Morfologija umskih vodotoka

Morofologija vodnih tokova je nauka, koja se bavi prouavanjem oblika vodnih tokova, vodotoka, kao i faktora koji su doveli do njihovog formiranja. Vodotok, u najuem smislu, je udubljenje, ljeb, kanal, korito, kojim tee voda. Predstavlja osnovni oblik fluvijalne erozije i posledica je svih eroziono-akumulativnih procesa koji se odvijaju na uzdunom profilu vodotoka. Prvenstveno, erozionim radom vode, jedno takvo udubljenje, brazda, iri se i dubi, vremenom formirajui morfoloki definisano korito sa pripadajuom slivnom povrinom.

U zavisnosti od pojave povrinskog toka u vodotoku, izdvajaju se osnovni tipovi i to: 1. stalni vodotok (perenijalni) sa vodom preko cele godine; 2. povremeni vodotok sa povremenim tokom vode najee u vreme najveih padavina, a to je u naim uslovima prolee i leto; 3. kratkotrajni (efemerni) tok su obino jaruge sa pojavom tekue vode koja traje najvie 24h. U zavisnosti od svoje veliine, vodotoci se mogu podeliti na: 1. reke (planinske i ravniarske), 2. potoke i bujine tokove.

U umskim podrujima su najei vodotoci su potoci. To su vodotoci sa stalnim ali relativno malim srednjim protokom (do 300 l/skm2). Oscilacije u proticaju su male i odlikuju se, u dobro zatienhn slivovima, neznatnom koliinom nanosa erozionog porekla, uglavnom suspendovanog.

U umskim podrujiina se nalaze i povremeni ili kratkotrajni vodotoci, najee u obliku jaruga. Takav jedan poetni oblik vodotoka, pogotovu sa malom slivnom povrinom, je u najveem delu godine bez vode, a samo u periodu padavina i u vreme topljenja snega njime otie voda. To je najei sluaj sa vodotocima neposredno ispod vododelnice nekog veeg sliva. Oni nemaju svoje pritoke.

Ovi vodotoci, raunajui od vododelnice, su vodotoci prvog reda i spajanjem dva takva vodotoka dobija se vodotok drugog reda, a kombinacija takva dva, ini oblik treeg reda, i po istom sistemu klasifikuju se tokovi vieg reda. Na osnovu ovakve klasifikacije, klasifikacioni broj glavnog toka ukazuna broj pritoka i veliinu i razvijenost ukupne hidrografske mree jednog sliva i neophodan je parametar pri meusobnom hidrolokom poreenju slivova.

Stalni vodotoci, pored toga to najee imaju veu slivnu povrinu, imaju redovan dotok preko podzemnih i podpovrinskih voda, koje formiraju tzv. bazni tok" odravajui aktivan vodotok preko cele godine. Ovo je odlika slivova sa dobrim umskim pokrivaem koji ima mogunost da prihvati velike koliine povrinskih voda, da ih trajno ili privremeno zadri i postepeno isputa u nizvodni deo korita. Bazni tok vremenom varira: infilitriranjem vode, promenama padavina, otapanjem snega i potrebama vegetacije.

Potoci sa baznim tokovima preko cele godine nazivaju se stalnim ili perenijalnim, a oni koji nemaju vodu tokom cele godine su povremeni. Kao to je ve reeno, postoje i efemerni, kratkotrajni tokovi, a to su najee jaruge u kojima se voda pojavljuje samo veoma kratko vreme (maksimalno 24h) i to prilikom najaih pljuskova. Treba imati u vidu da najee u tzv. suvim potocima na nekoj dubini ispod korita (obino se radi o poroznim sedimentima) ima vode. To omoguava da akvatinih larve mnogih insekata trae u ovakvom habitatu (sredini) opstanak za vreme sunih perioda koji mogu da traju mesecima.

Elementi korita su dno i strane, odnosno obale, leva i desna gledano niz vodotok. Popreni presek korita je razliitog oblika, polukrunog, trapeznog, pravougaonog i dr., sa razliitim stepenom deformacije i odstupanja od osnovnog geometrijskog oblika. Dimenizije ivog" poprenog preseka korita veoma su razliite i upravo su proporcionalne proticaju, a obrnuto proporcionalne brzini teenja.

desna obala Dno korita

leva obala

U toku evolucije korita, menjaju se padovi, pa prema tome i brzina teenja, to uz konstantan proticaj uslovljava promenu proticajnog profila korita. Istovremeno sa promenom dimenzija korita, koje se poveava, idui od izvorita ka uu, menja se i njegov oblik. U poetku razvoja korito je usko sa visokim strmim stranama, dok se slabljenjem mehanike snage toka postepeno iri i dobija trapezast, odnosno parabolian, oblik.

U umskom vodotoku, potoku, moe se, sa morfolokog aspekta, izdvojiti korito i slivna povrina koja mu gravitira. padavine intercepcija transpiracija
depresija

nezasiena zona

infiltracija perkolacija

zasiena zona

podzemna voda

Vodni tokovi imaju pritoke razliite veliine i razliitog znaaja i zajedno ine hidrografsku mreu jednog toka, tj. renu mreu ili reni sistem, a povrina koju jedan takav sistem obuhvata, naziva se reni (vodni) SLIV. Sliv se moe definisati i kao jedinica neke povrine zemljita odreena topografijom i reimom oticanja, odnosno njegovim vodotokom. To je ukupna povrina zemljita sa koje otie voda do neke odreene take niz padinu i ulije se u drugi vodotok ili stajau vodu (recipijent). Uzvodno od ove take je manji sliv, a nizvodno od take uliva nastaje novi, vei sliv koji ukljuuje i prethodni. Takvo shvatanje je korisno radi podravanja tradicionalnog koncepta sliva kao basena sabiralita ili prikupita voda, sa istovremenom drenanom funkcijom. Ovakav sliv je prvenstveno orografska celina koji prihvata povrinsku vodu, tj. padavine, sa itave povrine, transportuje je svojim vodotocima sve do glavnog vodotoka, po kome se naziva i sam sliv, sve do ua u neki vei sliv ili more.

Kategorizacija slivova vri se po istom principu kao i vodotoka. Kao to je i potok prvog reda uvek specifian, tako je i sliv prvog reda jedinstven. Sliv drugog reda (koga ine dva sliva prvog reda) je, takode, unikatan u okviru te kategorije, ali je istovremeno i integrator prethodna dva sliva prvog reda, i dalje ukrupnjavanje slivova tee po tom principu.

Kategorizacija slivova vri se po istom principu kao i vodotoka. Kao to je i potok prvog reda uvek specifian, tako je i sliv prvog reda jedinstven. Sliv drugog reda (koga ine dva sliva prvog reda) je, takode, unikatan u okviru te kategorije, ali je istovremeno i integrator prethodna dva sliva prvog reda, i dalje ukrupnjavanje slivova tee po tom principu. Linija koja ograniava slivnu povrinu ili deli dva susedna rena sliva, naziva se razvoe ili vododelnica. U zavisnosti na koji se sliv odnosi, razvoe moe biti glavno za ceo posmatrani sliv ili razvoe pritoka. U brdsko-planinskim podrujima, razvoe je lako definisati zbog jasno definisane orografije. Meutim, to nije sluaj u ravniarskim delovima, gde je to daleko tee proceniti, na primer u Vojvodini, u oblasti bara, tresava i sl.

vododelnica

TOPOGRAFSKA VODODELNICA

HIDROLOKA VODODELNICA

VODODELNICA VODODELNICA

VODODELNICA

TOPOGRAFSKI SLIV

UTICAJNI SLIV

Slivovi imaju karakteristine reime oticanja, prinose i kvalitete voda i akvatine sisteme koji pojedinano imaju svoje fizike, ekoloke i bioloke karakteristike. Svaki od njih je uobliavan nainom korienja zemljita i ureivanja koji povratno utiu na korienje vode u domainstvima, poljoprivredi, industriji, proizvodnji hidroenergije, rekreacije i divljai. Voda je u biosferi rasporeena izmeu rezervi u atmosfcrskom vazduhu (vlaga, oblaci, magla), ispod povrine zemljita (u zemljitu i poroznim geolokim podlogama), na povrini zemljita (potoci reke, jezera, bare i dr.) ili u ljudima, biljnoj i ivotnjskoj biomasi. Kretanje ove mase vode kroz sektore i izmeu njih ini znaajan deo globalnog hidrolokog ciklusa. Svaki sektor pretstavlja rezervoar u vidu vodene pare, tenosti ili leda sa kontinuiranim tokom. Ovo nije jednosmeran tok, kako se esto pretstavlja, ve viesmerno kretanje. Pored svega, najvaniji izvor vode za najvei broj slivova su padavine, bilo u vidu kie, snega, inja, slane i dr.

Padavine mogu: ulaziti putem infiltracije, bilo u plitke nezasiene zone i/ili u dublje zasiene zone, zone podzemnih voda; isparavati direktno nazad u atmosferu posle dospevanja na povrinu remljita, povrinu vode, biljaka i ivotinja; mogu biti iskoriene i akumulirane u bakterijama, ljudima, biljkama i ivotinjama, kao deo ukupne biomase; mogu biti transpirisane nazad u atmosferu posle korienja od strane biljaka i ivotinja; naputati sliv u vidu povrinskog ili podpovrinskog oticanja.

Prema tome, moe se rei da je voda nesumnjivo osnovni elemenat koji povezuje sve organe unutar jednog organizma, sve organizme unutar nekog ekosistema i ekosistem sa irom okolinom. Ovo omoguava hidrografska mrea koju treba shvatiti u najirem smislu, poev od povrinskih tokova raznih dimenzija, stajaih i podzemnih voda, kanala, cevi i mikrocevi koje nastaju na i u zemljitu, do uspostavljenih sistema elija koje omoguavaju kretanje vode kroz biljni organizam. Treba imati u vidu da voda u ekosistemu nije destilisana" ve zasiena mnogim makro i mikrobiogenim elementima i drugim materijama koje prima poev od vrnog sprata sastojine do geoloke podloge. Ona dospeva do svake biljke i drugih organizama u ekosistem. Kada zavri misiju dostavljanja biljki potrebnih elemenata za dalje slnteze, deo ostane u tkivima, a vei deo vraa se u atmosferu da se ukljui u ciklus stalnog kruenja. Ovaj krajnje pojednostavljen prikaz vode kao vezivnog elementa ekosistema, u prirodi je izvanredno sloen proces, postepeno razvijan i usavravan stotinama miliona godina. Ovde je naveden da bi se bolje shvatio znaaj ouvanja i zatite ovako shvaene hidrografske mree.

Promene stanja vode u umskim vodotocima

Nivoi vode u vodotocima osciliraju stalno. Dnevna kolebanja su tipina za brdske i planinske slivove dok su takva kolebanja u ravniarskim slivovima rea. Razlog je u vremenu koncentracije, tj. u vremenu sustizanja povrinskog oticanja iz razliitih delova sliva. U brdsko-planinskom podruju je to veoma brzo, za nekoliko sati, dok je u ravniarskim slivovima potrebno i vie dana.

Nivo vode (vodostaj) meri se i osmatra na vodotocima, jezerima i morima. Na rekama, vodostaj se osmatra za potrebe plovidbe, zatim u vezi projektovanja i izgradnje raznih hidrotehnikih objekata (pristanita,regulacije,mostova,zahvata vode, itd.), pri vrenju hidrometriskih radova (premeravanje dubine u cilj izrade situacionih planova), zatim radi izuavanja hidrolokog reima prirodnih vodotoka. Vodostaj je razlika u vertikalnom smislu, izmeu nivoa vode i nekog fiksnog (nultog) poloaja. Ako se nivo vode meri pomou vodomerne letve onda se vodostaj odreuje u odnosu na poetak (nulu) vodomera

Vodosta = nivo vode - kota nule

Moe biti + ili - Izraava se u cm

Nivoi vode se mere uz pomo vodomerne letve i razliitih automatskih ureaja - limnigrafa. Vodomerna letva je najprostiji ureaj za merenje nivoa vode. Izrauje se od drveta ili metala, u novije vreme i od plastike. Podela je na svakih 2 cm, irine 15 cm, a duine najee u elementima od po 100 cm. Obino se postavlja na mostovski stub, kejski zid ili slian stabilan objekat.

Ukoliko je obala kosa, onda se stavlja u komadima od po 1 m, strogo u vertikalnom pravcu, ankerisana za vertikalno postavljen stub od razliitog materijala (drvo, beon, gvoe i sl.). To je tzv. stepenasti vodomer". Ukoliko je obala toka ureena, tj. stabilna, moe se postaviti i kosa letva, ali sa podeocima koji su prilagoeni nagibu kosine pod kojim je letva postavljena. Ukoliko se u vodotoku javljaju velike brzine, stepenasti vodomer nije pogodan jer je oitavanje oteano usled pojave talasa. U tom sluaju se letva postavlja u poseban vertikalni zaklon, koji je obino i limnigrafski zaklon

vodomerna letva stepenice

Kosi vodomer

Stepenast vodomer

Limnigraf je instrument za automatsko merenje nivoa vode u toku dana, meseca ili godine. Standardni limnigraf, obino radi na bazi 24h ili nedelju dana. Sastoji se iz plovka, doboa na koji se stavlja traka za beleenje vodostaja i satnog mehanizma. Izdizanje ili sputanje plovka pomera dobo sa trakom na kome pisaljka ostavlja zabeleene promene nivoa vode. Izbor prenosa preko zupanika zavisi od oekivanih oscilacija u vodotoku. Pisaljka se pomera samo horizontalno oznaavajui vreme promene vodostaja. Preciznost instrumenta zavisi od izabranog vremena okretanja doboa. Jasno je da je preciznost daleko vea ukoliko je za pun okret doboa potrebno 24h nego 7 dana.

Limnigraf

Limnigraf

Grafiki prikaz nivoa vode u koritu zove se nivogram. Kada se nivoi vode u vodotoku mere automatskim instrumentom, limnigrafom, tada se tako dobijeni dijagram esto naziva i limnigram. Na osnovu nivograma i krive proticaja se dobija hidrogram, tj. veza Q=f(t), gde su Q - protok vode i t vreme.

Vodostaj

Nivogram

Kontinualna limnigrafska traka

Vreme

Klimatske, sezonske i dnevne promene potoka utvruju se na hidrogramu, tako da godinji hidrogram pokazuje oteklu vodu iz sliva i njenu zavisnost od vremenskih prilika tokom godine i karakteristika sliva. Zbog toga je hidrogram jedinstven za svaki vodotok.

merena vrednosti sr. mesene vrednosti

Vodotoci prvog reda (od vododelnice) pokazuju rapidne promene tokova od padavina i snenica. Oni esto variraju u vremenu tokom dana na primer, vie snega se topi u prolee tokom popodneva nego tokom noi, ili vie vode otie tokom hladne noi kada je evaporacija manja nego u toplo popodnevu leta, kada je evaporacija vea. U sluaju padavina, karakteristine brze promene u oticanju, kod ovih vodotoka, posebno su izraene. Kod njih, olujna kia proizvodi vrlo brz i veliki porast hidrograma, da bi se oticanje naglo smanjilo udaljavanjem oluje iznad tog prostora . U naim uslovima prolee i jesen su sa maksimalnim oticanjima koja se poklapaju i sa pojavama maksimalnih dnevnih padavina kao i pojavama olujinih, bujinih kia. Meutim, pri pojavi bujinih kia u toku leta, pojavljuju se i najvei erozioni gubici iz sliva .

Kako najraznovrsnije karakteristike sliva utiu na doticanje vode u korito vodotoka i kako se njihov odnos menja u toku dana, sezone, od godine do godine, tako se menja i koliina vode u vodotoku. Koliina vode koja protie kroz odreeni popreni prosek vodotoka u odreenoj jedinici vremena, naziva se protok ili proticaj. U zavisnosti od veliine vodotoka, protok se izraava u l/s ili m/s ili l/h ili m/h kod malih vodotoka, obino u sunom periodu. Protok je jedan od osnovnih hidrolokih elemenata vodotoka i slui kao osnovna informacija za odreivanje i ostalih hidrolokih karakteristika vodotoka i sliva.

Merenje protoka se moe obaviti neposrednim ili posrednim metodama merenja. Neposredna ili direktna merenja se vre zapreminskim metodama tj. zapreminskim merenjem protoka korienjem razliitih posuda poznate zapremine. Koristi se samo za slabe protoke i izvore. Indirektne metode se zasnivaju na sledeim posrednim metodama: 1) metoda koja se zasniva na odnosu merenja srednje brzine i povrine poprenog profila nekog vodotoka, gde njihov proizvod predstavlja protok; 2) metode na bazi mernih ureaja, preliva, Venturi kanali i cevi; 3) hemijska, kolorimetrijska, radioaktivna, elektrolitina i toplinska metoda koja se koristi za merenja na potocima nepravilnih profila, velikih brzina i turbulencija.

Osnovni instrumenti za merenje brzine u vodotoku su 1) plovci i 2)hidro-metrijska krila. Princip merenja vode pomou plovka na otvorenom toku je u merenju puta L koji plovak pree u vremenu T ili u merenju vremena T koje je potrebno da plovak pree fiksiranu duinu puta L V=L/T Na ovaj nain se dobija brzina plovka na putu duine L: znai, ovo nije ni lokalna niti trenutna brzina vode. Brzina uz pomo plovka se odreuje na pravolinijskoj deonici na kojoj se odabiraju uzvodni i nizvodni profil i izmeu kojih se meri brzina kretanja plovka. Plovak je pribor koji omoguuje da kretanje vode postane vidljivo za osmatraa. Obzirom na uptrebljeni tip plovka moe se meriti: povrinska brzina (povrinski plovak), brzina na nekoj dubini od povrine (pudinski plovak), srednja brzina vode do odreene dubine (plovak palica) Plovci treba da su vidljivi iz daljine, ali deo iznad povrine vode treba da ima malu povrinu,da na kretanje plovka nebi uticao vetar.

HIDROMETRIJSKI PLOVCI

Povrinski plovci (mere se u cm)

Plovak palica

Dubinski plovak

Dvojni plovak

Hidrometrijsko krilo je instrumenat koji poseduje elisu, propeler ija se brzina okretanja meri elektrinim putem. Postavljanjem na odreenu dubinu, meri se broj okreta elise ( elektrini impulsi) i na bazi ovog broja i karakteristika elise (prenika i hoda) sraunava brzina toka. Hidrometrijsko krilo se unosi u vodu uz pomo krutog draa ili ueta i radi stabilnosti merenja optereuje posebnim tegom .

Brzina vode u vodotoku je direktno proporcionalna dubini, a najvea je na priblino 1/3 ispod nivoa vode. Na samom dnu i na stranama korita brzina teenja se veoma smanjuje, emu pomau i brojne prepreke kao to su klade, kameni i peani sprudovi i sl. Akvatini ivi svet koristi ovakve mikro habitate u mirnim vodenim zonama i naseljava ih, za razliku od lokacija sa brziin tokom gde je takve habite nemogue formirati . Brzina teenja u vodotocima je bitan pokazatelj hemijsko-biolokih procesa koji su u funkciji vremena. Naime, ukoliko je sporije teenje utoliko ima vie uslova za hemijsko kruenje materija i bioloki razvoj akvatinog ivog sveta. Za graninu brzinu sporog i brzog teenja moe se uzeti 1,0 m/s tj. 3,6 km/h ili 86,4 km/dan.
stabilizator stabilizator

Nain merenja: Sa mosta

Nain merenja: Iz iare

Nain merenja: Runo (gaenjem reke)

Merenje protoka pomou mernih objekata

Tompsonov (trougaoni) preliv

iroki trapezni (Cipolleti) preliv

Suenje Za nepotopljeno teenje meri se samo uzvodna dubina, koja je jednoznano vezana sa protokom

HIDROLOKA STANICA NA OBJEKTU RAVNINE