1 a) b) c) 2 a) b) c) 3 a) b) c) 4 a) b) c) 5 a) b) c) 6 a) b) c)

Nacionalni dohodak evidentira sve doprinose stvaranju prihoda i inputa jedne zemlje evidentira sve doprinose stvaranju prihoda i outputa jedne zemlje ni jedan od odgovora nije tacan Platni bilans ni jedan od odgovora nije tacan ne pomae da se prate promene u zaduenosti zemlje i predvide izvoznouvozne promene u konkurentskim delatnostima. pomae da se prate promene u zaduenosti zemlje i predvide izvoznouvozne promene u konkurentskim delatnostima. Platni bilans ukazuje na povezanost izmeu transakcija u inostranstvu i nacionalnih novanih rezervi. ukazuje na to da se dva preduzeca kombinuju tako da kreiraju novo pravno lice ni jedan od odgovora nije tacan GNP (Bruto Nacionalni Dohodak) ni jedan od odgovora nije tacan predstavlja osnovnu meru inputa jedne zemlje, koja je odreena trinom vrednou svih oblika potronje finalnog proizvoda. predstavlja osnovnu meru outputa jedne zemlje, koja je odreena trinom vrednou svih oblika potronje finalnog proizvoda. GNP se deli prema 4 razliita naina na koji se output troi: potronja, investicije, dravni izdaci, tekui bilans. potrosnja,investicije,ulaganje,tekuci bilans ni jedan od odgovora nije tacan Tok (flow) predstavlja kvalitet po jedinici vremena predstavlja kvantitet po jedinici vremena ni jedan od odgovora nije tacan

7 a) b) c) 8 a) b) c) 9 a)

GDP ni jedan od odgovora nije tacan predstavlja bruto domaci proizvod jedne zemlje takoe predstavlja tok, odnosno vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u odreenoj zemlji, u odreenom vremenskom periodu Zalihe (stock) predstavljaju kvantitet koji egzistira u odreenoj taki vremena predstavljaju kvalitet koji egzistira u odreenoj taki vremena ni jedan od odgovora nije tacan Kapital je ono s cim jedna zemlja ili jedno preduzece raspolaze predstavlja kljunu makroekonomsku zalihu, odnosno postrojenja, oprema, zgrade, zalihe sirovina i poluproizvodi koji se upotrebljavaju za proizvodnju drugih dobara i usluga ni jedan od odgovora nije tacan Ivesticije predstavljaju prodaju novog kapitala i one poveavaju zalihe kapitala predstavljaju kupovinu novog kapitala i one poveavaju zalihe kapitala ni jedan od odgovora nije tacan Depresijacija ni jedan od odgovora nije tacan prosirenje linije proizvoda i privlacnost za druge trzisne segmente predstavlja opadanje zaliha kapitala, koje je nastalo kao rezultat zastarevanja ili habanja opreme, postrojenja, tehnologije i dr. Ona se moe nazivati i potronjom kapitala. Bruto investicije (gross investment- GI) su iznos koji je potroen za zamenu depresionisanog kapitala. su investicije koje predstavljaju razliku bruto investicija I depresijacije ni jedan od odgovora nije tacan

b)

c) 10 a) b) c) 11 a) b)

c)

12 a) b) c)

13 a) b) c) 14 a) b) c) 15 a) b) c) 16 a) b) c) 17 a) b) c) 18 a) b) c)

Neto investicije (net investment- NI) ni jedan od odgovora nije tacan su iznos koji je potroen za zamenu depresionisanog kapitala. predstavljaju razliku bruto investicija i depresijacije Neto izvoz predstavlja razliku izmeu neto I bruto dohotka predstavlja razliku izmeu vrednosti izvoza i vrednosti uvoza ni jedan od odgovora nije tacan Agregatna potronja ni jedan od odgovora nije tacan je ukupni iznos koji plaaju kupci za usluge je ukupni iznos koji plaaju kupci za proizvedena dobra i usluge Depresijacija je ekonomski boljitak koji se ne uzima u obzir pri izraunavanju GNP-a. ekonomski gubitak koji se ne uzima u obzir pri izraunavanju GNP-a. ni jedan od odgovora nije tacan Unilateralni transfer je: dohodak odreene zemlje koja moe ukljuiti vrednost poklona nekih rezidenata prihod odreene zemlje koja moe ukljuiti vrednost dobara nekih rezidenata ni jedan od odgovora nije tacan Indirekni biznis porez predstavlja iznos neto poreza predstavlja iznos prodajnog poreza ni jedan od odgovora nije tacan

19 a) b) c) 20 a) b) c) 21 a) b) c) 22 a) b) c) 23 a) b) c) 24 a) b) c) 25

Nacionalni dohodak je jednak: GNP- sepresijacija - neto unilateralni transferi indirektni biznis porezi. GNP- sepresijacija+ neto unilateralni transferi -- indirektni biznis porezi. GNP- sepresijacija+ neto unilateralni transferi indirektni biznis porezi. Potronja je deo BDP-a koji je nastao kao rezultat kupovine privatnog sektora, radi ispunjenja trenutnih potreba. deo GNP-a koji je nastao kao rezultat kupovine privatnog sektora, radi ispunjenja trenutnih potreba. ni jedan od odgovora nije tacan Investicije su deo outputa koji koriste firme da bi smanjile sadanju potronju radi proizvodnje dobara i usluga kojima poveavaju budue proizvodne mogunosti deo inputa koji koriste firme da bi smanjile sadanju potronju radi proizvodnje dobara i usluga kojima poveavaju budue proizvodne mogunosti deo outputa koji koriste firme da bi povecale sadanju potronju radi proizvodnje dobara i usluga kojima poveavaju budue proizvodne mogunosti Investiciona tednja se moe sagledati kao deo BDP-a koji se koristi u cilju poveanja nacionalnih rezervi i kapitala. se moe sagledati kao deo GNP-a koji se koristi u cilju stabilizacije nacionalnih rezervi i kapitala. se moe sagledati kao deo GNP-a koji se koristi u cilju poveanja nacionalnih rezervi i kapitala. Vladinim izdatkom se smatra svaka prodaja robe ili usluga od strane vlade neke zemlje, federacije, drave ili lokalne vlade, u sistemu rauna nacionalnog dohotka se smatra svaka kupovina robe ili usluga od strane vlade neke zemlje, federacije, drave ili lokalne vlade, u sistemu rauna nacionalnog dohotka ni jedan od odgovora nije tacan Bilans tekueg rauna ili tekui raun je razlika izmeu izvoza dobara i usluga i uvoza dobara i usluga je razlika izmeu izvoza dobara i usluga i uvoza usluga je razlika izmeu uvoza dobara i usluga i uvoza dobara Deficit tekueg rauna

a) b) c) 26 a) b) c) 27 a) b) c) 28 a) b) c) 29 a) b) c) 30 a) b) c)

se javlja u situaciji kada izvoz neke zemlje nadvisi njen izvoz se javlja u situaciji kada uvoz neke zemlje nadvisi njen izvoz se javlja u situaciji kada uvoz neke zemlje smanji njen izvoz Suficit tekueg rauna se javlja u situaciji kada uvoz neke zemlje nadvisi njen izvoz se javlja u situaciji kada uvoz neke zemlje prevazilazi vrednost ostvarenog izvoza te iste zemlje. se javlja u situaciji kada izvoz neke zemlje prevazilazi vrednost ostvarenog uvoza te iste zemlje. Domaa apsorcija: je potronja stranih rezidenata je potronja domaih rezidenata je potronja stranih investitora tednja je deo proizvedenog outputa koji nije potroen od domainstava i vlade. U zemljama zatvorene ekonomije nacionalna tednja je uvek jednaka investicijama deo proizvedenog inputa koji nije potroen od domainstava i vlade. U zemljama zatvorene ekonomije nacionalna tednja je uvek jednaka investicijama deo proizvedenog outputa koji nije potroen od domainstava i vlade. U zemljama otvorene ekonomije nacionalna tednja je uvek jednaka investicijama Zemlje sa otvorenom ekonomijom mogu tedeti stvaranjem veih zaliha kapitala, ali ne mogu tedeti pribavljanjem inostranog bogatstva. stvaranjem manjih zaliha kapitala, ali mogu tedeti i pribavljanjem inostranog bogatstva. stvaranjem veih zaliha kapitala, ali mogu tedeti i pribavljanjem inostranog bogatstva. Zemlje sa zatvorenom ekonomijom mogu tedeti stvaranjem veih zaliha kapitala, ali mogu tedeti i pribavljanjem inostranog bogatstva. samo stvaranjem zaliha kapitala stvaranjem veih zaliha kapitala, ali ne mogu tedeti pribavljanjem inostranog bogatstva.

31 a) b) c) 32 a) b) c) 33 a) b) c) 34 a) b) c) 35 a) b) c) 36 a) b) c)

Neto strane investicije su viak tekueg rauna koji ostvaruju zemlje koje izvoze su manjak tekueg rauna koji ostvaruju zemlje koje izvoze su viak tekueg rauna koji ostvaruju zemlje koje uvoze Privatna tednja se definie kao deo raspoloivog dohodka, koji je radije potroen nego utedjen se definie kao deo rsmanjenog dohodka, koji je radije uteen nego potroen se definie kao deo raspoloivog dohodka, koji je radije uteen nego potroen Neto porezi su: porezi uvecani za vrednost vladinih transfera plaanja porezi umanjeni za vrednost vladinih transfera plaanja ni jedan od odgovora nije tacan Vladina tednja je jednaka razlici prihoda vlade i vladinih izdataka. (T G) jednaka razlici prihoda vlade i vladinih izdataka. ( G - T ) ni jedan od odgovora nije tacan Nacionalna tednja u zemljama zatvorene ekonomije je jednaka zbiru privatne i vladine tednje u zemljama otvorene ekonomije je jednaka zbiru privatne i vladine tednje ni jedan od odgovora nije tacan Vladin budetski deficit je jednaka razlici prihoda vlade i vladinih izdataka. ( G - T ) jednaka razlici prihoda vlade i vladinih izdataka. (T G) jednak razlici vladinih rashoda i prihoda ukoliko su izdaci vei od prihoda (G T).

37 a) b) c) 38 a) b) c) 39 a) b) c) 40 a) b) c) 41

Teorija eventualnosti: tvrdi da je uspeh osiguran kada preduzece obezbedi dobru uskladjenost izmedju situacije u poslovnoj sredini i njegove strategije i strukture tvrdi da je uspeh osiguran kada preduzece obezbedi dobru uskladjenost izmedju interne sredine i njegove strategije ni jedan od odgovora nije tacan U obraunskom bilansu se nalaze informacije o zbiru dugova i potraivanja investitora se nalaze informacije o zbiru dugova i potraivanja nerezidenata se nalaze informacije o zbiru dugova i potraivanja odreene zemlje Platni bilans kao deo ireg sistema privrednih rauna: ima manje oblike statistikog iskazivanja nego raun inostranstva ima potpunije oblike statistikog iskazivanja nego raun inostranstva ni jedan od odgovora nije tacan Raun inostranstva: predstavlja najkompletniji prikaz ekonomskih transakcija zemalja sa otvorenom privredom sa inostranstvom ne predstavlja najkompletniji prikaz ekonomskih transakcija zemalja sa zatvorenom privredom sa inostranstvom ne predstavlja najkompletniji prikaz ekonomskih transakcija zemalja sa otvorenom privredom sa inostranstvom Robne transakcije ili uvozno-izvozne transakcije se uglavom registruju po f.o.b. vrednovanju, to znai da je njihova vrednost jednaka ceni robe uveanoj za trokove isporuke do nacionalne granice izvoznika. se uglavom registruju po f.o.b. vrednovanju, to znai da je njihova vrednost manja nego cena robe uveanoj za trokove isporuke do nacionalne granice izvoznika. ni jedan od odgovora nije tacan IMF koristi eme platnog bilansa u dva oblika: standardnom i agregiranom (skraenom) obliku. standardnom i agregiranom (proirenom) obliku. ni jedan od odgovora nije tacan

a)

b) c) 42 a) b) c)

43 a) b) c) 44 a) b) c) 45 a) b) c) 46 a) b) c) 47 a) b) c) 48 a) b) c)

Platni bilans odreene zemlje prati plaanja u, i primanja iz: ni jedan od odgovora nije tacan domae zemlje inostranstva Postoje dva tipa transakcija koje se registruju u platnom bilansu 1) Izvozno-uvozne transakcije koje direktno utiu na platni bilans 2) Transakcije koje ukljuuju kupovinu ili prodaju imovine. 1) Uvozno-izvozne transakcije koje direktno utiu na tekui raun; 2) Transakcije koje ukljuuju kupovinu ili prodaju imovine. ni jedan od odgovora nije tacan Svaka meunarodna transakcija se automatski dva puta pojavljuje u bilansu plaanja: jedanput kao menica, a drugi put kao dug jedanput kao kredit, a drugi put kao menica jedanput kao kredit, a drugi put kao dug Raun platnog bilansa deli izvoz i uvoz u tri finalne kategorije: trgovinu hartija od vrednosti,trgovinu usluge i robe trgovinu robe,prihodi od investicija,druge usluge ni jedan od odgovora nije tacan Neto unilateralni transferi su: deo tekueg rauna, ba kao i nacionalnog dohodka deo tekueg rauna, ba kao i platnog bilansa deo tekueg rauna, ba kao i imovine preduzeca Raun kapitala: meri razliku izmeu prodaje imovine inostranstvu i kupovine imovine koja je locirana u domacoj drzavi meri razliku izmedju strategije i strukture preduzeca meri razliku izmeu prodaje imovine inostranstvu i kupovine imovine koja je locirana u inostranstvu

49 a) b) c) 50

Priliv kapitala kada neka zemlja od inostrane banke uzme kredit, u raunu kapitala se ova transakcija predstavlja kao prodaja imovine kapitala iz inostranstva kada neka zemlja pozajmi novac iz inostranstva, u raunu kapitala se ova transakcija predstavlja kao prodaja imovine kapitala iz inostranstva ni jedan od odgovora nije tacan Odliv kapitala: u sluaju da neka zemlja daje kredit rezidentima iz inostranstva, u raunu kapitala se ova transakcija predstavlja kao kupovina imovine iz inostranstva i registruje se kao dug kada neka zemlja pozajmi novac iz inostranstva, u raunu kapitala se ova transakcija predstavlja kao prodaja imovine kapitala iz inostranstva kada neka zemlja od inostrane banke uzme kredit, u raunu kapitala se ova transakcija predstavlja kao prodaja imovine kapitala iz inostranstva Centralne banke zemalja su: institucije koje su odgovorne za upravljanje zalihama novca i regulisanje nacionalnih finansijkih institucija i trita institucije koje su odgovorne za upravljanje svim prihodima koje drzave imaju u toku godine i regulisanje nacionalnih finansijkih institucija i trita institucije koje su odgovorne za upravljanje zalihama novca i regulisanje nacionalnih finansijkih berzi Zvanine meunarodne rezerve: ini domaca imovina koju zadrava i kontrolie centralna banka ini strana imovina koju usmerava centralna banka ini strana imovina koju zadrava i kontrolie centralna banka Blagajniki zapisi su: hartije od vrednosti kojima se emitent obavezuje da e imaocu u roku dospea platiti nominalnu vrednost naznaenu na njemu hartije od vrednosti kojima se drzava obavezuje da e imaocu u roku dospea platiti nominalnu vrednost naznaenu na njemu ni jedan od odgovora nije tacan Zvanini obraunski bilans je voenje knjigovodstva bilansa transakcija zvaninih rezervi. Obraunski bilans se u svetskoj literaturi esto naziva, bilansom meunarodne aktive i pasive odreene zemlje, odnosno bilansom zaduenosti. bilans zaduzenosti pasiva odredjene zemlje

a)

b) c) 51 a) b) c) 52 a) b) c) 53 a) b) c) 54

a)

b) c)

55 a) b) c) 56 a) b) c) 57 a) b) c) 58 a) b) c) 59 a) b) c) 60 a) b) c)

Zvanini obraunski bilans: predstavlja sumu, odnosno zbir tekueg rauna, nerezevnog dela kapitala i statistike neusklaenosti. je zasnovan na ekonomskoj vrednosti predstavlja sumu, odnosno zbir tekueg rauna, rezervnog dela kapitala i statistike neusklaenosti. Devizni kurs: Cena jedne valute u odnosu na cenu druge valute Cena jedne valute u odnosu na cenu eura ni jedan od odgovora nije tacan U meunarodnim okvirima postoji dva naina izraavanja vrednosti valuta odreene zemlje: direktni ili ameriki nain indirektni ili evropski nain evropski i proevropski nacin evro-azijski i americki nacin Postoje dve promene deviznih kurseva aspiracija i despiracija. diversifikacija i aspiracija ni jedan od odgovora nije tacan Despiracija valute: predstavlja stagniranje jedne valute u odnosu na drugu predstavlja rast vrednosti jedne valute u odnosu na drugu predstavlja pad vrednosti jedne valute u odnosu na drugu Aspiracija valute predstavlja pad vrednosti neke valute u odnosu na drugu valutu predstavlja rast vrednosti neke valute u odnosu na drugu valutu ni jedan od odgovora nije tacan

61 a) b) c)

U sluaju depresijacije valute: uvoz robe i usluga iz inostranstva je skuplji, a I izvoz je skuplji za inostrane partnere. uvoz robe i usluga iz inostranstva je jefriniji, a izvoz je skuplji za inostrane partnere. uvoz robe i usluga iz inostranstva je skuplji, a izvoz je jeftiniji za inostrane partnere. U sluaju apresijacije valute

62

a) b) c) 63 a) b) c) 64 a) b) c) 65 a) b) c)

uvoz robe i usluga je jeftiniji, a izvoz skuplji uvoz robe i usluga iz inostranstva je skuplji, a izvoz je jeftiniji za inostrane partnere. uvoz robe i usluga iz inostranstva je skuplji, a I izvoz je skuplji za inostrane partnere. Devizno trite je trite na kome se obavlja trgovina meunarodnih valuta i meunarodnoh finansijkih instrumenata. trite na kome se obavlja trgovina domacih valuta i meunarodnoh finansijkih instrumenata. ni jedan od odgovora nije tacan Banka za meunarodne obraune: je ukazala na znaaj deviznih trita. je ukazala na znaaj platnog bilansa je ukazala na znaaj deficita u budzetu Glavni uesnici na deviznim tritima su: komercijalne banke, korporacije, centralne banke, meunarodne finansijske institucije komercijalne banke, osiguravajua drutva, korporacije, centralne banke komercijalne banke, korporacije to jest, MNC, nebankarske finansijske institucije i centralne banke.

66

Komercijalne banke: ne predstavljaju centre devizne razmene na tritu, zato to svaka merljiva meunarodna transakcija ne podrazumeva da se rauni kreditiranja i dugovanja moraju registrovati u odreenoj komercijalnoj banci. predstavljaju centre devizne razmene na tritu, zato to svaka merljiva meunarodna transakcija podrazumeva da se rauni kreditiranja i dugovanja moraju registrovati u odreenoj komercijalnoj banci. ni jedan od odgovora nije tacan Interbankarska trgovina je: trgovina izmeu banaka u razliitim zemljama trgovina izmeu banaka u zemljama EU ni jedan od odgovora nije tacan Interbankarske stope su: stope koje banke zaraunavaju prema drugim drzavama stope koje banke zaraunavaju jedna prema drugoj I daju kredite koji su srazmerni tim stopama stope koje banke zaraunavaju jedna prema drugoj Korporacije ili MNC: obavljaju svoje poslovanje u vie zemalja u svetu, u kojima obavljaju odreene transakcije za koje je potrebna valuta zemlje u kojoj se obavlja transakcija obavljaju svoje poslovanje u jednoj ili dve zemlje u svetu, u kojima obavljaju odreene transakcije za koje je potrebna valuta zemlje u kojoj se obavlja transakcija ni jedan od odgovora nije tacan Nebankarske finansijske institucije su: bile podstaknute da pruaju irok spektar usluga, kao to su brokerske, dilerske, osiguravajue usluge, dr. bile podstaknute da pruaju uzak spektar usluga. ni jedan od odgovora nije tacan

a)

b)

c) 67 a) b) c) 68 a) b) c) 69 a)

b)

c) 70 a) b) c)

71 a) b) c) 72 a) b) c) 73 a) b) c) 74 a) b) c) 75 a) b) c)

Centralne banke: uestvuju u deviznoj razmeni na svetskim tritima, a ponekad interveniu na deviznim tritima. ne uestvuju u deviznoj razmeni na svetskim tritima, a ponekad interveniu na deviznim tritima. ni jedan od odgovora nije tacan U svetu postoje tri glavna oblika trita: spot, forward (treminsko) i swap devizno trite finansijsko,internacionalno,domace internacionalno, forward (treminsko) i swap devizno trite Spot devizno trite je trite na kome se biznis transakcije obaviti za dva biznis dana od zakljuenja ugovora. trite u okviru koga se transakcije obraunavaju u budunosti (za 30,90 dana, ak i za vie od godinu dana). ni jedan od odgovora nije tacan Forward devizno trite je trite na kome se biznis transakcije obaviti za dva biznis dana od zakljuenja ugovora. trite u okviru koga se transakcije obraunavaju u budunosti (za 30,90 dana, ak i za manje od godinu dana). trite u okviru koga se transakcije obraunavaju u budunosti (za 30,90 dana, ak i za vie od godinu dana). Devizni kursevi na ovim tritima se nazivaju swap deviznim kursevima se nazivaju forward deviznim kursevima se nazivaju spot deviznim kursevima

76

Swap devizno trite je ono na kojem se odvijaju simultane kupovine i prodaje inostranih valuta, sa razliitim datumima dospea. trite u okviru koga se transakcije obraunavaju u budunosti (za 30,90 dana, ak i za vie od godinu dana). ni jedan od odgovora nije tacan Uesnici na deviznim tritima se uglavnom bave:

a) b) c) 77

a) b) c) 78 a) b) c) 79 a) b)

arbitraom, trgovinom, hedingom i pekulacijama. prilagodjene proizvode specificne namene ni jedan od odgovora nije tacan Hederi su: su instrumenti pomocu koga preduzece moze da vidi gde treba izvrsiti promene,na kojim proizvodima su oni atributi koji se prodaju u citavom svetu sa znacajnim modifikovanjem uglavnom multinacionalne firme koje koriste offset tehnike kao to su forward ugovori, fjuersi, opcije, svopovi, kao i njihove kombinacije pekulanti: su lica koja pekuliu sa smanjenjem berzanskog kursa su lica koja pekuliu sa izjednacavanjem berzanskog kursa

c) 80 a) b) c) 81 a) b) c) 82 a) b) c)

su lica koja pekuliu sa porastom berzanskog kursa Stopa prinosa: predstavlja procenat smanjenja vrednosti tokom odreenog vremenskog perioda predstavlja procenat poveanja vrednosti tokom odreenog vremenskog perioda. ni jedan od odgovora nije tacan Realna stopa prinosa: predstavlja stopu prinosa koja je izraunata na osnovu merenja vrednosti iste aktive na nekim deviznim tritima predstavlja stopu prinosa koja je izraunata na osnovu merenja vrednosti manje aktive na nekim deviznim tritima predstavlja stopu prinosa koja je izraunata na osnovu merenja vrednosti izracunate aktive na nekim deviznim tritima Neke vrste aktiva se vrednuju, pre nego po stopi prinosa, po sledee dve karakteristike: po sigurnoj putanji I likvidnosti po nesigurnoj putanji I likvidnosti po riziku I likvidnosti

83 a) b) c) 84 a) b) c)

Kamatna stopa je: iznos odreene valute, koju moe zaraditi deponent, pozajmljuvanjem jedinice na godinu dana. iznos odreene valute, koju moe zaraditi deponent, pozajmljuvanjem jedinice na vise godina iznos odreene valute, koju moe zaraditi banka, pozajmljuvanjem jedinice na godinu dana. Kamatne stope, koje se isplauju na kraju godine, moraju se isplatiti u valutama u kojima je: deponovan novac banka propisala najsigurnije isplatiti novac Kamatne stope, igraju vrlo znaajnu ulogu na deviznim tritima u svetu, zato to su za ogromne koliine deponiranih valuta plaa odreena kamatna stopa, koja predstavlja pokazatelj dominacije: kamatne stope inflacija valuta Devizno trite je u ravnotei: kada depoziti svih valuta nude iste oekivane stope prinosa. kada depoziti svih valuta nude manje oekivane stope prinosa. ni jedan od odgovora nije tacan Stanje pariteta kamatnih stopa: je stanje u kome se odrava jednakost stopa prinosa na uloene depozite dve valute (ako se mere u manjim mernim jedinicama). je stanje u kome se odrava jednakost stopa prinosa na uloene depozite dve valute (ako se mere u vecim mernim jedinicama). je stanje u kome se odrava jednakost stopa prinosa na uloene depozite dve valute (ako se mere u istim mernim jedinicama). Depresijacija neke valute danas: povecava oekivanu stopu prinosa domae valute deponovanu u obliku inostrane valute. vodi u mirne vode,u brzi rast,kreativnu destrukciju, u nemirne vode sniava oekivanu stopu prinosa domae valute deponovanu u obliku inostrane valute. Do devalvacije neke valute dolazi:

85 a) b) c) 86 a) b) c) 87 a) b) c) 88 a) b) c) 89

a) b) c) 90 a) b) c) 91 a) b) c) 92 a) b) c) 93

kada valuta odreene zemlje odlui da poveca vrednost svoje valute. kada valuta odreene zemlje odlui da snizi vrednost svoje valute. ni jedan od odgovora nije tacan Devizni kursevi e biti determinisani tranjom i ponudom, ukoliko ne doe do intervencije: guvernera ministra finansija vlade odredjene zemlje Reim deviznog kursa na koji ne utie vlada neke zemlje naziva se: strategijska fleksibilnost kursa devizni kurs fluktuirajui ili slobodni devizni kurs. Fiksni devizni kursevi su: odreeni prema vrednosti druge valute, korpi drugih valuti ili prema zlatu odreeni prema vrednosti druge valute, korpi drugih valuti ili prema dijamantu ni jedan od odgovora nije tacan Devizni bilans: predstavlja pregled svih meunarodnih finansijskih transakcija neke drave, odnosno meunarodnoh plaanja i potraivanja jedne zemlje sa inostranstvom, u odreenom vremenskom periodu. predstavlja pregled svih meunarodnih finansijskih transakcija neke drave, odnosno meunarodnoh plaanja i potraivanja jedne zemlje sa inostranstvom. ni jedan od odgovora nije tacan Devizni bilans pokazuje: priliv i odliv deviza, kao i stanje likvidnosti zemlje prema zemljama u inostranstvu. promene na trzistu finansijskih promena promene na trzistu deviznih promena Za raliku od platnog, devizni bilans ne pokazuje robu koja je izvezena na kredit, dok se dati kredit (uz odgovarajuu kamatu) ne otplati u potpunosti

a)

b)

c) 94 a) b) c) 95 a)

b) c) 96 a) b) c) 97 a) b) c) 98

pokazuje robu koja je izvezena na kredit, dok se dati kredit (uz odgovarajuu kamatu) ne otplati u potpunosti ni jedan od odgovora nije tacan Vlade zemalja u svetu uglavom koriste sistem: upravljanja deviznim kursem upravljanja fiksnim kursem upravljanja stabilnim kursem Da bi preduzece moglo da sagleda ulogu tehnologije u sticanju i odrzavanju konkurentne prednosti mora da proceni dva kriticna faktora: brzina evolucije tehnologije i brzina evolucije trzista stopa tehnoloske promene i zivotni ciklus grane ni jedan od odgovora nije tacan Paradigmatski pomak: kako se kree reprodukcionom sferom, transformie postojee i stvara nove grane i segmente nacionalnih privreda, menjajui i uspostavljene sektorske granice polazi od ciljeva koji treba da se ostvare u buducnosti ni jedan od odgovora nije tacan Usluge: obuhvataju dve funkcionalno razliite grupe (usluge kojima se zadovoljava proizvodna potronja poslovne usluge iusluge namenjene zadovoljavanju linih potreba stanovnitva) koje se na razliit nain evidentiraju u strukturi GNP, zavisno od toga dali se evidentiranje obavlja sa potrone ili proizvodne strane. obuhvataju tri funkcionalno razliite grupe (usluge kojima se zadovoljava proizvodna potronja poslovne usluge iusluge namenjene zadovoljavanju linih potreba stanovnitva) koje se na razliit nain evidentiraju u strukturi GNP, zavisno od toga dali se evidentiranje obavlja sa potrone ili proizvodne strane. ni jedan od odgovora nije tacan

a)

b) c) 99

a)

b)

c)

100

U periodu razvoja nove TEP: je dolo do znaajnog preusmeravanja zaposlenosti i investicija iz industrijskog u usluni sektor unutar razvijenih zemalja svetske privrede uz smanjeno investiranje ili dezinvestiranje proizvodnih kapaciteta samog industrijskog sektora je dolo do znaajnog preusmeravanja zaposlenosti i investicija iz industrijskog u usluni sektor unutar razvijenih zemalja svetske privrede uz povecano investiranje ili dezinvestiranje proizvodnih kapaciteta samog industrijskog sektora ni jedan od odgovora nije tacan Konkurentske prednosti: zasnovane na smao jednoj ili na dve odrednice, faktora, obino se pokazuju kao teko odrive ili ak neodrive. One se brzo menjaju, a meunarodni konkurenti takvu vrstu prednosti relativno brzo dostignu i prevaziu su invencija,uvodjenje inovacije,difuzije rasta i faze zrelosti ni jedan od odgovora nije tacan Otvorena privreda je: koncept koji se afirmisao pod uticajem dominantnih privreda u savremenoj svedskoj privredi, pre svega SAD koncept koji se afirmisao pod uticajem dominantnih privreda u savremenoj svedskoj privredi, pre svega Evropa koncept koji se afirmisao pod uticajem dominantnih privreda u savremenoj svedskoj privredi, pre svega Azija Osnovna obeleja otvorene privrede su: odreene funkcionalne karakteristike na kojima se zasniva objektivna i subjektivna sposobnost intenzivne, kreativne i efikasne komunikacije sa ostalim ekonomskim subjektima u globalnim razmerama. odreene funkcionalne karakteristike na kojima se zasniva objektivna i subjektivna sposobnost intenzivne, kreativne i efikasne komunikacije sa ostalim ekonomskim subjektima u drzavi. ni jedan od odgovora nije tacan

a)

b)

c) 101

a)

b) c) 102 a) b) c) 103

a)

b) c)

104 a)

U otvorenoj privredi svaki ekonomski subjekt ima za cilj da: ni jedan od odgovora nije tacan u svom proizvodu postigne ogromnu kombinaciju trokovnih, cenovnih i kvalitativnih osobina i time ga uini konkurentnim na nacionalnom i internacionalnom tritu. U tom procesu se kreiraju novi faktori proizvodnje i integralne konkurentnosti, gube se stare i stvaraju nove konkurentske prednosti u svom proizvodu postigne optimalnu kombinaciju trokovnih, cenovnih i kvalitativnih osobina i time ga uini konkurentnim na nacionalnom i internacionalnom tritu. U tom procesu se kreiraju novi faktori proizvodnje i integralne konkurentnosti, gube se stare i stvaraju nove konkurentske prednosti. Od integralne konkurentnosti: ne zavise poloaj i uloga neke privrede u celini ili nekog njenog dela u svetskoj privredi, a ne od bilo kog tipa segmentirane konkurentnosti zavise poloaj i uloga neke privrede u celini ili nekog njenog dela u svetskoj privredi, a ne od bilo kog tipa segmentirane konkurentnosti ni jedan od odgovora nije tacan Integralna konkurentnost je: sposobnost drutva da uspeno stvara, odrava i poboljava, trajno i dinamiki, konkurentsku sposobnost i prednost svojih privrednih subjekata harmoninim razvojem i sinhronizovanim delovanjem, artikulisanih u neprestanoj interakciji, svih relativnih elemenata, institucija, podsistema i funkcija sistema. sposobnost banaka i korporacija da uspeno stvaraju, odravaju i poboljavaju, trajno i dinamiki, konkurentsku sposobnost i prednost svojih privrednih subjekata harmoninim razvojem i sinhronizovanim delovanjem, artikulisanih u neprestanoj interakciji, svih relativnih elemenata, institucija, podsistema i funkcija sistema. ni jedan od odgovora nije tacan U globalnoj konkurentnosti: ekonomska skala uspetnosti nekog ekonomskog subjekta, bez obzira na internu trgovinsku orijentaciju, vezana je za proizvodnju i prodaju na globalnom tritu. ekonomska skala uspetnosti nekog ekonomskog subjekta, bez obzira na internu trgovinsku orijentaciju, nije vezana za proizvodnju i prodaju na globalnom tritu. ni jedan od odgovora nije tacan

b)

c)

105 a) b) c) 106

a)

b)

c) 107 a)

b) c)

108 a) b) c) 109 a)

Transnacionalne kompanije: su nosilac globalne poslovne aktivnosti i marketing strategije su cisto drustveni,drustveno tehnicki,cisto tehnicki tip inovacije su nosilac medjunarodne poslovne aktivnosti i marketing strategije Osnova poslovne filozofije TNC: je da se proizvodi i kupuje bilo gde na zemaljskoj kugli gde je trokovna struktura najpovoljnija, proizvod najjeftiniji, a prodavati tamo gde su tranja i cene, a time i profit, najvei. je da se proizvodi i kupuje bilo gde na zemaljskoj kugli gde je trokovna struktura najpovoljnija, proizvod najjeftiniji, a prodavati tamo gde su tranja i cene, a time i profit, najmanji. ni jedan od odgovora nije tacan Intrakompanijska ili interkompanijska razmena: su procesi izmene proizvoda, finalnih ili deliminih, mogu se u uslovima dominacije TNC, a u sistemu otvorene privrede. su procesi prodaje proizvoda, finalnih ili deliminih, mogu se u uslovima dominacije TNC, a u sistemu otvorene privrede. su procesi razmene proizvoda, finalnih ili deliminih, mogu se u uslovima dominacije TNC, a u sistemu otvorene privrede. U pogledu tehnologija koja se koristi u okviru TNC, mogue su sledee situacije: 1) Drugi tip tehnologije velike TNC koriste, razvijaju ili preuzimaju od drugih, izvan delovanja trita za potrebe sopstvene proizvodnje; 2) Drugi tip su one tehnologije koje se proizvode sa ciljem prodaje na tritu i ostvarenja to boljih finansijskih rezultata; 3) Trei tip su tehnologije koje TNC danas sve vie razvijaju i koriste kao sredstva za ostvarenje globalne dominacije, naroito u velikim, gigantskim reprodukcionim lancima i sistemima. 1) Prvi tip tehnologije velike TNC koriste, razvijaju ili preuzimaju od drugih, izvan delovanja trita za potrebe sopstvene proizvodnje; 2) Drugi tip su one tehnologije koje se proizvode sa ciljem prodaje na tritu i ostvarenja to boljih finansijskih rezultata; 3) Trei tip su tehnologije koje TNC danas sve vie razvijaju i koriste kao sredstva za ostvarenje globalne dominacije, naroito u velikim, gigantskim reprodukcionim lancima i sistemima. ni jedan od odgovora nije tacan Integralne konkurentnosti su: sposobnosti drustva da stvara sustinsko,napredno,inovativno,zadrzano i finansijski stabilno preduzece sposobnosti drustva da stvara sustinsko,napredno,inovativno,zadrzano i konkurentsko preduzece sposobnosti drutva da stvara, odrava i unapreuje trajno i dinamiki, konkurentske prednosti svojih ekonomskih subjekata, harmoninim razvojem i sinhronizovanim delovanjem svih elemenata tog sistema

b)

c) 110 a) b) c) 111

a)

b)

c) 112 a) b)

c)

113

Promenjene TEP su: sposobnost drutva i ekonomskih subjekata da individualno ili kao celina kreativno reaguje na sve izazove ueg i ireg prirodnog i drutvenog okruenja u skladu sa vlastitim interesima i stratekim ciljevima uz skladan i stalno unapreujui razvoj svih komponenti R&D kompleksa i samog kompleksa u celini. sposobnost drutva i ekonomskih subjekata da individualno ili kao celina kreativno reaguje na sve izazove ueg i ireg prirodnog i drutvenog okruenja u skladu sa vlastitim interesima i stratekim ciljevima uz skladan i stalno unapreujui razvoj svih komponenti MM kompleksa i samog kompleksa u celini. ni jedan od odgovora nije tacan Znaajan koncepcijski pristup izuavanju konkurentnosti je dat: 1987 u Report of the Presidential Commission on Industrial Competitives (OECD). 1989 u Report of the Presidential Commission on Industrial Competitives (OECD). 1985 u Report of the Presidential Commission on Industrial Competitives (OECD). Temelji se na: pobijanju uskog pristupa baziranog na stopama razmene i kriterijumima trgovinskog bilansa. pobijanju velikog pristupa baziranog na stopama razmene i kriterijumima trgovinskog bilansa. pobijanju sireg pristupa baziranog na stopama razmene i kriterijumima trgovinskog bilansa. Najbolje je konkurentnost meriti nizom indikatora: 1) produktivnost rada; 2) veliki rast nadnica; 3) velike ekonomije obima i prinosi kapitala angaovanog u privredi; 4) pozicija u svetskoj trgovini 1) produktivnost rada; 2) realni rast nadnica; 3) realne ekonomije obima i prinosi kapitala angaovanog u privredi; 4) pozicija u svetskoj trgovini ni jedan od odgovora nije tacan The World Competitiveness Yearbook: priprema The International Institute for Management Development iz vajcarske, u izdanju za 2001. godinu daje pregled konkurentnosti za 49 drava na osnovu 293 kriterijuma kombinacijom dve grupe podataka. priprema World Economic Forum sa Harvardskim univerzitetom i meri komparativne prednosti i nedostatke privreda za 75 drava. se odnosi na merenje faktora koji doprinose buduem rastu privrede putem stope promena po stanovniku. Sastoji se od tri subindeksa: tehnoloki nivo privrede, kvalitet javnih institucija i makroekonomski uslovi

a)

b)

c) 114 a) b) c) 115 a) b) c) 116 a) b) c) 117

a)

b)

c)

118 a) b)

The Global Competitiveness Report (2001) : priprema World Economic Forum sa Harvardskim univerzitetom i meri komparativne prednosti i nedostatke privreda za 75 drava. priprema The International Institute for Management Development iz vajcarske, u izdanju za 2001. godinu daje pregled konkurentnosti za 49 drava na osnovu 293 kriterijuma kombinacijom dve grupe podataka. se odnosi na merenje faktora koji doprinose buduem rastu privrede putem stope promena po stanovniku. Sastoji se od tri subindeksa: tehnoloki nivo privrede, kvalitet javnih institucija i makroekonomski uslovi The Growth Competitiveness Index: se odnosi na merenje faktora koji doprinose buduem rastu privrede putem stope promena po stanovniku. Sastoji se od tri subindeksa: tehnoloki nivo privrede, kvalitet javnih institucija i makroekonomski uslovi priprema The International Institute for Management Development iz vajcarske, u izdanju za 2001. godinu daje pregled konkurentnosti za 49 drava na osnovu 293 kriterijuma kombinacijom dve grupe podataka. priprema World Economic Forum sa Harvardskim univerzitetom i meri komparativne prednosti i nedostatke privreda za 75 drava. Uspene firme na internacionalnom planu: moraju najpre biti uspene na multinacionalnom tritu moraju najpre biti uspene na domaem tritu moraju najpre biti uspene na transnacionalnom tritu The Curent Competitiveness Index: se odnosi na identifikaciju faktora koji utiu na visok nivo tekue produktivnosti i samim tim povoljne tekue ekonomske performanse, iskazano nivoom GDP po stanovniku. priprema World Economic Forum sa Harvardskim univerzitetom i meri komparativne prednosti i nedostatke privreda za 75 drava. priprema The International Institute for Management Development iz vajcarske, u izdanju za 2001. godinu daje pregled konkurentnosti za 49 drava na osnovu 293 kriterijuma kombinacijom dve grupe podataka. Nova konkurentska situacija zahteva: 1) fokusiranje reprodukcionog procesa; 2) Uvoenje novih menadment metoda i tehnika; 3) redefinisanje pozicije i znaaja ljudskog kapitala; 4) restrukturaciju poslovne aktivnosti. direktno integrisanje 1) produktivnost rada; 2) realni rast nadnica; 3) realne ekonomije obima i prinosi kapitala angaovanog u privredi; 4) pozicija u svetskoj trgovini

c)

119 a)

b) c) 120 a) b) c) 121 a) b)

c)

122

a) b) c)

123

Uspena firma poseduje: 1) fokusiranje reprodukcionog procesa; 2) Uvoenje novih menadment metoda i tehnika; 3) redefinisanje pozicije i znaaja ljudskog kapitala; 4) restrukturaciju poslovne aktivnosti. 1) kvalifikovanu i sve vie visokostrunu radnu snagu; 2) zahtevne kupce na ije iskazane potrebe mora brzo i kvalitetno odgovoriti proizvodom ili uslugom po kupevoj elji ili meri; 3) pouzdane dobavljae koji nee uzrokovati zastoje u proizvodnji; 4) modernu tehnologiju 1) produktivnost rada; 2) realni rast nadnica; 3) realne ekonomije obima i prinosi kapitala angaovanog u privredi; 4) pozicija u svetskoj trgovini Firma funkcionie i razvija se u okviru tri bitne relacije: 1) relacije izmeu svog proizvodnog asortimana i zahteva trita; 2) relacije izmeu nameravanog cilja, ka kome je produktivnost usmerena; 3) relacije koja se uspostavlja izmeu realnih tehnolokih karakteristika firme i potencijala nove TEP koji postaju standardi najbolje prakse za preduzea koja u to vreme funkcioniu u svetskoj privredi. 1) fokusiranje reprodukcionog procesa; 2) Uvoenje novih menadment metoda i tehnika; 3) redefinisanje pozicije i znaaja ljudskog kapitala; 1) produktivnost rada; 2) realni rast nadnica; 3) realne ekonomije obima i prinosi kapitala angaovanog u privredi; Kod robnog uvoza i izvoza imamo dve vrste specijalizacije: ni jedan od odgovora nije tacan nepromenljivu i promenljivu specijalizaciju intersektorsku i intrasektorsku specijalizaciju. Kao mera za uporeenje struktura koristi se: koeficijent fleksibilnosti koeficijent pripadnosti koeficijent podudarnosti Koeficijent podudarnosti strukture izvoza i uvoza moe imati vrednosti od 0 do 2 moe imati vrednosti od 0 do 3 moe imati vrednosti od 0 do 1

a)

b)

c) 124

a)

b) c) 125 a) b) c) 126 a) b) c) 127 a) b) c)

128 a) b) c) 129 a) b) c) 130 a) b) c) 131 a) b) c) 132 a) b) c)

U sluaju potpuno identine strukture izvoza i uvoza prema sektorima koeficijent bi iznosio: 1 2 0 Visoka specijalizacija je: internacionalna priroda meunarodnih sektorskih trgovinskih transakcija intersektorska priroda meunarodnih sektorskih trgovinskih transakcija intrasektorska priroda meunarodnih sektorskih trgovinskih transakcija Kada je koeficijent podudarnosti jednak 0: radi se o potpunoj nepodudarnosti izvozne i uvozne sektorske strukture radi se o povecanju izvozne i uvozne sektorske strukture radi se o smanjenju izvozne i uvozne sektorske strukture Kao jedan od indikatora poloaja pojedinih delatnosti u meunarodnoj razmeni koristi se: MTI pokazatelj dotada iskazane komparativne prednosti proizvoda i/ili delatnosti neke nacionalne privrede. BCD pokazatelj dotada iskazane komparativne prednosti proizvoda i/ili delatnosti neke nacionalne privrede. RCA pokazatelj dotada iskazane komparativne prednosti proizvoda i/ili delatnosti neke nacionalne privrede. Kao i Velika ekonomska kriza (1929-1933) i kriza sedemdesetih je: kriza restrukturacije. kriza inkrementalne promene kriza tehnoloske promene

133 a) b)

Kriza je sveobuhvatna iradikalna u mnogim oblastima: ni jedan od odgovora nije tacan kriza tehnoloske promene.kriza dominacije,finansijska kriza 1) kriza tehnolokog razvoja i promena TEP; 2) kriza dominantnog organizacionog modela u ekonomiji i drutvu; 3) kriza prirodnog okruenja i ovekovog odnosa sa njim; 4) kriza ekonomskog i drutvenog sistema i okruenja; 5) kriza ovekove ivotne i radne aktivnosti. Kriza restrukturacije svetske privrede, otpoeta sedamdesetih godina dvadesetog veka imala je dve faze: U prvoj fazi, radi se o pokuaju da se postojei modus rasta odri u modifikovanom obliku.Sistem se ne menja; 2) Druga faza je obeleena procesom destrukcije i destabilizacije privreda razvijenih zemalja. U prvoj fazi, radi se o pokuaju da se postojei modus rasta odri u modifikovanom obliku.Sistem se stihijski i haotino menja; 2) Druga faza je obeleena procesom stabilizacije privreda razvijenih zemalja. ni jedan od odgovora nije tacan Kriza restrukturacije je obuhvatila: sve delove svetske privrede istovremeno, ali pre svega i najintenzivnije razvijene zemlje. veci deo svetske privrede, ali pre svega i najintenzivnije razvijene zemlje. ni jedan od odgovora nije tacan Ekonomska globalizacija je: najznaajnija snaga razvojnog perioda nakon I svetskog rata. najznaajnija snaga razvojnog perioda nakon Hladnog rata. najznaajnija snaga razvojnog perioda nakon II svetskog rata.

c)

134

a)

b)

c) 135 a) b) c) 136 a) b) c)

137

Hatzichronoglou (1999) smatra da je globalizacija privredne aktivnosti proces koji se istorijski moe podeliti u tri faze koje, u savremenom razdoblju, koegzistiraju. smatra da je globalizacija privredne aktivnosti proces koji se istorijski moe podeliti u dve faze koje, u savremenom razdoblju, koegzistiraju. smatra da je globalizacija privredne aktivnosti proces koji se istorijski moe podeliti u cetiri faze koje, u savremenom razdoblju, koegzistiraju.

a) b) c)

138

Kljune karakteristike globalizacije privrede, prema izvetaju OECD (1996) su: 1) kriza tehnolokog razvoja i promena TEP; 2) kriza dominantnog organizacionog modela u ekonomiji i drutvu; 3) kriza prirodnog okruenja i ovekovog odnosa sa njim; 4) kriza ekonomskog i drutvenog sistema i okruenja; 5) kriza ovekove ivotne i radne aktivnosti. 1) rast konkurencije izmeu firmi na razliitim tritima; 2) internacionalizacija proizvodnje; 3) promena oblika meunarodne proizvodnje; 4) rastua meuzavisnost izmeu razliitih nivoa globalizacije. ni jedan od odgovora nije tacan Tri bitna elementa globalnog razvoja i integralne konkurentnosti su: 1) globalne kompanije; 2) globalno trite; 3) globalna konkurencija. 1); internacionalne kompanije 2);nacionalne kompanije 3);globalna konkurencija ni jedan od odgovora nije tacan Adams pravi razliku izmeu tri kljuna pojma u integraciji privredne aktivnosti na svetskom mivou u savremenom periodu: ni jedan od odgovora nije tacan ubedjivanje 1) lokalizacija; 2) internacionalizacija; 3) globalizacija. Lokalizacija: je proces dizajniranja i razvoja ili reinenjeringa aplikacija i proizvoda radi zadovoljenja svih ciljanih lokalnih potreba bez bitnih tehnikih promenarivreda je proces modifikacije proizvoda radi obuhvatanja razlika na globalnom tritu, ukljuujui prevod na lokalni jezik i kulturnu adaptaciju. je proces svetske integracije i prilagoavanja lokalnim tritima, ukljuujui internacionalizaciju i lokalizaciju Internacionalizacija: je proces svetske integracije i prilagoavanja lokalnim tritima, ukljuujui internacionalizaciju i lokalizaciju je proces dizajniranja i razvoja ili reinenjeringa aplikacija i proizvoda radi zadovoljenja svih ciljanih lokalnih potreba bez bitnih tehnikih promena je proces modifikacije proizvoda radi obuhvatanja razlika na globalnom tritu, ukljuujui prevod na lokalni jezik i kulturnu adaptaciju.

a)

b)

c) 139 a) b) c) 140 a) b) c) 141 a) b) c) 142 a) b) c)

143 a) b) c) 144 a)

Globalizacija: je proces dizajniranja i razvoja ili reinenjeringa aplikacija i proizvoda radi zadovoljenja svih ciljanih lokalnih potreba bez bitnih tehnikih promena je proces modifikacije proizvoda radi obuhvatanja razlika na globalnom tritu, ukljuujui prevod na lokalni jezik i kulturnu adaptaciju. je proces svetske integracije i prilagoavanja lokalnim tritima, ukljuujui internacionalizaciju i lokalizaciju Frankel navodi niz faktora koji utiu na ekonomsku integraciju i trgovinu: ni jedan od odgovora nije tacan 1) rast konkurencije izmeu firmi na razliitim tritima; 2) internacionalizacija proizvodnje; 3) promena oblika meunarodne proizvodnje; 4) rastua meuzavisnost izmeu razliitih nivoa globalizacije. 1) Distanca i ostale geografske varijable; 2) lingvistiki i kolonijalni faktori; 3) Politiko-vojni faktori; 4) Zone slobodne trgovine; 5) Zajedniko dravno ureenje; 6) zajednika drava; 7) valuta. Stvarna globalna privreda je: ona u kojoj postoji dominacija transnacionalnih firmi i finansijskih institucija koje obavljaju svoje aktivnosti na svetskom tritu nezavisno od nacionalnih granica, nacionalnih politikih ciljeva i domaih ekonomskih ogranienja ona u kojoj postoji dominacija internacionalnih firmi i finansijskih institucija koje obavljaju svoje aktivnosti na svetskom tritu nezavisno od nacionalnih granica, nacionalnih politikih ciljeva i domaih ekonomskih ogranienja ni jedan od odgovora nije tacan

b)

c)

145 a)

b)

c)

146

Kod savremenih ekonomista preovladava stanovite da: globalna integracija nije nova pojava i obeleje svetske privrede. Zbog toga postoji intenzivno interesovanje za izuavanje karakteristika ekonomskog rasta pre I svetskog rata kao osnove za razumevanje tekueg talasa globalizacije. je globalna integracija nova pojava i obeleje svetske privrede. Zbog toga postoji intenzivno interesovanje za izuavanje karakteristika ekonomskog rasta pre I svetskog rata kao osnove za razumevanje tekueg talasa globalizacije. ni jedan od odgovora nije tacan

a)

b)

c)

147

Sachs i Warner su: argumentovali tezu o savremenoj ekonomskoj globalizaciji kao svojevrsnom povratku na liberalni meunarodni poredak koji je postojao pre 1915. godine i I svetskog rata argumentovali tezu o savremenoj ekonomskoj globalizaciji kao svojevrsnom povratku na liberalni meunarodni poredak koji je postojao pre 1917. godine i I svetskog rata argumentovali tezu o savremenoj ekonomskoj globalizaciji kao svojevrsnom povratku na liberalni meunarodni poredak koji je postojao pre 1914. godine i I svetskog rata Robni izvoz Period od 1876-1913. godine je razdoblje izuzetnog rasta meunarodne trgovine Period od 1870-1913. godine je razdoblje izuzetnog rasta meunarodne trgovine Period od 1870-1912. godine je razdoblje izuzetnog rasta meunarodne trgovine Meunarodna trgovina Udeo proizvoda iz poljoprivrede, rudarstva i preraivake industrije u nacionalnom dohotku je smanjen na pola u periodu izmeu dva talasa globalizacije Udeo proizvoda iz ratarstva, rudarstva i preraivake industrije u nacionalnom dohotku je smanjen za trecinu u periodu izmeu dva talasa globalizacije ni jedan od odgovora nije tacan Podruje slobodne trgovine (free trade area- FTA) se formira u situaciji kada dve ili vie zemalja pristanu na ukidanje internih barijera za obavljanje trgovine. se formira u situaciji kada dve ili vie zemalja ne pristanu na ukidanje internih barijera za obavljanje trgovine. ni jedan od odgovora nije tacan Evropsko ekonomsko podruje je tipian primer podruja slobodne trgovine, a u okviru ovog podruja nalazi se 12 zemalja Evropske unije sa Norvekom, Lihtentajnom i Islandom je tipian primer podruja slobodne trgovine, a u okviru ovog podruja nalazi se 11 zemalja Evropske unije sa Norvekom, Lihtentajnom i Islandom je tipian primer podruja slobodne trgovine, a u okviru ovog podruja nalazi se 15 zemalja Evropske unije sa Norvekom, Lihtentajnom i Islandom

a)

b)

c) 148 a) b) c) 149

a)

b) c) 150 a) b) c) 151 a) b) c)

152 a)

Carinske unije ni jedan od odgovora nije tacan podrazumevaju ukidanje internih barijera i uspostavljanje zajednikih eksternih barijera, kao i stvaranje zajednikog trita, koje bi omoguilo slobodan protok svih faktora proizvodnje, ukljuujui i radnu snagu, kapital i informacijei stvaraju se u cilju eliminacije internih barijera za obavljanje trgovine izmeu zemalja lanica koje su uspostavile zajednike eksterne barijere Zajedniko trite: podrazumeva ukidanje internih barijera i uspostavljanje zajednikih eksternih barijera, kao i stvaranje zajednikog trita, koje bi omoguilo slobodan protok svih faktora proizvodnje, ukljuujui i radnu snagu, kapital i informacije stvara se u cilju eliminacije internih barijera za obavljanje trgovine izmeu zemalja lanica koje su uspostavile zajednike eksterne barijere ni jedan od odgovora nije tacan

b)

c) 153

a)

b) c)

154

Ekonomska unija: je stvorena u cilju eliminacije internih i uvoenja zajednikih eksternih barijera, te slobodnog protoka faktora proizvodnje. stvara se u cilju eliminacije internih barijera za obavljanje trgovine izmeu zemalja lanica koje su uspostavile zajednike eksterne barijere ni jedan od odgovora nije tacan Potpuno razvijena ekonomska unija: zahteva intenzivnu politiku unije, koja bi doprinela da iste drave u njenom okviru postanu sline. zahteva intenzivnu politiku unije, koja bi doprinela da razliite drave u njenom okviru postanu sline. ni jedan od odgovora nije tacan SAD i Kanada su 1988. godine potpisale: ni jedan od odgovora nije tacan North American Free Trade Agreement- NAFTA). sporazum o slobodnoj trgovini (CFTA).

a) b) c) 155 a) b) c) 156 a) b) c)

157 a) b) c) 158 a) b) c) 159 a) b) c) 160 a) b) c) 161 a)

Predstavnici SAD, Kanade I Meksika (12.08.1992) su potpisali severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini: North American Free Trade Agreement (NAFTA). sporazum o slobodnoj trgovini (CFTA). ni jedan od odgovora nije tacan Azijsko-Pacifiki region je ostvario jednu trinu od globalnih prihoda: 1997 godine 1987 godine 2007 godine Juna Koreja, Tajvan, Singapur i Hong Kong se esto nazivaju etiri azijska lava ili staroindustrijalizovane ekonomije (NIEs). etiri azijska lava ili novoindustrijalizovane drzave (NIEs). etiri azijska lava ili novoindustrijalizovane ekonomije (NIEs). ASEAN (Association of Southeast Asian Nations): predstavlja preferencijalni trgovinski sporazum u juno- pacifikom regionu. Japan nije lan ove organizacije je faza procesa upravljanja u kojoj se meri ostvarenje ciljeva i strategija i preduzimaju mere korektivne akcije kada se ustanovi da je neophodno su etiri azijska lava ili novoindustrijalizovane ekonomije (NIEs). Osnovni cilj stvaranja Evropske ekonomske zajednice: proces kontrole je vazan ogleda se u ostvarenju harmoninog razvoja zemalja lanica. Za realizaciju tog cilja predvieno je uspostavljanje zajednikog trita i postepeno usklaivanje ekonomskih politika drava koje su lanice. ni jedan od odgovora nije tacan Francuska, Nemaka, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija su 1951. godine zapoele proces ujuedinjenja kroz ugovor o osnivanju: Evropskog Saveta Evropske zajednice Evropske zajednice za ugalj i elik Osnova stvaranja Evropske ekonomske zajednice i njenog zajednikog trita leala je u etiri najznaajnija naela:

b)

c) 162 a) b) c) 163

a)

1) Naelo slobodne trgovine; 2) Naelo slobode kretanja lica; 3) Naelo slobode vrenja usluga; 4) Naelo slobode kapitala. 1) rast konkurencije izmeu firmi na razliitim tritima; 2) internacionalizacija proizvodnje; 3) promena oblika meunarodne proizvodnje; 4) rastua meuzavisnost izmeu razliitih nivoa globalizacije. ni jedan od odgovora nije tacan Evropska monetarna unija (EMU): u njoj nisu definisani:fizicki,troskovi,standardi za kapital,standardi rashoda,neprogramski,neopipljivi i ciljevi kao standardi u njoj su definisani:fizicki,troskovi,standardi za kapital,standardi rashoda,neprogramski,neopipljivi i ciljevi kao standardi se moe sagledati kroz tri glavna aspekta: 1) Jedinstvena evropska valuta; 2) Evropska centralna banka; 3) Centralizovana monetarna politika Prednosti EMU se ogledaju u : ) Smanjenju transakcionih trokova; 2) eliminaciji odreenog rizika; 3) smanjejnu mogunosti pekulisanja; 4) poveanju konkurencije; 5) veoj makroekonomskoj stabilnosti; 6) smanjenju kamatnih stopa; 7) poveanju obima investicija u njoj su definisani:fizicki,troskovi,standardi za kapital,standardi rashoda,neprogramski,neopipljivi i ciljevi kao standardi ni jedan od odgovora nije tacan Velika Britanija je formirala Evropsko podruje slobodne trgovineEFTA: zajedno sa est manjih evropskih zemalja u vreme kada je formirana EEZ. zajedno sa pet manjih evropskih zemalja u vreme kada je formirana EEZ. zajedno sa sedam manjih evropskih zemalja u vreme kada je formirana EEZ. U oktobru 1991. godine, nakon 14 meseci pregovora, ondanja EEZ i sedam zemalja EFTA potpisali su sporazum o stvaranju Evropskog Saveta Evropskog ekonomskog podruja- EEA. Evropskog Parlamenta

b)

c) 164 a) b) c) 165

a)

b) c) 166 a) b) c) 167 a) b) c)

168

Meunarodne organizacije: predstavljaju subjekte meunarodnog poslovanja za koje vae posebna pravila vezana za rad i status. Ako se kao kriterijum za podelu uzme tip osnivaa dele se na: Meunarodne vladine organizacije i Meunarodne nevladine organizacije. Meunarodne organizacije se mogu jo podeliti i na: Globalne i regionalne predstavljaju neuspeh ni jedan od odgovora nije tacan UNCTAD- Konferencija UN za trgovinu i razvoj: je formiran 1964. godine i predstavlja stalno telo generalne skuptine UN za podruje trgovine i razvoja je formiran 1965. godine i predstavlja stalno telo generalne skuptine UN za podruje trgovine i razvoja je formiran 1966. godine i predstavlja stalno telo generalne skuptine UN za podruje trgovine i razvoja Poslovi koje obavlja UNCTAD mogu se podeliti u pet grupa est grupa sedam grupa IMF Meunarodni Monetarni Fond ni jedan od odgovora nije tacan predstavljasubjekte meunarodnog poslovanja za koje vae posebna pravila vezana za rad i status. Ako se kao kriterijum za podelu uzme tip osnivaa dele se na: Meunarodne vladine organizacije i Meunarodne nevladine organizacije. je nastao sa ciljem da se kreira meunarodni monetarni sistem, na osnovu kojeg e se ubrzati proces zaposlenosti i ostvariti stabilnost cena u svetu. - Dva osnovna lana Articles of Agreement IMF, su promovisali fleksibilnost pri prilagoavanju eksterne ravnotee, a to su : 1) Kreditne olakice IMF; 2) Prilagoavanje pariteta.

a)

b) c) 169 a) b) c) 170 a) b) c) 171 a)

b)

c)