EKONOMSKE FUNKCIJE DRAVE I EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

Mentor: Dr Ljubinka Joksimovi Student: Ljiljana Kneevi, 06/0841

UVOD
Uloga drave u okvirima savremene privrede dobija sve vei znaaj. Bitni faktori ekonomskog ivota razvijenih zemalja su:
krupne korporacije, organizovani sindikati i drava.

UVOD
Jaanje uloge drave u drutvu ima svoje prelazne etape:
1. Velika svetska ekonomska kriza 1929. godine (period Kejnzijanske revolucije), 2. Period posle II svetskog rata, 3. Period III tehnoloke revolucije.

Specifinosti vrenja ekonomskih funkcija drave

Zabuna najee nastaje zbog toga sto neki ekonomsku ulogu drave poistoveuju sa:
javnim finansijama, dravnim sektorom u privredi i specifinostima funkcionisanja dravnih preduzea, voenjem ekonomske politike.

Specifinosti vrenja ekonomskih funkcija drave Saglasnost postoji oko najvanijeg zadatka drave da obezbedi pravni poredak kojim se tite osnovne institucije i pravila ponaanja u trinoj privredi i garantuje svojina i ugovor za sve ekonomske uesnike. Funkcije se vre sutinski razliito u odnosu na nain kako to ine individualni ekonomski uesnici kroz trini mehanizam.

Specifinosti vrenja ekonomskih funkcija drave U sluaju EFD odluke se donose putem javnog izbora i kolektivnog odluivanja i to kroz parlamentarne glasake i ostale javne procedure. Legitimitet javne funkcije proizilazi, neposredno ili posredno, iz izbornog procesa, a odgovornost za valjano vrenje funkcija postoji, posredno ili neposredno, prema samom birakom telu. Drava jedina raspolae pravom da prisilno sprovede svoje odluke.

Kljune oblasti istraivanja ekonomije javnog sektora

EJS pokriva tri velika podruja istraivanja:

osnovne ekonomske funkcije i nain organizovanja aktivnosti drave, anticipiranje posledica aktivnosti drave u privredi i evaluacija alternativnih aktivnosti drave.

Kljune oblasti istraivanja ekonomije javnog sektora

Osnovne ekonomske funkcije i nain organizovanja aktivnosti drave u savremenim uslovima je obavljanje est osnovnih funkcija bitnih za funkcionisanje trine privrede: prvo, obezbeuje pravni sistem kojim se definiu pravila ponaanja za sve ekonomske uesnike i kojima se titi svojina i ugovor; drugo, vri alokacionu funkciju kao vlasnik u pojedinim oblastima privreivanja, krupnih infrastrukturnih sistema; tree, vri regulacionu funkciju u svim onim oblastima gde trini mehanizam otkazuje ili gde drava ima posebnog interesa u pogledu uslova u kojima se odvija ekonomska aktivnost;

Kljune oblasti istraivanja ekonomije javnog sektora

etvrto, vri stabilizacionu funkciju mehanizmima, instrumentima i merama ekonomske politike, stvara stabilne uslove privreivanja u uslovima kada to trini mehanizam nije u stanju da sam obezbedi; peto, vri redistributivnu i socijalnu funkciju jer putem svojih budetskih i drugih mehanizama obezbeuje vantrinu preraspodelu nacionalnog dohotka u korist pojedinih drutvenih grupa i slojeva; esto, vri razvojnu funkciju time to sprovodi razvojnu strategiju zemlje u skladu sa osnovnim ekonomskim i socijalnim ciljevima.

Kljune oblasti istraivanja ekonomije javnog sektora Anticipiranje posledica aktivnosti drave

Odluke drave koje se uvode kako bi se poboljale postojee performanse ili kako bi se stvorili bolji uslovi u privredi i drutvu kao celini. Moe doi do suprotnih efekata u odnosu na pozitivnu nameru. Na primer uvoenje poreza ili poveavanje poreske osnove moe za posledicu imati potpuno neoekivano smanjenje budetskih prihoda. Teko predvideti te efekte.

Kljune oblasti istraivanja ekonomije javnog sektora Evaluacija alternativnih aktivnosti drave

Bitni su ekonomski i socijalni ciljevi koje je drava utvrdila zbog procene koja od predloenih alternativnih reenja moe najbre i najefikasnije da ostvari zadate ciljeve. Pristupi u analizi su pozitivna i normativna analiza. Ovi pristupi u analizi su meusobno komplementarni.

Slabosti i nedostaci ostvarivanja ekonomskih funkcija drave

1. Problem nedovoljne informisanosti, 2. Postoji ograniena mogunost kontrole i utucaja na reagovanje na aktivnosti drave (npr. Zakon o zatiti zakupaca stanova), 3. Ograniena kontrola nad dravnom birokratijom, 4. Ogranienja politikog procesa odluivanja.

FORMIRANJE TRENJE ZA JS I EFD

U demokratskom sistemu osnovni uesnici u politikom ivotu su:
pravo, glasai (punoletni graani), politiari(izabrani narodni predstavnici) i inovnici ( lanovi vlade, zaposleni u ministarstvima i drugim dravnim sluzbama).

FORMIRANJE TRENJE ZA JS I EFD

Glasai -potroai, koriste svoje politike resurse (glasove na izborima, novac, organizovana podrka, lobiranje) formiraju tranju za odgovarajuim zakonodavstvom, dravnim programima i drugim dravnim akcijama koje su u njihovom interesu.

FORMIRANJE TRENJE ZA JS I EFD

U Venecueli i Kolumbiji se iz birakog spiska iskljuuje vojska i policija. ene nisu imale prava glasa do 1946. u Japanu, do 1971. u vajcarskoj. Najmlai glasai su sa 10 godina u jednom plemenu u severnoj Novoj Gvineji, a najstariji 27 godina u vie zemalja u XIX veku.

FORMIRANJE TRENJE ZA JS I EFD

U Italiji se kao vid kazne u line karte i slina identifikaciona stedstva udarao peat nije glasao.

FORMIRANJE TRENJE ZA JS I EFD

Politiari su ponuai, izglasavaju odgovarajue zakone, budetske programe i sprovode druge aktivnosti koje trae njihovi glasai. Dravni inovnici, slede svoje interese, sprovode politike odluke u ministarstvima i drugim dravnim telima.

FORMIRANJE TRENJE ZA JS I EFD

Analiza javnog izbora povezuje ekonomske i politike procese. Preuzima postavke i zakljuke (neo)klasine ekonomske analize. Ideja vodilja je da su uesnici u politikom ivotu, ba kao i u ekonomiji, voeni sopstvenim (sebinim) interesima.

FORMIRANJE TRENJE ZA JS I EFD

U demokratskim drutvima tranja za outputom JS se obezbeuje tako to se individualne preferencije putem javnog izbora i sistema veinskog odluivanja pretvaraju u ukupnu tranju za proizvodima i uslugama JS. Najvanije je utvrditi ije preferencije su odluujue za formiranje odreenog nivoa tranje za proizvodima i uslugama JS.

Veinsko odluivanje i medijalni glasa Medijalni glasa je glasa ija trenja se nalazi u sredini svih ostalih glasaa i njihovih pojedinanih preferencija i tranji za outpotom JS.

Veinsko odluivanje i medijalni glasa

Dve procedure glasanja koje zavise od preferencija medijalnog glasaa: 1. Grupno odluivanje gde tri pojedinca treba da donesu veinsku odluku o tome koliko nekog javnog dobra treba da se proizvede? 2. Glasai ne glasaju neposredno o veliini tranje za JS ve putem veinskog glasanja biraju predstavnike koji u njihovo ime vre javni izbor i odluuju o obimu tranje za JS.

Veinski izborni sistemi

a) Pravilo (relativne) veine - odabrana je
alternativa koju preferira najvei broj glasaa. Glasanje je jednokruno.

b) Veinsko pravilo sa dvostrukim sistemom - odabrana je alternativa koja dobije prostu

veinu.

c) Alternativno glasanje (Hejrov sistem) - svaki glasac rangira dostupne alternative i

pobednik je ona koja dobije prostu veinu. Postupak se ponavlja dok jedna od alternativa ne dobije 50% glasova i tako dok ne preostane poslednja koja je pobednik.

Veinski izborni sistemi

d) Pravilo iskljuivanja (Kumbusov sistem) e) Pravila veinskog iskljuivanja (Kondorseovo pravilo) f) Srazmerno rangirano glasanje (Bordino pravilo) g) Glasanje odobravanjem h) Metod distribucije glasova

Reprezentativna demokratija i ponaanje politiara Model reprezentativne demokratije ukazuje na vane implikacije:
1. Politiari sa ciljem da budu izabrani predlau sline programe obima tranje za JS ili nekom drugom dravnom aktivnou, 2. Model medijalnog glasaa pokazuje zato se u sistemu veinskog glasanja, po pravilu, javljaju samo dve politike partije.

Problemi i nedostaci veinskog sistema odluivanja Praksa pokazuje nedostatke. Panju treba obratiti na problem racionalnog ignorisanja prosenih glasaa i ulogu posebnih interesnih grupa i, s druge strane, kratkovidosti glasaa i politiara prilikom javnog izbora i kolektivnog odluivanja.

Problem racionalnog ignorisanja prosenih glasaa i uloga posebnih interesnih grupa Racionalno ignorisanje postoji, jer prosean glasa zna da njegov jedan glas ne moe odluiti rezultate izbora te stoga gubi motivaciju da troi svoje vreme radi informisanja o svemu to je neophodno za racionalno glasanje. Zbog toga glavnu ulogu na izborima dobijaju uticajne i dobro organizovane grupe koje ele da ostvare specifine interese.

Problem racionalnog ignorisanja prosenih glasaa i uloga posebnih interesnih grupa Mudar politiar e zaobii veinu neinformisanih i nezainteresovanih glasaa i poeti da slui interesima dobro organizovanih interesnih grupa.

Delovanje ovih grupa objanjava neefikasnost ekonomske politike drave u raznim podrujima (pirinana grupa u SAD).

Kratkovidost glasaa i politiara prilikom javnog izbora i kolektivnog odluivanja Nastaje kada se odnos koristi i trokova od neke politike odluke sagledava sa vremenskog aspekta.

Po pravilu politiki proces je pristrastan u korist kratkovide politike, a protiv izbora zdravih dugoronih politika.

Teorija o konjukturnom politikom ciklusu

Osnovna ideja ove teorije je da definie takvo ponaanje drave i Vlade koje e poveati njenu popularnost i time maksimirati broj glasaa na narednim izborima. Nezaposlenost vs. inflacija

FORMIRANJE PONUDE JAVNOG SEKTORA

Dravna birokratija i njeni motivi Politiari kroz sistem javnog izbora donose kljune odluke o ponudi JS, a dravna birokratija je kao konkretni proizvoa proizvoda i usluga JS pri odreivanju koliki e obim te ponude biti, motivisana maksimiziranjem budeta svog ministarstva, agencije, kancelarije ili neke druge dravne institucije.

Dravna birokratija i njeni motivi

Unutranja neefikasnost javnog sektora ne mora biti stvar nesposobnosti dravnih inovnika. Stvar je u iskrivljenoj motivacionoj strukturi inovnika (lini poloaj, promocija i poveanje plata nisu u direktnoj vezi sa njihovom veom ili manjom efikasnou).

Dravna birokratija i njeni motivi

Pozicija inovnika je mona jer im je radni sta dui od politiara. I imaju sledee karakteristike:
1. Specijalizuju se za odreeni posao. 2. Puna informisanost. 3.Pripremaju dokumente i proraune. 4. U potpunosti uvek troe dati budet. 5. Ideje su u suprotnosti sa preduzetnikim idejama.

Odreivanje obima ponude JS

Obino se nudi obim proizvoda i usluga dravnih aktivnosti vei od prosenog i po vioj ceni od optimalne. inovnici politiarima nude sve ili nita u okviru datog budeta.

Specijalni interesi i dravni programi

Teorija JI ukazuje da e raspodele koristi i trokova od neke dravne akcije uticati na proces politikog odluivanja. Prikazano tabelom:

Distribucija koristi Rairena Skoncentrisana Rairena 1 2 Distribucija trokova Skoncentrisana 3 4

Specijalni interesi i dravni programi

Razlog neefikasnosti je i trgovanje poslanikim glasovima u cilju izglasavanja odreenih programa ili zakonskih predloga.

Preraspodela nacionalnog dohotka i politiki interesi

Preraspodelom nacionalnog dohotka postie se: 1. socijalni mir za drutvo i 2. ispunjavanje zahteva interesnih grupa na raun drugih. Socijalni transferi siromanima ne znae sigurne glasove za politiare. Primer su subvencije farmerima u SAD-u.

Nedovoljna motivisanost za poveanje efikasnosti dravne administracije

JS nije suoen sa profitnim kriterijumom i bankrotstvom. Nain za poveanje efikasnosti u JS je konkurencija i privatni sektor. Ali postoje sektori koji se ne mogu privatizovati (gradski saobraaj, eleznica i sl.). Kanadske privatne i javne eleznice su primer efikasnosti i jednog i drugog sektora.

PITANjA!

I pitanje: Osnovne ekonomske funkcije i

nain organizovanja aktivnosti drave u savremenim uslovima?
Osnovne ekonomske funkcije i nain organizovanja aktivnosti drave u savremenim uslovima je obavljanje est osnovnih funkcija bitnih za funkcionisanje trine privrede: prvo, obezbeuje pravni sistem kojim se definiu pravila ponaanja za sve ekonomske uesnike i kojima se titi svojina i ugovor; drugo, vri alokacionu funkciju kao vlasnik u pojedinim oblastima privreivanja, krupnih infrastrukturnih sistema; tree, vri regulacionu funkciju u svim onim oblastima gde trini mehanizam otkazuje ili gde drava ima posebnog interesa u pogledu uslova u kojima se odvija ekonomska aktivnost;

I pitanje: Osnovne ekonomske funkcije i

nain organizovanja aktivnosti drave u savremenim uslovima?
etvrto, vri stabilizacionu funkciju mehanizmima, instrumentima i merama ekonomske politike, stvara stabilne uslove privreivanja u uslovima kada to trini mehanizam nije u stanju da sam obezbedi; peto, vri redistributivnu i socijalnu funkciju jer putem svojih budetskih i drugih mehanizama obezbeuje vantrinu preraspodelu nacionalnog dohotka u korist pojedinih drutvenih grupa i slojeva; esto, vri razvojnu funkciju time to sprovodi razvojnu strategiju zemlje u skladu sa osnovnim ekonomskim i socijalnim ciljevima.

II pitanje: Problem racionalnog ignorisanja

prosenih glasaa i uloga posebnih interesnih grupa? Racionalno ignorisanje postoji, jer prosean glasa zna da njegov jedan glas ne moe odluiti rezultate izbora te stoga gubi motivaciju da troi svoje vreme radi informisanja o svemu to je neophodno za racionalno glasanje. Zbog toga glavnu ulogu na izborima dobijaju uticajne i dobro organizovane grupe koje ele da ostvare specifine interese.

II pitanje: Problem racionalnog ignorisanja

prosenih glasaa i uloga posebnih interesnih grupa? Mudar politiar e zaobii veinu neinformisanih i nezainteresovanih glasaa i poeti da slui interesima dobro organizovanih interesnih grupa.

Delovanje ovih grupa objanjava neefikasnost ekonomske politike drave u raznim podrujima (pirinana grupa u SAD).