1

SRPSKI PELAR
ASOPIS ZA PELARSKU NAUKU I PRAKSU MAGAZINE SERBIAN BEEKEEPER

IZDAVA-PUBLISHER Drutvo pelara Duboica Leskovac Ul. Slavka Zlatanovia br. 35 16000 Leskovac GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK - EDITOR Dragoslav Ili e Tel. 016 - 281 666 Mob.063 42 82 36 Email: dragoslav.ses@gmail.com

REDAKCIJA-EDITORIAL: prof. dr Kostadin Trikovi prof. dr Moma Deni mr Naum Bandov dr. vet. med. Mihajlo Ili dipl. ing. polj. Zoran Stamenkovi dipl. ing. polj. Dejan Pei profesor Vlada orevi LEKTOR Ana Jovanovi

SADRAJ
ivadinovi Rodoljub pelarskom nestrunou nastavlja da unitava srpsko pelarstvo.................................................................................4 Razvoj endotermike toplote u ranom periodu ivota medonosnih pela...................................................................................................13 Ekoloko-bioloka kombinovana metoda pelarenja dvojnim drutvima u LR konici......................................................... ............17 Linija za izradu pogaa......................................................................29 Konice III deo..................................................................................33 Pelarsko udruenje Matica iz Vinice - R. Makedonija....................38 Slovenaki pelari najzad otvorili oi.. .............................................41 Pretnje ivadinoviu istina ili obmana.. ............................................45 Aleksandri Mihajlovi...................... .................................................52 Pelaforizmi.......................................................................................55 Vic.....................................................................................................56 Naivna pelarska poezija...................................................................58

IVADINOVI RODOLJUB
PELARSKOM NESTRUNOU NASTAVLJA DA UNITAVA SRPSKO PELARSTVO
OSVRT NA LANAK KONANO OBJANJENJE SINDROMA NESTAJANJA PELA OBJAVLJENOG U ASOPISU PELAR BROJ 11, NOVEMBAR 2010. STR. 541 AUTORA IVADINOVI RODOLJUBA IZ ITKOVCA lanak e se analizirati samo na osnovu teksta koji je objavljen u asopisu Pelar, bez provere tanosti navoda i prevoda. Srpski pelari su navikli da se u asopisu Pelar objavljuju, lai, obmane, nekorisni lanci, tetni lanci, lanci za samoreklamiranje, da se decenijama vrte iste teme i sline gluposti. Oni koji rade na asopisu nikako da shvate da u njemu ne sme da se objavi nita to je pogreno, jer pelari gledaju na ovaj asopis kao na neku vrstu pelarske Biblije, tako da sve to proitaju u njemu uzimaju zdravo za gotovo i automatski prime4

ivadinovi Rodoljub iz itkovca njuju. U isto vreme rukovodstvo SPOS-a nesposobno da se uzdigne iznad sebe i prizna svoju nesposobnost, gradi titoistiki kult linosti i pokazuje maksimalnu bezonost

obmajui pelare da je njihov rad neverovatan napredak za srpsko pelarstvo, put u Evro pu, pa moda i put u raj. Kako je u pomenutom lanku baen akcenat na viruse, neophodne je prvo dati osnovne podatke o virusima. Virusi su neprestano prisutni u svakodnevnici kao pojam stalne, esto veoma ozbiljne pretnje zdravlju: ljudi, biljaka, ivotinja, i drugih organizama. Za viruse se moe rei da predstavljaju prelazni oblik izmeu ivog i neivog sveta. Izgraeni su samo od dve komponente. Od nukleinske kiseline DNK ili RNK, i proteinskog omotaa. Virusi su ultramikroskopski, organizmi nesposobni da se razmnoavaju van elije domaina. Izvan elije domaina oni ne pokazuju osobine ivih bia. Posle pripajanja za eliju domaina virus postaje aktivan i ubacuje svoj sadraj u eliju (kao ubrizgavanje tenosti pricom za injekcije). Virus u eliji preuzima kontrolu nad molekularnim aparatom domaina i koristi ga za sopstveno razmnoavanje. elija doma5

ina tada stvara delove virusa, a ne materije koje su njoj potrebne za normalan rad. To u domainu dovodi do bolesti. Pele ive sa virusima i drugim patogenima od svog nastanka do danas. Priroda im je stvorila odbrambene mehanizme koji su im omoguili da opstanu. ivadinovi je u dubokoj zabludi kad kae: Konano objanjenje sindroma nestajanja pela i to je njegov pro blem, ali to to dovodi u teku zabludu sve pelare Srbije to je ve ozbiljan dravni pro blem. Oigledno je, da je ivadinovi promenio izvor informacija, ali ud nije. Za njega su nekad bili senzacionalni lanci objavljeni u makedonskim asopisima, a sadu su to lanci iz amerikih asopisa. Na poetku lanka je objavljena interesantna informacija da su ameriki naunici otkrili novi virus kod pela, iridescentni virus kod beskimenjaka (eng. Invertebrate Iride Virus, skraeno IIV). U estom pasusu lanka se kae: Rezultati su izrazito

ukazivali na to da kombinacija nosema ceranae i IIV virusa ima veze sa poveanom smrtnosti kod pela. Nije jasno emu ovoliko ivadino vievo uenje kad je ovo poznato u medicini od davnina, to je azbuka medicine. Normalno je da poveanje broja patogena, i kombinacija razliitih patogena u jednom organizmu poveava smrtnost svakog ivog bia pa i pela. Svako zna da prilikom konzumiranja alkohola ne treba da mea pia, da ne bi zavrio u komu. U pasusu pod naslovom Praktini saveti za pelare ivadinovi ulee u veoma opasnu zamku u koju uvlai i itaoce asopisa Pelar. Ako neka otkria potiu iz svetskih naunih institucija, i objavljena su u poznatim svetskim asopisima, ne mora da znai da su znaajna i korisna. Amerikanci stalno izbacuju senzacionalna otkria, koja fasciniraju samo pelarske naivce, a ipak nikako da zaustave masovno stradanje pela, niti e ga uskoro zaustaviti, jer su sasvim na 6

pogrenom putu. Meutim ovaj lanak pokazuje da preporuke naunih institucija mogu da budu tetna za pelarstvo. Zato ne treba uvo ziti glupoisti iz inostranstva. Predpostavka amerikih naunika koja je izreena u pomenutom pasusu: Izgleda da je postavljanje pela na tople i sunane lokacije od pomoi, i na osnovu toga ivadinovievo zakljuivanje koji tvrdi: To takoe zatvara i dugogodinju debatu meu pelarima u vezi sa postavljanjem konica na osunanu lokaciju u odnosu na postavljanje konica u hladovinu, su zasnovani na osnovu aspekta jednostranog i ogranienog loginog zakljuivanja. Ovde je upotrebljena logika: Crna krava belo mleko. Po njiho voj logici poto je mleko uvek belo proizilazi da su sve krave crne, pa tako poto se veina virusi IIV ne umnoava na visokim temperaturama, pele treba izvui iz hladovine njihovog prirodnog stanita uma, i postaviti ih na neprirodnim stanitima, na toplim i sunanim lokacijama.

Svima je jasan nivo njihovog logikog zakljuivanja. U vievekovnoj istoriji medicine nije zabeleeno da je oveku izleen grip promenom adrese stanovanja. Da li to pelama nije poznato koje je njihovo prirodno stanite i ne znaju ta im treba ili to ne znaju ivadinovi i amerikanci. Svako ko bar malo poznaje pelarstvo sigurno e verovati pelama. Nee biti zauujue ako pojedini pelarski strunjaci preporue da se pele dre u rerni poreta kao preventiva od napada virusa. Bilo bi dobro da ivadinovi pita amerike naunike koji je poret bolji stari Smederevac na drva ili elektrini i na kojoj temperaturi da se greje rerna. Kada pele u rerni budu uginule znae se da nisu od virusa, ve od visoke temperature. Ameriki pelari zahvaljujui njihovim naunicima i srpski pelari zahvaljujui ivadinoviu mogu da budu spokojni, treba samo da postave svoje pele na Suncu, da se peku i nee imati oboljevanje pela od virusa. U toku letnjih vruina ovek, 7

pas, i sve to je ivo bei u hladovinu, a pele ije je konice pelar postavio na sunanom mestu, osuene su na muke, moraju da se peku na Suncu. Pela nije pu pa da svoju kuu prenese u hladovinu ve mora da bude na onom mestu gde ju je ovek osudio. U istom pasusu se kae: Nekoliko pelara nas je obavestilo da imaju vie problema sa pelama u oblastima sa estom maglom ili u brdovitim oblastima sa hladnijim vremenskim uslovima. Ova reenica govori sve i ini ovaj lanak vie nego neozbiljnim. Namee se pitanje kakvi su to naunici ako oni donose odreene zakljuke na osnovu rekla-kazala nekoliko pelara. Ameriki naunici su morali da svoje tvrdnje zasnivaju samo na nauno-eksperimentalnom radu gde bi ukljuili nekoliko hiljada pelinjih drutava paralelno posmatrajui pelinja drutva sa stanitem u hladu i na Suncu, pa da na osnovu toga utvrde na kojim lokacijama IIV virusi vie ugroavaju pele. Takoe

su mogli i da proue statistike podatke o broju ve stradalih drutava na stanitima sa razliitom mikroklimom. Ume sto ozbiljnih naunih izuavanja oni svoje tvrdnje zasnivaju na predpostavkama, tako da je sve ovo ne samo neozbiljno, ve i smeno. Ovde se gubi iz vida da su u brdovitim oblastima sa hladnim vremenskim uslovima loe pane priliki. Apsurdno je uporeivati zdravlje pela u loim i dobrim ivotnim uslovima. Klimatske i pane prilike, prilikom upo reivanja pelinjih drutava u razliitim oblastima ne mogu se i ne smeju odvajati, jer su oba faktora uslovljavajua na zdravlje i celokupan ivot pela. ak i pelari poetnici znaju da pelinja drutva u oblastima sa loim klimatskim i panim prilikama mnogo vie oboljevaju i stradaju od drutava koja ive u dobrim klimatskim i panim prilikama. Virusi nikad ne napadaju pele zbog magle, brdovitosti ili hladnoe, oni pre svega napadaju pele iji je o rganizam oslabljen, a zato je pelinji organizam oslabljen je 8

sasvim drugo pitanje. Dakle reenje nije u traenju virusa u pelama, ve u odgovoru na pitanje: Zato je organizam pela oslabljen pa u njega moe da ue sve to poeli, i kako zatvoriti vrata pelinjeg organizma za viruse. Ove osnovne stvari iz pelarstva i medicine ne znaju samo pelari koji su zalutali u pelarstvu. Ne unitavaju virusi ve neznanje oveka. Poznato je da nekim virusima odgovara visoka temperatura za njihovo umno avanje. Da li to znai da pelari treba da spaavaju svoje pele od IIV virusa, a da ih izlau drugim virusima i da ih od njih gube. Kao to niske temperature negativno utiu na pele, tako i visoke temperature naruavaju ivot i zdravlje pela. Sva iva bia su zdravija i bolje se oseaju u svom prirodnom stanitu sa mikroklimom na koju su se privikavala milionima godina. U ovom lanku se tvrdi da stavljanje pela u neprirodne, gore uslove ivota od potrebnih poboljava zdravlje pela, to je van pameti.

Lepezaice odravanje mikroklime konice i legla mora da bude u granicama prirodno potrebnog Svaki organizam na zemlji zahteva odreene, potrebne ivotne uslove, bilo koji poremeaj negativno utie na ivot, rad i zdravlje tog organizma. To isto se odnosi i na pele. One nisu nikakav izuzetak. Jedino su izuzetak u pogledu ugroenosti. Najugroenija su vrsta na svetu. Ugrozio ih je ovek svojim izopaenim umom. Ameriki naunici i ivadinovi negiraju biologiju. Nauka biologije se vekovima razvijala i kae da je stanite od presudnog znaaja za ivot 9 svakog organizma na zemlji pa i pela. Za pelinje drutvo su sudbonosne mikroklime pelinjaka, konice i legla. Sve tri mikroklime su u uzajamnoj korelaciji i utiu na ce lokupan ivot i rad pelinjeg drutva. Pele, bez obzira gde je njihov dom, da li u hladu ili na Suncu, moraju da odravaju mikroklimu konice i legla u granicama prirodno potrebnog. U Srbiji, sa klimom od etiri godinja doba najbolje uslove ivota pelama pruaju ume. Tako pele u umi u toku jeseni, zime i prolea kada na

drveu nema lia izloene su Suncu koje ih greje. U toku leta kada su nesnosne vruine, lie umskog drvea titi pele od pregrejavanja i prua im idealnu mikroklimu. U drutvu ija je konica na Suncu pele su primorane pre svega na regulaciju mikroklime, a pele ija je konica u hladu svu svoju snagu usmeravaju na sakupljanju hrane. Ovo samo pokazuje da je neko kao lo ak koji preskae lekcije, preskoio lekcije iz bio logije pela i direktno preao na bolesti pela, ali ni to nije dobro savladao. Problem pela je veoma kompleksan i ne reava se zavlaenjem glave u epruvetu. Nije problem u virusima i drugim patogenima ve u oveku. Mnogo opasnije od virusa su instrukcije kvazi strunjaka. Milan, pelar iz okoline Leskovca, je 2010. godine naao tri pelinja drutva u prirodnim konicama, u stablu drveta. Nije ih naao na toplim i sunanim lokacijama, ve u svom prirodnom stanitu, duboko u umi, u hladu stogodinjih hrastova. 10

Pelar Milan sa pelama u panjevima

U lanku stoji da su Amerikanci potroili preko 60 miliona dolara na dosadanja istraivanja. Nisu morali da bacaju tolike pare. Korisnije bi bilo da su za ta sredstva kupili hranu za gladnu decu Afrike. Apsurdno-komino je traiti reenje koje ve postoji. Najvanija karakteristika njihove apsurdnosti je traginost, jer stradalo je na milione pelinjih drutava u Americi i itavom svetu, a pogrene instrukcije unitie jo vei broj. Zauujua je njihova slepost. Upozorenje na opasnost koja preti pelama, kao i mere koje 11

treba preduzeti date su jo davne 2003. godine, na Apimondiji u Sloveniji i to u radovima: Extermination of autochthonous races i The rulf of territorial maximum. U njima se istie da strategiju ouvanja pela treba usmeriti u preventivu, a ne u leenju. Srpskim pelama Sindrom CCD nee moi nita ukoliko se pelari budu pridravali sledeih uputstava. Dakle, preventiva za sve viruse, bolesti i ostale nedae pela je : 1. Da ne primenjuju apsolutno nita to proitaju u asopisu Pelar. 2. Da ne prihvataju instrukcije kvazi strunjaka. 3. Da sve to primenjuju bude u skladu sa prirodnim nainom ivota pelinjeg drutva. 4. Da im pelinjaci imaju odgovarajuu mikro klimu, tj. da budu u hladu listopadnog drvea. 5. Da njihove konice pelama pruaju potre-

bnu mikroklimu, da su bez otvora na podnjai i poklopnoj dasci. 6. Da u konicama uvek imaju minimum 20 kg. hrane. 7. Da u sluaju potrebe dopunu zaliha hrane izvre do 31. avgusta. 8. Da u periodu od 1. septembra tekue godine do 1. marta naredne godine ne vre nikakvo prihranjivanje pela. 9. Da matice proizvode sami, koristei vie majki matica. 10. Da uvaju samo srpsku kranjsku rasu. 11. Da unite sve mat ice ije pele po osobinama ili izgledu ne odgovaraju srpskoj kranjskoj rasi. 12. Da redovno i na vreme otklanjaju Varou. Srpski pelari posebno treba da budu obazrivi kada je asopis Pelar u pitanju, koji je u pelarskoj tampi und 12

asopis. Ovakvi lanci objavljeni u ovom und asopisu uzrokuju nemerljivu tetu srpskom pelarstvu. Najopasnija bolest za srpske pele je sigurno asopis Pelar koji je unitio vie pela i od varoe, i od amerike kuge i svih ostalih bolesti zajedno. U Pelaru su nadristrunjaci izokrenuli biologiju pela naopake, a ni arape se ne nose naopake. Pitanje koje stalno visi u vazduhu je: emu slui Izdavaki savet od 9 lanova, Redakcija od 16 lanova iz Srbije i 14 lanova iz inostranstva kada se u asopisu Pelar objavljuju tetni lanci, a pelari lau i obmanjuju. Da li su oni svesni svega toga, da li oni ovo odobravaju ili ne, i da li shvataju da im se na ovaj nain rui ugled i kalja ime. Masovno stradanje pela nije nita neobino i udno to samo priroda ispravlja greke oveka. U tom smislu nestae sve pele unakaene od strane oveka. oveanstvo ne treba da brine, ak i ako stradaju sve pele pod kontrolom oveka, opstae pele u prirodi.

RAZVOJ ENDOTERMIKE TOPLOTE U RANOM PERIODU IVOTA MEDONOSNIH PELA (APIS MELLIFERA CARNICA POLLM.) Juta Bolman, Helmut Kova, Anton Stabentajner, AUSTRIJA Preuzeto iz knjige Apimondija 2003, izdava Dragoslav Ili e UVOD Medonosne pele su heteromeriki insekti. To znai da su sposobni da aktivno proizvode toplotu, nezavisno od temperature ambijenta. One razvijaju temperaturu grudnog koa kontrakcijom grudnih miia, bez pokretanja krila. Pele su razvile ovu sposobno st kako bi mogle da lete, da reguliu temperaturu u konici, kako bi bile spremne da pobegnu i da se bore protiv neprijatelja kao to su strljeni i ose (Ono i drugi, 1995; Hajnrih, 1993). Zbog razvoja legla neophodno je da se temperatura gnezda legla odrava na nivou izmeu 34C - 35C, inae bi nastao poremeaj u razvoju legla (Himer, 1932). Kada temperatura u konici opada, pele aktivno poinju da proizvode 13 toplotu kako bi podigle nivo temperature (E, 1960; Himer, 1932; Bujok i ostali, 2002; Stabentajner i Kova, 2002; Stabentajner i ostali, 2003). Ukoliko postoji opasnost da se konica pregreje, pele poinju da je ventiliraju i unose vodu kako bi je rashladile (Hes, 1926; Lindauer, 1954).

Lepezaica Pelama je potrebna sposo bnost da proizvode toplotu

kako bi mogle da lete. Minimalna temperatura grudnog koa mora biti ~ 28C, inae one ne mogu da uzlete ili nisu spremne za beg, ukoliko je to neophodno (E, 1960; Hajnrih, 1979; marancer i Stabentajner, 1988a,b). Sposobnost da proizvedu toplotu nije endogenski razvijena, kada pele poinju da se pojavljuju (Himer, 1932; Stabentajner i marancer, 1987). To znai da im je temperatura tela ista kao temperatura okruenja. Ono to smo mi prouavali jeste stadijum u kome pele poinju da proizvode toplotu i kada je kod njih ova sposobnost u potpunosti razvijena. MATERIJAL I METODE Uzeli smo dva zatvorena rama legla iz dva pelinja drutva i stavili ih u inkubator za izleganje. Nakon izleganja, obeleili smo pele razliitim bojama kako bi smo tano znali njihovu starost. Sve pele smo hranili pipetom sa 10-30l 1.5M rastvora saharoze, kako bi smo garantovali da imaju dovoljno energije za 14

aktivno razvijanje temperature. Pele smo izdvojili u posebne drvene kutije koje su bile namontirane na laboratorijski ejker. Ovakav ureaj smo smestili u klimatizovanu komoru kako bi smo kontrolisali temperaturu. Temperatura ambijenta u malim drvenim kutijama, nakon to smo je izmerili termoudvajanjem, bila je u proseku 32C, 24C i 16C. Unutar klimatizovane komore stavili smo neonsko svetlo koje je konstantno gorelo. Pre merenja, laboratorijski ejker smo iskljuili na 15 sek. Kako bismo stimulisali pele na zagrevanje. Za vreme merenja svetlo je i dalje gorelo, ali je ejker bio iskljuen. Merenja su izvrene na pelama radilicama od pola sata pa do pet dana starosti. One pele koje su bile stare do 40 sati, postavili smo na sae sa medom, zajedno sa pelama hraniteljicama, izmeu merenja, kako bismo im obezbedili prirodnu hranu. Stare pele smo vratili u njihovo drutvo i ponovo ih uzeli odatle, odmah nakon merenja temperature. Termografski prikaz merenja

temperature povrine tela smo preneli uz pomo AGA 782 SW (FLIR) kamerom sa infracrvenim zracima (Stabentajner i marancer, 1987), na tri razliite temperature ambijenta. REZULTATI Grafikon 1 prikazuje relativne frekvencije pela sa aktivnom proizvodnjom temperature u tri ambijenta sa razliitim temperaturama. U ambijentu sa temperaturom od 32C, 3 od 16 pela starosti 9 sati (19%) pokazale su aktivnu proizvodnju toplote (T grudni ko-T stomak i T grudni ko-T glava > 0.2C). Na temperaturi ambijenta od 24C prve pele koje su pokazale sposobnost da razviju temperaturu grudnog koa bile su pele starosti 4 sati (6%). Na istoj temperaturi ambijenta, 19% pela starosti 6 sati i 19% pela staroati 9 sati aktivno su podigle temperaturu grudnog koa (3 od 16 pela u oba sluaja). Pa ipak, na temperaturi ambijenta od 16C, prve pele koje su pokazale aktivnu proizvodnju toplote bile su ve 24 sata stare. Frekvencija 15

pela koje su pokazivale proizvodnju toplote rasla je sa njihovom starou na sva tri temperaturna nivoa ambijenta. Na temperaturi ambijenta od 32C i 24C, 100% pela starosti 72 sata poveavale su svoju temperaturu grudnog koa, a 100% pela starosti 120 sati (5 dana) pokazale su sposobnost proizvodnje toplote na temperaturi ambijenta od 32C. Na temperaturi ambijenta od 24C vie od 90% i na temperaturi ambijenta od 16C skoro 90% pela starosti od 5 dana poveale su aktivno temperaturu svog grudnog koa.

Grafikon 1. Frenkvencija medonosnih pela koje pokazuju aktivnu proizvodnju toplote (n = 16 po starosti). Aktivna proizvodnja toplote znai da je temperatura grudnog koa bila najmanje 0.2C via od temperature glave i stomaka (T glave<T grudnog koa<T stomak)

Grafikon 2 prikazuje razliku izmeu temperature tela i temperature vazduha na temperaturi ambijenta od 32C. Dok je razlika bila ista kod pela starosti do 6 sati, ona je poela da se poveava u grudnom kou kod pela od 9 sati starosti i dostizala je maksimum kod pela od 9 sati starosti i dostizala je maksimum kod pela starih 5 dana. Samo je temperatura stomaka ostala na niem nivou, blizu nivoa temperature ambijenta.

temperaturi ambijenta od 24C nego od 32C. Na temperaturi ambijenta od 16C pak porast je poeo da se javlja kasnije i ostao je na niem nivou, sve do starosti pele od 5 dana.

Grafikon 3. Razlika u temperaturi izmeu grudi i stomaka kod pela koje ispoljavaju energinu proizvodnju toplote (16 po starosti) KOMENTAR

Grafikon 2. Razlika izmeu temperature tela i temperature ambijenta (Ta = 32C; 16 po starosti) Grafikon 3 prikazuje razliku izmeu temperature grudnog koa i temperature stomaka pri tri razliita temperaturna ambijenta. Ova razlika je rasla kako je pela postajala starija. Ona je bila via na 16

Neke pele imaju sposo bnost da proizvedu toplotu veoma rano tokom svog ivota, ali ova sposobnost se veoma slabo razvija sve do starosti od 36 do 48 sati. Samo pele starosti od 3 do 5 dana, tj. veina njih, imaju sposo bnost da znatno poveaju temperaturu svog grudnog koa. U ovo vreme pele poinju sa svojim orjentacionim

letovima (Volbexr,1975). Slian razvoj endoterminosti se mogao zapaziti i kod pela koje nismo hranili saharozom pre vrenja merenja (Volman i drugi, 2003). Stoga, dolazimo ________________________ ________________________

do zakljuka da niska frekvencija i intenzitet endoterminosti kod veoma mladih pela (starosti<72 sata) nije bio rezultat nedostatka energije (eera). ________________________ ________________________

EKOLOKO-BIOLOKA KOMBINOVANA METODA PELARENJA DVOJNIM DRUTVIMA U LR KONICI Autor: mr pelarstva Naum Bandov, Telefon: 022/506-676; mobilni: 063/599-260 E-mail: bandzov@neobee.net Web stranica: www.u-pcelara-maradik.org U zborniku referata Jugoslovenskog skupa o pelarstvu sa meunarodnim ueem koji se odrao u Sremskim Karlovcima od 1. do 3. juna 1994., u mom referatu: "Uspeno bioloko-tehnoloko suzbijanje varoe u pelarenju dvojnim drutvima", naveo sam moje razlike u odnosu na originalnu Venerovu Kombinovanu metodu pelarenja dvojnim drutvima. Mislim, da je dobro, da i sada navedem za nae itaoce Srpskog pelara, 17 koje su to razlike, sa ciljem da bolje shvate i eventualno primene sa boljim uspehom kombinovani metod pelarenja dvojnim drutvima. Razlike su sledee: 1. Umesto Snelgrove pregrade sa otvorom 10 x 10 cm, sa duplom mreom (razmera 2 3 mm), koja slui za odvajanje pomonog drutva od osnovnog, ja u odreenim periodima koristim ianu pregradu preko celog otvora LR-ovog sprata sa razmerom

rupica od 2 - 3 mm, s tim to imam napravljen ulaz za usmeravanje pela gore i dole i sa zadnje strane. 2. Pri uzimljavanju pelinjih drutava, polunastavak koji sam uveo u sistem pelarenja jo 1975. godine, nalazi se iskljuivo ispod desetoramnog LR nastavka, a u vreme sezone jedan ili dva polunastavka se nalaze iznad matine reetke u medinom delu, zavisno od pelarske godine (slaba, normalna ili dobra), 3. Obavezno u prvoj polovini avgusta kada pristupam pripremi za uzimljavanje pelinjih drutava, donja matica je stara jednu do dve godine, u zavisnosti koja je ostala pri prologodinjem spajanju dva drutva, a gornja matica je obavezno mlada, starosti jedan do dva meseca, 4. Metoda koju opisujem je izvodljiva samo sa manjim brojem konica (do 50 proizvodnih) i odgovara amaterima, a ne profesinalcima koji pelare sa veim brojem ko nica (ponekad je u amaterskom pelarenju obavezno 18

intervenisati sa ramom u interesu biolokih zakona u pelinjem drutvu za dobijanje veih prinosa pelinjih proizvoda. U pomenutoj kombinovanoj metodi g-din Vener je prihvatio neka moja vienja i operacije koja imaju bioloku opravdanost, a neto sam i ja prihvatio od njegovih profesionalnih tehnolokih vienja i operacija. Ovo uzajamno dopunjavanje sigurno je doprinelo da kvalitet pelarenja LR konicom bude na viem nivou od prethodnih. U pelrskoj nauci timski projekti uvek daju bolje rezultate od pojedinanih. Potvrda za ovakvo vienje, vidim da se moje ime nalo u njegovoj knjizi Pelarska farma Vener gde me spominje na kraju knjige kod korienja Jugoslovenske literature pod red. br. 3. to ovom prilikom izraavam veliku zahvalnost (Timski rad se potvrdio i u projektu Nove tehnoloko-bioloko-preventivno genetske metode za suzbijanje Amerike trulei legla, objavljene u makedonskom asopisu Melitagora br 7-8/97,

str 241-246, Nika Matica br. 10, 11, 12, i 13/99, kao i u Poljoprivrednom kalendaru za 2000. godinu panskom asopisu Vida Apicola 2002 i sl.). Ova tema je obraena u ovoj skripti. METODA KAO KRITIKA DOSADANJIH METODA Dosadanji realni uslovi pelarenja sa varoom i nekim drugim okolnostima (prskanje voa insekticidima, prskanje protiv komaraca i dr) idu na tetu brojnosti-jaini pelinjeg drutva, ime se naruava bioloka celina u odnosu na mlade pele prema starijima koji treba da bude 2 : 1 u korist mladih, kunih pela, a time pelinje drutvo -organizam slabi i postaje podloan raznim bolestima (nozema, amerika trule, evropska trule, kreno leglo i dr). iroko je prihvaena metoda ojaavanja samo jednog pelinjeg drutva koje predstavlja najsavremeniju proizvodnu laboratoriju za pelinje proizvode, na raun drugog ili treeg pelinjeg drutva, koji postaju pomona (u savremenoj 19

najnovijoj tehnologiji za tako neto ne postoji opravdanje). U bivoj Jugoslaviji, odnosno sada u svim bivim republikama postoje pelari koji se deklariu da pelare sa 100, 200 i vie konica, a sele, odnosno pripremaju samo 1/3 do najvie 1/2 za pau, a ostatak ostavljaju na oporavak. Takvo reenje napravljeno je iz potrebe ili linih iskustava i znanja pelara t.j. nepoznavanja boljih reenja za stvaranje vrlo jakih drutava i dobijanja veih prinosa. Ovakvo pelarenje i nije tako loe, ali ima mnogo slabosti, a to su to: trai vie od dvostrukog ulaganja u kupovini konica, vie rada i rtvovanja pelara i pri po jaavanju proizvodnih drutava leglom, naruava se prirodna bioloka celina drutva i potstie ih prirodnom rojenju, to za pelara pretstavlja nepopularno krajnje reenje, a rezultat toga je teta u koliini pelinjih proizvoda i velikog oduzimanja vremena, a znamo, da je vreme novac. Za prevazilaenje ovih nedostataka, koji su jako bitni za pelara, a u potrazi za boljim

reenjima, 1988 god. kada sam poeo istraivanja za doktorat na Poljoprivrednom fakultetu u Skoplju na katedri Pelarstva kod Prof. Dr Bogoljuba Konstantinovie koji je vodio tu katedru u nedostatku pelarskih kadrova iz Makedonije uveo sam ekoloko-bioloki kombinovani sistem pelarenja dvojnim drutvima, sa ciljem da smanjim ukupne investicije, rad i da spreim prirodni rojidbeni nagon to je osnovni preduslov za dobijanje viskoih prinosa. Isto tako se utedi dosta vremena, to mi omoguavalo da uestvujem na raznim predavanjima, simpozijumima i kongresima kao i vie vremena za privatne poslove, za porodicu i sl. jer ne smemo biti rtve samo pelama i pelarstva. Sada sa ovom metodom pelarenja dobijam jo jednu veliku po godnost, a to je uteda u hrani i poveanje proizvodnje za 1520 kg. Ako sam do sada za uzimljavanje jednog dvojnog drutva pod jednim krovom za zimu ostavljao po 20 kg meda svakom drutvu (ukupno 40 kg), sada za jedno vrlo jako, 20

uzimljeno drutvo upotrebljavam 25 kg hrane, a pri tome se ne gubi u prinosu pelinjih proizvoda u narednoj godini ve naprotiv dolazi do poveanja (ema 1).

ema 1 Sutina novog sistema je, da se pele od jednog dvojnog drutva sa dve matice zazimljuju sa jednom maticom, ta-

ko da se u drutvu nalazi 30000 40000 pela i 20 do 25 kgr. meda. (ema 2 i sl. 1)

EDUKACIJA USLOVLJAVA PRIMENU Ovu ekoloko-bioloku kombinovanu metodu mogu da primene i isplativa je za sve pelare koji ele da se edukuju preko pelarskih knjiga, aso pisa, poseta iskusnim pelarima, izlobama, savetovanjima, raznim simpozijumima kao i boljom organizacijom u pelarskim udruenjima ili drutvima. Ulaganje u pelarsku nauku i praksu nikada ne treba da se tedi. tetu ili gubitnik e imati samo onaj ,,nazovi,, pelar koji ne eli da se usavrava, odnosno koji ostaje da bude samo uvar konica sa pelama. Pelar koji misli da tedi na raun strune literature neka proceni koliko svojim neznanjem izgubi u jednoj pelarskoj godini u proizvodnji pelinjih pro izvoda ili gubitkom pelinjih dutava. Osnovna karakteristika ove metode je, da se stvarno radi sa proizvodnim konicama i pelar koji kae da radi sa 50, 100 ili 200 konica, da to stvarno radi sa toliko konica, za razliku od onih koji je ne 21

ema 2

Slika 1

primenjuju i navodno pelare sa 100-200 konica, a ustvari na proizvodnju pelinjih proizvoda (ne samo meda) rade samo sa 1/2 ili 1/4 od tog br. Opravdanost za ovu moju ekoloko-bioloku kombinovanu metodu naao sam u lakoj zameni matica svake godine i uvoenje druge matice u konicu posle bagremove pae, a da pri tome ne likvidiram postojeu maticu. U naredna tri meseca obe matice razdvojene Snelgrovom pregradom, pregradnom daskom, pregradnom ianom mreom, matinom reetkom ili Rofusovom pregradnom daskom i Rofusovim nastavkom rade na proizvodnji pelinjih proizvoda bez opasnosti da doe do rojidbenog nagona, zato to sam taj inae bioloki prirodan fenomen napravio vetaki i ostvario sam moj cilj da pod jednim krovom i jednom podnjaom proizvodim sve pelinje proizvode (med, polenov prah, propolis, vosak, matice, rojeve i pele) (slika 2). Posle zavretka aktivne pelarske sezone (mesec avgust) g-din Vener je dvojna 22

pelinja drutva, posle ubijanja gornje stare matice, svodio pelinje drutvo na jednu maticu u ploditu, prvo sa jednim polunastavkom iznad plodita (crte 1) koji je objavljen u asopisu ,,Pelar,, br. 1/1995 str. 2 do 7.

Crte 1 Nakon izmenjivanja iskustva sa mnom 1997 god. na svoj prethodni postojei sistem uveo je drugi polunastavak kojeg je 1994. god. stavljao ispod plodita (crte 2 iz Pelara br 1/98).

Crte 2

Zbog toga to se moja ekoloko-bioloka kombinovana metoda u neemu razlikuje odVenerove, opisau je onako kako je ja praktikujem. Posle zavretka aktivne pelarske godine (druga polovina avgusta) pelinje drutvo svodim na jednu maticu u jednom plodinom nastavku sa obavezno jednim polunastavakom koji se nalazi ispod plodita (crte 3). Crte 4 Pri sjedinjavanju samim pelama ostavljam da odaberu koju e od dve matice zadrati. Moja istraivanja pokazuju da u oko 20% sluajeva ostaje stara matica od prethodne godine. Nemam nita protiv toga, ukoliko su je pele same odabrale. Ukoliko konstatujem u pripremnom periodu da nedostaje dovoljna koliina hrane (20 - 25 kg) u drugoj polovini avgusta koristim kombinovanu zbeg hranilicu (sliku 1) u koju moe da stane 2-3 lit. sirupa ili jedna Ram hranilica u ploditu, ili koristim jo jedan prazan sprat 23

Crte 3 Zbog ega to radim pokazuje slika prirodnog poloaja jednog pelinjeg drutva sa dva LR nastavka gde vidimo da se pojavljuje viak praznog prostora u donjem nastavku ispod isprekidane tamne linje (crte 4).

iznad drutva gde stavljam dve ram hranilice zapremine od po 2,5 3 litre (crte 5 i 6).

polenovog praha. Nauno je dokazano da kod zimskih pela hranjenih dovoljnim

Slika 2 U jednoj se nalazi pogaa koju sam pripremam sa dodatkom 24 koliinama poleno vog praha, imaju gubitak zimskih pela

od samo 5%, dok kod pela hranjenih samo eernim sirupom bez polena, gubitak zimskih pela iznosi 76%.

Crte 5

Crte 6 25

Ako prihvatimo ovaj nauni podatak, tada emo sigurno nabaviti i koristiti sakupljae polena, sakupljati ga i uvati u zamrziva koji e nam koristiti kao najbolji koncentrat u prolee kod proizvodnje matica, rojeva i vee koliine legla-pela. Druga ram hranilica se koristi za dodavanje sirupa, pri emu moj cilj nije stimulativno prihranjivanje, ve pravo prihranjivanje iz nude, i to sa veim koliinama sirupa zbog nadoknaivanja razlike u hrani do 25 kg. Najnovija napredna svetska pelarska tehnologija preporuuje prihranu veim koliinama hrane i to bre smetanje u konicu u ranijoj fazi (kraj avgusta). Ova preporuka ima opravdanje sa biolokog gledita, za ouvanje mikroklime u pelinjem drutvu i u slualu hladnijeg septembra, kako ne bi matica smanjila noenje jaja. Mikroklima u centru pelinjeg drutva gde se gaji podmladak (zimske pele) u septembaru i oktobru, kada none temperature mogu da budu ispod 10OC, jedino moe

da se ouva mikroklima samo sa prisustvom dovoljne koliine hrane, meda preko 20 kg i polena preko 1500 cm2 (sl.3).

Slika 3. Polen-perga Ako obezbedimo gore spomenute zahteve, imaemo neometan razvoj legla u septembru i oktobru, a maticu emo zadrati u maksimalnoj biolo koj mogunosti za noenje jaja, a sa time u imati i veo ma jako drutvo i garanciju da e pelinje drutvo rano (krajem januara) poeti sa leglom i bie dovolno vremena da se maksimalno razvije i dobijemo maksimalne prinose pelinjih proizvoda u sledeoj kalendarskoj (pelarskoj) godini. Ovakvim radom pribliavamo se narodnoj poslovici: Kako seje tako e i da anje. U ovom pripremnom periodu u prvoj polovini meseca avgusta obavezno je potrebno 26

intervenisati nekim od lekova za suzbijanje varoe, ili primeniti moju tehnoloko-bioloku metodu za suzbijanje varoe. Pelar uz pomo iskusnog pelara neka se opredeli koju e metodu primeniti. (Pogledaj i detalno proitaj moju temu: Mogunost suzbijanja varroe u zatvorenom leglu u Srpskom pelaru br.7 str. 4 - 11). to se tie nek akve preventive protiv Amerike trulei legla (ATL), ne radim i ne preporuujem nikakvu preventivu antibioticima ili hemoterapeuticima kod zdravih drutava, kao to ne preporuuje ni dr Vilson, autor masne pogae sa oksitetraciklinom. Davanjem nekakve preventive za ATL zdravim drutvima kao to preporuuju neki nai i strani strunjaci, samo sakrivamo bombu koja moe eksplodirati sledee godine, kao to navodi i Dr Edvard Alen (Melitagora br. 3/96). Ako neki pelar dijagnostikuje ATL u ovom periodu u konici sa pokretnim saem, preporuujem primenu brze tehnoloko-bioloko-preventivno-genetske metode koja ne predsta-

vlja leenje ve suzbijanje ATL. (Ova tema detalno je obraena kao posebna tema u ovoj skripti) Ako neko pelari sa vrkarama (sl. 4) i dijagnostikuje ATL u tim vrkarama sa nepokretnim saem, ne sme se preduzimat i nikakvo leenje ili suzbijanje, ve treba postupiti po zakonu, odnosno spaliti. Ne verujem da neko danas pelari sa konicama sa nepo kretnim saem.

velikog uloenog rada, panje, potroenog vremena i uzimljavanja sa dovoljnom koliinom hrane, nisu zadovoljni sa jainom mnogih drutava zimi, pa na prolee ta drutva izlaze kao kart. Ako primene kombinovanu metodu i ispune osam principa za uspeno pelarenje uzimljavanje, kao i ako obezbede mirovanje u zimskom periodu, mogu sigurno da oekuju visoke prinose od svih uzimljenih pelinjih drutava ak i u srednjim godinama nektarenja. (Detalno proitaj u Srpskom pelaru br.7 str. 22 - 27 moju temu: Pravilno uzimljavanje pelinjih drutava je garancija za dobijanje visokih prinosa) Urednik nije stavio Ime i Prezime Autora: Mr Nauma Bandova. U sledeem broju sledi nastavak: PRIPREMA ZA GLAVNU BAGREMOVU PAU.

Slika 4. Trmka Pelari koji pelare sa jednom maticom, esto i pored 27

GOSPODAR PELA II
Autor Dragoslav Ili e

AKCIJA!
Svi kupci knjige dobijaju gratis film Apimondija Irska 2005, Apimondija Australija 2007 i sve brojeve asopi sa Srpski pelar na disku.

- Kako da doete do meda kada ga u prirodi nema i kada su vam drutva slaba? - Kako da proizvedete mladu maticu u istoj konici gde je i stara? - Kako da zamenite maticu bez traenja? - Kako da sanirate najopasnije bolesti bez lekova? - Kako da spreite stradanje pelinjeg drutva i celog pelinjaka? ODGOVOR NA OVA I MNOGA DRUGA PITANJA MOETE NAI U NAJITANIJOJ KNJIZI NA BALKANU. NE OKLEVAJTE, NARUITE ODMAH.

CENA 1400 din. Tel. 016/ 281 666 Mob. 063/ 42 82 36

28

LINIJA ZA IZRADU POGAA

Profesor Vlada orevi, Leskovac, tel. 064/041-80-30. Proizvoa pogaa. Pelarstvo kao hobi ili profesija je ozbiljo zanimanje koje zahteva obrazovanog pelara koji zna da radi sa pelama odnosno da u pravo vreme primeni odgovarajuu apitehniku meru kojom bi pomogao svojim pelama.Svakako da je jedna od najznaajnijih mera u pelarskoj praksi prihranjivanje pela. Iz injenice da nema uspenog pelarenja bez prihranjivanja, namee se kao imperative, potreba da svaki pelar zna osnove uspenog prihranjivanja - medom ili eerom. O prihranjivanju i znaaju eera u pelarskoj praksi bilo je dosta govora i mnogo napisanog teksta . Iskusni pelari nastoje da pele dre na obilnim zalihama prirodne hrane (med i polen), meutim ako iz bilo kojih razloga toga nema u konici onda je jedini izlaz prihranjivanje pela. Poznato 29 je da se ono moe vriti tenom i vrstom hranom. Prihranjivanje tenom hranom tj. eernim sirupom je jednostavno pele odlino prihvataju takvu hranu. Ali prihranjivanje sirupom ima i jedan nedostatak. U hladnijem delu godine kada se pele nalaze u klubetu takva hrana je neupotrebljiva jer pele ne naputaju klube i na taj nain ne mogu ni dopreti do nje. Ovaj nedostatak odklanja prihranjivanje vrstom hranom tj. pogaama. Prihranjivanje vrstom hranom na velikim pelinjacima sve vie dobija na znaaju jer je jedno stavan, brz i ekonomian, ne zahteva posebne hranilice jer se dodaje u najlonskim kesama. Pogae se stavljaju iznad klubeta tako da su dostupne pelama u najhladnije doba godine. Imajui u vidu da je vrsta hrana skupa mora se voditi rauna o njenoj izrad i i

njenom kvalitetu jer samo kvalitetno pripremljana pogaa i data u pravo vreme daje oekivane pozitivne rezultate. U suprotnom od pogae nee biti koristi ve mogu nastati i tete u pelinjoj zajednici. U tom smislu se izradi pogaa mora posvetiti posebna panja. Za izradu kvalitetnih pogaa potrebni su odreeni ureaji (linija) koji to omoguavaju i olakavaju rad, kao i tehnolo gija proizvodnje ijom primenom se dobijaju pogae primerene odreenom godinjem dobu i potrebama pelinje zajednice. Liniju za izradu pogaa ine: 1. Mlin za mlevenje eera (slika 1). 2. Mealica za testo (slika 2). 3. Aparatura za invertovanje sirupa (slika 3). 4. Digitalna vaga (slika 4). 5. Maina za peglanje pogaa. 6. Aparat za zavarivanje kesa (slika 5).

Slika 1. Mlin

Slika 2. Mealica za testo 30

Slika 3. Aparatura za invertovanje sirupa

Slika 4. Digitalna vaga

Slika 5. Aparat za zavarivanje kesa 31

Ova linja za izradu pogaa zadovoljava sve uslove za izradu kvalitetnih pogaa. Osnovu ove linije ine mlin za eer i mealica. Mlin za eer (slika 1) prestavlja osno vu za izradu kvalitetne pogae jer od finoe eera u prahu zavisi i kvalitet pogae. to je sitniji eer u prahu pogaa je kvalitetnija jer e biti manje osipanje eera na podnjau. Takav eer pele mnogo bolje i uspenije pomou sekreta razlau i invertuju. Ovaj mlin je napravljen od radnog kola koga ine dva tanjira jedan je pokretan i nalazi se na osovini koga preko kaia i remenice pokree brzohodni elektromotor snage 1,1kw. Tanjir preko ajbne se kree brzinom preko 9000 o/min. Na pokretnom tanjiru se nalaze 5 redova klinova koji zalaze u udubljenja na nepokretnom tanjiru. Pri ovakoj velikoj brzini stvara se vakum koji preko rupe prenika 10mm uvlai eer i melje ga sa finoom od 0,045mm. Kapacitet mlina je preko 150kg za 1h. Moe da melje neprekidno

satima. Uslov je da eer bude suv i bez grudvica. Mealica za pogae (slika 2) je specijalan ureaj koga ine: 1. Duplikator koji se zagreva vodom. 2. Greja 4kw koji je prikljuen na termostat 0 90C. 3. Mea koga pokree elektromotor sa reduktorom od 35 obrtaja u minuti. Mea za 10-15 minuta zamesi 130 kg smese za pogae. Prednost ove mealice nad pekarskom mealicom je velika, jer se smesa u pekarskoj mealici nakon meanja hladi to oteava dalji rad sa pogaama a kod ovog tipa mealica smesa je uvek topla i moe se bez velike urbe raditi. Samo jedan radnik moe za proseno radno vreme da izradi preko 200 pogaa. Kada je testo gotovo stavlja se u kese, meri se eljena koliina, jer se pegla moe podesiti tako da u kesi predvienoj za pogae moe da bude 32

teine 0,5 kg 2 kg. Teina pogae koja e se stavljati u konicu zavisi od meuprosto ra od satonoe do poklopne daske. Ukoliko je standardni razmak od 8 - 10 mm najbolje su pogae teine od 1 1,5 kg. Meutim ako se dodaje prsten teina moe da bude i vea. Kada se pogaa izmeri i ispegla preostaje samo lepljenje aparatom i pakovanje u odgovarajuoj ambalai. Tako uraene i spakovane pogae spremne su za transport do pelinjaka gde e se vriti prihranjivanje. Za izradu kvalitetne pogae potrebno je i znati neku proverenu recepturu kojom e se izraditi pogae takvog kvaliteta koji e pelama biti od koristi...

KONICE (III deo)

Autor teksta Dragoslav Ili e

KONICA RODNA VOJA

Ova konica pripada tipu konica nastavljaa. Sa njom se pelari nastavkom. Sastoji se iz atiri nastavka, jedno ili dva plodina i dva ili tri medina. Unutranje dimenzije jednog nastavka su 374 x 374 x 200mm. Tu ve treba otkloniti nejasnoe. Standarna unutranja irina za desetoramne konice je 372mm, tako da nema nijednog opravdanog razloga za proirenje nastavka. Proirenje nastavka povlai proirenje ulica, to pak prouzrokuje tetno dejstvo, koje se ispoljava sporijim razvojem drutva. esto se u pelarstvu kapacitet konice rauna u povrini saa, ili broju elija, to je pogreno jer pele ne ive samo u elije i na sau, ve koriste celokupan unutranji prostor konice za svoj 33 ivot i rad. Najispravnije je kapacitet konice raunati zapreminski u litrima. Iz dimenzija nastavka ove konice moe se izraunati njegova zapremina, koja iznosi skoro 28 litara. Ako plodite ine dva tele onda je njegova zapremina oko 56 litara, a cele konice oko 112 litara. Pelarima koji pelare DB konicom je dobro poznato da imaju velikih problema sa rojenjem u vreme glavne pae, u Srbiji je to u vreme cvetanja bagrema, i pored toga to je kapacitet njenog plodita 63 litara. Plodite RV, sa dva nastavka od 56 litara je premalo za srpsku kranjsku rasu, a plodite sa jednim nastavkom uopte ne treba razmatrati. Mada konstruktor tvrdi da je ak i jedan nastavak dovoljan za plodite, i da upravo malo

plodite spreava rojenje, a veliko ga izaziva. Ta tvrdnja je najblae reeno vie nego neozbiljna, i na nju ne treba potroiti ni jednu re. ak i primitivni pelari, pre nekoliko vekova su znali da im se pele u manjim konicama, tj. u manjim panjevima i trmkama vie roje nego u veim.

Trmka Primetno je da je ova konica ustvari smanjena Fararka. Ogroman nedostatak joj je i mala visina jednog nastavka. Plodite ove konice je konstr34

ukcijski deljivo, ali funkcionalno nije. Samostalno korienje jednog nastavka ove konice, kao i kod Fararke je u praksi nekorisno, zbog male visine rama nema mogunosti prirodno potrebnog rasporeda hrane i legla, to opet moe da ima tetne posledice po pelinje podrutvo. Ram je takoe problematican, pogotovu onako kako ga je osmislio idejni tvorac. Spoljna dimenzija rama je 360 x 190 mm, a unutranja 344 x 174 mm, s tim to je unutranja visina od 174 mm postignuta upotrebom satonoe debljine 1 cm. Tankom satonoom se nita ne postie. Ako se time htelo postii vea povrina saa u ramu, to naravno nije postignuto, jer ova tanka satonoa primo rava na uiavanje rama i utapanje satne osnove. Kod ove tehnologije satna osnova mora da se udalji od donje letvice. Tako ovo uslovljava primenu ove konice za hobi i amatersko pelarenje. Mnogo bolje reenje je debljina satonoe od 2 cm, jer bi mogla da primi i armiranu satnu osnovu. U tom

sluaju se gubi jedan santimetar u gornjoj zoni, ali se dobija u donjoj, jer tada pele grade sae do donje letvice. Konstruktor tvrdi da je prednost njegove konice u tome to kod nje ne moe da se formira medna kapa, i da je medna kapa tetna. Ako medna kapa zaista ne moe da se formira u ovoj konici onda to nije nikakva prednost ve veoma veliki nedostatak. Njegova tvrdnja da je medna kapa tetna samo pokazuje da je u velikoj zabludi. ak i pelari poetnici mogu da primate da same pele stavljaju med tik uz elije sa larvama. To one medom ukutkavaju leglo. Kad leglo nije ukutkano medom ono lake oboljeva. U knjizi Gospodar pela 2 stoji da med nije samo hrana pelama, ve i znaajan regulator mikroklime legla i konice. Veliki broj nastavaka od kojih se sastoji ova konica predstavljaju njen veliki nedostatak. Izmeu ta et iri nastavka nalaze se tri beskorisna prostora. Beskorini prostor ini satonoa donjeg rama, prostor izmeu satonoe do 35

njeg rama i donje letvice gornjeg rama i donja letvica gornjeg rama. Pelinje drutvo i taj prostor mora da savlada u mikroklimatskom pogledu, tako da nije sve jedno koliko beskorisnih prostora sadri konica. U velianju svoje konice konstruktor ide toliko daleko da ak i tvrdi da u ovoj konici ima vie propolisa nego u drugim. Proizvodnja propolisa zavisi od rase kojoj pripada pelinje drutvo, a ne od tipa konice. Pojedine rase vie proizvode i upotrebljavaju propolis od drugih. Sudbonosna inovacija ove konice, po reima konstrukto ra, je mogunost ukrtanja nastavaka, jedan na hladni poloaj rama, a drugi na topli. U ovom pogledu, kod ove konice nema nikakve inovacije. Ukrtanje nastavaka moe da se vri kod svih tipova konica koje su kvadratnog oblika, a starost tih starih tipova koje u osnovi imaju kvadrat se meri vekovima. Na primer sa standardnom Fararovom konicom mogu da se vre sve vrste ukrtanja nasta-

vaka, a ona je nastala mnogo pre roenja konstruktora ko nice koja se analizira. Ovom prilikom nee se analizirati tema ,,Ukrtanje nastavaka. Konstruktor tvrdi da je ova konica patentirana u enevi 03.10.2002. godine u WIPO svetskoj patentnoj organizaciji u internacionalnom birou i priloio patentnu dokumentaciju na engleskom jeziku kao dokaz. Iz toga izdvajamo onaj deo koji se odnosi na sam patent: Tekst na engleskom jeziku glasi: Title: A NEW BEEHIVE Abstract: Beehive to be used in apiculture (7). Four mutually crossed supers (2) containing 10 frames each (6). Air cube is created below the feeding chamber (3), and the distance between honeycombs in neighbouring supers is 26 mm. Internal width and length of all supers have identical dimensions. Feeding chamber (3) can be rotated by 90, 180 and 270 as it has the same length and width as the supers. Breeding chamber is separated by a queen-excluder (5) to 36

include one or two supers. All frames (6) have identical dimensions. Prevod na srpski jezik: Naslov: NOVA KONICA Apstrakt: Konica za korienje u pelarstvu (7). etiri meusobno ukrtenih nastavaka (2) koji sadre po 10 ramova (6). Vazduna kocka je kreirana ispod hranilice (3), i rastojanje izmeu saa u susednim nastavcima je 26 mm. Unutranja irina i duina svih nastavaka ima identine dimenzije. Hranilica (3) se moe rotirati za 90 , 180 i 270 kako ona ima istu duinu i irinu kao nastavci. Plodite je odvojeno matinom reetkom (5) sastavljeno od jednog ili dva nastavka. Svi ramovi (6) imaju identine dimenzije. Iz datog teksta se ne vidi da je naziv Rodna Voja patentiran, niti dimenzije nastavka i to je najbitnije dimenzije rama. ak ta vie pitanje je da li je ovim patentom neto patentirano? Ima onih koji konicu Rodna Voja smatraju kopijom holandske konice Raad Cast

iz 1920. godine, koju je izmislio Chr. H. J. Raad. Suvino je razmatrati sve tvrdnje konstruktora konice Rodne Voje kojima obrazlae prednost njegove konice, jer bi samo za to bio potreban ceo asopis. Na osnovu ovih neko liko analiza moe da se stekne prava slika o ovoj konici. Moda bi ova konica bila dobra za neku rasu pela koja

ima mali broj individua u drutvu i na podrujima gde su pane prilike oskudne, npr. na Alpi ili u Sibiru. Za srpsku kranjsku rasu i pane prilike u Srbiji nije odgovarajua. Sem toga uoljivo je da je konstruktor gradio svoju pelarsku strunost od krova, a ne od temelja, naime, interesovalo ga je samo poglavlje ,,Konice alat i pribor a ostala

KONICA EKO VOJA

Evo jo jedne konice istog konstruktora. Unutranje dimenzije nastavka su 374 x 374 x 130 mm. Konica sadri est nastavaka istih dimenzija. Ova konica sa nastavkom od 13 cm i unutranjom merom rama od 11 cm podsea na mini Fararku. Njenih pet beskorisnih prostora izmeu est nastavaka i sae iskasapljeno kao ajna kobasica za predjelo ine je neodgovarajuom za ivot pelinjeg drutva u njoj i veoma loom za pra ktino pelarstvo. Zato na nju ne treba troiti rei i vreme. Jedino je moda dobra za kolske sekcije da se deca ue i ne diu teke nastavke.

37

PELARSKO UDRUENJE MATICA IZ VINICE R. MAKEDONIJA

Autor teksta Ilco Kostadinovski isto tako i one koji poinju da se bave pelarstvom. U tom cilju su dolazili predavai iz Bugarske, Srbije, takoe i nai Makedonski predavai koji su osim teorije drali i praktine asove. Organizovane su mno ge posete na sajmovima u Srbiji (Tamajdan), u Bugarskoj itd., udruenje Matica iz Vinice broji 75 lanova od kojih su 9 ena. Starosna struktura je od 21 do 78 godina. Ovi 75 lanova poseduju oko 3500 pelinih drutava. Poto optina Vinica broji oko 18 000 itelja, to nas svrstava u jednu od najnaprednijih optina u oblasti pelarstva u Makedoniji. Na elu Udruenja je pretsednik Marjan Donev koj radi u policiji. Sa udruenjem rakovodi upravni odbor od 7 lanova, koji spadaju u visoko obrazovni kadar (fakultetski). Sada neto da kaem o naoj peli. Kod nas se pelari 38

Ilco Kostadinovski Pelarsko udruenje iz Vinice R. Makedonija zove se Matica formirano je pre oko 25 godina ili tanije 27.12 1984 godine. Osnivai su Jo vanovski Time, Ivan Donev, Blao Ilievski i ore Mitev. Za prvog pretsednika izabran je Blao Ilievski. Od tada do danas udruenje aktivno radi i ostvaruje svoj osnovn cilj, a to je da ujedini i edukuje pelare, naroito mlaih generacija, a

Pelinjak Ilca Kostadinovskog sa Krajnskom maticom ali mnogo retko neko kupuje ili poruuje matice iz drugih krajeva. Najee je to lokalni ekotip Krajnske matice. Pre 2 3 godine formiran je pelarski reprocentar koji je registrovan i zove se Apicentar. Sarauje sa Poljoprivrednim fakultetom iz Skoplja i poeli su da proizvode i prodaju makedonsku maticu, takozvanu Apiss melifera macedonica. Ja mogu da kaem da je mnogo mali broj onih koji sami proizvode matice bilo sa 39 Jenterovim aparatom ili presaivanjem. Kod ostalih pelara desi se da ostanu bez matice kada se pelinje drutvo izro ji. Takvo pelarenje je veoma pogreno kako za samog pelara, tako i za okolne. Zbog toga imamo pele koje su vrlo ljute i koje mnogo napadaju i ubadaju. Veoma retko kupuju po neki roj, da bi od njega proizvodili matice radi obnove krvi u samom pelinjaku. Najzastupljenije konice su LR, a mnogo ree su DB. Ima i takvih konica koji mi ovde

zovemo kao standard (Bugarski, tipski) po gradovima gde se najvie primenjuju. Isto tako ima i takvih konica koje sami pelari izmisle. Nakon nekoliko godina sami uvide da to to su uradili ne vredi, ali prole su godine koje se ne vraaju. Nain na koji mi pelarimo je selee pelarstvo. Oko 7080% od tih 3500 ko nica se sele. Na poetku sezone mart a i aprila pelinjaci su oko gradova i u okolnim selima. Tu vegetacija ranije dolazi, pogotovo kada vrimo stimulisanje matice sa eernim sirupom. Tu se drutva bre razvijaju i mogu, ako vremenski uslovi pogoduju da daju po jedan nastavak meda pre selidbe. Selidba najee po ne oko prvog jula. Tada se pelinja drutva sele u planine gde preovlauje hrastova uma. Pele sakupljaju medljiku. Ako je rod dobar, a takoe i klimatski uslovi pogoduju, mislim na vlagu i tamperaturu, ukoliko je umereno topla i konstantna, onda moemo da oekujemo mnogo meda (umski tamni), ali to se 40

veoma retko dogoa, moda jednom u 10 godina.

Roj u hrastovoj umi Poslednje nekoliko godine su veoma slabe sa medom, prosek je negde oko 10 kilogama po drutvo, pa i nie. Pelari ne gube nadu i u tim godinama i mogu da kaem da su skoro svi proirili svoje pelinjake za po nekoliko pelinja druva zato to se kod nas stimulie pelarstvo koje je poelo pre 3 godine. Za jedno pelinje drutvo drava Makedonija daje nam po 500 denari (oko 8 Eura) i zato su svi proirili svoje pelinjake. Preveo mr Naum Bandov

SLOVENAKI PELARI NAJZAD OTVORILI OI

Bive republike SFRJ tj. novonastale drave su uspele da se oslobode najveeg zla oveanstva koje nosi naziv komunizam. U novim dravama demokratija je ula u mnogim sferama drutva. Naalost pelari nisu uspeli da je uvedu u dravnim pelarskim organizacijama. Problem je sloene prirode. lanstvo pelarskih organizacija je jedno od najstarijih na svetu. Meu lanovima su se infiltrirali stari komunisti iji je um komunistiki zakodiran za sva vremena. Takvi ljudi su bili na funkcijama na kojima su stekli praksu upravljanja ljudima i manipulisanje masama koju primenjuju na pelarima. Veliki problem je i informisanje pelara. Pisana informativna sredstva tj. pelarski asopisi su u rukama pelarskih vladara i informisanje vre onako kako oni to ele. Bosna i Hercegovina je izuzetak, njen pelarski savez nema 41 svoj list, ali zato postoji privatni asopis BH Pelar koji istinito informie inae ne bi mogao da opstane.

BH Pelar istinito informie U Srbiji postoje vie asopisa, ali neki asopisi ne informiu o bitnim stvarima. asopis SPOS-a Pelar, kako su pojedini delegati na Skuptini SPOS-a istakli i kako stoji u asopisu Srpski pelar, je u rukama vladajueg pelarskog reima, koji se zloupotrebljava za lano info -

rmisanje sa ciljem odranja na vlasti i eksploatisanje srpskih pelar

Srpski pelar istinito informie jednoumlje. Iz tog jednoumlja uzdigao se slovenaki pelar Marjan Jug, koji je krajem 2010. godine uputio dopise Pelarskom savezu Slovenije i nadlenim dravnim organima Slovenije u kojima navodi da je skoro sve ono to ini Pelarski savez Slovenije pogreno, tetno i beskorisno za slovenake pelare i Kranjsku pelu. On takoe tvrdi da je rad Pelarskog saveza Slovenije netransparentan i nezakonit. Zatraio je i ostavku funkcionera meu kojima i predsednika Botjana Noa. 42

Pelar lano informie asopis Srpski pe lar je upravo istinito informisanje uinilo najomiljenijim aso pisom na Balkanu. U Sloveniji preko asopisa Slovenaki pelar, Pelarski savez Slovenije, odnosno funkcioneri saveza dre monopol na informisanje slovenakih pelara. Pratei situaciju u slovenakom pelarstvu, lako je uoljivo i udno da svi misle isto, ili taniji naziv za to je

Na sednici Upravnog odbora Pelarskog saveza Slovenije odranoj 09.12.2010. godine razmatrani su dopisi Marjana Juga, a predsednik Pelarskog saveza Slovenije je ponudio ostavku. Upravni odbor je jednoglasno odbio ostavku predsednika Botjana Noa i sve navode Marjana Juga. Niko nije ni oekivao da upravni odbor donese drugaiju odluku. Sve ovo je jako providno. Botjan No da je hteo da podnese ostavku on bi podneo neopozivu ostavku.

Botjan No predsednik Pelarskog saveza Slovenije Da slovenakim pelarima neto nedostaje primetio je i predsednik Pelarskog drutva Seana Ivan Atelek koji kae: 43

,,Drgo mi je d mogu d itm Srpski pelr. J sm posebno oduevljen poleminim i kritikim mislima vaih autora. To je neto to nedo stje ponekd i nm. Mi smo ja davne 2003. godine u knjizi ,,Apimondija 2003 rad funkcionera Pelarskog saveza Slovenije ocenili negativno. U asopisu Srpski pelar broj 15 na strani 5, 6 i 7, dodeljivanje zlatne medalje Pelarskom savezu Slovenije za propagandni material u konkurenciji knjiga na Apimondiji Francuska 2009 dovodi se u vezu sa dodeljivanjem zlatne medalje knjizi Anri Klementa iz Francuske na Apimondiji Slovenija 2003 to predstavlja veliku bruku za Sloveniju. Na blogu Botjana Noa organizovana je podrka Bo tjanu u ovoj aferi. Prvu podrku mu je dao ivadinovi Rodoljub iz itkovca. Takoe decembra 2010. organizivana je masovna podrka i ivadinoviu na forumu SPOS-a u iskonstruisanoj aferi falsifikovanja meda. Podrku mu je takoe dao Botjan No. Inte-

resantno je da su ova dva pelarska vladara primenili potpuno istu strategiju u isto vreme u dve razliite evropske drave. Oigledno je, da je sve ovo jako slino strategiji Slo bodana Miloevia koji je organizovao skupove masovne podrke njemu samom. Evo sad se to ponavlja u slovenakom i srpskom pelarstvu. Na blogu Botjana Noa moe da se vidi teko jednoumlje, neprimereno 21. veku, u kome svi veliaju vladara Botjana a osuuju, vreaju i poniavaju onog koji ukazuje na tetan i nezakonit rad. Taj primitivizam govori o onima koji se tako ponaaju i samom Botjanu Nou a ne o borcu protiv tetnog i nezakonitog rada u slovenakom pelarstvu Marjanu Jugu. To je ustvari demonstracija uvene slovenake demokratije. Za Marjana Juga su vrata asopisa Slovenaki pelar najverovatnije zatvorena. Mi bismo da ujemo i drugu stranu. Zato Marjanu kaemo da su za njega stranice Srpskog pelara otvorene i pozivamo ga da pelarima 44

celog Balkana kae njegovu istinu, pa neka ljudi zakljuuju svojim mozgom, a ne da im neko soli pamet. Na slovenakim pelarima je da odlue da li e ostati u jednomlju ili e se izboriti za slobodu govora i miljenja, izboriti za demokratiju u slovenakom pelarstvu.

Slovenaki pelar monopolista Pria nije zavrena. eka se odgovor nadlenih dravnih organa Slovenije u vezi Marjanovog ukazivanja na zloupotrebe u Pelarskom savezu Slovenije, koji e nada mo se biti transparentan.

PRETNJE IVADINOVIU

ISTINA ILI OBMANA

Mnogi funkcioneri i politiari kada im pada rejting ili kada ele da skrenu panju sa svojih negativnih dela izmiljaju raznorazne pretnje, napade na sebe, prave razne afere i slino. Danas kada mnogi imaju i po nekoliko mobilnih telefona svako moe da izreira neku navodnu pretnju upuenu njemu. Ako u to ukljui lanove porodice, prijatelje, saradnike ili plaena lica, onda to postaje neuhvatljivo i za organe gonjenja. Glumci i pevai idu jo dalje, skidaju se goli da bi paparaci mogli da ih slikaju, snimaju porno filmove, pa omogue da im to neko ukrade i plasira u javnost. Nedavno je na sajtu i forumu SPOS-a ponovo servirana priu da je ivadinovi Rodoljubu iz itkovca telefo nom upuena pretnja. Za to je odmah naen krivac, najvero vatnije neki falsifikator meda. 45

ivadinovi Rodoljub iz itkovca To u najmanju ruku predstavlja zloupotrebu informativnih sredstava Saveza pelarskih organizacija Srbije. Za tu tvrdnju nije priloen nikakav dokaz. ak i da je tvrdnja tana to je njegov privatni problem a ne stvar Saveza pelarskih organizacija Srbije koji je on trebao da reava kod kue a ne da masira srpske pelare i da se krije iza njih. Dobro je da je ta navodna pretnja prijavljena nadlenom

dravnom organu. Organ treba da utvrdi da li je pretnja postojala ili nije. Zatim, ako je postojala potrebno je utvrditi zato je pretnja upuena? Da li zbog rada u pelarskoj organizaciji, u Srpskom apiterapeutskom drutvu, zbog poslova u medicini, politikih aktivnosti ili radi problema u privatnom ivotu? ivadinovi na forumu SPOS-a u svojoj poruci u vezi pretnji, izmeu ostalog kae: Ha, ha, dobro sam, smeh ne odgovara profilu oveka kome se preti. ovek moe da kae sve to hoe. Razlozi mogu da budu razliiti: opravdanje, ko ristoljublje, velianje sebe i mnogi drugi. Ali ne treba verovati reima ve delima. U asopisu Srpski pelar br. 2 str. 9 stoji: Najsramniji period u smislu istinitog i demokratskog informisanja srpsko pelarstvo je imalo za vreme Roboljuba ivadinovia, kada je bio glavni i odgovorni urednik asopisa Pelar. Istina je bila samo jedna, ona koju je on objavljivao, a demante nije objavljivao. 46

asopisu Srpski pelar u br.11, na str. 8 o bavetava: ivadinovi i Pei u lanku pokuavaju da opravdaju bespotrebno uee SPOS-a na ovoj Apimondiji navodnim pronalaenjem silnih kupaca za srpski med, ali odmah posle ovog lanka kree novi nepotpisani lanak na str. 548. pod naslovom Novi problemi sa plasmanom meda gde se optuuje drava Srbija za probleme sa plasmanom meda. Time se itaoci tj. srpski pelari uvlae u psiholoku zamku i upumpava im se miljenje da ukoliko ne doe do plasmana meda nisu krivi oni koji su nali kupce, ve drava Srbija. Naivno i providno. Ve je druga godina od Apimondije a ni jedan od tih silnih kupaca srpskog meda nije stigao. U asopisu Srpski pelar br.11, str. 9 se kae: Oigledno je da ivadinovi zloupo trebljava reimski asopis Pelar za manipulaciju sa lanovima SPOS-a. Takoe asopis Srpski pelar br.12, pie: Na osnovu svega moe se zakljuiti da

sadanji vladari SPOS-a svoj celokupni rad u Savezu zasniva ju na laima i obmanama koje plasiraju pelarima u asopisu Pelar." U broju 13, istog asopisa, na str. 8 u lanku pod naslo vom: Kako je lairano usvajanje finansijskog plana za 2008. godinu, ime ivadino vi Rodoljuba se dovodi u vezu sa lairanjem usvajanja finansijskog plana za 2008. godinu. Srpski pelar u br. 14 u tekstu pod naslovom ,,Izborna sednica skuptine SPOS-a sramo ta za ljudski rod pie: ,,Rodoljub ivadinovi, kao predsedniki kandidat na ovoj Skuptini, je samo na jednom dokumentu izvrio nekoliko zloupotreba. Iz ovoga proizilazi da pelari treba da budu veoma obazrivi kada su ivadinovieve rei u pitanju. Dajui podrku predsedniku Pelarskog saveza Slovenije Botjanu Nou na njegovom blogu, ivadinovi se izdaje reima: ,,No, tvoj rad svetli nad Evropom, none ptice ga se normalno plae, ali to tebe 47

ne treba ni da brine ni da raduje, nastavi putem kojim si poao, mi te pratimo. Dakle ivadinovi priznaje da on samo prati Botjana Noa. Oni koji ne znaju ta treba da rade i nemaju svoj put neka prate tue puteve, a sposobni srpski pelari e ii svojim putem. Srbijom su decenijama vladala dva slovenca Tito i Kardelj, a srpski pelari nisu ni sanjali da sada njima vlada opet jedan slovenac i da jedu orbu koja se kuva u Sloveniji. Sve se u svetu falsifikuje, pa i med. Falsifikata e biti dok je sveta. Naivni su oni koji misle da ih nee biti. Ceo svet se bori protiv falsifikata, i falsifikatora. Takoe i svi nadleni organi drave Srbije svakodnevno preduzimaju sve potrebne mere zakonom predviene u borbi protiv falsifikovanih ivotnih namirnica, pa i meda. Zato niko u Savezu pelarskih organizacija Srbije ne treba da izigrava deurnog inspektora i da prisvaja uspehe dravnih organa. Ovakav, ivadinoviev pristup falsifikovanom medu, tj. taktika dizanja prevelike prai-

ne je kontraproduktivna i unitila je srpsko pelarstvo, to je najgore i dalje deluje unitavajue. Zbunjeni i uplaeni potroai meda u Srbiji prestaju da kupuju ne samo falsifikovani med, ve i pravi. Zato je Srbija jedna od zemalja koja ima najmanju potronju meda po glavi stanovnika u svetu. Za razliku od foruma SPOS-a na Blic online je moglo da se vidi da ljudi o jednoj temi mogu da imaju razliito miljenje. Evo ta sve ljudi misle: - Od tog SPOS-a ne bih uzela ni au vode...Ja podravam svaki napredak u kontroli hrane, ali kad u prii o medu proitam da iza toga stoji SPOS, ne mogu da se oduprem, prvo gaenju, a onda nevjerovanju u toliko licemerstvo. - Pa ako taj predsednik SPOS-a falsifikuje Skuptinu, to pakeri ne bi mogli da nam spakuju falsifikate meda? SPOS je nekada 48

imao 10 000 lanova (pa i preko toga), a danas ima samo 7 632 lana. Potpuno ste u pravu, svi smo svedoci ta radi taj predsednik, i moj otac i ja smo izali iz udruenja. Ovo je sve u stilu one ja sam najpoteniji a ostali su lopovi i lao vi. Lino sam se veo ma razoarao u potenje domaih pelara. Poto sam neto radio i imao posla sa nekima od njih i video sam ta sve prodaju. Bolje je kupiti i taj sirup od kukuruza nego naalost pravi med od domaih pelara. Taj kukuruzni sirup bar nije tetan za organizam. Od onda sam prestao da upotrebljavam med za bilo ta. Sramota ta sve ima u medu koji prodaju. Injekcija razno-raznih, pesticida i ko zna ta sve nema? Poto nema nikakve kontrole, tako

to ide, kao i sve ostalo kod nas. okirana sam veu da se u vlasnitvu SPOS-a nalaze tolike koliine zatrovanog meda, koji ova organizacija bezono prodaje, i jo se naziva zatitnikom pelarstva!... Da li emo u dizajniranim teglama dobiti otrov koji nije uao na nemako trite? Iznoenje neproverenih informacija, poteklih iz samo jednog izvora, koji uz to ima i neposredni finansijski interes u ovim pitanjima , predstavlja grubo krenje osnovnog postulata i istraivakog novinarstva. U relevantne i objektivne izvore od autoriteta u ovoj oblasti ne spada SPOS, nelegitimno udruenje graana, niti njihov predsednik (lina biografija), koji je zaposlen kao marketing menader i ovlaeni zastupnik za spo49

ljnu i unutranju trgo vinu Proizvodnog i trgovinskog privrednog drutva Cmana Promet iz Krnjeva koje se bavi pakovanjem i prodajom meda u tim istim megamarketima. To se zove sukob interesa, zloupotreba slubenog poloaja... sve u svemu grubo krenje vaeih pravnih propisa. - Nema meda u Srbiji. Moe li da mi kae gde bih mogla da kupim med bez antibiotika i svih tih otrovnih stvari koje stavljaju u njega? Traim ga ve due vreme. Otkad je ivadinovi postao vladar srpskog pelarstva, prema zvaninim podacima objavljnim u asopisu Pelar stradalo je na stotine hiljada pelinjih drutava, drastino se smanjio broj lanova SPOS-a, pelarska industrija stagnira, uniteno je poverenje kupaca u srpski med, potroai su stekli miljenje da su pelari falsifikatori meda i obini prevaranti, sve je uniteno.

Evo ta kau potroai na forumu Kurira: - Nije re o par prestupnika i par tegli neispravnog meda, re je o skoro kompletnoj proizvodnji u Srbiji (ast izuzecima). Ja sam odustao od domaeg meda kupljenog kako od pelara tako i od onog u prodavnicama jer je taj "med" sve osim meda pa me je ak i grlo bolelo par puta, miris i ukus skoro da ne postoje. To to se radi ovde je ist satanizam, med naruujem iz Nemake ve nekoliko godina. - HALOOOOOO! ako su Nemci vratili med, znai prodavao se u srbiji! Truju nas drugi, trujemo se i mi sami... STRANO!!! - A ja navalila na med i to samo iz Srbije nijedan mi nije dobar i 50

zdrav kao iz Srbije pa vuem svake godine 10kg za Nemaku. E sada barem znam zasto mi je nizak pritisak kao da sam u komi pa kad god mi je loe a ja "samo mi dajte meda i asu vode". E sada barem znam od ega mi je loe ali znam i zato godinje nestane 35.000 SRBA. - SRAMOTA U B I C E D E C E, a i ostalih koji konzumiraju "ist" prirodni med. Odgovorni u zatvor, unitenje njihovih pela i zabrana obavljanje delatnosti - trajno. Namee se pitanje da li to neko namerno unitavaju srpske pelare, srpsko pelarstvo, samim tim i dravu Srbiju, jer su siromani pelari lakoverni, ponizni i posluni. Njima se lake manipulie, upravlja, vlada i to je najvanije lako eksploatie.

ivadinovi Rodoljub, ako statuta. ivadinovi mora da je zaista borac protiv falsifikajavno iznese imena odgovota on prvo treba da rasisti sa rnih za falsifikovanje ovih falsifikatima u svojoj kui tj. u akata i da protiv njih preduSPOS-u jer je za srpske prilike zme sve mere predviene natproseno plaen, svakog pravnim aktima SPOS-a i zameseca prima, neto 41 666, 00 konom Republike Srbije. din. U asopisu Srpski pelar ovek u svakom trenutku br.13 na str. 8, 9, 10 i 11 desvog ivota treba da pogleda taljno je opisano kako je falsistini u oi, a ne da se skriva ifikovano usvajanje finansiiza lai, obmana, lairanja, jskog plana za 2008. godikrae ljudskih prava, da se nu, a u broju 14 na strani 4, 5, izbori sa svojim potenjem, pa 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12 kako je tek onda sa potenjem drugih. falsifikovano usvajanja novog ______________________________________________________ KONICE

LJUBA MED
LESKOVAC IZRADA I PRODAJA KONICA SVIH TIPOVA. IZRADA NA NAJNOVIJIM KOMPJUTERSKIM MAINAMA U ELEMENTIMA ILI SKLOPLJENE SA ZAKUCANIM RAMOVIMA, OD AMOVE DASKE, LEPLJENE SPECIJALNIM LEPKOVIMA IZ INOSTRANSTVA. TEL: 016/216-628 MOB: 063/7032358 51

ALEKSANDRI MIHAJLOVI
Podgorika 9 23000 Zrenjanin E-mail: aleksandra.pcelar@gmail.com UVAENA KOLEGENICE ALEKSANDRA Preko asopisa Pelar, srpskim pelarima ste se predstavili kao pelar, zato Vas oslovljavam kolegenicom. Preko vaih nekoliko obraanja pelarima u rubrici RE UREDNIKA u kojima ste uglavnom iznosili neke podatke, pelari nisu mogli da Vas blie upoznaju. Takoe nisu mogli da Vas upoznaju ni kroz ureivanje asopisa. Mnogi koji ne itaju unutranju stranu korice i re urednika, ne mogu ni da predpostave da asopis ureuje novi urednik. asopis u svakom pogledu izgleda potpuno isto kao kad ga je ureivao stari urednik. Niste stavili nikakav svoj lini peat na asopis. Zato bih Vas zamolio da date ansu pelarima da Vas blie upoznaju preko intervjua datom asopisu Srpski pelar koji e biti 52

Aleksandra Mihajlovi urednica asopisa Pelar

objavljen u prvom narednom broju, tj. u broju 17. INTERVJU 1. Od kada se bavite pelarstvom? 2. Da li smete da samostalno otvorite konicu sa pelama?

3. Koliko pelinjih drutava imate? 4. Kojim tipom konica pelarite? 5. Koliki su Vam bili prinosi u 2010 godini? 6. Na kojoj lokaciji se nalazi Va pelinjak? 7. Moete li da nam dostavite fotografiju Vaeg pe linjaka s obzirom da je predhodni urednik tvrdio da je profesionalni pelar sa 200 drutava, a on u to vreme uopte nije imao pele? 8. Da li ste lan nekog udruenja i SPOS-a i od kada? 9. Da li ste u radnom odnosu u nekoj drugoj organzaciji i kakvom (stalni, privremeni itd.)? 10. Da li ste se bavili ureivanjem javnih glasila, kojih i u kom vremenskom periodu? 11. Da li se sluite nekim svetskim jezikom, kojim, na kom nivou i da li bi ste mogli da prevedete pela53

rski lanak sa tog jezika na srpski za asopis Pelar? 12. Da li Vae ureivanje asopisa Pelar unapreuje, unazauje ili dri srpsko pelarstvo na nivou na kome se nalazi? 13. Da li ste Vi po Vaem miljenju prava ili pogrena osoba za urednika asopisa Pelar? 14. Zato lanke pojedinih nestrunih funkcionera ne iznosite na redakciju? 15. Zato objavljujete lanke od kojih pelari mogu da imaju tete ? 16. Da li ete podneti ostavku ako Vam se ukae da Va rad nije na potrebnom nivou urednika asopisa, ili ako taj rad nije koristan ili jo gore t etan? 17. Da li mislite da unapreujete pelarstvo objavljujui lanke sa tehno logijom davno zastarelih i prevazienih tipova konica?

18. Da li mislite da unapre ujete pelarstvo objavljujui zastarele i prevaziene metode? 19. ta znai crvena partizanska parola na unu tranjoj strani prve korice, i sa kojom namerom je objavljujete? 20. Da li smatrate za sve lanke koje ste objavili u asopisu Pelar da ste zaista trebali objaviti? 21. Da li je od Vas neko traio ili Vas primoravao da objavljujete lanke koji ne zasluuju da se objave? 22. Ko je autor (autori) lanaka u asopisu Pelar broj 12, decembar 2010: a) Spos na najveem sajmu hrane na svetu Sial, str. 596 i 597. b) Pelarski savez Slo venije posetio Srbiju, str. 598 i 599. c) Predsednik SPOS-a posetio rusku federaciju, str. 600 i 601. 54

23. Zato skrivate ime (imena) autora ovih lanaka, da li je naplaen autorski honorar i koliko? 24. Da li su ovi lanci bili na redakciju? - Prvi lanak, beskorisni lanak, za koji moe da se kae: Prazno obeanje, ludom radovanje. Potpuno isto kao to se obeavalo posle povratka sa Apimondije u Francuskoj, prolo je vie od godinu dana, a kupci nikako da stignu. - Drugi lanak predstavlja ruganje srpskim pelarima, prikazujete kako se slovenaki pelari po drugi put u ovoj godini etaju po Srbiji, dok srpski pelari nemaju sredstava da odre ni svoje pele, ni sebe, a kamo li da se etaju po Sloveniji. - Trei lanak govori o zaostalom ruskom pelarstvu koje su srpski pelari prevazili jo u

prolom veku. Tu su i pratee fotografije gde se iz plastinih lavora kutlaom sipa med u tegle dok u med pada praina, dlake i ostalo ubre. Ova tri lanka su plasirana na 5,5 strana, tira asopisa je 9201 primerak, ukupno 50 605 strana, kada se to pomnoi sa cenom tampanja finansijska teta je ogromna. Kako Vi komentariete sve ovo?

UnapredVam se zahvaljujem Urednik asopisa Srpski pelar Dragoslav Ili e

BEZ ODGOVORA Predhodni tekst je poslat urednici asopisa Pelar Aleksandri Mihajlo vi 28. Decembra 2010. godine na njen zvanini e-mail koji stoji u asopisu Pelar, sa informacijom da e intervju biti objavljen u prvom narednom broju asopisa Srpski pelar, tj. u broju 17. i mo lbom da to hitnije odgovori. Do trenutka zakljuenja asopisa 14. januara 2011. godine Aleksandra nije odgovorila. Srpski pelar je slobodan, nezavisan, demokratski asopis, zato Aleksandru javno pozivamo da odgovori na postavljena pitanja, jer su potrebni pelarima od ijih para prima platu.

______________________________________________________________________________

PELAFORIZMI
Lako je prepoznati medveda koji pljaka pelare, utovio se kao debela svinja. U vreme komunizma, komunisti su zavravali ko 55 lu svojoj deci. Zato sada kad su odrasli ostali su i dalje mali pa prepisuju od makedonaca, slovenaca, amerikanaca i drugih.

Funkcioneri SPOS-a su mnogo sposobni, uvek kada uzmu devizne dnevnice kau da su nali veliki broj stranih kupaca za srpski med, ali ti kupci nikako da stignu u Srbiju. Srpski pelari jedu med od bunike, zato funkcioneri SPOS-a mogu da ih lau do besvesti. Medvedi su postali zatiene ivotinje, teko si ga pelarima tek sada e biti pljakani. Forum SPOS-a je izuzetno demokratski, takozvano komunistiko demokratski, kada kae neto to im se ne svia, ili diskutuje o lano usvojenom statutu SPOS-a, iskljue te ili zakljuaju temu. Dr te lopove, uzviknue medvedi i nastavie da pljakaju pelare. Medvedica Aleksis je bogami dobra za ureivanje glavice kupusa u kacu za kiseljenje. 56

Funkcioneri SPOS-a troe pa prose. - SPOS promenio ime u SZESP (Savez za eksploataciju srpskih pelara). - Lovokradice hoe da nas ubiju. Poalie se medvedi lovouvarima. Lovouvari otrae da pohvataju lovokradice, a medvedi u miru nastavie da pljakaju pelare. - Pelarstvo je utoite za nesposobne iz drugih oblasti. ________________________ -

VIC
Meda Punto, poto dobro govori engleski smislio originalni nain da zaradi lovu. Putovae u inostranstvo da zaradi velike pare. Otiao u Bugarsku, naao Bugarina da mu ga popui. Kad mu je Bugarin svrio u usta meda Punto ga stee zubima i ree: Daj pare ili grizem, i ovaj je morao da mu pljune lovu.

Isto je bilo i u Francuskoj, i tamo drmnuo veliku lovu. Kad ne putuje u inostranstvo on ne gubi vreme, ve radi na domaem terenu. Naie na Leskovanina, popui mu ga, kad mu Lesko vanin napuni usta, on stee

zubima i promrmlja: Daj pare ili grizem, a Leskovanin mu odgovori: Putaj ili piam! Meda Punto se uplai, brzo pusti, i osta bez para. Pelaforizme i vic priredio Dragoslav Ili e

_______________________________________________________

DIMNI TOP

SVETA MED
LESKOVAC CENA SAMO 2 900 DIN. TEL. 016 / 22 00 48 MOB. 061 / 172 17 61

57

NAIVNA PELARSKA POEZIJA

Todorovi Sreten - Ceka, pelar i pesnik Selo Jastrebac,Vlasotince

ZIMA Veje, veje sneg, zabeleo ceo breg. Zabelele ume i livade, polja i ograde. Na pelinjaku je tiina, gledajui, prava je milina. U konici svira dez, bruje pele, jedu med. Bruje pele od radosti, ne diraj me zbog pakosti, u konici je prava srea, ne diraj me do prolea. 58

Film Apimondija Francuska 2009 Film na srpskom jeziku u trajanju od 100 minuta. Svetski kongres, predavanja, najnovija nauna saznanja, nove tehnologije. - Meunarodni sajam, najnovije maine, alati i preparati. ZATO JE APIMONDIJA U FRANCUSKOJ NAZVANA FRANCUSKI CIRKUS? ZATO SU TAKMIENJA BILA SAKRIVENA? ZATO JE PODELJEN VELIKI BROJ MEDALJA? KO JE POCEPAO POSTAVLJENI REZULTAT TAKMIENJA? TA SE DEAVALO IZA KULISA? POGLEDAJTE ONO TO NIJE VIDEO NIKO, NITI UESNICI APIMONDIJE, NITI POSETIOCI. POGLEDAJTE I UIVAJTE CENA 500 din. Tel. 016/ 281-666 Mob. 063/ 42-82-36 59