivali). -Dve osnovne vrste greaka: sluajne promene i pristrasnost. -Sluajne promene zavise od prirode samih jedinica koje ispitujemo, dok pristrasnost predstavlja greke koje su manje-vie stalne, sistematske pa se vrlo teko i otkrivaju. -Razlika izmeu pravog odgovora i pogrenog odgovora koji je dao neki pojedinac, naziva se individualna pogreka u odgovoru. -Postoje 2 razliite pogreke u odgovorima: promenljivost odgovora, gde odgovori variraju u oba smera, i pristrsnost odgovora, gde odgovori variraju samo u jednom smeru. -Hansen, Hurvic i Madou prave razliku izmeu pogreaka koje proizilaze iz odabiranja uzoraka i pogreaka koje proizilaze iz odgovora ispitanika, odnosno naina na koji se prikupljaju podaci. -Mogunost javljanja anketarskih greaka se poveava onda kada su anketari manje struni, kad kod njih nije razvijen profesonalan odnos prema angamanu u istraivanju. -Faktori koji utiu na stav anketara: sadraj intervjua, poetne percepcije o linim obelejima ispitanika i ponaanje anketara ili ispitanika. Mehanike potekoe kao izvor pristrasnosti -Krespi je utvrdio da kod anketara dolazi do varanja, odnosno do unoenja pogrenih podataka, ako su izloeni pritisku zadatka, na koji ne mogu odgovoriti kako valja. -Takve potekoe se javljaju ako je upitnik suvie dugaak , ako ima suvie proveravanja pojedinanih odgovora, ako su pitanja suvie sloena i teka. -On je utvrdio i neke isto spoljanje faktore, kao to su: potekoe u transportu do mesta intervjua, kao i vremenske nepogode; ovi faktori smanjuju moral anketara i utiu na prikupljanje podataka. -Pejn je zakljuio da ostavljane veliine belog prostora za slobodne odgovore utie na to da li e ispitanik odgovoriti i koliko e odgovoriti.

-Kod anketara treba ukloniti stav da su ispitanici dobri ili loi, simpatini ili ne simpatini, svi mu moraju postati objektivni kao izvor informacija.

UPITNIK
-Postoje 2 redosleda ili strategije pitanja: psiholoka i logika. -Psiholoka strategija se odnosi na odravanje procesa komunikacije izmeu anketara i anketiranog, a logika strategija se odnosi na razvijanje misaonih okvira kroz koje vodimo ispitanika da bi bolje zadrli u strukturu njegovog stava. Psiholoka strategija pitanja 1) pristupna pitanja (poetna) - neposredni pristup pomou informativnih pitanja, posredni pristup traenja saveta i objanjavajua pitanja 2) prelaz od lakih na tea pitanja to je due ispitanik proveo u razgovoru sa anketarom to mu je tee da prekine saradnju, zato tea pitanja dolaze kasnije 3) osetljiva pitanja to je ispitanik due u dodiru sa anketarom, to e biti spremniji da odgovori na osetljiva pitanja 4) izbegavanje zabune 5) prelaz od jedne skupine na drugu. -Upotreba logike strategije je naroito vana kada elimo da utvrdimo do koje je mere jedno miljenje smisleno, koliko je duboko i u kom se smeru odvija. Uinak grupisanja pitanja -Istraivai obino spreavaju eventualni uinak grupisanja pitanja na taj nain da pitanja razbacaju po upitniku. -Meutim, to esto smanjuje itkost upitnika, a kod anketiranog stvara utisak da ga ponovo pitaju o stvarima na koje je ve dao odgovor. Raspored pitanja: 1) u obliku levka od najoptijih ka specefinim pitanjima; cilj je da se sprei rano uslovljavanje ili pristrasnost odgovora na pitanja koja e doi kasnije. 2) izokrenuti levak od specifinih ka optim pitanjima; ovaj postupak moe pomoi da onaj ispitanik koji nema odreeno miljenje najpre zauzme stav a zatim ga pomalo proiruje do nekih optih stavova. Baterija pitanja je niz pitanja; pitanja sa veim brojem podpitanja daju bolji uvid u stvarne stavove pojedinaca. Galupov plan pitanja sadri 5 kategorija: *filter-pitanja, informisanost, obavetenost *otvoren ili slobodan *dihotomni ili specifini stavovi *uzorak zato neko zastupa jedno miljenje *intenzitet pitanja Polideterministiki plan sleda pitanja polazi od pretpostavke da se odreivanjem dva modaliteta ne moe dovoljno odrediti sadraj jednog pitanja niti dovoljno analizirati stav na koji ono upuuje. -Pored uobiajenih modaliteta ovde se uzimaju u obzir: smer (za ili protiv), intenzitet, reverzibilnsot kriterijuma, temporalna dimenzija i reverzibilnost situacija. -Otvoreni ili kvalitativni intervjuvde je slobodan razgovor ili o nedirigiran intervju. -On daje podatke o stavu, iskustvu i ponaanju prema odreenom predmetu i to tako da moemo reakcije raznih ispitanika da uporeujemo.

POTANSKI I ELEKTRONSKI UPITNIK

Potanski upitnik prikupljanje se vri pomou upitnika koji se odailje putem pote ispitanicima; to je bezlini anketni postupak. -Prednosti: manji trokovi, vea anonimnost, izbegava se mogunost pojave anketarske greke, ovaj upitnik je prikladan kada pitanja zahtevaju da se o njima razmisli, on omoguava obuhvatanje irokog podruja. -Nedostaci: niska stopa odgovora, izostanak mogunosti kontrole ispitanikovog okruenja, istraivai nemaju uvid u neverbalno ponaanje ispitanika, izostanak mogunosti da se razjasne nejasni odgovori. -Neki nedostaci potanskog upitnika mogu biti otklonjeni ako se kombinuju sa intervjuisanjem. -Tri osnovna uticaja na stopu odazivanja kod ankete: pokroviteljstvo, predmet-pojava i statistika masa. -Mere za postizanje maksimalnog odziva: *upotreba zakonskih sankcija

*nuenje novane nagrade ili poklona *dostavljanje koverata sa tampanim adresama ili koverata za poslovni odgovor *garancija anonimnosti i poverljivosti *razumno kratak i jednostavan upitnik *propratno pismo, koje zamenjuje poetak intervjuisanja i mora pokuati da prebrodi svaku predrasudu koju bi anketirano lice moglo imati protiv ankete; ono objanjava zato se anketa sprovodi i ko je sprovodi. -Kako uzrokovati drugu, kako dobiti neke podatke o ljudima koji nisu popunili upitnike: 1) neanketiranom licu se moe poslati naknadni zahtev priloen uz jedan primerak upitnika i propratno pismo 2) razlozi za odbijanje se kreu od potpunog odbijanja ili nesposobnosti za odgovor, do zaturivanja upitnika, zaboravnosti i nevoljnosti anketiranog lica da se potrudi 3) onima koji odbijaju saradnju moe se poslati skraena verzija upitnika ili dopisnica u kojoj se trae samo neka kljuna pitanja. Potanski upitnik mora da sadri propratno pismo koje treba da sadri osnovne informacije o predmetu istraivanja, cilju istraivanja i organizatoru, sponzoru, o nainu izbora ispitanika. Motiv pomo nauci da se ree problemi. Zato i treba da se priloi propratno pismo. Potrebno je poslati i kovertu sa popunjenom adresom. Ispitanik samo treba da poalje odgovore nazad. Savetuje se da popunjavanje ne traje due od 20 min Greke: - greka strunjaka formulacija pitanja - anketarska greka nastaje usled naina prikupljanja. Uzorkuje je anketar kada anketar sam popuni E-mail upitnik prvi put upotrebljen 80-ih.

PERSONALNI I TELEFONSKI INTERVJU

Personalni intervju postupak za prikupljanje podataka koji pretpostavlja kontakt licem u lice izmeu ispitivaa i ispitanika. -Intervju je situacija u kojoj anketar jednostavno trai podatke od informatora i o informatoru, gde je informator najee jedan od mnogih od koga se trae slini podaci. -U formalnim intervjuima se postavlja niz pitanja a odgovori se zapisuju u standardnim formularima i primenjuju se u irokim anketama. -U manje formalnim intervjuima je anketar slobodan da menja red pitanja, da objanjava njihovo znaenje da postavi dodatna pitanja ili da ak menja formulaciju. -Ako je intervju jo formalniji anketar ne mora uopte da ima odreeni niz pitanja, ve samo neke osnovne take oko kojih gradi intervju. 1) Formalno intervjuisanje pitanja, njihov redosled i stilizacija su izraeni unapred -Kod kvotnog uzorkovanja anketari sami vre selekciju, kod sluajnog uzorkovanja anketari dobijaju liste osoba koje treba da intervjuiu. -Dunost anketara je da precizno objasni zato i za koga se vri anketa, ta se od nje oekuje, kome e sluiti njeni rezultati. -Od anketara se oekuje da postave sva prikladna pitanja, da ih postavljaju po datom redosledu i da pri tom ne pokuavaju da ih produbljuju ili razjanjavaju vie nego to im je to izriito dozvoljeno, da ne vre nikakve izmene u formulaciji bez odobrenja. -Postoje 3 vrste pitanja: 1) injenina pitanja anketaru je dozvoljeno da ponovi ili objasni pitanje kako bi bio siguran da ga je anketirano lice pravilno razumelo, a dozvoljeno mu je i da trai objanjenje na odgovore koji mu izgledaju neodreeni, dvosmisleni ili se uopte ne tiu predmeta razgovora 2) pitanja o miljenju ne dozvoljava se odstupanje od tampanog teksta, niti bilo kakvo produbljivanje; jedina pomo moe biti ponavljanje pitanja; anketar nikako ne sme da otkrije svoje sopstveno gledite 3) pitanja o znanju takoe postoji opasnost da objanjenja utiu na odgovore kroz poduavanje anketiranog lica i da ga navedu da da drugaiji odgovor tamo gde bi ne znam bilo tanije. -Jedna od pomonih formi koja postaje sve popularnija je pokazivanje anketiranom licu formulara u koji su upisani svi mogui odgovori, tako da ono jedino treba da ukae koji odgovor dolazi u obzir.

Beleenje odgovora -Kod najveeg dela intervjuisanja anketari moraju sami da belee odgovore; izuzetak su upitnici koje anketari ostave i sakupljaju ih naknadno s tim da ih anketirana lica sama popune. -Ovde treba napomenuti razliku izmeu pitanja sa slobodnim i pitanja za zatvorenim odgovorom. -Kod pitanja sa slobodnim odgovorom zadatak anketara je da zabelei odgovor to je mogue poptunije, i to reima anketiranog lica, a ne svojim (na koji biste nain najradije proveli svoje slobodno vreme?). -Kod pitanja za zatvorenim odgovorom anketar ima zadatak da se odlui na podesan kod i da ga zaokrui (kada ste poslednji put bili u bioskopu, pa ponueni odgovori: pre 2 dana, pre 8 dana...). -Anketar treba da ostavi ugodan utisak pri prvom kontaktu, treba da bude taktian i uglaen; treba da bude taan, pouzdan i poten i da je u stanju da izdri esto zamoran posao. -Anketari se biraju prema razultatima koje su imali na odreenim jasno definisanim zadacima, a ne prema linim karakteristikama, ali su poeljne: potenje, zainteresovanost, tanost, prilagoavanje linosti i temperament, inteligencija i obrazovanje. -Glavni sastavni delovi dobre obuke anketara su: prirunik za obuku, razgovori i diskusije u uredu, posmatranje strunih anketara na radu i pokusni intervjui. -Postupak obuke: novim anketarima treba dati neto uvida u optu delatnost organizacije i rei im zato se vri anketa, ko e i kako koristiti rezultate i kako e se voditi ostali deo ankete. Uputstva anketarima pokazuju kako anketirana lica treba selektovati, kako ih treba nai, koliko puta treba ponoviti posetu, kako postupiti u raznim sluajevima neodazivanja, kako poeti intervju, kako postavljati pitanja i beleiti odgovore. Terenska kontrola -Kada je terensko osoblje malo i pokretno dovoljan je 1 ili 2 kontrolora da obave svu kontrolu, a kada je u pitanju brojno osoblje koje je rasuto svuda po zemlji, uobiajenije je imati lokalizovanu organizaciju, pri emu svako podruje ima jednog kontrolora. Terenske provere -Glavni ciljevi terenskih provera su: proveriti da li je odreeni anketar stvarno obavio sve intervjue koje je naveo; da li mu je stopa odaziva zadovoljavajua; da li postavlja pitanja, tumai i belei odgovore u skladu sa uputstvima. Radni uslovi -Plate treba da budu dovoljno dobre da bi se privukli podesni ljudi i da bi oni bili zadovoljni; anketarima treba dati razumna zaduenja. -Cilj je da se postigne maksimum pouzdanosti, odnosno stepen do kojeg e ponovljeni razgovori sprovedeni na istim anketiranim licima, sa istim anketarima postii isti rezultat. -Formalno intervjuisanje postie veu pouzdanost nego neformalna sredstva. 2) Neformalno intervjuisanje -Meutim, pouzdanost nije sve, postoji i druga strana medalje a to je vrednost odgovora, tj. njihova bliskost istini koju pokuavamo da utvrdimo. -Intervjue moemo predstaviti kao da su poreani na skali prema tome koliko je izraena formalnost u njima: *potpuno neusmeren intervju informatore hrabrimo da govore o predmetu koji ispitujemo i tok razgovora obino odreuje on; nema gotovih pitanja niti postoji unapred odreen okvir za beleenje odgovora *konverzacija (nevezani) intervju razmena gledita o ivotu, radu, bedi *dirigovani ili koncetrisani intervju anketar, iako dozvoljava anketiranom licu mnogo slobode, nastoji da obuhvati sva vanija pitanja na manje-vie sistematian nain. -Neformalno intervjuisanje zahteva veu strunost nego formalno; voenje neformalnog razgovora zahteva inteligenciju, razumevanje, takt i vee poznavanje predmeta istraivanja nego formalno intervjuisanje. -Neformalno intervjuisanje daje mnogo vie prostora za unoenje pristrasnosti preko anketara nego to je to sluaj kod formalnog intervjuisanja. -Neformalni metodi se uglavnom preporuuju jer oni dublje poniru i obezbeuju vrednije podatke nego formalan razgovor. -Osnovni prigovor neformalnim metodima je tekoa oko rezimiranja i merenja kvantiteta materijala. -Intervjuista pokuava da uspostavi 3 elementa u situaciji intervjua: 1) svoju ljubaznost i zainteresovanost 2) vanost samog istraivanja 3) svoju kompetentnost. -Dopunsko pitanje se postavlja kada ispitanik nije razumeo pitanje, kada nije u stanju da odgovori na pitanje; zadatak dopunskog pitanja je da prodre u pozadinu odgovora. -Tipovi personalnog intervjua: 1) strukturisani intervju najmanje fleksibilan; broj pitanja, njihova formulacija i redosled su identini za sve ispitanike; ovde upitnik popunjava ili anketar ili sam ispitanik

2) fokusirani intervju prua veu fleksibilnost u radu ispitivaa i slobodu ispitanicima da izraze sopstveno iskustvo; razgovor sa ispitanicima vodi moderator; grupa mora sainjavati od 6 do 12 ljudi 3) nestrukturisani intervju je najfleksibilniji oblik naunog razgovora; ispitiva ne priprema unapred pitanja niti se pitanja postavljaju potujui odreeni poredak. -Prednosti u odnosu na potanski upitnik: kontrola situacije intervjuisanja, visoka stopa odgovora, prikupljanje dodatnih informacija. -Nedostaci: visoki trokovi, anketarska greka, problem anonimnosti. Telefonski intervju polulini postupak za prikupljanje podataka. -Prednosti: relativno niski trokovi u odnosu na personalni, visoka stopa odgovora, brzina u prikupljanju podataka, primenjivost na heterogene populacije, primenjivost na teritorijalno udaljene ispitanike. -Nedostaci: jednostavniji instrument, mogunost naglog prekida intervjua od strane ispitanika, izostajanje kontrole neverbalnog ponaanja. Telefonski upitnik/intervju - polubezlini Prednosti: - umereni trokovi brzina - visoka stopa odgovora - kvalitet Nedostaci: - odbijanje ispitanika da raspravljaju o pojedinim temam - prekidanje intervjua - manje informacija -Anketar je osoba koja se angauje u fazi prikupljanja podataka i terenskim anketnim istraivanjima. -Anketarska greka je skup sistematskih greaka iji su izvor neodgovarajui rad i osobine anketara. -Kan i Kanel su klasifikovali faktore koji deluju u interakciji anketar-ispitanik: lini faktori (u vezi sa linim osobinama anketara i ispitanika), psiholoki faktori (percepcije i motivi koji ih pokreu) i faktori ponaanja (oni koji se neposredno pojavljuju u toku razgovora i skreu ga u pravcu koji sagovornici nisu oekivali). -Dve osnovne vrste greaka: sluajne promene ili rasprenost rezultata i pristrasnost. -Sluajne promene zavise od prirode samih jedinica koje ispitujemo, dok pristrasnost predstavlja greke koje su manje-vie stalne, sistematske pa se vrlo teko i otkrivaju. -Meu stalnim pogrekama i pristrasnostima razlikuju se one koje zavise od izbora i prirode uzorka neke populacije i one koje zavise od primene samog uzorka, tj. naina kako su prikupljani, obraeni i tumaeni rezultati jedne ankete. -Prvi tip greaka se moe proceniti teorijskim postupcima, pa je u tu svrhu razraena tzv. reprezentativna metoda. -Drugi tip pristrasnosti zavisi od mnogih isto empirijskih momenata, pa i njihova procena iziskuje uvek posebna istraivanja. -Razlika izmeu pravog odgovora i pogrenog odgovora koji je dao neki pojedinac, naziva se individualna pogreka u odgovoru. -Postoje 2 razliite pogreke u odgovorima: promenljivost odgovora, gde odgovori variraju u oba smera, i pristrasnost odgovora, gde odgovori variraju samo u jednom smeru. -Jedan od stalnih i potencijalnih izvora pristrasnosti je samo ponaanje anketara u toku ankete. -Hansen, Hurvic i Madou prave razliku izmeu pogreaka koje proizilaze iz odabiranja uzoraka i pogreaka koje proizilaze iz odgovora ispitanika, odnosno naina na koji se prikupljaju podaci. -Model Kana i Kanela poiva na sledeim pretpostavkama: *intervju je proces interakcije u kojem su lina obeleja, psiholoke osobine i ponaanje odluujue determinante sa strane oba sagovornika *anketar i ispitanik primeuju i reaguju na line osobine koje primeuju i na specifino ponaanje svakog od njih. -Mogunost javljanja anketarskih greaka se poveava onda kada su anketari manje struni, kad kod njih nije razvijen profesonalan odnos prema angamanu u istraivanju. -Najvei broj anketarskih greaka se moe izbei pravilnom obukom anketara pre poetka terenskog rada, kao i sistematskom kontrolom njihovog rada. Uticaj linih osobina i socijalno-ekonomskog statusa anketara -Neka ispitivanja pokazuju da muki i enski anketari ne dobijaju iste rezultate, kad ispituju ljude istog ili suprotnog pola; npr. razlike u odgovorima nisu bile velike kad su pojedinci bili ispitani od suprotnog pola, ali su bile mnogo vee kad je anketar bio istog pola.

-Kod anketiranja se istie da je kod ispitivanja rasnih ili nacionalnih manjina potrebno da anketari budu pripadnici ovih rasnih ili etnikih grupa. -Veliki broj anketara su ljudi iz srednje klase, inovnike izobrazbe, dok su ispitanici pripadnici svih drutvenih slojeva. Uticaj psiholokih faktora -Anketari esto pokazuju tendencije da ispitaniku pripiu vlastite poglede na svet. -Faktori koji utiu na stav anketara: *sadraj intervjua - ako jedan anketar mora ispitati upotrebu hidrogenske bombe, a sam je uvereni pacifik, postoji velika verovatnoa da e njegovi konani rezultati pokazivati uticaj pacifistikog stava. *poetne percepcije o linim obelejima ispitanika; ovaj faktor moe da doe do izraaja ukoliko je anketar iz nieg sloja a ispitanik iz vieg i obrnuto. *ponaanje anketara ili ispitanika jedna primedba ili povieni glas ili smo naglasak stavljen u toku razgovora na neku re moe usmeriti misao partnera u odreenom pravcu i skrenuti razgovor ili smisao razgovora prema nekim vlastitim oekivanjima. -U intervjuu sa strane anketara ponaanje sadri: postavljanje pitanja; traenje daljih podataka ili produbljivanje; beleenje odgovora; motivisanje ispitanika da daje odgovore. Mehanike potekoe kao izvor pristrasnosti -Krespi je utvrdio da kod anketara dolazi do varanja, odnosno do unoenja pogrenih podataka, ako su izloeni pritisku zadatka, na koji ne mogu odgovoriti kako valja. -Takve potekoe se javljaju ako je upitnik suvie dugaak, ako ima suvie proveravanja pojedinanih odgovora, ako su pitanja suvie sloena i teka. -On je utvrdio i neke isto spoljanje faktore, kao to su: potekoe u transportu do mesta intervjua, kao i vremenske nepogode; ovi faktori smanjuju moral anketara i utiu na prikupljanje podataka. -Pejn je zakljuio da ostavljane veliine belog prostora za slobodne odgovore utie na to da li e ispitanik odgovoriti i koliko e odgovoriti. -Da bi se uklonili stavovi i shvatanja samog anketara, koji mogu biti izvor pristrasnosti, potrebno je pripremiti ga da se dovoljno uivi u svoji ulogu anketara, to jest da bude pristupaan onome to ispitanik iznosi, te da to objektivno zabelei. -Kod anketara treba ukloniti stav da su ispitanici dobri ili loi, simpatini ili ne simpatini, svi mu moraju postati objektivni kao izvor informacija.

FOKUS-GRUPNI INTERVJU
-Fokus grupni intervju je kvalitativna istraivaka tehnika koja podrazumeva seriju grupnih razgovora koji okupljaju uesnike, sline po nekim karakteristikama ili iskustvima, da raspravljaju o odreenim pitanjima relevantnim za istraivaki problem. -Grupu ini 6 do 12 ljudi odabranih prema utvrenim kriterijumima. -Razgovori se ponavljaju sa razliitim grupama, a cilj razgovora je prikupljanje podataka o miljenjima, stavovima, iskustvima, oseanjima i idejama uesnika o odreenoj temi. -Fokus grupni intervju obino traje 1 i po do 2 i po sata, u zavisnosti od kompleksnosti pitanja. -Celokupan razgovor se snima, nakon ega se skida transkript sa audio-zapisa; prostorija u kojoj se odravaju fokus grupni intervjui se moe nazvati socijalnom laboratorijom. -Razgovor vodi moderator, on postavlja pitanja i usmerava diskusiju. -Prednosti fokus grupnog intervjua: oputena atmosfera u kojoj ispitanici lake razmenjuju stavove i dele svoja iskustva, dobijaju podsticaj da obrazloe svoja miljenja i brane svoja shvatanja; uspostavlja se intenzivna interakcija izmeu samih uesnika i izmeu istraivaa i ispitanika. Primena fokus grupnog intervjua -Ova tehnika se moe primenjivati *samostalno kao glavni nain prikupljanja podataka; ovo je najei sluaj u marketinkim istraivanjima iji su glavni ciljevi ogranieni na relativno usko tematsko podruj *kao dodatni nain prikupljanja podataka kada je glavni nain neka druga tehnika, najee anketa; u ovom sluaju fokusgrupni intervjui se osmiljavaju i sprovode tako da budu optimalna podrka i dopuna primarnom nainu istraivanja *u multimetod studijama kada se vie metoda primenjuje ravnopravno; ovo je najei sluaj sa akademskim istraivanjima koja su kompleksnija. -Primena fokusgrupnog intervjua podrazumeva: 1) stvaranje poetne okvirne iskustvene evidencije o istraivakom problemu 2) upoznavanje sa sredinom u kojoj se sprovodi istraivanje 3) upoznavanje optih obrazaca odnosa u ispitivanoj sredini 4) donoenje odluke o daljoj terenskoj istraivakoj strategiji 5) izbor tehnika za prikupljanje podataka u kasnijim fazama istraivanja 6) odabiranje kljunih informatora 7) identifikovanje jezika i simbola ispitivane zajednice 8) stvaranje hipotetike osnove za dalje istraivanje problema 9) testiranje nedovoljno janih i vrstih hipoteza 10) komplementarna primena sa drugim, vie standardizovanim tehnikama (najee anketnim istraivanjem princip triangulacije) 11) konstruisanje standardizovanih istraivakih instrumenata (upitnika, skala) 12) testiranje istraivakih instrumenata koji e kasnije biti primenjeni 13) bolje razumevanje i interpretacija podataka dobijenih drugim tehnikama 14) vrednovanje prethodno dobijenih podatakA. -Nakon to se definie svrha istraivanja i razjasni koji je tip podataka potrebno dobiti, treba specifikovati istraivake ciljeve. -Nakon toga, istraiva je u mogunosti da odredi prirodu pitanja i napravi vodi za razgovor. -Svrha vodia za razgovor je da moderatoru slui kao plan koji oslikava kretanje diskusije od poetka do kraja. -Prem tipu fokusgrupnog istraivanja, intervjui se mogu sprovoditi: *u prostorijama koje su opremljene za video i audio snimanje diskusije *agencije za marketinka istraivanja najee imaju posebno opremljene prostorije sa neprovidnim staklom *nekada se realizuju u kolskim uionicama *u nekom tipu zajednikog prostora u lokalnim zajednicama, a u odreenim uslovima se mogu sprovoditi i u kunim uslovima. -Najei nain uzorkovanja u kvantitativnim istraivanjima jeste sluajno biranje jedinica iz ciljane populacije -Uvek je najbolje da se pozove par uesnika vie od optimalnog broja, jer iskustva pokazuju da neki uesnici u poslednjem trenutku otkau uee. -Moderator treba da ima vetinu intervjuisanja i da poseduje znanje o grupnoj interakciji. -Sistematina i blagovremena priprema uesnika je jedan od preduslova za uspeno intervjuisanje. -Ozbiljna priprema ispitanika za proces fokusgrupnog intervjua podrazumeva njihovo upuivanje u ciljeve samog istraivanja; informacije koje se daju uesnicima pre intervjua obavezno treba da sadre objanjenje generalne teme

istraivanja, osnovne podatke o istraivakom timu ili instituciji u kojoj se istraivanje sprovodi i nain na koji e oni uestvovati u ispitivanju. -Poto se veliki broj fokusgrupnih intervjua snima na audio-kasete, svaka analiza podataka poinje skidanjem transkripta intervjua, to treba uraditi odmah nakon zavrene diskusije. -Sledei postupak je indeksiranje podataka koje se sprovodi tako to se podaci objedinjavaju u posebna zaglavlja koja se odnose na odreene podteme. -Podaci se dalje arhiviraju a njihovo ponovno korienje se moe obavljati manualnom pretragom ili kompjuterskim programom. -Nakon ovoga, sastavlja se pisani izvetaj u kome se navode sva zapaanja, obrasci i teme koje nastaju tokom rasprave.

BIOGRAFSKI METOD
-Biografski metod je postupak koji na osnovu linih dokumenata kao adekvatne iskustvene grae treba da doe do saznanja o subjektivnom iskustvu uesnika u odreenim dogaajima i situacijama, te da se iz njihovog ugla gledanja, njihove definicije situacije razumeju i motivi njihovog delanja i ponaanja. -Akcenat je na saznanju i razumevanju subjektivne strane prouavanih pojava. -ikaka kola i delo Tomasa i Znanieckog Poljski seljak u Evropi i Americi ova kola koristi metode dugotrajnog terenskog istraivanja, posmatranja sa uestvovanjem, dubinskog intervjua, linih dokumenata. -Delo Poljski seljak u Americi prouavanje poljskih doseljenika u Ameriku i njihovog prilagoavanja modernim uslovima ivota. -Zato ba Poljaci: jer su bili najbrojnija etnika zajednica u ikagu, najsiromaniji i o njima je postojalo najvie statistikih podataka. -Tomas je istraivanje poeo metodom posmatranja i razgovora, ali je sluajan dogaaj usmerio njegovu panju na neto to e znaajno proiriti iskustvenu osnovu istraivanju, dodajui jedan novi ugao posmatranja. -Tomas je etajui ulicom ikaga naiao na baeno pismo koje je devojka iz Poljske pisala ocu u ikagu o svakodnevnim porodinim problemima, nesuglasicama i sl. Tomas ga je proitao shvativi znaaj takvog pisma kao sociolokog podatka; ovaj dogaaj se smatra asom roenja biografskog metoda. -Pomenuta studija poiva na 2 osnovne grupe dokumenata: 1) institucionalni dokumenti - preko 8000 dokumenata iz arhiva poljskih novina, podaci imigrantskih organizacija, zapisnici raznih socijalnih agencija, policijski i sudski izvetaji o prekraju i kriminalu, dokumentacija Poljske crkvene optine u ikagu. 2) lini dokumenti u najuem znaenju rei - pisma (od 15000 pisama analizirano je 754); pisma obuhvataju prepisku izmeu lanova porodice, podeljena u 5 tipova: ceremonijalna, informativna, sentimentalna, literarna i poslovna. - autobiografija pisao ju je tipian predstavnik mase poljskih doseljenika. -Primeri studija u kojima se koriste lini dokumenti i njihovo mesto u okviru ukupnog pristupa: 1) Kliford o Lina pria deaka delikventa. Predmet istraivanja je pojedinac, deak prestupnik koji pie svoju priu idui redom kako su se dogaaji odvijali. -Izvori podataka: kola, porodica, sredine u kojima se kretao i iveo, stope delikvencije mladih; ova studija ostaje model biografskog metoda. 2) Edvin uterlend Profesionalni lopov. Lopov ik odgovara na unapred formulisane teme i pitanja autora studije, ime se dobija dokument koji je njegov opis sopstvene profesije. -Autor je dobijene podatke dopunio podacima iz razgovora sa lokalnim vlastima: policajcima, detektivima, slubenicima, pa ak i jednim brojem profesionalnih lopova. 3) Frederik Traer Banda. Obuhvaeno je 1313 maloletnikih bandi; ova studija je primer kako se od itraivanja pojedinaca prelazi na prouavanje odreene drutvene grupe. -Pripadnici grupa su pisali svoje ivotne prie; autor je koristio metod posmatranja, razgovor sa njima i onima koji su ih poznavali. -Prikupljao je podatke iz socijalnih evidencija, sudskih zapisnika, koristio je novinske izvetaje. -Upoznavao se sa sredinom u kojoj su lanovi bande odrastali, sa njihovim aktivnostima, organizacijom i krizama, ulazei ne samo u ono to su bande inile ve i u njihove razloge da to ine.

Noviji period oivljavanje biografskog metoda

-Na planu pojedinca R. Bogdan prouava ivot transeksualca kroz hronologiju iskustava koja se odnose na razvoj njenog socijalnog identiteta kao transeksualca. -Izvori podataka: dubinski intervju voen tokom 3 meseca, u trajanju od 100 sati; graa sreena hronoloki.

-Na grupnom planu, Deri Dekobs prouava 50 adolescenata koji su pokuali samoubistvo, i njihove biografije poredi sa biografijama lanova kontrolne grupe. -Izvori podataka: razgovori sa adolescentima, njihovim roditeljima (u okviru 72 sata posle pokuaja samoubistva), koristio je podatke psihijatrijskih izvetaja, izvetaje lekara, hitne pomoi, beleke o nameravanom samoubistvu. -ivotne istorije su prikazane kroz 3 perioda: rano detinjstvo, detinjstvo do poetka adolescencije i poetak adolescencije do pokuaja samoubistva. Izvori dokumenata u biografskom metodu: lini i institucionalni dokumenti. -Lini dokumenti: autobiografije, biografije, dnevnici, pisma, memoari, kratke beleke i poruke, fotografije. -Autobiografije su najpotpuniji lini dokument, izlaganje dogaaja i iskustava dato je hronoloki, objektivni i subjektivni iskazi su meusobno povezani, kao i lini i drutveni aspekt pojava. -Biografije nastaju kao rezultat razgovora istraivaa i subjekata na osnovu koga istraiva sam pie. -Dnevnik je ivotni dokument par excellence koji hronoloki i neposredno belei savremeni tok privatnih i javnih dogaaja vanih za njegovog pisca. -Tri tipa dnevnika: 1) primenjen u prouavanju prilagoavanja starih na tree ivotno doba 2) svakodnevno voenje budeta vremena za odreeni period 3) dnevnik-dnevniki intervju metod koji je primenjen u prouavanju kontra-kulture. -Pisma su tekstualne objektivizacije odreenog toka komunikacije izmeu lanova primarnih grupa, zatim izmeu pojedinaca/grupa sa irom drutvenom zajednicom; dele se na privatna i na javna. -Vrednost memoara zavisi od toga da li se zasnivaju na kratkim belekama koje su pravljene povremeno ili su nastajali u nekom kasnijem vremenskom periodu na osnovu seanja aktera. -Fotografije su vizuelna informacija o subjektima koji su obuhvaeni istraivanjem

Izbor subjekata istraivanja

-Pragmatski: zavisi od okolnosti da se iz neke prorodne situacije i spontanog toka dogaaja postepeno izdvoji pojedinac voljan da uestvuje u istraivanju. -Formalni: istraiva unapred formulie teorijski i metodski kriterijum izbora pa se odluuje za izbor poznate linosti, prosenog oveka, marginalne linosti, ili konkurskom, kada se obraa optoj populaciji ili odreenoj drutvenoj grupi.

Sreivanje i analiza podataka

-Ukupno prikupljena iskustvena graa se uva u vidu baze podataka. -Predlae se formiranje 3 tipa registra: 1) glavni sadri svu prikupljenu grau u istoj i najbogatijoj formi, dakle, bazu podataka 2) analitiki nastaje kao rezultat preitavanja baze podataka, uoavanjem tema i pitanja koja se u njima ponavljaju i onih koja se samo povremeno javljaju 3) dnevniki dnevnik istraivaa i sadri njegova lina iskustva o istraivanju. -Protokol je najsigurnije sredstvo da se obezbedi pouzdanost ukupnog istraivakog postupka i rezultata kao i mogueg njihovog kasnijeg proveravanja. -Kada je u pitanju uloga razgovora u biografskom metodu, postoje 3 faze koje se koriste: glavni narativ, narativno i ispitivanje i slobodno ispitivanje. -Na poetku se postavlja inicijalno pitanje, na koje ispitanik odgovara bez ikakve pripreme, i koje zavisi od teme; ovo pitanje dovodi do glavnog narativa. -Drugo pitanje se odnosi na unutranja pitanja, na ono to je glavni narativ rekao. -Moe postojati bezbroj pitanja, mogu biti dua i kraa. -U fazi slobodnog ispitivanja, pitanja se postavljaju nezavisno od onoga to je ispitanik ispriao.

METOD SLUAJA
-Metod sluaja prouava pojave kao celovite u drutvenom kontekstu, u razvojnoj dimenziji, uz upotrebu razliitih izvora i vrsta podataka. -Razlozi zapostavljanja metoda sluaja: *razvoj anketnih istraivanja, zasnovanih na teoriji uzorka *statistike metode analize pruaju, bre, pouzdane i uoptive rezultate. -Dakle, metodu sluaja nedostaju: strogost statistikog metoda i mogunost uoptavanja. -To je zato to metod sluaja koristi kvalitativne metode (posmatranje sa uestvovanjem, pisma, dnevnike, autobiografije, neformalni razgovor); intuicija istraivaa ima veliku ulogu. -Domeni primene: *otkrivanje bogatih teorijskih implikacija *proveravanje odreenih teorija *ogromna vrednost u preliminarnim istraivanjima za formulisanje plodnih hipoteza za dalje istraivanje *kada se utvuje ekstremni ili jedinstveni karakter prouavane pojave *u domenu otkria *pilot sluaj u okviru razvoja plana viestrukog sluaja. -Primedba: uoptavanje nije mogue na osnovu prouavanja jednog sluaja; ista primedba vai i za eksperiment. -Istie se holistiki karakter metoda sluaja u smislu ouvanja celine sluaja, njegovog jedinstvenog karaktera, ukljuujui razvoj i raznovrsnost podataka. -Predmet metoda sluaja moe biti pojedinac, globalno drutvo, grupe, ustanove, ukljuujui procese i odnose. -Razlikuju se 2 varijante: metod pojedinanog i metod viestrukog sluaja. -Metod viestrukog sluaja: *prouavanje novih sluajeva u teorijski precizno odreenim uslovima; sledi se logika ponavljanja *zahteva vru standardizaciju postupka *zahteva otriju selekciju kljunih dimenzija *zahteva relevantne podatke *primena je tea, skuplja, zahteva vie istraivaa. -Plan istraivanja u primeni metoda sluaja: 1) holistiki teorija je dosta opta, postoje tekoe operacionalizacije 2) ugraeni nacrt za usmeravanje istraivanja u prouavanju sluaja. -Viestruki metod sluaja poiva na logici ponavljanja. -Ako se tokom ponavljanja oekuju slini rezultati, re je o doslovnom ponavljanju, a kada daju suprotne rezultate, ali u teorijski oekivanim uslovima, re je o uoptavanju. -Uslovi primene metoda sluaja: 1) uslov pojmovne valjanosti - utvrivanje tanih operacionalnih mera za pojmove (da bi se izbegla pristrasnost istraivaa u izboru podataka). -Tome doprinosi: korienje razliitih izvora evidencije, ouvanje lanca evidencije i kada subjekti daju primedbe na zavrni izvetaj. 2) uslov unutranje valjanosti - utvrivanje uzronih veza, razgraniavanje prividne korelacije od uzronih veza. -Proveravanje unutranje valjanosti se vri u okviru 3 osnovna analitika postupka: obrasca suoavanja 2 suprotne pretpostavke, graenja objanjenja i analize vremenske serije. 3) uslov spoljne valjanosti odnosi se na mogunost uoptavanja. -Reenje je u primeni viestrukog sluaja, prouavanjem drugih sluajeva u uslovima previenim teorijom. 4) pouzdanost - ponavljanje prouavanja istog sluaja istim postupkom, radi dobijanja istih ili slinih rezultata (javnost procedure i dokumentacije). -Korienje metoda sluaja se mora standardizovati zbog obezbeivanja pouzdanosti, upotrebom protokola i baze podataka. -Protokol sadri opta naela, ali i detaljno razraenu proceduru i tehnike istraivanja. -Ukljuuje pregled projekta; ciljeve, osnovne probleme, relevantnu literaturu, terenske procedure (posmatranje, intervju, arhivska graa, kako doi do ljudi, grae, uspostavljanje druvenih odnosa). -Poveanje pouzdanosti na iskustvenom planu se obezbeuje: formiranjem baze podataka i ouvanjem lanca evidencije kojim se omoguava praenje izvoenja svakog podatka iz poetnih istraivakih pitanja do zavrnih zakljuaka studije.

Sekvencijalna analiza kontinuirana analiza koja otkriva praznine u podacima, proverava hipoteze, ukazuje kako doi
do novih podataka, oivljava terenski rad. -Tok analize prolazi kroz vie stupnjeva: polazi od izvornih terenskih podataka i postojeih izvora evidencije.

-Oba izvora podataka se sreuju u obliku sistematskog izvetaja, ijim stvaranjem se ve stvaraju uslovi i prua osnova da se obilje prikupljene grae svede na meru relevantnih podataka, upotrebljivih za analizu, da daju odgovore na primarna pitanja sudije. -Za te potrebe se stvara kodeks za kvalitativno kodovanje, ija je ideja da se zadri kvalitativna forma podataka koji se tokom analize mogu ravnopravno koristiti sa kvantitativnim podacima iz drugih izvora i meusobno dopunjavati. -Stvara se sistem kvalitativnog kodovanja odnosno kodovi su kategorije formulisane u vidu reenica ili kljunih segmenata prepisanih iz izvetaja, i tako se formira klasifikacijski sistem za razvrstavanje podataka. -Formiranje kategorija moe biti na razliitim nivoima analize: *opisne kategorije (kodovi) *kategorije koje sadre elemente tumaenja *kategorije sa elementima objanjenja i zakljuaka. -Za odlaganje kodiranih podataka koriste se 2 tehnike: 1) formiranje fascikli 2) fotokopiranje, gde svaki podatak ima svoju kategoriju, a oznaene su i veze sa drugim. -Sistematski izvetaj je osnova za stvaranje kodeksa za razvrstavanje podataka i osnova za formiranje sumarnog lista; to je kondenzovan izvetaj o temama, problemima i pitanjima o prouavanom sluaju. -U sumarni list se unose i ocene istraivaa i ukazuje na dalje pravce istraivanja.

Analitiki postupci
-U osnovi su 2 analitike strategije; cilj je da se odgovori na primarna pitanja studije i da se sa dovoljno argumenata iskljue suprotna tumaenja. -Prva strategija je opisna kada se raspolae sa manje teorijskog i iskustvenog saznanja o domenu u kome se neka pojvava prouava metodom sluaja; svodi se na grupisanje podataka i ukazivanje na mogue pravce za unutranju analizu. -Druga strategija je objanjenje prouavanog sluaja postoje vrsto formulisane teorijske pretpostavke, preciznije odreeni ciljevi i pitanja koja vode prouavanje, plan istraivanja i prikupljanje podataka, naznaena oekivanja. -Posebni postupci za analizu su: poreenje obrazaca, graenje objanjenja i analiza vremenskih serija. -Postoje razliiti naini izlaganja rezultata u okviru zavrne studije: uporedni obrazac, hronoloki, obrazac granjenja teorije, standardni oblik izlaganja (linearno-analitiki), odgaajui obrazac i problemski obrazac.

ANALIZA SADRAJA
-Analiza sadraja je nain sreivanja kvantitativnih podataka. -Svaki potpuni oblik drutvenog optenja se sastoji od 3 elementa: odailjaa poruke, primaoca poruke i sadraja poruke; analiza sadraja se prvenstveno odnosi na sadraj poruka. -Ova tehnika podrazumeva nalaenje adekvatne jedinice analize, zatim sistema kategorija analize, i najzad konstruisanje ureenog skupa pravila kodiranja, odnosno jasno definisanih uputstava za razvrstavanje svake jedinice analize u jednu kategoriju: ko upuuje poruku, ta ona sadri, kome je upuena i sa kakvim dejstvom. -Jedinica analize sadraja: rei, fotografije, simboli. -Analizom sadraja se meri uestalost pojavljivanja karakteristinih rei. -Vri se ispitivanje sadraja, slogana, ispituje se sa ciljem da se ustanovi ta je pisac hteo da sugerie. -Analiza sadraja je nain sreivanja kvantitativnih podataka. -Svaki potpuni oblik drutvenog optenja se sastoji od 3 elementa: odailjaa poruke, primaoca poruke i sadraja poruke. -Analiza sadraja se prvenstveno odnosi na sadraj poruka. -Berelson: analiza sadraja je istraivaka tehnika za objektivan, sistematski i kvantitativan opis oiglednog sadraja simbolikog optenja. -Vandersmisan: analiza sadraja je skup istraivakih tehnika koje omoguuju objektivan, sistematski i kvantitativan opis emanacija ljudskog ponaanja, radi zakljuivanja o motivima i sociolokim osobinama autora tih emanacija i izvoenja sociolokih reakcija koje su ovi podsticaji u stanju da izazovu. -Kripendorf: analiza sadraja je upotreba ponovljivih i valjanih metoda za izvoenje specifinih zakljuaka iz teksta o drugim stanjima i osobinama njegovog izvora. -Sadraj optenja se nastoji prouavati na to objektivniji, sistematiniji i kvantitativan nain. -Bitna pretpostavka objektivnosti jeste stvaranje sistema jednoznanih kategorija koje se upotrebljavaju za razvrstavanje sadraja prouavanog optenja. -Sistematinost se postie na taj nain to se ne analiziraju proizvoljni iseci prouavanog optenja, nego ili njegov celokupan sadraj, ili na metodian nain stvoreni uzorci. -Uestalost pojedinih elemenata nastoji da se kvantitativno izmeri, da bi se na taj nain upotpunila saznanja kval itativne analize prouavanog optenja.

-Dakle, analiza sadraja je istraivaki postupak kojim se eli izgraditi sistematska iskustvena evidencija o optenju, kao jednom od aspekata drutvenog ivota. Oblasti primene alize sadraja: 1) ispitivanje politike propagande 2) ispitivanja tematskog sadraja knjievnosti, likovnih umetnosti, filma 3) prouavanje kolskih udbenika 4) prouavanja jezika 5) sreivanje izvornih podataka u sociolokim i drugim istraivanjima. -Nedostaci ovih istraivanja: *mnogi radovi u kojima je upotrebljena anliza sadraja ostaju na isto opisnoj ravni *vrednosno-neutralan odnos prema prouavanom sadraju. -Analiza sadraja s ponkad isti kao glavno srdstvo za prouavanj drutva na daljinu, tj. za prouavanj drutva o kom istraiva n mo nposrdno da prikuplja podatk, pa ak ni da dosp u njga. -Komunikacijska vrednost poloaj teksta u novinama (to je tekst na poslednjim stranama on ima manju komunikacijsku vrednost).