Poslovni moral

6. POSLOVNI MORAL
6.1. MORALNA SU[TINA RADA Rad je uslov ~ovek ove egzistencije. On je ~ovekova esencija. Rad je povezano pona{anje pojedinaca kojim se vr{e odre|ene promene u svetu koji nas okru`uje i, kao ve~ita razmena materije sa prirodom, u ~oveku samom. Rad je demijurg stvarnosti, univerzalan, mnogodimenzionalan proces, zapravo, najuniverzalniji ljudski i dru{tveni proces. Smatra se da je rad "problemati~an problem", da pokriva ~itavu provaliju pojmova, da je neuhvatljiv u formu definicije. ^ovek i dru{tvo nastali su radom i radom se odr`avaju, a ~ovek radom preobra`ava svoju individualnu dru{tvenu bit (bi}e). Rad je ujedno i glavni izvor moralnosti. Njime se prevazilazi "ni{tavnost i besmisao" `ivota. On moralno oplemenjuje ~oveka, izvor je `ivotne radosti, ljudskosti, u njemu je smisao `ivota "jer rad, da bi bio smisaon, mora biti ne samo slobodan nego mora biti vrednosno smisaono usmeren i njegovi rezultati moraju slu`iti razvitku smisaonog `ivota ljudi. U protivnom, ljudski rad je besmislen pa makar se obavljao i dobrovoljno".1 Privatizovanu etiku, "crni moral", parazitizam, eroziju morala, defetizam, samovolju, "rasprodaju morala po sni`enim cenama", kr{enje elementarnih kulturnih normi po{tenja i morala mo`e spre~iti marljiv i savestan rad. ^in stvaranja najmanje je dvostruko vredan jer predstavlja vrednost, van stvaraoca koji duhovno i fizi~ki stvara, za korist dru{tvene zajednice i za njegovu korist - duhovno uzdizanje, radost, ~vrstinu moralnog karaktera. Rad je izvor konstruktivnosti, pozitivnosti, kriti~nosti, zdravih ambicija, izvor je vrednosti i samodiscipline, donosi sre}u i bla`enstvo,
Bogdan [e{i} (1977), ^ovek, smisao i besmisao, Rad, Beograd, str. 302.
1

81

POSLOVNA ETIKA

`ivotna je radost. Radan ~ovek je plemenite naravi, veseo, moralan. Rad je najve}e bogatstvo, imanentan je ~oveku. Rad je imanje koje se ne mo`e otu|iti. Nasuprot ~inu stvaranja ~in razaranja je najmanje dvostruko negativan, jer pre syega moralno uni{tava onog koji uni{tava i potire ono {to potire izvan onog koji uni{tava. Nerad, propusti u radu, aljkav, "r| av" rad izazivaju kod radinog ~oveka moralne sankcije do gri`e savesti utoliko ja~u {to je potreba rada postala intimna potreba (otuda se pitanje nezposlenosti iskazuje kao krucijalno i nezaobilazno moralno i humano pitanje). Nerad je uzrok ru`nih strasti, dosade, nemorala, zla, bede, `ivotne praznine tako da s pravom mo`emo re}i da je lenj ~ovek svoj vlastiti d`elat. Solidarni odnosi me|u u~esnicima u radnom procesu omogu-}avaju dominaciju altruisti~kih dimenzija morala i naj~e{}e imaju za posledicu vi{i nivo motivacije za rad i pove}anje produktivnosti rada. Mehanizacija rada "mrve}i rad" ahumanizira i ~oveka i rad-ljudsku moralnu prirodu. Rad ipak treba pre svega da akcentira pitanje dostojanstva i ~asti u~esnika u tom procesu, da bude osnova dru{tvene moralnosti, temelj etike i poslovne etike na{eg dru{tva.

6.2. KOMPLEKSNOST POSLOVNOG MORALA Zbog sveobuhvatnosti poslovno - moralnog fenomena te{ko je u potpunosti i bez ostatka sagledati svu kompleksnost, multidimenzionalnost i slo`enost pojma poslovni moral. Obzirom da se radi, najbla`e re~eno, o svekolikom i "fluidnom" pojmu, uzroke zanemarivo malog broja empirijskih istra`ivanja i literature, na tu temu valja tra`iti u toj konstataciji. Sintagma poslovni moral podrazumeva kolokviranje krucijalnih pitanja rada i morala koje treba sagledavati u totalitetu kauzalnosti pitanja rada i morala, akcije, posledica po li~nost ~oveka kome je rad neizostavan uslov `ivota, a moral ~vrsta spona kohezije dru{tva i integriteta li~nosti. Poslovni moral se ne retko redukuje na produktivnost, koheziju grupe, psihofizi~ko zdravlje pojedinca, li~na pozitivna ose}anja, sposobnost i mogu}nost integracije pojedinca u grupu, sa`ivljavanje s njenim pravilima i ciljevima i sl., a naro~ito je veliki broj
82

Poslovni moral

faktora koji odreduju}e uti~u na poslovni moral u procesu proizvodnje: duh grupe, kooperativa, zadovoljstvo, drugarstvo, ustrojstvo, solidarnost, elan, motivacija; interpersonalni odnosi i fizi~ka okolina - uticaj menad`menta, distribucija prava i odgovornosti, uspe{nost grupe, plate, umor, na~in obavljanja rada, samopo{tovanje, glasine, mogu}nost ispoljavanja stavova, interesa zaposlenih. Zbog sveobuhvatnosti prostiranja sintagme poslovni moral kao i zbog nedovoljnog posve}ivanja pa`nje poslovnom moralu, u na{im dru{tvenim naukama vidljiva su razmimoila`enja i neslaganja u istra`ivanju date pojave me|u nau~nicima koji se direktno ili indirektno bave ovom problematikom, a to reperkutuje i metodolo{ke probleme ne samo u pristupu ve} i u razradi predmeta istra`ivanja. Jo{ uvek nismo raskrstili sa odredenim predrasudama o poslovnom moralu prema kojima se postojanje poslovnog morala a priori negira ili se pak smatra da je suvi{no tro{iti vreme i materijalna sredstva, ulagati trud u saznavanje onoga {to i tako ne postoji, ili, ako i postoji, onda je minornog karaktera i uticaja, ili, pak, prisutna su i shvatanja da se o poslovnom moralu gotovo sve (ili sve) zna, te da je nepotreban seriozan nau~ni pristup onome {to je svako od nas u stanju da uo~i. Naravno da ovakav pristup samo jo{ vi{e kristali{e maloletnost te nau~nu i dru{tvenu neprincipijelnost jednog dela na{e nau~ne javnosti. Problem se utoliko vi{e komplikuje jer je odista poslovni moral specifi~an predmet za etiku, sociologiju, psihologiju, metodologiju ~iju je su{tinu mogu}e saznati jedino interdisciplinarnim pristupom uz primenu razli~itih metoda, metodskih postupaka i tehnika istra`ivanja. Jo{ uvek nismo stvorili jedinstvenu, sistematsku, koherentnu, utemeljenu koncepciju o uzrocima, uslovima, faktorima, su{tini, mogu}im posledicama - pozitivnim ili negativnim - poslovnog morala, pojmovima, kategorijama, terminima (tek smo u fazi "sporova" oko klju~nih pojmova). Velika su neslaganja oko terminologije, daju se ~esto i divergentna odre|enja, na razli~ite na~ine se odre|uju indikatori, prostiranje, dimenzije, kvalitativna strana poslovnog morala. Takvo stanje je mogu}e, jer pored pobrojanih problema jo{ uvek ne postoji saglasnost ne samo o postojanju nego i o spremnosti da se pristupi izgra|ivanju jedinstvene i celovite (nove) teorijske osnove poslovnog morala, shodno novim dru{tvenim i ekonomskim odnosima.
83

POSLOVNA ETIKA

Kompleksnost sintagme poslovni moral vidljiva je u njenom prostiranju koje obuhvata veliki broj faktora. Nave{}emo samo one najva`nije koji se uglavnom naj~e{}e javljaju u nau~nim studijama. To su: interesantnost i sigurnost posla, posao kao takav izuzimaju}i njegovu lako}u, radni uslovi, ~asovi rada, plata i drugi ekonomski stimulansi, beneficije, mogu}nost nagra|ivanja, socijalni aspekti posla, lako}e posla, uva`avanje od strane rukovodioca i menad`era preduze}a. Kao najzna~ajniji izvori frustracije na poslu uglavnom se navode: izneverena o~ekivanja o napredovanju na poslu, bezna~ajnost rada, menjanje tehnike u uslovima rada, ekonomska nesigurnost posla, izolacija svog rada unutar zajednice, nedostatak odre|ene uloge i korisnog izbora na poslu. Budu}i da norme poslovnog morala nisu uobli~ene kao celina, sadr`ina poslovnog morala naj~e{}e se iskazuje preko deskripcije razli~itih du`nosti i po`eljnih pona{anja, a u~esnici u procesu rada te moralne norme mogu ose}ati na dva na~ina: ili kao svoju unutra{nju potrebu ili kao spolja nametnute. Ako je u~esnik u procesu rada norme poslovnog morala intimno usvojio i pona{a se po njihovim zahtevima, onda }e to sigurno rezultirati jakim motivacionim stanjem da se anga`uje na radnom mestu za svoje dobro i dobro preduze}a, korporacije, kao i pozitivnim odnosom prema radu, sredstvima za proizvodnju, saradnicima u radnoj grupi. Ukoliko se ponekad i odustane od tako usvojenih zahteva, u takvim li~nostima automatski se javlja bla`i ili intenzivnije prefinjeni unutra{nji mehanizam gri`e savesti kao rezultat ~ovekove ve~ite nagnutosti nad sobom i svojim postupcima. U~esnik u procesu rada mo`e zahteve normi poslovnog morala ose}ati kao izvanjski nametnuto moranje, ne usvojiti ih intimno. Takav u~esnik u procesu rada obi~no je pesimisti~an, zajedljiv, sklon sva|ama i spletkarenju i mnogim drugim nemoralnim delima, te zbog takvog delanja naj~e{}e s pravom sudimo da mu je ugro`eno psihofizi~ko zdravlje. Kod takvog ~oveka i nije mogu}e govoriti o izgra| enom tananom mehanizmu gri`e savesti kao efikasne moralne (samo) sankcije jer on norme poslovnog morala i nije prihvatio kao svoju unutra{nju potrebu. Iako je poslovni moral ljudsko delatno odno{enje, on nosi obele`ja procesa proizvodnje u kome se ~ovek odnosi prema predmetima (subjekt-objekt), prema procesu rada u kome u~estvuje. Otuda je svako razmatranje poslovnog
84

Poslovni moral

morala pa i definicije samo relativnog dometa jer je svaki rad jedan posebni oblik rada koji se obavlja u odre|enom istorijskom i socijalnom kontekstu. Svaki rad kao oblik ljudske prakse daje moralu specifi~no obele`je koje od njega ~ini poseban oblik morala - poslovni moral koji reguli{e odnose u procesu poslovanja odnosno proizvodnje vrednosti i ukoliko ljudski rad vi{e bude stvarala~ki, kreativan, od neposredne prinude slobodan, ma{tovit, utoliko }e sve vi{e poslovni moral, kao i moral uop{te, dobijati kvalitete koji }e, uz kvalitativnu dogradnju celokupnog ekonomskog, naro~ito slobodnopreduzetni~kog sistema i dalju demokratizaciju dru{tvenih odnosa i institucija omogu}iti dobar (bolji) `ivot i o~ove~avanje ~oveka . Kompleksnost poslovnog morala vidljiva je i u saznanju da je on odre|en (u direktnoj zavisnosti) kako op{tim stepenom razvoja produkcionih snaga, produkcionih odnosa u dru{tvu, tako i fizi~kim i psihi~kim svojstvima , duhovnim vrednostima u~esnika u procesu rada. Slo`enost poslovnog morala ogleda se tako|e u velikom broju faktora koji aktivno deluju na li~nost ~oveka u procesu rada, a koji se nalazi u njemu samome, u radnoj sredini i izvan radne sredine. Zbog toga je potreban interdisciplinaran pristup-etika, sociologija morala, sociologija rada, psihologija, antropologija i dr. Koliko god da je istra`ivanje poslovnog morala "iz ugla" svake od ovih pojedina~nih disciplina korisno ono je ipak nedovoljno, jer poslovni moral je izuzetno slo`ena dru{tveno-duhovna pojava da bi je i jedna od najbrojnijih disciplina mogla sama i u potpunosti teorijski zasnovati. Mada u po~etnoj fazi istra`ivanja intradisciplinami pristup mo`e biti neophodan, on se ipak u slede}im fazama iskazuje kao suvi{e uzak. Interdisciplinarnost se ovde name}e kao imperativ svekolikog sagledavanja slo`ene dru{tveno-duhovne pojave.

6.3. POJAM POSLOVNOG MORALA Pitanju pojmovnog odre|enja poslovnog morala kod nas nije poklonjena dovoljna pa`nja, ~ak bismo s pravom mogli re}i da se to pitanje neopravdano zapostavlja u odnosu na samu dru{tvenu pojavu u teorijskom i empirijskom pristupu prou~avanju. Pri definisanju pojma
85

POSLOVNA ETIKA

poslovnog morala moramo se pridr`avati metodolo{kih zahteva u pogledu pravilnog nau~nog mi{ljenja - da bude predmetno, nau~no osnovano, logi~no, kriti~no, postepeno, konzistentno i koherentno, prodorno, realisti~no, kompleksno i sistemati~no, jer }emo na taj na~in stvoriti realnu mogu}nost da do|emo do nau~ne istine. Ograni~enost dometa svakog definisanja pojava u dru{tvenim naukama ne sme nas pokolebati u te`nji ka saznavanju pojma, jer i relativno ograni~ena bolja je nego nikakva definicija. Naravno da bez pojmovnog odre|enja pojave nije mogu}a nau~na validnost i sistemati~nost u nau~nom sagledavanju novog, niti u sagledavanju i vrednovanju postoje}eg. Mo`emo se slo`iti sa ube|enjima da je veoma te{ko definisati poslovni moral zbog njegove izuzetne kompleksnosti i dijalekti~ke isprepletenosti mnogih ~inilaca kao i da je poslovni moral du{tvena pojava koja je u zavisnosti od dru{tvenih i ekonomskih uslova poslovanja, proizvodnje, a koja se iskazuje kroz stavove, motive, zadovoljstva. Izra`ena je sklonost opredeljivanja za nabrajanje raznovrsnih ~inilaca, koja dodu{e nisu neta~na, mada su ponekad nedosledna, nego za studiozniju razradu zna~ajnijih od njih tako da u najbla`oj formi s pravom mo`emo re}i da se u ovim stavovima o poslovnom moralu ose}a i duh normativnog u razmatranju stvarnog kao {to je evidentan i nedostatak kvalitativne analize i sistemati~nosti u pojmovnom odre|ivanju slo`ene pojave, studiozne razrade ovog te{kog pitanja ne samo sociolo{ke nego i psiholo{ke, ekonomske, filozofske misli. U pojmovnom odre|ivanju poslovnog morala ispoljavaju se i druge nedoslednosti. Naime, ~esto se zapostavlja duhovna dimenzija poslovnog morala kao i pitanje odgovornosti uop{te i moralne odgovornosti posebno. Uglavnom se izra`ava odnos prema radu u radnoj grupi, preduze}u, a ~esto se zapostavlja izuzetno zna~ajna komponenta, koju mi akcentiramo, a to je zasnovanost moralnih normi na op{tem shvatanju o polo`aju i zna~aju poslovanja u dru{tvu. Evidentne su i nedoslednosti zbog nepridr`avanja logi~kih pravila definisanja, pa su odre| enja uglavnom nedovoljno sveobuhvatna, jer na nekompleksan na~in odreduju slo`enu pojavu, a to zna~i da su i neekvi-valentne, nesrazmerne, odnosno preuske. Pojmovno odre|enje poslovnog morala mora obuhvatiti pojavu u svoj {irini dru{tveno-ekonomskog konteksta i uvek i
86

Poslovni moral

pre svega mora kao polaznu osnovu imati stvarni polo`aj i mogu}nosti pojedinca u dru{tvu. Poslovni moral je slo`ena dru{tvena pojava zbog velikog dijapazona dru{tvenih ~inilaca koji mu daju obele`je dru{tvene pojave kao i zbog mno{tva interakcija u kojima se dru{tveni ~inioci pro`imaju, podudaraju, prepli}u, suprotstavljaju. Poslovni moral je i slo`ena duhovna pojava zbog velikog broja psihi~kih ~inilaca koji sna`no deluju na li~nost ~oveka, na njegovu duhovnu ravnote`u, psihi~ki mir i to u tolikoj meri da izvesni autori nazivaju poslovni moral samo duhovnom, a drugi opet samo dru{tvenom pojavom. Zbog zna~ajnog uticaja dru{tva na poslovni moral i njegovih sociopsiholo{kih kvaliteta smatramo da je poslovni moral pre svega dru{tvena, ali i bitno duhovna pojava izuzetno slo`enog tipa.2 Poslovni moral defini{emo uslovno sveobuhvatnom definicijom na slede}i na~in: poslovni moral je slo`ena dru{tveno-duhovna pojava i proces koja zavisi od dru{tvenoekonomskih i tehni~ko-tehnolo{kih odnosa i uslova procesa poslovanja odnosnog dru{tva, a koju ~ini skup moralnih normi o odnosu i odgovornostima u~esnika u procesu poslovanja prema poslovnim vrednostima, prema radu i sredstvima rada, prema vr{iocima drugih delatnosti i koje se (poslovno - moralne norme) zasnivaju na op{teprihva}enom shvatanju o vrednosti i ulozi rada. ^ine ga slede}e dimenzije: a) karakter pojave-slo`enost, dru{tvenost, duhovnost; b) dru{tvena i ekonomska uslovljenost, tehni~kotehnolo{ki odnosi, uslovi poslovanja uop{te; c) vrednost i uloga poslovanja (rada); d) odnos prema radu; e) odgovornost; f) odnos prema vr{iocima drugih delatnosti i prema sredstvima rada; g) moralna norma, moralni ~in, moralni sud i moralna sankcija. Nije validno zapostaviti niti jednu dimenziju poslovnog morala, jer bismo time bitno osiroma{ili njegovu su{tinu, mada svaka dimenzija ima posebnu istaknutost. Intenzitet
O pojmovnom odre|enju poslovnog (radnog) morala i nekim problemima odgovornosti u dru{tvu videti rad: Savo Trifunovi} (1986), O radnom moralu danas, "Revija rada", br. 177., str. 23-30.
2

87

POSLOVNA ETIKA

izra`enosti odredenih dimenzija u zavisnosti je od subjektivnog faktora, a drugih opet u ve}oj uslovljenosti objektivnim okolnostima-tehnolo{kim, ekonomskim, politi~kim. Koja }e od zavisnih varijabli imati ve}i intenzitet zavisi od kvalitativne analize svakog od pojedina~nih slu~ajeva. Svaka od dimenzija poslovnog morala u posrednom je ili neposrednom odnosu sa dru{tvenim odnosima. Npr. stav u~esnika u procesu poslovanja prema ekonomskim motivatorima, grupi, poslu kao takvom itd. zavisi i od polo`aja, uloge, zna~aja koji on ima u poslovnom procesu. Poslovni moral je u zavisnosti od konstelacije celokupnosti dru{tvenih odnosa u oblasti poslovanja, od karaktera dru{tvenih i ekonomskih odnosa ~iji su najbitniji odnosi u oblasti poslovanja koji de facto obele`avaju karakter datog dru{tva. Tehni~ko-tehnolo{ki odnosi su odnosi u oblasti proizvodnje vrednosti i u mnogome zavisni od materijalno-tehni~ke osnove rada (mehani~ke ma{ine i alati, automatizovane ma{ine, kibernetske ma{ine). Nivo razvijenosti materijalnih proizvodnih snaga (uslovi proizvodnje), tehni~ko-tehnolo{ki odnosi u ~ijem se okviru vr{i proizvo|enje vrednosti bitan su uslov i uzrok za pojavu poslovnog morala odre|enog nivoa u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Ukazivanje na uzro~no-posledi~ne veze, odnosno njihovo otkrivanje, nepojmljivo je bez jasnog i razgovetnog pojmovnog odre|enja koje mo`e zadovoljiti sve kriterijume teorijskog pristupa, a na osnovu koga je onda mogu}e vr{iti empirijska istra`ivanja. U na{em odre|enju poslovnog morala akcentiramo pojam odgovornosti koji se postavlja kao klju~ni pojam u funkcionisanju i funkciji poslovnog morala. Odgovornost prema sebi, prema drugim u~esnicima u radu, prema drugim ljudima, odgovornost za stvar, za postupak, za vladanje. Jer, na{e dru{tvo, pre svega, treba postajati moralno i odgovorno dru{tvo u kome se ostvaruju uslovi da se ljudi pona{aju po normama morala, odgovorno, poslovno i to kako u procesu poslovanja, tako i {ire, u dru{tvenim odnosima uop{te.

88

Poslovni moral

6.4. NORME POSLOVNOG MORALA Norme poslovnog morala trebaju apriori da afirmi{u poverenje i uva`avanje interesa drugih u~esnika u poslovnom procesu, jednake {anse, antimonopolsko i inovativno pona{anje, ljubav prema drugom ~oveku i razumevanje u~esnika u poslovnom procesu kao ~oveka u me|usobnim odnosima, ljubav prema radu, odnos po{tovanja, plemenitosti, punog uva`avanja, a protiv mr`nje i egoizma. K tome jo{ i solidarnost prema ~oveku, slobodu kao vrednost bez koje nema preduzetni~ke inicijative, sre}e ~ovekove niti dobrog `ivota (sloboda se ne mo`e nametati ~oveku ve} on sam mora osetiti da je slobodan!), poslovanje kao aktivnost kojom ~ovek obezbe|uje ne samo svoju materijalnu egzistenciju nego se ostvaruje kao celovita li~nost, stvarala~ko ljudsko bi}e. Nabrojane i ~itav niz drugih vrednosti nisu "date" ve} "zadate" na{em dru{tvu. Jedna od osnovnih poslovno-moralnih normi je ~ove~nost. To je moralu inherentna uloga. ^ove~nost je moralna i poslovno-moralna norma koja je neprestano iznad ~oveka (da ne ~inimo ono {to ne bismo `eleli da drugi ~ine nama) i {to je stanje u kome se ~ovek nalazi te`e, to on vi{e `eli da je prisvoji i da je ona odlika drugih ljudi, jer "~ovek zaista ni~eg nije `edan kao svoje i tu|e ~ove~nosti. To je jedina stvarna vrednost u ljudskom `ivotu, jedina koja se uvek i sve vi{e `eli {to je vi{e nema"3 Ko se zala`e za ~ove~nost mora i sam biti ~ove~an, a to je mogu}e ako druge priznaje za ljudski jednake sebi i drugi njega priznaju za ravnog sebi. Celokupno pona{anje ~oveka u procesu poslovanja valja da je ~ove~no, humano. ^ove~an ~ovek ceni rad, svoje saradnike. Vidi u njima ljude, a ne stvari ili marionete. Naro~ito po{tuje poslovno visokomoralne ljude, jer su mu drugi ljudi najvi{i cilj, a ne sredstvo za ostvarenje cilja. Istinoljubiv je, radan, ~estit, hrabar. Radinost je jedna od poslovno moralnih normi ~ijim ispunjavanjem u~esnik u procesu poslovanja iskazuje spremnost da daje svoj doprinos radnoj grupi. Pona{anje po ovoj normi je znak da je kod u~esnika u procesu poslovanja
Radomir Luki} (1982), Sociologija morala, Nau~na knjiga, Beograd, str. 510.
3

89

POSLOVNA ETIKA

otpo~eo proces razvijanja potrebe za radom, koji odgovara njihovim kvalifikacijama i mogu}nostima, kao njihove unutra{nje potrebe. Radan ~ovek samopregornim radom, save{}u i marljivo{}u na radu iskazuje se kao ~ovek, doprinosi vi{em `ivotnom standardu, vi{em kvalitetu `ivota, materijalnom blagostanju. On je po{ten, pravedan, ~ove~an. U radu je spreman i na najve}e `rtve. Po{tenje se temelji na iskrenosti. Po{ten u~esnik u procesu poslovanja je po{ten prema svim ljudima s kojima stupa u kontakt i {ire, ali je po{ten i prema sredstvima rada, svojini. Najvi{e mrzi: la`, lopovluk, nepo{tenje, devijacije, lakta{enje, spletkarenje, ulizivanje, neprimereno potkazivanje, {arlatanstvo, podmuklost, bolesnu ambicioznost, karije-rizam, pohlepu. Pravi~nost se zasniva na principijelnosti, solidarnosti, favorizo-vanju istine. Pravedan ~ovek je hrabar i odgovoran. On se zala`e da se svakom ~oveku da ono {to mu po pravdi i pripada, {to je pravedno zara|eno da se pravedno i nagradi da bi konkretan doprinos poslovanju bio najva`niji parametar vrednovanja rada. Da se po~inioci nepravednih dela pravedno, po pravnim i moralnim zakonima, kazne, a da se nevin ~ovek ne {ikanira, ne ka`njava. Smisao pravednosti ogleda se ne samo u ne~injenju zla koliko u ~injenju dobra bez pomisli na bilo kakvu materijalnu nadoknadu. Kolegijalnost je norma poslovnog morala koja je od bitnog zna~aja za ~ovekov odnos prema radu, produktivnost, me|uljudske odnose. Ona zna~i po{tovanje svog kolege, pomaganje u nevolji, altruizam, a naro~ito je zna~ajno ako je istom merom uzvra}eno. Tad dolazi do jo{ ve}e afirmacije moralne li~nosti, moralnosti, po`rtvovanja, ali i skromnosti, po{tenja. Prave kolege su protiv la`ne kolegijalnosti. Za poslovno - moralnu ogovornost u na{em dru{tvu jo{ uvek je problemati~na, naro~ito, nedovoljna obrazovanost i neznanje radnika. "Neobrazovan ~ovek, a osobito na{, je sklon da smatra da sve zna i da sve mo`e, pogotovo ako ima vlast da ne{to re{ava. On je vi{e-manje ube|en da s vla{}u ide i sposobnost i znanje". 4 Moralna kritika javnim moralnim su|enjem, ako je dobronamerna, konstruktivna, podsti~e poslovno-moralnu
Radomir Luki} (1973), Sociolo{ki vidovi odgovornosti u radnim organizacijama, u Zborniku Sociologija rada, (u redakciji I. Stanoj~i}a i P. Radenovi}a), Slu`beni list SFRJ, Beograd, str. 459.
4

90

Poslovni moral

odgovornost. Vi{a poslovno-moralna odgovornost ima za posledicu ve}u produk-tivnost rada, ja~anje odnosa me| usobnog po{tovanja i poverenja, ljubav prema radu.

91

POSLOVNA ETIKA

LITERATURA
[1] Luki}, Radomir (1982): Sociologija morala, Nau~na knjiga, Beograd. [2] Weber, Max (1968): Protestantska etika i duh kapitalizma , "Veselin Masle{a", Sarajevo. [3] Larmer A. Robert (1996): Ethics in the Work place - Selected Readings in Business Ethics, Western Publishing Company, Minneapolis / St. Paul. [4] Stojanov, Mladen (1995): Neke kontraverze savremenog dru{tva i sveta rada, Zbornik Savremene dru{tvene promene i sociologija rada, Institut za kvalitet radne i `ivotne sredine "1. maj", Ni{, str. 15 - 21. [5] Trifunovi}, Savo (1996): Radni moral, MFK, Kraljevo. [6] Trifunovi}, Savo (2003): Poslovni moral i menad`ment, Zbornik nau~no-stru~nog skupa "Menad`ment u industriji", Kru{evac, jun 2003.,str. 163 - 168.

INTERNET LINKOVI
Society for Business Ethics http://www.societyforbusinessethics.org / Ethics Officers Association www.eoa.org Institute of Business Ethics http://www.ibe.org.uk/ International Business Ethics Institute http://www.business-ethics.org/

92