ZAKON

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVINOM POSTUPKU

lan 1. U Zakoniku o krivinom postupku (Slubeni list SRJ, br. 70/01 i 68/02 i Slubeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 - dr. zakon), u lanu 3. stav 1. rei: e se smatrati zamenjuju se reima: se smatra. U stavu 2. posle rei: oteenog i rei: naelo sudske nezavisnosti zamenjuju se reima: nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda. lan 2. lan 4. menja se i glasi: (1) Svaki okrivljeni, odnosno osumnjieni, ima pravo: 1) da u najkraem roku, a najkasnije na prvom sasluanju podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optube i dokazima koji su protiv njega prikupljeni; 2) da se brani sam ili uz strunu pomo branioca koga sam izabere iz reda advokata; 3) da njegovom sasluanju prisustvuje branilac; 4) da u najkraem moguem roku bude izveden pred sud i da mu bude sueno nepristrasno, pravino i u razumnom roku; 5) odbrane; da mu se osigura dovoljno vremena i mogunosti za pripremanje

6) da se izjasni o svim injenicama i dokazima koji ga terete i da sam ili preko branioca iznosi injenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optube i zahteva da se pod istim uslovima kao svedoci optube, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane; 7) da dobije prevodioca i tumaa ako ne razume i ne govori jezik koji se koristi u postupku. (2) Sud ili drugi dravni organ je duan: 1) da obezbedi ostvarenje prava okrivljenog, odnosno osumnjienog, iz stava 1. ovog lana; 2) da pre prvog sasluanja upozori okrivljenog, odnosno osumnjienog, da sve to izjavi moe biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz i poui ga o pravu da uzme branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom sasluanju. (3) Ako okrivljeni, odnosno osumnjieni ne uzme sam branioca, sud e mu postaviti branioca kad je to odreeno ovim zakonikom. (4) Okrivljenom koji ne moe da plati branioca bie na njegov zahtev postavljen branilac na teret budetskih sredstava suda u skladu sa ovim zakonikom. (5) Okrivljenom koji je dostupan sudu moe se suditi samo u njegovom prisustvu, osim kad je suenje u njegovom odsustvu ovim zakonikom izuzetno dozvoljeno.

-2(6) Okrivljeni koji je dostupan sudu ne moe biti kanjen ako mu nije omogueno da bude sasluan i da se brani.. lan 3. lan 5. menja se i glasi: (1) Licu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava da nije duno nita da izjavi, da sve to izjavi moe biti upotrebljeno kao dokaz protiv njega i da ima pravo da bude sasluano u prisustvu branioca koga samo izabere ili branioca koji e mu biti postavljen na teret budetskih sredstava, ako ne moe samo da ga plati. (2) Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati biti predato nadlenom istranom sudiji, u protivnom se puta na slobodu. (3) Osim prava koja okrivljenom i osumnjienom pripadaju po lanu 4. ovog zakonika, lice lieno slobode ima i sledea dopunska prava: 1) da se na njegov zahtev o vremenu, mestu i svakoj promeni mesta lienja slobode bez odlaganja obavesti lan porodice ili drugo njemu blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik drave iji je dravljanin, odnosno predstavnik meunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva; 2) da neometano opti sa svojim braniocem, diplomatsko-konzularnim predstavnikom, predstavnikom meunarodne organizacije i Zatitnikom graana; 3) da ga na njegov zahtev bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi organ lienja slobode, odnosno istrani sudija; 4) da pokrene postupak pred sudom, odnosno da izjavi albu sudu koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lienja slobode. (4) Zabranjeno je i kanjivo svako nasilje nad licem lienim slobode i licem kome je sloboda ograniena. Prema takvom licu mora se postupati oveno, sa uvaavanjem dostojanstva njegove linosti.. lan 4. U lanu 7. stav 1. menja se i glasi: (1) U krivinom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo. Drugi jezici i pisma slubeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom. U stavu 2. posle rei: u skladu sa dodaju se rei: Ustavom i. lan 5. U lanu 9. stav 2. posle rei: obezbedie se stavlja se zapeta i dodaju rei: na teret budetskih sredstava,. lan 6. U lanu 12. rei: nad licem lienim slobode i licem kojem je sloboda ograniena briu se. lan 7. lan 13. brie se.

-3lan 8. U lanu 16. stav 1. brie se. Dosadanji stav 2. postaje stav 1. U dosadanjem stavu 3. koji postaje stav 2. re: potrebno zamenjuje se reju: neophodno. lan 9. lan 18. menja se i glasi: (1) Izvedene dokaze koji su od znaaja za donoenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju. Presudu ili reenje koje odgovara presudi sud moe zasnovati samo na injenicama u iju je izvesnost potpuno uveren. (2) Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema nainu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili potvrenim meunarodnim ugovorom, ili su ovim zakonikom ili drugim zakonom izriito zabranjeni. (3) Kada postoji sumnja u pogledu odlunih injenica koje ine obeleje krivinog dela ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe Krivinog zakonika, sud e u presudi ili reenju koje odgovara presudi odluiti u korist okrivljenog.. lan 10. U lanu 24. stav 1. posle prve reenice dodaje se reenica koja glasi: U prvom stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od trojice sudija kad je to predvieno ovim zakonikom ili drugim zakonom.. Stav 2. menja i glasi: U drugom stepenu sud sudi u veima sastavljenim od trojice sudija.. U stavu 3. re: sedam zamenjuje se reju: pet. U stavu 6. zapeta i rei: sprovode postupak i donose presude po odredbama lana 534. st. 2. do 6. ovog zakonika briu se. Stav 7. brie se. Dosadanji st. 8. i 9. postaju st. 7. i 8. lan 11. U lanu 36. stav 1. rei: Sud odreen zakonom zamenjuju se reima: Vrhovni kasacioni sud, a rei: na svom podruju briu se. lan 12. U lanu 43. stav 5. posle rei: lana 42. st. dodaje se broj: 2 i stavlja zapeta. lan 13. U lanu 45. stav 4. rei: organa unutranjih poslova zamenjuju se reima: ministarstva nadlenog za unutranje poslove-policije. lan 14. U lanu 46. stav 3. rei: Organi unutranjih poslova zamenjuju se reima: Ministarstvo nadleno za unutranje poslove-policija (u daljem tekstu: organ unutranjih poslova).

-4lan 15. U lanu 71. stav 1. rei: ili tea kazna briu se. Stav 5. menja se i glasi: (5) Za branioca e se postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajua advokatska komora. Advokatska komora dostavlja spisak advokata po azbunom redu. Prilikom postavljanja branioca po slubenoj dunosti sud je duan da potuje redosled sa spiska.. lan 16. U lanu 73. stav 4. rei: u sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana briu se. lan 17. U lanu 74. stav 2. posle rei: krivinu prijavu stavlja se zapeta i dodaju se rei: zapisnik o uviaju, nalaz i miljenje vetaka. lan 18. U lanu 75. st. 4. i 5. briu se. lan 19. U lanu 78. stav 4. u prvoj reenici posle rei: se dodaju se rei: po pravilu. U drugoj reenici posle rei: nou, dodaju se rei: kada je odreeno sudskom naredbom, kao i. lan 20. U lanu 79. stav 3. druga reenica menja se i glasi: Lice koje sprovodi pretresanje i prisutni svedoci mogu biti samo lica istog pola, kao i lice koje se pretresa.. Posle stava 8. dodaje se stav 9. koji glasi: (9) Tok pretresanja se moe tonski i vizuelno snimiti, a predmeti pronaeni tokom pretresanja posebno fotografisati. Snimci e se priloiti zapisniku o pretresanju.. lan 21. lan 81. stav 1. menja se i glasi: (1) Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu i bez odluke suda ui u stan ili druge prostorije i izuzetno sprovesti pretresanje bez prisustva svedoka, ako dralac stana to trai ili ako neko zove u pomo, ili radi izvrenja odluke suda o pritvaranju ili dovoenju okrivljenog, ili radi neposrednog lienja slobode uinioca krivinog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu. Razlozi za pretresanje bez prisustva svedoka moraju se naznaiti u zapisniku.. Stav 4. brie se. Dosadanji st. 5. i 6. postaju st. 4. i 5. lan 22. U lanu 82. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

-5(2) U predmete iz stava 1. ovog lana spadaju i ureaji za automatsku obradu podataka i oprema na kojoj se uvaju ili se mogu uvati elektronski zapisi. Lice koje se koristi ovim ureajima i opremom duno je da organu koji vodi postupak, na zahtev suda, omogui pristup i da prui obavetenja potrebna za njihovu upotrebu. Pre oduzimanja ovih predmeta organ koji vodi postupak e u prisustvu strunog lica izvriti pregled ureaja i opreme i popisati njihovu sadrinu. Ako korisnik prisustvuje ovoj radnji moe staviti primedbe.. Dosadanji st. 2. do 5. postaju st. 3. do 6. lan 23. U lanu 85. stav 1. re: odailje zamenjuje se reju: alje. Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: (4) Mere iz stava 1. ovog lana se preispituju na svaka tri meseca, a mogu trajati najdue devet meseci. Sprovoenje mera se prekida im prestanu razlozi za njihovu primenu.. lan 24. U lanu 89. stav 1. posle rei: izdrao zapeta se zamenjuje reju: i, posle rei: drugo krivino delo umesto zapete stavlja se taka, a rei: a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik. briu se. U stavu 2. rei: lana 13. stav 3. zamenjuju se reima: lana 4. stav 2. taka 2). U stavu 3. re: Okrivljenom zamenjuje se reju: Osumnjienom, a posle rei: krivinu prijavu stavlja se zapeta i dodaju rei: zapisnik o uviaju, nalaz i miljenje vetaka. U stavu 8. posle rei: obmana, dodaje se re: nedozvoljeno. U stavu 9. rei: lana 13. stav 3. zamenjuju se reima: lana 4. stav 2. taka 2). lan 25. U lanu 94. rei: je priznanje oigledno lano, zamenjuju se reima: postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja ili je priznanje. lan 26. U lanu 97. posle take 3) dodaje se taka 4) koja glasi: 4) ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova o sadraju obavetenja koje je dobilo u smislu lana 226. i lana 235. stav 2. ovog zakonika.. lan 27. U lanu 101. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: (2) Svedok koji je prilikom ranijeg sasluanja potvrdio da poseduje tehnike mogunosti za takvo pozivanje, moe se pozivati i elektronskom potom ili drugim elektronskim prenosiocem poruka, pod uslovom da je takvim nainom pozivanja mogue da se sudu koji svedoka poziva, obezbedi podatak da je svedok primio takav poziv. Dosadanji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

-6lan 28. Posle lana 109. dodaju se novi l. 109a do 109 koji glase: lan 109a (1) Kada postoje okolnosti koje ukazuju da bi svedoku ili njemu bliskim licima javnim svedoenjem bili ugroeni ivot, telo, zdravlje, sloboda ili imovina veeg obima, a naroito kada se radi o krivinim delima organizovanog kriminala, korupcije i drugim izuzetno tekim krivinim delima, sud moe reenjem odobriti da se svedoku obezbede mere posebne zatite (zatieni svedok). (2) Mere posebne zatite svedoka obuhvataju ispitivanje svedoka pod uslovima i na nain koji obezbeuju da se ne otkrije njegova istovetnost i mere fizikog obezbeenja svedoka u toku postupka. lan 109b (1) Reenje o merama posebne zatite svedoka sud moe doneti po slubenoj dunosti ili na zahtev stranaka ili samog svedoka. (2) Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri: podatke o krivinom delu o kome se svedok ispituje, line podatke o svedoku, injenice i dokaze koji ukazuju da u sluaju javnog svedoenja postoji ozbiljna i stvarna opasnost za ivot, telo, zdravlje, slobodu ili imovinu veeg obima svedoka ili njemu bliskih lica i opis okolnosti na koje se svedoenje odnosi. (3) Zahtev se podnosi u zapeaenom omotu na kome je naznaeno zatita svedoka - slubena tajna i predaje se u toku istrage istranom sudiji, a nakon stupanja optunice na pravnu snagu predsedniku vea. (4) Ako svedok prilikom ispitivanja kod istranog sudije uskrati podatke o sebi, odgovor na pojedina pitanja ili svedoenje u celini, uz obrazloenje da postoje okolnosti iz lana 109a stav 1. ovog zakonika, smatrae se da je podneo zahtev da mu se obezbede mere posebne zatite, nakon ega e ga istrani sudija, ako oceni da je opasnost osnovana, pozvati da u roku od tri dana postupi u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog lana. Ako istrani sudija oceni da je uskraivanje podataka, odgovora ili svedoenja oigledno neosnovano, ili svedok u ostavljenom roku ne postupi u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog lana, primenie odredbe lana 108. stav 2. ovog zakonika. lan 109v (1) Reenje o merama posebne zatite svedoka donosi u toku istrage istrani sudija, a nakon stupanja optunice na pravnu snagu pretresno vee ako je u zasedanju, odnosno vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika ako pretresno vee nije u zasedanju. Pretresno vee prilikom odluivanja o merama posebne zatite svedoka iskljuuje javnost (lan 292. i lan 293. stav 1), bez izuzetaka propisanih u lanu 293. stav. 2 ovog zakonika. (2) Ako se istrani sudija ne saglasi sa zahtevom iz lana 109b ovog zakonika zatraie da o zahtevu odlui vee (lan 24. stav 6). Vee je duno da odluku donese u roku od tri dana od prijema spisa. (3) Ako istrani sudija ili pretresno vee prihvati zahtev iz lana 109b ovog zakonika, donee reenje koje sadri: ifru koja e zamenjivati ime svedoka, naredbu za brisanje iz spisa imena i drugih podataka pomou kojih se moe utvrditi istovetnost svedoka, nain na koji e se ispitivanje sprovesti i mere koje je potrebno preduzeti da bi se spreilo otkrivanje istovetnosti, prebivalita i mesta boravka svedoka ili njemu bliskih lica.

-7(4) Protiv reenja iz stava 3. ovog lana stranke i svedok mogu izjaviti albu. O albi u istrazi odluuje vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika, a nakon stupanja optunice na pravnu snagu drugostepeni sud. Odluku o albi vee je duno da donese u roku od tri dana, a drugostepeni sud u roku od osam dana od prijema spisa. lan 109g (1) Kad reenje o merama posebne zatite svedoka postane pravnosnano, sud e posebnom naredbom, koja predstavlja slubenu tajnu, na poverljiv nain obavestiti stranke i svedoka o danu, satu i mestu ispitivanja svedoka. (2) Pre poetka ispitivanja svedok se obavetava da e biti ispitan pod merama posebne zatite, koje su to mere i da se njegova istovetnost nee nikome otkriti osim sudijama koje odluuju o predmetu, a mesec dana pre poetka glavnog pretresa strankama i braniocu. (3) Ispitivanje zatienog svedoka moe se obaviti na jedan ili vie sledeih naina: iskljuenjem javnosti sa glavnog pretresa, prikrivanjem izgleda svedoka i svedoenjem iz posebne prostorije uz promenu glasa i lika svedoka posredstvom tehnikih ureaja za prenos zvuka i slike. (4) Podatke o istovetnosti svedoka i njemu bliskih lica i o drugim okolnostima koje mogu dovesti do otkrivanja njihove istovetnosti, istrani sudija, odnosno vee iz lana 109v ovog zakonika, zatvorie u poseban omot, zapeatiti i predati na uvanje jedinici za zatitu svedoka. Zapeaeni omot moe otvarati samo drugostepeno vee koje odluuje o albi protiv presude. Na omotu e se naznaiti dan i as otvaranja i imena lanova vea koji su upoznati sa sadrajem podataka, nakon ega e se omot ponovo zapeatiti i vratiti jedinici za zatitu svedoka. lan 109d Presuda se ne moe zasnivati samo na izjavi zatienog svedoka. lan 109 Sud je duan da sva lica koja prisustvuju ispitivanju zatienog svedoka upozori da podatke o njemu ili bliskim licima, njihovom prebivalitu, boravitu, premetanju, dovoenju, uvanju, mestu i nainu ispitivanja zatienog svedoka, uvaju kao tajnu i da njihovo odavanje predstavlja krivino delo. lan 29. U lanu 120. stav 2. broj: 4 zamenjuje se brojem: 6. lan 30. Posle lana 132. dodaje se lan 132a koji glasi: lan 132a (1) Fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci radnji sprovedenih u skladu sa ovim zakonikom, mogu da se koriste kao dokaz i na njima se moe zasnivati odluka suda. (2) Kada se zvuni snimci koriste kao dokaz u krivinom postupku, oni moraju biti prepisani i uneseni u spise krivinog predmeta. (3) Fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci koji ne spadaju u stav 1. ovog lana, mogu se koristiti kao dokaz u krivinom postupku, ako je utvrena njihova autentinost i iskljuena mogunost fotomontae ili videomontae i drugih

-8oblika falsifikovanja fotografija i snimaka i ako su fotografija, odnosno snimak napravljeni uz preutnu ili izriitu saglasnost osumnjienog, odnosno okrivljenog, kada se on ili njegov glas, nalaze na fotografiji, odnosno snimku. (4) Fotografije, zvuni, odnosno zvuni i video snimci sa ijim se pravljenjem nije saglasio osumnjieni, odnosno okrivljeni, ako se on ili njegov glas nalaze na fotografiji, odnosno snimku, mogu da se koriste kao dokaz u krivinom postupku, ako se na fotografiji, zvunom, odnosno zvunom i video snimku istovremeno nalazi i neko drugo lice, odnosno njegov glas, koje se preutno ili izriito saglasilo sa pravljenjem fotografije ili zvunog, odnosno zvunog i video snimka. (5) Ako se na fotografiji, zvunom, odnosno zvunom i video snimku nalaze samo odreeni predmeti ili dogaaji ili lica koja nemaju svojstvo osumnjienog ili okrivljenog, fotografija, zvuni, odnosno zvuni i video snimak se mogu koristiti kao dokaz, pod uslovom da nisu nastali izvrenjem krivinog dela. (6) Fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci koji su napravljeni bez preutne ili izriite saglasnosti osumnjienog ili okrivljenog koji se na njima nalaze, ili iji je glas snimljen, mogu da se koriste kao dokaz u krivinom postupku, ako su fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci nastali kao vid optih bezbednosnih mera koje se preduzimaju na javnim povrinama ulicama, trgovima, parkiralitima, dvoritima kola i ustanova i drugim slinim javnim povrinama, odnosno u javnim objektima i prostorijama zgradama dravnih organa, ustanovama, bolnicama, kolama, aerodromima, autobuskim i eleznikim stanicama, sportskim stadionima i halama i drugim takvim javnim prostorijama i sa njima povezanim otvorenim povrinama, kao i u radnjama, prodavnicama, bankama, menjanicama, objektima za poslovne namene i drugim slinim objektima u kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbednosnih razloga. (7) Fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci koji su napravljeni bez preutne ili izriite saglasnosti osumnjienog ili okrivljenog koji se na njima nalaze, ili iji je glas snimljen, mogu da se koriste kao dokaz u krivinom postupku, ako su fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci nastali kao vid bezbednosnih mera preduzetih od strane draoca stana i drugih prostorija, odnosno od strane drugog lica po nalogu draoca stana i drugih prostorija, to se odnosi i na dvorine i druge sline otvorene prostore. (8) Kada su fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci nastali u skladu sa stavom 1. i st. 3. do 7. ovog lana, kao dokaz u krivinom postupku moe da se koristi i odreeni deo fotografije ili snimka, izdvojen primenom odgovarajuih tehnikih sredstava, kao i fotografija napravljena kao izvod iz video snimka. (9) Kada su fotografije ili video, odnosno zvuni i video snimci nastali u skladu sa stavom 1. i st. 3. do 7. ovog lana, kao dokaz u krivinom postupku moe da se koristi i crte ili skica napravljeni na osnovu fotografije ili video snimka, pod uslovom da su napravljeni radi pojanjenja detalja fotografije ili snimka i da su fotografija, odnosno snimak sadrani u dokaznom materijalu. . lan 31. U naslovu iznad lana 136. posle rei: naputanja dodaju se rei: stana ili mesta. U lanu 136. stav 1. posle rei: napusti dodaju se rei: svoj stan ili. U stavu 2. posle rei: licima dodaju se rei: ili prilaenje odreenim licima. U stavu 3. posle rei: srodnicima dodaje se zapeta i rei: osim ako ta lica nisu obuhvaena merom iz stava 2. ovog lana, a posle rei: braniocem zapeta i rei: kao i da obavlja svoju profesionalnu delatnost briu se.

-9U stavu 5. posle rei: odazvati zapeta i re: ili zamenjuju se reju: i. U stavu 6. posle rei: predsednik vea dodaju se rei: ili vee. U stavu 7. re: ili zamenjuje se zapetom, a re: duan zamenjuje se reima: ili vee duno. U stavu 9. posle rei: uraunae se u izreenu dodaju se rei: kaznu oduzimanja vozake dozvole ili. Posle stava 9. dodaju se st. 10. i 11. koji glase: (10) Sud moe naloiti da se prema okrivljenom kome je odreena jedna ili vie mera iz st. 1. i 2. ovog lana, primeni elektronski nadzor radi kontrolisanja potovanja ogranienja koja su okrivljenom odreena, pod uslovom da to nee koditi zdravlju okrivljenog. Ureaj za lociranje okrivljenog (odailja), na zglob ruke ili noge okrivljenog, odnosno na drugi nain, privruje struno lice, koje pri tom okrivljenom daje detaljna uputstva o nainu rada ureaja. Struno lice rukuje i ureajem kojim se daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov poloaj u prostoru (prijemnik). Elektronski nadzor obavlja organ unutranjih poslova, Bezbednosnoinformativna agencija ili drugi dravni organ. (11) Mere iz st. 2. i 10. ovog lana mogu se odrediti i kao samostalne mere, ako su potrebne u cilju zatite oteenog ili svedoka, spreavanja da okrivljeni utie na sauesnike ili prikrivae, ili ako postoji opasnost da okrivljeni dovri zapoeto krivino delo, ponovi krivino delo, odnosno uini krivino delo kojim preti. lan 32. U lanu 137. rei: stav 2. taka 4) zamenjuju se reima: stav 1. taka 4), a posle rei: obea dodaju se rei: pred sudom koji odluuje o jemstvu. Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: (2) Jemstvo se moe odrediti i kao mera obezbeenja potovanja ogranienja iz lana 136 st. 2. i 10. ovog zakonika.. lan 33. U lanu 138. stav 1. rei: koji se zamenjuju se reima: koji sud. lan 34. U lanu 139. stav 2. rei: stav 2. taka 4) zamenjuju se reima: stav 1. taka 4). lan 35. U lanu 141. stav 1. menja se i glasi: (1) Pritvor se moe odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi voenja krivinog postupka i ako se ista svrha ne moe ostvariti drugom merom.. U stavu 2. posle rei: pravnu pomo dodaju se rei: da trajanje pritvora svedu na najkrae neophodno vreme i. lan 36. lan 142. menja se i glasi: (1) Pritvor se moe odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo ako:

- 10 1) se krije ili ako se ne moe utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva; 2) postoje okolnosti koje ukazuju da e unititi, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivinog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da e ometati postupak uticanjem na svedoke, vetake, sauesnike ili prikrivae; 3) osobite okolnosti ukazuju da e ponoviti krivino delo, ili dovriti pokuano krivino delo, ili da e uiniti krivino delo kojim preti; 4) u svojstvu optuenog koji je jednom uredno pozvan, oigledno izbegava da doe na glavni pretres; 5) je za krivino delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog posebno tekih okolnosti krivinog dela; 6) presudom prvostepenog suda licu izreena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna i ako je to opravdano zbog posebno tekih okolnosti krivinog dela. (2) U sluaju iz take 1) stav 1. ovog lana, pritvor koji je odreen samo zbog toga to se ne moe utvrditi istovetnost lica, traje dok se istovetnost ne utvrdi. U sluaju iz take 2) stav 1. ovog lana, pritvor e se ukinuti im se obezbede dokazi zbog kojih je odreen. Pritvor koji je odreen na osnovu take 4) stav 1. ovog lana moe trajati do objavljivanja presude.. lan 37. Posle lana 142. dodaje se lan 142a koji glasi: lan 142a (1) Odluku o odreivanju pritvora istrani sudija ili vee donosi po sasluanju okrivljenog. Odluka o produenju ili ukidanju pritvora donosi se u sednici vea, izuzev u sluaju iz lana 145. ovog zakonika. (2) Sasluanju iz stava 1. ovog lana mogu da prisustvuju javni tuilac i branilac okrivljenog. (3) Sud je duan da na pogodan nain obavesti javnog tuioca i branioca okrivljenog o vremenu i mestu sasluanja iz stava 1. ovog lana. Sasluanje se moe obaviti i u odsustvu obavetenih lica. (4) O sasluanju ili sednici vea na kojoj se odluuje o pritvoru vodi se poseban zapisnik koji se prilae spisima. (5) Izuzetno od stava 1. ovog lana odluka o odreivanju pritvora se moe doneti bez sasluanja okrivljenog ako poziv za sasluanje nije mogao da mu bude uruen zbog nedostupnosti ili neprijavljivanja promene adrese ili ako postoji opasnost od odlaganja.. lan 38. U lanu 143. stav 3. rei: od 24 sata zamenjuju se reima: od 12 sati. U stavu 4. rei: pritvoreno lice moe zamenjuju se reima: stranke mogu, a rei: u roku od 24 sata od asa predaje reenja briu se. U stavu 5. rei: pritvoreno lice moe zamenjuju se reima: stranke mogu. U stavu 6. posle rei: duno je da donese dodaju se rei: i dostavi. Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

- 11 (7) Ako je reenje o odreivanju pritvora doneto bez sasluanja okrivljenog, sud e u roku od 48 sati od asa lienja slobode okrivljenog postupiti u skladu sa lanom 142a st. 1. do 4. ovog zakonika.. lan 39. U lanu 144. stav 3. rei: vee vrhovnog suda zamenjuju se reima: vee neposredno vieg suda, posle rei: izvrenje reenja zapeta se zamenjuje takom, a rei: o kojoj odluuje Vrhovni sud Srbije u veu sastavljenom od trojice sudija. briu se. lan 40. U lanu 146. stav 1. menja se i glasi: Posle predaje optunice sudu do zavretka glavnog pretresa, odluka o odreivanju, produenju ili ukidanju pritvora donosi se u skladu sa lanom 142a ovog zakonika. lan 41. U lanu 147. stav 1. posle rei: odmah dodaje se zapeta, a rei: a najkasnije u roku od 24 sata od asa lienja slobode, briu se. U stavu 2. rei: odmah, a najkasnije prvog narednog radnog dana zamenjuju se reima: bez odlaganja. lan 42. U lanu 150. stav 1. posle druge reenice dodaje se reenica koja glasi: Protiv reenja istranog sudije o zabrani pojedinih poseta pritvorenik moe izjaviti albu koja ne zadrava izvrenje reenja.. Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: (3) Zatitnik graana, Komisija Narodne skuptine, u skladu sa zakonom i meunarodna organizacija, u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorom, ima pravo da nesmetano poseuje pritvorena lica i da sa njima razgovara bez prisustva drugih lica.. Dosadanji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi: (4) Pritvorenik se moe dopisivati s licima van zatvora sa znanjem i pod nadzorom istranog sudije. Istrani sudija moe zabraniti slanje i primanje pisama i drugih poiljki tetnih za voenje postupka. Protiv reenja istranog sudije pritvorenik moe izjaviti albu koja ne zadrava izvrenje reenja.. Posle novog stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase: (5) Zabrana iz stava 4. ovog lana ne odnosi se na prepisku pritvorenika sa svojim braniocem, osim ako ovim zakonikom nije drugaije propisano, kao i pisma koja pritvorenik alje meunarodnim sudovima, meunarodnim organizacijama koje se bave zatitom ljudskih prava, zatitniku graana i domaim organima zakonodavne, sudske i izvrne vlasti, ili ih od njih prima. (6) Ne moe se zabraniti slanje molbe, pritube ili albe lica lienog slobode ili pritvorenog lica. Ovakva pismena alju se i primaju u zapeaenoj koverti, koja se zatvara i otvara pred pritvorenikom i to samo u cilju pregleda sadraja koverte, a ne i sadraja pismena.. U dosadanjem stavu 4. koji postaje stav 7. rei: st. 1. do 3. zamenjuju se reima: st. 1, 2. i 4..

- 12 lan 43. U lanu 152. stav 2. rei: preduzme potrebne mere da se otklone nepravilnosti uoene prilikom obilaska zatvora zamenjuju se reima: o nepravilnostima uoenim prilikom obilaska zatvora bez odlaganja obavesti ministarstvo nadleno za pravosue, koje je duno da u roku od 15 dana od dana prijema obavesti predsednika suda, odnosno sudiju o merama preduzetim za njihovo otklanjanje. lan 44. U lanu 156. stav 2. rei: i da li je krivino odgovoran briu se. U stavu 3. rei: krivinoj odgovornosti i" briu se. lan 45. U lanu 159. stav 1. posle rei: pote dodaju se zapeta i rei: drugog pravnog lica registrovanog za dostavljanje pismena, organa unutranjih poslova. lan 46. U lanu 160. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: (2) Izuzetno od stava 1. ovog lana smatrae se da je pismeno za koje je u ovom zakoniku odreeno da se ima lino dostaviti, uredno dostavljeno, ako je dostavljeno na adresu koju je sudu navelo lice kome se pismeno dostavlja, odnosno ako je dostavljeno na adresu na kojoj je prethodno najmanje jednom izvreno uredno dostavljanje, a lice kome se vri dostavljanje nije prijavilo promenu adrese. . lan 47. U lanu 166. stav 4. rei: ako se ne primenjuje postupak propisan u l. 532. i 533. ovog zakonika, briu se. lan 48. U lanu 169. stav 2. posle rei: telefonom dodaju se zapeta i rei: elektronskom potom ili drugim elektronskim prenosiocem poruka, pod uslovom da je takvim nainom pozivanja mogue organu koje lice poziva, obezbediti povratni podatak da je lice primilo takav poziv, odnosno obavetenje.. lan 49. U lanu 170. stav 5. menja se i glasi: (5) Okrivljeni, odnosno osumnjieni koji je sasluan po odredbama ovog zakonika o sasluanju okrivljenog i branilac, imaju pravo da razmatraju spise i razgledaju prikupljene predmete koji slue kao dokaz.. lan 50. U lanu 171. posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase: (5) Sud moe, u skladu sa sudskim poslovnikom, obavezati stranke, oteenog i druge uesnike postupka da svoje predloge, pravne lekove, druge izjave i saoptenja, podnose sudu i u elektronskom obliku. (6) Zapisnici i dokumenta iz stava 5. ovog lana u sudu se uvaju i u elektronskom obliku, u skladu sa sudskim poslovnikom..

- 13 lan 51. U lanu 184. stav 1. menja se i glasi: (1) Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu albe na presudu ili na reenje o primeni mere bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi, odnosno rok za podnoenje prigovora protiv reenja o kanjavanju, sud e dozvoliti povraaj u preanje stanje radi izjave albe, odnosno prigovora, ako u roku od osam dana posle prestanka uzroka zbog koga je propustio rok, podnese molbu za povraaj u preanje stanje i ako istovremeno s molbom preda i albu, odnosno prigovor.. lan 52. U lanu 185. stav 3. menja se i glasi: (3) Kad je okrivljeni izjavio albu na reenje kojim se ne dozvoljava povraaj u preanje stanje, sud je duan da ovu albu, zajedno sa albom na presudu ili na reenje o primeni mere bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi, odnosno zajedno sa prigovorom protiv reenja o kanjavanju, kao i sa odgovorom na albu i svim spisima, dostavi neposredno viem sudu na reavanje.. lan 53. U lanu 186. posle rei: reenja dodaju se rei: o kanjavanju ili, rei: ili vaspitne mere briu se, a rei: sa izvrenjem zastane zamenjuju se reima: izvrenje prekine. lan 54. U lanu 193. stav 2. taka 6) rei: analize krvi zamenjuju se reima: medicinskih i biolokih analiza. U stavu 5. posle rei: prevoenja dodaju se rei: i tumaenja. lan 55. U lanu 194. stav 1. posle rei: reenju dodaju se rei: o kanjavanju, reenju o izricanju sudske opomene i reenju. U stavu 2. rei: o obustavi krivinog postupka zamenjuju se reima: iz stava 1. ovog lana. lan 56. U lanu 221. taka 4) rei: krivino odgovorno za zamenjuju se reju: uinilo. Taka 8) menja se i glasi: 8) Izraz javni tuilac odnosi se na javnog tuioca i zamenika javnog tuioca.. lan 57. U lanu 229. posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8. koji glase: (7) Spisak advokata iz stava 6. ovog lana advokatska komora sainjava po azbunom redu advokata. Prilikom postavljanja branioca po slubenoj dunosti, organ unutranjih poslova je duan da potuje redosled sa spiska. O razlozima odstupanja od redosleda sa spiska advokata organ unutranjih poslova je duan da saini slubenu beleku.

- 14 (8) Spisak advokata iz stava 6. ovog lana, sa podacima o angaovanju advokata, advokatska komora objavljuje na svojoj veb-stranici.. lan 58. l. 232. i 233. briu se. lan 59. lan 234. menja se i glasi: (1) Javni tuilac moe zahtevati da nadleni dravni organ, bankarska ili druga finansijska organizacija obavi kontrolu poslovanja lica za koje postoje osnovi sumnje da je uinilo krivino delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora od najmanje etiri godine i da mu dostavi dokumentaciju i podatke koji mogu posluiti kao dokazi o krivinom delu ili imovini pribavljenoj krivinim delom, kao i obavetenja o sumnjivim novanim transakcijama u smislu Konvencije o pranju, traenju, zapleni i oduzimanju prihoda steenim kriminalom i o finansiranju terorizma. O zahtevu i prikupljenim podacima javni tuilac je duan da odmah obavesti istranog sudiju. (2) Na pisani i obrazloeni zahtev javnog tuioca, pod uslovima iz stava 1. ovog lana, istrani sudija moe odluiti da nadleni organ ili organizacija privremeno obustavi odreenu finansijsku transakciju, isplatu, odnosno izdavanje sumnjivog novca, vrednosnih papira ili predmeta za koje postoje osnovi sumnje da potiu od krivinog dela ili od dobiti steene krivinim delom, ili su namenjeni izvrenju, odnosno prikrivanju krivinog dela. (3) Odluka istranog sudije iz stava 2. ovog lana donosi se u obliku reenja. Protiv reenja istranog sudije vlasnik novanih sredstava ima pravo albe. O albi odluuje vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika. (4) U zahtevu iz stava 2. ovog lana javni tuilac e blie oznaiti sadraj mere ili radnje koju nalae. (5) Ako javni tuilac ne pokrene krivini postupak u roku od est meseci od dana kada se upoznao sa podacima prikupljenim primenom mera iz st. 1. i 2. ovog lana ili ako izjavi da ih nee koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka, svi dostavljeni podaci e se unititi pod nadzorom istranog sudije, o emu e istrani sudija sainiti zapisnik.. lan 60. U lanu 235. stav 1. menja se i glasi: (1) Javni tuilac e odbaciti prijavu ako iz same prijave proistie da prijavljeno delo nije krivino delo ili da se ne goni po slubenoj dunosti, ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem ili ako postoje druge okolnosti koje iskljuuju gonjenje ili ne postoji osnovana sumnja da je osumnjieni uinio krivino delo. O odbacivanju prijave, kao i o razlozima za to, javni tuilac e obavestiti oteenog u roku od osam dana (lan 61), a ako je krivinu prijavu podneo organ unutranjih poslova, obavestie i taj organ.. U stavu 4. rei: ili ako ne postoji osnovana sumnja da je osumnjieni izvrio krivino delo, briu se. lan 61. U lanu 236. stav 1. posle rei: Javni tuilac moe zapeta i rei: uz saglasnost suda, briu se. Posle take 6) dodaju se ta. 7) i 8) koje glase:

- 15 7) da izvri obavezu ustanovljenu pravnosnanom odlukom suda, odnosno potuje ogranienje utvreno pravnosnanom sudskom odlukom, 8) da poloi vozaki ispit, obavi dodatnu vozaku obuku ili zavri drugi odgovarajui kurs.. Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: (2) Po odobrenju vea iz lana 24. stav 6. ovog zakonika, javni tuilac moe odloiti krivino gonjenje i za krivina dela za koja je predviena kazna zatvora preko tri godine, a do pet godina.. Dosadanji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4. Posle stava 4. dodaju se st. 5. do 9. koji glase: (5) Kada javni tuilac oceni da oteeni kome je u potpunosti naknaena priinjena teta, iz oigledno neopravdanog razloga ne pristaje da osumnjieni izvri obaveze iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, a javni tuilac nae da je izvrenje takvih obaveza celishodno, zatraie da vee iz lana 24 stav 6. ovog zakonika, svojim reenjem odobri izvrenje tih obaveza. Ako vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika odobri izvrenje obaveza iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, a osumnjieni ih u potpunosti izvri, odredbe lana 61. ovog zakonika se nee primenjivati. (6) Javni tuilac moe, uz saglasnost suda pred kojim se vodi glavni pretres, do zavretka glavnog pretresa za krivino delo za koje je predviena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, odustati od krivinog gonjenja, ako osumnjieni ispuni jednu ili vie mera iz stava 1. ovog lana. Kada se radi o merama iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, potrebna je i saglasnost oteenog, odnosno primenjuje se pravilo iz stava 5. ovog lana. (7) Javni tuilac moe postupiti u skladu sa stavom 6. ovog lana i kada se postupak vodi za krivino delo za koje je predviena kazna zatvora preko tri godine, a do pet godina, ako to svojim reenjem odobri vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika. (8) Kada se presuda kojom se optuba odbija donese zbog odustanka javnog tuioca od krivinog gonjenja u skladu sa st. 6. i 7. ovog lana, odredbe lana 62. ovog zakonika nee se primenjivati. (9) Kada je krivina prijava podnesena za krivino delo za koje je kao glavna kazna predviena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, javni tuilac je duan da pre podnoenja optunog predloga, odnosno pre nego to podnese predlog za sprovoenje istrane radnje pre optunog predloga, ispita postojanje mogunosti za odlaganje krivinog gonjenja, zbog ega moe obaviti razgovor sa osumnjienim i oteenim, kao i drugim licima, odnosno prikupiti druge potrebne podatke, o emu sastavlja slubenu beleku.. lan 62. U lanu 243. stav 3. re: stranke zamenjuje se reima: javni tuilac i osumnjieni. U stavu 6. posle rei: (lan 24. stav 6) taka se zamenjuje zapetom i dodaju rei: koje je duno da donese odluku u roku od 48 sati.. lan 63. U lanu 244. stav 6. rei: do pet godina, zamenjuju se reima: do osam godina.

- 16 lan 64. U lanu 251. stav 1. menja se i glasi: (1) Sasluanje okrivljenog se moe obaviti samo u prisustvu javnog tuioca. Oteeni kao tuilac, privatni tuilac, branilac i saokrivljeni koji je sasluan i njegov branilac mogu prisustvovati sasluanju okrivljenog.. U stavu 4. posle rei: okrivljeni stavlja se zapeta, a rei: i branilac, a oteeni samo kad je verovatno da svedok nee doi na glavni pretres zamenjuju se reima: branilac i oteeni. lan 65. U lanu 252. stav 3. rei: i krivinoj odgovornosti briu se. lan 66. U lanu 254. stav 1. taka 1) posle rei: krivino delo stavlja se zapeta, a rei: za koje se goni po slubenoj dunosti zamenjuju se reima: a nema uslova za primenu mera bezbednosti. Taka 2) brie se. Dosadanje ta. 3) i 4) postaju ta. 2) i 3). lan 67. U lanu 255. stav 2. menja se i glasi: (2) Ako postoje uslovi za izricanje jedinstvene kazne kojom e se obuhvatiti i kazne iz ranijih presuda, odnosno reenja o kanjavanju, istrani sudija e zatraiti spise predmeta u kojima su izreene ove odluke, ili overene prepise tih pravnosnanih odluka.. lan 68. U lanu 261. rei: Ako to zahtevaju interesi krivinog postupka, interesi uvanja tajni, interesi javnog reda, razlozi morala ili zatite linog ili porodinog ivota oteenog ili okrivljenog zamenjuju se reima: Ako to zahtevaju interesi morala, javnog poretka, nacionalne bezbednosti, interesi zatite maloletnika ili privatnog ivota uesnika u postupku, ili kada je to neophodno s obzirom na posebne okolnosti zbog kojih bi javnost mogla da povredi interese pravde. lan 69. U lanu 263. stav 1. broj: 100.000 zamenjuje se brojem: 500.000. U stavu 3. broj: 5 zamenjuje se brojem: 10. lan 70. U lanu 268. stav 1. rei: ta. 1) do 3) zamenjuju se reima: ta. 1) i 2). lan 71. U lanu 272. stav 3. posle rei: stavove dodaju se zapeta i rei: osim u sluaju iz lana 282v stav 5. ovog zakonika. lan 72. U lanu 274. stav 1. taka 1) posle rei: krivino delo dodaju se zapeta i rei: a nema uslova za primenu mera bezbednosti.

- 17 Taka 2) brie se. Dosadanje ta. 3) i 4) postaju ta. 2) i 3). lan 73. U lanu 275. stav 1. rei: ta. 1) do 3) zamenjuju se reima: ta. 1) i 2), a rei: taki 4) zamenjuju se reima: taki 3). lan 74. Posle lana 282. dodaje se Glava HHa koja glasi: Glava HHa SPORAZUM O PRIZNANjU KRIVICE lan 282a (1) Kada se krivini postupak vodi za jedno krivino delo ili za krivina dela u sticaju za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina, javni tuilac moe predloiti okrivljenom i njegovom braniocu zakljuenje sporazuma o priznanju krivice, odnosno okrivljeni i njegov branilac mogu javnom tuiocu predloiti zakljuenje takvog sporazuma. (2) Kada se uputi predlog iz stava 1. ovog lana, stranke i branilac mogu pregovarati o uslovima priznanja krivice za krivino delo, odnosno krivina dela koja se okrivljenom stavljaju na teret. (3) Sporazum o priznanju krivice mora biti u pisanom obliku i moe se podneti najkasnije do zavretka prvog roita za odravanje glavnog pretresa. (4) Sporazum o priznanju krivice se, ako optunica jo nije podnesena, podnosi predsedniku vea iz lana 24. stav 6. ovog zakonika, a nakon podnoenja optunice, sporazum o priznanju krivice se podnosi predsedniku vea. (5) Okrivljeni i njegov branilac se mogu u prigovoru protiv optunice pozvati na zakljueni sporazum o priznanju krivice. lan 282b (1) Sporazumom o priznanju krivice okrivljeni u potpunosti priznaje krivino delo za koje se tereti, odnosno priznaje jedno ili vie od krivinih dela uinjenih u sticaju, koja su predmet optube, a okrivljeni i javni tuilac se saglaavaju: 1) o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim krivinim sankcijama koje e okrivljenom biti izreene; 2) o odustajanju javnog tuioca od krivinog gonjenja za krivina dela koja nisu obuhvaena sporazumom o priznanju krivice; 3) o trokovima krivinog postupka i o imovinskopravnom zahtevu; 4) o odricanju stranaka i branioca od prava na albu protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma o priznanju krivice, kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum. (2) U sporazumu o priznanju krivice javni tuilac i okrivljeni se mogu saglasiti o izricanju okrivljenom kazne koja po pravilu ne moe biti ispod zakonskog minimuma za krivino delo koje se okrivljenom stavlja na teret. (3) Izuzetno, kada je to oigledno opravdano znaajem priznanja okrivljenog za razjanjenje krivinog dela za koje se tereti, ije bi dokazivanje bez takvog priznanja bilo nemogue ili znatno oteano, odnosno za spreavanje, otkrivanje ili dokazivanje drugih krivinih dela, odnosno zbog postojanja naroito olakavajuih

- 18 okolnosti iz lana 54. stav 2. Krivinog zakonika, javni tuilac i okrivljeni se mogu saglasiti da se okrivljenom izrekne blaa kazna u granicama propisanim u lanu 57. Krivinog zakonika. (4) Okrivljeni se sporazumom o priznanju krivice moe obavezati na ispunjenje obaveza iz lana 236. stav 1. ovog zakonika pod uslovom da je s obzirom na prirodu obaveza mogue da ih okrivljeni ispuni do podnoenja sporazuma o priznanju krivice sudu, odnosno da do podnoenja sporazuma o priznanju krivice sudu, zapone sa ispunjavanjem obaveza. (5) Okrivljeni moe u sporazumu o priznanju krivice prihvatiti obavezu da u odreenom roku vrati imovinsku korist steenu izvrenjem krivinog dela, odnosno da vrati predmet krivinog dela. lan 282v (1) O sporazumu o priznanju krivice odluuje sud, koji sporazum reenjem moe odbaciti, usvojiti ili odbiti. (2) Kada je sporazum o priznanju krivice podnesen pre podnoenja optunice, o njemu odluuje predsednik vea iz lana 24. stav 6. ovog zakonika. (3) Kada je sporazum o priznanju krivice podnesen nakon podnoenja optunice, odnosno ako se u prigovoru protiv optunice na takav sporazum pozivaju okrivljeni, odnosno njegov branilac, o njemu odluuje predsednik vea. (4) Predsednik vea e sporazum o priznanju krivice odbaciti ako je podnesen nakon to je zavreno prvo roite za odravanje glavnog pretresa. Protiv reenja o odbacivanju sporazuma o priznanju krivice alba nije dozvoljena. (5) Sud o sporazumu o priznanju krivice odluuje na roitu, kome prisustvuju javni tuilac, okrivljeni i branilac, a o roitu se obavetavaju oteeni i njegov punomonik. Ako okrivljeni sam ne uzme branioca, postavie mu ga sud po slubenoj dunosti, najkasnije osam dana pre poetka roita, a tako postavljeni branilac e svoju dunost vriti dok reenje iz stava 9. ovog lana ne postane pravnosnano, odnosno do donoenja presuda iz lana 282d ovog zakonika. (6) Roite iz stava 5. ovog lana je javno (lan 291), a javnost se sa celog toka roita ili njegovog dela, reenjem suda moe iskljuiti samo ako postoji neki od razloga iz lana 292. ovog zakonika, uz shodnu primenu odredaba lana 293. i lana 294. stav 4. ovog zakonika. (7) Sud e reenjem odbaciti sporazum o priznanju krivice, ako na roite nije doao uredno pozvani okrivljeni. Protiv reenja o odbacivanju sporazuma o priznanju krivice alba nije dozvoljena. Roite iz stava 5. ovog lana se moe odrati i bez prisustva uredno pozvanog javnog tuioca, o emu sud obavetava neposredno vieg javnog tuioca. (8) Sud e obrazloenim reenjem usvojiti sporazum o priznanju krivice i doneti odluku koja odgovara sadrini sporazuma, ako utvrdi: 1) da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivino delo, odnosno krivina dela koja su predmet optube i da je iskljuena mogunost priznanja okrivljenog u zabludi; 2) da je sporazum zakljuen u skladu sa odredbama lana 282b st. 2. i 3. ovog zakonika; 3) da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zakljuenog sporazuma (lan 282b stav 1), a posebno da u potpunosti razume da se sporazumom odrie prava na suenje i ulaganje albe protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma;

- 19 4) da postoje i drugi dokazi koji potkrepljuju priznanje krivice okrivljenog;

5) da sporazumom o priznavanju krivice nisu povreena prava oteenog ili da on nije protivan razlozima pravinosti. (9) Kada nije ispunjen jedan ili vie uslova iz stava 8. ovog lana, ili kada kazna, odnosno druga krivina sankcija utvrena u sporazumu o priznanju krivice oigledno ne odgovara teini krivinog dela koje je okrivljeni priznao, sud e doneti obrazloeno reenje kojim se sporazum o priznanju krivice odbija, a priznanje okrivljenog dato u sporazumu ne moe biti dokaz u krivinom postupku. (10) Kada reenje iz stava 9. ovog lana postane pravnosnano, sporazum i svi spisi koji su sa njim povezani, unitavaju se pred sudom, o emu se sastavlja slubena beleka, a sudija koji je doneo reenje iz stava 9. ovog lana ne moe uestvovati u daljem postupku. (11) Reenje suda o sporazumu o priznanju krivice se dostavlja javnom tuiocu, okrivljenom, braniocu, oteenom i njegovom punomoniku. lan 282g (1) Protiv reenja suda o odbijanju sporazuma o priznanju krivice, albu u roku od osam dana od dana kada im je reenje dostavljeno, mogu izjaviti javni tuilac, okrivljeni i njegov branilac. (2) Protiv reenja suda o usvajanju sporazuma o priznanju krivice, albu u roku iz stava 1. ovog lana, mogu izjaviti oteeni i njegov punomonik. (3) O albi iz st. 1. i 2. ovog lana odluuje vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika,u ijem sastavu ne moe biti sudija koji je doneo reenje koje se pobija albom. (4) Vee koje odluuje o albi protiv reenja o sporazumu o priznanju krivice moe albu odbaciti ako je podnesena po proteku roka iz stava 1. ovog lana, usvojiti je ili je odbiti kao neosnovanu. (5) Protiv reenja iz stava 4. ovog lana alba nije dozvoljena. lan 282d (1) Kada reenje o usvajanju sporazuma o priznanju krivice postane pravnosnano, ono se smatra sastavnim delom optunice, ako je ona ve podnesena, odnosno javni tuilac u roku od tri dana sastavlja optunicu u koju ukljuuje sporazum o priznanju krivice, ako optunica prethodno jo nije bila podnesena, a predsednik vea bez odlaganja donosi presudu kojom okrivljenog oglaava krivim i izrie mu kaznu, odnosno drugu krivinu sankciju i odluuje o ostalim pitanjima predvienim u sporazumu o priznanju krivice (lan 282b). (2) Pored sadraja iz sporazuma o priznanju krivice (lan 282b), presuda iz stava 1. ovog lana, shodno sadri i podatke iz lana 356. ovog zakonika. (3) Presuda iz stava 1. ovog lana se dostavlja licima iz lana 360. st. 3. do 5. ovog zakonika, sa poukom da protiv nje alba nije dozvoljena. (4) Ako je sporazumom o priznanju krivice predvieno odustajanje javnog tuioca od krivinog gonjenja za krivina dela koja nisu obuhvaena sporazumom o priznanju krivice (lan 282b stav 1. taka 2), sud u odnosu na ta krivina dela, donosi presudu iz lana 354. ovog zakonika, a oteeni nema pravo iz lana 61. ovog zakonika..

- 20 lan 75. U lanu 283. stav 2. posle rei: predsednika suda dodaju se rei: i predsednika neposredno vieg suda, a posle rei: Predsednik suda dodaju se rei: i predsednik neposredno vieg suda. lan 76. lan 292. menja se i glasi: Od otvaranja zasedanja pa do zavretka glavnog pretresa, vee moe u svako doba, po slubenoj dunosti ili po predlogu stranaka, ali uvek po uzimanju njihovih izjava, iskljuiti javnost za ceo glavni pretres ili jedan njegov deo, ako to zahtevaju interesi zatite morala, zatite javnog poretka, zatite nacionalne bezbednosti, zatite maloletnika ili zatite privatnog ivota uesnika u postupku, ili kada je to, po miljenju suda, neophodno s obzirom na posebne okolnosti zbog kojih bi javnost mogla da povredi interese pravde.. lan 77. U lanu 296. stav 1. posle rei: optuenog, dodaje se re: ispituje. lan 78. lan 299. menja se i glasi: lan 299. (1) Ako optueni, branilac, oteeni, zakonski zastupnik, punomonik, svedok, vetak, tuma ili drugo lice koje prisustvuje glavnom pretresu ometa red, naruava dostojanstvo suda ili ne potuje nareenja predsednika vea za odravanje reda, predsednik vea ga moe opomenuti, odnosno narediti da se udalji iz sudnice, a moe ga kazniti i novanom kaznom do 500.000 dinara. (2) Ako lice iz stava 1. ovog lana, osim optuenog i branioca i nakon to su mu izreene sankcije iz stava 1. ovog lana nastavi sa naruavanjem reda ili ne potuje nareenja predsednika vea za odravanje reda, tako da time iskazuje tee nepotovanje suda i ozbiljno ometa glavni pretres, predsednik vea e napraviti poseban zapisnik u koji e uneti izjave tog lica i opisati njegovo ponaanje, koji e zajedno sa kopijom zapisnika o glavnom pretresu, a po potrebi i kopijom ostalih spisa, dostaviti predsedniku suda. Predsednik suda moe u roku od petnaest dana doneti reenje o kanjavanju novanom kaznom do 500.000 dinara ili kaznom zatvora do 15 dana, odnosno moe licu iz stava 1. ovog lana izrei obe ove kazne. (3) Protiv reenja o kanjavanju iz st. 1. i 2. ovog lana, moe se uloiti alba veu iz lana 24. stav 6. ovog zakonika. alba ne odlae izvrenje reenja, niti predstavlja razlog za prekid ili odlaganje glavnog pretresa. Veu koje reava o albi, predsednik vea, odnosno predsednik suda, dostavlja kopiju zapisnika o glavnom pretresu, a po potrebi i kopiju ostalih spisa. (4) Izuzetno, vee moe opozvati reenje o kanjavanju iz stava 1. ovog lana, ako se kanjeno lice izvini sudu i obea da vie nee ometati red u sudnici. (5) Protiv drugih odluka koje se odnose na odravanje reda i upravljanje glavnim pretresom, nije dozvoljena alba. (6) Kanjavanje iz st. 1. i 2. ovog lana ne iskljuuje krivino gonjenje kanjenog lica, ako je njegovom radnjom istovremeno uinjeno i krivino delo, kada e se postupiti prema lanu 301. ovog zakonika.

- 21 (7) Ako je optueni udaljen iz sudnice, predsednik vea e narediti da se on vrati u sudnicu odmah po zavretku radnje u toku koje je udaljen. Ako optueni nastavi da ometa red u sudnici, vee e doneti odluku o njegovom ponovnom udaljivanju za odreeno vreme, a ako je optueni ve sasluan na glavnom pretresu, onda i za sve vreme dok traje dokazni postupak. Pre zavretka dokaznog postupka, predsednik vea e obezbediti prisustvo optuenog, obavestie ga o toku glavnog pretresa, upoznati ga sa iskazima prethodno sasluanih saoptuenih, odnosno omoguiti mu da proita zapisnike o tim iskazima, ako to optueni eli i pozvati ga da se izjasni o optubi, ako to nije ranije ve uinio. Ako bi optueni nastavio da naruava red i da vrea dostojanstvo suda, vee ga moe ponovo udaljiti iz zasedanja, a u tom sluaju glavni pretres e se dovriti bez prisustva optuenog, a presudu e mu saoptiti predsednik vea ili sudija-lan vea u prisustvu zapisniara. (8) Braniocu ili punomoniku koji posle kazne produi da naruava red, vee moe uskratiti dalju odbranu, odnosno zastupanje na glavnom pretresu i u tom sluaju stranka e se pozvati da uzme drugog branioca, odnosno punomonika. Ako optueni koji nije sasluan to nije u mogunosti da uini, odnosno ako u sluaju obavezne odbrane sud ne moe bez tete za odbranu da postavi novog branioca, glavni pretres e se prekinuti ili odloiti, a branilac se obavezuje da snosi trokove takvog prekida ili odlaganja. Ako privatni tuilac ili oteeni kao tuilac ne uzmu drugog punomonika, vee moe odluiti da se glavni pretres nastavi bez punomonika, ako oceni da njegovo odsustvo ne bi bilo tetno za interese zastupanog, a ako se pretres prekine ili odloi onda kada nije mogu njegov nastavak bez punomonika, punomonik se obavezuje da snosi trokove takvog prekida ili odlaganja. Reenje o tome, sa obrazloenjem, unosi se u zapisnik o glavnom pretresu. Protiv ovog reenja posebna alba nije dozvoljena. (9) Ako sud udalji iz sudnice oteenog kao tuioca ili privatnog tuioca ili njihovog zakonskog zastupnika, glavni pretres e se nastaviti i u njihovoj odsutnosti. (10) Ako javni tuilac ili lice koje ga zamenjuje, ometa red, naruava dostojanstvo suda ili ne potuje nareenja predsednika vea za odravanje reda, predsednik vea e ga opomenuti, opomenu e uneti u zapisnik o glavnom pretresu i o tome obavestiti nadlenog javnog tuioca i neposredno vieg javnog tuioca. Predsednik vea moe i prekinuti glavni pretres i od nadlenog javnog tuioca zatraiti da odredi drugo lice da zastupa optunicu. (11) Kad predsednik vea ili vee kazni advokata ili advokatskog pripravnika koji ometa red, naruava dostojanstvo suda ili ne potuje nareenja predsednika vea za odravanje reda, predsednik vea e o tome obavestiti nadlenu advokatsku komoru, koja je duna da predsednika vea i predsednika suda u roku od dva meseca od dana prijema obavetenja, obavesti o merama koje je preduzela. lan 79. U lanu 305. stav 1. u drugoj reenici posle rei: branioca brie se zapeta i rei: ako se optueni sa tim saglasi. lan 80. U lanu 308. stav 1. posle rei: nove dokaze, dodaju se rei: za ije je pribavljanje neophodno due vreme. lan 81. lan 309. menja se i glasi:

- 22 lan 309. (1) Glavni pretres koji je odloen mora poeti iznova ako se izmenio sastav vea, s tim to vee moe odluiti, po uzimanju izjava od stranaka, da se svedoci i vetaci ne ispituju ponovo, nego da se proitaju njihovi iskazi dati na ranijem glavnom pretresu. (2) Glavni pretres koji je odloen, a odrava se pred istim veem, nastavie se, a predsednik vea e ukratko izneti tok ranijeg glavnog pretresa, s tim to vee moe i u ovom sluaju odluiti da glavni pretres pone iznova. (3) Glavni pretres koji je odloen, a odrava se pred drugim predsednikom vea, mora poeti iznova i svi dokazi se moraju ponovo izvesti. (4) Izuzetno od stava 3. ovog lana, predsednik vea moe, po uzimanju izjava od stranaka, zahtevati od vea iz lana 24. stav 6. ovog zakonika da odlui da se odreeni dokazi ne izvode ponovo. (5) Ako vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika ustanovi da je zbog proteka vremena, zatite svedoka ili drugih vanih razloga opravdano da se odreeni svedoci i vetaci ne ispituju ponovo, reenjem e odluiti da se proitaju zapisnici o njihovom ispitivanju na ranijem glavnom pretresu. Protiv ovog reenja alba nije dozvoljena. (6) O svakom odlaganju koje traje due od dva meseca, predsednik vea je duan da obavesti predsednika suda.. lan 82. lan 310. menja se i glasi: lan 310. (1) Osim sluajeva predvienih u ovom zakoniku, predsednik vea moe prekinuti glavni pretres zbog pribavljanja odreenih dokaza u kratkom vremenu, pripremanja optube ili odbrane, odmora ili isteka radnog vremena. (2) Prekinuti glavni pretres nastavlja se, po pravilu, narednog radnog dana. (3) Prekinuti glavni pretres nastavlja se uvek pred istim veem. (4) Ako se glavni pretres ne moe nastaviti pred istim veem ili ako je prekid glavnog pretresa trajao due od osam dana, postupie se po odredbama lana 309. ovog zakonika.. lan 83. U lanu 320. st. 2. i 3. menjaju se i glase: (2) Posle toga, predsednik vea e upitati optuenog da li priznaje da je uinio krivino delo za koje je optuen i pozvati ga da se, ako to eli, izjasni o optubi i iznese svoju odbranu. Optueni nije duan da se izjasni o optubi niti da iznosi svoju odbranu. (3) Odbijanje optuenog da odgovori na pitanje iz stava 2. ovog lana smatrae se poricanjem.. Posle stava 3. dodaju se novi st. 4. do 7. koji glase: (4) Kada optueni zavri svoj iskaz, pitanja mu mogu postavljati najpre tuilac, zatim branilac optuenog, posle njega predsednik vea i lanovi vea, a zatim oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik, saoptueni i njegov branilac i vetaci.

- 23 (5) Oteeni, zakonski zastupnik i punomonik oteenog i vetaci mogu neposredno optuenom postavljati pitanja uz odobrenje predsednika vea. (6) Predsednik vea e zabraniti pitanje ili odgovor na ve postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno (lan 90. stav 1) ili se ne odnosi na predmet optube. Smatrae se da se na predmet optube odnosi pitanje kojim se proverava verodostojnost iskaza. Stranke mogu zahtevati da o zabrani odlui vee. (7) Predsednik vea moe uvek postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanje postavljeno od strane drugih uesnika u postupku.. Dosadanji stav 4. postaje stav 8. lan 84. lan 322. brie se. lan 85. U lanu 326. stav 3. brie se. lan 86. U lanu 327. rei: u sluaju propisanom u lanu 94. ovog zakonika i kad su u pitanju dokazi od kojih zavisi vrsta i mera krivine sankcije zamenjuju se reima: dokaza od kojih zavisi ocena da li priznanje ispunjava pretpostavke iz lana 94. ovog zakonika, kao i dokaza od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivine sankcije.. lan 87. U lanu 328. dodaju se novi st. 1. i 2. koji glase: (1) Dokazi se izvode onim redom koji utvrdi predsednik vea. Po pravilu, prvo e se izvesti dokazi koje predloi tuilac, zatim dokazi koje predloi odbrana, a na kraju dokazi ije izvoenje vee odredi po slubenoj dunosti i po predlogu oteenog. Ako obe stranke predloe isti dokaz, prednost u izvoenju tog dokaza ima stranka koja je prva stavila dokazni predlog. (2) Ako oteeni koji je prisutan treba da se ispita kao svedok, njegovo ispitivanje e se obaviti pre ostalih svedoka.. Dosadanji st. 1. do 4. postaju st. 3. do 6. lan 88. lan 331. menja se i glasi: (1) Svedoku i vetaku neposredno postavljaju pitanja stranke, predsednik vea i lanovi vea. Ako se stranke ne saglase o drukijem redosledu, pitanja najpre postavlja stranka koja je predloila svedoka ili vetaka, zatim suprotna stranka, posle nje predsednik i lanovi vea, a zatim oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik, saoptueni i vetaci. Ako je sud odredio izvoenje dokaza bez predloga stranaka, pitanja prvi postavljaju predsednik i lanovi vea, zatim tuilac, optueni i njegov branilac, oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik i vetaci. Stranka koja je predloila svedoka ili vetaka moe posle svih da postavi dopunska pitanja. (2) Oteeni, ili njegov zakonski zastupnik i punomonik, kao i vetaci mogu neposredno postavljati pitanja uz odobrenje predsednika vea.

- 24 (3) Predsednik vea e zabraniti pitanje ili odgovor na ve postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno (lan 103. stav 1) ili se ne odnosi na predmet. Stranke mogu zahtevati da o zabrani odlui vee. (4) Predsednik vea moe uvek postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanje postavljeno od strane drugih uesnika u postupku.. lan 89. U lanu 333. stav 1. re: sasluanju zamenjuje se reima: uzimanju izjava od. lan 90. U lanu 335. re: sasluanju zamenjuje se reima: uzimanju izjava od. lan 91. U lanu 337. stav 1. re: saoptuenih zamenjuje se reju: saokrivljenih. U stavu 2. rei: njihovom sasluanju zamenjuju se reima: uzimanju njihovih izjava. lan 92. U lanu 344. rei: i stavie i obrazloiti predlog o krivinoj odgovornosti optuenog briu se. lan 93. U lanu 345. rei: krivinoj odgovornosti zamenjuju se reima: krivinom delu. lan 94. U lanu 355. taka 2) brie se. Dosadanja taka 3) postaje taka 2). lan 95. U lanu 356. stav 1. taka 7) posle rei: postupka brie se zapeta i dodaje se re: i, posle rei: imovinskopravnom zahtevu zapeta se zamenjuje takom, a rei: kao i tome da se pravnosnana presuda ima javno objaviti briu se. U stavu 2. posle rei: naznaiti dodaju se rei: da li je novana kazna odmerena i izreena u dnevnim iznosima ili u odreenom iznosu i, a posle rei: platiti dodaje se zapeta i re: kao. Posle stava 2. dodaju se st. 3. do 5. koji glase: (3) Ako je optueni osuen na kaznu rada u javnom interesu, u presudi e se navesti vrsta i trajanje rada i nain zamene ove kazne kaznom zatvora u sluaju da optueni ne obavi rad u celosti ili u jednom delu. (4) Ako je optueni osuen na kaznu oduzimanja vozake dozvole, u presudi e se izrei trajanje ove kazne i nain njene zamene kaznom zatvora u sluaju da optueni upravlja motornim vozilom za vreme trajanja kazne oduzimanja vozake dozvole. (5) Ako je optuenom izreena uslovna osuda sa zatitnim nadzorom, u presudi e se navesti sadrina, trajanje i posledice neispunjenja obaveze zatitnog nadzora..

- 25 lan 96. U lanu 358. stav 1. rei: stav 2. ta. 1) i 3) zamenjuju se reima: stav 1. ta. 1) i 3). U stavu 2. posle rei: novanu kaznu, dodaju se rei: na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozake dozvole,. U stavu 5. rei: stav 1. taka 2) zamenjuju se reima: stav 1. taka 6). U stavu 6. rei: pravnosnanosti presude zamenjuje se reima: upuivanja optuenog, odnosno osuenog u ustanovu za izdravanje kazne. lan 97. U lanu 360. stav 1. menja se i glasi: (1) Presuda koja je objavljena mora se pismeno izraditi i poslati u roku od osam dana po objavljivanju, a u sloenim stvarima, izuzetno u roku koje odredi predsednik neposredno vieg suda. Ako presuda nije izraena i poslata u tim rokovima, predsednik vea je duan da pismeno obavesti predsednika suda i predsednika neposredno vieg suda zbog ega to nije uinjeno. Predsednik suda i predsednik neposredno vieg suda e preduzeti mere da se presuda to pre izradi i poalje.. lan 98. U lanu 361. stav 7. rei: i krivina odgovornost briu se. lan 99. U lanu 367. taka 4) menja se i glasi: 4) zbog odluke o krivinim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, trokovima krivinog postupka i imovinskopravnim zahtevima.. lan 100. U lanu 369. taka 2) brie se. Dosadanje ta. 3) do 6) postaju ta. 2) do 5). lan 101. U lanu 371. stav 1. rei: taka 5 zamenjuju se reima: taka 4. U stavu 2. rei: taka 5) zamenjuju se reima: taka 4). Stav 3. menja se i glasi: (3) Odluka o imovinskopravnom zahtevu ili o trokovima krivinog postupka moe se pobijati ako je nepravilna ili suprotna zakonskim odredbama.. Stav 4. brie se. lan 102. U lanu 377. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi: (5) Izuzetno od stava 1. ovog lana pretres pred drugostepenim sudom mora se odrati ako je u istom krivinom predmetu presuda jednom bila ukinuta.. lan 103. U lanu 385. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

- 26 Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, u sluaju da je u istom predmetu ve jedanput ukinuta prvostepena presuda, drugostepeni sud e u sednici vea ili nakon odranog pretresa doneti odluku, pri emu ne moe ukinuti pobijanu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje.. Dosadanji stav 2. postaje stav 3. lan 104. U lanu 391. stav 3. rei: taka 2) zamenjuje se reima: taka 6). lan 105. U lanu 395. stav 1. menja se i glasi: (1) Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je alba sudu koji odluuje u treem stepenu samo u sluaju ako je drugostepeni sud preinaio prvostepenu presudu kojom je optueni osloboen od optube i izrekao presudu kojom se optueni oglaava krivim.. lan 106. U lanu 401. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: (4) Kada sud, reavajui po albi protiv reenja kojim se o odreuje, ukida ili produava pritvor, reenje ukine i predmet uputi na ponovno odluivanje, duan je da istovremeno odlui i o pritvoru. . Dosadanji stav 4. postaje stav 5. lan 107. lan 405. menja se i glasi: "lan 405. (1) Pravnosnana presuda moe se preinaiti i bez ponavljanja krivinog postupka: 1) ako je u dve ili vie presuda, odnosno reenja o kanjavanju protiv istog osuenog pravnosnano izreeno vie kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju; 2) ako je prilikom izricanja jedinstvene kazne, primenom odredaba o sticaju, uzeta kao utvrena i kazna koja je ve obuhvaena u kazni izreenoj po odredbama o sticaju u nekoj ranijoj presudi, odnosno reenju o kanjavanju; 3) ako se pravnosnana presuda kojom je za vie krivinih dela izreena jedinstvena kazna ne bi mogla u jednom delu izvriti zbog amnestije, pomilovanja ili iz drugih razloga; 4) ako se po pravnosnanosti presude pojave okolnosti kojih nije bilo kad se izricala presuda ili sud za njih nije znao iako su postojale, a one bi oigledno dovele do blae osude. (2) U sluaju iz take 1) stav 1. ovog lana, sud e novom presudom preinaiti ranije presude, odnosno reenja o kanjavanju, u pogledu odluka o kazni i izrei jedinstvenu kaznu. Za donoenje nove presude nadlean je prvostepeni sud koji je sudio u stvari u kojoj je izreena najstroa vrsta kazne, a kod istovrsnih kazni sud koji je izrekao najveu kaznu, a ako su kazne jednake - sud koji je poslednji izrekao kaznu.

- 27 (3) U sluaju iz take 2) stav 1. ovog lana, preinaie svoju presudu, odnosno reenje o kanjavanju, sud koji je prilikom izricanja jedinstvene kazne pogreno uzeo u obzir kaznu koja je ve obuhvaena u nekoj ranijoj presudi, odnosno reenju o kanjavanju. (4) U sluaju iz take 3) stav 1. ovog lana, sud koji je sudio u prvom stepenu preinaie raniju presudu u pogledu kazne i izrei novu kaznu ili e utvrditi koliko se od kazne izreene ranijom presudom ima izvriti. (5) U sluaju iz take 4) stav 1. ovog lana, sud koji je sudio u prvom stepenu preinaie raniju presudu u pogledu odluke o kazni i izrei novu kaznu. (6) Novu presudu donosi sud u sednici vea na predlog javnog tuioca ili osuenog, a po sasluanju protivne stranke. (7) Ako su u sluaju iz ta. 1) i 2) stava 1. ovog lana, prilikom izricanja kazne uzete u obzir i presude, odnosno reenja o kanjavanju drugih sudova, overeni prepis nove pravnosnane presude dostavie se i tim sudovima.". lan 108. Posle lana 405. dodaje se lan 405a koji glasi: lan 405a (1) Pravnosnana presuda se moe preinaiti i bez ponavljanja krivinog postupka u skladu sa lanom 504 stav 3. ovog zakonika. (2) Predlog za preinaenje pravnosnane presude bez ponavljanja postupka podnosi javni tuilac u roku od mesec dana od dana pravnosnanosti osuujue presude iz lana 504 stav 3. ovog zakonika. (3) Za donoenje nove presude nadlean je sud koji je sudio u prvom stepenu licu iz lana 504 stav 1. ovog zakonika. (4) Ako sud oceni da su ispunjeni uslovi iz lana 504 stav 3. ovog zakonika, izreenu kaznu e umanjiti najmanje za jednu polovinu.. lan 109. U lanu 414. posle rei: presuda dodaju se zapeta i rei: kao i kad je zahtev podnesen zbog povrede prava osuenog u krivinom postupku, koja je utvrena odlukom Ustavnog suda ili meunarodnog suda, u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorom, a povreda je bila od uticaja na zakonito i pravilno donoenje presude.. lan 110. Naslov iznad lana 415. i l. 415. do 418. briu se. lan 111. U lanu 421. druga reenica brie se. lan 112. Naslov iznad lana 428. i l. 428. do 432. briu se.

- 28 lan 113. U naslovu pododeljka D. iznad Glave XXVI posle rei: GLAVNOG PRETRESA zapeta se zamenjuje reju: I, a rei: I ZA POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA briu se. lan 114. U lanu 433. stav 1. rei: tri godine zamenjuju se reima: pet godina. Stavovi 2. do 6. briu se. lan 115. U lanu 436. stav 1. taka 2) posle rei: preti dodaju se rei: ili da e ponoviti krivino delo. lan 116. U lanu 441. stav 1. rei: ta. 1) do 3) zamenjuju se reima: ta. 1) i 2), a rei: taki 4) zamenjuju se reima: taki 3). U stavu 2. re: okrivljenom zamenjuje se reju: osumnjienom. lan 117. U lanu 446. stav 3. posle rei: osudu, dodaju se rei: kaznu oduzimanja vozake dozvole, kaznu rada u javnom interesu,. U stavu 10. rei: u svojstvu tuioca briu se. lan 118. U lanu 447. stav 1. re: okrivljenog zamenjuje se reju: osumnjienog, a re: Okrivljenom zamenjuje se reju: Osumnjienom. U stavu 2. rei: izmirenja stranaka zamenjuje se reima: izmirenja privatnog tuioca i osumnjienog, a rei: od stranaka zamenjuju se reima: od njih. U stavu 4. re: okrivljeni zamenjuje se reju: osumnjieni. lan 119. U lanu 450. posle rei: kaznu dodaje se zapeta i rei: kaznu rada u javnom interesu, kaznu oduzimanja vozake dozvole. lan 120. U lanu 451. stav 1. re: okrivljenom zamenjuje se reju: osumnjienom. U stavu 3. re: novanoj brie se. lan 121. U lanu 457. stav 1. posle rei: novanu kaznu, dodaju se rei: kaznu rada u javnom interesu, kaznu oduzimanja vozake dozvole,. lan 122. U lanu 461. stav 2. menja se i glasi: (2) Ako reenje o sudskoj opomeni sadri odluku o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi, moe se pobijati zbog osnova navedenog u lanu 371. stav 2. ovog zakonika..

- 29 Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi: (3) Ako reenje o sudskoj opomeni sadri odluku o imovinskopravnom zahtevu ili o trokovima krivinog postupka moe se pobijati zbog osnova navedenog u lanu 371. stav 3. ovog zakonika.. lan 123. U lanu 462. rei: ta. 1) do 4) zamenjuju se reima: ta. 1) do 3), a rei: ili o javnom objavljivanju briu se. lan 124. Naslov iznad Glave XXIXa i Glava XXIXa menja se i glasi: Glava XXIXa POSEBNE ODREDBE O POSTUPKU ZA KRIVINA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGA IZUZETNO TEKA KRIVINA DELA 1. Opte odredbe lan 504a (1) Odredbe ove glave sadre pojedina posebna pravila postupka za krivina dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teka krivina dela. (2) Ako odredbama ove glave za sluajeve iz stava 1. ovog lana nije posebno propisano, shodno e se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika. (3) Organizovani kriminal iz stava 1. ovog lana predstavlja vrenje krivinih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika. (4) Pod organizovanom kriminalnom grupom iz stava 3. ovog lana podrazumeva se grupa od tri ili vie lica, koja postoji odreeno vreme i deluje sporazumno u cilju vrenja jednog ili vie krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora od etiri godine ili tea kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge koristi. (5) U krivina dela korupcije iz stava 1. ovog lana i ako nisu rezultat delovanja organizovane kriminalne grupe, spadaju krivina dela: zloupotreba slubenog poloaja (lan 359. Krivinog zakonika), trgovina uticajem (lan 366. Krivinog zakonika), primanje mita (lan 367. Krivinog zakonika) i davanje mita (lan 368. Krivinog zakonika). (6) U druga izuzetno teka krivina dela iz stava 1. ovog lana i ako nisu rezultat delovanja organizovane kriminalne grupe, spadaju krivina dela: ubistvo (lan 113. Krivinog zakonika), teko ubistvo (lan 114. Krivinog zakonika), otmica (lan 134. st. 1. do 4. Krivinog zakonika), razbojnitvo (lan 206. stav 2. Krivinog zakonika), iznuda (lan 214. st. 3. i 4. Krivinog zakonika), falsifikovanje novca (lan 223. st. 1. do 3. Krivinog zakonika), pranje novca (lan 231. st. 1. do 4. Krivinog zakonika), neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (lan 246. st. 1. i 3. Krivinog zakonika), krivina dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije (l. 305. do 321. Krivinog zakonika), nedozvoljena proizvodnja, noenje, dranje i promet oruja i eksplozivnih materija (lan 348. stav 3. Krivinog zakonika), nedozvoljen prelaz dravne granice i krijumarenje ljudi (lan 350. st. 2. i 3. Krivinog zakonika), trgovina ljudima (lan 388. st. 1. do 6, 8. i 9. Krivinog zakonika), trgovina maloletnim licima radi usvojenja (lan 389. st. 1. i 2. Krivinog zakonika), meunarodni terorizam (lan 391. Krivinog zakonika), uzimanje talaca (lan 392. Krivinog zakonika) i finansiranje terorizma (lan 393. Krivinog zakonika).

- 30 (7) Odredbe ove glave koje se odnose na krivina dela iz stava 3. ovog lana primenjuju se i u postupku za krivina dela iz l. 370. do 384. i l. 385. i 386. Krivinog zakonika, kao i u postupku za teka krenja meunarodnog humanitarnog prava izvrena na teritoriji bive Jugoslavije od 1. januara 1991. godine, koja su navedena u statutu Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju. (8) Odredbe ove glave koje se odnose na krivina dela iz stava 3. ovog lana primenjuju se i u postupku za krivina dela iz lana 322. st. 3. i 4, lana 323. st. 3. i 4, lana 335, lana 336. st. 1, 2. i 4, lana 336b, lana 337. st. 1, 3. i 4. i lana 339. Krivinog zakonika, ako su izvrena u vezi sa krivinim delima iz stava 3. ovog lana, kao i u postupku za krivino delo iz lana 333. Krivinog zakonika, ako je izvreno u vezi sa krivinim delima iz st. 3. i 7. ovog lana. lan 504b Dravni organi i slubena lica koja uestvuju u krivinom postupku za krivina dela iz lana 504a ovog zakonika duni su da postupaju hitno. lan 504v (1) Podaci o pretkrivinom i istranom postupku za krivina dela iz lana 504a ovog zakonika predstavljaju slubenu tajnu. Osim slubenih lica te podatke ne mogu odavati ni drugi uesnici postupka kojima oni postanu dostupni. Slubeno lice pred kojim se vodi postupak duno je da uesnika postupka obavesti o dunosti uvanja tajne. (2) Podaci o pretkrivinom i istranom postupku koji se odnose na krivina dela iz lana 504a ovog zakonika mogu se objaviti samo na osnovu pismenog odobrenja nadlenog javnog tuioca, odnosno istranog sudije. lan 504g (1) U postupku za krivina dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika u prvom stepenu sudi vee sastavljeno od trojice sudija, a u drugom stepenu vee sastavljeno od petorice sudija. (2) albu protiv presude prvostepenog suda u postupku za krivina dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika ovlaena lica mogu izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude. lan 504d (1) U postupku za krivina dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika ne primenjuju se posebne odredbe o skraenom postupku (Glava XXVI) i o postupku za izricanje krivinih sankcija bez glavnog pretresa (Glava XXVII). (2) Prema pritvorenom organizatoru i lanovima organizovane kriminalne grupe u postupku za krivina dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika mogu se primeniti i mere posebnog nadzora propisane posebnim zakonom. lan 504 (1) Ako organi unutranjih poslova saznaju da se priprema ili da je uinjeno krivino delo iz lana 504a ovog zakonika, duni su da o tome odmah obaveste nadlenog javnog tuioca. (2) Javni tuilac moe zahtevati da organi unutranjih poslova preduzmu odreene mere ili radnje u datom roku i da ga o tome obaveste. (3) Neizvrenje zahteva iz stava 2. ovog lana ili prekoraenje odreenog roka organ unutranjih poslova duan je da javnom tuiocu posebno obrazloi.

- 31 (4) Iskazi i obavetenja koje je javni tuilac prikupio u pretkrivinom postupku mogu se koristiti kao dokaz u krivinom postupku, ali se odluka ne moe zasnivati samo na njima. 2. Mere organa gonjenja za otkrivanje i dokazivanje krivinih dela iz lana 504a ovog zakonika 1) Nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije lan 504e (1) Na pismeni i obrazloeni predlog javnog tuioca istrani sudija moe narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima i optika snimanja lica za koje postoje osnovi sumnje da je uinilo krivino delo iz lana 504a ovog zakonika, ako se na drugi nain ne mogu prikupiti dokazi za krivino gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno oteano. (2) Mere iz stava 1. ovog lana izuzetno se mogu odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivinih dela iz lana 504a ovog zakonika, a okolnosti sluaja ukazuju da se na drugi nain krivino delo ne bi moglo otkriti, spreiti ili dokazati, ili bi to izazvalo nesrazmerne tekoe ili veliku opasnost. (3) Mere iz stava 1. ovog lana odreuje istrani sudija obrazloenom naredbom. U naredbi se navode podaci o licu prema kojem se mera primenjuje, osnovi sumnje, nain sprovoenja, obim i trajanje mera. Mere mogu trajati najdue est meseci, a zbog vanih razloga mogu biti produene jo najvie dva puta u trajanju od po tri meseca. Izvoenje mera se prekida im prestanu razlozi za njihovu primenu. lan 504 (1) Naredbu istranog sudije iz lana 504e stav 1. ovog zakonika izvravaju organi unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili Vojnobezbednosne agencije. O izvrenju mere organi unutranjih poslova, Bezbednosnoinformativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije sainjavaju dnevne izvetaje koje zajedno sa prikupljenim snimcima dostavljaju istranom sudiji i javnom tuiocu na njihov zahtev. (2) Potanska, telegrafska i druga preduzea, privredna drutva i lica registrovana za prenoenje informacija duna su da organima unutranjih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji i Vojno-bezbednosnoj agenciji omogue izvrenje mera iz lana 504e stava 1. ovog zakonika. (3) Snimanja iz lana 504e stav 1. ovog zakonika mogu se po naredbi istranog sudije obaviti i na javnim mestima i u prostorijama koje nisu stanovi. (4) Dok mera traje, naredba istranog sudije i postupak njenog izvrenja smatraju se slubenom tajnom. lan 504z (1) Po izvrenju mera iz lana 504e stav 1. ovog zakonika, organi unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije dostavie istranom sudiji snimke i poseban izvetaj koji sadri: vreme poetka i zavretka mere, podatke o slubenom licu koje je meru sprovelo, opis tehnikih sredstava koja su primenjena, broj i identitet lica obuhvaenih merom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primenjene mere. (2) Istrani sudija moe odrediti da se snimci dobijeni upotrebom tehnikih sredstava u celini ili delimino prepiu i opiu. Istrani sudija e dostaviti javnom tuiocu sav materijal dobijen sprovoenjem mera iz lana 504e stav 1. ovog zakonika.

- 32 (3) Ako javni tuilac ne pokrene krivini postupak u roku od est meseci od dana kada se upoznao sa materijalom iz stava 2. ovog lana ili ako izjavi da ga nee koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka, istrani sudija e doneti reenje o unitenju prikupljenog materijala. O donoenju reenja istrani sudija moe obavestiti lice prema kome su sprovoene mere iz lana 504e stav 1. ovog zakonika, ukoliko je u toku sprovoenja mere utvren njegov identitet. Materijal se unitava pod nadzorom istranog sudije. O radnjama iz ovoga stava istrani sudija e sastaviti zapisnik. (4) Ako je u primeni mera iz lana 504e stav 1. ovog zakonika postupljeno suprotno odredbama ovog zakonika ili naredbi istranog sudije, na prikupljenim podacima se ne moe zasnivati sudska odluka. Na dobijene podatke i obavetenja shodno e se primenjivati odredbe lana 99. ovog zakonika. Odredbe lana 178. stav 1, lana 273. stav 4, lana 337. stav 3. i lana 374. stav 4. ovog zakonika shodno e se primenjivati i na snimke sainjene suprotno odredbama l. 504e do 504z ovog zakonika. (5) Ako je primenom mera iz lana 504e stav 1. ovog zakonika prikupljen materijal koji se odnosi na krivino delo koje nije bilo obuhvaeno naredbom istranog sudije iz lana 504e stav 3. ovog zakonika, takav materijal se moe koristiti u krivinom postupku samo ako se odnosi na krivino delo koje spada u krivina dela predviena u lanu 504a ovog zakonika. 2) Pruanje simulovanih poslovnih usluga i pruanje simulovanih pravnih poslova lan 504i (1) Ako postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo iz lana 504a ovog zakonika istrani sudija moe, na zahtev javnog tuioca, odobriti pruanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova, ako se na drugi nain ne mogu prikupiti dokazi za krivino gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno oteano. (2) Mera iz stava 1. ovog lana izuzetno se moe odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivinih dela iz lana 504a ovog zakonika, a okolnosti sluaja ukazuju da se na drugi nain delo ne bi moglo otkriti, spreiti ili dokazati, ili bi to izazvalo nesrazmerne tekoe ili veliku opasnost. (3) Pismena i obrazloena naredba istranog sudije kojom se odreuje mera iz stava 1. ovog lana sadri podatke o licu prema kojem se mera sprovodi, zakonski naziv i opis krivinog dela, nain, obim, mesto i trajanje mere. (4) Mera iz stava 1. ovog lana moe trajati est meseci. Na obrazloeni predlog javnog tuioca istrani sudija moe produiti trajanje mere najvie za jo tri meseca. Prilikom odreivanja i produenja mere istrani sudija e posebno oceniti da li bi se isti rezultat mogao postii na nain kojim se manje ograniavaju prava graana. lan 504j (1) Meru iz lana 504i stav 1. ovog zakonika izvravaju ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije ili drugo lice koje, na predlog organa unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili Vojno-bezbednosne agencije, odredi istrani sudija. O izvrenju mere ovlaeno slubeno lice sainjava dnevne izvetaje koje zajedno sa prikupljenom dokumentacijom dostavlja istranom sudiji i javnom tuiocu. (2) Po izvrenju mere iz lana 504i stav 1. ovog zakonika organ unutranjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija ili Vojno-bezbednosna agencija dostavlja istranom sudiji i javnom tuiocu poseban izvetaj u kome se navodi: vreme

- 33 poetka i zavretka mere, podaci o licu koje je sprovelo meru, opis tehnikih sredstava koja su primenjena, broj i identitet lica obuhvaenih merom i rezultati primenjene mere. (3) Uz izvetaj iz stava 2. ovog lana organ unutranjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija ili Vojno-bezbednosna agencija dostavlja javnom tuiocu celokupnu dokumentaciju o preduzetoj meri, video, zvune ili elektronske zapise i sve druge dokaze koji su prikupljeni primenom mere. (4) Lice koje izvravajui naredbu istranog sudije prua simulovane poslovne usluge i sklapa simulovane pravne poslove ne ini krivino delo, ako je radnja koju preduzima Krivinim zakonikom predviena kao radnja krivinog dela. lan 504k (1) Ako javni tuilac ne pokrene krivini postupak u roku od est meseci od dana kada se upoznao sa dokumentacijom iz lana 504j stav 3. ovog zakonika ili ako izjavi da je nee koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka, istrani sudija e postupiti u skladu sa odredbom lana 504z stav 3. ovog zakonika. (2) Ako je primenom mere iz lana 504i stav 1. ovog zakonika prikupljen materijal koji se odnosi na krivino delo koje nije bilo obuhvaeno naredbom istranog sudije iz lana 504i stav 3. ovog zakonika, takav materijal se moe koristiti u krivinom postupku samo ako se odnosi na krivino delo koje spada u krivina dela predviena u lanu 504a ovog zakonika. 3) Kontrolisana isporuka lan 504l (1) Republiki javni tuilac, odnosno drugi javni tuilac nadlean za teritoriju Republike Srbije moe odobriti kontrolisanu isporuku, kojom se dozvoljava da nezakonite ili sumnjive poiljke izau, preu ili uu na teritoriju jedne ili vie drava, uz znanje i pod nadzorom njihovih nadlenih organa u cilju prikupljanja dokaza i identifikovanja lica umeanih u izvrenje krivinog dela. (2) Meru iz stava 1. ovog lana i nain sprovoenja te mere sprovode organi unutranjih poslova ili drugi dravni organi koje odredi Republiki javni tuilac, odnosno drugi javni tuilac nadlean za teritoriju Republike Srbije. (3) Kontrolisana isporuka se sprovodi uz saglasnost nadlenih organa zainteresovanih drava i na osnovu uzajamnosti, u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorima, kojima se detaljnije ureuje sadraj ove mere. (4) Mera iz stava 1. ovog lana moe se preduzeti ako otkrivanje i lienje slobode osumnjienih koji su ukljueni u vrenje krivinih dela iz lana 504a ovog zakonika na drugi nain ne bi bilo mogue, ili bi bilo znatno oteano, naroito u sluajevima nezakonitog prevoza opojnih droga, oruja i drugih predmeta proisteklih iz vrenja krivinih dela ili koji slue kao sredstva za vrenje krivinih dela. (5) Ako meunarodnim ugovorom nije drugaije predvieno, mere iz stava 1. ovog lana e se preduzeti ako su se nadleni organi drava preko kojih prolaze nezakonite ili sumnjive poiljke prethodno saglasili: 1) da odreene nezakonite ili sumnjive poiljke izau i uu, odnosno preu preko teritorije domae drave; 2) da e prelaz i isporuka nezakonitih ili sumnjivih poiljki biti neprestano nadzirana od strane nadlenih organa drave na ijoj se teritoriji nalaze; 3) da e biti preduzete radnje u cilju krivinog gonjenja svih lica koja su uestvovala u isporuci nezakonitih ili sumnjivih poiljki;

- 34 4) da e nadleni dravni organi drugih drava biti redovno obavetavani o toku i ishodu krivinog postupka protiv okrivljenih za krivina dela koja su bila predmet kontrolisane isporuke. (6) Republiki javni tuilac, odnosno drugi javni tuilac nadlean za teritoriju Republike Srbije odreuje nain sprovoenja mere iz stava 1. ovog lana. (7) Po izvrenju mera iz stava 1. ovog lana ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova, odnosno drugog dravnog organa, podnosi Republikom javnom tuiocu, odnosno drugom javnom tuiocu nadlenom za teritoriju Republike Srbije izvetaj koji sadri: podatke o vremenu poetka i zavretka mere, podatke o slubenom licu koje je sprovelo meru, opis primenjenih tehnikih sredstava, podatke o broju i identitetu obuhvaenih lica i rezultatima primenjene mere. 4) Automatsko raunarsko pretraivanje linih i drugih sa njima povezanih podataka lan 504lj (1) Automatsko raunarsko pretraivanje linih i drugih sa njima povezanih podataka i njihova elektronska obrada moe se preduzeti ako postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo iz lana 504a ovog zakonika, ako se na drugi nain ne mogu prikupiti dokazi za krivino gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno oteano. (2) Mera iz stava 1. ovog lana izuzetno se moe odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivinih dela iz lana 504a ovog zakonika, a okolnosti sluaja ukazuju da se na drugi nain delo ne bi moglo otkriti, spreiti ili dokazati, ili bi to izazvalo nesrazmerne tekoe ili veliku opasnost. (3) Mera iz stava 1. ovog lana se sastoji u automatskom pretraivanju ve pohranjenih linih i drugih, sa njima neposredno povezanih podataka i u njihovom automatskom poreenju sa podacima koji se odnose na krivino delo iz stava 1. ovog lana i na osumnjienog, da bi se kao mogui osumnjieni iskljuila lica u pogledu kojih ne postoji verovatnoa da su povezana sa krivinim delom. (4) Meru iz stava 1. ovog lana nareuje istrani sudija, na predlog javnog tuioca. Naredba istranog sudije sadri: zakonski naziv krivinog dela iz stava 1. ovog lana, opis podataka koje je potrebno automatski prikupiti i proslediti, oznaenje dravnog organa koji je duan da automatski prikuplja traene podatke i dostavlja ih javnom tuiocu i organu unutranjih poslova, obim posebne dokazne radnje i vreme njenog trajanja. (5) Mera iz stava 1. ovog lana moe trajati najvie est meseci, a iz vanih razloga njeno trajanje se moe produiti za jo tri meseca. (6) Meru iz stava 1. ovog lana sprovode organi unutranjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, Vojno-bezbednosna agencija, organi carinske slube ili drugi dravni organi, odnosno druga pravna lica koja na osnovu zakona vre odreena javna ovlaenja. (7) Ako javni tuilac ne pokrene krivini postupak u roku od est meseci od dana kada se upoznao sa podacima prikupljenim primenom mere iz stava 3. ovog lana ili ako izjavi da ih nee koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka, istrani sudija e postupiti u skladu sa odredbom lana 504z stav 3. ovog zakonika.

- 35 3. Posebne mere organa gonjenja za otkrivanje i dokazivanje krivinih dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika 1) Prikriveni islednik lan 504m (1) Istrani sudija moe, na zahtev javnog tuioca, odrediti da se angauje prikriveni islednik kada postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo iz lana 504a stav 3. ovog zakonika, ako se na drugi nain ne mogu prikupiti dokazi za krivino gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno oteano. (2) Mera iz stava 1. ovog lana izuzetno se moe odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivinih dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika, a okolnosti sluaja ukazuju da se na drugi nain delo ne bi moglo otkriti, spreiti ili dokazati, ili bi to izazvalo nesrazmerne tekoe ili veliku opasnost. (3) Pismena i obrazloena naredba istranog sudije kojom se odreuje mera iz stava 1. ovog lana, sadri podatke o licima i grupi prema kojima se primenjuje, opis moguih krivinih dela, nain, obim, mesto i trajanje mere. (4) Prikrivenog islednika pod pseudonimom ili ifrom odreuje ministar nadlean za unutranje poslove, direktor Bezbednosno-informativne agencije ili direktor Vojno-bezbednosne agencije, odnosno lice koje oni ovlaste. (5) Prikriveni islednik je, po pravilu, ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili Vojno-bezbednosne agencije, a ako to zahtevaju posebne okolnosti sluaja i drugo obueno lice koje, pod uslovom uzajamnosti, moe biti i strani dravljanin. (6) Prikriveni islednik ne moe biti lice protiv koga je u toku krivini postupak ili je pravnosnano osuivano za krivino delo koje se goni po slubenoj dunosti, niti lice za koje postoje osnovi sumnje da je pripadnik organizovane kriminalne grupe. (7) Mera iz stava 1. ovog lana traje koliko je potrebno da se prikupe dokazi, a najdue godinu dana. Na obrazloen predlog javnog tuioca istrani sudija moe produiti trajanje mere za najdue est meseci. (8) Za vreme sprovoenja mere iz stava 1. ovog lana, radi zatite identiteta prikrivenog islednika, nadleni organi mogu izmeniti podatke u bazama podataka, kao i izdati line isprave sa izmenjenim podacima u cilju zatite identiteta prikrivenog islednika i sprovoenja ove mere. Ovi podaci predstavljaju slubenu tajnu. lan 504n (1) Prikriveni islednik moe na osnovu naredbe istranog sudije upotrebiti tehnika sredstva za snimanje razgovora, odnosno sredstva za fotografisanje ili zvuno i video snimanje. (2) Prikriveni islednik tokom trajanja mere podnosi periodine izvetaje svom neposrednom stareini. Izuzetno, izvetaji se nee podnositi ako bi to ugrozilo bezbednost prikrivenog islednika ili drugih lica. (3) Po zavretku mere, stareina iz stava 2. ovog lana duan je da podnese izvetaj istranom sudiji i javnom tuiocu. Izvetaj sadri: vreme poetka i zavretka mere, ifru ili pseudonim prikrivenog islednika, opis primenjenih postupaka i tehnikih sredstava, podatke o broju i identitetu lica obuhvaenih merom i opis postignutih rezultata. (4) Uz izvetaj iz stava 3. ovog lana, javnom tuiocu se dostavljaju fotografije, zvuni i video snimci, prikupljena dokumentacija i svi dokazi koji su pribavljeni primenom mere.

- 36 (5) Zabranjeno je i kanjivo da prikriveni islednik podstrekava drugog na izvrenje krivinog dela. lan 504nj (1) Prikriveni islednik se pod ifrom ili pseudonimom moe izuzetno ispitati u krivinom postupku kao svedok. Ispitivanje e se obaviti tako da se strankama ne otkrije identitet prikrivenog islednika. Istovetnost prikrivenog islednika neposredno pre njegovog ispitivanja sud e utvrditi na osnovu izjave stareine iz lana 504n stav 2. ovog zakonika. Podaci o identitetu prikrivenog islednika koji se ispituje kao svedok predstavljaju slubenu tajnu. Ispitivanje prikrivenog islednika e se obaviti shodnom primenom pravila o ispitivanju zatienih svedoka. Prikriveni islednik se poziva preko stareine iz lana 504n stav 2. ovog zakonika. (2) Sudska odluka se ne moe zasnivati samo na iskazu prikrivenog islednika. (3) Ako je primenom mere iz lana 504m stav 1. ovog zakonika prikupljen materijal koji se odnosi na krivino delo koje nije bilo obuhvaeno naredbom istranog sudije iz lana 504m stav 3. ovog zakonika, takav materijal se moe koristiti u krivinom postupku samo ako se odnosi na krivino delo predvieno u lanu 504a stav 3. ovog zakonika. 2) Svedok saradnik lan 504o (1) Javni tuilac moe sudu predloiti da se uz odreene pogodnosti kao svedok ispita pripadnik organizovane kriminalne grupe, koji je priznao da joj pripada (u daljem tekstu: svedok saradnik), protiv koga se vodi krivini postupak za krivino delo iz lana 504a stav 3. ovog zakonika, pod uslovom da je u potpunosti priznao izvrenje krivinog dela, i ako je znaaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili spreavanje drugih krivinih dela organizovane kriminalne grupe preteniji od posledica krivinog dela koje je uinio. (2) Svedok saradnik ne moe biti lice za koje postoji osnovana sumnja da je organizator grupe iz stava 1. ovog lana. (3) Predlog iz stava 1. ovog lana javni tuilac moe da podnese do zavretka glavnog pretresa. lan 504p (1) Pre podnoenja zahteva, javni tuilac e upozoriti svedoka saradnika na dunosti iz lana 102. stav 2. i lana 106. ovog zakonika i pogodnosti iz lana 504t ovog zakonika. Na pogodnost oslobaanja od dunosti svedoenja iz lana 98. ovog zakonika i osloboenja od dunosti odgovaranja na pojedina pitanja iz lana 100. ovog zakonika svedok saradnik se ne moe pozivati. (2) Posle upozorenja iz stava 1. ovog lana, javni tuilac e pozvati svedoka saradnika da u roku koji ne moe biti dui od 30 dana, samostalno i svojeruno, to detaljnije i potpunije, iskreno opie sve to zna o predmetu suenja povodom koga se vodi krivini postupak i o drugim krivinim delima. Nepismeni svedok saradnik diktirae ovaj preliminarni iskaz u aparat za snimanje glasa. (3) Upozorenje iz stava 1. ovog lana, odgovori svedoka saradnika i njegova izjava da e dati iskaz o svemu to mu je poznato i da nee nita preutati, javni tuilac e uneti u zapisnik, zajedno sa iskazom iz stava 2. ovog lana, a koji potpisuje i svedok saradnik. Zapisnik se prilae uz predlog javnog tuioca iz lana 504o stav 1. ovog zakonika.

- 37 lan 504r (1) O predlogu javnog tuioca iz lana 504o stav 1. ovog zakonika u istrazi i do poetka glavnog pretresa odluuje reenjem vee prvostepenog suda iz lana 24. stav 6. ovog zakonika, a na glavnom pretresu vee pred kojim se dri glavni pretres. Odluka se donosi u roku od 30 dana od dana podnoenja predloga. (2) Na sednicu vea e se pozvati javni tuilac, lice predloeno za svedoka saradnika i njegov branilac. Sednica vea se dri bez prisustva javnosti. (3) Protiv reenja vea iz stava 1. ovog lana kojim se predlog javnog tuioca odbija albu moe izjaviti javni tuilac u roku od 48 sati od asa dostavljanja reenja. Odluku o albi donosi neposredno vii sud u roku od tri dana od dostavljanja albe i spisa prvostepenog suda. (4) Ako prihvati predlog javnog tuioca, vee e odrediti da se iz spisa izdvoje zapisnici i slubene beleke o ranijim iskazima svedoka saradnika koje je dao kao osumnjieni ili okrivljeni, i oni se ne mogu upotrebiti kao dokaz u krivinom postupku, osim u sluaju iz lana 504t stav 3. ovog zakonika. lan 504s (1) Prilikom ispitivanja svedoka saradnika javnost je iskljuena, osim ako vee na predlog javnog tuioca i uz saglasnost svedoka saradnika ne odlui drukije. (2) Pre donoenja odluke iz stava 1. ovog lana, predsednik vea e uz prisustvo branioca upoznati svedoka sa predlogom javnog tuioca i obavestiti ga o njegovom pravu da bude ispitan bez prisustva javnosti. Izjava svedoka saradnika da bude ispitan uz prisustvo javnosti unee se u zapisnik. lan 504t (1) Svedoku saradniku koji je sudu dao iskaz u skladu sa obavezama iz lana 504p ovog zakonika, utvruje se minimalna kazna propisana Krivinim zakonikom za krivino delo koje je priznao i za koje je u postupku dokazano da ga je uinio, a zatim se tako utvrena kazna izrie umanjena za jednu polovinu, s tim to ne moe biti manja od 30 dana zatvora. (2) Uzimajui u obzir znaaj iskaza svedoka saradnika, okolnosti krivinih dela koja mu se stavljaju na teret, njegovo dranje pred sudom, raniji ivot i druge bitne okolnosti, sud moe izuzetno, na predlog javnog tuioca, svedoka saradnika oglasiti krivim i izrei mu blau kaznu ili ga osloboditi od kazne. (3) Ako svedok saradnik ne postupi u skladu sa obavezama iz lana 504p ovog zakonika ili pre pravnosnano okonanog postupka izvri novo krivino delo iz lana 504a stav 3. ovog zakonika, javni tuilac e nastaviti krivino gonjenje ili preduzeti krivino gonjenje za novo krivino delo. Na osnovu izjave javnog tuioca sud e ukinuti reenje o davanju statusa svedoka saradnika. (4) Ako se u toku postupka otkrije neko ranije izvreno krivino delo svedoka saradnika navedeno u lanu 504a stav 3. ovog zakonika, javni tuilac moe postupiti u skladu sa odredbama l. 504o i 504p ovog zakonika. (5) Osim dunosti da iskazuje istinu i da ne preuti nita to mu je o predmetu suenja poznato, svedok saradnik ima sva prava koja po ovom zakoniku pripadaju okrivljenom. lan 504 (1) Javni tuilac moe predloiti sudu za svedoka lice koje je pravnosnano osueno za krivino delo iz lana 504a stav 3. ovog zakonika, pod uslovom da je znaaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili spreavanje krivinih dela iz

- 38 lana 504a stav 3. ovog zakonika preteniji od posledica krivinog dela za koje je osuen. (2) Lice iz stava 1. ovog lana ne moe biti lice koje je pravnosnano osueno kao organizator organizovane kriminalne grupe ili je pravnosnano osueno na kaznu zatvora od etrdeset godina. (3) Ako sud oceni da je svedok iz stava 1. ovog lana dao iskaz u skladu sa obavezama iz lana 504p ovog zakonika, javni tuilac e nakon pravnosnanog okonanja postupka osuujuom presudom podneti zahtev u skladu sa lanom 405a ovog zakonika. (4) Na ispitivanje svedoka iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe o ispitivanju svedoka saradnika.. lan 125. U lanu 505. stav 1. rei: krivino delo zamenjuju se reima: protivpravno delo koje je u zakonu odreeno kao krivino delo. Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: (3) Prema okrivljenom koji se nalazi na slobodi moe se, pored osnova iz lana 142. ovog zakonika, odrediti pritvor ako postoji opravdana opasnost da bi usled duevnih smetnji mogao da izvri krivino delo. Pre donoenja odluke o pritvoru sud e pribaviti miljenje vetaka. Nakon donoenja odluke o pritvoru okrivljeni se do zavretka postupka za primenu mera bezbednosti smeta u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu ili prostoriju koja odgovara njegovom zdravstvenom stanju.. Dosadanji stav 3. postaje stav 4. lan 126. U lanu 506. stav 3. rei: krivino delo zamenjuju se reima: protivpravno delo koje je u zakonu odreeno kao krivino delo, a rei: krivinog dela briu se. lan 127. U lanu 511. stav 1. rei: mere bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara i narkomana zamenjuju se reima: mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara ili obaveznog leenja narkomana. U stavu 2. rei: izreene mere obaveznog leenja alkoholiara ili narkomana zamenjuju se reima: izreenih mera obaveznog leenja alkoholiara ili obaveznog leenja narkomana. lan 128. U lanu 517. stav 1. rei: ili u reenju o primeni vaspitne mere briu se. lan 129. U lanu 522. stav 4. re: sasluati zamenjuju se reima: uzeti izjavu od. lan 130. U naslovu Glave XXXI rei: BRISANjU OSUDE zamenjuju se reju: REHABILITACIJI. lan 131. lan 523. menja se i glasi:

- 39 (1) Kada po zakonu rehabilitacija nastupa protekom odreenog vremena i pod uslovom da osueni ne izvri novo krivino delo (lan 98. Krivinog zakonika), reenje o rehabilitaciji donosi po slubenoj dunosti organ nadlean za voenje kaznene evidencije. (2) Pre donoenja reenja o rehabilitaciji obavie se potrebna proveravanja, a naroito prikupiti podaci o tome da li je protiv osuenog u toku krivini postupak za novo krivino delo uinjeno pre isteka roka predvienog za zakonsku rehabilitaciju.. lan 132. U lanu 524. stav 1. rei: brisanju osude zamenjuju se reju: rehabilitaciji, a rei: brisanje osude nastupilo zamenjuju se reima: rehabilitacija nastupila. U stavu 2. rei: brisanju osude zamenjuju se reju: rehabilitaciji. U stavu 3. re: sud zamenjuje se reima: vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika, a re: sasluanju zamenjuje se reima: uzimanju izjave od. lan 133. U lanu 525. rei: kojim se utvruje brisanje uslovne osude zamenjuje se reima: o rehabilitaciji. lan 134. U lanu 526. stav 1. menja se i glasi: (1) Postupak sudske rehabilitacije (lan 99. Krivinog zakonika) pokree se po molbi osuenog.. U stavu 5. re: sasluanju zamenjuje se reima: uzimanju izjave od. U st. 6. i 7. rei: brisanje osude zamenjuju se reju: rehabilitaciju. lan 135. U lanu 527. rei: brisana osuda i brisane pravne posledice osude zamenjuju se reima: osuda i pravne posledice osude brisane u postupku rehabilitacije. lan 136. U lanu 528. stav 4. re: sasluanju zamenjuje se reima: uzimanju izjave od. lan 137. U lanu 557. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase: (3) O postizanju sporazuma o vrsti i visini naknade tete odluuje komisija Ministarstva nadlenog za pravosue. (4) Sastav i nain rada komisije iz stava 3. ovog lana blie e se urediti aktom ministra nadlenog za pravosue. Dosadanji stav 3. postaje stav 5. lan 138. U lanu 569. stav 1. rei: onog dravnog organa zamenjuju se reju: suda. U stavu 3. re: pravde zamenjuje se reima: nadlenog za pravosue.

- 40 lan 139. U lanu 30. st. 1. i 3, lanu 166. st. 3. i 4. i lanu 219. stav 1. rei: i Crne Gore u odreenom padeu, briu se. lan 140. U lanu 32, lanu 43. stav 2, lanu 68. stav 3, lanu 179. stav 2. i lanu 398. stav 4, rei: Vrhovni sud Srbije, u odreenom padeu, zamenjuju se reima: Vrhovni kasacioni sud, u odgovarajuem padeu. lan 141. U lanu 40. taka 4), lanu 60. stav 3, u naslovu iznad lana 96. i u lanu 96. stav 2, lanu 97, lanu 98. st. 2. i 3, lanu 99, lanu 101. stav 3, lanu 102. st. 1. i 4, lanu 103. st. 1. i 4, lanu 105, lanu 107. ta. 1. i 2, lanu 108. stav 1, lanu 116. st. 1. i 3, lanu 122, lanu 123, lanu 125. stav 2, lanu 231. stav 1, lanu 242. stav 4, lanu 251. st. 2. i 4, lanu 285. stav 1, lanu 288, lanu 301. stav 3, lanu 309. stav 1, lanu 313. stav 3, lanu 317. st. 1. i 3, lanu 326. stav 3, lanu 328. st. 3. do 5, lanu 329, lanu 330. st. 1. i 4, lanu 332, lanu 333, lanu 334. st. 1. i 3, lanu 337. st. 2. i 3, lanu 339, lanu 361. stav 7. i u lanu 377. stav 3, rei: sasluanje, sasluati ili sasluan u odreenom obliku zamenjuju se reima: ispitivanje, ispitati, odnosno ispitan u odgovarajuem obliku. U lanu 117. stav 6, lanu 174. stav 4, lanu 177. st. 1, 2. i 5, lanu 179. st. 1, 3, 4. i 5, lanu 226. stav 2, lanu 261, lanu 316. stav 2, lanu 337. stav 1. taka 1), lanu 338, lanu 506. stav 3. i lanu 514. stav 1, posle rei: sasluanje, sasluati ili sasluan u odgovarajuem obliku dodaje se zapeta i rei: odnosno ispitivanje, odnosno ispitati, odnosno ispitan u odgovarajuem obliku. lan 142. U lanu 364. stav 6. i lanu 365. stav 4. posle rei: zatvora od dodaju se rei: trideset do. lan 143. U lanu 557. stav 2. rei: organu odreenom republikim propisom, a ako je u pitanju odluka vojnog suda, Saveznom ministarstvu odbrane, zamenjuju se reima: ministarstvu nadlenom za pravosue. U lanu 558. stav 1. rei: organ uprave zamenjuju se reima: ministarstvo nadleno za pravosue. lan 144. Ako je do dana stupanja na snagu ovog zakona izjavljena alba na prvostepenu presudu, o toj albi odluivae drugostepeni sud u veu koje je sastavljeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivinom postupku (Slubeni list SRJ, br. 70/01 i 68/02 i Slubeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 - dr. zakon). lan 145. Ako je do dana stupanja na snagu ovog zakona izjavljena alba na drugostepenu presudu, odnosno ako jo nije protekao rok za izjavljivanje albe na drugostepenu presudu, postupak po toj albi okonae se u skladu sa odredbama Zakonika o krivinom postupku (Slubeni list SRJ, br. 70/01 i 68/02 i Slubeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 - dr. zakon).

- 41 U sluaju iz stava 1. ovog lana o albi e odluivati sud u veu koje je sastavljeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivinom postupku (Slubeni list SRJ, br. 70/01 i 68/02 i Slubeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 - dr. zakon). lan 146. Na lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona podnela zahtev za vanredno ublaavanje kazne i zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude primenjuju se odredbe Zakonika o krivinom postupku (Slubeni list SRJ, br. 70/01 i 68/02 i Slubeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 - dr. zakon). Ako do dana stupanja na snagu ovog zakona jo nije protekao rok za podnoenje zahteva za ispitivanje pravnosnane presude, a do isteka propisanog roka taj zahtev bude podnet, postupak po tom zahtevu sprovee se po odredbama Zakonika o krivinom postupku (Slubeni list SRJ, br. 70/01 i 68/02 i Slubeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 - dr. zakon). lan 147. Na lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla status svedoka saradnika primenjuju se zakonske odredbe o svedoku saradniku koje su vaile u vreme dobijanja tog statusa. lan 148. Do poetka rada Vrhovnog kasacionog suda poslove tog suda predviene odredbama ovog zakona obavljae Vrhovni sud Srbije. lan 149. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakonik o krivinom postupku (Slubeni glasnik RS, br. 46/06, 49/07 i 122/08). lan 150. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.