PLANIRANJE I ORGANIZOVANJE RAZVOJA

Pod pojmom planiranja se podrazumeva jedna od osnovnih funkcija menadmenta. Planiranjem se identifikuje kuda se eli ii, zato se tamo eli ii, kako e se stii, da li je potrebna kooperacija i kako e se znati da li je ispravan put ili ne. Planiranje predstavlja fazu procesa upravljanja u kojoj se donose odluke o ciljevima, programima, planovima i strategijama, kojima se usmerava celokupna aktivnost preduzea. Planiranje je i dinamiki proces, kojim se preduzee prilagoava unutranjim i spoljnim promenama. Planiranjem preduzee, na osnovu analize prolosti i sagledavanja budunosti, vri izbor ciljeva i naina za njihovo ostvarenje putem planova, programa, strategija itd. Planiranje se ne ograniava na prognozu buduih dogaaja, ve pretpostavlja svesnu organizovanu akciju da se budunost kontrolie. Planiranjem preduzee nastoji da bude tvorac svoje budunosti. Planiranje je danas posebna nauno-struna oblast, ali kao i sve discipline koje su okrenute budunosti, ono nije egzaktna nauna disciplina. Meutim, planiranje ima odreene koncepcije i terminologiju, bez ijeg poznavanja nema racionalnog donoenja planskih odluka i njihovog efikasnog sprovoenja. Planiranje se ne moe svesti iskljuivo na izradu planova, jer treba znati da su planovi, kao i ciljevi, programi i strategija deo proizvoda procesa planiranja. Osnovna je greka ako se planiranje svodi iskljuivo na sredstvo ili metod upravljanja. Planiranje se teko moe svesti na sredstvo ili metod upravljanja, jer je ono primarna faza i sutina procesa upravljanja. Treba napomenuti da se uloga planiranja ne ograniava samo na donoenje odluka, ve je to nastojanje da se te odluke izvre. Ovo proistie iz injenice da je planiranje nemogue odvojiti od izvrenja kao faze procesa upravljanja. Planiranjem se preduzee prilagoava anticipiranom delovanju inilaca, od kojih neke moe, a neke ne moe da kontrolie, na putu ostvarenja ciljeva poslovanja. Planskim odlukama preduzee utvruje pravce svojih buduih aktivnosti. Pomou planskih odluka preduzee nastoji da odabere one koji e najpovoljnije delovati na razvoj preduzea. U sluaju kada nema alternativa, planiranje se svodi na tehniku i rutinsku aktivnost. Kao to se planiranje ne moe svesti iskljuivo na izradu planova, s druge strane sadraj pojma planiranje se proiruje, tako da ukljuuje sadraj procesa upravljanja. To znai da se ne moe prihvatiti stanovite ni identifikovanja pojmova planiranje i upravljanje. Planskim odlukama preduzee opredeljuje pravce svoje budue aktivnosti. U situaciji kada se javi vie alternativa planskim odlukama, preduzee nastoji da odabere onu koja e najpovoljnije delovati na razvoj preduzea. Jovanovi(23) je planiranje definisao na sledei nain: "Maksima upravljanje znai gledanje unapred daje ideju znaaja koja se pridaje planiranju u poslovnom svetu i istie je da, ako sagledavanje nije celokupno upravljanje, u najmanju ruku je esencijalni deo. Da se sagleda u ovom kontekstu znai da se predvidi budunost i izvri priprema za nju; prema tome sagledavanje je akcija po sebi." Planiranje preuzima na sebe obezbeenje, rasporeivanje pojedinanih radnih sadraja (aktivnosti, operacija i sl.) na nosioce organizacione celine (sektore, slube, pogone, odeljenja sve do radnih mesta), sa odreenjem u vremenu (rokovi poetka i zavretka) za svaki radni sadraj odgovarajueg nosioca, uz adekvatnu alokaciju potrebnih (planiranih) resursa (po vrstama i koliinama). Na taj nain konstituie se plansko uobliavanje celokupnog poslovanja ili uopte sveukupne aktivnosti bilo koje celine kroz planirano definisanje radnih sadraja, prostorno odreenih sa odgovarajuim nosiocima odgovornosti, vremenskim rokovima za svaki radni sadraj i odgovarajui prostorni zahvat, odnosno nosioca odgovornosti, uz odgovarajuu kvantifikaciju pojedinih vrsta resursa.

Proces planiranja razvoja

Kada posmatramo ukupan proces upravljanja razvojem, onda planiranje razvoja predstavlja primarnu fazu ovog procesa. Ako bi smo upravljanje razvojem posmatrali kao kontinuiran proces usmeravanja i realizacije razvoja, u tom sluaju planiranje razvoja predstavljalo bi deo koji prethodi realizaciji i odnosi se na usmeravanje razvoja.

Ako poemo od injenice da se od preduzea oekuje da bude ne samo otvoreno prema stremljenjima i potrebama okruenja, onda ono mora da preuzme deo odgovornosti za ostvarivanje privrednog razvoja. Planiranjem preduzee nastoji da usmeri svoje budue kretanje na izbegavanje nekorektnih akcija i smanjivanje mogunosti neuspeha iz okruenja, kao i dezorganizovano stihijsko ponaanje unutar samog preduzea. Oigledno, ako bi smo se oslonili na pretpostavku da e prirodni tok dogaaja dovesti sam po sebi do eljenih ciljeva razvoja, onda ne bi bilo potrebe za planiranjem. Planiranje ne ukljuuje donoenje buduih odluka, nego se odnosi na donoenje tekuih odluka o realizaciji svojih buduih ciljeva, odnosno svog razvoja. Planiranje razvoja predstavlja sagledavanje moguih buduih stanja u kojima se preduzee moe nai, kao i preduzimanje aktivnosti koje e imati za cilj da preduzeu u budunosti obezbedi najbolje stanje. Osnovni problem planiranja nije ta bi preduzee trebalo da uradi u budunosti, nego ta treba danas da preduzme da bi obezbedilo da se eljeni razvoj realizuje u uslovima neizvesne budunosti. Planiranje ukljuuje pesimistiku i optimistiku komponentu. Pesimizam lei u verovanju da ukoliko se neto ne preduzme, nije verovatno da e se eljeno budue stanje desiti, dok optimizam izraava shvatanje da se neto moe uraditi da bi se poveale anse da se eljene stvari dogode u budunosti. Planiranje razvoja predstavlja kontinuelan proces, bez koga se ne moe ostvariti efikasno budue funkcionisanje. Kada kaemo da planiranje razvoja mora imati svoj vremenski kontinuitet, onda smo time naglasili da je to proces koji nema svoj prirodni kraj, ve se odvija neprekidno. Pri izradi plana trebalo bi poi od injenice da je on fleksibilan, da je podloan promenama koje diktira okruenje i koje moraju biti ugraene u njega, da bi se ostvarilo budue oekivano stanje. Unoenjem promena u plan posebno smo izrazili neprekidnost u planiranju razvoja iji kontinuitet predstavlja uslov za kontinuitet razvoja. Polazei od injenice da plan predstavlja samo instrument planiranja t da on izraava jedno budue stanje, ne bi trebalo uprostiti proces planirala razvoja i svesti ga na formalni in izrade plana za odgovarajui period kao i na kasniju realizaciju usvojenog plana. Izrada plana predstavlja kompleksan proces koji se ne zavrava definisanjem plana razvoja za odreeni period, ve se posao nastavlja stalnim unoenjem svih promena koje su od znatnog uticaja na funkcionisanje i razvoj preduzea. Ako je potrebno treba ga podvri preispitivanju postavljenih ciljeva pravaca razvoja i izvriti reviziju u skladu sa uoenim promenama. Mora se posebtio istai injenica da pored kontinuarnosti postoji i integralnost planiranja razvoja. Pod integralnou planiranja razvoja podrazumevamo posmatranje preduzea kao sistema sa svim podsistemima i elementima, vezama i odnosima koji ga ine. Samo primenjujui integralno planiranje, obezbeuje se razvoj kako posledica u celini, tako i pojedinih njegovih delova. Kao to je reeno, planiranje razvoja odvija se kontinuiranom izradom, donoenjem, analizom, a kada je to neophodno i korigovanjem odgovarajuih planova razvoja. Da bi se ostvario zadovoljavajui kvalitet planova, i ujedno omoguila efikasnija realizacija planova razvoja, izrada plana trebalo bi da tee prema utvrenoj metodologiji. Postupak izrade plana odvija se kroz nekoliko faza: Analiza dosadanjeg razvoja. Ocene postojeeg stanja i sagledavanje razvojnih mogunosti. Definisanje opte strategije razvoja preduzea. Definisanje moguih ciljeva razvoja kojim se realizuju eljena budua stanja. Utvrivanje potrebnih sredstava za realizaciju planiranog razvoja.

Navedene faze su opteprihvaene u teoriji i praksi planiranja razvoja pa ih zbog toga neemo posebno razmatrati. Treba istai injenicu da je plan razvoja u naim preduzeima sadrao vie planova koji su se odnosili na proizvodnju, prodaju i nabavku, kadrove, investicije itd. Nema posebnih razloga da se i ubudue ne koristi koncept razvoja preko osnovnih podruja razvoja. Svakako da e novi sistem planiranja razvoja traiti nove pristupe u formiranju i sadraju plana razvoja, meutim, prethodna iskustva trebalo bi da nau svoje mesto u novim stremljenjima. Ukoliko bi bio prihvaen koncept razvoja preko osnovnih podruja razvoja, to bi znailo da bi se budui tok izrade plana razvoja zasnivao na pojedinim podrujima razvoja. U plan razvoja preduzea ugraivali bi se utvreni zadaci za pojedina podruja razvoja. Realizacijom pojedinih zadataka za odreena podruja razvoja teilo bi se ostvarivanju ciljeva razvoja u celini. Primenjujui ovakav pristup u izradi plana razvoja zbog svog analitikog karaktera dali smo mu izvesne elemente i odlike sistemskog pristupa. Prednost primene ovog naina izrade plana razvoja lei u mogunosti za usklaivanje razvoja pojedinih

podruja razvoja i njihovog inkorporiranja u ukupni plan razvoja preduzea. Ukoliko kao kriterijum uzmemo period na koji se odnose planovi razvoja, moemo rei da postoje tri vrste planova: dugoroni, srednjoroni i kratkoroni planovi.

Dugoroni planovi razvoja

Dugoroni planovi donose se za period od deset i vie godina i njime se utvruju dugoroni ciljevi i pravci razvoja preduzea. Zadatak dugoronih planova jeste da se predvidi dinamika rasta i pravci razvoja preduzea. Dugorone planove karakterie visok stepen apstrakcije u kojem dominira kvalitativni pristup i analiza. Budui da se odnose na due periode u budunosti i da se zasnivaju na predvianju mnogobrojnih parametara, dugoroni planovi sadre elemente neizvesnosti koju donosi budunost. S obzirom na veliinu preduzea i duinu perioda, dugoroni planovi su vie usmereni na definisanje aktivnosti kojima se utie na okruenje a manje na aktivnosti kojima se preduzee prilagoava okruenju. Trebalo bi posebno da se istakne injenica da dugoroni planovi mogu biti veoma neprecizni, pa i netani. Ovo je rezultat njihovog zasnivanja na dugoronim pretpostavkama i prognozama. Primenom novijih naunih metoda predvianja, znatno su poboljane mogunosti dugorone prognoze, i time stvorene solidnije osnove za dugorono planiranje. Izrada dugoronog plana razvoja zasniva se na poznavanju tendencija razvoja nauke, tehnike, tehnologije, dugoronih prognoza razvoja okoline, ekonomskih, ekolokih, demografskih i drugih inilaca.

Srednjoroni planovi razvoja

Srednjoroni planovi razvoja najee se donose za period od pet godina. Inae oni predstavljaju osnovne planove razvoja preduzea. U preduzeima u kojima se donosi dugoroni plan razvoja, srednjoroni plan se zasniva na dugoronim ciljevima i pravcima razvoja koji su utvreni u dugoronim planovima razvoja. U srednjoronom planu razvoja preduzea predvia se perspektiva rasta i razvoja preduzea u periodu od pet godina i na taj nain definie se i usmerava realizacija razvoja odreenog preduzea za to vreme. Karakteristika srednjoronih planova jeste da su mnogo detaljniji i precizniji od dugoronih planova. Sadre mere i aktivnosti koje bi trebalo realizovati da bi se ostvarili razvojni ciljevi. Srednjoroni plan razvoja preduzea sadri: ciljeve i zadatke u vezi sa razvojem i modernizacijom proizvodnje, razvojem kapaciteta i tehnologije; ciljeve i zadatke u vezi sa poboljanjem efikasnosti poslovanja; nain organizovanja i korienja primenjenih i razvojnih istraivanja; ciljeve i zadatke u vezi sa poboljanjem organizacije, upravljanja i informatike; ciljeve i zadatke u stvaranju uslova na domaem i inostranom tritu; ciljeve i zadatke u vezi sa stvaranjem uslova za normalno funkcionisanje proizvodnje sa stanovita obezbeenja sirovina, reprodukcionih materijala i energije; ciljeve i zadatke u vezi sa obezbeenjem odgovarajuih kadrova za realizaciju postavljenih ciljeva; ciljeve i zadatke u oblasti zatite i unapreenja radne i ivotne sredine.

Kratkoroni (godinji) planovi

Godinjim planom detaljnije se razrauje jedna etapa srednjoronog plana. U tom sluaju godinji plan ima zadatak da obezbedi realizaciju srednjoronog plana u posmatranoj poslovnoj godini. Godinji plan je konkretan, precizan i veoma detaljan plan koji je orijentisan na korienje postojeih mogunosti u preduzeu i uslova okruenja u planskoj godini.

Vrste planova razvoja

Postoji vie vrsta planiranja u preduzeu koje se razlikuje po fazama procesa i vrstama dokumenata. Poslovno planiranje (business planning) se obino izvodi kada se iri postojea organizacija, proizvodi ili usluge. Takoe se izrauje pri osnivanju nove organizacije, uvode novi proizvodi i usluge. Dodatak je planovima kupovine postojee organizacije, proizvoda i usluga. Veoma je koristan za unapreenje menadmenta organizacije, proizvoda i usluga. Poslovni plan je kombinacija marketing plana, stratekog plana, operativnog/menadment plana i finansijskog plana. Osnivai ili investitori obino zahtevaju ovaj tip planiranja. Osnovno planiranje je vodi za veinu tipova planiranja. U njemu su sadrane informacije koje su neka vrsta upustva za izvoenje planova, polazei od veoma kompleksnih ka jednostavnijim i osnovnim. To je sistem koji objanjava i usmerava izradu svih ostalih planova. Ciljno planiranje (management-by-objective, MBO) se koristi za identifikaciju kvaliteta, kvantiteta i vremenskog raspona zadataka koje je neophodno usaglasiti u organizaciji. To je sveobuhvatni proces kojim se preispituje sutina svakog cilja preduzea, odnosno usaglaenost konanih i namenskih ciljeva. MBO tei da razvoj performansi preduzea poredja u pravcu gde je odreena kordinacija svih ciljeva po organizacionim nivoima. Kod ovog tipa planiranja posebno je izraena veza procesa i povratne sprege kojom se dolazi do ciljeva. U idealnom sluaju izlazi MBO daju istraivaima jasne smernice o cilju i vremenu kompletiranja svog dela zadatka. Programsko planiranje (program planning) najee podrazumeva projektovanje i izvedbu glavnih internih i eksternih organizacionih funkcija radi ostvarenja seta ciljeva preduzea. Primenjuje se u velikom broju poslovnih aktivnosti koje su ograniene duinom trajanja i definisane brojnim ogranienjima. Takvi programi su programi razvoje, TQM i sl. Program obuhvata organizaciju svih delova u celinu (organizacioni aspekt) i stvaranje jedinstvene celine u odnosu na konani cilj (sistemski aspekt ). Programsko planiranje je uglavnom ireg opsega od projektnog planiranja. Projektno planiranje (project planning) obuhvata projektovanje i izvoenje specifinih programa, koji se ne ponavljaju, a definisani su i poetak i kraj aktivnosti. Takvi programi su npr. novi proizvod, zgrada i sl. Projektno planiranje je nalo iroku primenu tako da se razvio specifian oblik menadmenta, "project management ili upravljanje projektima. Projektni menadment ukljuuje razvoj plana projekta, sa definisanim ciljevima i zadacima, nain na koji e se izvriti, koji e resursi biti potrebni, budetiranje i vreme zavretka. Takoe sadri i implementaciju projekta zajedno sa paljivo izabranim sistemom kontrole, koji potvruje da se projekt odvija prema predvienom planu. Strateko planiranje (strategic planning) uvruje organizacione ciljeve i naine njihovog postizanja. Kod stratekog planiranja sam proces je mnogo vaniji od dokumenta stratekog plana. Strateki planovi ukazuju na kupce, konkurenciju i kompaniju, tri kljuna igraa u poslovanju. On treba da odgovara realnim resursnim mogunostima preduzea, da obezbedi konkurentsku prednost, koju pretvara u kapitala kroz prihvatanje proizvoda i usluga od strane dovoljno velike i ekonomski jake grupe kupaca. Pored navedenih postoje i druge vrste planova koa to su planovi promocije i propagande, marketing planovi, planovi kadrova, planovi kriza, planovi ivotnog ciklusa itd. NAPOMENA: Za sve informcije vezane za INFORMATIKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZEA obratite se na e-mail : alempije@beotel.yu Ovaj lanak je pripremljen na osnovu knjige: prof.dr. Alempije Veljovi dipl. ing., INFORMATIKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM
PREDUZEA