ZAKON

O ZATITI IVOTNE SREDINE I. OSNOVNE ODREDBE Predmet zakona

lan 1. Ovim zakonom ureuje se integralni sistem zatite ivotne sredine kojim se obezbeuje ostvarivanje prava oveka na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj sredini i uravnoteen odnos privrednog razvoja i ivotne sredine u Republici.

Sistem zatite ivotne sredine

lan 2. Sistem zatite ivotne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za: 1) odrivo upravljanje, ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia; 2) spreavanje, zagaivanja ivotne sredine. kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika

Odrivo upravljanje prirodnim vrednostima i zatita ivotne sredine ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.

Znaenje izraza
lan 3. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) ivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot; 2) kvalitet ivotne sredine jeste stanje ivotne sredine koje se
iskazuje fizikim, hemijskim, biolokim, estetskim i drugim indikatorima;

3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja ine: vazduh, voda, zemljite, ume, geoloki resursi, biljni i ivotinjski svet; 4) zatieno prirodno dobro jeste ouvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaa i dr), koji ima trajni ekoloki, nauni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistiki i drugi znaaj, zbog ega kao dobro od opteg interesa uiva posebnu zatitu; 5) javno prirodno dobro jeste ureeni ili neureeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, umskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima; 6) geodiverzitet (geoloka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geoloke grae, geolokih struktura

- 2 i procesa, geohronolokih jedinica, stena i minerala razliitog sastava i naina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutranjih i spoljanjih geodinamikih inilaca tokom geolokog vremena;

7) biodiverzitet (bioloka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, meu vrstama i meu ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou; 8) katastar zagaivaa jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o zagaivaima medijuma ivotne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina, poluproizvoda i proizvoda, postrojenjima za preiavanje, tokovima otpada i zagaujuih materija i mestu njihovog isputanja, tretmana i odlaganja; 9) aktivnost koja utie na ivotnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost) jeste svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u ivotnoj sredini, a odnosi se na: korienje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; isputanje (emisiju) zagaujuih materija u vodu, vazduh ili zemljite; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i tetnim materijama; buku i vibracije; jonizujue i nejonizujue zraenje; udese; 10) postrojenje jeste stacionarna tehnika jedinica u kojoj se izvodi jedna ili vie aktivnosti koje su utvrene posebnim propisom i za iji rad se izdaje dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnika povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja moe proizvesti emisije i zagaenja; 11) zagaivanje ivotne sredine jeste unoenje zagaujuih materija
ili energije u ivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima koje ima ili moe imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi;

12) kapacitet ivotne sredine jeste sposobnost ivotne sredine da

prihvati odreenu koliinu zagaujuih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna teta u ivotnoj sredini;

13) ugroena ivotna sredina jeste odreeni deo prostora gde

zagaenje ili rizik od zagaenja prevazilazi kapacitet ivotne sredine;

14) zagaiva jeste pravno ili fiziko lice koje svojom aktivnou ili neaktivnou zagauje ivotnu sredinu; 15) zagaujue materije jesu materije ije isputanje u ivotnu sredinu utie ili moe uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet; 16) optereenje ivotne sredine jeste pojedinani ili zbirni uticaj aktivnosti na ivotnu sredinu koje se moe izraziti kao ukupno (vie srodnih komponenti), zajedniko (vie raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru graninih vrednosti) i prekomerno (preko dozvoljenih graninih vrednosti) optereenje; 17) degradacija ivotne sredine jeste proces naruavanja kvaliteta ivotne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnou ili je posledica nepreduzimanja mera radi otklanjanja uzroka naruavanja kvaliteta ili tete po ivotnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti; 18) emisija jeste isputanje zagaujuih materija ili energije iz
individualnih i/ili difuznih izvora u ivotnu sredinu i njene medijume;

- 3 19) imisija jeste koncentracija zagaujuih materija i nivo energije u ivotnoj sredini kojom se izraava kvalitet ivotne sredine u odreenom vremenu i prostoru; 20) otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja; 21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju tetne i opasne karakteristike; 22) najbolje dostupne tehnike predstavljaju najefektivnije i najnaprednije faze u razvoju odreenih aktivnosti i nain njihovog obavljanja koji omoguava pogodniju primenu odreenih tehnika za zadovoljavanje graninih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spree ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i uticaj na ivotnu sredinu u celini; 23) rizik jeste odreeni nivo verovatnoe da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi; 24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani dogaaj ili niz dogaaja, koji nastaje nekontrolisanim oslobaanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija pri proizvodnji, prometu, upotrebi, prevozu, preradi, skladitenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom uvanju. Ovaj izraz ne obuhvata: vojna postrojenja; nuklearne udese; genetiki modifikovane organizme; transport opasnih materija cevovodima, ukljuujui i pumpne stanice; udese pri istraivanju i eksploataciji mineralnih sirovina; oteenja brana, sa izuzetkom posledica industrijskih udesa prouzrokovanih takvim oteenjem; 25) sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagaenja i dalje degradacije ivotne sredine do nivoa koji je bezbedan za budue korienje lokacije ukljuujui ureenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju; 26) javnost jeste jedno ili vie fizikih ili pravnih lica, njihova udruenja, organizacije ili grupe. Subjekti sistema zatite ivotne sredine
lan 4. Sistem zatite ivotne sredine, u okviru svojih ovlaenja, obezbeuju:

1) Republika; 2) autonomna pokrajina; 3) optina, odnosno grad (u daljem tekstu: jedinica lokalne
samouprave);

4) preduzea, druga domaa i strana pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju privredne i druge delatnosti koriste prirodne vrednosti, ugroavaju ili zagauju ivotnu sredinu (u daljem tekstu: pravna i fizika lica); 5) naune i strune organizacije i druge javne slube; 6) graanin, grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije.
Svi subjekti sistema zatite ivotne sredine duni su da uvaju i unapreuju ivotnu sredinu.

- 4 Obaveze subjekata
lan 5. U ostvarivanju sistema zatite ivotne sredine Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fizika lica odgovorna su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u ivotnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom. Pravna i fizika lica duna su da u obavljanju svojih delatnosti obezbede: racionalno korienje prirodnih bogatstava; uraunavanje trokova zatite ivotne sredine u okviru investicionih i proizvodnih trokova, primenu propisa, odnosno preduzimanje mera zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom.

Jaanje svesti
lan 6. Dravni organi, naune ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture i druge ustanove, kao i drugi oblici udruivanja, u okviru svojih delatnosti, podstiu, usmeravaju i obezbeuju jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine. Jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine obezbeuje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, nauno-istraivakog i tehnolokog razvoja, usavravanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zatite ivotne sredine.

Udruenja graana
lan 7. Udruenja graana u oblasti zatite ivotne sredine pripremaju, propagiraju i realizuju svoje programe zatite, tite svoja prava i interese u oblasti zatite ivotne sredine, predlau aktivnosti i mere zatite, uestvuju u postupku donoenja odluka u skladu sa zakonom, doprinose ili neposredno rade na informisanju o ivotnoj sredini.

Saradnja
lan 8. Subjekti sistema zatite ivotne sredine duni su da meusobno sarauju, obezbeuju koordinaciju i usklaivanje u donoenju i sprovoenju odluka. Republika ostvaruje saradnju u oblasti zatite ivotne sredine sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama.

Naela zatite ivotne sredine

lan 9. Osnovna naela zatite ivotne sredine jesu:

- 5 1) Naelo integralnosti - dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave obezbeuju integraciju zatite i unapreivanja ivotne sredine u sve sektorske politike sprovoenjem meusobno usaglaenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehnikih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zatite ivotne sredine. 2) Naelo prevencije i predostronosti - svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da: prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji optereenje prostora i potronju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; ukljui mogunost reciklae; sprei ili ogranii uticaj na ivotnu sredinu na samom izvoru zagaivanja. Naelo predostronosti ostvaruje se procenom uticaja na ivotnu sredinu i korienjem najboljih raspoloivih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme. Nepostojanje pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera spreavanja degradacije ivotne sredine u sluaju moguih ili postojeih znaajnih uticaja na ivotnu sredinu. 3) Naelo ouvanja prirodnih vrednosti - prirodne vrednosti koriste se pod uslovima i na nain kojima se obezbeuje ouvanje vrednosti geodiverziteta, biodiverziteta, zatienih prirodnih dobara i predela. Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovu trajnu i efikasnu obnovu i stalno unapreivanje kvaliteta. Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovo dugorono ekonomino i razumno korienje, ukljuujui ograniavanje korienja stratekih ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloivim resursima, kompozitnim ili vetakim materijalima. 4) Naelo odrivog razvoja - odrivi razvoj je usklaeni sistem tehniko-tehnolokih, ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonominosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike sa ciljem da se sauva i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje i budue generacije. Odrivi razvoj ostvaruje se donoenjem i sprovoenjem odluka kojima se obezbeuje usklaenost interesa zatite ivotne sredine i interesa ekonomskog razvoja. 5) Naelo odgovornosti zagaivaa i njegovog pravnog sledbenika - pravno ili fiziko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zagaenja ivotne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom. Zagaiva je odgovoran za zagaivanje ivotne sredine i u sluaju likvidacije ili steaja preduzea ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom. Zagaiva ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagaenja i posledice direktnog ili indirektnog zagaenja ivotne sredine. Promene vlasnitva preduzea i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene svojine obavezno ukljuuju procenu stanja ivotne sredine i odreivanje odgovornosti za zagaenje ivotne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) prethodnog vlasnika za izvreno zagaivanje i/ili tetu nanetu ivotnoj sredini. 6) Naelo "zagaiva plaa" - zagaiva plaa naknadu za zagaivanje ivotne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili moe

- 6 prouzrokovati optereenje ivotne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadri tetne materije po ivotnu sredinu. Zagaiva, u skladu sa propisima, snosi ukupne trokove mera za spreavanje i smanjivanje zagaivanja koji ukljuuju trokove rizika po ivotnu sredinu i trokove uklanjanja tete nanete ivotnoj sredini. 7) Naelo "korisnik plaa" - svako ko koristi prirodne vrednosti duan je da plati realnu cenu za njihovo korienje i rekultivaciju prostora. 8) Naelo supsidijarne odgovornosti - dravni organi, u okviru svojih finansijskih mogunosti, otklanjaju posledice zagaivanja ivotne sredine i smanjenja tete u sluajevima kada je zagaiva nepoznat, kao i kada teta potie usled zagaivanja ivotne sredine iz izvora van teritorije Republike. 9) Naelo primene podsticajnih mera - dravni organi, odnosno organi autonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju mere ouvanja i odrivog upravljanja kapacitetom ivotne sredine, posebno smanjenjem korienja sirovina i energije i spreavanjem ili smanjenjem zagaivanja ivotne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih mera, izborom najboljih dostupnih tehnika, postrojenja i opreme koja ne zahteva prekomerne trokove i izborom proizvoda i usluga. 10) Naelo informisanja i uea javnosti - u ostvarivanju prava na zdravu ivotnu sredinu svako ima pravo da bude obaveten o stanju ivotne sredine i da uestvuje u postupku donoenja odluka ije bi sprovoenje moglo da utie na ivotnu sredinu. Podaci o stanju ivotne sredine su javni. 11) Naelo zatite prava na zdravu ivotnu sredinu i pristupa pravosuu - graanin ili grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu ivotnu sredinu ostvaruju pred nadlenim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.

Posebni zakoni
lan 10. Odrivo upravljanje prirodnim vrednostima i zatita ivotne sredine ureuju se ovim zakonom, posebnim zakonima i drugim propisima kojima se ureuje:

1) procena uticaja planova, programa i projekata na ivotnu sredinu; 2) integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja; 3) zatita prirode; 4) zatita vazduha, voda, zemljita, uma, geolokih resursa; 5) upravljanje hemikalijama; 6) upravljanje otpadom; 7) jonizujua i nejonizujua zraenja; 8) zatita od buke i vibracija i dr.

- 7 II. UPRAVLJANJE PRIRODNIM VREDNOSTIMA 1. Planiranje i korienje prirodnih vrednosti

Upravljanje prirodnim vrednostima lan 11. Upravljanje prirodnim vrednostima ostvaruje se planiranjem odrivog korienja i ouvanja njihovog kvaliteta i raznovrsnosti, u skladu sa uslovima i merama zatite ivotne sredine utvrenih ovim i posebnim zakonom. Prirodne vrednosti su: 1) prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geoloke, hidroloke i bioloke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost; 2) zatiena prirodna dobra; 3) javna prirodna dobra. Prirodne vrednosti mogu se davati na korienje u skladu sa uslovima i na nain utvren ovim i posebnim zakonom. Strateki dokumenti lan 12. Odrivo korienje i zatita prirodnih vrednosti obezbeuju se u okviru Strategije prostornog razvoja Republike i Nacionalne strategije odrivog korienja prirodnih resursa i dobara. Nacionalnu strategiju odrivog korienja prirodnih resursa i dobara (u daljem tekstu: Nacionalna strategija), za period od najmanje deset godina, donosi Narodna skuptina. Nacionalna strategija sadri, naroito:

1) naela odrivog razvoja u nacionalnoj politici upravljanja prirodnim resursima i dobrima; 2) analizu stanja i dosadanjeg stepena istraenosti prirodnih resursa i dobara po vrstama, prostornom rasporedu, raznovrsnosti, obimu i kvalitetu; 3) bilansne kategorije (prostorne i vremenske funkcije, koliine, kvalitet, ugroenost, obnovljivost, strateke rezerve i sl.) i predvianje trendova promene stanja; 4) nain vrednovanja i uslove odrivog korienja prirodnih resursa i
dobara;

5) plansko-razvojnu i socio-ekonomsku analizu stratekih prioriteta

istraivanja i korienja prirodnih resursa;

6) ekoloko-prostorne osnove o potencijalima prirodnog resursa ili

dobra;

- 8 7) uslove za postepenu supstituciju prirodnih resursa; 8) smernice za dalja istraivanja u oblasti pojedinanih prirodnih resursa i dobara i za potrebe planiranja, odnosno donoenje planova i programa.
Nacionalna strategija se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedinani prirodni resurs ili dobro koje donosi Vlada Republike Srbije. Na osnovu podataka i evidencija o izvrenju planova, programa i osnova, Vlada Republike Srbije ( udaljem tekstu: Vlada) jedanput u dve godine podnosi izvetaj Narodnoj skuptini o realizaciji Nacionalne strategije. Ako se iz podataka o realizaciji Nacionalne strategije utvrdi da se korienjem prirodnih bogatstava znaajno ugroava prirodna ravnotea ekosistema Vlada moe, na predlog ministarstva nadlenog za zatitu ivotne sredine ili drugog ministarstava, privremeno ograniiti obim korienja prirodnih vrednosti na odreenom podruju. Nacionalna strategija objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Planovi i programi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave lan 13. Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadlenosti utvrenih ovim i posebnim zakonom, donose svoje planove i programe upravljanja prirodnim resursima i dobrima, u skladu sa stratekim dokumentima iz lana 12. ovog zakona i svojim specifinostima. Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajednike programe iz stava 1. ovog lana. Kontrola korienja i zatita lan 14. Kontrolu korienja i zatitu prirodnih resursa i dobara obezbeuju organi i organizacije Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonima, a naroito:

1) sprovoenjem Nacionalne strategije, planova, programa i osnova; 2) primenom standarda, normativa i propisa o korienju i zatiti
prirodnih resursa i dobara;

3) stratekom procenom uticaja na ivotnu sredinu planova, programa, osnova i drugih akata kojima se ureuje korienje prirodnih vrednosti i zatita ivotne sredine; 4) procenom uticaja projekata na ivotnu sredinu na svim nivoima istraivanja i eksploatacije; 5) integrisanim spreavanjem i kontrolom zagaivanja ivotne
sredine;

6) usklaenim sistemom dozvola, odobrenja i saglasnosti;

- 9 7) voenjem katastra korienja prirodnih bogatstava i dobara; 8) organizovanjem monitoringa korienja prirodnih resursa i dobara, stanja ivotne sredine prikupljanjem, objedinjavanjem i analizom podataka i kvantifikovanjem trendova.
Saglasnost za korienje lan 15. Nadleni organ ne moe izdati odobrenje za korienje prirodnih resursa ili dobara bez saglasnosti na projekat koji sadri mere zatite i sanacije ivotne sredine. Saglasnost iz stava 1. ovog lana daje ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo), kojom se utvruje ispunjenost uslova i mera odrivog korienja prirodnih resursa, odnosno dobara i zatite ivotne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti, a na osnovu ocene o uslovima nadlenih strunih organizacija. Obaveze korisnika lan 16. Pravno i fiziko lice koje koristi prirodne resurse, odnosno dobra duno je da, u toku izvoenja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku, planira i sprovodi mere kojima se spreava ugroavanje ivotne sredine. Ko degradira ivotnu sredinu duan je da izvri rekultivaciju ili na drugi nain sanira degradiranu ivotnu sredinu, u skladu sa ovim i posebnim zakonima. Na projekte iz stava 2. ovog lana Ministarstvo daje saglasnost. Ministar propisuje metodologiju za utvrivanje prioriteta za sanaciju ivotne sredine. Zatiena prirodna dobra lan 17. Zatiena prirodna dobra koriste se i unapreuju na nain koji omoguava njihovo trajno ouvanje i unapreivanje, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita prirode. U zatienom prirodnom dobru ne mogu se obavljati aktivnosti kojima se ugroava kapacitet ivotne sredine, prirodna ravnotea, biodiverzitet, hidrografske, geomorfoloke, geoloke, kulturne i pejzane vrednosti ili na bilo koji nain degradira kvalitet i svojstva prirodnog dobra.

- 10 Korienje i zatita javnih prirodnih dobara lan 18. Javna prirodna dobra, kao dobra od opteg interesa, koriste se na nain i pod uslovima kojima se omoguava razvoj i trajnost njihovih prirodnih, fizikih, zdravstvenih ili estetskih vrednosti u skladu sa propisima. Korienje prostora lan 19. Razvojnim i prostornim planom utvruju se zone izgradnje na odreenim lokacijama zavisno od kapaciteta ivotne sredine i stepena optereenja, kao i ciljeva izgradnje unutar odreenih delova na tim lokacijama. U pojedinim zonama u kojima je utvrena zatitna udaljenost ili podruje, dozvoljeno je obavljanje aktivnosti na nain utvren posebnim propisima u skladu sa prirodom optereivanja ivotne sredine. Javne zelene povrine lan 20. Javne zelene povrine u naseljenim mestima i predelima obuhvaenim prostornim i urbanistikim planovima podiu se i odravaju na nain koji omoguava ouvanje i unapreivanje prirodnih i stvorenih vrednosti. Ako se zbog izgradnje objekta unite javne zelene povrine, one se moraju nadoknaditi pod uslovima i na nain koji odreuje jedinica lokalne samouprave. Opti uslovi zatite, nain podizanja i odravanja, obnove unitenih javnih zelenih povrina i voenja podataka o javnim zelenim povrinama ureuju se posebnim zakonom.

2. Zatita prirodnih vrednosti

Integrisana zatita lan 21. Zatita prirodnih vrednosti ostvaruje se sprovoenjem mera za ouvanje njihovog kvaliteta, koliina i rezervi, kao i prirodnih procesa, odnosno njihove meuzavisnosti i prirodne ravnotee u celini. Zatita tla i zemljita lan 22. Zatita, korienje i ureenje tla, poljoprivrednog i umskog zemljita i dobara od opteg interesa obuhvata ouvanje produktivnosti, strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih i prelaznih oblika i procesa.

- 11 Na povrini ili ispod povrine zemljita mogu se vriti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagauju ili oteuju zemljite. U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvoenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina, i dr), obezbeuje se zatita tla i zemljita. Zatita voda lan 23. Vode se mogu koristiti i optereivati, a otpadne vode isputati u vode uz primenu odgovarajueg tretmana, na nain i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i koliine vode i koji ne umanjuje mogunost njihovog vienamenskog korienja. Zatita i korienje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovoenjem mera za ouvanje povrinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i koliina, kao i zatitom korita, obalnih podruja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom. Mere zatite voda obezbeuju spreavanje ili ograniavanje unoenja u vode opasnih, otpadnih i drugih tetnih materija, praenje i ispitivanje kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo preiavanje. Zatita vazduha lan 24. Zatita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praenja kvaliteta vazduha, smanjenjenjem zagaivanja vazduha zagaujuim materijama ispod propisanih graninih vrednosti i preduzimanjem tehnikotehnolokih i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praenjem uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Mere zatite vazduha obezbeuju ouvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obelejima. Zatita i ouvanje uma lan 25. Radi zatite i unapreivanja umskih ekosistema umama se gazduje tako da se obezbeuje racionalno upravljanje umama, ouvanje genetskog fonda, poboljanje strukture i ostvarivanje prioritetnih funkcija uma. Dravni organi, vlasnici i korisnici uma duni su da preduzimaju potrebne mere za ouvanje i odrivo korienje uma, mere obnavljanja, podizanja i njihovog unapreivanja, kao i kontrole i zatite uma u sluaju prekograninog zagaivanja.

- 12 Ouvanje biosfere i zatita biodiverziteta lan 26. Ouvanje biosfere obuhvata zatitu organizama, njihovih zajednica i stanita, ukljuujui i ouvanje prirodnih procesa i prirodne ravnotee unutar ekosistema, uz obezbeivanje njihove odrivosti. Biodiverzitet i bioloki resursi tite se i koriste na nain koji omoguava njihov opstanak, raznovrsnost, obnavljanje i unapreivanje u usluaju naruenosti. Zatita biodiverziteta, korienje biolokih resursa, genetiki modifikovanih organizama i biotehnologije vri se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona, kao i obaveza preuzetih meunarodnim ugovorima. Zatita i korienje flore i faune lan 27. Radi zatite biodiverziteta i biolokih resursa, odnosno autohtonih biljnih i ivotinjskih vrsta i njihovo rasprostiranje, Ministarstvo, drugi nadleni organi i organizacije kontroliu unoenje i gajenje biljnih i ivotinjskih vrsta stranog porekla. Zabranjeno je uznemiravati, zlostavljati, ozleivati i unitavati divlju faunu i razarati njena stanita. Zabranjeno je unitavati, kidati ili na drugi nain pustoiti divlju floru, odnosno unitavati i razarati njena stanita. Odreene vrste divlje flore i faune, njihovi razvojni oblici i delovi mogu se sakupljati i stavljati u promet na nain i pod uslovima utvrenim u dozvoli koju izdaje Ministarstvo, po prethodno pribavljenom miljenju organizacije nadlene za zatitu prirode. Pravno lice, odnosno preduzetnik koje vri promet vrsta divlje flore i faune duno je da plaa naknadu. Visina naknade iz stava 5. ovog lana utvruje se aktom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune koji donosi Vlada. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 6. ovog lana prihod su budeta Republike i koriste se namenski za zatitu i unapreivanje ivotne sredine u skladu sa ovim zakonom. Promet ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune lan 28. Uvoz i izvoz ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri se pod uslovom da uvoz, odnosno izvoz nije zabranjen, odnosno da izvezena koliina ili broj primeraka ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune nee ugroziti opstanak te vrste u Republici, kao i pod drugim uslovima propisanim zakonom, na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.

- 13 Tranzit ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri se pod uslovom da je izdata izvozna dozvola. Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva prilae:

1) miljenje ovlaene naune i strune organizacije da se izvozom ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune u traenoj koliini ili broju primeraka nee ugroziti opstanak te vrste u Republici; 2) izjavu uvoznika, odnosno izvoznika u koje svrhe e se koristiti
primerak vrste;

3) drugu propisanu dokumentaciju.

Ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar) odreuje naune i strune organizacije koje daju strune ocene da se izvozom ugroene i zatiene vrste divlje flore i faune u traenoj koliini ili broju primeraka nee ugroziti opstanak te vrste u Republici. Ministar blie propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev iz stava 3. ovog lana, sadrinu i izgled dozvole. Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola na propisan nain. Opasne materije lan 29. Upravljanje opasnim materijama, odnosno zatita od organskih i neorganskih materija sa opasnim svojstvima, kao i planiranje, organizovanje i preduzimanje preventivnih i sanacionih mera vri se pod uslovima i na nain kojim se obezbeuje smanjenje rizika od udesa i pruanje adekvatnog odgovora na udes. Pravno i fiziko lice koje upravlja opasnim materijama ili koje primenjuje tehnologije tetne po ivotnu sredinu, duno je da preduzima sve potrebne zatitne i sigurnosne mere kojima se rizik od opasnosti po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju moguu meru. Upravljanje otpadom lan 30. Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja sa otpadom u okviru sistema sakupljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja. Vlasnik otpada duan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju spreavanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i korienje otpada kao energenta, odnosno odlaganje otpada.

- 14 Zatita od buke i vibracija lan 31. Korisnik izvora buke moe stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim uslovima uz primenu propisanih mera zatite kojima se smanjuju emisije buke, odnosno upotreba postrojenja, ureaja, maina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku. Zatita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se spreava i otklanja ugroavanje ivotne sredine od dejstva mehanikih, periodinih i pojedinanih potresa izazvanih ljudskom delatnou. Zatita od zraenja lan 32. Zatita od zraenja sprovodi se primenom sistema mera kojima se spreava ugroavanje ivotne sredine i zdravlje ljudi od dejstva zraenja koja potiu iz jonizujuih i nejonizujuih izvora i otklanjaju posledice emisija koje izvori zraenja emituju ili mogu da emituju. Pravno i fiziko lice moe proizvoditi, vriti promet i koristiti izvore jonizujuih i nejonizujuih zraenja po propisanim uslovima i na propisan nain.

III. MERE I USLOVI ZATITE IVOTNE SREDINE 1. Preventivne mere

Planiranje i izgradnja lan 33. Ureenje prostora, korienje prirodnih resursa i dobara odreeno prostornim i urbanistikim planovima i drugim planovima (planovi ureenja i osnove korienja poljoprivrednog zemljita, umske, vodoprivredne, lovnoprivredne osnove i programi unapreenja ribarstva na ribarskim podrujima i drugi planovi) zasniva se na obavezi da se: 1) prirodni resursi i dobra ouvaju i unapreuju i u najveoj meri obnavljaju, a ako su neobnovljivi da se racionalno koriste; 2) obezbedi zatita i nesmetano ostvarivanje funkcija zatienih prirodnih dobara sa njihovom zatienom okolinom i u najveoj moguoj meri ouvaju stanita divljih biljnih i ivotinjskih vrsta i njihove zajednice; 3) obezbedi ouvanje izgraenog prostora; 4) obezbede uslovi za odmor i rekreaciju oveka; 5) odrede mere zatite ivotne sredine; 6) prikae postojee stanje po elementima iz ta. 1), 2), 3) i 4) ovog lana i planirano stanje sa merama potrebnim da se planovi ostvare.

- 15 Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave uestvuje u postupku pripreme i donoenja planova iz stava 1. ovog lana, na nain odreen zakonom. Prostorno i urbanistiko planiranje lan 34. U prostornim i urbanistikim planovima obezbedie se mere i uslovi zatite ivotne sredine, a naroito: 1) utvrivanje posebnih reima ouvanja i korienja podruja zatienih prirodnih dobara, izvorita vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorita, uma, poljoprivrednog zemljita, javnih zelenih povrina, rekreacionih podruja i banja; 2) odreivanje podruja ugroenih delova ivotne sredine (zagaena podruja, podruja ugroena erozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina, plavna podruja i sl.) i utvrivanje mera za sanciju ovih podruja; 3) utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine prema kojima e se koristiti prostor namenjen eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vriti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganje otpada, objekata infrastrukture i drugih objekata ijom izgradnjom ili korienjem se moe ugroziti ivotna sredina. Uslove za obezbeenje mera iz stava 1. ovog lana daje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev organa nadlenog za pripremu i donoenje plana, a na osnovu uslova i miljenja nadlenih strunih organizacija. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu lan 35. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu vri se za planove, programe i osnove u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, infrastrukturnih sistema, zatite prirodnih i kulturnih dobara, biljnog i ivotinjskog sveta i njihovih stanita i dr. i sastavni je deo plana, odnosno programa ili osnove. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu mora biti usklaena sa drugim procenama uticaja na ivotnu sredinu, kao i sa planovima i programima zatite ivotne sredine i vri se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom. Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dunosti, odreuje vrste planova i programa za koje se izrauje strateka procena uticaja.

- 16 Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu lan 36. Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu vri se za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, ukljuujui promene tehnologije, rekonstrukciju, proirenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do znaajnog zagaivanja ivotne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi. Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu obuhvata projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraaja, turizma, poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede i komunalnih delatnosti, kao i sve projekte koji se planiraju na zatienom prirodnom dobru i u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra. Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu je sastavni deo tehnike dokumentacije bez koje se ne moe pristupiti izvoenju projekta i vri se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakononom. Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja lan 37. Za rad novih i postojeih postrojenja koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeuje spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine. Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od znaaja za integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine ureuju se posebnim zakonom. Procena opasnosti od udesa lan 38. Pravno i fiziko lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih materija u koliinama koje su jednake ili vee od propisanih, a koje mogu izazvati udes duno je da u postupku procene uticaja projekta na ivotnu sredinu, odnosno pribavljanja integrisane dozvole, izradi procenu opasnosti od udesa. Procena opasnosti od udesa izrauje se na osnovu posebne metodologije koju propisuje ministar, po pribavljenom miljenju drugih organa i organizacija i sadri uslove za upravljanje rizikom koji se odnose na: 1) sprovoenje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes; 2) preduzimanje sanacije. Saglasnost na procenu opasnosti od udesa daje Ministarstvo. mera otklanjanja posledica udesa, odnosno

- 17 2. Uslovi zatite ivotne sredine

2.1. Standardi kvaliteta ivotne sredine i standardi emisije Granine vrednosti lan 39. U Republici utvruju se standardi kvaliteta ivotne sredine i standardi emisije, odnosno granine vrednosti imisije i emisije zagaujuih materija i energije u vazduh, vodu i zemljite, ukljuujui i emisiju iz mobilnih izvora zagaivanja. Jedinstveni normativi utvruju se radi: kontrole kvaliteta vazduha, voda, zemljita, postupanja sa otpadom i hemikalijama, tretmana otpadnih voda, industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom, nivoa buke i vibracija i dr. Granine vrednosti emisija zagaujuih materija na mestu isputanja u ivotnu sredinu i nivoe imisije zagaujuih materija u ivotnoj sredini utvruje Vlada. Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti lan 40. Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vri se ako su ispunjeni propisani stanardi emisije i imisije, opreme i ureaja kojima se smanjuje ili spreava emisija zagaujuih materija ili energije i obezbeuje njeno ouvanje, odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za obezbeivanje propisanih uslova zatite ivotne sredine. Zagaujue i opasne materije, otpadne vode ili energija isputaju se u vazduh, vodu i zemljite na propisan nain i u koliinama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje nisu iznad propisanih graninih vrednosti. Prevozna sredstava koja se proizvode i putaju u promet moraju ispunjavati uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagaivanja. Ogranienje radi primene standarda lan 41. Radi postepene primene standarda emisija i imisija iz lana 39. ovog zakona i ouvanja prirodnih vrednosti, Vlada moe, na odreeno vreme, ograniiti rad postrojenja i obavljanje aktivnosti na odreenom podruju. Vreme na koje Vlada utvruje ogranienja iz stava 1. ovog lana odreuje se u skladu sa propisanim graninim vrednostima i Nacionalnim programom zatite ivotne sredine.

- 18 Upozorenje javnosti lan 42. Ministarstvo obavetava javnost i donosi akt o uvoenju posebnih mera u sluajevima neposredne opasnosti ili prekoraenja propisanih graninih vrednosti zagaenja. Ministar propisuje kriterijume za donoenje akta iz stava 1. ovog lana i nain upozorenja javnosti. Organ jedinice lokalne samouprave donosi akt o uvoenju posebnih mera u sluaju iz stava 1. ovog lana ako je zagaenje ogranieno na teritoriji jedinice lokalne samouprave i nema uticaja na ire podruje. Status ugroene ivotne sredine lan 43. Status ugroene ivotne sredine i reim sanacije i remedijacije za podruje od znaaja za Republiku odreuje Ministarstvo, po pribavljenom miljenju drugih nadlenih organa, a za podruje od lokalnog znaaja odreuje jedinica lokalne samouprave. Status posebno ugroene ivotne sredine odreuje Vlada. Vlada utvruje kriterijume za odreivanje statusa posebno ugroene ivotne sredine, odnosno statusa ugroene ivotne sredine i za utvrivanje prioriteta za sanaciju i remedijaciju. 2.2. Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine Ukljuivanje u sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine lan 44. U Republici primenjuju se domai i meunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zatitom ivotne sredine. Pravno i fiziko lice moe sertifikovati sistem upravljanja zatitom ivotne sredine prema JUS-ISO 14001, u skladu sa zakonom. Pravno i fiziko lice moe registrovati sertifikovan sistem upravljanja zatitom ivotne sredine radi ukljuivanja u sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom. Zahtev za registraciju u sistem EMAS lan 45. U sistem EMAS mogu se ukljuiti pravna i fizika lica koja u svom poslovanju ispunjavaju zahteve sistema upravljanja zatitom ivotne sredine koji se

- 19 odnose na utvrivanje i voenje politike, planiranje, sprovoenje, kontrolu i proveru sistema upravljanja i primene mera za njegovo unapreivanje. Radi ispunjavanja uslova za uspostavljanje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine i registracije u sistem EMAS pravno i fiziko lice duno je da izradi izvetaj o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na ivotnu sredinu, organizuje i sprovede proveru usaglaenosti sistema upravljanja koju vri ocenjiva iz pravnog i fizikog lica ili van njega. Registracija u sistem EMAS vri se na osnovu zahteva pravnog i fizikog lica koji se podnosi Ministarstvu. Uz zahtev za registraciju u sistem EMAS, koji se podnosi na propisanom obrascu, prilae se:

1) izjava pravnog i fizikog lica za ukljuivanje u sistem EMAS sa propisanom sadrinom; 2) potvrda akreditovanog ocenjivaa EMAS o tanosti navoda datih u izjavi pravnog i fizikog lica o ispunjenosti uslova zatite ivotne sredine za ukljuivanje u sistem EMAS.
Odluku o registraciji donosi Ministarstvo na osnovu podnete dokumentacije, kao i na osnovu inspekcijske kontrole o primeni propisa o zatiti ivotne sredine. Obrazac zahteva iz stava 4. ovog lana propisuje ministar. Pravno i fiziko lice plaa naknadu za upis u registar. Visinu naknade za upis u registar propisuje Vlada. Upis u registar vri se na period od jedne godine i moe se produiti na zahtev pravnog i fizikog lica. Zahtev za produenje registracije podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je upis izvren. Akreditacija lan 46. Akreditacija ocenjivaa EMAS i kontrola njihovih aktivnosti vri se u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se ureuje akreditacija. Akreditovani ocenjiva EMAS proverava ispunjenost svih uslova propisanih za pravna i fizika lica koja se ukljuuju u sistem EMAS ili su deo tog sistema. Registri sistema EMAS lan 47. Ministarstvo vodi registar pravnih i fizikih lica ukljuenih u sistem EMAS.

- 20 Podaci iz registra EMAS su javni. Akreditaciono telo koje vodi registar akreditovanih ocenjivaa sistema EMAS, duno je da najmanje jednom meseno dostavlja Ministarstvu podatke iz registra, a na zahtev Ministarstva dostavlja i podatke u vezi sa postupkom akreditacije ocenjivaa EMAS. Na zahtev Ministarstva akreditovani ocenjiva EMAS dostavlja podatke o rezultatima proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizikom licu. Ministarstvo obezbeuje zatitu podataka iz st. 3. i 4. ovog lana koji predstavljaju poslovnu tajnu. Odbijanje upisa i brisanje iz registra lan 48. Ministarstvo e odbiti zahtev za upis u registar ako pravno i fiziko lice ne ispunjava uslove za ukljuenje u sistem EMAS. Iz registra sistema EMAS brie se pravno i fiziko lice:

1) ako u propisanom roku ne podnese zahtev za produenje registracije sa popunjenom izjavom, obrascem registracije i dokazom o uplaenoj naknadi; 2) ako se utvrdi da pravno i fiziko lice ne ispunjava jedan ili vie uslova za registraciju; 3) ako je akreditaciono telo dostavilo Ministarstvu negativan izvetaj o kontroli rada akreditovanog ocenjivaa EMAS.
Ministarstvo moe u sluaju iz stava 2. ovog lana odluiti da registraciju pravnog i fizikog lica suspenduje na odreeno vreme do ispunjenja uslova za registraciju. Znak EMAS lan 49. Znak EMAS mogu koristiti samo pravna i fizika lica koja su registrovana u sistem EMAS u sluajevima i na nain utvren u skladu sa zakonom. Ovlaenje za donoenje propisa lan 50. Ministar propisuje: 1) zahteve za uspostavljanje i sprovoenje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine; 2) sadrinu izvetaja o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na ivotnu sredinu;

- 21 3) sadrinu izjave za ukljuivanje u sistem EMAS i dostupnost informacija o sistemu EMAS javnosti; 4) nain provere sistema EMAS unutar pravnog i fizikog lica i sadraj izvetaja ocenjivaa; 5) sadrinu, izled i upotrebu znaka EMAS. 2.3. Standardi proizvoda, procesa i usluga Tehnologije, procesi, proizvodi, poluproizvodi, sirovine lan 51. Na teritoriji Republike moe se primenjivati domaa ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju propisane standarde zatite ivotne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku. Ministarstvo moe, u sluaju sumnje, naloiti da se tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina iz stava 1. ovog lana oceni u odnosu na tetan uticaj na ivotnu sredinu i kada je snabdeven propisanom ispravom. Ocenu tehnologije, procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovine iz stava 2. ovog lana daje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana struna organizacija ili struna lica za pojedine oblasti. Ureaji koji slue za uklanjanje ili preiavanje zagaujuih materija za koje nisu propisani domai standardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlaena struna organizacija. Ministarstvo moe zabraniti proizvodnju i promet odreenih proizvoda i vrenje odreenih aktivnosti, na odreeno vreme ili na delu teritorije Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave radi spreavanja ugroavanja ivotne sredine ili zdravlja ljudi. Upozorenje na deklaraciji lan 52. Proizvoa ili distributer je obavezan da na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda upozori na zagaenje ivotne sredine i tetu po ljudsko zdravlje koje proizvod ili njegovo pakovanje uzrokuje ili moe uzrokovati. Upozorenje mora sadrati uputstvo za upotrebu ili rukovanje proizvodom, sastojcima i njegovim pakovanjem u proizvodnji, upotrebi i odlaganju, u skladu sa vaeim standardima i propisima za rukovanje.

- 22 Ekoloki znak lan 53. Ekoloki znak utvruje se za proizvode namenjene optoj potronji, izuzev proizvoda za ishranu, pia i farmaceutskih proizvoda koji u poreenju sa slinim proizvodima manje zagauju ivotnu sredinu pri proizvodnji, plasmanu, prometu, potronji i odlaganju ili su dobijeni reciklaom otpada. Ekoloki znak utvruje se i za procese i usluge koji manje zagauju ivotnu sredinu. Za proizvode, procese ili usluge pravno ili fiziko lice moe dobiti pravo na korienje ekolokog znaka ako se njihovom proizvodnjom, odnosno odvijanjem, odnosno pruanjem smanjuje:

1) potronja energetskih resursa; 2) emisija tetnih i opasnih materija; 3) proizvodnja otpada; 4) potronja prirodnih resursa i dr.
Ministar propisuje blie uslove i postupak za dobijanje prava na korienje ekolokog znaka, elemente, izgled i nain upotrebe ekolokog znaka za proizvode, procese i usluge. Dodela i oduzimanje ekolokog znaka lan 54. Akt o dodeli prava na korienje ekolokog znaka donosi Ministarstvo. Pravo na korienje ekolokog znaka se dodeljuje za period do tri godine. Zahtev za dobijanje ekolokog znaka zainteresovano lice podnosi Ministarstvu. Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenosti uslova iz lana 53. ovog zakona. Trokove dodele prava na korienje ekolokog znaka snosi podnosilac zahteva. Pravo na korienje ekolokog znaka oduzima se ako proizvod, proces ili usluga prestane da ispunjava jedan od uslova za dodelu znaka. Priznanja i nagrade lan 55. Priznanja i nagrade za doprinos zatiti ivotne sredine mogu se dodeliti za:

1) spreavanje zagaivanja ivotne sredine;

- 23 2) najpovoljnija reenja u proizvodnim postupcima u odnosu na

ivotnu sredinu;

3) razvojne i istraivake projekte u zatiti ivotne sredine; 4) razvoj obrazovnih programa za zatitu ivotne sredine; 5) doprinos pojedinaca za razvoj i unapreenje zatite ivotne sredine ili za doprinos u meunarodnoj saradnji; 6) doprinos strunih, drugih udruenja i nevladinih organizacija za razvoj i unapreenje zatite ivotne sredine.
Priznanja i nagrade dodeljuje Ministarstvo na osnovu konkursa. Ministar blie propisuje postupak i uslove za dodelu priznanja i nagrada.

3. Mere zatite od opasnih materija

3.1. Proizvodnja i promet Supstance koje oteuju ozonski omota lan 56. Na teritoriji Republike zabranjuje se proizvodnja supstanci koje oteuju ozonski omota. Zabranjen je uvoz i izvoz supstanci koje oteuju ozonski omota, odnosno proizvoda koji sadre ove supstance, koje su utvrene ratifikovanim meunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora. Uvoz, proizvodnja i stavljanje u promet novih i korienih proizvoda koji sadre supstance koje oteuju ozonski omota, zabranjen je, izuzev za posebne namene. Supstance koje oteuju ozonski omota, iji promet, odnosno korienje nije zabranjen, kao i proizvodi koji sadre supstance koje oteuju ozonski omota a slue za posebne namene, mogu se uvoziti, odnosno izvoziti na osnovu dozvole Ministarstva. Uvoznik, odnosno izvoznik podnosi zahtev za izdavanje dozvole uz koji prilae:

1) vrstu i koliinu supstance ili proizvoda koji sadri supstance koje oteuju ozonski omota, a koje su predmet uvoza, odnosno izvoza; 2) podatke o poreklu supstance ili proizvoda koji sadri supstance koje oteuju ozonski omota koje se uvoze ili odreditu u koje se supstanca izvozi, odnosno o krajnjem korisniku; 3) drugu propisanu dokumentaciju.
Uvoznik, odnosno izvoznik duan je da vodi evidenciju i dostavi Ministarstvu podatke o vrsti i koliini uvezenih, odnosno izvezenih supstanci, koliini prodatih uvezenih supstanci i pravnim i fizikim licima kojima su supstance prodate.

- 24 Vlada propisuje: 1) listu supstanci koje oteuju ozonski omota iji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen; 2) listu supstanci i proizvoda koji sadre supstance koje oteuju ozonski omota, iji je uvoz, odnosno izvoz dozvoljen; 3) listu supstanci i proizvoda koji sadre supstance koje oteuju ozonski omota za posebne namene. Ministarstvo vodi registar o uvozu, izvozu i potronji supstanci koje oteuju ozonski omota, odnosno proizvoda. Ministar blie propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz, nain voenja evidencije, odnosno registra o uvozu, izvozu i potronji supstanci, odnosno proizvoda, nain i rok dostavljanja podataka. Uvoz, izvoz i tranzit otpada lan 57. Zabranjen je uvoz opasnog otpada. Otpad se moe uvoziti samo ako ne moe da se obezbedi u Republici, a neophodan je u proizvodnji kao sekundarna sirovina. Dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada izdaje Ministarstvo u skladu sa zakonom i drugim propisima. Pri podnoenju zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva prilae dokumentaciju iju sadrinu propisuje Ministarstvo. Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada. Ministar odreuje strune organizacije iz stava 5. ovog lana. 3.2. Postupanje sa opasnim materijama Obaveze pravnog i fizikog lica lan 58. Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladitenju i odlaganju vri se na nain da se ne dovede u opasnost ivot i zdravlje ljudi, ne zagadi ivotna sredina, obezbede i preduzmu mere zatite od udesa i druge mere utvrene zakonom. Pravno i fiziko lice koje proizvodi, prevozi, stavlja u promet, koristi, prerauje, skladiti ili odlae opasne materije duno je da:

- 25 1) izradi plan zatite od udesa i da najmanje svake tri godine vri njegovo auriranje ili reviziju u skladu sa promenama u radu postrojenja, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti, ukljuujui i proveru pripravnosti za njegovo sprovoenje; 2) sprovodi preventivne i druge mere upravljanja rizikom od udesa iz plana zatite od udesa; 3) izradi izvetaj o stanju sigurnosti koji je dostupan javnosti i da najmanje svakih pet godina, kao i u sluaju promena u radu postrojenja ili obavljanju aktivnosti, vri reviziju izvetaja o stanju sigurnosti.
Lice iz stava 2. ovog lana vodi evidenciju o vrstama i koliinama opasnih materija. U sluaju kvara na postrojenjima ili ureajima za zatitu ivotne sredine usled ega nastaje prekoraenje graninih vrednosti emisije, lice iz stava 2. ovog lana duno je da bez odlaganja o tome obavesti Ministarstvo, nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave. Prevoznik opasnih materija duan je da pribavi dozvolu nadlenog organa za prevoz opasnih materija, u skladu sa posebnim zakonom. Odgovor na udes lan 59. U sluaju udesa pravno ili fiziko lice bez odlaganja organizuje i sprovodi planirane mere i postupke reagovanja na udes i angauje ljude i sredstva u skladu sa izraenim planom zatite od udesa ukljuujui i obavezu obavetavanja Ministarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine i ministarstva nadlenog za poslove zatite od poara, proizvodnju i promet eksplozivnih materija, zapaljivih tenosti i gasova i druge nadlene organe, u skladu sa zakonom. Obavetenje iz stava 1. ovog lana obavezno sadri: okolnosti udesa, mesto, vreme, prisutne opasne materije, neposrednu opasnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i kratak opis preduzetih mera, kao i neposredne mere pripravnosti neophodne da bi se spreilo ponavljanje udesa. Obaveza dostavljanja obavetenja lan 60. Pravno i fiziko lice iz lana 58. ovog zakona, za postojee i nove aktivnosti i postrojenja, dostavlja Ministarstvu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji ima sedite, obavetenje o:

1) novim postrojenjima najmanje tri meseca pre poetka gradnje ili

putanja u rad;

2) postojeem postrojenju u roku od najmanje godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Obavetenje iz stava 1. ovog lana sadri podatke o:

1) vrsti aktivnosti i radu postrojenja, lokaciji i neposrednoj okolini

postrojenja;

- 26 2) identifikaciji, koliini i fizikom obliku opasnih materija, kao i njihovoj kategorizaciji; 3) stanju sigurnosti; 4) sprovedenim preventivnim merama za spreavanje udesa i ograniavanje posledica; 5) merama sanacije koje se planiraju ili preduzimaju u sluaju udesa.
Obaveze nadlenih organa lan 61. Dravni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donose planove zatite od udesa. Plan zatite od udesa sa prekograninim efektima donosi Vlada. Planovi iz st. 1. i 2. ovog lana revidiraju se svake tree godine. Ministar propisuje:

1) sadrinu plana zatite od udesa i izvetaja o stanju sigurnosti; 2) nain voenja evidencije o vrstama i koliinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prometu, prevozu, preradi, skladitenju i odlaganju, nain i rokove dostavljanja podataka; 3) nivo koncentracija opasnih materija u medijumima ivotne sredine o kojima se obavezno obavetava javnost; 4) nain i kriterijume za kategorizaciju i karakterizaciju opasnih
materija;

5) kriterijume za utvrivanje obima udesa za proglaavanje stanja ugroenosti ivotne sredine od udesa.
Na osnovu obavetenja iz l. 59. i 60. ovog zakona Ministarstvo vodi registar postrojenja, kao i registar udesa koji su prijavljeni. Ministarstvo je duno da odredi postrojenja ili grupe postrojenja kod kojih je vea verovatnoa ili mogunost pojave udesa zbog lokacije i blizine takvih postrojenja, kao i da odredi opasne materije u tim postrojenjima (domino efekat). Proglaavanje stanja ugroenosti lan 62. U sluaju udesa, zavisno od njegovog obima, unutar ili van postrojenja i procene posledica koje mogu izazvati direktnu ili odloenu opasnost po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, proglaava se stanje ugroenosti ivotne sredine i obavetava javnost o preduzetim merama. Stanje ugroenosti ivotne sredine iz stava 1. ovog lana proglaava Ministarstvo, odnosno organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

- 27 Za udese sa prekograninim efektima stanje ugroenosti ivotne sredine proglaava Vlada. Preduzimanje sanacionih mera i supsidijarna odgovornost lan 63. Radi spreavanja daljeg irenja zagaenja prouzrokovanog udesom, pravno i fiziko lice odmah preduzima mere sanacije prema planovima zatite o svom troku. Ako se naknadno utvrdi zagaiva koji je odgovoran za udes, organ koji je snosio trokove otklanjanja posledica zagaivanja ivotne sredine zahteva naknadu trokova.

4. Programi i planovi
Nacionalni program lan 64. Planiranje i upravljanje zatitom ivotne sredine obezbeuje se i ostvaruje sprovoenjem Nacionalnog programa zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: Nacionalni program) koji donosi Narodna skuptina za period od najmanje deset godina. Nacionalni program iz stava 1. ovog lana obezbeuje integralnu zatitu ivotne sredine i sadri naroito:

1) opis i ocenu stanja ivotne sredine; 2) osnovne ciljeve i kriterijume za sprovoenje zatite ivotne sredine u celini, po oblastima i prostornim celinama sa prioritetnim merama zatite; 3) uslove za primenu najpovoljnijih privrednih, tehnikih, tehnolokih, ekonomskih i drugih mera za odrivi razvoj i upravljanje zatitom ivotne sredine; 4) dugorone i kratkorone mere za spreavanje, ublaavanje i kontrolu zagaivanja; 5) nosioce, nain i dinamiku realizacije; 6) sredstva za realizaciju.
Nacionalni program realizuje se akcionim i sanacionim planovima koje donosi Vlada za period od pet godina. Vlada jedanput u dve godine podnosi izvetaj Narodnoj skuptini o realizaciji Nacionalnog programa. Akcioni plan lan 65. Akcioni planovi donose se za:

1) unapreivanje prostornog planiranja i ureenja prostora;

- 28 2) zatitu zemljita; 3) zatitu voda; 4) zatitu vazduha i atmosfere; 5) zatitu uma; 6) zatitu ekosistema; 7) zatiena prirodna dobra; 8) upravljanje otpadom; 9) upravljanje hemikalijama; 10) zatitu od jonizujueg i nejonizujueg zraenja; 11) zatitu od udesa; 12) zatitu od buke i vibracija; 13) odrivo upravljanje energijom; 14) razvoj informacionog sistema; 15) razvoj naunog istraivanja, obrazovanja i vaspitanja; 16) razvoj i primenu ekonomskih instrumenata i dr.
Sanacioni plan lan 66. Sanacioni plan donosi se kada zagaenje na odreenom prostoru prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugroen kapacitet ivotne sredine ili postoji rizik od trajnog naruavanja kvaliteta ili tete u ivotnoj sredini. Sanacioni plan Vlada donosi u sluaju: 1) kada nivo i obim degradacije ivotne sredine prevazilazi sanacione mogunosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave; 2) kada je odgovorni subjekt nepoznat, a zagaenost ivotne sredine izaziva tetne posledice preko granica Republike; 3) kada je odgovorni subjekat van jurisdikcije Republike, zagaenost ivotne sredine izaziva tetne posledice na njenoj teritoriji; a

4) kada zagaenost ivotne sredine ugroava podruje od izuzetnog znaaja za Republiku ili na njemu izaziva tetne posledice; 5) kada je potrebno preduzeti hitne i interventne mere u vanrednim sluajevima. Ako se naknadno utvrdi zagaiva koji je odgovoran za zagaivanje, organ koji je snosio trokove sanacije ivotne sredine zahteva naknadu trokova. U sluaju prekoraenja propisanih nivoa emisija i drugih aktivnosti koje su dovele do degradacije ivotne sredine, zagaiva je duan da o svom troku uradi i realizuje sanacioni plan.

- 29 Sadrina planova lan 67. Akcioni i sanacioni planovi sadre naroito: stanje, mere, procenu uticaja na zdravlje ljudi u sluaju ugroene ivotne sredine, nosioce, nain, dinamiku i sredstva za realizaciju plana. Akcione i sanacione planove priprema Ministarstvo sa ministarstvima nadlenim za odgovarajuu oblast. Programi i planovi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave lan 68. Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose program zatite ivotne sredine na svojoj teritoriji, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa Nacionalnim programom i planovima iz l. 65. i 66. ovog zakona i svojim interesima i specifinostima. Dve ili vie jedinica lokalne samouprave donose zajedniki program zatite ivotne sredine radi smanjenja negativnih uticaja na ivotnu sredinu ili iz razloga ekonominosti (zajedniko upravljanje otpadom, otpadnim vodama i sl).

IV. PRAENJE STANJA IVOTNE SREDINE 1. Monitoring

Obezbeenje monitoringa lan 69. Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadlenosti utvrene zakonom obezbeuju kontinualnu kontrolu i praenje stanja ivotne sredine (u daljem tekstu: monitoring), u skladu sa ovim i posebnim zakonima. Monitoring je sastavni deo jedinstvenog informacionog sistema ivotne sredine. Vlada donosi program monitoringa za period od dve godine. Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi program monitoringa na svojoj teritoriji koji mora biti u skladu sa programom iz stava 3. ovog lana. Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeuju finansijska sredstva za obavljanje monitoringa.

- 30 Sadrina i nain vrenja monitoringa lan 70. Monitoring se vri sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem indikatora stanja i zagaenja ivotne sredine koje obuhvata praenje prirodnih faktora, odnosno promena stanja i karakteristika ivotne sredine, ukljuujui i prekogranini monitoring, i to: vazduha, vode, zemljita, uma, biodiverziteta, flore i faune, elemenata klime, ozonskog omotaa, jonizujueg i nejonizujueg zraenja, buke, otpada, ranu najavu udesa sa praenjem i procenom razvoja zagaenja ivotne sredine, kao i preuzetih obaveza iz meunarodnih ugovora. Vlada utvruje kriterijume za odreivanje broja i rasporeda mernih mesta, mreu mernih mesta, obim i uestalost merenja, klasifikaciju pojava koje se prate, metodologiju rada i indikatore zagaenja ivotne sredine i njihovog praenja, rokove i nain dostavljanja podataka. Ovlaena organizacija lan 71. Monitoring moe da obavlja i ovlaena organizacija ako ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme, prostora, akreditacije za merenje datog parametra i JUS-ISO standarda u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza i pouzdanosti podataka, u skladu sa zakonom. Ministar, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra nadlenog za odreenu oblast, propisuje blie uslove koje mora da ispunjava ovlaena organizacija iz stava 1. ovog lana. Ministar odreuje ovlaenu organizaciju iz stava 1. ovog lana. Akt iz stava 3. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Monitoring zagaivaa lan 72. Pravno i fiziko lice koje je vlasnik, odnosno korisnik postrojenja koje predstavlja izvor emisija i zagaivanja ivotne sredine duno je da, u skladu sa zakonom, preko nadlenog organa, organizacije ili ovlaene organizacije:

1) obavlja monitoring emisije; 2) obezbeuje meteoroloka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave; 3) uestvuje u trokovima merenja imisije u zoni uticaja, po potrebi; 4) prati i druge uticaje svoje aktivnosti na stanje ivotne sredine.
Vlada utvruje vrste emisije i drugih pojava koje su predmet monitoringa zagaivaa, metodologiju merenja, uzimanja uzoraka, nain evidentiranja, rokove dostavljanja i uvanja podataka.

- 31 Zagaiva planira i obezbeuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa emisije, kao i za druga merenja i praenja uticaja svoje aktivnosti na ivotnu sredinu. Dostavljanje podataka lan 73. Dravni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ovlaene organizacije i zagaivai duni su da podatke iz monitoringa iz l. 70. i 72. ovog zakona dostavljaju Agenciji za zatitu ivotne sredine na propisan nain.

2. Informacioni sistem i nain dostavljanja podataka

Informacioni sistem lan 74. Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade, praenja i evidencije prirodnih vrednosti i upravljanja ivotnom sredinom u Republici uspostavlja se i vodi informacioni sistem zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: informacioni sistem). Informacioni sistem obezbeuje formiranje, klasifikovanje, odravanje, prezentaciju i distribuciju numerikih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma ivotne sredine, praenju stanja i zatiti ivotne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i stratekim merama, nauno-tehnikim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr. Informacioni sistem vodi Agencija za zatitu ivotne sredine. Informacioni sistem obezbeuje pristup drugim informacionim sistemima i harmonizaciju svih relevantnih informacija i podataka na nacionalnom i meunarodnom nivou. Vlada blie propisuje sadrinu i nain voenja informacionog sistema, metodologiju, strukturu, zajednike osnove, kategorije i nivoe sakupljanja podataka, kao i sadrinu informacija o kojima se redovno i obavezno obavetava javnost. Integralni katastar zagaivaa lan 75. Radi praenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u ivotnoj sredini i preduzimanja mera zatite u ivotnoj sredini vodi se integralni katastar zagaivaa u skladu sa ovim zakonom. Integralni katastar zagaivaa vodi Agencija za zatitu ivotne sredine. Ministar propisuje metodologiju za izradu integralnog katastra zagaivaa, kao i vrstu, naine, klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka.

- 32 Zagaiva je duan da o svom troku dostavlja propisane podatke na nain i u rokovima utvrenim u skladu sa zakonom.

3. Izvetaj o stanju ivotne sredine

Izvetaj o stanju ivotne sredine lan 76. Vlada jedanput godinje podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici. Nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave jedanput u dve godine podnosi skuptini autonomne pokrajine, odnosno skuptini jedinice lokalne samouprave izvetaj o stanju ivotne sredine na svojoj teritoriji. Izvetaji o stanju ivotne sredine objavljuju se u slubenim glasilima Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Sadraj izvetaja o stanju ivotne sredine lan 77. Izvetaj iz lana 76. ovog zakona sadri naroito podatke o:

1) stanju i promenama u ivotnoj sredini; 2) sprovoenju Strategije, Nacionalnog programa i akcionih planova; 3) sanacionim planovima i drugim preduzetim merama; 4) finansiranju sistema zatite ivotne sredine; 5) prioritetnim obavezama i merama u oblasti sistema zatite ivotne
sredine;

6) drugim podacima znaajnim za upravljanje prirodnim vrednostima i

zatitom ivotne sredine.

V. INFORMISANJE I UEE JAVNOSTI Pristup informacijama

lan 78. Dravni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlaene i druge organizacije duni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obavetavaju javnost o stanju ivotne sredine, odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa imisije i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zagaenja koja mogu predstavljati opasnost za ivot i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadre informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom.

- 33 Dostavljanje informacija na zahtev

lan 79. Informacije koje se odnose na zatitu ivotne sredine nadleni organ dostavlja podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Ako su informacije iz stava 1. ovog lana obimne ili bi njihova priprema zahtevala dui vremenski period, rok za dostavljanje je 60 dana od dana podnoenja zahteva. Trokove dostavljanja informacija iz stava 1. ovog lana snosi podnosilac zahteva. Ministar propisuje visinu trokova iz stava 3. ovog lana, u zavisnosti od obima i prirode informacija.

Odbijanje zahteva za dostavljanje informacija

lan 80. Zahtev za dostavljanje informacija koje se odnose na zatitu ivotne sredine moe biti odbijen ako bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na:

1) poverljivost rada dravnih organa kada je ona predviena

zakonom;

2) meunarodne odnose, odbranu zemlje i javnu bezbednost; 3) rad pravosudnih organa; 4) poverljivost komercijalnih i industrijskih podataka kada je takva poverljivost predviena zakonom, osim informacija o emisijama koje ugroavaju ivotnu sredinu; 5) prava intelektualne svojine; 6) poverljivost linih podataka, odnosno dosijea kada je ona
predviena zakonom;

7) interese treih lica koja poseduju informacije, a koja nisu obavezna da ih prue, odnosno nisu saglasna sa njihovim objavljivanjem. Uee javnosti u odluivanju
lan 81. Javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom, uestvuje u postupku donoenja odluka o:

1) stratekoj proceni uticaja planova i programa na ivotnu sredinu; 2) proceni uticaja projekata ija realizacija moe dovesti do zagaivanja ivotne sredine ili predstavlja rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; 3) odobravanju rada novih, odnosno postojeih postrojenja.

- 34 Uee javnosti u pogledu strateke procene uticaja obezbeuje se u okviru izlaganja prostornog i urbanistikog plana, odnosno drugog plana ili programa iz lana 35. ovog zakona na javni uvid. Uee javnosti u odluivanju o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu sprovodi se u okviru javne prezentacije projekta i javne rasprave. Uee javnosti u odluivanju o putanju u rad novih, odnosno postojeih postrojenja sprovodi se u toku izdavanja dozvole za integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja. Zainteresovana javnost se preko javnog oglasa obavetava o postupku donoenja odluka i uestvuje u postupku dostavljanjem miljenja, komentara i sugestija nadlenom organu i blagovremeno se obavetava o donetoj odluci.

Ogranienje uea javnosti u odluivanju

lan 82. Vlada moe radi zatite interesa odbrane i bezbednosti zemlje ograniiti uee javnosti u donoenju odluka iz lana 81. ovog zakona.

VI. EKONOMSKI INSTRUMENTI Finansiranje zatite ivotne sredine

lan 83. Republika, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih ovlaenja obezbeuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zatite ivotne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

1. Vrste ekonomskih instrumenata

1.1. Naknada za korienje prirodnih vrednosti lan 84. Korisnik prirodne vrednosti plaa naknadu za korienje prirodnih vrednosti i snosi trokove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana, u visini od 60% prihod su budeta Republike, a u visini od 40% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave.

- 35 1.2. Naknada za zagaivanje ivotne sredine lan 85. Zagaiva je duan da plaa naknadu za zagaivanje ivotne sredine. Kriterijumi za odreivanje naknade iz stava 1. ovog lana su: 1) vrsta, koliina ili osobine emisija iz pojedinog izvora; 2) vrsta, koliina ili osobine emisija proizvedenog ili odloenog otpada; 3) sadraj materija poluproizvodu i proizvodu. tetnih po ivotnu sredinu u sirovini,

Obveznik plaanja naknade iz stava 1. ovog lana (u daljem tekstu: obveznik) je svako lice koje uzrokuje zagaenje ivotne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadre materije tetne po ivotnu sredinu. Vlada blie odreuje vrstu zagaivanja, kriterijume za obraun naknade i obveznike, visinu i nain obraunavanja i plaanja naknade. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana u visini od 40% prihod su budeta Republike, a u visini od 60% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave. Sredstva iz stava 5. ovog lana koriste se namenski za zatitu i unapreivanje ivotne sredine prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima. Povraaj, oslobaanje ili smanjenje naknade za zagaivanje ivotne sredine lan 86. Obveznik ima pravo na povraaj ve plaene naknade za zagaivanje ivotne sredine, odnosno oslobaanje ili smanjenje plaanja naknade, ako sredstva koristi za sprovoenje mera za prilagoavanje propisanim graninim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagaivanja ivotne sredine ispod propisanog nivoa. Vlada blie utvruje merila i uslove za povraaj, oslobaanje ili smanjenje plaanja naknade.

Ministar odluuje o pravu iz stava 1. ovog lana u skladu sa propisanim merilima i uslovima.

- 36 Naknade jedinice lokalne samouprave lan 87. Jedinica lokalne samouprave moe, iz okvira svojih prava i dunosti, propisati naknadu za zatitu i unapreivanje ivotne sredine u skladu sa svojim potrebama i specifinostima. Izuzetno, jedinica lokalne samouprave sa statusom ugroene ivotne sredine moe propisati naknadu za zatitu i unapreivanje ivotne sredine i za vlasnika teretnog vozila, odnosno za pravno i fiziko lice koje obavlja poslove prevoza i transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na njenoj teritoriji. Visinu naknade iz st. 1. i 2. ovog lana, nain plaanja, kao i olakice za odreene kategorije obveznika plaanja, propisuje jedinica lokalne samouprave. Sredstva prikupljena preko tih naknada moraju se namenski iskoristiti u zatiti i unapreenju ivotne sredine. Obezbeenje plaanja naknada lan 88. U pogledu plaanja naknade iz l. 84, 85. i 87. ovog zakona, za obraun kamate za docnju u plaanju, prinudnu naplatu i ostalo to nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje poreski postupak. 1.3. Sredstva budeta i meunarodne finansijske pomoi Korienje sredstava lan 89. Finansiranje iz namenskih sredstava budeta i sredstava meunarodne finansijske pomoi vri se preko Fonda za zatitu ivotne sredine, u skladu sa ovim zakonom. 1.4. Fond za zatitu ivotne sredine Osnivanje Fonda lan 90. Radi obezbeivanja finansijskih sredstava za podsticanje zatite i unapreivanja ivotne sredine u Republici osniva se Fond za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Fond). Fond ima svojstvo pravnog lica. Sedite Fonda je u Beogradu.

- 37 Poslovi Fonda lan 91. Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme sprovoenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti ouvanja, odrivog korienja, zatite i unapreivanja ivotne sredine, kao i u oblasti energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije, a naroito: 1) strune i druge poslove u vezi sa pribavljanjem, upravljanjem i korienjem sredstava Fonda; 2) posredovanje u vezi sa finansiranjem zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti iz sredstava stranih drava, meunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaih i stranih pravnih i fizikih lica; 3) voenje baze podataka o programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti, kao i potrebnim i raspoloivim finansijskim sredstvima za njihovo ostvarivanje; 4) podsticanje, uspostavljanje i ostvarivanje saradnje sa meunarodnim i domaim finansijskim institucijama i drugim pravnim i fizikim licima radi finansiranja zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti u skladu sa Nacionalnim programom i drugim stratekim planovima i programima, kao i zakljuenim meunarodnim ugovorima za namene utvrene ovim zakonom. Fond posluje u skladu sa zakonom kojim se ureuje budetski sistem. Prihodi Fonda lan 92. Prihodi Fonda ostvaruju se iz:

1) namenskih sredstava budeta Republike ostvarenih po osnovu naknada propisanih u l. 27. i 45. i odreenih naknada iz lana 85. ovog zakona; 2) sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasnitva preduzea ostvarenih u postupku privatizacije; 3) prihoda ostvarenih na osnovu meunarodne bilateralne i
multilateralne saradnje na programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti;

4) prihoda i primanja od upravljanja slobodnim novanim sredstvima

Fonda;

5) priloga, donacija, poklona i pomoi; 6) drugih izvora u skladu sa zakonom.

Svako poveanje imovine Fonda upisuje se u registar privrednih subjekata jednom godinje. Visina sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasnitva preduzea u postupku privatizacije iz stava 1. taka 2. ovog lana odreuje se u skladu sa zakonom kojom se ureuje privatizacija.

- 38 Korienje sredstava Fonda lan 93. Fond u obavljanju svojih poslova, a naroito u planiranju i korienju sredstava, primenjuje principe objektivnosti i odgovornosti, meunarodno priznate standarde dobre prakse i javnosti u radu i donoenju odluka. Sredstva Fonda koriste se za finansiranje akcionih i sanacionih planova u skladu sa Nacionalnim programom, a naroito za:

1) zatitu, ouvanje i poboljanje kvaliteta vazduha, vode, zemljita i uma, kao i ublaavanje klimatskih promena i zatitu ozonskog omotaa; 2) sanaciju odlagalita otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada, reciklau i ponovnu upotrebu otpada; 3) podsticanje istije proizvodnje i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti; 4) tehnologije i proizvode koji smanjuju optereenje i zagaenje
ivotne sredine;

5) zatitu i ouvanje biodiverziteta; 6) podsticanje odrivog korienja zatienih prirodnih dobara; 7) podsticanje odrivog razvoja ruralnog podruja; 8) podsticanje korienja obnovljivih izvora energije i poveanu
energetsku efikasnost;

9) podsticanje istijeg transporta; 10) podsticanje odrivih privrednih delatnosti, odnosno odrivog privrednog razvoja; 11) unapreenje sistema informisanja o stanju ivotne sredine, praenje i ocenjivanje stanja ivotne sredine, kao i uvoenje sistema upravljanja ivotnom sredinom; 12) podsticanje obrazovnih, istraivakih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, ukljuujui i demonstracione aktivnosti; 13) sufinansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim okolnostima zagaivanja ivotne sredine i osposobljavanje za reagovanje u sluaju udesa; 14) sufinansiranje obaveza Republike u vezi sa supsidijarnim merama.
Fond moe uestvovati i u sufinansiranju programa, projekata i drugih aktivnosti za namene iz stava 2. ovog lana, ako ih organizuju i finansiraju meunarodne organizacije, finansijske institucije i tela ili druga strana pravna lica. Naini korienja sredstava Fonda lan 94. Sredstva Fonda daju se pravnim i fizikim licima, korisnicima sredstava, radi finansiranja namena utvrenih u lanu 93. ovog zakona putem zajmova, izdavanja garancija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomoi i donacija na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Fond.

- 39 Fond ne raspisuje javni konkurs ako kao ugovorna strana neposredno sufinansira i uestvuje u realizaciji programa, projekata i drugih aktivnosti, u skladu sa ovim zakonom. Optim aktom Fonda utvruju se uslovi koje moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i nain dodeljivanja njegovih sredstava, kriterijumi i merila za ocenjivanje predloga projekata, odnosno zahteva za dodeljivanje sredstava, nain praenja namenskog korienja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od znaaja za dodeljivanje i korienje sredstava Fonda. Programi Fonda lan 95. Fond:

1) donosi godinji i srednjoroni program rada; 2) utvruje finansijski plan, periodini obraun i godinji obraun; 3) prati realizaciju programa i vri kontrolu nad racionalnim korienjem sredstava; 4) odluuje o drugim pitanjima i vri druge poslove utvrene statutom
Fonda. Na srednjoroni program saglasnost daje Vlada, a na godinji program Ministarstvo. Fond dostavlja Ministarstvu izvetaj o ostvarivanju programa rada za proteklu godinu najkasnije do 31. marta tekue godine. Izvetaj o programu rada Fond dostavlja Ministarstvu i u drugo vreme, na njegov zahtev. Organi Fonda lan 96. Organi Fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. lanove upravnog i nadzornog odbora imenuje i razreava Vlada . Upravni odbor ima sedam lanova koje ine: tri predstavnika Vlade i po jedan predstavnik Narodne banke Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Fonda. Nadzorni odbor ima pet lanova koje ine: dva predstavnika Vlade, po jedan predstavnik organa autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Fonda. Direktora Fonda, na predlog ministra, imenuje i razreava Vlada. lanovi upravnog i nadzornog odbora i direktor imenuju se na period od etiri godine.

- 40 Opti akti Fonda lan 97. Fond ima statut i druga opta akta u skladu sa zakonom i statutom. Statut donosi upravni odbor Fonda uz saglasnost Vlade. Statutom Fonda ureuje se: organizacija i nain poslovanja Fonda, nadlenost i rad upravnog i nadzornog odbora i direktora Fonda, zastupanje i predstavljanje Fonda, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Fondu, nain organizovanja poslova i druga pitanja od znaaja za rad i poslovanje Fonda. Javnost rada Fonda lan 98. Rad Fonda je javan. Fond blagovremeno i istinito obavetava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan, na nain propisan statutom Fonda. Fond moe uskratiti davanje informacije koja je propisana kao slubena ili poslovna tajna. Obavljanje strunih i drugih poslova lan 99. Strune i druge administrativno-tehnike poslove obavljaju zaposleni u Fondu. Zaposleni u Fondu imaju prava i obaveze u skladu sa zakonom kojim se ureuju radni odnosi u dravnim organima. Fondovi pokrajine i lokalne samouprave lan 100. Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu osnovati Fond koji e se finansirati iz prihoda ostvarenih na njihovoj teritoriji. Na Fond iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe l. 9099. ovog zakona.

- 41 1.5. Ekonomske podsticajne mere Vrste podsticajnih mera lan 101. Za pravna i fizika lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u promet proizvode iji je uticaj povoljniji od drugih slinih, odnosno koji koriste obnovljive izvore energije (sunce, vetar, biogas i dr.), opremu i ureaje koji neposredno slue zatiti ivotne sredine, mogu se utvrditi poreske, carinske i druge olakice ili oslobaanja od obaveze plaanja, pod uslovima i na nain utvren posebnim zakonom. Za potroae koji organizovano vraaju koriene i neupotrebljive ureaje ili njihove delove, proizvode ili njihovu ambalau, proizvoae koji obezbede njihovu reciklau ili uklanjanje, odnosno smanjuju negativni uticaj svojih aktivnosti na ivotnu sredinu na drugi organizovan nain, mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija, depozita i njegovog refundiranja, pod uslovima i na nain utvren posebnim zakonom.

VII. ODGOVORNOST ZA ZAGAIVANJE IVOTNE SREDINE Obaveze pravnih i fizikih lica

lan 102. Pravno i fiziko lice duno je da u obavljanju svoje aktivnosti obezbedi zatitu ivotne sredine, i to:

1) primenom i sprovoenjem propisa o zatiti ivotne sredine; 2) odrivim korienjem prirodnih resursa, dobara i energije; 3) uvoenjem obnovljivih prirodnih resursa;
energetski efikasnijih tehnologija i korienjem

4) upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugroavaju ivotnu sredinu; 5) preduzimanjem mera ugroavanja i tete po ivotnu sredinu;
prevencije ili otklanjanja posledica

6) voenjem evidencije na propisani nain o potronji sirovina i energije, isputanju zagaujuih materija i energije, klasifikaciji, karakteristikama i koliinama otpada, kao i o drugim podacima i njihovo dostavljanje nadlenim organima; 7) kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; 8) drugim merama u skladu sa zakonom.
Mere zatite ivotne sredine iz stava 1. ovog lana pravno i fiziko lice obavlja samostalno ili preko ovlaene organizacije.

- 42 Odgovornost za zagaivanje
lan 103. Zagaiva koji prouzrokuje zagaenje ivotne sredine odgovara za nastalu tetu po naelu objektivne odgovornosti. Za zagaivanje ivotne sredine odgovorno je i pravno i fiziko lice koje je nezakonitim ili nepravilnim delovanjem omoguilo ili dopustilo zagaivanje ivotne sredine.

Obaveza zagaivaa
lan 104. Zagaiva koji svojim injenjem ili neinjenjem prouzrokuje zagaivanje ivotne sredine duan je da, bez odlaganja, preduzme mere utvrene planom zatite od udesa i sanacionim planom, odnosno da preduzme neophodne mere radi smanjenja teta u ivotnoj sredini ili uklanjanja daljih rizika, opasnosti ili sanacije tete u ivotnoj sredini. Ako teta naneta ivotnoj sredini ne moe da se sanira odgovarajuim merama, lice koje je prouzrokovalo tetu odgovorno je za naknadu u visini vrednosti unitenog dobra.

Odgovornost za tetu
lan 105. Zagaiva je odgovoran za tetu nanetu ivotnoj sredini i prostoru i snosi trokove procene tete i njenog uklanjanja, a naroito:

1) trokove hitnih intervencija preduzetih u vreme nastanka tete, a neophodnih za ograniavanje i spreavanje efekata tete po ivotnu sredinu, prostor i zdravlje stanovnitva; 2) direktne i indirektne trokove sanacije, ustanovljavanja novog stanja ili obnavljanja prethodnog stanja ivotne sredine i prostora, kao i monitoring efekata sanacije i efekata tete po ivotnu sredinu; 3) trokove spreavanja nastanka iste ili sline tete po ivotnu
sredinu i prostor;

4) trokove naknade licima direktno ugroenim tetom po ivotnu

sredinu i prostor. Zagaiva je duan da prui finansijske ili druge vrste garancija za obezbeenje plaanja naknade trokova iz stava 1. ovog lana, u toku i posle obavljanja aktivnosti. Vlada propisuje vrstu garancija iz stava 2. ovog lana, visinu sredstava i vreme trajanja garancije koju obezbeuju zagaivai.

- 43 Obaveza osiguranja
lan 106. Zagaiva ije postrojenje ili aktivnost predstavlja visok stepen opasnosti po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu mora se osigurati od odgovornosti za sluaj tete priinjene treim licima usled udesa.

Naknada tete
lan 107. Svako ko pretrpi tetu ima pravo na naknadu tete. Zahtev za naknadu tete moe se podneti neposredno zagaivau ili osiguravau, odnosno finansijskom garantu zagaivaa kod koga je nastao udes, ako takav osigurava, odnosno finansijski garant postoji. Ako je vie zagaivaa odgovorno za tetu nanetu ivotnoj sredini, a udeo pojedinih zagaivaa nije mogue odrediti, trokove snose solidarno i posebno. Pokretanje postupka za naknadu tete zastareva za tri godine od kada je oteenik saznao za tetu i uinioca tete. U svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za 20 godina od kada je teta nastala. Postupak pred sudom za naknadu tete je hitan. Republika zadrava pravo na naknadu tete ako nema drugih lica koja imaju to pravo.

Shodna primena zakona

lan 108. Na pitanja o odgovornosti za tete nanete ivotnoj sredini koja nisu posebno ureena ovim zakonom primenjuju se opta pravila Zakona o obligacionim odnosima.

VIII. NADZOR Upravni nadzor

lan 109. Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vri Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Inspekcijski nadzor vri Ministarstvo preko inspektora za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrenog ovim zakonom.

- 44 Autonomna pokrajina vri inspekcijski nadzor nad izvravanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona. Jedinica lokalne samouprave vri inspekcijski nadzor nad izvravanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Prava i dunosti inspektora

lan 110. U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dunost da utvruje:

1) da li se upravljanje, odnosno odrivo korienje i zatita prirodnih resursa i dobara vri prema stratekim dokumentima i uslovima i merama utvrenim u skladu sa ovim zakonom; 2) da li se sakupljanje i stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri u skladu sa propisanim uslovima; 3) da li se uvoz, izvoz i tranzit ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri u skladu sa propisanim uslovima; 4) da li se sprovode mere i uslovi zatite ivotne sredine u planiranju i
izgradnji;

5) da li se primenjuju standardi kvaliteta ivotne sredine i standardi

emisije;

6) da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti; 7) da li su ispunjeni uslovi za ukljuivanje u sistem EMAS, odnosno postupanje pravnog i fizikog lica ukljuenog u sistem EMAS u skladu sa propisanim uslovima; 8) da li se znak EMAS koristi na propisan nain; 9) da li se domae ili uvezene tehnologije ili procesi primenjuju, odnosno proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda, poluproizvoda i sirovina vri u skladu sa propisanim normama zatite ivotne sredine; 10) da li se primenjuju propisane zabrane proizvodnje i prometa odreenih proizvoda i vrenja odreenih aktivnosti; 11) da li se ekoloki znak za proizvode, procese ili usluge koristi na
propisan nain;

12) da li se uvoz i izvoz supstanci koje oteuju ozonski omota vri u skladu sa ovim zakonom; 13) da li se uvoz, izvoz i tranzit otpada vri u skladu sa ovim zakonom; 14) da li se sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, preradi, skladitenju i odlaganju postupa u skladu sa propisanim merama; 15) da li se sprovode Nacionalni program, akcioni i sanacioni planovi; 16) da li se sprovodi monitoring stanja ivotne sredine; 17) da li se vodi informacioni sistem i integralni katastar zagaivaa; 18) da li se sredstva fonda namenski koriste;

- 45 19) da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih meunarodnih ugovora u oblasti zatite ivotne sredine; 20) da li se sprovode druge propisane mere i uslovi zatite ivotne
sredine. Kontrolu uvoza, izvoza ili tranzita iz stava 1. ovog lana vri republiki inspektor na granici.

Ovlaenja inspektora
lan 111. U vrenju poslova iz lana 110. ovog zakona inspektor je ovlaen da:

1) naredi u odreenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovoenju mera zatite, rekultivacije i sanacije ivotne sredine pri korienju prirodnih resursa i dobara; 2) zabrani korienje ili upotrebu prirodnih resursa i dobara bez odobrenja ili protivno odobrenju i naloi sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovarajuih mera zatite; 3) zabrani unoenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje; 4) zabrani unitavanje i oteivanje divlje flore i faune i njihovih
stanita;

5) zabrani sakupljanje i stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole; 6) zabrani uvoz i izvoz ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova iji je promet zabranjen meunarodnim ugovorima; 7) zabrani uvoz i izvoz ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova iji je promet dozvoljen ako se vri bez dozvole; 8) zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi i normativi u pogledu emisije i imisije, ako nemaju odgovarajuu i ispravnu opremu i ureaje kojima se smanjuje ili spreava emisija zagaujuih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zatite ivotne sredine; 9) zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagaivanja; 10) zabrani isputanje zagaujuih i opasnih materija, otpadnih voda ili energije u vazduh, vodu i zemljite na nain i u koliinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih; 11) zabrani korienje znaka EMAS suprotno odredbama ovog
zakona;

12) zabrani rad, upotrebu ili korienje tehnologije, tehnolokog

procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene;

13) naloi da se u sluaju sumnje odreena tehnologija, tehnoloki

proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogueg tetnog uticaja

- 46 na ivotnu sredinu i privremeno zabrani njihovu upotrebu ili korienje dok se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid;

14) obustavi rad dok se ne ispita efikasnost ureaja koji slue za uklanjanje ili preiavanje zagaujuih materija za koje nisu propisani standardi; 15) zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji nemaju vidljivu oznaku o moguoj tetnosti po ivotnu sredinu; 16) zabrani korienje ekolokog znaka protivno odredbama ovog
zakona;

17) zabrani uvoz i izvoz supstanci i proizvoda koji oteuju ozonski

omota iji je promet zabranjen ratifikovanim meunarodnim ugovorima i naredi da se vrati poiljaocu;

18) zabrani uvoz ili izvoz supstanci koje oteuju ozonski omota iji je promet dozvoljen ako se vri bez propisane dozvole ili suprotno uslovima u dozvoli; 19) naredi voenje propisane evidencije iz lana 56. stav 6. ovog
zakona;

20) zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla; 21) zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada suprotno odredbama ovog zakona i naredi da se vrati poiljaocu; 22) zabrani postupanje sa opasnim materijama protivno odredbama
ovog zakona;

23) naredi izradu procene opasnosti od udesa, plana zatite od udesa i izradu izvetaja o stanju sigurnosti, kao i preduzimanje odgovarajuih preventivnih i drugih mera zatite ivotne sredine od opasnih materija u skladu sa zakonom; 24) u sluaju udesa naredi preduzimanje interventnih mera i postupaka reagovanja na udes, sprovoenje mera u skladu sa planom zatite od udesa, angaovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i spreavanja irenja zagaenja od udesa; 25) naredi obavljanje monitoringa na propisan nain; 26) naredi sprovoenje mera zatite ivotne sredine u skladu sa ovim
zakonom;

27) naredi izvrenje drugih propisanih obaveza u odreenom roku.

Na reenja inspektora iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. alba iz stava 2. ovog lana izjavljuje se ministru u roku od 15 dana od dana prijema reenja i ne zadrava izvrenje reenja. Reenje inspektora iz stava 1. ta. 6), 7), 17), 18), 20) i 21) ovog lana je konano. Protiv reenja iz stava 4. ovog lana moe se voditi upravni spor. lan 112. U vrenju poslova iz l. 110. i 111. ovog zakona inspektor moe privremeno oduzeti predmete, robu ili ureaje ija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvrene nedozvoljene radnje.

- 47 U vrenju nadzora nad primenom mera zatite ivotne sredine inspektor ima i ovlaenja i dunosti utvrene posebnim zakonom. lan 113. Ako u toku vrenja inspekcijskog nadzora inspektor oceni da su pored povrede ovog zakona povreeni i drugi zakoni i propisi kojima se ureuju pitanja od znaaja za zatitu ivotne sredine ili pojedinog njenog dela, duan je, pored preduzimanja mera za koje je ovlaen, da obavesti drugi nadleni organ. Drugi nadleni inspekcijski organ o preduzetim merama izvetava inspektora. U sluajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane i nadlenosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da, bez odlaganja, obavesti ministra kako bi se zajedniki izvrio nadzor i preduzele odgovarajue mere. lan 114. Po albi protiv prvostepenog reenja nadlenog optinskog, odnosno gradskog organa donetog u vrenju poverenih poslova reava Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Po albi protiv prvostepenog reenja nadlenog optinskog, odnosno gradskog organa sa teritorije autonomne pokrajine donetog u vrenju poverenih poslova reava nadleni organ autonomne pokrajine. Po albi protiv prvostepenog reenja nadlenog optinskog organa sa teritorije grada donetog u vrenju poverenih poslova, reava nadleni organ grada. Po albi protiv prvostepenog reenja nadlenog pokrajinskog organa, reava Ministarstvo. Po albi protiv prvostepenog reenja Ministarstva, reava Vlada. lan 115. Inspektor ima slubenu legitimaciju, oznaku i odgovarajuu opremu. Ministar propisuje obrazac slubene legitimacije, izgled i sadrinu oznake i vrstu opreme.

ID. KAZNENE ODREDBE 1. Privredni prestupi

lan 116. Novanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup pravno lice ako:

- 48 1)
15. stav 1); koristi prirodne resurse i dobra bez saglasnosti Ministarstva (lan

2) pri korienju resursa i dobara, u toku izvoenja radova, kao i po njihovom prestanku ne sprovodi mere kojima se spreava ugroavanje ivotne sredine (lan 16. stav 1); 3) ne izvri rekultivaciju ili na drugi nain ne sanira degradiranu ivotnu sredinu (lan 16. stav 2); 4) sakuplja i stavlja u promet odreene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrenim u dozvoli (lan 27. stav 4); 5) vri uvoz i izvoz ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno utvrenim uslovima (lan 28. stav 1); 6) pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne zatitne i sigurnosne mere (lan 29. stav 2); 7)
ne izradi procenu opasnosti od udesa (lan 38. stav 1);

8) izgradi i upotrebljava postrojenja i obavlja aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani standardi emisije i imisije, opreme i ureaja kojima se smanjuje ili spreava emisija zagaujuih materija ili energije, kao i ako nisu preduzete druge mere i radnje za obezbeenje propisanih uslova zatite ivotne sredine (lan 40. stav 1);
isputa zagaujue i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju u vazduh, vodu ili zemljite na nain i u koliinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih (lan 40. stav 2);

9)

proizvodi i stavlja u promet prevozna sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagaivanja (lan 40. stav 3);

10)

11) primenjuje domau ili uvoznu tehnologiju ili proces, odnosno proizvodi i stavlja u promet proizvode koji ne ispunjavaju propisane standarde zatite ivotne sredine, odnosno standarde kvaliteta proizvoda ili je tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina zabranjen u zemlji izvozniku (lan 51. stav 1);
upotrebljava ureaje koji slue za uklanjanje ili preiavanje zagaujuih materija za koje nisu propisani domai standardi suprotno lanu 51. stav 4. ovog zakona;

12)

na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagaenje ivotne sredine i tetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili moe uzrokovati u ivotnoj sredini (lan 52. stav 1);

13)

14)
1);

proizvodi supstance koje oteuju ozonski omota (lan 56. stav

uvozi i izvozi supstance koje oteuju ozonski omota, odnosno proizvode koji sadre ove supstance, koje su utvrene ratifikovanim meunarodnim ugovorom iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice tog ugovora (lan 56. stav 2);

15)

16) uvozi, proizvodi i stavlja u promet nove i koriene proizvode koji sadre supstance koje oteuju ozonski omota suprotno lanu 56. stav 3. ovog zakona;

- 49 17) uvozi i izvozi supstance koje oteuju ozonski omota bez dozvole Ministarstva (lan 56. stav 4); 18)
uvozi opasan otpad (lan 57. stav 1);

19) uvozi, izvozi ili vri tranzit otpada bez dozvole Ministarstva i utvrenim uslovima (lan 57. stav 3); 20)
zakona; ne postupa u skladu sa odredbama lana 58. stav 2. ovog ne preduzima mere sanacije o svom troku (lan 63. stav 1); ne izradi ili ne realizuje sanacioni plan iz lana 66. stav 4. ovog ne osigura se za sluaj tete priinjene treim licima usled udesa

21) 22)
zakona;

23)
(lan 106).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara.

2. Prekraji
lan 117. Novanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ako:

1) koristi znak EMAS, a nije registrovan u sistem EMAS (lan 49); 2) upotrebljava ekoloki znak suprotno odredbama lana 53. ovog
zakona;

3) ne dostavlja podatke iz lana 56. stav 6. ovog zakona; 4) ne vodi evidencije o vrstama i koliinama opasnih materija u
proizvodnji, prevozu, prometu, upotrebi, preradi, skladitenju ili odlaganju (lan 58. stav 3);

5) bez odlaganja ne obavesti Ministarstvo u sluaju kvara na

postrojenjima ili ureajima za zatitu ivotne sredine usled ega nastaje prekoraenje graninih vrednosti emisije (lan 58. stav 4);

6) ne pribavi dozvolu nadlenog organa za prevoz opasnih materija

(lan 58. stav 5);

7) u sluaju udesa bez odlaganja ne organizuje i ne sprovede planirane mere i postupke reagovanja na udes i angauje ljude i sredstva u skladu sa izraenim planom zatite od udesa ukljuujui i obavezu obavetavanja nadlenih organa (lan 59); 8) ne dostavi obavetenje nadlenim organima sa podacima iz lana
60. ovog zakona;

9) vri monitoring bez ovlaenja (lan 71. stav 3); 10) ne vri monitoring i praenje drugih uticaja na stanje ivotne sredine
(lan 72);

11) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan nain (lan 73); 12) ne dostavlja podatke od znaaja za voenje integralnog katastra zagaivaa ivotne sredine na propisan nain (lan 75. stav 4);

- 50 13) ne omogui inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po reenju inspektora (lan 111).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana. Za prekraj iz stava 1. ovog lana, osim iz ta. 3) i 9), kaznie se fiziko lice novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana. lan 118. Novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj fiziko lice ako: 1) uznemirava, zlostavlja, ozleuje i unitava divlju faunu, odnosno razara njena stanita (lan 27. stav 2); 2) unitava, kida ili na drugi nain pustoi divlju floru, odnosno unitava i razara njena stanita (lan 27. stav 3). lan 119. Novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj fiziko lice - akreditovani ocenjiva EMAS, ako na zahtev Ministarstva ne dostavlja podatke o postupku proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizikom licu (lan 47. stav 4). lan 120. Novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u nadlenom organu, odnosno u organizaciji koja vri javna ovlaenja ako:

1) izda odobrenje za korienje prirodnog resursa ili dobra bez

saglasnosti Ministarstva (lan 15. stav 1);

2) izda dozvolu bez pribavljenog miljenja organizacije nadlene za zatitu prirode (lan 27. stav 4); 3) izda dozvolu bez propisane dokumentacije ili ne vodi registar izdatih dozvola na propisan nain (lan 28); 4) pripremi prostorni ili urbanistiki plan bez uslova za obezbeenje mera zatite ivotne sredine iz lana 34; 5) ne obavetava javnost i ne donese akt o uvoenju posebnih mera u sluajevima iz lana 42. ovog zakona; 6) izvri registraciju pravnog i fizikog lica u sistem EMAS suprotno odredbama lana 45. ovog zakona; 7) ne vodi registar pravnih i fizikih lica ukljuenih u sistem EMAS
(lan 47. stav 1);

- 51 8) odbije upis i vri brisanje iz registra suprotno lanu 48. ovog

zakona;

9) ne vodi registar o uvozu, izvozu i potronji supstanci koje oteuju ozonski omota, odnosno proizvoda (lan 56. stav 8); 10) ne donese plan zatite od udesa iz lana 61. stav 1. ovog zakona i ne izvri obaveze iz st. 5. i 6. ovog lana; 11) ne proglasi stanje ugroenosti ivotne sredine i ne obavetava javnost o preduzetim merama (lan 62); 12) ne vri monitoring (lan 69); 13) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan nain (lan 73); 14) ne vodi informacioni sistem zatite ivotne sredine (lan 74); 15) ne vodi integralni katastar zagaivaa (lan 75. stav 2); 16) dostavljanje informacija vri suprotno lanu 79. ovog zakona; 17) ne dostavlja izvetaje o ostvarivanju programa rada Fonda u propisanom roku ili na zahtev Ministarstva (lan 95. st. 3. i 4); 18) blagovremeno i istinito ne obavetava javnost o obavljanju svoje
delatnosti za koju je osnovan na nain propisan statutom Fonda ili na zahtev javnosti ne daje informacije o obavljanju poslova iz svoje delatnosti (lan 98. stav 2). lan 121. Za prekraj iz l. 117. i 118. ovog zakona moe se uz kaznu izrei i zatitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje prekraja, odnosno koji su nastali ili pribavljeni izvravanjem prekraja.

D. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 122. Pravna i fizika lica uskladie svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 123. Narodna skuptina donee u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona:

1) Nacionalnu strategiju odrivog korienja prirodnih resursa i dobara iz lana 12. ovog zakona; 2) Nacionalni program zatite ivotne sredine iz lana 64. ovog zakona.
lan 124. Vlada e doneti, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, akt iz lana 43. stav 3. ovog zakona, a u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona akcione planove iz lana 65. ovog zakona, kao i program iz lana 69. stav 3. ovog zakona.

- 52 Do donoenja Strategije i nacionalnih akcionih planova, osnovu za korienje prirodnih resursa i dobara ine osnove prirodnih resursa (vodoprivredna, umska, geoloka, mineralno-sirovinska, pedoloka, poljoprivredna, zatita prostora i druge ekoloko-prostorne osnove) kao posebni dokumenti o potencijalima prirodnog resursa, odnosno dobra koji se izrauju ili inoviraju na osnovu utvrenih ili procenjenih bilansa i drugih kategorija u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije i drugim prostornim i urbanistikim planovima. lan 125. Fond za zatitu ivotne sredine poinje sa radom najkasnije u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 126. Predsednika i lanove upravnog i nadzornog odbora, kao i direktora Fonda, Vlada e imenovati u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Upravni odbor donee statut Fonda u roku od 30 dana od dana imenovanja. lan 127. Odredbe zakona i drugih propisa kojima se ureuje upravljanje prirodnim resursima i dobrima, kao i planiranje i izgradnja, a koje su u suprotnosti sa ovim zakonom nee se primenjivati. lan 128. Do donoenja propisa na osnovu ovlaenja iz ovog zakona primenjivae se propisi doneti na osnovu: 1) Zakona o osnovama zatite ivotne sredine ("Slubeni list SRJ", br. 24/98, 24/99 i 44/99); 2) Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95). lan 129. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai: 1) Zakon o osnovama zatite ivotne sredine ("Slubeni list SRJ", br. 24/98, 24/99 i 44/99); 2) Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95) osim odredaba kojima se ureuje zatita vazduha, zatita prirodnih dobara i zatita od buke. lan 130. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".