POSLOVNA ETIKA

10. NEKI PROBLEMI I PERSPEKTIVE RAZVOJA POSLOVNE ETIKE

10.1. NEKI PROBLEMI POSLOVNE ETIKE Budu}i da je slobodnopreduzetni~ki sistem kod nas jo{ u povoju (u fazi otvorenog tr`i{ta), u povoju je i poslovna etika koja "ide uz" takvu ekonomiju. 1 Zbog toga, valja nam sagledati neke od problema, nedoumica, zahteva koji su imanentni poslovanju i poslovnoj etici u zemljama koje ve} imaju takav sistem i koje nisu imale "iskustvo socijalizma". Neke od tendencija ve} danas su prisutne i kod nas. Timski rad, produktivnost, homogenost radnih grupa, li~ni moralni kvaliteti mogli su do}i do izra`aja u vremenima relativno stabilnog privrednog rasta, skoro do`ivotnog zaposlenja u jednom preduze}u (rad na neodre|eno vreme), sa istim ljudima, na istom radnom mestu, sa stalnom platom i mogu}no{}u usavr{avanja i napredovanja.2 Samopregoran, savestan rad, pristojna plata, re{avanje stambenog pitanja, stru~no usavr{avanje o tro{ku preduze}a, razli~ite nagrade, "relativno blagonaklono" zakonodavstvo, bili su dovoljni motivatori i za poslovno - eti~ko pona{anje. Radnici su mogli da se identifikuju sa preduze}em i njegovim vrednostima. Da se aktivno uklju~e u re{avanje problema jer je to bilo i u njihovom interesu (do identifikacije radnika sa preduze}em - "moje preduze}e"). Naro~ito posle devedesetih godina, usled sve {ire primene automatizacije i roboti-zacije u poslovanju, dolazi do sve ve}e depersonalizacije rada. Privredna recesija "proizvodi" sve ve}u ekonomsku i socijalnu nesigurnost - do turbulencija. Uticaj konkurencije sve je izra`eniji i sve vi{e je me| unarodnog, globalnog karaktera. Sve vi{e je izra`ena
Videti op{irnije: Trifunovi}, Savo (2003): Poslovni moral i menad`ment, Zbornik nau~no - stru~nog skupa "Menad`ment u industriji", Kru{evac, jun 2003., str. 163 - 168. 2 Videti op{irnije: Trifunovi}, Savo (1986): O radnom moralu danas, Revija rada, br. 177., str. 23-30.
1

144

POSLOVNA ETIKA

fluktuacija radne snage koja je sve mobilnija, sve vi{e internacionalna i sve "suvi{nija". Nestaje iluzija o do`ivotnom zaposlenju, a i ono koje se ima postaje sve nesigurnije. Obrazovni sistemi uglavnom sve manje edukuju i za moralne vrednosti. Socijalne razlike, razlike u platama sve su ve}e. Permanentna reedukacija, do`ivotno obrazovanje menad`era, preduzetnika, radnika postaje prvorazredna potreba. U tom kontekstu danas je i predmetno (tematsko) te`i{te poslovne etike pomereno sa institucionalne odgovornosti na moralne sposobnosti pojedinca. Laura L. Ne{ iznosi indikativan spisak eti~kih nedoumica, dilema s kojima se menad`eri i danas sre}u. Te moralne dileme su: - "pohlepa"; - prikrivanje i neta~no prikazivanje stanja u izve{tajima i prilikom kontrolnih postupaka; - tvrdnje koje navode na pogre{ne zaklju~ke o kvalitetu proizvoda i usluga; - izbegavanje odr`avanja date re~i ili varanje u pogledu dogovorenih uslova i rokova; - usvajanje poslovne politike koja }e najverovatnije druge dovesti u situaciju da moraju da la`u da bi se zavr{io posao; - preterana uverenost u sopstveni sud na rizik korporacijskog entiteta; - nedovoljna lojalnost prema kompaniji ~im do|u te{ka vremena; - lo{ kvalitet; - poni`avanje ljudi na radnom mestu ili putem reklamnih stereotipa; - slepo pokoravanje autoritetu bez obzira na to koliko je neeti~an ili nepo{ten; - uzdizanje samog sebe iznad obaveza korporacije (sukob interesa); - favorizovanje; - dogovaranje cena; - `rtvovanje bespomo}nih i nevinih da bi se postigli odre|eni ciljevi; - potiskivanje osnovnih prava: slobode govora, izbora i li~nih odnosa; - propu{tanje da se uka`e na neeti~ne postupke; - zanemarivanje porodice ili li~nih potreba; - dono{enje odluka o proizvodu ~ija primena mo`e ugroziti sigurnost drugih;
145

Neki problemi i perspektive razvoja poslovne etike

nevra}anje uzetog iz okru`enja, iz sredstava zaposlenih ili korporacije; - svesno preuveli~avanje prednosti nekog plana da bi se dobila potrebna podr{ka; - propu{tanje bavljenja potencijalnim problemima netrpelji-vosti, mu{ko - `enskih odnosa ili rasizma; - dodvoravanje ljudima koji se nalaze vi{e na hijerarhijskoj lestvici, umesto savesnog obavljanja posla; - uspinjanje korporacijskom lestvicom gaze}i druge; - unapre|ivanje destruktivnog nametljivca koji opravdava svoje gre{ke pre nego {to one isplivaju na povr{inu; - propu{tanje saradnje sa drugim delovima kompanije - neprijateljski mentalitet; - laganje zaposlenih davanjem nepotpunih informacija, navodno zbog poslovanja; - sklapanje saveza sa sumnjivim partnerima ~ak i kad je posredi dobar razlog; - odbijanje prihvatanja odgovornosti za {kodljivu praksu - namernu ili nenamernu; - vre|anje korporacijskih razmetljivaca koji tra}e i vreme i novac ili prihvatanje njihovih postupaka; - korumpiranje javnog politi~kog procesa zakonskim sredstvima. Meni je najzanimljivija du`ina ovog spiska. To nisu retki problemi koji se doga|aju jednom u karijeri - to su poznate dileme."3 Poslovanje je jedna od dru{tvenih aktivnosti. Ono je proizvodna i uslu`na aktivnost preko koje se zadovoljavaju mnoge dru{tvene potrebe. Kao integralni deo dru{tva, poslovanje "podle`e" pravilima dru{tvenog, eti~kog pona{anja. Ipak, poslovanje ima specifi~nosti koje su nu`na karakteristika poslovnih delatnosti i koje, zbog svojih specifi~nosti, "proizvode" i karakteristi~ne rezone u moralnom vrednovanju, zaklju~ivanju, pona{anju. Mo`e li i treba li poslovanje da ima "svoj" moral? Ako treba, sme li se on i u kojoj meri razlikovati od op{tedru{tvenog morala? Da li je mit o amoralnom poslovanju ipak samo mit ili, i danas, Laura L. Ne{: Otkud sad poslovna etika?, u zborniku Poslovna etika, (2001), Prire|iva~i D`on Dramond i Bil Bein, Clio, Beograd, str. 27 - 28.
3

146

POSLOVNA ETIKA

realnost? Odgovori su suvi{e kompleksni i zahtavaju preciznu elaboraciju bez pretenzija na svekolikost. ^ini se da je realnost poslovanja krcata nemoralom sa aspekta dru{tvene etike i dru{tvenog naloga datog poslovanju. ^ini se, tako|e, da je poslovanje krcato moralnim pona{anjem, sa aspekta poslovnih naloga koje poslovanje izdaje samo sebi. I opet pitanje dometa i ciljeva poslovne etike kao dela op{te etike, odnosno njene namere da bude samosvojna etika bez mnogo obzira prema op{toj etici. Osam je elemenata (naloga) socijalne odgovornosti poslovanja kako ih je izlo`io Milton Fridman (u ~lanku New York Timesu): - poslovanje treba da je po{teno; - da nema obmane u me|uljudskim odnosima; - da po{tuje konvencije o po{tenoj konkurenciji; - da po{tuje zakone; - da po{tuje ugovore; - da po{tuje prava zaposlenih i investitora; - da te`i zadovoljenju klijenta u najve}oj mogu}oj meri; - da to uvek ~ini na na~in koji ostavlja slobodan izbor za pojedinca koji u~estvuje u procesu poslovanja. Ipak, otpori nalozima socijalne odgovornosti, te`nja da se istrgne "ispod kape" op{teg morala, sve su prisutniji. A takvi otpori, pona{anja, nastoje se opravdati specifi~nostima poslovanja kojem (poslovanju) mnoge od normi op{tedru{tvene moralnosti zapravo predstavljaju ko~nicu i ograni~enja da bi bilo "uspe{na ma{ina za pravljenje proizvoda, novca i profita". Specifi~nost poslovanja u poslovnom moralnom ogledalu mogli bismo opisati navo|enjem slede}ih karakteristi~nih stavova: - Da li se pona{amo eti~no ili neeti~no, to nije pitanje za poslovne ljude. Mi se samo bavimo poslovanjem. I po{tujemo pravila i "pravila" poslovanja. Jedno su eti~ki principi i eti~ki ideali dru{tva, a ne{to sasvim drugo su poslovni principi.4
"Jedna firma koja proizvodi poznatu te~nost za ispiranje usta, optu`ena je da koristi jeftini alkohol, koji bi mogao {tetiti zdravlju ljudi. Visoki rukovodilac kompanije je, po zavr{etku svedo~enja u Va{ingtonu, izjavio: "Nismo mi prekr{ili zakon. Mi radimo u
4

147

Neki problemi i perspektive razvoja poslovne etike

"Nikad ne lagati koriste}i re~i" ve} smi{ljati i praktikovati strategiju obmane i prevare; verbalno uvek biti moralan. Stvarno budi moralan koliko te volja, ali samo kad nisi u poslovanju.. To je tvoj individualni problem "za popodne". Govoriti istinu, ali nikad "celu istinu". Poslovanje ne donosi zakone. [pijuna`a je dozvoljena.5 Namerno prikrivaj ~injenice; preteruj ako treba; namerno se pogre{no predstavi - ako je u tvoju korist. "Neistina prestaje da bude neistina kada sve strane shvate da se ne o~ekuje da se ka`e istina". Poslovanje je igra. Pona{aj se kao igra~. Blefiraj, ako treba - a ~esto, da bi se opstalo u poslovanju, treba. Igraj na pobedu.6

izuzetno konkurentnom okru`enju. Ako ho}emo i dalje da radimo, moramo tragati za profitom gde god zakon dopu{ta. Ne pravimo mi zakone. Mi ih po{tujemo. Za{to bismo onda trpeli ove razgovore o etici u maniru "ve}i katolik od pape" ! To je ~isto licemerje. Ne bavimo se mi poslovanjem da bismo promovisali etiku. Pobogu, pa pogledajte samo kompanije koje se bave proizvodnjom cigareta ! Ako oni koji su pravili zakone nisu u njih ugradili etiku, ne mo`ete o~ekivati od poslovnih ljudi da popune tu prazninu. Iznenadno okretanje poslovnih ljudi hri{}anskoj etici proizvelo bi najve}e ekonomske poreme}aje u istoriji. Napominjemo i to da tu`ilac, ovoga puta, nije uspeo da doka`e njegovu krivicu." (Albert Z. Kar: Da li je blefiranje u poslovanju eti~no ?, u Zborniku Poslovna etika, (2001), Clio, Beograd, str. 50.) 5 U poslovanju su postale uobi~ajene sve vrste {pijuna`e - to je kao kad ~ovek popije pi}e za vreme prohibicije - ona se ne smatra grehom. [tavi{e, kada govorimo o {pijuna`i, ne postoji nikakva prohibicija, zakon je u toj oblasti veoma tolerantan. Nije ve}a sramota kad se u poslovanju koriste tajni agenti, nego kad to radi dr`ava. Ne zaboravite da postoji bar jedna veoma velika korporacija - njene akcije se mogu kupiti preko brokera - koja zara| uje milione pru`aju}i usluge kontra{pijuna`e industrijskim firmama. [pijuna`a u poslovanju nije eti~ko pitanje, to je ustanovljena tehnika konkurencije u poslovanju". (Albert Z. Kar, op. cit. str. 48) 6 ^esto sretnete uspe{nog poslovnog ~oveka koji je, eto, zaboravio male ili velike prevare koje je koristio na svom putu ka bogatstvu. "Bog mi je dao moj novac", rekao je jednom, pobo`no, stari D`on D. Rokfeler, u jednoj {koli. Danas bi se retko na{ao bogata{ koji bi rizikovao da ga grohotom ismeju zbog ovakve izjave". (Albert Z. 148

POSLOVNA ETIKA

Zdravorazumske eti~ke vrednosti (~estitost, po{tenje, pove-renje, iskrenost, uslu`nost, po{tovanje drugih, dr`anje obe}a-nja) na tr`i{tu dobre su "prema meni", ali ne i "od mene". - Na slobodnom tr`i{tu na kom poslovanje zara|uje i "pravi novac" vlada ve~na nekontrolisana pohlepa i vu~ji moral, a protiv vukova te{ko je boriti se "jagnje}im argumentima". Beskrupuloznost, sklonost ka obmani i prevari, dvoli~nost neki su od elemenata makijavelizma u pona{anju u tr`i{noj utakmici. Sva su sredstva moralna ako vode mom cilju. - Mito, korupcija, kad ih ve} drugi praktikuju, za{to ne i ja?! Te{ko je sedeti pod kru{kom, a ne jesti kru{ke. - Ne raspravljaj i ne izja{njavaj se o neeti~nim radnjama, prevarama, name{taljkama. ]utnja je bolja, a i ne ugro`ava fleksibilnost menad`menta i poslovanja. Takva, samo ukratko nazna~ena "poslovna moralna ideologija", dovodi do pada autoriteta moralnih standarda, proizvodi neka karakteristi~na pona{anja, sa svim negativnim posledicama po dru{tvene vrednosti i poslovnu etiku. Erozija poverenja, sve manja lojalnost preduze}u, skandali, moralna }utnja, moralna amnezija (tj. pove}anje karikaturalnosti menad`menta), danas su neke od klju~nih karakteristika organizacionog pona{anja i poslovnog `ivota. Tako|e i sve ve}a ozloje|enost, nepoverenje, nezadovoljstvo, borba za opstanak i pre`ivljavanje, akcentiranje kratkoro~nih zarada, ravnodu{nost prema drugim ljudima, etika "na prvom mestu ja i samo ja". Zbog toga, mo`emo s pravom podr`ati stav: "Vreme je da se napravi nova pogodba za kapitalizam koja priznaje da se voljna razmena, zdravlje pojedinca i dru{tva i saradnja velikih grupa ljudi zasnivaju na ne~emu {to je ve}e od li~nog interesa. Sve dok se ne uzdignu iznad pozivanja na li~ni interes, va`e}i okviri za postavljanje ciljeva i drugi motivacioni okviri za re{avanje problema predstavlja}e uzrok moralnog i finansijskog neuspeha kompanija". 7 -

Kar, op. cit. str. 56.). 7 Laura L. Ne{, op. cit. str. 36. 149

Neki problemi i perspektive razvoja poslovne etike

10.2. PERSPEKTIVE RAZVOJA POSLOVNE ETIKE Poslovna etika je eti~ki proces. Ona se menja, ali ne prolazi. Kao i ~ovek i njegov rad. Ona je i eti~ka svest, eti~ka pravila. U njenom sredi{tu je poslovanje, a to treba da zna~i ~ovek. Potreba za poslovnom etikom danas je ve}a nego ikad. Naro~ito posle istorijskog pada socijalizma i njegove smene, nastala je etika slobodnog tr`i{ta kao "kontrolisana pohlepa". Socijalizam je si{ao sa istorijske scene. Sa njim i pozitivne vrednosti koje je imao. Svet je danas kapitalisti~ki - u razli~itim fazama razvoja - od tranzicione faze do informati~ke faze. Novi kapitalizam, 8 svetski kapitalizam treba da postane valjano dru{tvo. Da bude dobro dru{tvo. To nije samo teorijski sled doga|aja. To mora postajati realnost. Da bi novi (i jedini) poredak bio dobar i valjan, on se mora humanizirati. On mora integrisati sve pozitivne vrednosti socijalizma , koje su bile njegove prednosti, kako bi maksimizirao ogromne radne, voljne i moralne energije. Danas je to jedini strate{ki pravac daljeg razvoja i daljih promena koje moraju da zna~e materijalni, duhovni i moralni progres kao uporedni proces. A to nije lako. ^ini se da su promena svesti i razumevanje su{tine promena najve}i problem.9 Poslovanje (biznis) i poslovna etika imaju u tom procesu naro~iti zna~aj. Na njima je posebna odgovornost. Zbog izvr{enih globalnih promena, dostignutog civilizacijskog stepena razvoja, silnog razvoja materijalnih produkcionih snaga (do automatizovanih, robotizovanih i kibernetski integrisanih proizvodnih sistema), danas se mora mnogo mudrije i sofisticiranije pristupati poslovnoj etici, etosu kompanija, etici menad`era. Naravno, i zbog konstitucije li~nosti svakog ~oveka da mo`e da pogre{i (svesno ili nenamerno), zbog nedovoljne spremnosti i odlu~nosti da odoli izazovima novca i mo}i. Preduze}a }e njihov li~ni interes, koji je do sada a priori uvek bio u prednosti, morati usmeriti ka poslovno O brevermaniji videti op{irnije kod: Milo{evi}, Bo`o (2004): Ume}e rada prilozi sociologiji rada, (drugo pro{ireno izdanje), Prometej i Specijalisti~ke akademske studije, Novi Sad, str. 149 179. 9 Videti op{irnije: Trifunovi}, Savo (2003), "Koncept Corporate Identity kao faktor poslovanja", Zbornik nau~no - stru~nog skupa "Menad`ment u industriji, Kru{evac, jun 2003., str. 199 - 202.
8

150

POSLOVNA ETIKA

eti~kim vrednostima svakog zaposlenog i op{tim eti~kim vrednostima dru{tva. Mora}e, kako to slikovito naziva Laura L. Ne{, uvoditi "sporazumnu poslovnu etiku". Poslovanje }e morati sve vi{e biti usmereno ka svrhama kao poslovnim vrednostima, a ne samo ka poslovnim ciljevima koji se mogu u kvartalnim, godi{njim izve{tajima kvantificirati. Naravno, ne mo`e se eti~nost kvantificirati.10 Ipak, i mi smatramo da }e dalje nastojanje da se posluje, a ne uzima u obzir eti~ka svrhovitost poslovanja, odista biti kao nastojanje da se promeni guma na automobilu, a da se ne koristi dizalica. "Ne postoji nikakva garancija da se eti~nost isplati. Ali, ne postoji ni garancija da se neeti~nost isplati"11 "Moralna klima" na radu, moralni govor (a ne moralna }utnja) mora}e dobiti puno "pravo gra|anstva u godi{njim izve{tajima o poslovanju preduze}a. 12 Tek pro{ireni koncept poslovne moralnosti mo`e jasno eksplicirati naru{avanje psihi~kog i moralnog integriteta zaposlenih i doprinositi podizanju poslovne moralnosti, a to zna~i i poslovne aktivnosti. Dalje perspektive razvoja poslovne etike vidimo u dostizanju vi{eg stepena moralne kulture preduze}a (moralne korporacijske kulture)13 i o~uvanja moralne autonomije i identiteta svakog zaposlenog u {irokom
"Eti~nost mo`e direktno uve}ati profitabilnost firme (na primer, smanjiti tro{kove smanjuju}i broj kra|a od strane zaposlenih) ili, pak, smanjiti profitabilnost firme (na primer, pove}ati tro{kove zbog uvo|enja skupog sistema za kontrolu zaga|enja ili stvaranja bezbednijih uslova na radnim mestima). Eti~ke akcije mogu imati i manje direktne, ali nimalo manje stvarne efekte na konkurentnost firme. Na primer, odluka da se sa tr`i{ta povu~e neispravan proizvod...mo`e izazvati trenutne tro{kove, ali mo`e i doprineti ja~anju imid`a firme i njenoj profitabilnosti na dugoro~noj osnovi". ( Edvard V. Stid, Dan L. Vorel, D`in Garner Stid: Integrativni metod za razumevanje i sprovo|enje eti~nog pona{anja u poslovnim organizacijama, u Zborniku Poslovna etika, op., cit., str.84.) 11 Mark Pastin: Etika kao integrativna snaga u rukovo|enju, u Zborniku Poslovna etika, op. cit., str. 109. 12 O moralnoj }utnji i moralnom govoru videti op{irnije: Frederik B. Bird i D`ejms A. Volters: Izbegavanje rukovodilaca da koriste moralni govor, u citiranom Zborniku Poslovna etika, str 113 - 130. 13 Videti op{irnije: Trifunovi}, Savo (2004): "Neki aspekti primene holisti~kog koncepta u definisanju kulture rada ", IMK - 14 istra`ivanje i razvoj, br. 18 - 19, 1 - 2, str. 43 - 48.
10

151

Neki problemi i perspektive razvoja poslovne etike

kontekstu moralne kulture preduze}a(korporacije). "Hewlett - Packard , koji poseduje jednu od najja~ih kultura, koju nazivaju "kao {to to radi HP", ponosi se svojom filozofijom okrenutom ljudima... ili ...Visokomoralne kompanije na sve na~ine poku{avaju da izbegnu problem MNNNG (Meni Niko Ni{ta Ne Govori)... ili ...^ini se da one sve (visokomoralne kompanije) slede devetu zapovest Fle~era Biroma iz kompanije 3M: "Morate napraviti i razuman broj gre{aka". Neki ih ~ak i slave".14 Nije za o~ekivati da }e poslovna etika imati ve}i uticaj na poslovanje ukoliko ne do|e do ve}e etizacije npr. politi~kih, javnih institucija koje na (in)direktan na~in uti~u na poslovanje i eti~ko pona{anje preduze}a i zaposlenih. Stabilniji uslovi privre|ivanja tako|e }e imati pozitivan uticaj na ve}e praktikovanje moralnosti u poslovanju. Kako preduze}ima niko ne mo`e nametnuti poslovnu etiku, to je njihova odgovornost za eti~ko pona{anje i najve}a. Znamo: eti~ko pona{anje rukovodilaca (menad`era) sa aspekta individualnih faktora li~nosti i radne socijalizacije modelira se i najvi{e uti~e na ostale zaposlene. Ako se menad`eri pona{aju neeti~no, "epidemija" mo`e da po~ne. Zato poslovna etika mora po~eti od top menad`menta. Eti~ki kodeksi, eti~ki poverenici, eti~ka obuka sigurno }e biti od velike koristi. Znamo: lako je biti moralan i po{tovati poslovnoeti~ke standarde dokle god ste dovoljno jaki. Tako|e znamo: glavna imovina kompanija sve vi{e }e biti visoki eti~ki standardi u pona{anju zaposlenih, a gvozdena zavesa izme|u li~nosti menad`era i njegovog morala mora}e biti uklonjena. Laura L. Ne{ u tom smislu, ne bez razloga, ubedljivo isti~e da "dobro vo|enje poslovanja i sudbina kapitalizma zavise od svesnog odr`avanja kompleksne mre`e eti~kih vrednosti."15

LITERATURA
[1] Poslovne etika (2001): (priredili Bil Bein i D`on Dramond), Clio, Beograd; Majkl V. Hofman: [ta je neophodno za postizanje visoke moralnosti korporacije?, Zbornik Poslovna etika, op. cit., str. 70 71. 15 Laura L. Ne{, op. cit. str. 30.
14

152

POSLOVNA ETIKA [2] Richardson E. John, ed. (1997): Business Ethics 97 / 98, Duschkin / Mc Graw - Hill, Guilford, Conn. [3] Bebek, Borna , Kolumbi}, Antun (2000): Poslovna etika, Sinergija, Zagreb. [4] Di D`ord`, T. Ri~ard (2003): Poslovna etika, "Filip Vi{nji}", Beograd [5] Larmer A. Robert (1996): Ethics in the Work place - Selected Readings in Business Ethics, Western Publishing Company, Minneapolis / St. Paul.

INTERNET LINKOVI
Institute of Business Ethics http: // www. ibe. org. uk / Good Corporation www. goodcorporation. com Ethical Corporation Magazine www. ethicalcorp. com International Business Ethics Review http: // www. business - ethics. org / Ethical Trading Initiative www. ethicaltrade. org

153