Fakultet Tehnikih Nauka Smer: Inenjerstvo zatite ivotne sredine Univerzitet Novi Sad 2011.

SEMINARSKI RAD
Predmet: EMS sistemi Tema:Kriterijum eko oznaavanja na primeru studije akvakulture Tajlandskih kampa

Profesor: Dr Hodoli Janko Mentor: Branislava Crnobrnja

Student:Mili Vinja br. Indeksa751 /Z

REZIME

Cilj i podruje istrivanja Cilj ove studije jeste da istrai potencijale i ogranienja pri korienju LCA kao osnove za formiranje eko oznaka u zemljama u razvoju. Praktinost upotrebe LCA u ove svrhe ,kako je zahtevano od strane ISO 14020,je bila kritikovana za nedostatak transparentnosti i tanosti naunih principa,tavie, eko oznaavanje nije rasprostranjeno u zemljama u razvoju. Stoga je upotreba LCA bila ilustrovana kroz specifinu studiju akvakulture kampa na Tajlandu, kao osnova za kriterijum eko oznaavanja za karkteristian proizvod namenjen za izvoz iz zemalja u razvoju. Metoda Za LCA sluaj studije, funkcionalna celina je standardne veliine potroakog paketa od 1,8kg smrznutih kampa proizvedenih intenzivnom konvencionalnom akvakulturom na Tajlandu u skladu sa odgovarajuim sistemom zatite ivotne sredine. Procena uticaja na metod koji se koristi u ovoj studiji je CML 2 Baseline 2000. Rezultati Prema rezultatima iz LCA studija, ini se da je poljoprivreda kljuna faza ivotnog ciklusa, generiui najznaajnini uticaj na ivotnu sredinu- abiotika pranjenja i globalno zagrevanje, koji nastaju uglavnom iz uporebe energije; i eutrofikacije kao posledice isputanja otpadnih voda iz bara kampa. Mogue je pokriti ove uticaje kvantitativnim kriterijumom eko oznaavanja.Drugi vani uticaji se ne mogu kvantifikovati LCA metodom: iscrpljivanje ribnjaka divljih kampa, uticaj izlovljavanja ribe u morskom biodiverzitetu i izbor odgovarajuih lokacija farme. Ovi uticaji koji su takoe povezani sa fazom poljoprivrede,moraju biti pokriveni tzv. Kriterijumom prepreka-Hurdle criteria. Zakljuak i preporuke Za ovaj sluaj, LCA prua osnovu za kvantifikovanje mnogobrojnih kriterijuma eko oznaavanja, vezanih za abiotike resurse i emisije. Drugi bitni problemi vezani za upotrebu prirodnih biotikih resursa i zemljita nisu merljive postojeim LCA metodologijama, ali su takoe otkrivene i razjanjene upotrebom LCA okvira za analizu. Dakle, fokusirajui procenu na razmatranje ivotnog ciklusa kao to se zahteva prema ISO 14024 je bilo efektno pri identifikaciji kljunih problema vezanih za zatitu ivotne sredine. U svetlu ovog sluaja, glavna ogranienja i prepreke u vezi sa primenom LCA, bila su podeavanje kriterijuma eko oznaavanja, naroito u zemljama u razvoju, o emu se raspravlja ukljuujui i preporuke o tome kako ih prevazii.

UVOD

Eko oznaavanje je pristup koji se koristi irom sveta u industrijalizovanim zemljama, kao nain da se promoviu proizvodi koji su manje tetni po s na dva komplementarna naina : - Pruajui informacije koje omoguavaju potroaima da odaberu proizvode koji imaju najpovoljniji uticaj na s,a druga - Postavljajui repere u sferi uticaja na s i time usmeravajui bolji razvitak proizvoda (EC, 2000) Prema ISO 14020, kriterijum za nagraivanje eko oznaavanja je baziran na osnovu razmatranja ivotnog ciklusa. Shodno tome, potrebno je koristiti LCA metodu kao osnovu za razvijanje kriterijuma eko oznaavanja. Meutim ,LCA je kritikovana zbog nedostatka transparentnosti i tanosti naunih principa ( Lavallee and Plouffe 2004). Osim toga, ni eko oznaavanje ni primena LCA na eko oznaavanje nije dobro utemeljena u zemljama u razvoju ( Udo de Haes 2004). Ovaj lanak istrauje ove teme kroz primenu LCA na eko oznaavanje koristei specifian sluaj proizvodnje agrarnih kampa u ekonomiji u razvoju Tajland. Agrarni kampi su izabrani za ovu studiju zbog zabrinutosti o njihovom uticaju na s, naroito od strane evropskih potroaa. Eko oznaavanje u ovom kontekstu predstavlja potencijalni nain komunikacije o uticaju na s,izmeu proizvoaa i potroaa. Izbor namirnica je posebno znaajan za ovu analizu jer mnoge eme eko oznaavanja, poevi od EU i Thai eme, ne sadre ovu vrstu proizvoda, ali one se nalaze u drugim emama za oznaavanje kao to je organska poljoprivreda. Proces postavljanja kriterijuma ukljuuje tri koraka: 1. Procena vanih aspekata 2. Analiza proizvoda na tritu da bi se utvrdilo da li se razlikuju prethodno utvreni aspekti, i na kraju 3. Samo postavljanje kriterijuma. lanak se usredsreuje na prvi od ovih koraka. U ovoj studiji je predstavljen skup moguih kriterijuma za uticaj na s koji mogu biti korieni za eko oznaavanje agrarnih kampa. Potencijali i ogranienja korienja LCA za postavljanje kriterijuma za eko oznaavanje su takoe prezentovana i date su preporuke kako da se ta ogranienja prevaziu. U dodatku, razmatrane su neke od potekoa u primeni LCA u zemljama u razvoju, ukljuujui zabrinutost oko potekoa pri eko obeleavanju odreenog proizvoda namenjenog za izvoz iz zemlje u razvoju.

METOD RADA Studija primarno koristi podatke prikupljene na Tajlandu, koji se najvie odnose na proizvodnju u 2003.godini. Primarno prikupljeni podaci su dopunjeni drugim podacima, na primer opisom elektrodistributivnog sistema na Tajlandu i sa podacima iz Sima Pro baze podataka, gde je to potrebno. Kao funkcionalna celina korieno je standardno pakovanje koje sadri 1,8kg smrznutih kampa ( plus 1,2kg leda, to ini ukupnu teinu paketa od 3kg). Ova funkcionalna celina zahteva proizvodnju 3kg odraslih kampa na farmi. Kategorije uticaja na s koje su korienje u ovoj studiji su standardne LCA kategorije bazirane na CML 2 Baseline 2000 metodi ( CML 2002): Abiotiko iscrpljivanje potencijala ( ADP), potencijal globalbnog zagrevanja (GWP), potencijal oteenja ozonskog omotaa, potencijal antropogenog zagaenja ( HTP), potencijal zagaenja vode za pie ( FTP), potencijal zagaenja morske vode ( MTP), potencijal fotohemijskog oksidacionog formiranja ( POCP), potencijal acidifikacije (kiselosti ,AP) i potencijal eutrofikacije (EP). LCA metoda obuhvata glavne faze ciklusa sistema proizvodnje, a to su: 1. Hvatanje kampa mreama po morskom dnu Hvatanje kampa koji su spremni za mrest, da obezbede ikru koja e se razvijati u mrestilitima. Glavni podaci o koliini su prikupljeni u provinciji Phuket (jugozapadni Tajland). To je jedna od glavnih regija za izlovljavanje kampa spremnih za mrest. 2. Mreenje ikre u mrestilitu Podaci su prikupljeni sa dva mrestilita, reprezenti glavnih izvora mlai za farme. Mrestilita su u Phuket i Chacheongsoa provincijama i za mrestilite i za farmu, podaci se odnose na period proizvodnje od januara do marta. 3. Poljoprivreda Uzgajanje mlai do zrelih kampi od strane farmera. Podaci su prikupljeni sa specifinog tipa farme koja je Conventional & COC farma u Chunthaburi provinciji ( istoni Tajland). COC znai kodeks ponaanja za odgovornu morsku akvakulturu. Smernice za upravljanje s prezentovane od strane ministarstva za ribolov ( DOF 2002). To predstavlja konvencionalnu intenzivnu akvakulturu voenu u skladu sa kodeksom ponaanja (COC) 4. etva Sakupljanje odraslih zrelih kampi na farmi. U skladu sa podacima za uzgoj ikre i poljoprivrede u periodu od januara do marta, podaci za etvu se odnose na april i maj. 5. Prodaja i transport Otkup zrelih kampa na farmi ,od strane posrednika ili trgovaca i transport na glavnu riblju pijacu.

6. Prerada Otkup kampa na glavnoj pijaci sa transportom do postrojenja, za preradu u zaleene kampe. Podaci su prikupljeni iz postrojenja koje se nalazi u Samut Sakorn provinciji ( centralni Tajland). 7. Prekookeanski transport Do Velike Britanije pomou teretnjaka 8. Distribucija preko veleprodaja do maloprodaja hladnjaama 9. Konzumiranje-Priprema hrane u domu 10. Upravljanje otpadom-pakovanje,ostaci hrane,prerada otpadnih voda.

REZULTATI Prema rezultatima LCA studije, agrarni kampi znaajno doprinose nekolicini kategorija uticaja,stoga poljoprivreda (faza 3) ini kljuni deo faze ivotnog ciklusa (Grafikon 1). Grafikon 2 prikazuje samo uticaj ulaza i izlaza u fazi poljoprivrede za mla proizvedenu u Phuket i Chacheongsao mrestilitima.

Grafikon 1. Doprinos uticajima povezanim sa ivotnim ciklusom u proizvodnji jednog paketa zamrznutih kampa,tokom upotrebe mlai iz mrestilita Phuket,i kampa proizvedenih od strane Conventional & COC ( Napomena- doprinos upravljanja otpadom i tretiranja otpada je zanemarljiv) Mla koriena iz mrestilita Chacheongsao dala je sline rezultate.

Grafikon 2. doprinos uticaju na ivotnu sredinu reazliitih faza ivotnog ciklusa za kampe proizvedene u Conventional & CoC farmi pri korienju mlai iz a) Phuket, b) Chacheongsao mrestilita.

Grafikon 3. Normalizovani LCA rezultati za 1,8kg zamrznutih kampa, pri upotrebi mlai iz a)Phuket mrestilita i b) Chacheongsao mrestilita i kampa proizvedenih na Conventional & CoC farmi.

Najvei uticaj su imali upotreba elektrine energije, hrana za kampe, gaeni kre za neutralisanje kiselosti zemljita i vodenih bazena, i otpadne vode isputene iz bazena sa kampima. Kada se sagledaju uticaju iz grafikona 2, glavni problem predstavljaju zagaenje morske vode, abiotiko iscrpljivanje, globalno zagrevanje i eutrofikacija. U pogledu zagaenja mora, vredi napomenuti da je model zagaenja povezan sa pretpostavkama pomenutim u CML 2 Baseline 2000 metodi u Sima Pro softveru: olakice nisu bile primenjene na budue uticaje ( Pre Consultants 2003). Ovo vodi do veoma velikih uticaja stabilnih supstanci,posebno metala ,iji je ivotni vek veoma dugaak, iz razloga to je njihovo uklanjanje iz okeana veoma spor proces. Radi preciznosti, nabrojaemo najvee fktore uticaja na ivotnu sredinu u fazama poljoprivrede, koji se mogu predstaviti LCA metodom,od najopasnijih do manje tetnih: Abiotiko iscrpljivanje i globalno zagrevanje Kao posledica goriva koje koriste teretnjaci (za lov divljih kampi radi snabdevanja mrestilita) i hladnjae (koje prevoze kampe od farme do trita) i kao posledica upotrebe elektrine energije ( za aeracione sisteme i preradu upecane morske ribe kao osnovnog sastojka hrane koja se koristi za kampe) . Eutrofikacija kao posledica visokih koncentracija nutrijenata u otpadnim vodama isputenim iz bazena u kojima se dre kampi. U opsegu eko obeleavanja proizvoda,samo faze od 1. do 6. spadaju u deo pokriven eko oznaavanjem,dok su faze od 7. do 10. ukljuene da bi prikazale da li imaju udela u bilo kakvim znaajnijim uticajima na ivotnu sredinu. Na osnovu rezultata LCA studija,poljoprivreda je faza na koju se najvie treba fokusirati kada je u pitanju ema eko obeleavanja. Znaajni aspekti identifikovani u LCA studiji,kao mogui kriterijumi za eko oznaavanje za akvakulturu kampa su: Upotreba elektrine energije i dizel ulja Struja koriena za aeraciju sistema i u procesu pravljenja hrane za kampe od morske ribe ,je glavni faktor u nekoliko kategorija uticaja. Stoga,efikasnija upotreba elektrine energije bi trebala da bude jedan od vanijih kriterijuma pri stvaranju eko oznaka,na primer ukupna energija iskoriena da bi se dobilo 3kg kampa (kasnije preraenih u zamrznute) ,zatim koliina dizel ulja koje koriste teretnjaci takoe moe biti upotrebljeno kao kriterijum. Organska jedinjenja i nutrijenti Isputanje otpadne vode iz bazena kampa potencijalno mogu da izazovu eutrofikaciju,zbog prisustva visokih koncentracija nutrijenata i poveane potronje kiseonika u vodi u koju je otpadna voda isputena,kao posledica poveanja organske materije u vodi. Samim tim ovo moe da spada u kriterijum za eko obeleavanje.

 Upotreba gaenog krea Vredi napomenuti da je visok stepen zagaenja mora rezultat emisije tetnih metala tokom proizvodnje gaenog krea. Shodno tome, treba smanjiti njegovu upotrebu i koristiti krenjak. Meutim, koliina gaenog krea koja se koristi jako zavisi od specifinih uslova sredine na farmi,prema tome takoe moe da se razmotri kao mogui lokalni kriterijumi za eko obeleavanje.

DODATNI RELEVANTNI UTICAJI ZA KRITERIJUM EKO OZNAAVANJA Pored uticaja kvantitativno izvedenih iz LCA studije, brojni uticaji specifini za lokaciju ,esto kvalitativni ekoloki uticaji takoe mogu biti vani, trebaju biti razmotreni kao mogua osnova za postavljanje kriterijuma eko oznaavanja (pogotovo takozvani Hurdle criteria- kriterijum oblika zadovoljava/ nezadovoljava,i ti kriterijumi moraju biti ispunjeni da bi se dobila award eko oznaka). U sluaju agrarnih kampa, ovi dodatni uticaji odnose se na biotiko iscrpljivanje ( kao na primer iscrpljivanje resursa mlai divljih kampa). Smanjenje biodiverziteta i uticaj na iskoriavanje zemljita. Vetaka mrestilita

Upotreba mlai spremne za mrest potencijalno moe dovesti do smanjenja populacije divljih kampi. Takoe izlovljavanje divljih kampi moe imati negativan uticaj na morski eko sistem ,kao to je unitavanje stanita, promena trofinosti i smanjenje biodiverziteta ( RCEP 2004). Samim tim, upotreba vetakih mrestilita moe biti upotrebljena kao osnova za kriterijum eko oznaavanja ako se moe razviti tehnologija za proizvodnju mrestilita za kampe. Upotreba ulovljene ribe

Ulovljena riba se koristi kao jedan od naina prehrane kampa. Ova LCA studija je pokazala da je otprilike potrebno 7,6kg morske ribe za prehranu 3kg agrarnih kampi (1,8kg smrznutih kampi). Upotreba morske ribe kao oblika prehrane je sporna u svim oblicima akvakulture zbog slabog iskorienja resursa i uticaja na morski biodiverzitet (RCEP,2004).Ozbiljnost i nepovratno loi efekti izlovljavanja i uticaj istog na biodiverzitet i vodeni sistem su istaknuti i naglaeni od strane Thrane (2004). Dakle, koliina ribljih obroka u prehrani kampa treba znaajno da utie na odreivanje kriterijuma za eko oznaavanje. Poljoprivredno dobro

Do odreenog nivoa, nain upravljanja farmom i jezerom je povezano sa poljoprivrednim dobrom. Kako je prethodno spomenuto,koliina krea koja se koristi je direktno povezana sa svojstvima zemljita i vode na mestu gde se farma nalazi. Samim tim farme ne bi trebalo da se nalaze u osetljivim podrujima kao to su ume mangrova i slatke vode, mada se to ne potuje iako je protivzakonito. Samo farme koje su locirane u podrujima pogodnim za odgajivanje kampi, koje su kao takve 9

priznate od strane ministarstva za ribolov,ili slinih tela u drugim zemljama, mogu da se kvalifikuju za eko oznaavanje,dok ostale ne mogu bez obzira da li ispunjavaju sve druge uslove. Prema tome, lokacija farme treba da se uzme kao kriterijum za eko oznaavanje. Izvori mlai

LCA rezultati su prikazali znaajan uticaj vezan za transport. Samim tim udaljenost izmeu mrestilita i farme je vana, i stoga korienje mlai iz lokalnih mrestilita treba da se uzme u obzir kao osnova za odreivanje kriterijuma eko oznaavanja. Identifikacija bitnih eko uticaja za postavljanje kriterijuma eko oznaavanja proizvoda od kampa je bazirano na Tajlandskoj studiji sluaja. U ovoj studiji ima jasnih indikacija da kvantitativni uticaji identifikovani prema LCA metodi mogu biti korieni da se napravi razlika izmeu odreenih proizvoda od kampi na tajlandskom tritu. To je znaajno u drugom koraku procesa odreivanja kriterijuma za eko oznaavanje. Vrlo je verovatno da je ovo tano i za kvalitativne uticaje, na primer uticaj na biodiverzitet zavisi od lokacije farme i od strategije upravljanja na farmi. Stoga Hurdle kriterijum specifian za lokaciju moe biti razliit od zemlje do zemlje u zavisnosti od specifinih geografskih i ekolokih uslova (Mungkung and Clift 2003). Shodno tome izazov pri odreivanju kriterijuma je da se odredi na taj nain da je globalno primenljiv, dovoljno opiran da obuhvata raznovrsnost u prostoru i vremenu i ipak uini relevantnim i praktino primenljivim.

PRIMENA LCA NA EKO OZNAAVANJE U ZEMLJAMA U RAZVOJU Ova studija je pokazala da LCA moe biti korien kao analitiki alat u odreivanju eko kriterijuma za eko oznaavanje proizvoda od kampa. S druge strane neki vani kriterijumi ne mogu da budu precizirani od strane LCA,posebno prema lokalnim i uticajima strogo vezanim za lokaciju. Ovo implicira da su druge metode potrebne da se popune praznine. Osim toga LCA rezultati su bazirani na velikom broju pretpostavki to se tie proizvodnje i distribucionih sistema i to smanjuje kredibilitet LCA rezultata. Pored svih ogranienja LCA metode prethodno spomenutih, upotreba ove metode se pokazala takoe problematinom u zemljama u razvoju ( Udo de Haes 2004). LCA se smatra procedurom koja znaajno troi vreme i resurse. Ogranieno poznavanje LCA metode i iskustvo u njenoj potencijalnoj primeni je takoe barijera. tavie, esto je sluaj da osnovni podaci, posebno oni koji opisuju pratee sisteme, nisu uvek dostupni u ovim zemljama, stoga praktikanti LCA metode moraju da nadomeste podatke koji nedostaju korienjem baze podataka dostupne u komercijalnoj verziji LCA softvera, time doprinosei niskom nivou verodostojnosti LCA rezultata. Povezano sa tim, trokovi i vreme koji su u vezi sa prikupljanjem podataka o inventaru tokom celog ivotnog ciklusa su takoe sputavajui faktori upotrebe LCA u zemljama u razvoju. Tu su i prepreke povezane sa upotrebom eko oznaavanja kao marketinki alat trino orijentisanog proizvoda. Trenutno glavna briga u vezi eko oznaavanja je povezana sa razliitim okvirima i kriterijumima u razliitim zemljama ( Hes 2000). Zemlje proizvoai su takoe zbunjeni u vezi toga

10

koje oznaavanje je najbolje za koje trite (Clay 2004). Uzajamno prepoznavanje ema eko obeleavanja je takoe jedna briga zemalja proizvoaa. Osim toga, nacionalni sistemi eko obeleavanja su veoma pristrasni prema domaim industrijskim standardima namerno i ne namerno ( Piottrowski & Kratz 1999). Svi ovi aspekti ometaju razvitak i upotrebu iroko prihvaenih ema za eko oznaavanje. Jo jedan predmet zabrinutosti je da manje razvijena tehnologija, koja je esto dostupna u zemljama u razvoju, moe proizvesti veliki uticaj na ivotnu sredinu i time ne moe da konkurie na tritima eko proizvoda. tavie, neke zemlje u razvoju se suoavaju sa potekoama u implementiranju programa za eko ozmaavanje zbog nedostatka potrebnih institucija i infrastrukture ( FIELD 2003). Stoga, razlike izmeu razvijenih i zemalja u razvoju mogu da stvore diskriminacione efekte i nedostatke u konkurentnosti prilikom eko obeleavanja. ( DEERE 1999, KELA 2004). Takoe, opiranje delom moe da proizilazi zbog nedostatka razumevanja potroaa poruke koja se prenosi kroz eko oznaavanje pa shodno tome i slaba prihvaenost proizvoda koji sadre eko oznake. Uestvovanje u eko oznaavanju je povezano i sa trokovima same procedure, koja ukljuuje i odravanje standarda eko oznaavanja. Via cena se oekuje kao posledica eko oznaavanja, ali nije uvek realizovana kod eko obeleenih proizvoda.

ZAKLJUAK I PREPORUKE Iz ove studije se mogu izvesti sledei zakljuci: Okvir ivotnog ciklusa predstavlja najbolju moguu osnovu za analizu performanse proizvoda , da bi se identifikovali kljuni prblemi vezani za ivotnu sredinu ,kao podrka za razvoj kriterijuma eko oznaavanja. U okviru ove okosnice LCA se pokazala uspenom u identifikovanju i kvantifikovanju brojnih uticaja na ivotnu sredinu povezanih za upotrebu abiotikih resursa i emisija. Ovo takoe moe da se odnosi na prehrambene proizvode,koji obino nisu ukljueni u eme eko oznaavanja Velik broj lokalnih uticaja i uticaja koji se odnose na specificne lokacije,vezanih za biotike prirodne resurse i iskorienje zemljita, nije bilo mogue kvantifikovati putem LCA metode, meutim, upotreba okvira ivotnog ciklusa je pomogla u identifikaciji nekolicine kvalitativnih uticaja koji mogu predstavljati osnovu za postavljanje dodatnih hurdle kriterijuma. Nedostatak ekspertize i finansijskih resursa kao i nedostatak background podataka u zemljama u razvoju, u primeni LCA za postavljanje kriterijuma eko oznaavanja. S druge strane, rezultati LCA mogu da otkriju nivoe tehnologije koriene u proizvodnji u zemljama u razvoju,koji mogu da generiu barijeru za usvajanje ema eko oznaavanja. Ni upotreba LCA,ni upotreba ema eko oznaavanja ne bi trebalo da predstavljaju barijeru za trgovinu, stoga skupe tehnike mere i mere organizacije treba da idu uz premium cenu proizvoda ili u suprotnom, da budu finansijski podrane. Ovu finansijsku podrku treba da omogue

11

zainteresovane strane industrijskih zemalja, koje snabdevaju glavni pokretai za upotrebu LCA i eko oznaavanja. Deklaracija poizvoda tek treba da se osmotri kao bitan pojam koji e javnoj svesti ukazati na razmiljanje o ivotnom ciklusu proizvoda, i da odigra bitnu ulogu u promovisanju principa odrivog razvoja.

12

POJMOVI -Rattanawan Tam Mungkung- Departman Univerzitet,Bangkok 10900 Tajland zatite ivotne sredine,Kasetsart

-Helias a Udo de Haes nauni institut za zatitu ivotne sredine (CML) ,Leiden Univerzitet, Leiden, Holandija -Roland Clift- Centar strategije za zatitu ivotne sredine (CES), Surrey Univerzitet, Guildford GU2 7XH, Velika Britanija -DOF- Department of Fisheries (Ministarstvo za ribolov) -Deere C (1999) eko oznaavanje i odriv ribolov, Washington,DC -EC (2000)- Evropska regulativa No. 1980/2000 koja se odnosi na eme eko oznaavanja -FIELD- Foundation for International Environmental Law and Developement -Hes D (2000) Uvod u standarde eko oznaavanja, problemi i iskustva tokom primene LCA metode -ISO 14040- Upravljanje zatitom ivotne sredine, principi i okviri,inernacionalna organizacija za standardizaciju, eneva, vajcarska -ISO 14020- Etikete i deklaracije sa znakom za zatitu ivotne sredine, internacionalna organizacija za standardizaciju, eneva, vajcarska -KELA- Korea environmental Labelling association-koreanska asocijacija za eko oznaavanje -Lavallee S,Plouffe S(2004) Eko oznaavanje i odrivi razvoj -Pre Consultants (2003)- Discussion Forum on Eco-indicator List- Forum diskusije o listi eko indikatora -RCEP- Royal Commission on Environmental polution (2004) -Thrane M (2004) Uticaji na ivotnu sredinu od ribljih proizvoda iz Danske, ministarstvo razvoja i planiranja, Danska

13

SADRAJ Rezime...................................................................................................................1 Uvod.......................................................................................................................2 Metod rada.............................................................................................................3 Rezultati.................................................................................................................5 Dodatni relevantni uticaji za kriterijum eko oznaavanja.......................................9 Primena LCA na eko oznaavanje u zemljama u razvoju.................................... 10 Zakljuak i preporuke............................................................................................11 Pojmovi.................................................................................................................13

14