Porodino pravo

Porodino pravo: pitanje prava na brak i usvajanje djece(lgbt zajednica) Nacionalna prava detaljno reguliu vrenje prava na brak, normirajui formalne i materijalne uslove za njegovo sklapanje. Uslovi koji se normiraju su bioloke, socijalne i psiholoke prirode: razliitost spolova, sposobnost za brak, zabranjeni stepen srodstva, zabrana bigamije, saglasnost i volja buduih branih drugova izraena u predvienoj formi. Veina nacionalnih prava normira kao jedan od uslova i razliitost spolova te je u tom smislu onemogueno zakljuivanje braka homoseksualnim osobama. Nadlenost za donoenje propisa iz oblasti porodinopravnih odnosa u Bosni i Hercegovini je na nivou entiteta Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, te Brko distrikta Bosne i Hercegovine. U tom smislu postoje tri zakona koja vae na razliitim teritorijama Bosne i Hercegovine: Porodini zakon Federacije Bosne i Hercegovine, Porodini zakon Republike Srpske i Porodini zakon Brko distrikta Bosne i Hercegovine, koji se principijelno meu sobom ne razlikuju. Porodini zakon Federacije Bosne i Hercegovine u lanu 6 definie brak kao zakonom ureenu zajednicu ivota mukarca i ene. Da bi uopte postojao brak, budui brani partneri trebaju biti osobe razliitog spola. Porodini zakon Republike Srpske i Porodini zakon Brko distrikta Bosne i Hercegovine u lanovima 4 na isti nain definiu brak, te i uslov da brak zakljuuju osobe razliitog spola. Ukoliko nije ispunjen uslov razliitosti spolova, sva tri zakona predviaju nitavost takvog braka, odnosno ne nestaju pravni uinci braka, odnosno smatra se da brak nije ni postojao. Vanbrana zajednica, koja je po svojim uincima izjednaena sa brakom jeste zajednica ivota mukarca i ene koji nisu u braku ili vanbranoj zajednici sa drugom osobom, koja traje najmanje tri godine ili krae ako je u njoj roeno dijete. Na isti nain Porodini zakon Brko distrikta odreuje pojam vanbrane zajednice, dok Porodini zakon Republike Srpske ostaje samo na odreenju da je to faktina zajednica ivota mukarca i ene. Dakle, pojam braka i vanbrane zajednice ne ostavlja dileme u pogledu sljedeeg: osobe istog spola ne mogu zakljuiti brak niti faktika zajednica ivota ima posljedice u pravu. Odnosno, ukoliko nije ispunjen uslov razliitosti spolova takav brak e se smatrati nitavnim, ne proizvodi pravno dejstvo, kao da nije niti postojao. Takoer, nijedan drugi zakon u Bosni i Hercegovini ne predvia neke oblike ugovorne forme istospolne zajednice. Ukoliko je u trenutku zakljuenja braka postojao uslov razliitosti spolova, koji je kasnije otpao zbog injenice da je jedan od branih partnera promijenio spol, postavlja se pitanje ta bi bilo sa takvim brakom? Pozitivno brano pravo Bosne i Hercegovine kao uslov postavlja razliitost spolova u trenutku zakljuenja braka to bi moglo voditi zakljuku da kasnije promjene spola branih partnera ne bi utjecale na postojanje braka. No, brak je zakonom ureena zajednica ivota mukarca i ene i takav bi brak, slijedei ovaj zakonski princip bio nitavan i oglaen kao zajednica koja nikad nije ni postojala.

Sva tri zakona predviaju usvojenje kao oblik porodino pravne zatite djece bez roditeljskog staranja ili odgovarajueg roditeljskog staranja kojim se zasniva roditeljski, odnosno srodniki odnos. Usvojiti se moe potpuno i nepotpuno. Potpunim usvojenjem izmeu usvajatelja i njegovih srodnika, sa jedne strane, i usvojenika i njegovih potomaka, sa druge strane, zasniva se neraskidiv odnos srodnika jednak krvnom srodstvu. Potpuno usvojiti mogu samo brani partneri zajedniki, te maeha ili ouh djetata koje se usvaja. Vanbrani partneri koji ive najmanje pet godina u vanbranoj zajednici mogu potpuno usvojiti dijete. Nepotpuno usvojenje je raskidivi oblik usvojenja, te se moe usvojiti dijete do navrene 18. godine ivota. Nepotpuno mogu usvojiti dijete brani partneri zajedniki ili jedan brani partner uz pristanak drugog, te maeha ili ouh djeteta koje se usvaja. Izuzetno, nepotpuno mogu usvojiti osobe koje nisu u braku i vanbrani partneri koji ive u vanbranoj zajednici koja traje najmanje 5 godina ukoliko za to ostoje naroito opravdani razlozi. Koji su to naroito opravdani razlozi odluuje organ starateljstva. Nepotpunim usvojenjem nastaju izmeu usvajatelja, sa jedne strane, te usvojenika i njegovih potomaka, sa druge strane, prava i dunosti koje prema zakonu postoje izmeu roditelja i djece, ako zakonom nije drugaije ureeno. No, nepotpuno usvojenje ima ogranieno dejstvo u smislu da je raskidivo te ga moe raskinuti organ starateljstva ex officio ili na prijedlog usvajatelja, odnosno o raskidu nepotpunog usvojenja moe odluiti i organ starateljstva na pojedinaan ili zajedniki zahtjev usvajatelja i punoljetnog usvojenika, ako utvrdi da za to postoje opravdani razlozlozi. Druga specifinost nepotpunog usvojenja je u tome to ono ne utjee na prava i dunosti usvojenika prema njegovim roditeljima i drugim srodnicima na nain na koji utjee potpuno usvojenje. Porodini zakon Brko distrikta Bosne i Hercegovine na identian nain kao Porodini zakon Federacije Bosne i Hercegovine regulie oblast usvojenja. Porodini zakon Republike Srpske odstupa neznatno. Moe se zakljuiti da porodino pravo Bosne i Hercegovine omoguuje potpuno usvojenje branim ili vanbranim partnerima. Poto pravni uinci braka, odnosno vanbrane zajednice postoje ukoliko je ispunjen uslov razliitosti spolova, pravo na usvajanje je onemogueno osobama istospolne orijentacije. Nepotpuno usvojenje, koje je raskidivo, daje mogunost samcima da usvoje to bi, gledajui sa formalnog aspekta, davalo pravo samcima homoseksualcima i lezbejkama pravo da usvoje. Poto odluke o tome donosi organ starateljstva, pitanje je kako bi ta tijela reagovala na seksualnu orijentaciju potencijalnog usvojitelja.