UNIVERZITET U SARAJEVU

ELEKTROTEHNIKI FAKULTET SARAJEVO

------------------------------------------------------------------------------------------------------------









Prof. dr. sc. Huse Fatki








INENJERSKA MATEMATIKA 1















------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
TAMPARIJA FOJNICA d.d.
Sarajevo, 2012.


All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval
system or transmitted in any form or by any means, mechanical, photocopying, recording, or
otherwise, without the prior permission of the Author (E-mails: <hfatkic@etf.unsa.ba>;
<fatkic.huse@bih.net.ba>; <noviimidz@yahoo.com>).
IV




S A D R A J

Strana

Predgovor

Glava 1. Uvod: Pripremni materijal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1.*Iskazi i predikati. Simboli matematike logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.2. Skupovi, relacije i preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
1.2.1.* Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.2.2.* Relacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.2.3. Preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1.3. Realni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
1.3.1. Polje realnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
1.3.2. Neki istaknuti podskupovi skupa realnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
1.3.3.* Posljedice aksiome neprekidnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
1.3.4. Metod indukcije, stepeni i Newtonova binomna formula . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
1.4. Kompleksni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
1.4.1. Kompleksni brojevi u obliku parova i u algebarskom obliku . . . . . . . . . . . . . . . 43
1.4.2. Kompleksni brojevi u trigonometrijskom i u eksponencijalnom obliku . . . . . . . . . . 47

Glava 2. Nizovi i redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
2.1.*Openito o nizovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
2.2. Pojam i osnovna svojstva granine vrijednosti niza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
2.3. Podnizovi. Take gomilanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
2.4. Cauchyjev princip konvergencije. Monotoni nizovi. Broj e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
2.5. Pojam i neka svojstva beskonanog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
2.6. Pozitivni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
2.7. Redovi s lanovima proizvoljnog znaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
2.7.1. Osnovni kriterijumi konvergencije redova s lanovima proizvoljnog znaka . . . . . . . 81
2.7.2. Apsolutna konvergencija redova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
2.7.3.* Svojstva asocijativnosti i komutativnosti redova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
2.7.4.* Mnoenje redova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
2.8.* Beskonani proizvodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
2.8.1. Osnovna svojstva beskonanih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
2.8.2. Beskonani proizvodi i redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
88
2.9. Rijeeni zadaci o nizovima i beskonanim redovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
2.10. Redovi kompleksnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Glava 3. Realne funkcije jedne realne promjenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(Opta svojstva, osnovne elementarne i inenjerske funkcije i limesi)
99
3.1. Pojam i jednostavna svojstva realne funkcije jedne realne promjenljive . . . . . . . . . . . . . . 99
3.1.1. Pojam i zadavanje realne funkcije realne promjenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
3.1.2. Grafik realne funkcije realne promjenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
3.1.3. Funkcije zadane parametarski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
3.1.4. Jednostavna svojstva realnih funkcija realne promjenljive . . . . . . . . . . . . . . . .
Specijalne klase realnih funkcija
105
3.2. Pojam granine vrijednosti (limesa) realne funkcije realne promjenljive . . . . . . . . . . . . . 109
3.3. Opta svojstva konanih i beskonanih graninih vrijednosti funkcija . . . . . . . . . . . . . . 115
3.4. Osnovne elementarne funkcije realne promjenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

V

3.4.1.*Pojmovi stepena, korijena i logaritma. Eksponencijalne i logaritamske funkcije . . . . . . 119
3.4.2. Stepena funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
3.4.3. Trigonometrijske i inverzne trigonometrijske funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
3.5.*Cauchyjev princip egzistencije limesa realne funkcije. Egzistencija . . . . . . . . . . . . . . .
limesa monotone funkcije
132
3.6.*Granina vrijednost sloene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
3.7. Neke znaajne granine vrijednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
3.8.*Asimptotske oznake o, O, ~ . Komparacija beskonano malih /velikih veliina . . . . . . . . . .
i primjena asimptotskih razvoja na izraunavanje limesa
137
3.9. Rijeeni zadaci o limesima funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

Glava 4. Neprekidnost funkcija. Elementarne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
4.1. Neprekidnost i take prekida funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
4.2. Lokalna svojstva neprekidnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
150
4.3. Globalna svojstva neprekidnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
4.4.*Neprekidne funkcije inverzne nprekidnoj strogo monotonoj funkciji . . . . . . . . . . . . . . 163
4.5. Elementarne funkcije i njihova neprekidnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
4.6. Kompleksne funkcije. Osnovne elementarne kompleksne funkcije. Realne i . . . . . . . . . . .
kompleksne hiperbolike funkcije i inverzne hiperbolike funkcije
168

Glava 5. Diferencijalni raun realnih funkcija jedne realne promjenljive . . . . . . . . . 172
5.1. Izvod realne funkcije realne promjenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
5.1.1. Pojam izvoda (derivacije) funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
5.1.2. Geometrijsko znaenje izvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
5.1.3. Mehaniko znaenje izvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
5.2. Diferencijabilnost i diferencijal funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
5.3. Pravila (formalizam) diferenciranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
182
5.3.1. Osnovna pravila diferenciranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
5.3.2. Izvod inverzne i sloene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
5.3.3. Tablica izvoda i tehnika diferenciranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
5.3.4. Logaritamski izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
5.4. Geometrijsko znaenje diferencijala i diferencijal sloene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . 187
5.5. Upotreba Leibnizove oznake izvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
5.6. Izvodi i diferencijali drugog ili vieg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
5.7. Osnovne teoreme diferencijalnog rauna. L' Hospitalovo pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . 193
5.8. Taylorov polinom i Taylorova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
5.8.1. Taylorov polinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
5.8.2. Taylorova teorema srednje vrijednosti Taylorova formula . . . . . . . . . . . . . . . 205
5.8.3. Rijeeni zadaci o Taylorovoj formuli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
5.9. Primjene diferencijalnog rauna na ispitivanje funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
5.9.1. Monotonost funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
5.9.2. Lokalne ekstremne vrijednosti funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
5.9.3. Konveknost, konkavnost i prevojne take funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
5.9.4.*Jensenova nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
5.9.5. Grafiko prikazivanje funkcija postupak ispitivanja toka i crtanja grafika funkcija . . . . 220

Glava 6. Neodreeni integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
6.2. Osnovna svojstva neodreenog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
6.3. Neposredno integriranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
6.3.1. Osnovna pravila integriranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
6.3.2. Tablica (jednostavnih) integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
6.3.3. Integriranje prethodnim svoenjem na oblik diferencijala . . . . . . . . . . . . . . . . 228
6.4. Metoda zamjene promjenljive u neodreenom integralu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229
VI

6.5. Metoda parcijalne integracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
6.6. Integriranje metodom rekurzivnih formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
6.7 Integriranje racionalnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
6.8. Integriranje nekih iracionalnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
6.8.1. Integriranje algebarskih iracionalnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
6.8.2.Integriranje nekih transcendentnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256
6.9. Integriranje trigonometrijskih i hiperbolnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258
6.10. Neki integrali koji se ne izraavaju pomou elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . 264

Glava 7. Odreeni integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
7.1.*O problemu izraunavanja povrine i razvoju integralnog rauna . . . . . . . . . . . . . . . . 269
7.2. Pojam odreenog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
7.3. Klase integrabilnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277
7.4.*Odreeni integral na skupu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281
7.5. Osnovna svojstva integrabilnih funkcija i odreenih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
7.6. Svojstva integrabilnih funkcija koja su zadana nejednakostima . . . . . . . . . . . . . . . . .
(Monotonost i procjena odreenog integrala)
284
7.7. Teoreme o srednjoj vrijednosti odreenog integrala. Fundamentalne teoreme integralnog rauna . 285
7.8. Integral kao sloena funkcija gornje granice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
7.9. Zamjena promjenljive u odreenom integralu. Parcijalna integracija . . . . . . . . . . . . . . 290

Glava 8. Nesvojstveni (nepravi) integrali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292
8.1. Definicije i primjeri nesvojstvenih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
8.2. Glavna vrijednost nesvojstvenih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297
8.3. Osnovna svojstva nesvojstvenih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
8.4. Neki kriterijumi za ispitivanje konvergencije nesvojstvenih . . . . . . . . . . . . . . . . . .
integrala. Apsolutna konvergencija
302
8.5.*Rjeenja nekih sloenijih zadataka o nesvojstvenim integralima . . . . . . . . . . . . . . . . 305

Glava 9. Neke primjene integralnog rauna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309
9.1. Izraunavanje povrine likova u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(Kvadratura ravnih likova u Dekartovim i polarnim koordinatama)
309
9.2. Izraunavanje duine luka krive (Rektifikacija krivih) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312
9.3. Izraunavanje zapremine obrtnih tijela (Kubatura obrtnih tijela) . . . . . . . . . . . . . . . . . 315
9.4. Izraunavanje povrine obrtnih povri (Komplanacija obrtnih povri) . . . . . . . . . . . . . . 316

Glava 10. Redovi funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
10.1. Funkcionalni nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
10.2. Funkcionalni redovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
10.2.1. Uvodni pojmovi o funkcionalnim redovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
321
10.2.2. Uniformna konvergencija funkcionalnih redova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Cauchyjev i Weierstrassov kriterij uniformne konvergencije
322
10.2.3. Funkcionalna svojstva sume reda funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
10.3. Stepeni (potencijalni) redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
10.4. Taylorov i Maclaurinov red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328
10.5. Kompleksni stepeni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332






VII


IZ PREDGOVORA

Ova knjiga je raena prvenstveno kao univerzitetski udbenik namijenjen studentima koji
sluaju predmet Inenjerska matematika 1 (IM1) po novom (bolonjskom) nastavnom programu
Elektrotehnikog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Meutim, ova knjiga moe biti od velike
pomoi i koristi i studentima svih ostalih tehnikih fakulteta (na matematikim predmetima
i/ili njihovim primjenama), kao i studentima drugih fakulteta, gdje se matematika studira ili
koristi u okviru njenih primjena. Ova knjiga je korisna i inenjerima i profesorima matematike
i/ ili fizike. Pored toga, knjiga moe biti od koristi i svima onima koji ele proiriti i produbiti
svoje znanje iz oblasti matematike analize i njenih primjena-teorijskih osnova diferencijalnog i
integralnog rauna, koji su, po optoj ocjeni, najbriljantnije tvorevine ljudskog uma.
Knjiga je organizovana u deset poglavlja, kako slijedi.
U prvom poglavlju Uvod: Pripremni materijal obraene su osnove matematike logike,
teorije skupova i teorije realnih i kompleksnih brojeva, u mjeri koja je potrebna za praenje
ostalih poglavlja ovog djela.

Drugo poglavlje Nizovi i redovi obuhvata osnovne pojmove i injenice o nizovima i
redovima realnih brojeva. Definirani su opti pojmovi niza, granine vrijednosti niza, take
gomilanja niza, (beskonanog) reda, konvergencije i divergencije niza i reda, te navedena
osnovna svojstva konvergentnih nizova i redova. Obraeni su (Eulerov) broj e, znaajne
granine vrijednosti, osnovni kriterijumi konvergencije pozitivnih redova i redova s
lanovima proizvoljnog znaka. U cilju potpunosti i proirivanja znanja (istaknutisa
oznakom*
)
) dodatno su obraeni i svojstva asocijativnosti i komutativnosti redova,
mnoenje redova i beskonani proizvodi, kao i neki sloeniji sadraji (izvoenja, u obliku
stavova, teorema i sl., svojstava vanijih pojmova) u nekim od ostalih paragrafa /odjeljaka .
Na kraju ovog poglavlja ukratko su obraeni i uvodni pojmovi o redovima kompleksnih
brojeva, te, u okviru posebnog paragrafa Rijeeni zadaci o nizovima i redovima detaljno
su rijeeni odreeni ilustrativni zadaci kao nadopuna rijeenim primjerima navedenim uz
definicije pojmova i njihovih osnovnih svojstava u okviru pojedinih paragrafa ovog
poglavlja. Neki sloeniji zadaci su oznaeni znakom*
)
, a neki postavljeni za samostalno
vjebanje, pri emu je za neke od njih citirana referenca iz popisa koritene literature u kojoj
je navedeno rjeenje ili rezultat/odgovor s uputom. Ovako je postupljeno i u svim ostalim
sloenijim i/ili znaajnijim poglavljima ove knjige da bi se olakalo koritenje ovog djela i
omoguilo postepeno savladanje osnovnih znanja iz razmatrane oblasti.

U treem poglavlju Realne funkcije jedne realne promjenljive obraeni su pojam i
jednostavna svojstva realne funkcije jedne realne nezavisne promjenljive, primjeri
inenjerskih funkcija, pojam i opte osobine limesa realne funkcije realne promjenljive,
beskonano male i beskonano velike veliine i njihovne osnovne primjene. U okviru
paragrafa Rijeeni zadaci o limesima funkcija, pokazano je kako se vri primjena znaajnih
limesa u praktinim izraunavanjima pojedinih ostalih limesa funkcija jedne promjenljive.

U etvrtom poglavlju Neprekidnost funkcija. Elementarne funkcije se zaokruuje
izlaganje osnova inenjerske matematike analize, vodei rauna da je prouavanje funkcija
centralni zadatak inenjerske matematike, budui da se mnoge varijable od interesa za
inenjere, npr. napon U, otpor R, jaina struje I, vrijeme t, snaga P, mogu povezati odnosno
opisati, koristei pojmove funkcija (npr., P = I
2
R i dr.). U tom smislu, u ovom poglavlju su
obraeni pojmovi neprekidnosti, taaka prekida i singulariteta funkcija, lokalna i globalna
VIII

svojstva neprekidnih funkcija, te elementarne realne funkcije i osnovne elementarne
kompleksne funkcije.

U okviru petog poglavlja Diferencijalni raun realnih funkcija jedne realne promjenljive
obraene su osnove diferencijalnog rauna i njegova primjena.Uvedeni su pojmovi izvoda,
diferencijabilnosti i diferencijala funkcije, detaljno objanjeno geometrijsko i mehaniko
znaenje izvoda, te izvedena pravila diferenciranja i pokazano kako se ona praktino
primjenjuju. Zatim su obraene osnovne teoreme diferencijalnog rauna i primjena
diferencijalnog rauna na ispitivanje toka i grafiko prikazivanje funkcija.

U estom poglavlju Neodreeni integral uvedeni su pojmovi primitivne funkcije i
neodreenog integrala, navedena njihova osnovna svojstva i detaljno opisane osnovne
metode integracije, teintegracija racionalnih, nekih algebarskih iracionalnih, trigonometrijskih,
hiperbolnih i nekih drugih vanih trancendentnih funkcija.

U sedmom poglavlju Odreeni integral definisani su pojmovi integrabilnosti i odreenog
integrala (u Riemannovom smislu) na segmentu i na proizvoljnom ogranienom podskupu
skupa realnih pojmova, izvedena osnovna svojstva integrabilnih funkcija i odreenog
integrala i dokazane fundamentalne teoreme integralnog rauna (o postojanju primitivne
funkcije za svaku neprekidnu funkciju na proizvoljnom podrazmaku skupa realnih brojeva i o
vezi izmeu odreenog i neodreenog integrala / Newton-Leibnizova formula). Takoe su
opisani i postupci zamjene promjenljive i parcijalne integracije pri izraunavanju odreenih
integrala. Naveden je niz ilustrativnih primjera za ispitivanje integrabilnosti funkcija i
izraunavanje odreenih integrala.

Osmo poglavlje Nesvojstveni integrali sadri definicije i primjere nesvojstvenih integrala
prve i druge vrste, te njihova osnovna svojstva i najvanije kriterijume za ispitivanje
konvergencije nesvojstvenih integrala.

U devetom poglavlju Primjene integralnog rauna u geometriji obraene su neke od
njegovih mnogobrojnih primjena u nizu naunih oblasti. Navedene su precizne definicije
pojmova povrine lika u ravni, duine luka krive, zapremine obrtnih tijela i povrine obrtnih
povri koje nastaju obrtanjem krive oko koordinantne ose, a zatim su navedeni obrasci za
izraunavanje vrijednosti nekih od tih veliina te isti primijenjeni na konkretnim sluajevima.
Takoe su navedene i opte formule za izraunavanje povrine omotaa i zapremine obrtnih
tijela koja nastaju obrtanjem krive oko proizvoljne prave, koje imaju veliki praktini znaaj
(budui da se njihovom primjenom izbjegavaju translacija i rotacija koordinatnog sistema
koje esto dovode do znaajnog uslonjavanja odgovarajuih podintegralnih izraza u
klasinim formulama za izraunavanje povrine i zapremine obrtnih tijela).

Deseto poglavlje Redovi funkcija sadri materijal o funkcionalnim nizovima i optim
funkcionalnim redovima u obimu koji je potreban za prouavanje stepenih i Taylorovih
redova. U tom smislu se prvo daje pregled osnovnih injenica o nizovima i redovima funkcija
s posebnim osvrtom na njihovu uniformnu konvergenciju, a zatim se obrauju stepeni redovi,
te Taylorovi i Maclaurinovi redovi.


Za svako poglavlje obraene su najnunije teorijske osnove, tako da su u znatnom dijelu
zaobieni sloeni matematiki formalizmi i matematike apstrakcije na nain da je

IX

odgovarajui teorijski dio gradiva objanjen na dovoljnom broju detaljno izraenih tipinih
primjera i drugih zadataka.

Ova knjiga nastala je kao rezultat predavanja i auditornih vjebi koje je autor drao niz
godina studentima prve i druge godine studija po starom sistemu (Ante Bologna) i studentima
prve godine prvog ciklusa studija po novom sistemu (Bachelors studij) na Elektrotehnikom
fakultetu Univerziteta u Sarajevu, kao i studentima Prirodno-matematikog fakulteta,
Graevinskog fakulteta i Fakulteta za saobraaj i komunikacije Univerziteta u Sarajevu. Na
nekim mjestima u knjizi su citirane reference iz popisa koritene literature u kojima
zainteresovani mogu nai detaljnije obraene odgovarajue oblasti ili njihove pojedine
dijelove.
.
.
.



Sarajevo, 2012. Huse Fatki










1




Lake je nauit matematiku
nego raditi bez nje.
( B U S E )



G L A V A 1

UVOD: PRIPREMNI MATERIJAL

U ovom poglavlju izlaemo samo neke dijelove pripremnog materijala, prvenstveno osnovne
matematike oznake i termine koji se koriste u daljnjem izlaganju u ovoj knjizi, a za koje se inae
pretpostavlja da su itaocu uglavnom poznati iz srednje kole ili da e ih upoznati u uvodnom
dijelu iz univerzitetskog nastavnog predmeta linearna algebra i geometrija (v. [1], [9] i [15-18]).

Cilj koji se eli postii u ovoj knjizi je da se uvedu osnovni pojmovi, prikau glavne ideje i
osnovni rezultati diferencijalnog i integralnog rauna za realne funkcije jedne realne
promjenljive, te da se pokae tipina logika struktura matematskog jezika, razvije navika za
nunu strogost pri razmatranju i provjeri hipoteza, kao i da se konsolidira znanje iz elementarne
matematike.


1.1. Iskazi i predikati. Simboli matematike logike

Cjelokupno ljudsko saznanje poinje sa
opaanjima, odatle ide ka pojmovima i
zavrava se idejama.
( K A N T )

U svakoj znanosti, osim rijeima iz svakodnevnog ivota (ije nam je znaenje dobro
poznato), koriste se i razne "strune rijei" (izrazi ili termini). Svaki pojam izraen nekim
strunim terminom treba na neki nain objasniti, definirati koristei se pri tom drugim,
poznatim ili jednostavnijim pojmovima. No, jasno je da lanac objanjavanja jednog pojma
drugim mora imati svoj kraj. Taj lanac prestaje kad doemo do nekog pojma koji ne moemo
objasniti jednostavnijim pojmom. Tako se u osnovnoj koli dolazi do pojma skupa, take,
prave itd. Tada jedino preostaje da takve pojmove objasnimo tako da navodimo primjere iz
svijeta oko nas koji e nam omoguiti da shvatimo ta se pod tim pojmovima podrazumijeva.
Takve pojmove nazivamo osnovnim pojmovima. Isto tako kao to svaki pojam nije mogue
definirati, ne moe se ni svaka tvrdnja dokazati.

Neke tvrdnje moramo prihvatiti kao istinite bez dokaza i takve tvrdnje zovu se osnovne
tvrdnje ili aksiomi. Pomou njih i/ili definicija dokazujemo dokazne tvrdnje (teoreme,
stavove, pouke); dokazujui da su one logika posljedica aksioma i definicija i, eventualno,
ve dokazanih tvrdnji.
Openito se pod pojmom logika podrazumijeva nauka o metodama (nainima, postupcima,
zakonima) miljenja (zakljuivanja, rasuivanja). Matematika logika je onaj dio logike u

2

kojem se dominantno primjenjuje matematiki aparat radi izvoenja prvenstveno matematikih
rasuivanja (zakljuivanja).

Dio matematike logike koji prouava iskaze (izjave, logike sudove) naziva se logika
iskaza (Booleova algebra iskaza, iskazni raun, raun izjava) imogue ju je zasnovati
aksiomatski. Meutim, za potrebe i ciljeve ovog kursa dovoljno je to uiniti intuitivno, opisno
(na zadovoljavajui, popularan nain). U tom smislu, u logici iskaza polazimo od jednog
skupa oznaimo ga sa I ije elemente nazivamo iskazima i pretpostavljamo da svaki iskaz
ima jednu i samo jednu od osobina :
(i) istinit je (taan je),
(ii) laan je (netaan je, neistinit je).

Iskazi se obino oznaavaju malim slovima latinice : p, q, r, ... (sa ili bez indeksa). Iskazna
logika moe imati razne interpretacije (realizacije). Jedna od njih je da iskaze interpretiramo
kao smislene reenice nekog govornog jezika (npr. engleskog jezika) koje mogu biti samo
istinite ili samo lane. U matematici se istinit iskaz naziva stav (tvrdnja, teorema).

Primjer 1.1.1.
a) "Broj 2 je vei od broja 1" primjer je iskaza i to istinitog.
b) "Broj 1 2
32
+ je prost broj" primjer je lanog iskaza jer je

6700417 641 1 2
32
= + , tj. 1 2
32
+ nije prost broj nego sloen broj.
c) Upitne reenice nisu iskazi.

Svojstva istinitosti i lanosti nazivaju se jednim imenom istinitosne vrijednosti iskaza.
injenica da je I pe taan oznaava se sa t (p) = T ili ( ) 1 = p t , a injenica da je I q e
laan oznaava se sa ( ) = q t ili ( ) 0 = q t . Da bi se pravila razlika izmeu iskaza i njegove
vrijednosti istinitosti, ponekad se iskazi oznaavaju velikim slovima, a odgovarajue
vrijednosti istinitosti malim slovima.

Iz pojedinih iskaza (tj. od elemenata skupa I ) tvorimo nove sloene iskaze povezujui
polazne iskaze veznicima, odnosno negirajui ih.

Konjunkcija q p . (ili q p & ) dvaju iskaza p, q je sloeni iskaz, nastao povezivanjem
iskaza q p, veznikom i za koji se upotrebljava simbol . (ili &). Po definiciji iskaz q p .
istinit je ako i samo ako su oba iskaza p, q istinita ; q p . se ita p i q (ili p et q).

Primjer 1.1.2. Ako imamo iskaze p: "Broj 5 je vei od broja 10", q: "Kroz svake dvije
razliite take ravni prolazi jedna prava", onda je p lano, q istinito, pa je q p . lano.

Disjunkcija (ukljuna, inkluzivna disjunkcija) q p v je sloeni iskaz, koji je laan ako i
samo ako su oba iskaza q p, lana ; q p v se ita p ili q (ili p vel q; vel latinski znai ili, pri
emu se mogunosti o kojima je rije ne iskljuuju).

Primjer 1.1.3. Za odabrane p, q kao u primjeru 1.1.2. konjunkcija q p v je istinit iskaz.

Implikacija q p je sloeni iskaz koji je laan ako i samo ako je iskaz p istinit i iskaz
q laan, a istinit u svim drugim sluajevima; ita se p povlai q (ili p implicira q ili ako p



3
onda q). Za iskaz p q kaemo da je obrat iskaza q p . Ako je iskaz q p istinit,
onda govorimo : p je dovoljan uslov za q, ili q je potreban uslov za p.

Ekvivalencija q p je sloeni iskaz koji je istinit ako i samo ako su oba iskaza p, q
istinita, ili kada su oba lana; ita se p je ekvivalentno sa q ili p je ako i samo ako je q (ako i
samo ako krae piemo akko). Kae se da je uslov p ekvivalentan uslovu q ako je istinito
( ) ( ) p q q p . . Tada se jo kae : p je potreban i dovoljan uslov za q ili q vrijedi akko
vrijedi p .

Negacija p (ili p ili p' ) je iskaz koji je istinit akko je iskaz p laan i koji je netaan
akko je iskaz p taan; ita se nije p (ili ne p ili non p).

esto se koriste i sloeni iskazi : ekskluzivna (iskljuna) disjunkcija q pv (ita se ili p ili
q), pri emu je ( )
'
= v q p q p ; Shefferova operacija q p | (ita se p efer q), gdje je
( )
'
. = | q p q p ; Pirsova (ili Lukasiewiczeva) operacija q p + (ita se p pirs q ili p
lukajevi q), za koju vrijedi ( )
'
v = + q p q p .
Pomou uvedenih logikih operacija (odnosno simbola matematike logike) mogue je
formirati, takoe i sloene iskaze (iskazne formule) koji zavise ne samo od dva ve i od
proizvoljnog (konanog) broja polaznih iskaza, pri emu polazne iskaze smatramo
specijalnim sluajevima sloenih iskaza. Za iskaznu formulu F (sloeni iskaz) kaemo da je
tautologija (identiki istinita) akko je ( ) F t = T za sve vrijednosti svih njenih iskaznih slova
(iskaza).

Razmotrimo reenicu "Broj x je djeljiv sa y.". U toj reenici nisu odreeni x i y, pa se ne
moe utvrditi ni da je ona istinita ni da je lana. Zato ta reenica i nije iskaz. Meutim, ako
zamijenimo za x i y odreene brojeve, dobit emo iskaz. Za ovakve reenice kaemo da su
iskazne (izjavne) ili Booleove funkcije, za x i y da su (predmetne) promjenljive veliine
(varijable), a za odnos meu njima kojeg iskazna funkcija izrie da je predikat. Ako u
prethodnom primjeru predikat "... je djeljiv sa ..." oznaimo sa P, navedena iskazna funkcija
moe se zapisati u obliku ( ) y x P , . U tom sluaju kaemo da imamo dvodimenzionalni
(dvomjesni) predikat (ili predikat duine 2). Optije, predikat moe biti i n dimenzionalni
(predikat duine n) za neN
o
, N
o
= { 0, 1, 2, ... } pri emu se pod predikatima duine 0
smatraju prosti iskazi (tj. elementi skupa I).
Koristei pojam preslikavanja (funkcije) /koji emo u narednom paragrafu i definirati/,
gornju opisnu definiciju predikata moemo precizirati na sljedei nain: predikat duine n ,
(neN, N = { 0, 1, 2, ... }), definiran na skupu S
n
(= S x S x ... x S = {(x
1
, ... ,x
n
): x
i
eS, i = 1, 2,
... , n}),

je funkcija I S P
n
: od n nezavisno promjenljivih. Analogno kao i iskazni raun i
predikatski raun se moe razviti, a i aksiomatski zasnovati.

Primjena neodreenih zamjenica (operacija) svaki (oznaka ) i neki (postoji) (oznaka -)
na sve varijable iskazne funkcije prevodi iskaznu funkciju u iskaz. Te operacije se zovu
kvantori (kvantifikatori) i to operacija se zove univerzalni kvantor, a operacija -
egzistencijalni kvantor. (Formalnije se pojam univerzalnog, a analogno i egzistencijalnog
kvantora definira ovako: Neka je ( ) x P bilo koji predikat duine 1, definiran na datom skupu
S. Tada pod univerzalnim kvantorom koji oznaavamo sa , podrazumijevamo operaciju

4

koja predikatu ( ) x P pridruuje iskaz "Svaki x ima svojstvo ( ) x P " koji je taan akko je
predikat ( ) x P identiki istinit predikat na S.)

Ako je ( ) x P iskazna funkcija, te je iskaz ( ) a P taan za proizvoljno odabran a koji dolazi
u obzir, onda je taan i iskaz ( ) ( ) x P x (pravilo generalizacije). Od date izjavne funkcije
( ) y x P , mogu se formirati iskazi ( ) ( ) ( ) y x P x y , - . esto se upotrebljavaju i kvantori
ogranienog opsega ( ) X xe , odnosno ( ) Y y e - .

Primjer 1.1.4. Ako je ( ) x P predikat duine 1, definiran na N sa : "x je prost broj", onda
je ( ) ( ) x P x : "Svaki x je prost broj" netaan iskaz ( vezuje promjenljivu x), dok je
( ) ( ) x P x - : "Postoji x koji je prost broj" taan iskaz.

Ako je zadana iskazna formula, onda je njena istinitosna vrijednost potpuno odreena
istinitosnim vrijednostima (prostih) iskaza koji je obrazuju. Npr., ako sa ( ) q p F F , =
oznaimo iskaznu formulu ( ) ( ) p q q p ' ' (zakon kontrapozicije), onda istinitosna
vrijednost formule ( ) q p F F , = zavisi od istinitosnih vrijednosti iskaza q p, na nain
prikazan sljedeom tablicom (koju zovemo istinitosna tablica formule ( ) q p F F , = ):

( ) p t ( ) q t ( ) q p t ( ) p' t ( ) q' t ( ) p q ' ' t ( ) F t
T T T T T
T T T
T T T T T
T T T T T

Dakle, ( ) = F t T bez obzira kakve su vrijednosti iskaza q p, , pa je iskazna formula
( ) ( ) p q q p ' ' tautologija.

Zadatak 1.1.1. Bez upotrebe tablice istinitosti, dokazati zakon kontrapozicije.
Dokaz: Oznaimo sa ( ) q p L , formulu q p , a sa ( ) q p D , formulu p q ' ' . Tada
imamo : ( ) q p L , je netano akko je ( ) = p t T i ( ) = q t , a tana u svim drugim sluajevima.
Formula ( ) q p D , je netana akko je ( ) = ' q t T i ( ) = ' p t , a tana u svim drugim sluajevima.
Ovo znai isto to i ( ) q p D , je netano akko je ( ) = q t i ( ) = p t T, a tano u svim drugim
sluajevima. Otuda slijedi da je formula ( ) q p L L , = netana akko je ( ) q p D D , = netana i
( ) q p L L , = je tana akko je formula ( ) q p D D , = tana. To znai da je D L tautologija
(tj. F je tautologija).

Zadatak 1.1.2. Sa i bez upotrebe tablica istinitosti, dokazati tzv. pravilo otkidanja
(modusponens) ( ) ( ) q q p p . i De Morganove zakone ( ) q p q p ' v '
'
. ,
( ) q p q p ' . '
'
v .
Dokaz : Dokazuje se potpuno analogno kao i zakon kontrapozicije.

Zadatak 1.1.3. Ispitati da li je formula ((p q) r) p tautologija ili identiki
neistinita.



5

Rjeenje : Tablica istinitosti zadane formule je:

p q
r
q p r q p ) ( p r q p ) ) ((
T T T T T T
T T T
T T T T
T T T
T T T T
T T T
T T T
T T

Iz posljednje kolone slijedi da data formula nije ni tautologija (identiki tana) ni identiki
netana.

Primijetimo da gornja formula ima tri promjenljive p, q, r i da njena istinitosna tablica
ima 2
3
= 8 vrsta (broj kolona iskazne formule zavisi od njene strukture).
Openito, ako neka iskazna formula ima n promjenljivih, onda njena tablica istinitosti ima
2
n
vrsta.

Osim opisane interpretacije logike iskaza (u kojoj se iskazna slova interpretiraju kao
reenice nekog govornog jezika), postoje i mnoge drugaije interpretacije (relejno prekidaka
interpretacija, modulo 2 interpretacija, aritmetika interpretacija, skupovna interpretacija i
dr.).

U relejno-prekidakoj interpretaciji iskazna slova p, q, r, ... interpretiramo kao relejne
prekidae, a simbole T, interpretiramo redom kao ukljuen, iskljuen. Negacije iskaznih
slova, tj. formule p', q', ... interpretiramo takoer kao relejne prekidae. Iskaz p' koji odgovara
elektrinom kolu u kojem pri poloaju prekidaa na iskljueno gori sijalica, i obrnuto,
predstavljaju negaciju iskaza kojem odgovaraju elektrina kola na sl. 1.1.1. i 1.1.2. i prikazan
je na slici 1.1.3.




Ako su p, q iskazna slova, onda q p . i q p v redom interpretiramo kao sljedee relejne
mree (strujna kola, strujni/elektrini krugovi):




p p
p'
Sl. 1.1.1. Sl. 1.1.2. Sl. 1.1.3.
p q
y
Sl. 1.1.4. Sl. 1.1.5.
y = p q
q
y = p q
y
p
q

6

Budui da se simboli v + | , , , , q p q p mogu izraziti pomou simbola , ., v (jer
je q p ekvivalentno sa q p v , q p ekvivalentno sa ( q p ) .( p q ), itd.), to se
lako vidi kako izgledaju strujni krugovi koji odgovaraju formulama q p , q p , ... .

Zadatak 1.1.4. a) Nacrtati kolo struje (sa samo dva prekidaa) koje odgovara implikaciji
p q (odnosno jednaini p q Y = ).
b) Potrebno je da se osvjetljenje nekog stepenita regulie pomou dva prekidaa, jednog
dole i jednog gore. Okreui bilo koji prekida zahtijevamo da se moe upaliti ili ugasiti
osvjetljenje. Formirajte tablicu koja daje rjeenje postavljenog problema, a zatim napiite
odgovarajuu Booleovu jednainu za taj problem i nacrtajte elektrini krug (kolo struje) koji
odgovara toj jednaini.
Uputa. Ako istinitom iskazu (logikom sudu) pridruimo prekida u horizontalnom
poloaju, a neistinitom iskazu pridruimo prekida u vertikalnom poloaju, moemo svaki
iskaz predoiti elektrinim krugom (strujnim kolom) kojim struja tee ako i samo ako je
pripadni iskaz istinit (v. [19], zad. 165).

Zadatak 1.1.5. a) Izraziti logike simbole , , , , | + v pomou (logikih) simbola
, ., v.
b) Izraziti pomou Shefferove operacije/funkcije x y | svaku od sljedeih logikih
operacija /(Booleovih funkcija): , , , , , , x x y x y x y x y x y x y

+ . v v .


1.2. Skupovi, relacije i preslikavanja

Nauka o istoj matematici u svom savremenom
razvoju moe se smatrati najoriginalnijim
stvaranjem ljudskog duha.
(VA J T H I D )

U ovom paragrafu opisujemo neka osnovna svojstva skupova i operacija s njima, te
dajemo pregled pojmova binarne relacije, relacije ekvivalencije, relacije poretka, maksimuma
(minimuma) i supremuma (infimuma) skupa, preslikavanja (funkcije), kompozicije
preslikavanja, inverznog preslikavanja i binarne operacije; daju se i najjednostavnije veze
meu tim pojmovima. Pri tome se oslanjamo na intuitivnu predodbu skupa, ime smo se
odluili na tzv. naivnu teoriju skupova. To smo uinili svjesno, imajui na umu cilj koji se eli
postii u ovoj knjizi (a i injenicu da je studentima tehnike matematika sredstvo, a ne cilj
studija), tj. vodei rauna da je za realizaciju naeg cilja dovoljno uzeti onaj nivo strogosti
koji se u teoriji skupova naziva naivna teorija skupova.

U cilju striktnog aksiomatskog fundiranja obinih matematikih teorija (tj. onih koje su
izloene obinim jezikom) uveden je u matematikoj logici pojam formalne teorije kao
izvjesne matematike teorije izloene posebnim simbolikim jezikom koji je izgraen
specijalno za tu teoriju, pri emu je formalizovan i nain zakljuivanja. Ostale matematike
teorije nazivaju se obine ili opisne teorije. U opisnim teorijama nije eksplicitno naveden
nain zakljuivanja, ve se on podrazumijeva i sastoji se od uobiajenih zakona pravilnog
zakljuivanja koje se stie praksom. Razvijanje formalne teorije lii na neku igru koja se
odvija po izvjesnim pravilima (npr. ah). Jedan od razloga za razvijanje formalnih teorija bila
je pojava paradoksa u teoriji skupova poetkom XX vijeka. Formalnim zasnivanjem teorije
skupova i nekih drugih fundamentalnih matematikih oblasti nastojalo se da se uoeni



7
paradoksi eliminiu i eventualno utvrdi neprotivrjenost tih teorija. Time bi se cijela
matematika (sve matematike nauke) postavila na vre temelje.

Teorija skupova je nastala krajem IX vijeka kao opisna matematika teorija. Njen tvorac
je bio njemaki matematiar Georg Cantor (1845-1918). On je dao i opisnu ''definiciju''
pojma skupa: Skup je objedinjenje izvjesnih elemenata u jednu cjelinu.

U svojim prvim istraivanjima Cantor se nije eksplicitno pozivao na neke aksiome o
skupovima. Meutim, analizom njegovih dokaza moe se zakljuiti da se skoro sve teoreme
koje je on dobio mogu izvesti iz slijedeih aksioma:
(I) Aksioma o jednakosti dva skupa. Dva skupa su jednaka akko imaju iste elemente.

(II) Aksioma apstrakcije. Za unaprijed zadato svojstvo postoji skup iji su elementi
upravo oni (objekti) koji imaju to svojstvo.

(III) Aksioma izbora. Za unaprijed zadato svojstvo postoji bar jedna funkcija iji su
originali neprazni podskupovi tog skupa, a slike su elementi originala.

Teorija skupova izgraena na ovim aksiomama je protivrjena. Aksiomu apstrakcije prvi je
formulisao G. Frege (1893), a B. Russell je 1901. godine iz te aksiome izveo kontradikciju
posmatranjem skupa svih skupova koji imaju svojstvo da nisu sami sebi elementi. Ta
kontradikcija je poznata pod nazivom Russellov paradoks i sastoji se u slijedeem:

Neka je U skup svih skupova S koji nisu sami sebi elementi, tj. neka je U : = {S | SeS}.
(Npr., skup {0,1} nije sam sebi element, jer {0,1}e{0,1}.) Moe se postaviti pitanje da li je
UeU. Ako se pretpostavi da je UeU, onda je u tom sluaju U jedan od skupova za koje vai
SeS, odnosno elemenata skupa U, pa ima svojstvo UeU. Meutim, iz pretpostavke UeU
slijedi da je U jedan od skupova S za koje je SeS, pa je UeU. Dakle, postoji kontradikcija.

Raznim programima revizije teorije skupova otklonjene su uoene protivrjenosti, ali nije
dokazano da se nove protivrjenosti ne mogu pojaviti. U nekim programima revizije teorije
skupova pojavljuje se pojam klase kao osnovni i openitiji od pojma skupa. Za dvije klase A,
B vai AeB ili AeB. Klase koje su elementi drugih klasa nazivaju se skupovi. Ovakvim
definicijama obezbjeuje se da skupovi ne mogu biti tako opseni objekti (preopirni,
prebogati), to i dovodi posredstvom aksiome apstrakcije do kontradikcije.

Ako se opisna teorija skupova (koja se esto naziva i naivna teorija skupova) primjenjuje
sa izvjesnom opreznou, ona ne dovodi do paradoksa. Naime, do potekoa ne dolazi ako se
ograniimo na skupove sadrane u nekom zadanom skupu (tzv. univerzalnom skupu), to je u
svakom pojedinanom razmatranju dovoljno.

1.2.1. Skupovi

Pojmovi skup i elementi skupa se obino ne definiu, ve se uzimaju kao osnovni. Opisno
se kae: ''Skup je objedinjenje nekog mnotva elemenata u jednu cjelinu.''No, ovo se ne moe
shvatiti kao precizna matematika definicija. esto se umjesto termina skup koriste razni
sinonimi, kao to su,npr., mnotvo, mnoina, klasa, familija, kolekcija i sl. U ovoj knjizi
pojam skupa smatramo kao poznat. Ne uputajui se u njegovu definiciju i potekoe logike
prirode koje se mogu pojaviti zbog''komotnog'' shvatanja pojma skup, mi emo skup shvatiti

8

kao neku cjelinu sastavljenu od odreenih objekata. Ti objekti su (take, elementi, odnosno
lanovi) posmatranog skupa. Bitno je pri tome da za svaki objekt x nastupa tano jedna od
ove dvije mogunosti.

(i) ''x je element skupa X'', tj. x pripada skupu X, to biljeimo simboliki xeX;
(ii) ''x nije element skupa X'', tj. x ne pripada skupu X, to biljeimo simboliki xeX.

injenica, zadana sa (i) i (ii), kojom se istie odnos skupa i njegovih elemenata toliko je
bitna da je svaki skup posve (potpuno) odreen svojim elementima. Drugim rijeima, dva
skupa X, Y su jednaka akko su sastavljena od istih elemenata, tj.
X=Y Y x X x e e ( ). (1.2.1)
Meu skupove ubrajamo i tzv. prazan skup ili vakuum. To je skup koji nema uopte
elemenata. Za dva skupa X, Y koji uopte nemaju elemenata formalno je tana desna strana
ekvivalencije (1.2.1), pa je ispravno rei da postoji samo jedan prazan skup. Taj skup
oznaava se sa C (precrtano O) i moe se definirati, npr., pomou C = {x | x = x}.
Za oznaavanje skupova koriste se najee (sa ili bez indeksa) velika slova latinice A, B,
C, ... , X, Y, Z, ... . Za neki skup, recimo S, kaemo da je dobro definisan (odreen) akko za
svaki objekt a moemo ustanoviti je li aeS ili nije.
Skup X najee se opisuje (zadaje) nekim svojstvom P (predikatom), tako da elementima
skupa X smatramo sve objekte x koji u datim okolnostima dolaze u obzir, a imaju svojstvo P.
Tada piemo X = {x | x ima svojstvo P} ili X = {x | P(x)} (ili X = {x : P(x)}) i itamo: ''X je
skup svih elemanata x sa svojstvom P''. Moemo, npr., posmatrati skup svih studenata nekog
univerziteta, skup svih elipsi u ravni, skup X dat sa X = {x | xeR, x
2
> 1} (= )) , 1 ( ) 1 , ( +
ili skup X := {x | xeR 0 < . x }( = C ), gdje je R (kao i inae) skup (svih) realnih brojeva.

Ako je skup X sastavljen, npr., od elemenata a, b, c, d, e, f, onda se pie X = {a, b, c, d, e,
f }. No, na ovaj nain, tj. potpunim nabrajanjem svih elemenata koji pripadaju (posmatranom)
skupu, mogu se, u principu, predstaviti samo skupovi sa konano mnogo elemenata (mada i
kod ovakvih skupova nailazimo na tekoe ako je broj elemenata posmatranog skupa velik).
U tom smislu, ako je X sastavljen od elemenata x
1
, x
2
, ... , x
n
, onda se pie X ={x
1
, x
2
, ... , x
n
}.
Kaemo da je skup X podskup ili dio skupa Y, to oznaavamo sa X _Y, (ita se: ''X je
sadran u Y ''), odnosno da je Y nadskup skupa X ili da sadri X (kao svoj dio, a ne kao
element), i to oznaavamo sa Y _ X (ita se ''Y sadri X ''), ako je svaki element skupa X
ujedno i element skupa Y. Prema tome, vrijedi

X _Y Y _ X ( x) (xeX xeY). (1.2.2)

Iz definicija (relacija) jednakosti i inkluzije ( _, odnosno _) za skupove je jasno da je
X = Y (X _Y . X _ Y). (1.2.3)
Ako skupovi X i Y nisu jednaki, onda se kae da su oni razliiti i pie se X = Y.

Nadalje, kae se da je X pravi podskup skupa Y, a Y pravi nadskup skupa X, ako je X
_Y i X = Y, to se ponekad oznaava sa X c Y, odnosno YX, (napomenimo da se u nekoj
literaturi umjesto oznake _ koristi oznaka c). Prazan skup C je podskup svakog skupa.
esto se neki podskup X skupa Y zadan kao skup svih elemenata yeY koji imaju neko
svojstvo P i to se simboliki pie X = {yeY : P(y)}.




9
Za zadani skup X posmatra se skup svih podskupova skupa X. Taj skup naziva se
partitivni skup (ili bulean) skupa X i oznaava se sa P(X) ili 2
X
. Dakle, P(X) : = {A : A_X}.
Kako je C _X i X_X, sigurno je C, Xe P(X).

U mnogim razmatranjima ograniavamo se samo na skupove sadrane u nekom zadanom
(fiksiranom) skupu. Taj skup zove se univerzalni skup i oznaava se najee sa U ili sa I.
Takav skup znai ima osobinu da je A_U (ili, to je isto, AeP(U)) za sve skupove A sa
kojima operiemo u datom problemu (odnosno, u okviru neke teorije). Ovakvim
ograniavanjima se izbjegavaju upotrebe termina ''skup svih skupova'', a time i potekoe,
odnosno kontradikcije do kojih dolazi promatranjem i operiranjem s tako opsenim objektom
(pokazalo se da svi skupovi ne tvore skup ve optiji pojam koji se zove klasa). Univerzalni
skup zove se jo i univerzum i on se esto izostavlja u govoru i pisanju, ali se uvijek
pretpostavlja. Primijetimo da je univerzum relativan i da se on definie za svaki konkretan
sluaj. Npr., u elementarnoj planimetriji U je skup svih taaka neke ravni, u analizi realnih
funkcija jedne realne promjenljive U je skup R.

U matematici su u estoj upotrebi sljedei skupovi:
N skup (svih) prirodnih brojeva, Z skup (svih) cijelih brojeva, Q skup (svih) racionalnih
brojeva, R skup (svih) realnih brojeva, R
+
skup (svih) realnih pozitivnih brojeva, C skup
(svih) kompleksnih brojeva.

Sa skupovima se mogu izvoditi razne operacije. No, ovdje definiramo samo neke
najvanije od njih, te navodimo njihove vanije osobine.
Neka su A, B, C, ... podskupovi skupa I. Tada je potpuno odreen podskup od I {xeI :
xeA v xeB} koji nazivamo unija (ili spoj) skupa A i skupa B i oznaava se AB.
Takoer je potpuno odreen podskup od I {xeI : xeA . xeB} koji se zove presjek
skupa A i skupa B i oznaava se AB.
Podskup od I {xeI : xeA . xeB} zove se diferencija (ili razlika) skupa A i skupa B i
oznaava se A \ B.
Razlika I \ B zove se i komplement podskupa B u odnosu na skup I (ili u skupu I ), a
umjesto I \ B koristi se oznaka c(B) (ili
c
B, ili B , ili B', ili B
c
) kad to ne dovodi do
nesporazuma, ili kad se eli istai skup I, C
I
(B).
Kae se da su skupovi A, B disjunktni (ili razdvojeni) ako je AB = C, a da se sijeku
(ili presijecaju) ako je AB = C.

Iz definicije unije, presjeka i komplementa lako se dokazuje da za proizvoljne podskupove
A, B, C nekog skupa I vrijede formule (koje predstavljaju osnovne osobine operacija unije,
presjeka i komplementa):

(AB) C=A(BC), (AB) C=A(BC) (zakoni asocijacije); (1.2.4)
AB = BA, AB = BA (zakoni komutacije); (1.2.5)
A(BC)=(AB) (AC), A(BC)=(AB) (AC) (zakoni
distribucije);
(1.2.6)
Ac(A) = I, Ac(A) = C; (1.2.7)
A(AB) = A, A (AB) = A (zakoni apsorpcije); (1.2.8)

10

AC = A, AI = A (svojstvo praznog i univerzalnog skupa); (1.2.9)
AI = I, AC= C; (1.2.10)
c(AB) = c(A) c(B), c(AB)= c(A) c(B) (A. De Morganova pravila); (1.2.11)
c(I) = C, c( C) = I; (1.2.12)
A A = A, AA = A (zakoni idempotencije); (1.2.13)
c(c(A)) = A (involucija) (1.2.14)

Primijetimo da su formule u prvoj i drugoj koloni u (1.2.4) - (1.2.13) dualne u smislu da
zamjenom simbola i , te I i C, prelaze jedne u druge. Iz De Morganovih formula
(1.2.11) slijedi stanovita distributivnost operacije komplementiranja c u odnosu prema
operacijama i , a iz formula (1.2.5) slijedi opravdanje da govorimo jednostavno o uniji i
presjeku skupova A i B.

Ilustracije radi dokaimo drugi od zakona distributivnosti (zadanih formulama (1.2.7)), tj.
dokaimo da je unija distributivna prema presjeku. Dokaimo to istim (neposrednim)
zakljuivanjem:
Kako je BC_B, BC_C, to je A(BC) _AB, A(BC) _AC, tj. vrijedi
A(BC) _(AB) (AC). (1.2.15)

Da vrijedi i obratno, tj. da vrijedi
(AB) (AC) _ A(BC), (1.2.16)
zakljuujemo ovako: Neka je x proizvoljni element skupa (AB) (AC). Tada vrijedi
xe(AB) i xe(AC). Ako je xeA, onda je i xe A(BC). Ako x nije iz A, onda on mora
biti i u skupu B i u skupu C, dakle, i u skupu BC, pa je i u tom sluaju x u skupu
A(BC), tj. vrijedi (1.2.16). Iz (1.2.15) i (1.2.16) slijedi da vrijedi jednakost
A(BC)=(AB) (AC), pa je time dokaz zakona distributivnosti unije prema presjeku
zavren.
Skupove prikazujemo (predoujemo) grafiki (i tako na zoran nain pokazujemo neka
svojstva operacija meu skupovima) obino pomou figura koje zovemo Vennovi dijagrami
(ili Euler
1
-Vennovi dijagrami

. Dobro je poznato da ravna prosta zatvorena Jordanova kriva
(definiciju tog pojma navodimo u okviru primjena diferencijalnog i integralnog rauna) dijeli
ravan u kojoj se nalazi na dvije (otvorene) oblasti spoljanju i unutranju.
Proizvoljan skup se moe simboliki predstaviti unutranjom oblau jedne takve
zatvorene krive. Izrazi sa vie skupova predstavljaju se figurama sa odgvarajuim brojem
zatvorenih krivih koje dijele ravan na vie oblasti. Rezultujui skupovi su onda predstavljeni u
toj ravni sa jednom ili vie (odgovarajuih) ovakvih oblasti. Npr., izrazi AB, AB, A \ B, A
B, gdje je A B tzv. simetrina diferencija skupova A i B koja se definie sa A B = {x |
xeAv xeB} (odakle je A B = (A \ B) (B \ A)), predstavljeni su Vennovim dijagramima
na sl. 1.2.1.


1
vajcarski matematiar (djelovao i u Petrogradu i Berlinu) Lenhard Euler (1707-1783) bio je prvi koji je
upotrebljavao krugove za oznaavanje skupova i relacija meu njima, a engleski logiar John Venn (1834-1923)
proirio je tu ideju i na ostale geometrijske figure.




11



Skupovni identiteti se ilustruju, ali obino ne i dokazuju pomou Vennovih dijagrama. No,
uz odreen oprez i pravilnu primjenu Vennovi dijagrami mogu da poslue i za dokaz
skupovnih identiteta. Pri ovome treba shvatiti da su skupovi o kojima je rije zaista
reprezentirani unutranjou zatvorenih krivih u smislu da svaka taka (te unutranjosti)
predstavlja jedan element posmatranog skupa.

Pravilno je shvatiti da Vennov dijagram predstavlja ne formulu algebre skupova
(Algebrom skupova naziva se ureen par (P(I ),{, , c}), gdje je I proizvoljan skup.) ve
odgovarajuu formulu iskazne algebre, pri emu unutranjosti zatvorene krive odgovara
istinitosna vrijednost 1 odgovarajueg iskaznog slova, a spoljanjosti zatvorene krive
istinitosna vrijednost 0. Osim toga, treba voditi rauna da se nacrtane zatvorene krive sijeku
tako da obrazuju dovoljan broj oblasti u ravni (po jednu za svaku kombinaciju istinitosnih
vrijednosti iskaznih slova koja se pojavljuju u odgovarajuoj iskaznoj formuli). Takvim
nainom shvatanja Vennov dijagram predstavlja, u stvari, geometrijsku interpretaciju
istinitosne tablice (odgovarajue, posmatrane, iskazne formule).

Relacije meu skupovima esto prikazujemo i tzv. linijskim (Hasseovim) dijagramima.
To prikazivanje izvodimo na ovaj nain: ako je B_A, onda A piemo iznad B (na ''viem
nivou /razini/'' od B) i crtom spojimo A sa B (sl. 1.2.2.a)). Ako je A_B, a B_C, onda piemo
kao na sl. 1.2.2.b).




Primjer 1.2.1. Ako je A={a, b, c}, B={a, b, d}, C={a, b, c, d}, D={a, b}, E={a}, gdje su
a, b, c, d meusobno razliiti elementi, onda je Hasseov dijagram kao na sl. 1.2.3 (radi
usporedbe nacrtajte i odgovarajui Eulerov/Vennov dijagram!).

Zadatak 1.2.1. U jednom prevodilakom timu radi 30 prevodilaca. Meu njima 17
govori engleski jezik, 13 ruski jezik, a 12 francuski. Engleski i francuski govori 5 prevodilaca,
engleski i ruski 5, a francuski i ruski takoer 5. Odredite (u ovom sluaju):
a) koliko prevodilaca govori sva tri jezika;
b) koliko prevodilaca govori samo engleski jezik;
c) koliko prevodilaca govori samo ruski jezik.

Zadatak 1.2.2. Na jednom fakultetu studenti pohaaju sekcije za dodatnu nastavu iz
matematike, fizike i informatike. Sekciju za matematiku pohaa 40% studenata, a sekciju za
Sl. 1.2.1.

12

informatiku 50%. etvrtina studenata pohaa sekcije za informatiku i fiziku, a 5% studenata
se zanima za sve tri sekcije. Fizika ne zanima polovinu studenata. 35% studenata radi fiziku
ali ne i matematiku, dok 35% studenata radi informatiku ali ne i matematiku. 1) Koliko
studenata pohaa tano dvije sekcije? 2) Koliko studenata ne pohaa ni jednu od tih sekcija?



1.2.2. Relacije

Za svaka dva elementa a, b moemo formirati skup koji kao jedine elemente ima a i b, pri
emu ne iskljuujemo mogunost a = b, kada se skup {a, b} svodi na skup {a}. Par elemenata
a, b kod koga se zna koja mu je prva komponenta (koordinata, projekcija), a koja druga, zove
se ureen par i oznaava (najee) sa (a, b). Meutim, ureen par moe se definirati
pomou pojma skup. Navodimo jednu takvu definiciju (kao jednu od moguih preciznijih
definicija ureenog para) koju su dali N. Wiener i C. Kuratowski:

Definicija 1.2.1. Ureen par redom elemenata a i b, u oznaci (a, b), jeste skup {{a},
{a,b}}.U ureenom paru (a,b) element a se zove prva komponenta, a b druga
komponenta.
Ureenu trojku redom elemenata a, b, c definiramo kao ((a,b), c), odnosno, uopte
ureena n-torka redom elemenata a
1
, a
2
, ... , a
n-1
, a
n
je, ((a
1
, a
2
, ... , a
n-1
)
,
a
n
) (n >3). Uvodimo
jo (a
1
) = a
1
. Za n = 0 posmatramo ureenu 0-torku kao skup C.

Polazei od definicije pojma ureenog para pomou pojma skupa, dokazuje se da vrijedi
sljedea teorema o ureenom paru:
Teorema 1.2.1. Dva ureena para su meusobno jednaka akko su im jednake
(meusobno) odgovarajue komponente, tj.
(a, b) = (c, d) (a = c . b = d).

Ako su A i B skupovi, onda skup svih ureenih parova (a, b) kod kojih je aeA, beB
oznaavamo sa A x B i nazivamo Dekartov (ili Kartezijev
2
, ili direktni) proizvod skupa A i
skupa B, tj. A x B: ={(a, b) | aeA . beB }.

Kako je (a, b) = (b, a) izuzev kada je a = b, to u optem sluaju skupovi A x B i B x A
nisu jednaki; ovi skupovi jednaki su samo kad je A = B ili kada je bar jedan od skupova A, B
prazan. Ako skupovi A i B nisu prazni, onda ni A x B nije prazan skup. Ako je jedan od
skupova A i B prazan, onda je i skup A x B prazan.
Analogno kao to smo definirali Dekartov proizvod dvaju skupova, definiramo i Dekartov
proizvod triju i vie skupova, te imamo ovu definiciju.
Definicija 1.2.2. Dekartov (ili direktni) proizvod redom skupova A
1
, A
2
, ... , A
n
, u oznaci
A
1
x A
2
x ... x A
n
(ili
k
n
k
n
k
k
A X ili A
1
1
,
=
=
[
) , jeste skup svih ureenih n-torki (a
1
, a
2
, ... , a
n
), gdje je
a
1
eA
1
, a
2
eA
2
, ... , a
n
eA
n
, ; odnosno:
A
1
x A
2
x ... x A
n
:={ (a
1
, a
2
, ... , a
n
) | a
1
eA
1
, a
2
eA
2
, ... , a
n
eA
n
}.
Ako je A
1
= A
2
= ... = A
n
= A, onda A
1
x A
2
x ... x A
n
oznaavamo sa A
n
i nazivamo n-tim
Dekartovim stepenom skupa A. Pri tome je A
1
= A.

2
Ren Descartes (Cartesius) (1596-1650) francuski filozof, matematiar i fiziar



13
S tim u vezi skup A
2
= (AA) zovemo Dekartov (direktni) kvadrat skupa A, a skup A
3
=
(AxAxA) Dekartov kub(us) skupa A.
Podskup skupa A
2
, koji se sastoji od svih ureenih parova kojima je prva komponenta
jednaka drugoj, zovemo dijagonalom skupa A
2
i oznaavamo ga sa D (A
2
) (ili
A
A ), tj.
D (A
2
):={(a, a) | aeA}.
(npr., ako je A={-1, 0, 1}, onda je D (A
2
) = {(-1, -1), (0, 0), (1, 1)}.)
Izmeu elemenata nekog skupa A i elemenata nekog skupa B mogu postojati najrazliitije
relacije (veze ili odnosi). Evo primjera.

Primjer 1.2.2. Neka je S = {1, 2, 3, ... }. Za element a e S kaemo da je u relaciji ''biti
manji od'' s elementom beS i piemo a < b akko je b a eS. Relaciju ''biti manji od'' oznaili
smo sa <. Lako se vidi da ta relacija odreuje jedan podskup skupa SxS, naime podskup
R:={(a, b) eS x S | b - aeS},
(iji je grafiki prikaz dat na sl. 1.2.4). Skup R je iznad dijagonale D(S
2
): predstavljen punim
kruiima na sl. 1.2.4. Prema tome, bit e a < b akko je (a, b)eR.





Primjer 1.2.3. Neka je S skup svih trouglova. Za trougao T
1
kaemo da je u relaciji ''biti
slian sa'' trouglom T
2
i piemo T
1
~T
2
akko su T
1
i T
2
slini trouglovi, tj. trouglovi s
jednakim (odgovarajuim) uglovima (v. sl. 1.2.5).
Relaciju ''biti slian sa'', oznaenu sa ~, odreuje podskup R: ={(a, b)eS
2
| a ~ b}, koji se
sastoji od svih onih parova (a, b)eS
2
gdje su trouglovi a i b slini.

Zapravo, esto nas zanima samo to jesu li dati element aeA i zadani element beB u
odreenoj relaciji ili nisu, a ne i to ta ta relacija znai. Sa tog stanovita svaka relacija izmeu
elemenata skupa A i elemenata skupa B potpuno je odreena podskupom skupa AxB svih
ureenih parova (a, b) za koji je a u toj relaciji sa b. Zato je prirodna i svrsishodna sljedea
definicija
3
.


Definicija 1.2.3. Svaki podskup R Dekartovog proizvoda AxB zove se binarna relacija
iz A u B (ili relacija od A prema B, ili binarna relacija izmeu elemenata skupa A i elemenata
skupa B). Pritom A je polazni skup (ili skup polaenja) binarne relacije R, a B je dolazni
skup (ili skup dolaenja) binarne relacije R. Za element aeA kae se da je u relaciji R sa
beB i piemo R(a, b), ili aRb (ita se: a je u relaciji R sa b) akko je (a, b)eR. Umjesto
simbola R, esto se koristi i oznaka .)


3
Obrazloimo to ovako: Neka su A i B ma kakvi dati skupovi, a P(x, y) ma kakva iskazna funkcija (otvoreni
iskaz) na AxB. Istinitosni skup od P(x, y) je podskup od AxB koji sainjavaju svi oni parovi (x, y) iz AxB za koje
je P(x, y) istinit iskaz. Dakle, svakoj iskaznoj funkciji P(x, y) na AxB odgovara jedan podskup R skupa AxB. I
obratno vrijedi, tj. svakom podskupu R skupa AxB odgovara iskazna funkcija P(x, y) na AxB.

Sl. 1.2.5. Sl. 1.2.4.

14

Openito, ako su A
1
, A
2
, ... , A
n
skupovi, onda svaki podskup R od A
1
x A
2
x ... x A
n

zovemo n-arnom relacijom meu elementima tih skupova. Ako je A
1
= A
2
= ... = A
n
= A, onda
govorimo o n-arnoj relaciji na A (ili relaciji duine n u A).
Binarne relacije je praktino predstavljati i opisivati oslanjajui se na ''geometrijsku
intuiciju'', koristei tzv. grafike (npr. na sl. 1.2.4 je dat grafik binarne relacije R iz primjera
1.2.2, preciznije, kako R ima beskonano mnogo lanova, prikazan je samo jedan konani dio
grafika binarne relacije R, a /kao to je uobiajeno za binarne relacije sa beskonano mnogo
lanova/ ostavljeno je mati itaoca da sebi ''zamisli'' sav grafik binarne relacije R).
Osobito vaan sluaj binarne relacije iz A u A je onaj kada je A : = R. Pri grafikom
predstavljanju bilo koje binarne relacije R_R x R vano je znati da je skup R x R (tzv.
Dekartova ravan) mogue poistovjetiti sa skupom svih taaka u ravni u kojoj je uveden
Dekartov koordinatni sistem
-)
. Osim Dekartove ravni R
2
(= RxR) i pravougaonika [a, b]x[c,
d] (={(x, y) | a s s x b . c s s y d }) u toj ravni, nas e posebno interesovati i skup (za svaki
neN)
R
n
: =R x ... x R (=x
1
, ... , x
n
) | x
i
eR, (ie{1, ... , n})}.

Ako je R_A x B, onda tzv. projekciju P
1
(R):={a | (a, b)eR}_A, nazivamo jo i oblast
definisanosti binarne relacije R, a P
2
(R):={b | (a, b) eR}_B nazivamo jo i oblast vrijednosti
binarne relacije R. Ako je P
1
(R) = A, onda kaemo da je binarna relacija R svuda definirana
na polaznom skupu A, a ako je P
1
(R) = B, onda kaemo da je binarna relacija sirjektivna.

Kako su relacije iz A u B podskupovi skupa AxB, sa njima se mogu na prirodan nain
izvoditi operacije unije, presjeka i razlike. Tako za relacije R
1
, R
2
_AxB imamo relacije
R
1
R
2
: ={(a, b)eA x B | aR
1
b v aR
2
b}; R
1
R
2
: ={(a, b)eAxB | aR
1
b . aR
2
b},
R
1
\R
2
:={(a, b)eAxB | aR
1
b v a non R
2
b}, gdje je injenica (a, b)eR
2
oznaena sa ''a non R
2

b'' (ita se: a nije u relaciji R
2
sa b).
No, za datu relaciju R_AxB moe se posmatrati inverzna binarna relacija R
-1
_BxA koja
se definira formulom R
-1
:={(b, a)eB x A | a R b}, odakle je: ( a, b)( b R
1
aa R b).
Za binarne relacije R' _AxB i R'' _BxC moe se definirati relacija R '' R ' _AxC
(kompozicija binarnih relacija) ovako:
aR '' R 'c ( -beB)(aR ' b .bR ''c), tj. R '' R ' ={(a, c) | -(beB)(a, b) e R ' .(b, c)eR ''}.
Primjer 1.2.4. Ako je A : ={1, 2, 3, 4}, B : ={a, b, c}, C : ={x, y, z, d, e}, R ' : ={(1, a),
(1, b), (2, b), (4, c)}, R '':={(a, x), (a, y), (b, e)}, onda je R'' R'={(1, x), (1, y), (1, e), (2, e)}.

Teorema 1.2.2. (o osobinama binarnih relacija). Neka su R
1
, R
2
, R
3
, R binarne relacije.
Neka su A, B skupovi. Tada (pod uslovom da su sve binarne relacije koje se pojavljuju
definirane) vrijedi:
(i) (R
-1
)
-1
= R; (ii) (R
2
R
1
)
-1
= R
1
-1
R
2
-1
; (iii) R
3
(R
2
R
1
) = (R
3
R
2
) R
1
; (iv) R
2
R
1
(A) =
R
2
(R
1
(A)), gdje je R
1
(A):={beB | (a,b)eR za neki aeA} (tzv. R slika u B skupa A); (v)
R(AB)= R(A) R(B); (vi) R (AB) _R (A) R (B).

Dokaz: Ovdje emo dokazati svojstvo (ii), a ostala
svojstva se dokazuju analogno. Neka je R
1
_S
1
xS
2
,
R
2
_S
2
xS
3
. Tada je (v. sl. 1.2.6):
(c,a)e(R
2
R
1
)
-1
(a,c)eR
2
R
1

-(beS
2
)(a,b)eR
1
.(b,c)eR
2

-(beS
2
) (b,a) eR
1
-1
.(c,b)eR
2
-1
(c,a)eR
1
-1
R
2
-2
.
Sl. 1.2.6.



15

Definicija 1.2.4. Za binarnu relaciju _AxA kaemo da je:
(I) refleksivna akko (aeA) a a (ekvivalentno: A
A
_ );
(II) antirefleksivna akko (aeA) a non a (ekvivalentno: A
A
=C);
(III) simetrina akko (x y y x) (ekvivalentno: =
-1
);
(IV) antisimetrina akko (x y . y x)

x = y (ekvivalentno:
-1
=A
A
);
(V) tranzitivna akko (x y . y z

x z) (ekvivalentno: _ );
(VI) jednoznana akko presjek (lijevi presjek) relacije (lijevi presjek binarne relacije
_AxB elementom aeA definira se sa (a):={beB|(a,b)e }) bilo kojim
elementom aeA je ili prazan skup, ili jednolan skup;
(VII) relacija ekvivalencije (relacija klasifikacije, ekvivalentnost) akko (I) .(III) .(V);
(VIII) relacija pretporetka (praporetka, kvaziporetka) akko zadovoljava (I) .(V);
(IX) relacija parcijalnog poretka (relacija parcijalnog
4
ureaja) akko (I) .(IV) .(V);
(X) relacija totalnog ili linearnog, ili savrenog poretka, ili totalnog ureaja akko
(I) .(IV) .(V) .(d), gdje je (d) uslov dihotomije, tj. (x,yeA) (x y) v(y x).

Relacije parcijalnog poretka i relacije totalnog poretka zovu se relacije poretka. Ako
je relacija poretka na skupu A, onda se u pravilu umjesto stavlja simbol s (ili s) i umjesto
a b pie a s b (ili a s b) i ita se na jedan od naina: a je ispred b, b je iza a, a je
manje ili jednako od b, a ne prelazi b, a je prethodnik za b i sl. Umjesto a s b (odnosno
a s b) ponekad se pie i b>a (odnosno b > a) /b vee ili jednako a/.

Meu relacijama iz definicije 1.2.4. po vanosti se istiu relacije ekvivalencije i relacije
poretka. Prost primjer relacije ekvivalencije iz A u A jeste relacija jednakosti u A (tj.
dijagonala A
A
). Relacija paralelnosti u skupu pravih jedne ravni je relacija ekvivalencije, a i
relacija slinosti u skupu trougla je relacija ekvivalencije. Trivijalan primjer relacije
ekvivalencije je i tzv. puna binarna relacija iz A u A, pri emu se, openito, pod punom
binarnom relacijom iz A u B podrazumijeva binarna relacija : =AxB (relacijaC _A je
prazna ili pusta binarna relacija).

Za relaciju _AxB i element aeA definiramo skup [a]: ={beB| a b}. Ako
je _AxA relacija ekvivalencije na skupu A, onda se [a] zove klasa ekvivalencije
elementa a u odnosu na relaciju _AxA. Umjesto [a] pisaemo tada i [a] ili, prostije,
[a] kada znamo o kojoj je relaciji ekvivalencije rije. Skup A| svih klasa ekvivalencije zove
se faktorski (ili koliinski) skup skupa A u odnosu na relaciju ekvivalencije . Npr., za
relaciju paralelnosti u skupu pravih jedne ravni, faktorski skup je skup svih pravaca te ravni.

Ako je tranzitivna i antisimetrina relacija na skupu X, onda se zove relacija
(parcijalnog poretka) na skupu X, a za X se kae da je tom relacijom (parcijalno) ureen. U
skladu sa ranije navedenim, relacija poretka obino se oznaava simbolom s. Ako je s
relacija (parcijalnog, odnosno totalnog) poretka u skupu X, onda ureeni par (X, s) nazivamo
(parcijalno, odnosno totalno) ureen skup.
Ako je s relacija poretka (relacija totalnog poretka, odnosno relacija parcijalnog poretka)
na X, onda joj moemo pridruiti relaciju strogog poretka (strogog totalnog poretka, odnosno

4
U definicijama pojmova: relacija parcijalnog poretka i relacija totalnog poretka ponekad se ne zahtijeva
svojstvo refleksivnosti.

16

strogog parcijalnog poretka, respektivno) na skupu X koja se obino oznaava sa < (ili ) i
definira ovako:
x < y
. def
(x sy) .(x = y).
Lako se provjerava da je relacija strogog poretka antirefleksivna, antisimetrina i tranzitivna
binarna relacija, te da relacija strogog totalnog poretka na X zadovoljava jo i uslov
trihotomije:
(x, yeX) (x < y v y < x v x = y).
Ako je < relacija strogog poretka (strogog totalnog ili strogog parcijalnog poretka) na
skupu X, onda joj moemo pridruiti relaciju poretka (totalnog poretka ili parcijalnog poretka,
respektivno) na X pomou formule
x s y
. def
(x < y) v(x = y).
Budui da vai jednostavna veza izmeu relacije poretka s i relacije < strogog poretka na
skupu X, pri osnovnim razmatranjima moemo upotrebljavati jedan ili drugi od tih pojmova.

Osnovni primjer relacije poretka u skupu R realnih brojeva jeste relacija nejednakosti
(nejednakost) s, definirana na uobiajeni nain:
x s y: x je manje ili jednako od y.

Ako je X _ R, onda, ograniavajui relaciju s sa R na X, dobijemo relaciju poretka na
skupu X, tj. (X, s) je ureen skup. Specijalno, skupovi (Q, s), (Z, s), (N, s) su ureeni.

Openito, za svaku relaciju _ X x X, i za svaki podskup Y skupa X imamo relaciju
(Y x Y) _ Y x Y za koju kaemo da je inducirana relacijom na Y. Ako je s relacija
poretka na X, onda je inducirana relacija relacija poretka na Y. Otuda slijedi da za svaki
ureen skup (X, s) i za svaki neprazan podskup Y od X imamo ureen skup (Y, s). Ako je pri
tome skup (Y, s) totalno ureen, onda se kae da je to lanac skupa (X, s).

Ako je relacija poretka na X, onda je i
-1
relacija poretka na X, pa iz ureenog skupa
(X, ) dobijemo ureen skup (X,
-1
). Ovaj drugi ureaj zove se dualni ureaj prvoga. Za
ureen skup (X, s) koristi se oznaka (X, >) za dualno ureenje skupa X.

Neka je (X, s) ureen (parcijalno ureen) skup i A neprazan podskup od X. Kaemo da je
element m e X minoranta (rjee: donja mea) ili donje ogranienje skupa A u (X, s) ako za
svaki a e A vrijedi m s a. Odmah slijedi da najvie jedna minoranta skupa A pripada skupu
A. Kad takva minoranta postoji, ona se zove najmanji element skupa A. Najmanji element
treba u optem sluaju razlikovati od minimalnog (ili poetnog) elementa
0
a e A skupa A,
koji se definira formulom
(a e A) (a s
0
a a =
0
a ).
Skup A moe da ima jedan ili vie minimalnih elemenata a da nema najmanjeg elementa.
Ako skup A ima najmanji element, onda je to, oito, jedini minimalni element skupa A.
Za skup A kaemo da je ogranien (omeen) odozdo (slijeva), ako postoji bar jedna
minoranta skupa A u ureenom skupu (X, s).

Majoranta, najvei element i maksimalni element skupa A u odnosu na (X, s) definira
se kao minoranta, najmanji element i minimalni element skupa A u odnosu na dualno ureenje
(X, >). Za skup A u (X, s) kaemo da je ogranien (omeen) odozgo (zdesna), ako postoji
bar jedna majoranta skupa A. Ako je A _ X ogranien odozdo i odozgo, tj. ako postoje



17
elementi p, P e X, takvi da je p s A s P za svaki a e A, onda se kae da je skup A
ogranien (u (X, s)).

Skup svih minoranti skupa A u (X, s) moe da ima najvei element. Tada je taj element
jedinstven i zove se donja mea ili infimum skupa A u (X, s), a obino se oznaava sa inf A.
Element inf A (e X) ima ova dva svojstva:
(i) inf A je minoranta skupa A; (ii) za svaku minorantu m skupa A vrijedi msinf A.

Ako infimum postoji onda je posve odreen (tj. jedinstven je) budui da kad bismo imali
dva elementa m
1
, m
2
e X sa osobinama (i), (ii), vrijedilo bi (m
1
s m
2
) . (m
2
s m
1
), a odatle
slijedi da je m
1
= m
2.
Ako za neki skup A ( _ X) postoji najmanji element (min A), onda je
oito inf A = min A.

Ako skup majoranti skupa A u (X, s) nije prazan i ima najmanji element, onda je ovaj
element jedinstven i zove se gornja mea ili supremum skupa A u (X, s), a obino se
oznaava sa sup A. Ako za neki skup A postoji najvei element, max A u (X, s), onda je oito
sup A = max A.

U ureenom skupu (X, s) vanu ulogu imaju podskupovi oblika:
1) [a,b] = {x e X | a s x s b} ( _ X), a s b,
koji se zovu segmenti skupa X,
2) (a,b) (= < a,b > = ] a,b [ ) = { x e X | a< x < b} ( _ X), a < b,
koji se zovu intervali skupa X,
3) [a,
.
), (a,
.
), (
.
, b] i (
.
, b) gdje je npr. [a,
.
) = {x e X | a s x}( _ X),

Ako je A _ X, uvode se jo i oznake [a,b] = [a,b] A ( _ A), te analogno i oznake (a,b]
A
,
(a,b)
A
, itd.
Za totalno ureen skup (X, s) kae se da je dobro ureen ako svaki neprazan podskup A
( _ X ) ima minimalni element. Primijetimo da je taj minimalni element ujedno i najmanji
element skupa A, budui da je (X, s) totalno ureen skup. Npr. skup N prirodnih brojeva je
dobro ureen uobiajenom relacijom s ( manje ili jednako).

U skupu N, kao to emo kasnije detaljno i obrazloiti, vrijedi aksiom (princip) totalne
(matematike) indukcije: Ako podskup S skupa N ima ove dvije osobine:

(i) Minimalni element skupa N pripada skupu S, tj. 1e S;
(ii) (n e N) (n e S n + 1 e S );

onda je S = N.

Uslov (ii) moe se u ovom sluaju zamijeniti uslovom (koji je u optem sluaju jai od
zahtjeva (ii))
(ii) (ne N) ((m < n m e S ) n S e ).

Sa tako pojaanim uslovom (ii) imamo princip transfinitne indukcije:
Ako podskup A dobro ureenog skupa (X, s) ima svojstva:
a) Minimalni element skupa X pripada skupu A;
b) ( x e X) ( (y < x y e A ) x e A),
onda je A = X.