KORICE

Dr Dragan Prlja Dr Mario Reljanovi Dr Zvonimir Ivanovi

INTERNET PRAVO
Izdava INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO BEOGRAD Recenzenti Dr Jovan iri Dr Miodrag Savovi Dr Katarina Damnjanovi

Urednik Dr Jovan iri Tira 300 ISBN 978-86-80059-83-9 www.comparativelaw.info

DR DRAGAN PRLJA DR MARIO RELJANOVI DR ZVONIMIR IVANOVI

INTERNET PRAVO

BEOGRAD 2012

SADRAJ
SADRAJ ....................................................................................................................................... 5 1. UVOD .......................................................................................................................................... 7 2. AUTORSKA PRAVA I INTELEKTUALNA SVOJINA U SAJBER PROSTORU ........... 8 2.1. O AUTORSKIM PRAVIMA I SAJBER PROSTORU......................................................... 9 2.1.1. Intelektualna svojina i autorsko pravo .......................................................................... 9 2.1.2. Autorsko pravo i autorskom pravu srodna prava ....................................................... 10 2.1.3. Nosioci autorskih i srodnih prava ............................................................................... 11 2.1.4. Sadraj autorskog prava ............................................................................................. 12 2.1.5. Autorska dela............................................................................................................... 15 2.1.6. Ogranienja autorskih prava ...................................................................................... 17 2.1.7. Krenje autorskih prava u sajber prostoru ................................................................. 19 2.1.8. Javni domen................................................................................................................. 20 2.1.9. Izazovi konceptu autorskih prava ................................................................................ 24 2.1.10. Licence otvorenog sadraja ...................................................................................... 27 2.1.11. Licence kreativne zajednice (Creative Commons Licenses) ..................................... 29 2.2. O MEUNARODNIM I NACIONALNIM PRAVILIMA ZATITE AUTORSKIH PRAVA U SAJBER PROSTORU .......................................................................................................... 33 2.2.1. ACTA - TRGOVINSKI SPORAZUM PROTIV FALSIFIKOVANJA ............................ 34 2.2.2. GRUPA KRIVINIH DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE U ZAKONODAVSTVU SRBIJE ............................................................................................................. 40 2.3. AUTORSKA DELA U SAJBER PROSTORU................................................................... 57 2.3.1. PISANA AUTORSKA DELA U SAJBER PROSTORU ................................................ 57 2.3.2. MUZIKA DELA U SAJBER PROSTORU ................................................................. 63 2.3.3. AUDIO-VIZUELNA DELA U SAJBER PROSTORU .................................................. 65 2.3.4. GOVORNA DELA U SAJBER PROSTORU................................................................ 69 2.3.5. OSTALA AUTORSKA DELA U SAJBER PROSTORU ............................................... 70 2.3.5.2. DELA ARHITEKTURE, PRIMENJENE UMETNOSTI, INDUSTRIJSKOG DIZAJNA U SAJBER PROSTORU ..................................................................................................................... 71 2.3.6. ZBIRKE AUTORSKIH DELA I PODATAKA U SAJBER PROSTORU ...................... 79 2.4. AUTORSKA PRAVA I INTERNET DOMENI ................................................................. 81

3. ZATITA ELEKTRONSKIH PODATAKA I PRAVO PRIVATNOSTI U SAJBER PROSTORU .............................................................................................................................................. 86 3.1. ZATITA ELEKTRONSKIH PODATAKA ...................................................................... 86 3.1.1. ZATITA PODATAKA U RAUNARSKIM SISTEMIMA I MREAMA ..................... 86 3.1.2. PRAVNI OKVIRI ZATITE ......................................................................................... 88 3.1.4 KONVENCIJA SAVETA EVROPE O ZATITI LICA O ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU PODATAKA I ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAAJA REPUBLIKE SRBIJE........................................................................................................ 90 3.2 PRAVO NA PRIVATNOST NA INTERNETU .................................................................. 95 3.2.1 PRIVATNOST I ZATITA LINIH PODATAKA ......................................................... 95 3.2.3 ISTRAIVANJE DELA VTK I PRIVATNOST LINOSTI ............................................ 99 4. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U SAJBER PROSTORU ........................................... 105 4.1. POJAM ELEKTRONSKOG POSLOVANJA .................................................................. 105 4.2. PRAVNA PITANJA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA.............................................. 107 4.3. PRAVNA REGULATIVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U SRBIJI .................... 108 4.3.1 ZAKON O ELEKTRONSKOM POTPISU .................................................................. 109 4.3.2 ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI.................................................................. 112 4.3.3 ZAKON ELEKTRONSKOM DOKUMENTU ............................................................. 115 5. VISOKOTEHNOLOKI KRIMINAL U SAJBER PROSTORU ..................................... 119 5.1 OSNOVNE NAPOMENE ................................................................................................. 119 5.2 KRIVINA DELA VTK ................................................................................................... 125 5.2.1 Pojmovi iz Krivinog zakonika vezani za dela VTK ................................................... 125 5.2.2 Klasifikacija krivinih dela VTK ................................................................................ 128 5.3 PROCESUIRANJE DELA VTK I ELEKTRONSKI DOKAZI ........................................ 140 5.3.1 PROCESNE ODREDNICE SADRANE U KONVENCIJI O VISOKOTEHNOLOKOM KRIMINALU SAVETA EVROPE ......................................................... 140 5.3.2 ELEKTRONSKI DOKAZI .......................................................................................... 143 6. ZAKLJUAK ........................................................................................................................ 150 7. LITERATURA ....................................................................................................................... 153

1. UVOD
ta je to to se moe nazvati internet pravom? Na ovo pitanje nema jednostavnog odgovora, ali je sigurno da pravne norme na meunarodnom i nacionalnom nivou moraju da obuhvate to vei broj novonastalih situacija i prue jasna pravila po kojima e se ponaati uesnici u sajber prostoru kako bi imali to vii nivo pravne zatite. Sajber prostor, kao virtualni prostor bez jasnih fizikih granicasvakodnevno stavlja na muke veliki broj pravnika irom planete. Njihov je zadatak da osmisle meunarodne konvencije i nacionalne propise koji e u to veoj meri moi da pomognu u reavanju mnogobrojnih konfliktnih situacija. Nedozvoljeni pristup raunarima i raunarskim sistemima, raunarske prevare, raunarske sabotae, irenje raunarskih virusa, kraa autorskih dela, preuzimanje virtuelnog indentiteta, preuzimanje kontrole nad tuim raunarima, izmena, brisanje ili unoenje netanih podataka u bazama podataka, prislukivanje, ometanje, i presretanje elektronskih komunikacija, virtuelni upadi u zatiene mree i bankarske sisteme, irenje pornogrfaskih sadraja, irenje rasne, verske, nacionalne mrnje virtuelnim putem, prodaje nelegalnih supstanci i drugih predmeta preko raunarskih mrea, upravljanje i kontrola nad sajber prostorom, bezbednost elektronskog potpisa i elektronskih ugovora, sukob nadlenosti kod sudskih postupaka, prikupljanje elektronskih dokaza u sudskim i drugim postupcima, i mnoga druga pitanja predstavljaju veliki izazov dananjice. Knjiga koja se nalazi pred vama rezultat je nastojanja da se itaocu ukae na najvei broj pravnih problema koji mogu nastati korienjem sajber prostora za komunikaciju, za protok podataka i informacija, kao i za prodaju roba i usluga. Nastojali smo da predstavimo do sada postignute rezultate u pravnom regulisanju sajber prostora i posebno pitanja vezanih za autorska prava, za zatitu podataka i privatnosti, elektronsko poslovanje, i visokotehnoloki kriminal. Istraivanje internet prava ve danas predstavlja izuzetno vanu oblast, a sigurno je da e pravno regulisanje ove oblasti biti jo i vanije u budunosti, pa ova knjiga moe da predstavlja poetni korak u upoznavanju sa velikim brojem razliitih problema koji nastaju u sajber prostoru, a kako se odraavaju na na svakodnevni ivot oni moraju da budu adekvatno pravno regulisani. Autori

2. AUTORSKA PRAVA I INTELEKTUALNA SVOJINA U SAJBER PROSTORU

Sajber prostor je trenutno najvei resurs informacija na svetu. On je iroko otvoren za postavljanje i preuzimanje informacija. Mnogi korisnici interneta usled nedovoljnog poznavanja prava smatraju da sve to je na internetu mogu koristiti na svaki nain koji poele tako da esto prelaze crvenu liniju i kre autorska prava. Mnogi su ak sasvim pogreno ubeeni da autorska prava nisu zatiena u sajber prostoru. Veliki broj korisnika interneta misli da ukoliko na samom delu u digitalnoj formi ne postoji zabeleka o kopirajtu, odnosno zatienom autorskom pravu to delo se moe koristiti slobodno, odnosno da ono nije zatieno autorskim pravom. Ovo su zablude koje korisnike interneta mogu skupo kotati, jer je svako autorsko delo na internetu zapravo zatieno autorskim pravom na osnovu Bernske konvencije o autorskim pravima i na osnovu nacionalnih zakona o autorskim pravima bez obzira da li je to na samom delu naznaeno ili nije. Naravno postoji i veliki broj autorskih dela u sajber prostoru koja su u javnom domenu, odnosno ije slobodno korienje je svima dozvoljeno, ali to mora biti na samom autorskom delu izriito naznaeno. Autori se mogu odrei nekih svojih autorskih prava u korist korisnika u sajber prostoru, ali i to mora takoe biti izriito naznaeno. Postoje i autorska dela kojima su zbog protoka vremena istekla imovinska ovlaenja autorskog prava. Ta autorska dela su takoe postala javno dobro, odnosno prela u javni domen. Da li korisnici interneta smeju da kopiraju autorska dela i alju ih drugim korisnicima internet bez znanja autora? ta je to "fer upotreba" autorskog dela? Kakvi sve oblici odgovornosti postoje i koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi pojedinac, ili pravno lice odgovaralo za krenje autorskih prava? Ova i mnoga druga pitanja predstavljaju danas, a predstavljae i u budunosti pitanja od izuzetnog znaaja. Razvoj informacionih tehnologija i interneta prouzrokovao je poveanje razliitih oblika ugroavanja intelektualne svojine u sajber prostoru. Gotovo neograniena dostupnost knjievnih dela, naunih radova, muzikih radova, video radova, i drugih autorskih dela u digitalnom obliku uzdrmala je iz temelja tradicionalni koncept autorskih prava. On je morao da doivi ogranienja i promene pod uticajem novih koncepata: licenci otvorenog sadraja, copyleft-a, softvera otvorenog koda, znanja kao javnog dobra, licenci kreativne zajednice (Creative Commons Licenses), slobodne razmene informacija, itd. 8

2.1. O AUTORSKIM PRAVIMA I SAJBER PROSTORU

2.1.1. Intelektualna svojina i autorsko pravo
Razvojem informacionih tehnologija, interneta, digitalnog sveta, i sajber prostora doneo je mnogobrojne izazove klasinim konceptima u mnogim oblastima prava, pa ni oblast intelektualne svojine i autorskih prava nije bila izuzetak. Izraz intelektualna svojina definisan je u Konvenciji o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu donetoj 1967.g. i kasnije izmenjenoj 1979.g. U lanu dva te Konvencije data je definicija intelektualne svojine kao prava koja se odnose na: - knjievna, umetnika i nauna dela, - interpretacije umetnika i izvoaa, fonograme i radio i TV emisije, - pronalaske u svim oblastima ljudske aktivnosti, - nauna otkria, - industrijski dizajn, - fabrike, trgovake i uslune igove, kao i trgovaka imena i trgovake nazive, - zatitu od nelojalne utakmice i sva druga prava vezana za intelektualnu aktivnost u industrijskoj, naunoj, knjievnoj i umetnikoj oblasti..1 Pojam intelektualna svojina oznaava stvaralatvo uma, odnosno ovaj pojam pre svega obuhvata pronalaske, knjievna i umetnika dela, simbole, imena i slike koje se koriste u trgovini. Intelektualna svojina nije konkretno, materijalno vlasnitvo nad nekim predmetom, ve pravo odnosno skup ovlaenja koje pravni poredak zemlje priznaje nosiocu prava intelektualne svojine. Ova prava imaju autori, pronalazai i ostali nosioci prava intelektualne svojine. Intelektualna svojina je unikatna i ona je plod line kreativnosti i inovativnosti. To moe biti bilo koja aktivnost iz bilo koje oblasti ivota: pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, ime pod kojim se prodaje proizvod ili nudi usluga, pesma, slika, film, i sl. Skoro u svakom pojedinanom sluaju, intelektualna svojina stimulie napredak, transformiui drutvo i dodajui vrednost naem ivotu.2Intelektualna svojina je podeljena na dve kategorije: industrijsku svojinu i autorsko pravo. Industrijska svojina obuhvata patente za pronalaske, igove, industrijski dizajn i geografske oznake i oznake porekla, i topografiju integrisanih kola.
1

Convention Establishing the World Intellectual Property Organization, Internet adresa: http://www.wipo.int/wipolex/en/wipo_treaties/text.jsp?doc_id=131054&file_id=190032#P50_1504, 22.11.2010. 2 Zatita intelektualne svojine u Srbiji, Internet adresa: http://www.scribd.com/doc/56780927/Zasitita-intelektualnesvojine, 20.02.2012.

Autorsko pravo kao koncept nastaje u 18 veku sa osnovnom idejom da se zatite prava autora, jer su knjige pretampavane bez odobrenja autora i bez plaanja naknade autorima. Autorsko pravo se prvo titilo u tamparskoj industriji, a kasnije se proirilo i na sva ostala autorska dela. U okviru intelektualne svojine neki autori posebno izdvajaju baze podataka kao novu sui generis oblast intelektulne svojine.3 Danas pojam autorsko pravo obuhvata zapravo autorsko pravo i srodna prava.

2.1.2. Autorsko pravo i srodna prava

Izraz autorsko pravo karakteristian je za evropsko pravo. U anglosaksonskom pravu se koristi izraz kopirajt (copyright). Osnovna razlika izmeu ova dva izraza je u tome to je autorsko pravo u sutini lino pravo autora bazirano na vezi izmeu autora i njegovog dela, dok se kopirajt strikno odnosi na delo kao takvo. Autorsko pravo ukljuuje, ali se ne ograniava, na knjievna dela (kao to su romani, poezija i drame), nauna dela (monografije, lanci, predavanja), filmove, muzika dela, umetnika dela (kao to su crtei, slike, fotografije, koreografije, skulpture, itd.), referentna dela, novine, reklame, mape, tehnike crtee, kompjuterske programe, baze podataka i delo arhitekture. Zakoni u nekim zemljama definiu autorsko pravo kao pravo autora knjievnih, naunik, strunih i umetnikih dela.4 Pored autorskog prva postoje i prava srodna autorskom pravu. Autorskom pravu srodna prava odnose se na prava i obim pravne zatite umetnikog izraaja, te zatite organizacionih, poslovnih i finansijskih ulaganja u izvoenje, proizvodnju, distribuciju i radiodifuziju autorskih dela, a obuhvataju: prava umetnika izvoaa na njihovim izvoenjem; prava proizvoaa fonograma na njihovim fonogramima; prava filmskih producenata (proizvoaa videograma) na njihovim videogramima; prava organizacija za radiodifuziju na njihovim emisijama; prava izdavaa na njihovim izdanjima;

Koumantas Georges, Reflections on the Concept of Intellectual Property, in: Inellectual Property and Information Law, Kluwer, 1998, pp. 41. Jehoram Tobias Cohen, Copyright in Non-Orginal Wrutings Past - Present Future ?, in: Inellectual Property and Information Law, Kluwer, 1998, pp. 108. 4 Zakon o autorskim i srodnim pravima, Slubeni Glanik RS 104/2009, 99/2011.

10

prava proizvoaa baza podataka na njihovim bazama podataka.

Zakon o autorskim i srodnim pravima u Srbiji pod strodnim pravima obuhvata: pravo interpretatora, pravo proizvoaa fonograma, pravo filmskog producenta (proizvoaa videograma), pravo proizvoaa emisije, pravo proizvoaa baze podataka, i pravo izdavaa koje obuhvata dva osnovna prava: pravo prvog izdavaa slobodnog dela (dela koje je u javnom domenu, a koje prethodno nije bilo izdato) i pravo izdavaa tampanih izdanja na posebnu naknadu.5 Autorsko pravo i srodna prava kljuni su za ljudsko stvaralatvo, jer pruaju autorima podsticaj u obliku priznanja i novanih naknada, a s druge strane pruaju im odreenu sigurnost da se njihova dela mogu distribuirati bez straha od neovlaenog kopiranja ili piraterije, a ukoliko do toga doe, osigurana im je odreena zatita autorskog prava.

2.1.3. Nosioci autorskih i srodnih prava

Nosiocima autorskog prava nazivaju se stvaraoci dela zatienih autorskim pravom i njihovi naslednici i pravni sledbenici. Nosilac autorskog prava je fizika osoba - autor - koja je stvorila originalnu intelektualnu tvorevinu (autorsko delo), koja ima originalnost i odreenu formu. Autoru pripada autorsko pravo na njegovom delu inom stvaranja dela bez ispunjavanja bilo kakvih formalnosti, kao to su registracija ili depozit dela. Autorom se smatra linost ije je ime, pseudonim ili znak na uobiajen nain oznaen na primercima dela dok se ne dokae suprotno. Ako je vie autora uestvovalo u izradi dela radi se o koautorskom delu. Ako je tako ostvareno delo nedeljiva celina, koautorima koji su uestvovali u stvaranju dela svojim stvaralakim doprinosom, pripada zajedniko autorsko pravo na stvorenom delu. Ako dva ili vie autora sastave svoja dela radi njihovog zajednikog korienja, svaki od autora zadrava autorsko pravo na svom autorskom delu. Nosilac srodnih prava moe biti svaka fizika i pravna osoba, osim prava umetnika izvoaa koje, po svojoj naravi, pripada fizikoj osobi koja izvede delo iz knjievnog ili umetnikog podruja ili izraaje folklora.

Ibidem.

11

Korisnik srodnih prava moe biti: interpretator (glumac ili muziar) za izvoenje autorskog dela, proizvoa zvunih zapisa (na kasetama, kompakt diskovima, itd) za njihove snimke, i organizacija za radiodifuziju za njihove radio ili TV programe, filmski producent, proizvoa baze podataka, itd.

2.1.4. Sadrina autorskog prava

Sadraj atorskog prava obino odreuje nacionalna zakonska regulativa u ovoj oblasti, a obino je to zakon o autorskim i srodnim pravima.6 Na osnovu ovog zakona nosioci autorskog prava imaju iskljuivo pravo da koriste ili ovlaste druge da koriste delo pod dogovorenim uslovima. Nosilac (nosioci) prava na delo moe da zabrani ili odobri: njegovo reprodukovanje u svim oblicima, ukljuujui tampanje i zvune zapise; njegovo javno izvoenje i saoptavanje javnosti; njegovo emitovanje; njegovo prevoenje na druge jezike; i njegovu adaptaciju, kao to je roman koji se transponuje u scenario za film. Mnogi tipovi dela, zatieni na osnovu zakona o autorskim i srodnim pravima, zahtevaju masovnu distribuciju, saoptavanje, i ozbiljno finansijsko investiranje za njihovo uspeno irenje i plasiranje (na primer, publikacije, zvuni zapisi i filmovi), stoga stvaraoci esto ustupaju prava na svoja dela kompanijama koje e najbolje moi da razvijaju i plasiraju delo na tritu, traei za uzvrat naknadu u obliku isplate i/ili autorskog honorara (naknada je zasnovana na procentu od prihoda koji donosi delo, ili paualnoj naknadi). Autorsko pravo se sastoji od: moralnih prava autora - tite line i duhovne veze autora s njegovim delom, imovinskih prava autora - tite imovinske interese autora u pogledu korienja njegovih dela, drugih prava autora - tite ostale interese autora u pogledu njegovog dela. Moralna prava autora obuhvataju: Pravo objavljivanja autor ima pravo da odlui kada i kako e njegovo delo da postane pristupano javnosti,

Pravo na priznanje autorstva autor ima pravo da bude priznat i oznaen kao autor dela (pravo paterniteta), i svaka linost koja javno koristi autorsko delo je duna da na

Ibidem.

12

odgovarajui nain naznai autora dela (na primer na grafikom izdanju dela, na programu koncertne izvedbe dela i sl.), osim ako autor u pisanom obliku izjavi da ne eli da bude naveden.

Pravo na potovanje autorskog dela i ast ili ugled autora autor ima pravo da se usprotivi svakom deformisanju, sakaenju ili drugoj izmeni svojeg dela (pravo integriteta) i svakom korienju dela koji ugroava njegovu ast ili ugled (pravo na reputaciju),

Pravo pokajanja autor ima pravo da opozove pravo korienja dela i da sprei njegovo daljnje korienje uz nadoknadu tete korisniku toga prava, ako bi daljnje korienje kodilo njegovoj asti ili ugledu. Time se uvaava injenica da je autorsko delo odraz autorove linosti, iz ega sledi da se autoru daje pravna mogunost da na specifian nain utie na budue korienje svojeg ve objavljenog ili izdatog dela. Pravo pokajanja traje za ivota autora i on ga se ne moe odrei.7 Imovinska prava su iskljuiva prava autora, jer autor moe da odobri ili zabrani korienje

svog dela na bilo koji nain. Time se potvruje apsolutnost (delovanje prema svima) autorskih imovinskih prava koja naroito obuhvataju pravo reprodukcije, pravo distribucije (stavljanja u saobraaj), pravo saoptavanja javnosti te pravo prerade. Ona obuhvataju svaki oblik iskoritavanja autorskog dela kod kojeg dolazi do izraaja potreba za zatitom imovinskih interesa autora. Imovinska prava autora prava manifestuju se naroito kao: pravo reprodukcije (pravo umnoavanja) pravo izrade autorskog dela u jednom ili vie primeraka, u celosti ili u delovima, neposredno ili posredno, privremeno ili trajno, bilo kojim sredstvima i u bilo kojem obliku. pravo distribucije (pravo stavljanja u saobraaj) i iznajmljivanje pravo distribucije je iskljuivo pravo stavljanja u saobraaj izvornika ili primeraka autorskog dela prodajom ili na koji drugi nain. Iznajmljivanje oznaava davanje na korienje izvornika ili primeraka

U Zakonu o autorskom i srodnim pravima ova prava su nabrojana kako sledi i pod ovim nazivima: pravo paterniteta, pravo na naznaenje imena, pravo objavljivanja, pravo na zatitu integriteta dela (koje se sastoji od tri prava- zabrana izmena, suprotstavljanje javnom saoptavanju dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, dozvola prerade dela), pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskoriavanju dela (to je ugroavanje asti i ugleda autora), dok je pravo na pokajanje predvieno ne u lanovima koji reguliu moralna prava ve u delu koji se odnosi na izdavaki ugovor.

13

dela u ogranienom periodu, radi ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske ili komercijalne koristi, kao i o pravu davanja primeraka dela u zakup. pravo saoptavanja autorskog dela javnosti obuhvata: o pravo javnog izvoenja (npr. izvoenje uivo na priredbi ili koncertu, recitovanjem ili sviranjem i pevanjem), o pravo javnog predstavljanje scenskih dela (npr. scenska izvedba dramskog dela u pozoritu) o pravo javnog prenoenja izvoenja ili predstavljanja (npr. kada se muziko delo koje se javno izvodi uivo u koncertnoj dvorani, istovremeno saoptava javnosti izvan prostora te dvorane pomou zvunika ili na ekranu), o pravo javnog saoptavanja fiksiranog dela (npr. putanje muzike s CD-a putem muzikih linija i CD plejera), o pravo javnog prikazivanja, o pravo radiodifuzijskog emitovanja, o pravo radiodifuzijskog reemitovanja (sluaj kada se delo koje je primarno emitovala jedna organizacija za radiodifuziju istovremeno u celosti i u neizmijenjenom obliku reemituje putem kablovske mree ili od strane druge organizacije za radiodifuziju), o pravo javnog saoptavanja radiodifuzijskog emitovanja (sluajevi javnog saoptavanja kao to su oni kada se u ugostiteljskom objektu javno puta muzika s radija ili televizije bez naplate ulaznica), o pravo stavljanja na raspolaganje javnosti (pravo saoptavanja javnosti putem Interneta ili druge sline globalne digitalne mree). pravo prerade - iskljuivo je pravo na prevoenje, prilagoavanje, muziku obradu ili koju drugu prepravku autorskog dela. Takozvana prava autora prema vlasniku primerka autorskog dela su prava koja nose obeleja i imovinskih i moralnih prava, a ne mogu da se svrstaju ni u jednu od navedenih kategorija. Ona obuhvataju pravo sleenja (pravo autora na odgovarajui udeo od prodajne cene, ostvarene svakom preprodajom originala njegova likovnog dela koja usledi nakon prvog otuenja dela od strane autora, pod odreenim uslovima) i ostala druga prava autora (pravo pristupa delu, 14

pravo zabrane javnog izlaganja dela primerka dela likovne umetnosti, kao i pree pravo autora na preradu primerka dela arhitekture). Vlasnik autorskih prava ima eksluzivno pravo da reprodukuje delo zatieno autorskim pravom, da ga prerauje i na osnovu toga stvara novo autorsko delo, da distribuira kopije autorskog dela, da izvodi autorsko delo ili ga predstavlja u javnosti. Svaka osoba koja neko od ovih prava koristi bez dozvole autora kri autorska prava autora, osim u sluajevima kada se to moe kvalifikovatiu kao fer upotreba autorskog dela ili u sluajevima kada je autorsko pravo isteklo i autorsko delo je postalo javni domen.8

2.1.5. Autorska dela

Autorsko delo je originalna intelektualna tvorevina iz knjievnog, naunog i umetnikog podruja koja ima individualni karakter, bez obzira na nain i oblik izraavanja, vrstu, vrednost ili namenu. Prema tome, bitne karakteristike, da bi se neko delo smatralo autorskim, su: originalnost intelektualnog (kreativnog) ostvarenja, odnosno ostvarenja ljudskog duhovnog stvaralatva - originalnost (izvornost) u smislu autorskog prava ne zahteva apsolutnu novost, ve se trai tzv. subjektivna originalnost (izvornost), odnosno novost u subjektivnom smislu. Delo se smatra subjektivno originalnim ako autor ne oponaa drugo njemu poznato delo i nosi lini peat autora. knjievno, nauno,struno ili umetniko podruje dela - navedena sintagma ima u autorskom pravu znaajno ire znaenje, nego to u teoriji knjievnosti znae knjievna dela, a u istoriji umetnostiumetnika dela. Zatitu autorskog prava uivaju izraaji, to podrazumeva vidljivu formu odreene ideje koja se postie pomou razliitih sredstava izraavanja, kao to su npr. pisana ili izgovorena re, pokret tela, zvuk, kao razliiti dvodimenzionalni ili trodimenzionalni oblik. Autorska dela jesu naroito:

jezina dela (pisana dela, govorna dela, raunarski programi) - npr. romani, muzika dela, s reima ili bez rei; dramska i dramsko-muzika dela;

pesme, prirunici, novinski lanci;

Overbeck Wayne, Belmas Genelle, Major Principles of Media Law, Stamford: Cengage Learning, 2011, p. 238.

15

koreografska i pantomimska dela; dela likovne umetnosti (s podruja slikarstva, vajarstva i grafike), bez obzira na dela arhitekture; dela primenjenih umetnosti i industrijskog dizajna; fotografska dela i dela proizvedena postupkom slinim fotografskom; audiovizuelna dela (kinematografska dela i dela stvorena na nain slian kartografska dela; prikazi naune ili tehnike prirode kao to su crtei, planovi, skice, tabele i dr.

materijal od kojega su nainjena, te ostala dela likovnih umetnosti;

kinematografskom stvaranju) - u pravilu filmovi;

Prevodi, prilagodbe, muzike obrade i druge prerade autorskog dela, koje su originalne intelektualne tvorevine individualnog karaktera, zatieni su kao samostalna autorska dela. Prevodi slubenih tekstova iz podruja zakonodavstva, uprave i sudstva zatieni su osim ako su uinjeni radi slubenog informisanja javnosti i kao takvi objavljeni. Zbirke samostalnih autorskih dela, podataka ili druge grae kao to su enciklopedije, zbornici, antologije, elektronske baze podataka i sl., koje prema izboru ili rasporedu sastavnih elemenata ine sopstvene intelektualne tvorevine njihovih autora, zatiene su kao takve. Narodne knjievne i umetnike tvorevine u izvornom obliku nisu predmetom autorskog prava, ali se za njihovo saoptavanje javnosti plaa naknada kao za saoptavanje javnosti zatienih autorskih dela. ta je to autorsko delo definie svako nacionalno zakonodavstvo posebno, pa je to u Srbiji prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima "orginalna duhovna tvorevina autora, izraena u odreenoj formi, bez obzira na njegovu umetniku, naunu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veliinu, sadrinu i nain ispoljavanja"9. Ovaj Zakon posebno, kao autorska dela navodi: pisano delo (knjiga, broura, lanak, prevod, raunarski program u bilo kom obliku njihovog izraavanja, ukljuujui i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.); govorno delo (predavanja, govori, besede i dr.);

Zakon o autorskim i srodnim pravima, op.cit.

16

dramsko, dramsko-muziko, koreografsko i pantomimsko delo, kao i dela koja potiu iz folklora; muziko delo, sa reima ili bez rei; filmsko delo (kinematografska i televizijska dela); delo likovne umetnosti (slike, crtei, skice, grafike, skulpture i dr.); delo arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja; kartografsko delo (geografske i topografske karte); plan, skica, maketa i fotografija; i pozorina reija10.

2.1.6. Ogranienja autorskih prava

Objavljenim autorskim delom moe da se koristi bez autorovog odobrenja ili bez autorovog odobrenja i bez plaanja naknade, samo u sluajevima kada to zakon izriito doputa:

privremene radnje reprodukcije autorskog dela; reprodukcija autorskog dela fiziko lice moe reprodukovati autorsko delo na bilo koju podlogu ako to ini za privatno korienje, kao i reprodukovati autorsko delo u obliku fotokopije i za drugo sopstveno korienje, koje nema direktno ili posredno komercijalnu svrhu i nije namenjeno ili pristupano javnosti. Nije doputena reprodukcija cele knjige osim ako su primerci te knjige rasprodani najmanje dve godine, notnih zapisa, elektronikih baza podataka, kartografskih dela kao ni izgradnja arhitektonskog objekta;

efemerne snimke - organizacija za radiodifuziju koja ima odobrenje za emitovanje autorskog dela moe da snimi to delo sopstvenim sredstvima na nosa zvuka, slike ili teksta za potrebe sopstvenog emitovanja;

javne arhive, javne biblioteke, obrazovne i naune ustanove, ustanove za predkolski odgoj i socijalne (karitativne) ustanove, a koje svoje usluge ne naplauju, mogu iz vlastitog primerka reprodukovati autorsko delo na bilo koju podlogu u najvie jednom primerku;

10

Ibidem.

17

korienje autorskog dela u nastavi ili naunom istraivanju, sudskim i upravnim odlukama, u svrhu informisanja javnosti; citati doputeno je doslovno navoenje odlomaka autorskog dela koje je na zakonit nain postalo pristupano javnosti, radi naunog istraivanja, nastave, kritike, polemike, recenzije, osvrta, u meri opravdanoj svrhom koja se eli da se postigne i u skladu s dobrim obiajima, time da se mora naznaiti izvor i ime autora;

doputeno je reprodukovanje autorskih dela koja su trajno smetena na ulicama, trgovima, parkovima ili drugim mestima pristupanim javnosti te distribuisanje i prioptavanje javnosti takvih reprodukcija, uz odreene izuzetke;

doputena je prerada autorskog dela u parodiju u meri koja je potrebna za njen smisao, kao i karikaturu, a uz navoenje dela koje se prerauje i njegovog autora, prerada dela za line potrebe koja nije namenjena i nije dostupna javnosti i prerada u vezi sa dozvoljenim korienjem dela, koja je prouzrokovana samom prirodom ili nainom tog korienja;

za potrebe osoba sa invaliditetom, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade, umnoavanje i stavljanje u promet autorskog dela, ako to delo ne postoji u traenom obliku, ako je njegova upotreba u direktnoj vezi sa invaliditetom tih osoba i u obimu koji zahteva odreena vrsta invaliditeta i ako to umnoavanje i stavljanje u promet nije uinjeno radi ostvarivanja posredne ili neposredne imovinske koristi.

Autorsko pravo traje za ivota autora i sedamdeset godina nakon njegove smrti, bez obzira kada je autorsko delo objavljeno. Autorsko pravo na anonimnom autorskom delu i delu objavljenom pod pseudonimom traje sedamdeset godina od objave tog dela. Prestankom autorskog prava, autorsko delo postaje javno dobro, te moe slobodno da se koristi uz obavezu priznanja autorstva, potovanja autorskog dela te asti ili ugleda autora. Autorsko pravo ne titi ideje, nauna otkria, postupke, metode rada i matematike koncepte, slubene tekstove iz podruja zakonodavstva, uprave i sudstva (npr. pravne propise, upravne akte, sudske presude), kao ni njihove zbirke koje su objavljene radi slubenog

18

informisanja javnosti (slubena glasila, dnevne novosti i druge vesti koje imaju karakter obine medijske informacije.

2.1.7. Krenje autorskih prava u sajber prostoru

Razmena fajlova Razmena fajlova u sajber prostoru danas predstavlja najei oblik ugroavanja autorskih prava. Poznat je sluaja Napster iz 2000.g. Napster je kao peer to peer servis za razmenu muzikih fajlova omoguio milionima korisnika da razmenjuje uglavnom autorskim pravima zatiene muzike fajlove. Ovo je naravno izazvalo brojne sudske sporove, Napster je bankrotirao, ali se broj ovakvih servisa u sajber prostoru uveao do nesluenih razmera. Ovi servise-i danas ne nude samo muzike fajlove, ve i sve druge fajlove, od fajlova muzikih zapisa, video zapisa, filmova, pa sve do fajlova razne vrste softvera, odnosno kompjuterskih programa. Kompanija Apple je 2003.g, uz dogovor sa kompanijama iz muzike industrije i uz potovanje autorskih prava, postavila svoj servis za razmenu muzikih fajlova iTune namenjen korisnicima iPoda - muzikih plejera, iPhona mobilnog telefona, a danas i iPada - tablet kompjutera. Kompanija Google je organizovala digitalnu biblioteku knjiga u okviru koje se nalazi ogroman broj digitalizovanih knjiga, ali komapnija nije imala odobrenje od velikog broja autora za digitalizaciju njihovih knjiga pa je u sporu koji su vodili izdavai protiv Google-a tokom 2011.g. sud odluio da je Google duan da nadoknadi trokove autorima.11 Upravljanje digitalnim pravima Upravljanje digitalnim pravima (Digital rights management, DRM) je termin koji oznaava tehnologije kojima se kontrolie pristup informacijama u digitalnom svetu od strane izdavaa, odnosno vlasnika autorskih prava kako bi se ogrniilo korienje digitalnih sadraja. To je samo jedan oblik zatite autorskih prava i predstavlja digitalno zakljuavanje intelektualne svojine da ne bi bila ukradena. Tipian praktian primer digitalnog upravljanja pravima je iTunes amerike kompanije Apple. Ovakav vid upravljanja digitalnim sadrajem podran je nizom

11

Overbeck Wayne, Belmas Genelle, Major Principles of Media Law, Stamford: Cengage Learning, 2011, p. 281.

19

meunarodnih pravnih akata. U tehnolokom smislu upravljanje digitalnim pravima obezbeuje kontrolu nad korienjem digitalnih medija ograniavanjem pristupa, kopiranja ili konverzije u druge formate od strane krajnjeg korisnika. Protivnici koncepta upravljanja digitalnim pravima iznose argument da se tim vidom digitalne kontrole onemoguavaju korisnici da ine neto to je potpuno u skladu sa zakonom: npr. da prave kopije CD-a ili DVD-a za svoje potrebe, da pristupaju radovima u javnom domenu, da koriste materijale za istraivanja i u obrazovne svrhe, u skladu sa fer upotrebom. Ovim argumentima brani se teza da je upravljanje digitalnim pravima u suprotnosti sa vaeim propisima o autorskim pravima. Vano je istai razliku izmeu analognih i digitalnih snimaka. Analognim audio ili video snimcima na ploama, magnetnim trakama, audio ili video kasetama skladiti se signal kao neprekidni talas za razliku od digitalnog signala (bilo kao audio ili kao video signal) koji se danas koristi, a koji se zapravo sastoji od podataka, kao jedan vid kombinacija brojeva: jedinica i nula. U sluaju analognog snimanja radi se o fizikom snimanju na medijum (plou ili kasetu), a u sluaju digitalnog snimanja radi se o upisivanje podataka u neki vid kompjuterske memorije . Analogni mediji ne mogu se kopirati bez gubitka kvaliteta, a kvalitet se kod analognih medija gubi i samim normalnim korienjem, dok se digitalni snimci mogu kopirati bez gubitka kvaliteta, a oni ne gube na kvalitetu usled korienja. Analogne snimke mogue je konvertovati u digitalne snimke jednostavnim postupkom od strane svakakog korisnika kompjutera. Tehnologije upravljanja digitalnim pravima koriste se pre svega u industriji zabave (muzika, video, e-knjige, kompjuterske igrice, TV i Radio emitovanje, itd.). Ova tehnologija se zasniva na ugovorima sa ogranienim licencama na koje korisnici moraju da pristanu da bi imali pristup odreenom web sajtu ili da bi preuzeli odgovarajui softver. Ovom tehnologijom se kontrolie pristup i reprodukcija online informacija, pa ak i njihovo kopiranje za linu upotrebu.

2.1.8. Javni domen

Pitanje javnog domena, odnosno javnog vlasnitva je jedno od najee raspravljanih pitanja u vezi sa intelektualnom svojinom. Danas javni domen oznaava javno vlasnitvo intelektualne svojine. To je pravni institut anglosaksonskog prava i oznaava znanje i inovacije u odnosu na koje nijedna osoba, ili drugi pravni subjekt ne moe (ili ne eli) da uspostavi ili odrava vlasnike interese, pa ovakva 20

autorska dela i inovacije ine deo opteg kulturnog i intelektualnog naslea oveanstva koje u principu svako moe da koristi ili iskoriava.12 U istorijskom smislu javni domen je predhodio zatiti intelektialne svojine. Prvo su sva kulturna i nauna dela predstavljala javni domen, pa se tek razvojem tamparske industrije i trita donose pravni propisi o zatiti autorskih prava. Pojam javnog domena uoblien je krajem 19 veka. Viktor Igo, francuski knjievnik, 1878.g. je odredio dva glavna obeleja javnog domena: prvo da delo nakon to ga autor objavi nije vie jedino njegovo vlasnitvo ve pripada i ljudskom duh, postaje drutveno javno dobro, i drugo da je sigurna sudbina dela da jednog dana postane javno dobro. Bernska konvencija iz 1886.g. poziva se na javni domen kome pripadaju dela koja nemaju vie autorsko pravnu zatitu.13 Javni domen kao argument koriste mnogi kritiari sadanjeg sistema zatite intelektualne svojine. Pitanjem javnog dobra bavi se Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, kao i mnogi politiari i vlade. Mnogi projekti digitalizacija kulturnog naslea baziraju se na javnom domenu.14 Nikakva dozvola nije potrebna da bi se koristitio ili kopirao, odnosno distribuirao materijal koji je deo javne svojine bez obzira na svrhu ili namenu kako privatnu tako i komercijalnu (industrijsku). To se moete initi potpuno besplatno, bez plaanja prava na korienje, trajni, ili privremeni zakup licence i slino. Javni domen se moe definisati i kao suprotnost raznim oblicima zatite intelektualne svojine, javni domen stoji nasuprot zatienim robnim markama (kod nas je prihvaen termin ig), patentima i slino. Za materijal pod javnim vlasnitvom nema zakona koji ga uva od korienja od strane lanova drutva. Moe se rei da materijal koji je predmet javne svojine slui kao osnov za novi kreativan rad. Prilikom definisanja pojma javnog vlasnitva odnosno javne svojine moe se rei da da je to ono to pripada svim ljudima. Kod korienja dela koji je deo javnog domena nema ni obaveze pozivanja na originalnog autora, iako se to smatra utivim i fer odnosom. Meutim, treba imati na umu da iako je dozvoljena kreativna upotreba dela u javnom vlasnitvu, kao i njegovo, menjanje, unapreivanje i/ili inkorporacija u druga dela, to ne znai da i novo delo koje moe
12 13

Javno vlasnitvo, Internet adresa: http://sr.wikipedia.org/, 6.11.2010.g. Dusollier Sverine, Scoping Study on Copyright and Related Rights and the Public Domain, WIPO, 2010, Internet adresa: http://www.wipo.int/ip-development/en/ agenda/pdf/scoping_study_cr. pdf, 6.11.2010. 14 Ibidem.

21

nastati tom prilikom predstavlja javnu svojinu, ono moe da sadri i delove koji spadaju pod domen zatite autorskih prava, to jeste moe biti vlasnitvo autora koji ga je stvorio, te ukoliko nije jasno naznaeno da i to novo delo autor stavlja u javno vlasnitvo treba predpostaviti da postoje neka zadrana prava. Autorska prava centralnu panju poklanjaju eksploataciji rada, ali nikada ne reguliu sam pristup i upotrebu dela dok je kod javnog domena u prvom planu mogunost intelektualnog pristupa delima u javnom domenu.15 Autorska prava bi trebala da ostvare fer balans izmeu prava autora da kontrolie irenje svoga dela i javnog interesa da se delo to vie iri i budu dostupno to veem broju ljudi.16 Javno dobro je generalno definisano kao materijal koji ne podlee zatiti autorskih prava ili je materijal kome su autorska prava istekla, prestala da vae. Javno vlasnitvo upuuje na potpuno odsustvo autorske zatite dela, odnosno na intelektualnu svojinu koja nije kontrolisana od strane nekog. Materijal, rad deklarisan kao javni domen ili vlasnitvo se moe smatrati delom "javnog kulturnog naslea", svaki lan drutva se podstie da ga koristi za svaku svrhu, ukljuujui kopiranje, modifikovanje, unapreenje, ak ga moete i prodati odnosno koristiti u komercijalne svrhe. Autorsko delo postaje deo javnog domena ili onda kada originalni autor dela stavi delo na raspolaganje drutvu, kada se svesno, dobrovoljno i neopozivo odrekne prava koja mu kao autoru dela sleduju, ili jo ee kada prava na kopiranje i korienje nekog dela isteknu, odnosno kada delo dostigne odreenu starost, ili kada originalni autor, odnosno nosilac prava ne produi prava koja ima ili ih se odrekne. Autorska dela i inovacije mogu se nai u javnom domenu na razliite naine: 1. Izostankom pravne zatite zato to su: kreativna dela koja su nastala pre donoenja zakonske regulative u ovoj oblasti (dela Vilijama ekspira, Ludviga van Betovena, Arhimedovi pronalasci, itd.), dela; narodne umotvorine, tradicionalni folklor; dela za koje se ne moe utvrditi ko je autor, nekreativna dela koja zbog nedostatka kreativnosti ne podpadaju pod zatitu zakona o

15 16

Ibidem. Dworkin Gerald, Judical Control of Copyright on Public Policy Grounds, in: Inellectual Property and Information Law, Kluwer, 1998, pp. 137.

22

autorskim pravima (matematike formule, sudske odluke, legislativa, intuitivno organizovane zbirke podataka, azbuni spiskovi, rezultati pretraivanja, itd.).17 2. Istekom pravne zatite zato to je proao rok. Veina autorskih prava ima rok trajanja i kad proe taj rok delo ili patent prelazi u javno vlasnitvo. Kod patenata taj rok je uobiajeno 20 godina, a kod autorskih prava je potrebno da se ispuni vie uslova. Ti uslovi su: da je delo objavljeno pre 1.1.1923.g. ili najmanje 95 godina pre 1. januara tekue godine, da je vlasnik autorskih prava umro najmanje 70 godina pre 1. januara tekue godine, da nijedna drava potpisnica Bernske konvencije o autorskim pravima nije odredila trajna autorska prava na odreenom delu, da SAD i EU nisu donele pravni akt o produenju trajanja autorskih prava. 3. Odricanjem od pravne zatite. Zakonom o autorskim pravima SAD sva dela stvorena od strane Vlade SAD stavljaju se u javno vlasnitvo. Pojedine institucije i autori mogu se odrei pravne zatite i preneti svoja dela u javni domen uz pomo recimo GNU licenci za slobodnu dokumentaciju, licence slobodnog softvera, "copyleft" licenci, "Creative Common 0" licence. U sluaju kada je autor dela svesno, dobrovoljno i neopozivo stavio svoje delo u javni domen, on se odrekao svih prava koje je imao nad tim delom i ne moe ih kasnije (u sluaju da proceni drugaije) opozvati, odnosno povratiti prava nad dotinim delom. To znai da je u momentu stavljanja dela bio svestan da e se njegovo delo moi koristiti bez ikakve naknade, od bilo koga i na bilo koji nain. Na primer, autori dela koji su svoje radove stavljali u javno vlasnitvo pre 2030 godina verovatno nisu mogli ni da predpostave da e se njihova dela koristiti u medijumu kao to je internet i na naine i u svrhe u koje se koriste. Preporukom Uneska iz 2003. godine koja se odnosi na univerzalni pristup sajber prostoru u okviru definicije javnog domena ukljuuju se i javni podaci i zvanine informacije koje stvaraju vlade i meunarodne organizacije i dobrovoljno im omoguuju pristup.18 Praktino moe se rei da materijal koji je deklarisan licencom "javno dobro" zapravo materijal sa nultom licencom. Odricanje od sadanjih i buduih autorskih prava mogue je na osnovu pravnih propisa amerikog zakonodavstva, koje regulie "javni domen". U naem pravu takva mogunost prenosa svih autorskih prava ili odricanja od svih autorskih prava ne postoji.19

17 18

Javno vlasnitvo, Internet adresa: http://sr.wikipedia.org/, 6.11.2010.g. Dusollier Sverine, Scoping Study on Copyright and Related Rights and the Public Domain, WIPO, 2010, Internet adresa: http://www.wipo.int/ip-development/en/ agenda/pdf/scoping_study_cr. pdf, 6.11.2010. 19 CreativeCommons, Internet adresa: http://creativecommons.org.rs/faq. 6.11.2010.

23

Znaaj postojanja javnog domena je veliki iz vie razloga: obrazovnog, demokratskog, ekonomskog i slobodne konkurencije. Ta uloga je jednakog znaaja kao i uloga postojanja autorskih prava, jer omoguuje kulturnu raznolikost, slobodu stvaranja, inovacije, razvoj kulture i nauke. Snaan i jak javni domen u kulturi i nauci omoguava stvaranja kulturnog blaga oveanstva i dostupnost tog blaga svima. To je osnovni pokreta drutvenog i ekonomskog razvoja i titi od privatizacije, prisvajanja i predstavlja balans u odnosu na postojanje iskljuivosti intelektualne svojine.20 Veliku pretnju javnom domenu predstavljaju pokuaji stvaranja digitalnih monopola uz pomou tehnolokih metoda ograniavanja pristupa digitalnim sadrajima. Upravljanje digitalnim pravima predstavlja termin koji pokriva nekoliko razliitih sistema i mehanizama globalne kontrole sadraja. Drugim reima, DRM je bi trebalo da ozakoni sisteme kontrole koji omoguavaju potpuno kontrolisanje digitalnih sadraja, bilo koja upotreba da je u pitanju. Rani primer DRM-a su kriptovani DVD sadraji koji su kodirani odreenom enkripcijom iji je klju u vlasnitvu DVD foruma i dri se u tajnosti, pa proizvoai DVD playera moraju potpisati odreene ugovore kako bi mogli da reprodukuju kriptovani DVD sadraj. Ovo je samo jedan od primera kako DRM propisi onemoguavaju slobodnu razmenu sardaja, pa se esto moe uti da bi skraenica DRM trebalo da oznaava Digital Restrictions Management.21

2.1.9. Izazovi konceptu autorskih prava

Dugo se nije dovodio u pitanju koncept autorskog prava, ali sa pojavom i razvojem novih informacionih tehnologija i interneta koncept autorskih prava poinje da se znaajno menja, odnosno da dobija alternativu u vidu otvorenog pristupa informacijama. Nova politika autorskih prava u sajber prostoru "trebalo bi da reafirmie prava autora u svetu globalnih digitalnih komunikacija, ali ne bi trebalo da stvara podrku za beskonane monopole i tehnoloku diskriminaciju".22 U drugoj polovini devedesetih godina uporedo sa razvojem informacionih tehnologija razvijala se i ideje stvaranja softvera otvorenog koda, odnosno besplatnog softvera. Autori

20

Dusollier Sverine, Scoping Study on Copyright and Related Rights and the Public Domain, WIPO, 2010, Internet adresa: http://www.wipo.int/ip-development/en/ agenda/pdf/scoping_study_cr. pdf, 6.11.2010. 21 Jeli Ivan, Zajednica u savremenom informatikom drutvu, 2006, Internet adresa: http://www.bos.rs/ cepit/idrustvo2/tema14/zajednica.pdf, 4.11.2010. 22 Dimitrijevi Predrag, Pravo informacione tehnologije, SVEN, Ni, 2010, str. 286.

24

ovakvog softvera omoguavali su drugima da softver: besplatno koriste, pristupaju izvornom kodu, distribuiraju, i da ga unapreuju, odnosno menjaju.23 Komisija Evropske unije 2007.g. ustanovila je licencu za besplatan softver odnosno softver otvorenog koda pod nazivom "The European Union Public Licence" (EUPL). Zvanina verzija ove licence dostupna je na 22 zvanina jezika EU. Danas u svetu postoji preko 100 razliitih licenci ta besplatan softver, odnosno softver otvorenog koda.24 Pojava kopileft (eng. Copyleft) licence i licence otvorenog sadraja (Open Content License) ukazuju na potrebu radikalne promenom meunarodne postojee regulative autorskih prava u cilju stvaranja fundamentalnih prava na fer i javnu upotrebu u digitalnom svetu. Kopileft i Licence otvorenog sadraja stvaraju samo subkulturalna ostrva slobodne upotrebe i distribucije radova u okviru velikog moru ne-slobodne medijske kulture.25 Ideja o stvaranju softvera otvorenog koda vremenom se sasvim oekivano proirila i na ostala autorska dela. Ova ideja stvaranja slobodnog softvera, odnosno otvorenog sadraja, koja se pojavljuje sa nastankom digitalnog sveta radikalno menja koncept autorskih prava. Nasuprot ideji o genijalnom autoru koji svoje delo titi autorskim pravima i drugima omoguava samo da budu pasivni korisnici suprotstavlja se ideja o autoru koji eli da omogui krajnjem korisniku da postane koautor, odnosno da moe softver ili drugo delo da kopira, menja, unapreuje. Tako da te nove digitalne slobode, nova digitalna kultura omoguava obinom korisniku, obinom oveku da postane koautor, da stvori novu vrednost, novo umetniko, knjievno ili drugo delo. Ovakav model fundamentalno menja tradicionalno shvatanje autorskih prava.Osnova ove nove ideje je da stvaralatvo poiva na kreativnoj upotrebi postojeih dela u javnom domenu. Deo ove nove ideje je i saradnja desetina ili stotina autora u stvaranju jednog novog dela. Neka dela kao to su recimo velike enciklopedije mogue je stvoriti samo saradnjom velikog broja autora irom sveta. Dobar primer kako se na osnovu postojeeg autorskog dela uz pomo kreativnosti stvara novo autorsko delo je hip hop muzika. Mnoge novostvorene kulturne vrednosti zapravo su zasnovane na kopiranju ve postojeih autorskih dela. Dizajniranje novih medija, recimo na internetu, zasnovano je u velikoj merio na kopiranju postojeih fontova, skriptova, alata, itd. Nasuprot

23

Dusollier Sverine, Scoping Study on Copyright and Related Rights and the Public Domain, WIPO, 2010, Internet adresa: http://www.wipo.int/ip-development/en/ agenda/pdf/scoping_study_cr. pdf, 6.11.2010. 24 Internet adresa: http://www.osor.eu/eupl, 14.11.2010. 25 Lawrence Liang, Guide to Open Content Licenses, 2004, Internet adresa: http://media.opencultures. net/open_content_guide/ocl_v1.2.pdf, 4.11.2010.

25

klasine ideje o autorskom pravu koje onemoguava dalje korienje i izmenu autorskog dela stoji ideja saradnje u stvaranju na bazi slobodne razmene informacija u digitalnom svetu. Pasivni korisnici autorskih dela postaju kreativni saradnici koji neprekidno obogauju javni domen dostupan svima. Javni domen predstavlja zajedniki resurs koji je dostupan svima i koji se moe koristiti bez potrebe dobijanja bilo kakvih odobrenja i dozvola. Neto slino ulicama, parkovima, igralitima, koji su u javnom domenu i svi ih mogu koristiti.26 Enormnim poveanjem brzine protoka informacija i dostupnosti autorskih dela u svim oblicima dovelo je u nesrazmeru klasian koncept autorskih prava sa potrebom postojanja javnog domena i mogunosti dostupnosti znanja, kao i mogunosti stvaranja novog znanja kao javnog dobra proisteklog iz javnog interesa. Puno je razloga za omoguavanje pristupa autorskom delu kao otvorenom sadraju. neki od tih razloga su: Autori koji jo uvek nisu postali poznati ele da se to vei broj ljudi upozna sa njihovim delom, odnosno ele da ga populariu kako bi izgradili svoju reputaciju. Na taj nain se mogu obezbediti novi nastupi, novi sponzori, itd., autorima, svoje ideje, Ideja otvorenog sadraja omoguava da se i zaradi tako to se akademskoj zajednici i neprofitnim organizacijama moe omoguiti slobodan pristup, a zadravaju se prava na komercijalnu upotrebu dela, Nepoznati autori mogu svoja dela ponuditi kao potpuno slobodan sadraj, a Autori koji dela objavljuju na klasian nain, recimo u tampanim ponuditi onima koji to ele da daju donacije onoliko koliko ele, medijima, ako istovremeno objave svoje delo i na internetu kao otvoreni sadraj obino tako pospeuju prodaju svog tampanog dela, jer omoguavaju kupcima da se sa njim upoznaju pre kupovine, Autori koji dela ne stvaraju da bi zaradili ve iz drugih razloga da bi irili Izbegavaju se posrednici, distributeri i omoguava se direktan kontakt sa

26

Ibidem.

26

Neki od autora su privueni idejom intelektualne saradnje, odnosno idejom Mnogi autori finansirani su za svoj rad iz javnih sredstava pa je logino da

idealizma i njihov broj na internetu nije mali, i njihova dela budu dostupna kao javno intelektualno dobro.27

2.1.10. Licence otvorenog sadraja

Nove ideje o slobodnom softveru, slobodnom pristupu informacijama dobile su i svoje konkretne oblike u raznim licencama otvorenog sadraja koje su trebale da predstavljaju sredstva ostvarivanje zajednikog cilja proirenja dela dostupnih u javnom domenu. Ako je autor odluio da omogui pristup svom delu kao otvorenom sadraju sam autor donosi odluku o tipu licence koji eli da izabere, a kojom e preciznije definisati koja prava eli da zadri. Naravno prva pretpostavka davanja licence otvorenog sadraja je da autor ima vaee autorsko pravo kako bi mogao svoje ekskluzivna prava preneti na druge. Bez odobrenja autora u okviru odreene licence nije mogue koristiti delo, odnosno ono se nalazi pod punom zatitom autorskog prava. Sve licence otvorenog sadraja u stvari odreuju koje su slobode u odnosu na delo dozvoljene. Neka prava su zajednika za sve licence otvorenog sadraja, kao to je to pravo na kopiranje, dok su druga vezana samo za odreenu vrstu licenci, kao to je na primer prerada dela. Svako delo koje je stvoreno na osnovu postojeeg dela je preraeno delo. Osnovna razlika izmeu razliitih vrsta licenci otvorenog sadraja je ba u tome kako reavaju pitanja vezana za novonastalo preraeno delo. Kod GNU licenci zahteva se obavezno da delo koje je preraeno na osnovu dela koje je pod GNU licencom mora biti licencirano pod GNU licencom. To zapravo znai da kada neko ima priliku da koristei delo koje je pod licencom otvorenog sadraja i na bazi njega stvori preraeno delo nemoe to delo sada uiniti nedostupnim, ve ga mora licencirati kao otvoreni sadraj. Na ovaj nain se onemoguava da to novo preraeno delo izae iz javnog domena, kada je ve nastalo na osnovu dela koje je u javnom domenu. Pitanje mogunosti kontrole preraenih radova na osnovu licence najvanije je pitanje licenci otvorenog sadraja. Jo jedno jako vano pitanje licenci otvorenog sadraja je pitanje korienja dela u komercijalne i nekomercijalne svrhe. Autor sam odluuje da li e dozvoliti samo nekomercijalnu ili i komercijalnu upotrebu svog dela. Ako se odlui da omogui nekomercijalno korienje njegovog dela on i dalje moe na osnovu svog

27

Ibidem.

27

autorskog prava sklopiti ugovor sa izdavaem i objaviti svoje delo i ostvariti ekonomsku naknadu. Veina licenci otvorenog sadraje zahtevaju potovanje striktne procedure kako bi se moglo smatrati da je delo licencireno pod licencom otvorenog sadraja. Licenciranje pod licencom otvorenog sadraja nema nikakav uticaj na pravo fer korienja autorskih prava. To znai da i onaj ko ne eli da trai odobrenje autora, odnosno da prihvati licencu moe koristiti svoje pravo na fer upotrebu dela u nekomercijalne i obrazovne svrhe. Karakteristika licenci otvorenog sadraja da imaju standardnu klauzulu da ne daju nikakvu vrstu garancija, to je i oekivano jer se ne zahteva finansijska nadoknada za upotrebu dela.28 Licence otvorenog sadraja mogu se podeliti na osnovu toga da li su opteg tipa kao "Licence kreativne zajednice" li su namenjene za neki odreen medij, kao to je na primer softver ili muzika dela. Prema prirodi licence otvorenog sadraja mogu se podeliti na one koje promoviu "apsolutne " slobode sa malim ogranienjima, i one koje odreuju jasna ogranienja sloboda korienja dela, kao to to ine "Licence kreativne zajednice".29 Slobodna umetnika licenca pojavila se 2000 godine i ona je omoguavala kopiranje, distribuciju i preradu dela pod uslovom da je jasno naznaena ova licenca, da je naveden autor orginala i da je naznaeno gde se orginal moe pronai. Preraeni rad nastao na osnovu ove licence ostaje u javnom domenu i to pod Slobodnom umetnikom licencom.30 GNU pokret i zajednica koja se stvorila oko ideje slobodnog softvera predstavlja jednu od prvih praktinih incijativa koja je urodila plodom omoguavajui ljudima da slobodno koriste prednosti informatikih tehnologija. Ovaj pokret je osnovan 1984. godine sa ciljem stvaranja slobodnog operativnog sistema slinog UNIX-u. GNU General Public Licence (GNU opta javna licenca) - GNU GPL predstavlja svakako jednu od najpoznatijih licenci. Nastala je za potrebe stvaranja slobodnog softvera i njegovog pravnog regulisanja. Ova licenca omoguava etiri bazine slobode: sloboda korienja, kopiranja, modifikacije i distribucije modifikovanih verzija programa. Pored potovanja sloboda korisnika, GNU GPL je ustanovio princip koji je nazvan "Copyleft", to u znai da se, u sluaju slobodnog softvera, on mora distribuirati pod istim uslovima pod kojima je dobijen. Na taj nain je sloboda zatiena u oba smera jer GPL daje slobodu i korisniku i softveru. Edukativni materijal i umetnika dela se takoe mogu objavljivati

28 29

Ibidem. Ibidem. 30 Ibidem.

28

pod uslovima koji korisnicima obezbeuju zadovoljavanje u najmanju ruku elementarnih ljudskih prava korisnika i autora. Pored licence za softver, GNU projekat je iznedrio jo jednu licencu koja je namenjena objaviljvanju dokumentacije pod nazivom GNU Free Documentation Licence (GNU licenca za slobodnu dokumentaciju) - GNU FDL. FDL je nastao za potrebe objavljivanja dokumentacije za slobodan softver i grubo reeno omoguava dokumentaciji ono to GPL omoguava softveru. Ova licenca je jedna od najliberalnijih licenci za pisani materijal31 GNU Licenca za slobodnu dokumentaciju prevashodno je bila namenjena za dokumentaciju koja ide uz softver. Kasnije je ta licenca koriena i za druge sadraje, posebno kolektivna dela (na primer pod tom licencom je nastala Wikipedija). Ovom licencom se daje pravo kopiranja, distribucije, prerade i nekomercijalnog i komercijalnog korienja, ali preraeni radovi moraju biti dati na korienje pod istom GNU licencom (copyleft).32 Licence kreativne zajednice (Creative Commons Licenses) danas predstavljaju najvaniji oblik licenci otvorenog sadraja. Njima je predhodila Licenca otvorenog sadraja (od 1998 do 2004) koja se inkorporirala u Licence kreativne zajednice. Ideja Kreativne zajednice je znatno ira od ponude samih licenci i ona se bazira na irenju znanja o autorskim pravima, javnom domenu, slobodi govora, itd. "Licence kreativne zajednice" omoguuju autoru da prvo izabere da li eli da zatiti svoje delo ili ne, a potom ako se odlui za neku vrstu zatite dela moe da bira jednu od 6 vrsta licenci.33

2.1.11. Licence kreativne zajednice (Creative Commons Licenses)

Kreativno zajednicu, kao projekt i organizaciju, osnovao je Lawrence Lesing 2001.godine, ekspert za pitanja sajber prava, sa glavnom idejom da, slino kao i pokret za slobodan sofver, omogui korisnicima osnovne slobode kopiranja i distribuiranja radova zatienih autorskim pravima uz pomo vie razliitih licenci koje se ne odnose na softver, ve na sve druge oblike autorskih dela.34

31

Jeli Ivan, Zajednica u savremenom informatikom drutvu, 2006, Internet adresa: http://www.bos.rs/ cepit/idrustvo2/tema14/zajednica.pdf, 4.11.2010. 32 Lawrence Liang, Guide to Open Content Licenses, 2004, Internet adresa: http://media.opencultures.net/ open_content_guide/ocl_v1.2.pdf, 4.11.2010. 33 Ibidem. 34 Dusollier Sverine, Scoping Study on Copyright and Related Rights and the Public Domain, WIPO, 2010, Internet adresa: http://www.wipo.int/ip-development/en/ agenda/pdf/scoping_study_cr. pdf, 6.11.2010.

29

Osnovno pitanje kada se govori o delu koje se daje na korienje irokom krugu korisnika je nain distribucije, odnosno zatita autorskih prava autora dela. U svojim poecima, kopirajt je sluio kao zatita koju je autor primenjivao na svoje delo u cilju omoguavanja ili onemoguavanja kopiranja od strane izdavaa. Krajnji korisnici nisu imali previe razloga protiv, jer se on odnosio samo na izdavae ne pogaajui konzumente dela koje mu je podlegalo. Razvoj raunarskih tehnologija i mrea je omoguio masovnu razmenu informacija i znanja. Kopiranje i deljenje knjiga, muzikih sadraja ili bilo ega drugog je postalo lako i brzo. U tom momentu je copyright postao ogranienje i za korisnike, koji su sve navedene mogunosti savremenih tehnologija imali u svojim rukama. Kreativna sloboda i mogunost nesmetanog protoka informacija i znanja na alost nisu postale civilizacijske tekovine. Izdavaki i medijski lobiji su iskoristili kopirajt kao metod represije i kontrole pa umesto da zakoni tite korisnike i omoguavaju im slobodan pristup znanju, poeli su da slue kompanijama kao sredstvo kontrole. Moderna primena copyright u velikoj meri odstupa od njegove inicijalne primene. Umesto kontrole izdavaa od strane autora, copyright slui kao sredstvo kontrole u rukama izdavaa u oba smera: prema korisnicima i prema autorima. Sloboda je postala rezidualna kategorija dok autorska prava umesto autoru pripadaju izdavakoj kompaniji za koja objavljuje njegov rad.35 Pojavljivanjem slobodnih licenci koje su omoguile stvaranje slobodnih sadraja, pravila su dovedena u slubu korisnika omoguavajui pravnu zatitu slobode.36 Jedan od pokuaja zaustavljanja medijskih kompanija u ostvarivanju ekstraprofita predstavljaju fleksibilne licence koje autorima vraaju pravo na svoja dela koja im producentske kue u neku ruku uskrauju. Licence kreativne zajednice predstavljaju set licenci koje autorima omoguavaju brzo i lako objavljivanje dela ime oni sami postavljaju uslove korienja svog dela umesto medisjkih kompanija koje to danas rade.37 Licence kreativne zajednice su svojim postojanjem omoguile odreenu fleksibilnost u definiciji uslova pod kojima se delo objavljuje. Set licenci kreativne zajednice ini est licenci koje se razlikuju po fleksibilnosti, od najslobodnije do najrestriktivnije. Njihova zajednika karakteristika je da korisnik ima pravo kopiranja sadraja. Bitna karakteristika licenci kreativne zajednice je i to to autorima pomou nekoliko klikova miem i odgovora na vrlo trivijalna
35

Jeli Ivan, Zajednica u savremenom informatikom drutvu, 2006, Internet adresa: http://www.bos.rs/ cepit/idrustvo2/tema14/zajednica.pdf, 4.11.2010. 36 Ibidem. 37 Ibidem.

30

pitanja obezbeuju pravnu regulativu za objavljivanje dela bez potrebe za saradnjom sa medijskim korporacijama.38 est licenci kreativne zajednice su: 1. Autorstvo Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno saoptavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na nain odredjen od strane autora ili davaoca licence, ak i u komercijalne svrhe. Ovo je najslobodnija od svih licenci. 2. Autorstvo - nekomercijalno Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno saoptavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na nain odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. 3. Autorstvo - nekomercijalno - bez prerade Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno saoptavanje dela, bez promena, preoblikovanja ili upotrebe dela u svom delu, ako se navede ime autora na nain odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. U odnosu na sve ostale licence, ovom licencom se ograniava najvei obim prava korienja dela. 4. Autorstvo - nekomercijalno - deliti pod istim uslovima Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno saoptavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na nain odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili slinom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. 5. Autorstvo - bez prerade Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno saoptavanje dela, bez promena, preoblikovanja ili upotrebe dela u svom delu, ako se navede ime autora na nain odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. 6. Autorstvo - deliti pod istim uslovima Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno saoptavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na nain odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada

38

Ibidem.

31

distribuira pod istom ili slinom licencom. Ova licenca dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Slina je softverskim licencama, odnosno licencama otvorenog koda Ako se izabere neka od licenci kreativne zajednice to podrazumeva i da se u delo unese digitalni kod koji e u okviru metapodataka omoguiti pretraivaima da delo identifikuju kao delo objavljeno pod "Licencom kreativne zajednice". Pored pojedinaca koji koriste "Licence kreativne zajednice" sve je vei broj i institucija, pa i vlada pojedinih zemalja koje se odluuju za korienje ". Vlada Holandije je u martu 2010. godine otpoela sa korienjem "nulte Licence kreativne zajednice" (Creative Commons Zero CC0) za sadraje web site prezentacija 5 ministarstava (do kraja 2010.g. bie predstavljena i ostala ministarstva) pomou kojih e se promovisati otvorena razmena informacija javnog sektora. Ovu odluku Holandska vlada je donela na osnovu istraivanja Amsterdamskog instituta za informaciono pravo (Amsterdam's Institute for Information Law) o upotrebi "Licenci kreativne zajednice" kao licenci za informacije u javnom sektoru.39

39

New Governmental Usage of Open Licences in the Netherlands and UK, 7 April, 2010, Internet adresa: http://www.edri.org/edrigram/number8.7/open-content-government-uk-netherlands, 4.11.2010.

32

2.2. O MEUNARODNIM I NACIONALNIM PRAVILIMA ZATITE AUTORSKIH PRAVA U SAJBER PROSTORU

Na meunarodnom planu ova materija regulisana je Bernskom Konvencijom (o zatiti literarnih i umetnikih radova)40 iz 1886.godine. Izmene su nainjene u Parizu 1896.godine, Berlinu 1908.godine. u prvom mahu dovrene u Bernu 1914., konvencija je revidirana u Rimu 1928.god. Briselu 1948.god. tokholmu 1967. i Parizu 1971. da bi 1979.god. bila izmenjena amandmanima. A kao jedan od znaajnih nedostataka ove konvencije bili su njeno neregulisanje Interneta i informaciono- komunikacionih tehnologija, to je rezultiralo usvajanjem sporazuma WIPO (The World Intellectual Property Organization Copyright Treaty) 1996.god. Svetska trgovinska organizacija kao jedan od uslova za lanstvo zahteva od buduih lanica da usvoje odredbe Bernske konvencije koje i jesu sastavni deo Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. Pored Bernske od znaaja za materiju je i Rimska Konvencija o zatiti prava izvoaa, proizvoaa fonograma i organizacija za radiodifuziju koja je otvorena za potpisivanje 26. oktobra 1961.god. kada su je usvojile lanice BIRPI41 prethodnice WIPO42. Takoe, od znaaja u ovoj oblasti je i enevska Konvencija o zatiti proizvoaa fonograma od neovlaenog umnoavanja iz 1971 o tretiranju zatite autorskih prava u pogledu zvunih zapisa. Ovom konvencijom je data mogunost i ovlaenja da se preduzmu mere protiv uvoza piraterije u obliku neovlaeno stvorenih muzikih snimaka kao i lica koja ih distribuiraju i preprodaju. WIPO administrira 24 Konvencije, sporazuma i protokola od kojih je Srbija potpisnica svih .
40 41

43

Od septembra 2008.god. ova Konvencija ima 164. zemlje potpisnice. Tekst Konvencije moe se pronai na internet adresi: http://www.wipo.int/treaties/en/ip/berne/index.html poslednji put pristupljeno 25.01.2012. United International Bureaux for the Protection of Intellectual Property, vie o istoj na internet adresi: http://en.wikipedia.org/wiki/BIRPI poslednji put pristupljeno 24.01.2012. 42 Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za zatitu prava intelektualne svojine (Convention Establishing the World Intellectual Property Organization) potpisana je u tokholmu 14. jula 1967.god. i na snazi je ukljuujui amandmane od 28. septembra 1979. Tekst je dostupan na internet adresi: http://www.wipo.int/treaties/en/convention/trtdocs_wo029.html, 25.01.2012. 1974.god. UN su uvrstile ovu organizaciju kao specijalizovanu meunarodnu organizaciju u sastavu UN. Ova organizacija je potvrdila svoj znaaj i proirila domaaj svoje vanosti potpisivanjem sporazuma 1996.god. sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO). Danas ova organizacija administrira 24 sporazuma.

33

2.2.1.ACTA - TRGOVINSKI SPORAZUM PROTIV FALSIFIKOVANJA

Razvoj informacionih tehnologija i interneta prouzrokovao je poveanje razliitih oblika ugroavanja intelektualne svojine u sajber prostoru. Gotovo neograniena dostupnost knjievnih dela, naunih radova, muzikih radova, video radova, i drugih autorskih dela u digitalnom obliku omoguila je ogroman broj zloupotreba i raznih oblika krenja prava intelektualne svojine pa je bilo neophodno meunarodnim sporazumima osmisliti efikasne sisteme zatite intelektualne svojine, koji su u skladu sa vremenom u kome dominiraju digitalne tehnologije. Velike meunarodne organizacije, kao to su Ujedinjene nacije, Evropska unija, Svetska trgovinska organizacija, kao i pojedine drave (pre svega SAD), nastojale su u poslednjih dvadeset godina da usvoje meunarodna pravna akta koja e ograniiti i sankcionisati zloupotrebu intelektualne svojine. U okviru Svetske trgovinske organizacije (STO) usvojen jeTRIPS (Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine). Ovaj sporazum je rezultat pregovora i uoblienja teksta iz 1994. godine. TRIPS je obavezan za sve lanice Svetske trgovinske organizacije. U okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (SOIS), zakljuen je niz meunarodnih sporazuma, od kojih je najznaajniji Sporazum o autorskom pravu (Copyright Treaty) iz 1996.g. U okviru EU, 2004. godine, usvojena je Direktiva o zatiti prava intelektualne svojine 2004/48 (usvojili su je Evropski parlament i Evropski savet). U SAD doneto je vie zakonskih propisa u vezi sa zatitom intelektualne svojine, ali posebnu panju su izazvali predlozi Zakona o spreavanju online piraterije SOPA i Zakon o spreavanju onlajn pretnji ekonomskoj kreativnosti i kraa intelektualne svojine - PIPA pripremljeni u drugoj polovini 2011.g. Ti akti su imali za cilj oteavanje prodaje i distribucije piratskog materijala zatienog autorskim pravima (filmovi, muzika, ali i fizika dobra).

43

U pitanju su Bernska Konvencija, Briselska Konvencija, Budimpetanski ugovor, Haki sporazum, Lisabinski sporazum, Sporazum iz Lokarna, Madridski sporazum (Indikatori izvora), Madridski sporazum (oznake), Madridski Protokol, Ugovor iz Nairobija, Pariska Konvencija, Ugovor o saradnji u pogledu patenata, Ugovor o patentnom pravu, enevska Konvencija o fonogramima, Rimska Konvencija, Singapurski Ugovor, Strazburki sporazum, Ugovor o pravu trgovinskih marki, Beki ugovor, i Vaingtonski sporazum. O ovome vie na internet adresi: http://www.wipo.int/treaties/en/ShowResults.jsp?search_what=C&country_id=189C, 25.01.2012.

34

Posledica je bila gaanje niza sajtova meu kojima i Megaupload.com i hapenje vlasnika sajta pod optubom za nanoenje ogromne materijalne tete nosiocima autorskih prava. Nakon toga mnogi sajtovi su se sami ugasili kako bi izbegli pravne posledice (kao btjunkie.org). Odgovor internet zajednice je bio napad hakerske grupacije Anonimusi na sajtove FBI-a, Ministarstva pravde SAD, sajtove muzike i filmske industrije kao i politikih monika. irom Evrope i sveta 11 februara 2012.g. desetine hiljada ljudi u vie stotina protesta iskazalo je svoje protivljenje sporazumima o zatiti intelektualne svojine. Posledica reakcije internet zajednice i javnosti bila je prolongiranje glasanja o SOPI i PIPA u Kongresu SAD i pokretanje postupka pred Evropskoim sudom pravde o usklaenosti ACTA sa pravom Evropske unije. Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja (Anti - Counterfeiting Trade Agreement), poznatiji u javnosti kao ACTA, je jedan u nizu multilateralnih meunarodnih sporazuma iji je cilj da se zatiti intelektualna svojina. Svakako se ne radi o jedinom meunarodnom sporazumu ovakve vrste, jer ih je bilo i ranije, ali je ovaj multilateralni sporazum izazvao izuzetno otru reakciju javnosti u mnogim zemljama, ukljuujui i nau, pa je to jo jedan razlog vie da se upoznamo sa detaljima sadrine ovog akta i da analiziramo posledice koje iz njega mogu proistei. Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja (ACTA) je potpisan 1. oktobra 2011.g. u Tokiju od strane SAD-a, Japana, Kanade, Maroka, Novog Zelanda, Singapura i June Koreje, a ovom sporazumu se pridruila i Evropska unija poetkom 2012.g. Od zemalja lanica Evropske unije 22 zemlje su potpisale ACT-u dok su od potpisivanja, za sada, odustale Nemaka, Holandija, eka, Poljska, Slovaka i Slovenija. U nekim sluajevima, ova uzdranost je bila posledica masovnih protesta, u drugim, posledica miljenja eksperata za pravo intelektualne svojine o odredbama ACTA koje su u suprotnosti sa pravom EU i evropskim standardima uivanja i zatite ljudskih prava.44 Pregovore o Trgovinskom sporazumu protiv falsifikovanja (ACTA) otpoele su SAD 2006.g. sa Japanom, vajcarskom i Evropskom unijom, a 2008.g. pregovorima su se pridruile Australija, Juna Koreja, Maroko, Novi Zeland, Meksiko, i Singapur. Pregovori su voeni u tajnosti, jer su uglavnom svi pregovarai pregovore proglasili dravnom tajnom, sve dok o pregovorima javnost nije obavetena 2008.g. uz pomo Wikileaks-a.
44

Raki Vodineli Vesna, Opasne pravne posledice ACTA, Internet adresa: http://pescanik.net/2012/02/ opasnepravne-posledice-acta/, 15. 03.2012..

35

Veliku podrku pregovorima o Trgovinskom sporazumu protiv falsifikovanja - ACTA pruile su velike medijske korporacije koje proizvode filmove, serije, muziku, itd, kao i korporacij ekoje se bave proizvodnjom lekova. Osnovani prigovori na proces donoenja ovog sporazuma su da nije bilo transparentnosti, da nije bilo demokratskog procesa i da nije bilo uticaja javnosti na tekst sporazuma. Sva tri prigovora su u potpunosti opravdani. Poto su pregovori voeni u tajnosti naravno da nije bilo trasparentnosti. Demokratski proces je izostao jer su iz pregovora bili iskljueni Svetska trgovinska organizacija i Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, a onemoguavanje javnosti, odnosno nizu nevladinih organizacija i eksperata da daju svoje miljenje o sporazumu sigurno nije doprinelo kvalitetu konanog teksta sporazuma. Poznata izreka sjajnog pravnika Valtazara Bogiia "to se grbo rodi vrijeme ne ispravi" u potpunosti se moe odnositi na Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja. Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja - ACTA se sastoji iz est glava: (1) uvodne odredbe i opti pojmovi; (2) pravni okvir za zatitu prava intelektualne svojine; (3) prakse pravne zatite; (4) meunarodna saradnja; (5) institucionalna pravila i (6) zavrne odredbe. U formalnom smislu, radi se o odredbama koje su uobiajene u multilateralnim meunarodnim sporazumima: one nameu dravama koje potpiu i ratifikuju ACTA, obavezu prilagoavanja njihovog unutranjeg prava odredbama tog sporazuma. Bez obzira to su namere redaktora izraene u preambuli legitimne (zatita autorskih prava i drugih prava intelektualne svojine, suzbijanje falsifikovanja intelektualnih dobara i spreavanje piraterije) pravni metodi koje sadre ACTA su agresivni i protivni brojnim meunarodnim i regionalnim dokumentima o ljudskim pravima. Ljudska prava koja se u Trgovinskom sporazumu protiv falsifikovanja najvie ugroavaju jesu: pravo na privatnost, sloboda izraavanja, pravo na leenje (pristup medikamentima) i pravo na pravino odluivanje (suenje).45 Cilj Trgovinskog sporazuma protiv falsifikovanjaj,e kako proistie iz samog sporazuma, da primora internet kompanije i internet provajdere da nadziru svoje korisnike i da cenzuriu sadraje. Jedan od ciljeva ovog meunarodnog sporazuma je i da zatiti interese velikih farmaceutskih kompanija, odnosno da omogui tretiranje generikih lekova (lekovi koji su proizvedeni u zemljama u kojima ne vai patent ili je on istekao) kao falsifikat. Takoe se tite i

45

Ibidem.

36

interesi kompanija koje se bave biotehnologijom pa bi kompanije koje zatite neki od patenata u oblasti biotehnologije genetike u vie zemalja bile pod zatitom Trgovinskog sporazuma protiv falsifikovanjai lake mogle da ostvara svoja prava. Iako Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja - ACTA kree od legitimnih ciljeva, po oceni nae strune javnosti on ipak pati od niza nedostataka. Na javnoj debati o sporazumu ACTA u Beogradu odranoj 9 marta 2012.g. Saa Gajin je konstatovao da ovaj sporazum moe ugroziti slobodan pristup informacijama, privatnost, i da ne sadri dovoljnu meru procesnih garancija za pravino suenje.46 Vesna Raki Vodineli istie pet krupnih nedostataka Trgovinskog sporazuma protiv falsifikovanja ACTA:47 1. ACTA ne pravi razliku izmeu korisnika za koje postoji osnovana sumnja da povreuju pravo intelektualne svojine i drugih korisnika. Dovoljno je da nosilac prava tvdi da je odreeni korisnik njegovo pravo povredio. U ovom pogledu, naglaava se, ACTA ide znatno dalje od TRIPS-a, koji ovakvu obavezu provajdera propisuje samo za one korisnike za koje je dokazano da vreaju pravo intelektualne svojine. Na ovaj nain se uspostavlja pretpostavka da je svaki korisnik istovremeno i prekrilac. 2. ACTA, pored graanskopravne zatite, namee dravama potpisnicama obavezu krivinopravne zatite, tj. kriminalizaciju povreda prava intelektualne svojine, to odstupa od EU standarda, jer Direktiva EU 2004/48 uopte ne predvia kriminalizaciju. Pored toga ACTA ne obezbeuje pravino suenje i zatitu procesnih prava okrivljenih. Iako se dravama potpisnicama namee obaveza kriminalizacije, u ACTA se ne pravi razlika izmeu kopiranja koje je korisnik izvrio za sopstvenu upotrebu i onog za nezakonito sticanje profita, budui da se pojam komercijalne upotrebe intelektualnog dobra neodreeno i iroko definie. 3. U l. 12 ACTA nisu sadrane uobiajene procesne garantije za tuenog (navodnog prekrioca prava intelektualne svojine), zato to se privremene mere oduzimanja i zaplene njegovih dobara, za koje se tvrdi da su rezultat povrede prava intelektualne svojine, mogu izrei, a da se tuenom i ne prui prilika da se izjasni (inaudita altera parte).

46 47

ACTA

u Srbiji: Protest i debata, Internet adresa: http://www.b92.net/tehnopolis/ aktuelno.php?yyyy=2012&mm=03&nav_id=589563, 9. 3. 2012. Raki Vodineli Vesna, Opasne pravne posledice ACTA, Internet adresa: http://pescanik.net/ 2012/02/opasnepravne-posledice-acta/, 15. 03.2012.

37

4. Dravni organi koji kontroliu granicu, na osnovu ACTA mogu uivati ovlaenja koja inae, sme da ima samo sud: prema nekim tumaenjima granini slubenici carine mogu da narede pregled lap topa ili IPad-a i njihovo oduzimanje na osnovu obine sumnje da sadre falsifikovana intelektualna dobra (snimke muzike, filma i sl.) koji bi navodno bili namenjeni komercijalnoj, a ne, kao to uobiajeno jesu, linoj upotrebi. 5. U Evropskom parlamentu je naglaavano da se ACTA odnosi i na generine medikamente (lekove sa generinim imenom), iako se ne radi o falsifikovanim lekovima, nego i o onim za koje je isteklo vreme zatite ili se iz razloga unutranjeg prava, stavljaju u promet pod generinim imenom. Zaplena i unitavanje takvih lekova kao falsifikovanih spreie pristup leenju naroito u nerazvijenim zemljama. Jedna od najproblematinijih odredbi Trgovinskog sporazuma protiv falsifikovanja ACTA je ona koja se odnosi na internet provajdere, odnosno lan tog sporazuma koji predvia mogunost da zemlje potpisnice mogu da ovlaste nadlene organe da trae od internet provajdera podatke o korisnicima za koje se sumnja da kre autorska prava sa svojih internet adresa. Trgovinskim sporazumom protiv falsifikovanja - ACTA predvia se i uspostavljanje globalne agencije za suzbijanje falsifikovanja i besplatnog preuzimanja filmskog, muzikog i drugih sadraja sa interneta uz pretnju zatvorskim i novanim kaznama. Evropski sud pravde je 16. februara 2012.g. odbacio zahtev da drutvene mree i internet provajderi uvedu "filtere" kojima e korisnicima onemoguiti da razmenjuju sadraje zatiene autorskim pravima. Evropski sud pravde je odbacio tubu Agancija za zatitu autorskih prava iz Belgije uz obrazloenje da bi se time krili principi slobodne trgovine i slobode izraavanja, kao i da se time ugroava privatnost korisnika interneta. Ova odluka Evropskog suda pravde imae sigurno znaajne posledice na budue sline sluajeve. Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja ACTA bio je otvoren za potpisivanje do 31. marta 2012.g. za zemlje koje su uestvovale u pregovorima i za lanice Svetske trgovinske organizacije. Od zemalja Evropske unije njih 20 od ukupno 27 je potpisalo ACTA sporazum. Da bi ovaj sporazum stupio na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje Evropski parlament, ali je on, nakon negativne reakcije javnog mnjenja i miljenje Odbora za meunarodnu trgovinuEvropskog
parlamenta, odbio 4, jula 2012.g. da ga ratifikuje sa 478 glasova p33rotiv 39 za i 165 uzdranih uz

obrazloenje da ovaj sporazum predstavlja pretnju za line slobode i privatnost graana Evropske unije. 38

Bez obzira to Trgovinski sporazuma protiv falsifikovanja ACTA nije ratifikovan od strane Evropskog parlamenta i nee se primenjivati u Evropi, sigurno je da nas u narednom periodu oekuje jo meunarodnih sporazuma iz oblasti zatite intelektualne svojine koji e, posle reakcije javnosti na Trgovinski sporazuma protiv falsifikovanja ACTA morati biti mnogo bolje pripremljeni uz posebno voenje rauna da se ne ugroavaju line slobode i privatnost graana.

39

2.2.2.GRUPA KRIVINIH DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE U ZAKONODAVSTVU SRBIJE

Propisivanjem ovih krivinih dela upotpunjena je zatita u naem pravnom sistemu u pogledu prava intelektualne svojine. Na ovom mestu govoriemo o krivinim delima kojima se inkriminiu radnje koje predstavljaju po zakonodavcu najtea dela koja lica mogu izvriti u naem pravnom sistemu. Povreda moralnih prava autora i interpretatora lan 198 Prvi oblik ini lice koje pod svojim imenom ili imenom drugog u celini ili delimino objavi, stavi u promet primerke tueg autorskog dela ili interpretacije, ili na drugi nain javno saopti tue autorsko delo ili interpretaciju (novana kazna ili zatvor do tri godine). Drugi oblik vri onaj ko bez dozvole autora izmeni ili preradi tue autorsko delo ili izmeni tuu snimljenu interpretaciju (novana kazna ili zatvor do jedne godine). Oba prikazana oblika se gone po predlogu. Ovlaeno lice za stavljanje predloga je autor odnosno lica ovlaena da postupaju u ime i za raun autora48. Trei oblik ini ono lice koje stavlja u promet primerke tueg autorskog dela ili interpretacije na nain kojim se vrea ast ili ugled autora ili izvoaa (novana kazna ili zatvor do est meseci), ovaj oblik se goni po privatnoj tubi. Predmeti korieni u svim opisanim oblicima e se oduzeti. Neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava lan 19949

48

Prema l.3.ta 2. Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine (Slubeniglasnik RS, 46/06) u daljem tekstu ZOPOIS: nosilac prava je izvorni sticalac prava intelektualne svojine ili njegov pravni sledbenik. 49 Neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz l. 199. st. 3. u vezi sa st.1 i 2. Krivinog zakonika u vezi sa l.33. KZ: Po optunici Posebnog tuilatva KTVTK.br.42/08, presudom Okrunog suda u Beogradu K1.vtk.br.19/08 od 10.10.2008.god., zbog internet piraterije, oglaeni su krivim .J. (36) i S.M.

40

Ovo krivino delo je veoma iroko definisano. Prvim stavom propisan je prvi oblik koji ini lice koje neovlaeno50 objavi, snimi, umnoi ili na drugi nain javno saopti u celini ili delimino autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju, raunarski program ili bazu podataka (kazna zatvora do tri godine) pri emu za postojanje krivinog dela nije od

(35) Presudom br.K1 VTK broj 19/08 kojom su okrivljeni osueni na uslovnu kaznu zatvora u trajanju od est meseci sa rokom proveravanja od dve godine iz Kraljeva. Oni su, u periodu od 21.06.2005.godine, pa sve do dana 03.06.2008. godine, kada su lieni slobode, na teritoriji optine Kraljevo, po prethodnom dogovoru, u nameri da sebi pribave imovinsku korist, putem beine Internet mree (wireless), za novanu nadoknadu neovlaeno stavljali u promet preko 500 (pet stotina) primeraka raznovrsnih autorskih dela, razliitih nosilaca autorskih prava na taj nain to su tokom 2005. godine pa nadalje, na osnovu zajednikih finasijskih ulaganja, izgradili i pustili u eksploataciju beinu internet mreu koja je funkcionisala neregistrovano pod neformalnim nazivom eXcalibur Wireless (EkskaliburVajrles), to su inili u okviru poslovnog prostora privrednog drutva EXCALIBUR COM D.O.O. tokom kog perioda su u navedenom prostoru primali novane uplate korisnika interneta i FTP servisa kojima je nakon izvrenih uplata bilo omogueno da na svoje kune raunare preuzimaju neovlaeno umnoene primerke raznovrsnih autorskih dela. Krivino delo Neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz l. 199. st. 3. u vezi sa st. 2. Krivinog zakonika: Po optunici Posebnog tuilatva KTVTK br.70/08, presudom Okrunog suda u Beogradu K1.vtk.br.44/08 od 28.11.2008.god, zbog internet piraterije, oglaen je krivim M.S. (30) iz Beograda to je, u periodu od 01.01.2005. godine do 03.09.2008. godine, u Beogradu, na adresi svog prebivalita, u nameri pribavljanja imovinske koristi, neovlaeno umnoavao i stavljao u promet razliita videogramska i fonogramska autorska dela veeg broja oteenih nosilaca autorskih prava, u vidu optikih diskova u DVD i DivX formatu na taj nain to je neovlaeno nabavljene kopije autorskih dela prethodno nasnimavao na optike, kao i tvrde diskove svojih raunara nakon ega je njihovu prodaju, sa katalogom odo ko 15.000 (petnaesthiljada) pojedinanih naslova i cenovnikom, oglaavao putem svoje elektronske adrese potanskog servisa yahoo.com, to je inio sve do intervencije ovlaenih slubenih lica Odeljenja za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, SBPOK-a, UKP, MUP-a Republike Srbije koja su nakon obavljenog pretresa stana i drugih prostorija, od osumnjienog uz potvrdu privremeno oduzeli dva raunara, 10.327 (desethiljadatristotinedvadestisedam) komada neovlaeno umnoenih optikih diskova sa neovlaeno umnoenim autorskim delima u vidu filmova, televizijskih serija, muzike, stripova i drugih multimedijalnih sadraja. 50 Prema l.20 Zakona o autorskim i srodnim pravima: Autor ima iskljuivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleenje i umnoavanje svog dela u celosti ili delimino, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni nain. U st 2. navodi se: Delo se umnoava naroito, grafikim postupcima, fotokopiranjem i drugim fotografskim postupcima kojima se postie isti rezultat, zvunim ili vizuelnim snimanjem, izgradnjom dela arhitekture, smetanjem dela u elektronskom oblikuu memoriju raunara.Prema l.22. Autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje originala ili umnoenih primeraka svog dela u zakup. Davanje u zakup, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoenih primeraka dela drugome na korienje na ogranieno vreme u svrhu ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi. Pravo iz stava 1. ovog lana se ne iscrpljuje prodajom ili drugim radnjama stavljanja u promet originala ili umnoenih primeraka dela. Prema lanu 54a dozvoljena je slobodna prerada objavljenog autorskog dela ako se radi o: 1) parodiji ili karikaturi, ako to ne stvara zabunu ili ne moe dovesti do stvaranja zabune u pogledu izvora dela; 2) preradi dela za line potrebe koja nije namenjena i nije dostupna javnosti; 3) preradi u vezi sa dozvoljenim korienjem dela, koja je prouzrokovana samom prirodom ili nainom tog korienja. Prema lanu 54b ovlaeni korisnik objavljene baze podataka ili njenog umnoenog primerka moe slobodno da umnoava ili preradi tu bazu podataka ako je to potrebno radi pristupa njenom sadraju i redovnog korienja tog sadraja.

41

znaaja broj kopija51. Drugi oblik postoji kada lice stavi u promet, ili u nameri stavljanja u promet, neovlaeno dri umnoene ili neovlaeno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, raunarskog programa ili baze podataka (za koje je predviena ista kazna kao za prethodni oblik). Stavljanje u promet podrazumeva injenje dostupnim javnosti primeraka tueg autorskog dela, a pod tim treba podrazumevati prodaju, razmenu, rasturanje, poklanjanje i sve druge delatnosti kojima se ostvaruje sutina neovlaenog injenja dostupnim52. Treim stavom je propisan tei oblik koji postoji ukoliko je lice uinilo prethodna dva oblika u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog (propisana kazna zatvora od tri meseca do pet godina). etvrti stav predvia poseban oblik ovog dela, po kojem e se lice koje proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup, reklamira u cilju prodaje ili davanja u zakup ili dri u komercijalne svrhe ureaje ili sredstva ija je osnovna ili pretena namena uklanjanje, zaobilaenje ili osujeivanje tehnolokih mera namenjenih spreavanju povreda autorskih i srodnih prava, ili koje takve ureaje koristi u cilju povrede autorskog ili srodnog prava, kazniti novanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine53. Ovim poslednjim stavom inkriminisane su pripremne radnje za izvrenje svih ostalih oblika ovog krivinog dela ali i drugih krivinih dela iz ove grupe. Ovo krivino delo najzastupljenije je u poslednje vreme, globalno gledano, a, naroito, u Srbiji. Mnogi su pokuaji objanjenja u pogledu zastupljenosti i rasprostranjenosti ovog

51

Ali navedeno jeste znaajno sa aspekta nadlenosti za postupanje u ovom krivinom delu u smislu lana 3. Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u borbi protiv visokotehnolokog kriminala. U nadlenost SBPOK a i posebnog tuioca za VTK, spadaju samo oni sluajevi sa preko 2000 primeraka umnoenih autorskihdela ili kada je nastala teta od preko 1.000.000 dinara. Ovo i predstavlja svojevrsnu materijalnopravnu i formalnu meu za ovlaenja organa koji spreavaju i suzbijaju kriminalitet. Naime, ovo jeste osnov za razgranienje nadlenosti organa koji postupaju po osnovu zloupotrebe prava intelektualne svojine. Na osnovu izloenog mogue je diferencirati nadlenost osnovnog suda (i tuilatva), kao i ostalih jedinica policije za postupanje u odtalim sluajevima, kao i drugih organa kada su u pitanju prekraji i privredni prestupi. 52 Gerke, Midr., Prirunik za istragu krivinih dela u oblasti VTK, Savet Evrope, 2008., str.133. 53 Tokom 2008. godine Tuilatvu za borbu protiv visokotehnolokog kriminala je podneto 319 krivinih prijava protiv 332 lica zbog izvrenja ukupno 379 krivinih dela koja se odnose na povredu intelektualne svojine, a ukupno su oduzeta 131.232 optika diska i 50 tehnikih ureaja. Imajui u vidu opisano stanje kriminala, na osnovu dogovora sa istranimo deljenjem Okrunog suda u Beogradu, da se u cilju to efikasnijeg reavanja ovih predmeta primenjuje postupak za kanjavanje i izricanje presude od strane istranog sudije, saglasno lanu 455. Zakonika o krivinom postupku. Ova vrsta postupka primenjuje se onda kada je to opravdano, a u obzir se naroito uzima ranija osuivanost osumnjienih lica i motivi za izvrenje krivinog dela. Navedeno prema Komlen Nikoli, L. et alia, op.cit.

42

krivinog dela, od kojih su neki dostupnost razliitih softvera kojima se veoma lako i veoma brzo prenose digitalni sadraji putem Interneta od torent klijenata do P2P prenosa. injenici zastupljenosti pogoduju mnogi faktori od onih na strani siromanih zemalja u tranziciji i nemogunosti da njihovo stanovnitvo odgovori skupim zahtevima imalaca prava, do strateke neujednaenosti na globalnom nivou u pogledu razliitih oblika zatite medija putem kojih se prenose digitalni sadraji. Neretko izvrioci na svojim Internet stranicama nude i vie desetina hiljada naslova a da se, u stvari, njih pronae svega par stotina kopija. Ovakav postupak diktira trite ali omoguavaju razliiti servisi na Internetu, kao npr. Rapidshare, MediaFire, YouSendIt, File savr, File dropper, a posebno, do skora, jedan od najpopularnijih Megaupload54. U pretkrivinom postupku je potrebno sainiti potvrdu o predmetima koji su oduzeti od okrivljenog. U njoj moraju biti navedeni naslovi svih filmova, programa ili muzikih dela, koja su stavljena u promet, format i medijum na kom se nalaze, kao i odreeni nosioci prava koji su ovom prilikom oteeni. Popisivanje je neophodno kako bi bila izvrena identifikacija ovlaenih nosilaca prava koji su oteeni izvrenjem krivinog dela55. Ovo stvara tekoe i oduzima mnogo vremena policijskim slubenicima, naroito kada se broj naslova meri desetinama hiljada i predstavlja glavni razlog zbog koga se broj ulinih prodavaca piratskih diskova ne smanjuje. Identifikacija nosilaca prava optereuje i tuioce, pa je radi ubrzavanja pretkrivinog postupka, Tuilatvo za borbu protiv visokotehnolokog kriminala napravilo bazu podataka sa naslovima filmova, muzikih dela i softvera, kao i ovlaenim distributerima istog sadraja56. No bez obzira na ovo mogue je zamisliti veliinu problema ukoliko bi se ovaj problem preneo na nivo Rapidera ili nekog slinog hosting domena. to se dokazivanja tie veoma je znaajno uspostaviti vezu izmeu lica koje je izvrilac i predmeta koji su corpora delicti ovog krivinog dela. Veza se moe ustanoviti npr. uporeivanjem digitalnih karakteristika vremena nastanka, vremena prenosa na odreene nosioce medije, konkretnog autorskog dela ili video zapisom sa javnog saoptavanja ili interpretacije
54

Potonji je poslednji put bio u upotrebi do 19.01.2012. kada su vlasnici haeni po osnovu krenja zakona o autorskim pravima u SAD. vie o tome na: http://venturebeat.com/2012/01/19/megaupload-shut-downswiss-beatz-ceo-fbi-piracy/ poslednji put pristupljeno 23.01.2012. 55 Isto je rezultat stava Vrhovnog suda Republike Srbije, iznet u presudi Kzz.br.10/06 od 16.03.2006.godine, prema kojem, radnja izvrenja krivinog dela Neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz l.199. KZ-a opisana u presudi, mora biti blie odreena objektom delao dnosno, nazivom autorskog dela i subjektom autorskog prava. 56 Navedeno prema Komlen Nikoli, L. et alia, op.cit.

43

tueg autorskog dela, ili tragova nastalih prilikom aploadovanja datoteka na Interentu serverima hosting domena. Bitna karakteristika je da izvrilac ima svest o tome da je u pitanju tue autorsko delo ili interpretacija, kao i da svesno objavljuje pod tuim ili svojim imenom. U sutini neophodno je da postoje elementi obmane ili lanog prikazivanja da je interpretacija ili autorsko delo delo lica koje objavljuje ili nekog treeg a ne oteenog, ili da je izvrilac lice, lano ovlaeno da, u njegovo ime i za njegov raun, postupa. Dakle, izvrilac moe biti svako lice. U praktinom postupanju znaajno je uoiti razlike izmeu legalnog i piratskog izdanja muzikog diska, neke od njih bi bile: 1.) Razliita slika i grafika obrada spoljnog omota kutije i samog diska 2.) Piratski disk nema: ifru stampera, oznake kodova (ima reljefno oteenje na mestu SID koda - Source Identification Code, identifikacioni kod za autentinost diska, takoe, moe imati ali i ne mora RID kod - Recorder Identification Code) listu pesama na disku57 3.) Oznaka zatitnog znaka - iga - loga nije ista kao na originalu LBR kod mastera: oznaava pogon u kojem je izraen. Dokazi za krivino delo se mogu pribaviti prikupljanjem i utvrivanjem odreenih injenica, na primer: 1) Nepostojanje ugovora ili drugog pravnog osnova za korienje autorskih prava 2) Privremeno oduzeti muziki ili video optiki diskovi u proizvodnji, magacinima gotovih proizvoda i vie prodajnih objekata 3) Stamperi 4) Popisne liste i katalozi naslova 5) Interne evidencije efa proizvodnje 6) Ugovori izmeu SOKOJ-a i vlasnika autorskih prava predstavljaju tzv. komparativne dokaze 7) Reenje Zavoda za intelektualnu svojinu o izdavanju dozvole SOKOJ-u za obavljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskih imovinskih prava 8) Fotodokumentacija i video zapis 9) Vetaenje muzikih i video optikih diskova (uporeenje sa referentnim optikim diskom nesporno proizvedenim na maini otkrivenoj u proizvodnom pogonu) 10) Podaci sadrani na hard diskovima personalnih raunara, u vlasnitvu ili dravini uinilaca 11) Podaci sadrani na optikim diskovima

57

Za boje i zatite koje diskovi razliitih kapaciteta i tehnologija nose videti na internet adresi: http://en.wikipedia.org/wiki/Rainbow_Books, 28.06.2010. i internet adresi: http://en.wikipedia.org/wiki/IFPI, 28.06.2010.

44

12) Muziki kompakt diskovi na kojima se neovlaeno nalaze oznake tueg zatitnog znaka, iga - loga 13) Papirni omoti na kojima se nalaze iste oznake 14) Reenja Zavoda za intelektualnu svojinu o zatiti zatitnog znaka, iga - loga 15) Slike i grafike pripreme za tampu zatitnih znakova, igova - loga 16) Fotodokumentacija i video zapis 17) Kod kalupa : oznaava pogon u kojem je proizveden Identifikaciona obeleja orginalnog proizvoda su: ime diskografske ili izdavake kue, ime izvoaa ili sastava tj. grupe, naziv producenta i nosilaca prava distribucije jasno otisnuti logotipi i zatieni znakovi, praeni i hologramskim zatitama kataloki broj kopija logotipa autorskog udruenja upozorenje o zatienim autorskim pravima oznake i sa datumom i imenom diskografske kue zemlja proizvodnje (roba proizvedena u EU navodi EU kao mesto proizvodnje) u sluaju SD-a i DVD-a obino je naveden SID kod, kojeg danas koriste 80% proizvoaa optikih diskova ponekad je istaknut potpun popis naziva pesama ili snimaka omoti moraju biti jasno otisnuti na kvalitetnom papiru Takoe i: svi tonski zapisi moraju biti oznaeni datumom zatite autorskih prava i objavljivanja, gore navedeno se obino nalazi i na nosau zvuka i na omotu diska, Copyright oznaava vlasnika autorskih prava na snimku na navedeni datum, a oznaka Publication oznaava datum objavljivanja zvunog snimka. Krivotvorenje (falsifikovanje) diskova: Krivotvorine (falsifikati) se kopiraju i pakuju tako da nalikuju originalu, u praktinom postupanju je veoma bitno, na omotu proviriti sledee: otrinu izgleda naslovne fotografije, kontrast boja, kvalitet papira, kvalitet dubine tampe, postojanje hologramskih zatitnih oznaka, fotokopije na papiru u boji, tampanje na samo jednoj strani papira, uklonjen logotip, nepostojanje katalokog broja, kvalitet reza ili oblika omota, postojanje paradoksalnih situacija: poznati izvoa, nepoznata diskografska kua, veoma esto, visok kvalitet reprodukcije zvuka.

45

Matrini brojevi: neke informacije s ruba unutranjeg pojasa (blizu sredita diska) esto sadre slova CD-R i duinu trajanja diska, kao to je prikazano u gornjem redu na slici (to nije uobiajeno na DVD-R_ovima). U donjem redu na

Ilustracija

ilustraciji prikazani su CD_ovi koji pruaju i informacije o sadraju na disku, to nije sluaj sa CD-R_ovima. Matrini pojas CD-R_a obino ne nosi nikakva obeleja, ili sadri samo neki alfanumeriki kod. Na matrinom pojasu se ne mogu pojaviti obeleja kao to su logotip diskografske kue ili kataloki broj. CD-R_ovi nisu obeleeni LBR kodovima, jer nisu podvrgnuti procesu masteringa kao industrijski CD ovi. CD-R ovi obino nisu obeleeni kodovima kalupa. Meutim, u nekim zemljama su proizvoai zakonski obavezni na svakom kalupu navesti i kod kalupa, tako da se i kalupi za CD-R ove kodiraju, tako da takvi diskovi nose kod koji je dodeljen proizvoau u zemlji u kojoj se proizvodi CD-R. Obino je oitavana strana CD-R a obojena (najee zelenom ili plavom bojom), a primetan je efekat duge, za razliku uobiajenog srebrnastog zavrnog sloja koji se nalazi na CD u, to je prikazano na gornjoj slici u crvenom okviru. Veliki deo izloenog se moe koristiti i u sluaju krivinog dela Neovlaeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima iz lana 200. KZ. Prema l.4. ZOPOIS veoma je znaajno odreuje se da su proizvodnja, dranje i promet robe, odnosno pruanje usluga, kojima se povreuju prava intelektualne svojine utvrena zakonom ili meunarodnim ugovorom, zabranjeni. Pirati za svoje delovanje zloupotrebljavaju kompanije koje nude usluge uvanja (engl. host) datoteka na svojim serverima, poput Rapidshare, Megaupload i dr. Pre postavljanja (engl. upload) originalni fajl se podeli na vie manjih delova korienjem nekih od programa za deljenje poput Winzip, ARJFilesplitter ili HjSplit, koji se potom zatiuju ifrom. Mali fajlovi dobijeni na ovaj nain obino nemaju originalan naziv filma ili programa, zbog ega je nelegalan sadraj teko otkriti. Linkovi koji vode ka ovim fajlovima se nalaze na veb sajtovima i 46

forumima specijalizovanim za razmenu piratskih sadraja. Navedene kompanije ostavljaju mogunost svojim korisnicima da u svakom trenutku prijave zloupotrebu, to pirate ne odvraa da i dalje postavljaju nelegalne sadraje, zbog ega se serveri ovih kompanija danas smatraju glavnim izvorima piraterije na Internetu. Jo jedan veoma popularan nain razmene fajlova koji se zloupotrebljava za pirateriju predstavljaju torenti, programi koji se baziraju na P2P (engl. peer to peer) tehnologiji, kojom se ostvaruje direktna veza izmeu dva raunara radi razmene podataka izmeu korisnika. Uspostavlja se veza izmeu korisnika koji imaju odreenu datoteku na svom raunaru tzv. sejai (engl. eeders) i klijenata koji trae istu tzv. pijavice (leechers), a na ovaj nain se najee razmenjuju razliiti sadraji: velike video datoteke, muzika dela i softver. Kako bi inicirao preuzimanje fajla (engl. download) lier pokree torent, program koji ostvaruje vezu sa centralnim serverom trekerom (engl. tracker) na kome se nalaze podaci o siderima. Nakon toga klijent uspostavlja vie simultanih P2P konekcija sa siderima i poinje da preuzima traeni fajl sa vie lokacija odjednom. Karakteristika ovog procesa je da korisnik koji preuzima fajlove, u isto vreme postaje sider, odnosno deli te iste fajlove sa drugim korisnicima58. Sudovi izvriocima krivinih dela protiv intelektualne svojine najee izriu uslovne kazne zatvora59. Kao jedan od moguih razloga za novu koncepciju i strateki okvir predstavljanja zaite autorskih i srodnih prava (prava intelektualne svojine) javlja se dostupnost ovakvih datoteka i obim i tendencija koju ova pojava ima. ta vie, postoje struje koje su usmerene na revolucionarne izmene u koncepcijama zatite intelektualne svojine. Iz uporednopravne prakse moemo izdvojiti primer kada je sud u vedskoj osudio etvoricu vlasnika uvene stranice pajratbej The Pirate Bay na kazne zatvora od po godinu dana, s tim to im je naloeno da plate odtetu od tri i po miliona dolara kompanijama kao to su Warner Brothers, Sony i EMI.60 U skorije vreme slina je situacija u perspektivi i kod pomenutog sluaja Megaupload a. Na navedenoj stranici se nezakonito razmenjuju muzika,

58 59

BitTorrent (protocol), Wikipedia, Internet adresa: http://en.wikipedia.org/wiki/BitTorrent_(protocol), 10.05.2009. Mada je u 2008. godini Posebno odeljenje Okrunog suda u Beogradu osudilo dvojicu izvrilaca na zatvorske kazne, i to okrivljenog .D. presudom K1 16/08 na kaznu zatvora u trajanju od est meseci, a okrivljenog M.J. presudom K1 17/08 na kaznu zatvora u trajanju od jedanaest meseci. Ova lica su bila viestruki povratnici, a ranije su osuivani iskljuivo zbog izvrenih krivinih dela protiv intelktualne svojine. 60 Osueni osnivai Pirate Bay-a, BBC Serbian, Internet adresa: http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/04/090417_swedennetpiracy.shtml, 24.07.2010.

47

filmovi i raunarske igrice, a ima oko 22 miliona korisnika.61 to se graansko pravne zatite tie najinteresantniji primer je civilna tuba holandskog udruenja za borbu protiv piraterije BREIN62 protiv administratora i vlasnika najveeg sajta za razmenu torent datoteka Mininova. Smisao tube je bio da vlasnici plate kazne vee od 5 miliona EUR a ali su tueni u ovom sluaju primenili jednu meru kojom su odgovorili zahtevima tuilaca. Naime, odbijen je pristup svim neautorizovanim sadrajima na serveru i tako onemoguila piratska razmena. Poseban sluaj je FTC u SAD koji je izrekao sankcije Comcast u za pojaavanje i preusmeravanje saobraaja preko BitTorrent63. Ovakvo sankcionisanje je ipak oglaeno nezakonitim Odlukom Federalnog apelacionog suda. Naime, dosledno sprovodei stav VSS o kome je ve razmatrano, svi dravni organi gonjenja i suenja, duni su da u svojim pismenim aktima navedu sve naslove autorskih dela pri emu, tuilatvo i sud i podatke koji se odnose na oteene subjekte autorskih prava, u vidu nabrajanja njihovih imena ili naziva nosilaca prava. U pojedinim (sve eim) sluajevima piraterije, koji podrazumevaju koliine zaplenjenih optikih diskova od 2.000 do 15.000 komada, dispozitivi optunih akata i presuda znaju da broje po 50 i vie strana, a vreme neophodno za utvrivanje ovih informacija mere se danima. Miljenja smo da je u takvoj situaciji nuno iznai neko razumno reenje, s obzirom na neprimereno troenje vremena i materijalnih resursa. Odreeni autori64, reenje nude u inkorporiranju u procesni zakon odredbi l. 22. novog ZKP-a65 kojim definie znaenje izraza spis, pismeno, poiljka i drugi dokumenti66, na koji nain bi prepisi optunih akata tuilatva i odluka suda, osim eventualno izvornika, mogli biti u celosti, ili samo delom - i u elektronskoj formi. U tom smislu ova odredba morala bi pretrpeti odreene izmene, utoliko to bi se u samom tekstu na kraju reenice, iza rei sadrane u spisima, unele rei: kao i na prepise optunih akata i odluka suda, ili njihovih delove, osim izvornika koji moraju biti i u pismenoj formi. Ovakvo reenje uvelo bi, prema ovim autorima,

61

Kneevi osi, V. vedski pirati na naftnoj platformi prave piratsku dravu, Borba, 23.04.2009. Internet adresa: http://www.borba.rs/content/view/5127/36/, 10.05.2009. 62 Internet adresa: www.torrentfreak.com/mininova-deletes-all-infringing-torrents-and-goes-legal-091126/, 09.05.2010. 63 Internet adresa: http://www.nytimes.com/2010/05/06/technology/06broadband.html?ref=technology, 10.05. 2010. 64 Komlen Nikoli, L. et alia, op cit, str.144 65 Koji nee ni otpoeti sa primenom. 66 Spis, pismeno, poiljka i drugi dokumenti mogu biti i u elektronskom obliku i biti sadrani u odgovarajuim nosiocima podataka, kao to su CD, drugi diskovi, magnetne trake i bilo koji drugi nosioci podataka, to se odnosi i na dokaze i isprave sadrane u spisima.

48

na velika vrata primenu elektronskog potpisa i elektronskog sertifikata, to podrazumeva ozbiljnu pripremu za njihovu primenu. Jedini problem jeste to ovaj Zakonik nee zaiveti, ali bi Zakonodavni organ ovo morao uzeti u obzir prilikom izrade novog ZKP ili kod izmena i dopuna postojeeg. U novom ZKP (Slubeni glasnik RS br. 72/11) iz 2011.god. prema l.177. pod naslovom Dostavljanje izvetaja i materijala, pominju se elektronski i drugi zapisi kao mogui materijali koji se dostavljaju nadlenim organima to jeste znaajan korak unapred. Neovlaeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima lan 200 Prvi oblik vri onaj ko neovlaeno ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o autorskom ili srodnom pravu, ili stavi u promet, uveze, izveze, emituje ili na drugi nain javno saopti autorsko delo ili predmet srodnopravne zatite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlaeno uklonjena ili izmenjena (novana kazna i zatvor do tri godine). Predmeti o kojima je re oduzee se i unititi. Objekat krivinog dela jeste elektronska informacija o pravima intelektualne svojine. Ve kod razmatranja objekta jasno je da je neizbena implikacija VTK. Ova elektronska informacija je oblik zatite prava intelektualne svojine kojom se pokuava spreiti kraa prava intelektualne svojine sa odreenih medija i nosilaca datih podataka, predmeta pravne zatite67. Izvrilac ovog krivinog dela moe biti svako lice koje ima sredstva ili znanja kojima se ova zatita umiljajno moe ukloniti, odnosno svako ko moe javno saoptiti predmet prava intelektualne svojine sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlaeno uklonjena ili izmenjena. U pogledu dokazivanja neophodno je utvrditi vreme i mesto radnje izvrenja, kao i nain na koji je delo izvreno. Ovde treba obratiti posebnu panju na sredstva kojima je delo izvreno jer se, putem komparacije karakteristika datih ureaja i njihovih otisaka i utisaka, mogu neposredno dokazati prisustva istih. Veza ovih ureaja sa licima koja se smatraju izvriocima ukazuje na njihovo uee u krivinom delu. Kod ovog krivinog dela za prvi oblik veoma je znaajno utvrditi postojanje odreene zatite autorskog i srodnog prava, u obliku
67

l. 3. ZOPOIS navodi u ta. 8) sredstvo za izbegavanje zatite jeste svako sredstvo, proizvod, komponenta, odnosno deo proizvoda koji je prevashodno napravljen ili prilagoen sa ciljem da omogui zaobilaenje efikasne tehnoloke mere; i ta. 9) efikasna tehnoloka mera jeste tehnoloki postupak, sredstvo, proizvod, komponenta, odnosno deo kojim se kontrolie pristup zatienom autorskom delu ili predmetu srodnog prava ili kojim se spreava njihovo neovlaeno korienje, odnosno kojim se omoguava otkrivanje krivotvotvorenog iga ili piratskog primerka autorskog dela, odnosno predmeta srodnog prava.

49

elektronske informacije, kao i vezu odreenog lica sa uklanjanjem ove informacije, i njegovo svojstvo kao i da se uklanjanje vri neovlaeno. Veoma je bitno i utvrditi nosioca prava zatite kako bi se mogla odrediti ustanova koja je oteena. Nain utvrivanja postojanja povrede zavisi od njenog obima, kao i metoda i tehnikih sredstava koja su tom prilikom koriena. Kod drugog oblika znaajno je utvrditi vezu izmeu radnji i lica koje ih vri kako bi ustanovili vezu sa proturanjem nezakonitih dela. U svakom sluaju veoma je znaajno evidentirati lokacije sredstva i prostore koji su korieni u vrenju dela. Kao to je napomenuto u dokaznom i tehniko forenzikom smislu mogu se koristiti okolnosti i injenice navedene ranije u tekstu kod krivinog dela neovlaenog iskoriavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz lana 199. Povreda pronalazakog prava lan 201 Prvi oblik ini lice koje neovlaeno proizvodi, uvozi, izvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet, skladiti ili koristi u privrednom prometu proizvod ili postupak zatien patentom (novana kazna ili zatvor do tri godine). Tei oblik postoji ukoliko je osnovnim oblikom pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi milion dinara (zatvor od jedne do osam godina). Prvi privilegovani oblik ini lice koje neovlaeno objavi ili na drugi nain uini dostupnim sutinu tueg prijavljenog pronalaska pre nego to je ovaj pronalazak objavljen na nain utvren zakonom (novana kazna ili zatvor do dve godine). Drugi tei oblik ini onaj ko neovlaeno podnese prijavu patenta ili u prijavi ne navede ili lano navede pronalazaa (zatvor od est meseci do pet godina). I u ovim sluajevima kao i u prethodnom delu predmeti se oduzimaju i unitavaju. Neovlaeno korienje tueg dizajna lan 202. Osnovni oblik vri ono lice koje na svom proizvodu u prometu neovlaeno upotrebi, u celosti ili delimino, tui prijavljeni, odnosno zatieni dizajn proizvoda (novana kaznom ili zatvor do tri godine). Blai oblik postoji onda kada neko neovlaeno objavi ili na drugi nain uini dostupnim javnosti predmet prijave tueg dizajna, pre nego to je objavljen na nain 50

utvren zakonom (novana kazna ili zatvor do jedne godine). Upravo kod prevara o kojima e biti rei kasnije moe se videti da se izvrioci u cilju iskoriavanja lakovernosti ili neopreznost graana kada im se neki zvanini organ obrati, koriste veoma lako okolnosti da se ne sumnja u zvanine dizajne i logoe npr. FBI. Dalja zatita u srpskom pravnom sistemu Zakon o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011) regulie i odreenu materiju koja se odnosi na prekraje i privredne prestupe lica u vezi sa autorskim pravima ali naravno i graansko pravne odnose u oblasti prava intelektualne svojine. Pri ovome mora se imati u vidu da: - Do donoenja podzakonskih propisa predvienih zakonom autorskim i srodnim pravima se primenjuju odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Slubeni list SCG", broj 61/04), izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom. Takoe, i danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae: Zakon o autorskom i srodnim pravima ("Slubeni list SCG", broj 61/04) i odredbe l. 34, 35, 42, 43. i lana 44. stav 1. ta. 1. i 3. Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine ("Slubeni glasnik RS", broj 46/06). Zakonodavac ukazuje i da se primena lana 29. stav 2. ovog zakona68, odlae do osnivanja u Republici Srbiji odgovarajue organizacije za kolektivno ostvarivanje prava, a najkasnije do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Privredni prestupi regulisani su lanom 215. ovog zakona, prema istom kaznie se za privredni prestup novanom kaznom u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara privredno drutvo ili drugo pravno lice koje: 1) neovlaeno objavi, zabelei, umnoi ili javno saopti na bilo koji nain, u celini ili delimino, autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju ili bazu podataka, ili stavi u promet ili da u zakup ili u komercijalne svrhe dri neovlaeno umnoene ili neovlaeno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije ili baze podataka (l. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 116, 126, 131, 136. i 140);

68

Koji glasi: U sluaju kablovskog reemitovanja autorskih dela, pravo autora ostvaruje se samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

51

2) u cilju pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog protivpravno stavi u promet ili da u zakup primerke iz stava 1. ovog lana, za koje zna da su neovlaeno objavljeni, zabeleeni ili umnoeni (l. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 116, 126, 131, 136. i 140); 3) u svojstvu profesionalnog trgovca umetnikim delima (prodajni saloni, umetnike galerije, aukcijske kue i sl.) u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela likovne umetnosti, ne obavesti autora dela o nazivu, odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca njegovog dela, i o ceni po kojoj je delo prodato i ne plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela (lan 35. st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9) 4) zaobilazi bilo koju efikasnu tehnoloku meru ili prua ili reklamira usluge kojima se to omoguava ili olakava ( lan 208. stav 1. taka 4); 5) ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o pravima, ili stavi u promet, uveze, emituje ili na drugi nain javno saopti autorsko delo ili predmet srodnopravne zatite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlaeno uklonjena ili izmenjena, i pri tom zna ili ima osnova da zna da time podstie, omoguuje, olakava ili prikriva povredu autorskog prava ili srodnog prava (lan 208. stav 1. taka 5); 6) u svojstvu vlasnika graevine izvri odreene izmene na graevini koja predstavlja materijalizovani primerak dela arhitekture, a preradu dela nije prvo ponudilo autoru dela (lan 38); 7) organizaciji ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku, podatke o nazivu predmeta zatite, uestalosti i obimu iskoriavanja, kao i o drugim okolnostima koje su relevantne za obraun i raspodelu naknade koja se prema tarifi plaa (lan 39. stav 7. i lan 187. st. 2, 3, 4. i 5); 8) obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog, odnosno srodnih prava bez dozvole nadlenog organa (lan 160. stav 4). Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup novanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu. Predmeti izvrenja privrednih prestupa i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvrenje privrednog prestupa iz stava 1. ovog lana bie oduzeti, a predmeti izvrenja privrednih prestupa bie i uniteni. Presuda kojom je uiniocu izreena kazna za privredni prestup iz stava 1. ovog lana javno se objavljuje. 52

lanom 216. propisuje se odgovornost za preduzetnike. Za radnje iz lana 215. stav 1. ta. 1, 2, 3, 4, 5. i 7. ovog zakona kaznie se za prekraj preduzetnik novanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara. Za radnju iz lana 215. stav 1. taka 6. ovog zakona kaznie se za prekraj fiziko lice novanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara. Predmeti izvrenja prekraja i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvrenje prekraja iz st. 1. i 2. ovog lana bie oduzeti, a predmeti izvrenja prekraja bie i uniteni. lanom 217. regulie se odgovornost za prekraje. Prema ovom lanu kaznie se za prekraj novanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara privredno drutvo ili drugo pravno lice koje: 1) bez navoenja imena autora ili interpretatora ili pod drugim imenom u celini ili delimino objavi, izvede, predstavi, prenese izvoenje ili predstavljanje ili emituje tue autorsko delo ili iskoristi tuu interpretaciju (lan 15. i lan 114. stav 1. taka 2); 2) bez dozvole autora izmeni ili preradi tue autorsko delo ili tuu snimljenu interpretaciju (l. 17. i 31. i lan 114. stav 1. taka 3); 3) u svojstvu profesionalnog trgovca umetnikim delima (prodajni saloni, umetnike galerije, aukcijske kue i sl.) u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela likovne umetnosti, ne obavesti autora dela o nazivu, odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca njegovog dela, i o ceni po kojoj je delo prodato i ne plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela (lan 35. st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9) 4) prilikom unoenja u evidenciju i deponovanja kod nadlenog organa, autorskog dela ili predmeta zatite srodnog prava da neistiniti ili prikrije pravi podatak o svom autorskom delu ili predmetu zatite srodnog prava (lan 202. stav 4); 5) u svojstvu izdavaa proda neprodate primerke dela kao staru hartiju, a da ih nije prethodno ponudio autoru, odnosno njegovom nasledniku da ih otkupi (lan 81); 6) licima koja na osnovu odredbi ovog zakona o ogranienjima autorskog prava imaju zakoniti pristup primerku autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ne omogui da ostvare sadrajna ogranienja prava, izmenom ili otklanjanjem tehnolokih mera ili na drugi nain (lan 208a stav 1); 7) na primerku autorskog dela ili predmeta srodnog prava izraenom ili uvezenom u komercijalne svrhe, ne oznai jasno i vidljivo upotrebu tehnolokih mera (lan 208a stav 3) 53

Za radnje iz stava 1. ovog lana, kaznie se za prekraj novanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu. Za radnje iz stava 1. ovog lana, kaznie se preduzetnik novanom kaznom u iznosu od 10.000 do 200.000 dinara. Za radnje iz stava 1. ta. 4. i 5. ovog lana, kaznie se i fiziko lice novanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara. Novanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice koje u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela likovne umetnosti, ne obavesti autora dela o nazivu, odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca njegovog dela i o ceni po kojoj je delo prodato i ne plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela (lan 35. st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9). Zakon o posebnim ovlaenjima radi efikasne 3atite prava intelektualne svojine (Slubeni glasnik RS, broj 46/06) takoe ima kaznene odredbe. Privredni prestupi odreeni su lanom 36. pa tako: novanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup pravno lice koje postupi suprotno odredbi lana 70. stav 1. a u vezi lana 58. stav 1. i lana 33. Zakona o igovima ("Slubeni list SCG", br. 61/04 i 7/05), i to: neovlaeno stavi na robu ili njeno pakovanje znak zatien igom, ili znak za koji je podneta prijava za priznanje iga; neovlaeno nudi, stavlja u promet, skladiti robu u te svrhe ili obavlja usluge pod znakom zatienim igom ili znakom za koji je podneta prijava za priznanje iga; neovlaeno uvozi ili izvozi robu zatienu igom, ili znakom za koji je podneta prijava za priznanje iga; neovlaeno, u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami, koristi znak zatien igom ili znak za koji je podneta prijava za priznanje iga. Takoe, novanom kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup i pravno lice koje postupi suprotno odredbi lana 70. stav 1. a u vezi sa lanom 58. st. 2. i 3. Zakona o igovima ("Slubeni list SCG", br. 61/04 i 7/05), i to koje u prometu koristi: 1) znak nastao podraavanjem znaka zatienog igom, ili znaka za koji je podneta prijava za priznanje iga; 2) znak zatien igom ili znak nastao podraavanjem znaka zatienog igom uz koji su dodate rei "tip", "nain", "po postupku" i sl. 54

(3) za radnje iz st. 1. i 2. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara. (4) predmeti izvrenja privrednog prestupa i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvrenje privrednog prestupa iz st. 1. i 2. ovog lana bie oduzeti, a predmeti izvrenja privrednog prestupa bie i uniteni. lanom 37. propisuju se privredni prestupi. Prema istom novanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup pravno lice, koje postupi suprotno odredbi lana 69. stav 1. a u vezi sa l. 38. i 57. Zakona o pravnoj zatiti dizajna ("Slubeni list SCG", broj 61/04), i to koje neovlaeno: 1) na osnovu primene zatienog dizajna, odnosno dizajna za koji je podneta prijava izrauje, na industrijski ili zanatski nain, proizvode za trite; 2) upotrebi u privrednoj delatnosti proizvod zatien dizajnom, odnosno proizvode izraene na osnovu dizajna za koji je podneta prijava; 3) nudi, stavlja u promet i skladiti u te svrhe proizvode zatiene dizajnom, odnosno proizvode izraene na osnovu dizajna za koji je podneta prijava; 4) uvozi ili izvozi proizvode koji sadre zatieni dizajn, odnosno proizvode izraene na osnovu dizajna za koji je podneta prijava. Stavom 2 predvia se da e se novanom kaznom iz stava 1. ovog lana kazniti za privredni prestup pravno lice koje postupi suprotno odredbi lana 69. stav 1. a u vezi sa lanom 57. stav 2. Zakona o pravnoj zatiti dizajna ("Slubeni list SCG", broj 61/04), i to koje uini radnju iz stava 1. ta.1. do 4. sa proizvodima nastalim podraavanjem zatienog dizajna, odnosno dizajna za koji je podneta prijava. Stavom 3. predvia se i odgovornost za odgovorna lica u pravnim licima prema kojoj e se za radnje iz st. 1. i 2. ovog lana kazniti i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara. Predmeti izvrenja privrednog prestupa i predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje privrednog prestupa iz stava 1. ovog lana bie oduzeti, a predmeti izvrenja privrednog prestupa bie i uniteni. Privredni prestupi se tretiraju i lanom 38. Novanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup pravno lice koje postupi suprotno odredbi lana 69. stav 1,

55

a u vezi sa l. 38. i 57. Zakona o pravnoj zatiti dizajna ("Slubeni list SCG", broj 61/04), i to koje neovlaeno obavi prijavu tueg dizajna. (2) Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara. Slino je i sa lanom 39. Novanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup pravno lice ako neovlaeno proizvodi, uvozi, izvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet, skladiti ili koristi u komercijalne svrhe proizvod ili postupak zatien patentom, odnosno malim patentom. Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom u iznosu od 10.000 do 200.000 dinara. Predmeti izvrenja privrednog prestupa i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvrenje privrednog prestupa iz stava 1. ovog lana bie oduzeti, a predmeti izvrenja privrednog prestupa bie i uniteni. Prekraji su obraeni lanom 41. Po njemu novanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice koje postupi suprotno odredbi lana 72. stav 1. Zakona o igovima ("Slubeni list SCG", br. 61/04 i 7/05) i lanom 71. stav 1. Zakona o pravnoj zatiti dizajna ("Slubeni list SCG", broj 61/04), i to koje se neovlaeno bavi zastupanjem pred organom nadlenim za zatitu prava intelektualne svojine. Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom u iznosu od 5.000 do 100.000 dinara. lanom 44. propisuje se odgovornost fizikih lica. Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara, kaznie se za prekraj fiziko lice: ta. 2) za radnje iz lana 41. stav 1. ovog zakona koje postupi suprotno odredbi lana 72. stav 3. Zakona o igovima ("Slubeni list SCG", br. 61/04 i 7/05) i lanom 71. stav 3. Zakona o pravnoj zatiti dizajna ("Slubeni list SCG", broj 61/04);

56

2.3. AUTORSKA DELA U SAJBER PROSTORU

2.3.1. PISANA AUTORSKA DELAU SAJBER PROSTORU
2.3.1.1. KNJIEVNA I SRODNA DELA Pisana dela ... su autorska dela izraena jezikom u pisanom obliku.69 Ova jednostavna i oekivana definicija dobija na znaaju i dodatno se komplikuje kada je re o pisanim delima u elektronskom obliku, tj. onima koja su podesna da se objave i/ili interpretiraju u celini ili delimino u digitalnom okruenju. Digitalno objavljivanje autorskog dela (eng. electronic publishing) je neprecizan i nedovoljno jasan, ali moe ukljuivati itav niz raznorodnih aktivnosti koje vode istom cilju predstavljanju nekog autorskog dela irem broju korisnika, u digitalizovanoj formi. Neke od tih aktivnosti su i proizvodnja, prodaja, iznajmljivanje ili injenje dostupnim na drugi nain fizikog objekta na kojem se nalazi autorsko delo u digitalizovanom obliku; prenoenje autorskog dela u digitalizovanom obliku putem elektronske komunikacije (npr. preuzimanje sa interneta, e-mail komunikacija, i sl.); emitovanje autorskog dela putem sredstava elektronske komunikacije.70 Naravno, svaka od ovih aktivnosti se moe raditi uz znanje i odobrenje autora, ili bez njega (dakle, protivpravno). Pisana dela nisu izuzetak od takve prakse dok se legalne opisane aktivnosti nazivaju elektronskim izdavatvom, druga ilegalna varijanta spada u jednu od vrsta piraterije. Prema lanu 2. Bernske konvencije, izraz knjievna i umetnika dela obuhvata sve tvorevine iz knjievne, naune i umetnike oblasti, bez obzira na nain njihovog izraavanja. Knjievna dela su na taj nain svrstana u jednu od osnovnih kategorija stvaralatva i onih dela koja su zatiena reimom autorskih prava. Meu oblicima knjievnih preciznije bi bilo rei pisanih dela, izriito se pominju knjige, broure i ostali spisi,druga dela iste prirode. Sam pojam knjievna i nauna dela nije dovoljno precizan. I knjievna dela mogu biti nauna. Takoe, mnogi oblici pisanog izraavanja ne moraju biti knjievni govori i razgovori iz navedenog primera. Naposletku, postoje oblici knjievnog i naunog izraavanja koji sasvim sigurno uivaju

69 70

Vidoje . Spasi, Autorska dela u digitalnom okruenju, Ni, 2011, str. 83. David Bainbridge, Introduction to Computer Law, Pearson Education Limited, London, 2000, str. 74.

57

autorskopravnu zatitu a koji nisu navedeni ovde se najpre misli na raunarske programe, o kojima e posebno biti rei, ali i na razliite druge forme naunoistraivakog rada i rezultata. Sa druge strane, novododati lan 2bis. Bernske konvencije ostavlja mogunost dravama da odreene oblike pisanog izraavanja izriito lie autorskopravne zatite politiki govori, kao i govori odnosno podnesci izraeni tokom sudskih postupaka. Oni mogu biti deo pisanih dela ukoliko se objave, odnosno uine javnim u pisanoj formi, ali mogu biti i besede, usmeno iskazana dela. S time u vezi je i lan 10bis. Konvencije, koji ne oduzima mogunost autorskopravne zatite delima koja se bave aktuelnim ekonomskim, politikim ili verskim pitanjima, ali doputa mogunost da se takva dela prenesu, tj. citiraju preko drugih glasila (ukljuujui i elektronska) bez izriitog odobrenja autora, odnosno tako neto nee biti mogue samo ukoliko je autor izriito zabranio. I ovo je logina posledica svrhe nastanka ovakvih pisanih dela sva ona dela koja se bave aktuelnim drutveno-politikim temama nastala su da bi se analize i zakljuci koji su u njima izraeni to efikasnije i masovnije prenosili. Bernska kovencija takoe doputa dva izuzetka koja su karakteristina za pisana dela. Naime, mogue je citirati pisano delo i bez izriitog odobrenja autora ako je takva praksa uobiajena i ako je to u skladu sa ciljem koji se eli postii; takoe, mogue je bez posebnog odobrenja autora koristiti njegova pisana dela u procesu nastave. Naravno, u oba sluaja se mora izriito navesti koje je delo u pitanju, kao i ko je autor citiranog dela dakle, pravila citiranja se moraju dosledno potovati.71 Iako su ovi izuzeci logini i poeljni, postavlja se pitanje da li se pod uobiajenom praksom podrazumeva i navoenje autorskih dela (uz pravilno citiranje) i u radovima koji se objavljuju elektronski, odnosno na internetu? ini se da bi odgovor morao biti potvrdan, a i praksa to jasno pokazuje. Svrha izuzetaka jeste nauno usavravanje, nauno istraivanje, kao i obrazovanje sredstva kojima se dolazi do eljenog cilja (elektronska ili tradicionalna) nisu i ne mogu biti predmet posebnog reima ako je ve ovakvo korienje pisanih dela dozvoljeno. Osim ovih i prethodno pojanjenih izuzetaka, lanovi 11bis 12. Konvencije je sasvim izriit: autori pisanih dela jedini imaju pravo da odobre (ili ne) bilo kakvo reprodukovanje njihovih dela, ukljuujui tu i elektronske verzije i reprodukcije, izvedene u celini ili delimino, kao i bilo kakve izmene, adaptacije i prerade tih dela (ovo je inae opti reim koji se primenjuje na sva autorska dela osim ukoliko nije primenjen neki od izuzetaka). Ono to je takoe posebno

71

lan 10. Bernske konvencije.

58

vano u odnosu na analizu kinematografskih dela, jeste da autori pisanih dela imaju iskljuivo pravo da dozvole adaptaciju njihovih dela u kinematografske svrhe.72 Zakon o autorskom i srodnim pravima u lanu 2, stav 2, taka 1. navodi kao jedan od oblika autorskog dela i pisana dela, i meu njima naroito izdvaja (ali se na njih ne ograniava) knjige, broure, lanke, prevode, raunarske programe u bilo kojem obliku njihovog izraavanja, ukljuujui i pripremni materijal za izradu ovih pisanih dela. Dakle, tekst Zakona je savremeniji od teksta Bernske konvencije i prepoznaje raunarske programe kao jedan od oblika pisanih autorskih dela. U lanu 6. Zakona se razrauje opisano reenje iz lana 2bis. Bernske konvencije, tako to se izriito liavaju statusa autorskog dela: zakoni, podzakonski akti i drugi propisi; slubeni materijali dravnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju; slubeni prevodi propisa i slubenih materijala dravnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju; podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku. Zanimljiv je i prvi stav ovog lana, prema kojem autorskopravnom zatitom nisu obuhvaene opte ideje, postupci, metode rada, ili matematiki koncepti kao takvi, kao i naela, principi i uputstva koji su sadrani u autorskom delu (oni se odnose na svako autorsko delo, ali je sasvim oigledno imajui u vidu prirodu ovog izuzetka da e njime najpre biti obuhvaena pisana autorska dela). Zakon dalje u lanovima 28-30. ustanovljava osnovne elemente opteg reima zatite autorskih dela od nedozvoljenog emitovanja, koji se shodno odnose i na pisana dela. Od znaaja je meutim i lan 33. kojim se autoru daje pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje je zabeleeno na nosau zvuka, odnosno nosau slike (kompakt disk, audio kaseta, video kaseta, filmska traka, optiki disk, dijapozitiv) javno saoptava uz pomo tehnikih ureaja za reprodukovanje zvuka, odnosno slike. Oigledno je da pod ovu situaciju spada i svako elektronsko emitovanje, odnosno reprodukovanje pisanih autorskih dela. Autori onih dela koja za koja se, obzirom na njihovu prirodu, moe oekivati da e biti umnoavana za line nekomercijalne potrebe na nosae zvuka, slike i teksta (knjievna, muzika, filmska i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehnikih ureaja i praznih nosaa zvuka, slike i teksta za koje se opravdano moe pretpostaviti da e biti korieni

72

Ibidem, lan 14.

59

za takvo umnoavanje.73 U sluaju umnoavanja autorskih dela fotokopiranjem ili slinom tehnikom, pored prava na naknadu iz stava 1. ovog lana autor ima pravo i na naknadu od pravnog ili fizikog lica koje prua usluge fotokopiranja uz naknadu.74 Ovakav pravni reim, koji u praksi nailazi na razliite osude zbog veliine naknade i naina naplaivanja, oigledno je mogue primeniti i na pisana autorska dela, posebno u pogledu njihovog fotokopiranja, odnosno drugih oblika umnoavanja. Ipak, valja napomenuti da se ova odredba odnosi na one koji usluge fotokopiranja pruaju uz naknadu dakle, bave se ovime kao profitnom delatnou i da se takvo reenje ne moe primeniti na fakultete i druge obrazovne i naune ustanove koji fotokopiraju materijale razliitih autora u obrazovne i naunoistraivake svrhe.75 U prilog tom posebnom reimu govori i lan 49. Zakona, prema kojem se za korienje pravilno citiranog dela iji je izvod, odlomak upotrebljen kao ilustracija, potvrda ili referenca, ne mora plaati autorska naknada, niti pribaviti dozvola autora (ovo korenspodira opisanom reenju iz lana 10. Bernske konvencije). Reenje iz lana 10bis. Bernske konvencije razraeno je i u ovom zakonskom tekstu. Tako, je mogue bez dozvole autora, a uz obavezu plaanja autorske naknade, u sredstvima javnog obavetavanja umnoavanje, stavljanje u promet primeraka, kao i drugi oblici javnog saoptavanja lanaka koji su objavljeni u drugim sredstvima javnog obavetavanja, pod uslovom da se ti lanci odnose na tekua ekonomska, politika ili verska pitanja, a da autor to nije izriito zabranio. Obaveza plaanja naknade nee postojati ako se u ove svrhe u vidu pregleda vie razliitih komentara ili lanaka, iskoriavaju samo kratki odlomci iz komentara ili lanaka.76 Pisana dela se dakle mogu, pod manje ili vie slinim uslovima u odnosu na ostale vrste i oblike autorskih dela, nai u elektronskoj formi i koristiti kao i u tampanom obliku. U tom
73

Ovakva odredba nije neuobiajena u mnogim dravama irom sveta. Razmatrajui je na primeru sudske prakse SAD, L.Lessig povlai paralelu izmeu video-rekordera i pitolja: sudovi u SAD su naime najpre stali na stanovite da se svaki prodavac video-rekordera moe smatrati odgovornim za krenje autorskih prava koje poini kupac istog, time to mu je omoguio da pribavi opremu za izvrenje krivinog dela; ista takva odgovornost ne postoji kod prodavaca vatrenog oruja. (Lawrence Lessig, Free Culture, New York, 2004, str. 160) Verovatno i sami shvatajui ekstremnost i besmislenost ovakvih stavova, zakonopisci su potom poeli da preventivno kanjavaju prodavce slinih tehnologija, koje se potencijalno mogu koristiti za krenje autorskih prava, nameui im posebnu taksu ve prilikom nabavke ovakvih porizvoda. 74 lan 39, stavovi 1. i 5. Zakona. 75 U tom smislu svakua eventualna nedoumica reena je lanom 55. Zakona: Bez dozvole autora, a uz obavezu plaanja autorske naknade, dozvoljeno je u dravnim organima, obrazovnim institucijama i javnim bibliotekama umnoavanje, za potrebe nastave ili naunog istraivanja, na papiru ili slinom nosau odlomaka iz publikacija putem fotokopiranja ili bilo kojeg oblika fotografske ili sline tehnike koja daje sline rezultate. 76 lan 56. Zakona.

60

smislu, razlike koje poznaje srpsko zakonodavstvo su minimalne a principi autorskog prava su dosledno sprovedeni bez obzira na to u kojoj formi se pisano autorsko delo koristi. 2.3.1.2 RAUNARSKI PROGRAMI Spasi navodi definiciju raunarskih programa iz jednog starijeg zakonskog akta SAD, prema kojem oni predstavljaju niz uputstava ili naloga koje treba upotrebiti neposredno ili posredno u raunaru da se postigne odreeni efekat.77 Danas veina graana raunarske programe doivljava kao gotov proizvod koji im omoguava lake obavljanje odreenih poslova, ili neku vrstu zabave (npr. raunarske igre). Meutim, raunarski programi su u sutini ostali upravo ono to navedena definicija otkriva niz napisanih komandi i uputstava u nekom raunarskom jeziku, koje raunar prepoznaje i izvrava. Ono to korisnik prepoznaje kao raunarski program preko korisnikog interfejsa, samo je krajnji rezultat tog niza izvrenih komandi, od strane raunara. Kao to je ve napomenuto, u lanu 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima, raunarski programi su odreeni kao vrsta pisanih autorskih dela, bez obzira na njihov pojavni oblik (kako stoji u Zakonu, bez obzira na oblik izraavanja) u tom smislu je podjednako kanjivo neovlaeno raspolagati na bilo koji nain skriptom raunarskog programa, kao i mehaniki kopirati CD/DVD na kojem se taj program nalazi u elektronskom obliku.78 Zakon je u tekstu koji sledi ipak krt kada je re o posebnim odredbama koje bi se odnosile samo na raunarske programe. U lanu 47. navedene su neke specifinosti koje se vezuju za prirodu korienja raunarskih programa. Tako je lice koje je na zakonit nain pribavilo primerak raunarskog programa da, radi sopstvenog uobiajenog namenskog korienja programa, bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade: smeta program u memoriju raunara i puta program u rad; otklanja greke u programu, kao i da vri druge neophodne izmene u njemu koje su u skladu sa njegovom svrhom, ako ugovorom nije drukije odreeno; naini jedan rezervni primerak programa na trajnom telesnom nosau; izvri dekompilaciju
77

78

.Spasi Vidoje, op.cit, str. 69. U navedenom delu Spasi, sasvim pravilno, razlikuje raunarski program kao napisani tekst programa i softver iji je pojam iri on se sastoji iz raunarskog programa i razliite dodatne dokumentacije, kao to je uputstvo za korienje programa, ambalaa, opis programa, i sl. Ibidem. Svrstavanje raunarskih programa u pisana autorska dela nije originalnost srpskog Zakona o autorskim i srodnim pravima slino reenje primenjeno je u nizu zakonskih reenja poev jo od sredine osamdesetih godina prolog veka (SAD, Japan, Velika Britanija, Nemaka, Francuska, neto kasnije i panija), dok je Evropska unija 1991. godine izdala direktivu kojom je raunarske programe izjednaila sa knjievnim delima u smislu Bernske konvencije. Spasi Vidoje, op.cit, str. 70.

61

programa iskljuivo radi pribavljanja neophodnih podataka za postizanje interoperabilnosti tog programa sa drugim, nezavisno stvorenim programom ili odreenom raunarskom opremom, pod uslovom da taj podatak nije bio na drugi nain dostupan i da je dekompilacija ograniena samo na onaj deo programa koji je neophodan za postizanje interoperabilnosti. U pitanju su uobiajene radnje koje korisnici raunarskih programa mogu (moraju) da vre da bi ih koristili; u sluaju poslednje od navedenih radnji, Zakon izriito predvia da se podaci dobijeni na takav nain ne smeju saoptavati drugima ili koristiti za druge svrhe, posebno za stvaranje ili plasman drugog raunarskog programa kojim bi se povredilo autorsko pravo na prvom, kao i da takve radnje moe izvriti neposredno lice koje je na zakonit nain pribavilo primerak raunarskog programa ili drugo struno lice koje radi po njegovom nalogu. Osim raunarskih programa koji spadaju u uobiajeni, zakonski reim zatite autorskih prava, postoje i licence koje dozvoljavaju razliite drugaije reime korienja i prerade raunarskih programa u pitanju je tzv. open source software (besplatan softver, ili softver otvorenog koda). O ovim pitanjima ve je bilo rei u prethodnom tekstu.79

79

Videti: Licence otvorenog sadraja, deo 2.1.9 ove knjige, i Licence Kreativne zajednice, deo 2.1.10. ove knjige.

62

2.3.2. MUZIKA DELAU SAJBER PROSTORU Prema lanu 2. Bernske konvencije, izraz knjievna i umetnika dela obuhvata sve tvorevine iz knjievne, naune i umetnike oblasti, bez obzira na nain njihovog izraavanja, pa se izmeu ostalih dela navode i muzike kompozicije s reima i bez njih. Zakon o autorskim i srodnim pravima u lanu 2 autorskim delom, u skladu sa Bernskom konvencijom, obuhvata i "muzika dela sa reima ili bez rei". Bernska konvencija u lanu 2, taci 3 posebno previa zatitu za adaptacije i muzike aranmane.80 U Bernskoj konvenciji i u naem Zakonu o autorskim i srodnim pravima posebno su izdvojena dramsko muzika dela. Dramska muzika dela se razlikuju od muzikih dela po tome to u dramskom muzikom delu muzika ini celinu sa dramskim delom i deo je scenskog nastupa. Muzika autorska dela su orginalna autorska dela kompozitora, tekstopisaca, aranera, i svih onih koji su prilikom stvaranja muzikog dela uneli svoje intelektualno stvaralatvo. Kod muzikih dela potrebno je razlikovati samu muziku kompoziciju od snimanja muzikih dela. Muziku kompoziciju ini sama kompozicija i tekst kompozicije (muziko delo moe biti kombinacije muzike i teksta ili sama muzika). Tako da imamo kao autore kompozitora, tekstopisca, aranera, naravno i sve one druge koji su dali vidljiv i merljiv doprinos u stvaranju muzikog autorskog dela. Autor muzikog dela pored prava koja imaju i svi drugi autori ima i pravo da reprodukuje svoje umetniko delo, da stvori izvedeno umetniko delo, da distribuira svoje muziko delo i da javno izvodi svoje muziko delo. Pravo reprodukcije muzikog dela obuhvata pravo da ga autor snimi na traci, kompakt disku, ili kao digitalni fajl u nekom od muzikih formata (bio on analogni ili digitalni).Treba napomenuti da je napredak tehnologije danas omoguio vrlo jednostavno pretvaranje analognog u digitalni format i krajnje jednostavno i gotovo potpuno besplatno kopiranje i distriburanje muzikih dela u sajber prostoru. Pravo autora na distribuciju muzikog dela obuhvata pravo na pravljenje i prodaju kopija muzikog dela. On ovo pravo moe preneti na izdavaa, odnosno proizvoaa recimo kompakt
80

Zakon o ratifikaciji Bernske konvencije za zatitu knjievnih i umetnikih dela, Sl. list SFRJ, 14/75 i Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, 4/86.

63

diskova. Iz ovog prava proistie zabrana da bilo ko drugi bez dozvole autora muzikog dela distribuira njegovo autorsko delo. Najei oblik krenja prava autora muzikog dela danas je neovlaenja distribucija muzikog dela. Svakoga dana u sajber prostoru se neovlaeno postavljaju kopije mnogih muzikog dela u digitalnog formata (mp3, flac, itd.) na raznim internet prezentacijama i omoguava se njihovo preuzimanje od strane neogranienog broja korisnika interneta. Kao posebno pravo autora muzikog dela postoji pravo javnog izvoenja muzikog autorskog dela na koncertu i drugim javnim manifestacijama, emitovanje muzikog autorskog dela na radiju, televiziji, kablovsko i satelitsko emitovanje. Muziko delo ne sme biti javno izvoeno bez dozvole autora, odnosno udruenje autora muzikih dela (organizacije za kolektivno ostvarivanje prava). lanom 8. WIPO ugovora o autorskom pravu81 predvieno je da autori muzikih dela, kao i autori knjievnih i umetnikih dela imaju iskljuivo pravo da dozvole bilo kakvo saoptenje javnosti svojih dela, inim ili beinim putem, ukljuujui i takvo injenje dostupnim javnosti njihovih dela koje se vri na takav nain da pripadnici javnosti mogu da pristupe tim delima sa mesta i u vreme koje individualno odaberu, odnosno putem interneta. Meunarodna pravna regulativa WIPO ugovorom o interpretacijama i fonogramima82 posebno titi prava interpretatora i prava proizvoaa fonograma. Ovim aktom kao "interpretatori" se definiu glumci, pevai, muziari, igrai i druga lica koja glume, pevaju, izvode, besede, igraju i interpretiraju ili na neki drugi nain izvode knjievna i umetnika dela ili izraze folklora. Interpretatori imaju iskljuivo pravo da daju dozvolu u pogledu svojih interpretacija, za emitovanje i javno saoptavanje svojih nezabeleenih interpretacija, osim za sluajeve gde je interpretacija ve emitovana, i za beleenje svojih nezabeleenih interpretacija. Oni imaju i prava na umnoavanje, na distribuciju, davanje u zakup i pravo injeenja dostupnim zabeleenih interpretacija. Proizvoai fonograma, iraz "fonogram" oznaava zapis zvuka interpretacije ili drugih zvukova, ili predstavljanja zvukova zabeleen u drugom obliku zapisa od zapisa kinematografskom ili drugom audiovizuelnom delu, imaju pravo na umnoavanje, pravo na distribuciju, pravo na davanje u zakup i pravo na injenja dostupnim javnosti svojih

81 82

Zakon o potvrivanju WIPO ugovora o autorskom pravu, SL. list SRJ Meunarodni ugovori, 13/2002. Zakon o potvrivanju WIPO ugovora o interpretacijama i fonogramima, SL. list SRJ Meunarodni ugovori, 13/2002.

64

fonograma inim i beinim putem, na nain koji omoguava da im publika moe pristupiti sa mesta i u vreme koje ona individualno odabere.

2.3.3. AUDIO-VIZUELNA DELAU SAJBER PROSTORU

2.3.3.1. KINEMATOGRAFSKA DELA U UEM SMISLU Bernska konvencija u ve citiranom lanu 2. kao vrstu autorskih dela navodi i kinematografska dela s kojima su izjednaena dela izraena postupkom slinim kinematografiji. U kasnijem tekstu Konvencije se kinematografska dela postavljaju u opti okvir zatite autorskih prava, uz neke izuzetke koji su razumljivi obzirom na njihove specifinosti, dok se nosioci autorskih prava odreuju prema pravu zemlje u kojoj je kinematografsko delo nastalo83. Zakon o autorskom i srodnim pravima navodi kao vrstu autorskog dela filmsko delo, i deli ga na kinematografska i televizijska dela. Otuda je V.Spasi sasvim u pravu kada napominje da postoji izvesna konfuzija izmeu termina kinematografsko delo i filmsko delo, obzirom da se pod prvim u poetku podrazumevao sam sadraj autorskog dela, dok je film bio samo medijum, nosa tog sadraja.84 Danas, u doba elektronskih komunikacija i elektronskih zapisa praktino svih autorskih dela, ova razlika gubi na znaaju. Ipak, uobiajeni naziv filmska dela je ostao kao generiki, i on obuhvata iroki spektar igranih, dokumentarnih i animiranih filmova, kao i televizijskih emisija autorskog karaktera. Filmovi kao ekvivalent uem znaenju pojma kinematografskih ili filmskih dela, specifian su proizvod koji sadri vie umetnikih elemenata, samim tim i vie vrsta autorskih dela koja su ukomponovana u celinu. Tako se kod filma mogu sasvim jasno razdvojiti scenario kao pisano delo, muzika komponenta kao posebno autorsko delo, kao i slika kao zaseban element. Mogue je imati i druga autorska dela inkorporirana u ovu celinu npr. posebna plesna koreografija, i sl. Otuda filmovi okupiraju posebnu panju zakonopisaca, a ni srpski Zakon nije izuzetak. U lanu 11. Zakona o autorskim i srodnim pravima se izriito odreuje da e se autorima filma smatrati pisac scenarija, reiser i direktor fotografije. Ukoliko je muzika bitan element filma, odnosno ukoliko je u pitanju tzv. muziki film, a komponovana je iskljuivo za potrebe stvaranja filmskog dela, onda e se i kompozitor smatrati koautorom filmskog dela. Ako
83 84

lan 14bis. Konvencije. Spasi Vidoje, op.cit, str. 79-80.

65

se radi o crtanom, odnosno animiranom filmu ili su crte ili animacija bitni elementi filmskog dela, onda e se i glavni animator smatrati koautorom filmskog dela. Iako je mogue ugovorom o filmskom delu ustupiti imovinska prava na to delo proizvoau filmskog dela, pisac scenarija i kompozitor filmske muzike, kao koautori filmskog dela zadravaju pravo da svoje delo samostalno iskoriavaju, odvojeno od filmskog dela, osim ako je u ugovoru o filmskom delu predvieno drukije.85 Filmska dela su pogodna za digitalizaciju, pa je otuda i filmsko delo obuhvaeno reenjima iz lanova 33. i 39. Zakona. lanom 33. ustanovljeno je iskljuivo pravo autora da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje je zabeleeno na nosau zvuka, odnosno nosau slike (kompakt disk, audio kaseta, video kaseta, filmska traka, optiki disk, dijapozitiv) javno saoptava uz pomo tehnikih ureaja za reprodukovanje zvuka, odnosno slike. Dalje, lan 39. ustanovljava isti reim za filmska dela o kojem je bilo rei prilikom analize regulative za knjievna i srodna dela, a koji je izuzetno relevantan kada je re o digitalizaciji filmskih dela: Autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, moe oekivati da e biti umnoavana za line nekomercijalne potrebe na nosae zvuka, slike i teksta (knjievna, muzika, filmska i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehnikih ureaja i praznih nosaa zvuka, slike i teksta za koje se opravdano moe pretpostaviti da e biti korieni za takvo umnoavanje.86 Ova odredba, koja je kako je ve reeno prisutna (i kritikovana) u mnogim uporednim zakonodavstvima, upeatljivaje kada je re o filmskim delima pre svega zato to veliki filmski studiji, uglavnom situirani u SAD, vode najglasniju kampanju protiv slobode interneta i internet komunikacije, koja se moe zloupotrebiti za krenje autorskih prava filmskih stvaralaca.87 Prema Zakonu, filmski producent, odnosno proizvoa videograma, jedini je ovlaen da dozvoli (ili ne dozvoli) umnoavanje i distribuciju filmskog dela. Meutim, razvoj savremenih tehnologija i komunikacija uinio je moguim da se ona mogu praktino umnoavati u svakom domainstvu, kao i pribavljati neautorizovane kopije na internetu. Zbog toga se pitanju te tzv. piraterije posveuje velika panja u filmskoj i muzikoj industriji, kao i meu proizvoaima

85

lanovi 88. i 89. Zakona. Ugovorom o filmskom delu se jedno ili vie lica obavezuju proizvoau filmskog dela da stvaralaki sarauju na izradi filmskog dela, a za kasnije iskoriavanje tog dela mogu dobiti odreenu autorsku naknadu, koja se takoe ugovara (lanovi 88. i 92. Zakona). 86 lan 39, stav 1. Zakona. 87 Videti naroito supra, deo o ACTA sporazumu.

66

raunarskih programa. Kao to je ve objanjeno, svako premoavanje zatite kojom su nosai ovih dela obezbeeni, njihovo neautorizovano kopiranje i stavljanje u promet odnosno injenje dostupnim drugim licima na bilo koji nain, predstavlja prekraj, ili krivino delo u zakonodavstvima veine drava.88

2.3.3.2. TELEVIZIJSKI I RADIO PROGRAMI Bernska konvencija ne govori eksplicitno o televizijskim i radio programima kao o autorskim delima, ve upotrebljava iroki pojam dela izraena postupkom slinim kinematografiji, u kojem bi definitivno trebalo prepoznati televizijske emisije bez obzira da li se radi o snimljenim emisijama ili programu koji se emituje uivo. Za razliku od tog teksta, televizijska dela se eksplicitno pominju u Zakonu o autorskom i srodnim pravima89. Televizijski i radio programi se u svakom sluaju moraju smatrati autorskim delima injenica da se radio programi ne pominju izriito prilikom nabrajanja specifinih autorskih dela, im ne oduzima to svojstvo. Ovaj problem umnogome razreava lan 28. Zakona o autorskom i srodnim pravima, koji utvruje iskljuivo autorsko pravo da se dozvoli (odnosno zabrani) emitovanje autorskog dela, i pri tome emitovanje definie kao javno saoptavanje dela inim ili beinim prenosom radijskih ili televizijskih programskih signala namenjenih za javni prijem (radio-difuzija i kablovska difuzija). Radijski i televizijski program se dakle posmatraju kao naini izraavanja nekog drugog autorskog dela, pri tome ne iskljuujui mogunost da se radijske emisije posmatraju i kao zasebna autorska dela, ako ispunjavaju kriterijume originalnosti koji se zahtevaju i za druge oblike autorskih dela.90 Analogno pravima filmskog producenta kod filmskih dela, Zakon predvia pravo proizvoaa emisije, koje se odnosi na elektrini, elektromagnetni ili drugi signal pretvoren u zvuni, vizuelni, odnosno zvuno-vizuelni sadraj koji se emituje radi saoptavanja javnosti. U ova prava spadaju i dozvola za reemitovanje emisije, snimanje emisije na nosa zvuka i/ili slike,
88

Na ovom mestu bi ini se bilo sasvim prikladno uputiti na zanimljivo poreenje koje L.Lessig pravi izmeu internet deljenja fajlova sa autorskim sadrajem i prodavnica starih knjiga i ploa, efektno uporeujui drastino razliite pravne reime pod kojima se nalaze:Lessig L., op.cit, str. 71-72. 89 lan 2. Zakona. 90 Do ovakvog zakljuka se moe doi tumaenjem lana 29. Zakona.

67

umnoavanje snimka, itd. Time se definitivno televizijski i radio programi zaokruuju u sistemu autorskog prava a posebnu panju bi trebalo posvetiti jednom od prava proizvoaa emisije interaktivno injenje dostupnim javnosti svoje emisije inim ili beinim putem. Pravo proizvoaa emisije izmeu ostalog podrazumeva i dozvolu za web casting, emitovanje emisije preko interneta i to u realnom vremenu uivo onda kada se emisija emituje i na radiju/televiziji, ili emitovanje snimka emisije (odloene verzije) u nekom kasnijem trenutku.91 Ovo je jedan od osnovnih naina korienja, ali i moguih zloupotreba odnosno neovlaenih emitovanja, televizijskog i radio materijala autorskih emisija na internetu92. Meutim, pojam proizvoaa emisije je vaan i kod internet radio-stanica, koje svoj program emituju iskljuivo preko interneta. Internet radio ima svojih oiglednih prednosti, jer se moe emitovati za ceo svet, bez obzira gde se slualac nalazi, broj emitera nije ogranien brojem slobodnih frekvencija, i sl. Procene su da jedna petina graana SAD slua onlajn radio stanice93, dok je jo 2004. godine ukupan broj korisnika na svetskom nivou bio 80 miliona, a u poslednjih nekoliko godina belei rast od gotovo 50% godinje.94 Mora se napomenuti da autorska prava koja vae u optem reimu, ostaju identina i kada je re o radiju i televiziji kao iskljuivom internet fenomenu dakle, sve ono to je reeno o obinim medijima na nain na koji su gledaoci i sluaoci tradicionalni navikli da ih konzumiraju, vai i za njihove internet verzije autorska prava u internet svetu su i dalje zatiena i svako neovlaeno preuzimanje, ili bilo koji nain neovlaene distribucije, zabranjen je i kanjiv.

91 92

Videti: Spasi Vidoje, op.cit, str. 117-118. Drugi naini bi se mogli smatrati krenjem autorskih prava na drugim autorskim delima npr. emitovanje ili injenje dostupnim na drugi nain filmskog dela koje je preuzeto (snimljeno) sa neke televizijske stanice. 93 Izvor: Online Radio Statistics, Internet adresa: http://www.truemeasure.com/onlineStatistics.php, 01.06.2012. 94 Lessig L., op.cit, str. 195; Online Radio Statistics, loc.cit.

68

2.3.4. GOVORNA DELAU SAJBER PROSTORU

Bernska konvencija u ve citiranom lanu 2 u okviru izraza knjievna i umetnika dela obuhvata predavanja, govore, besede i druga dela iste prirode.U okviru Bernske konvencije vea panja je posveena, kada su u pitanju govorna dela, jedino politikimgovorima i govorima odranim u toku sudskih rasprava. lanom 2bis ostavljeno je nacionalnim zakonodavstvima da delimino ili potpuno iskljue iz zatite predviene lanom 2 Bernske konvencije politike govore i govore odrane u toku sudskih rasprava. Nacionalnim zakonodavstvima ostavljeno je da utvrde uslove pod kojima e predavanja besede i druga dela iste prirode koja su javno izreena moi da budu reprodukovana putem tampe, emitovana putem radio-difuzije prenoena javnosti preko ica i da budu predmet javnog saoptavanjaukoliko je takvo korienje opravdano ciljem koji se ima postii obavetavanjem. Meutim i u ovim sluajevima ostavljeno je autoru iskljuivo pravo da svoja dela skupi u zbirke. Na Zakon o autorskim i srodnim pravima u lanu 2, taci 2 autorskim delom, u skladu sa Bernskom konvencijom, obuhvata i govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.). Za govorna dela predviena su ista moralna i imovinska prava za autore, kao i za sva druga knjievna i umetnika dela. Naravno da se govorna dela mogu pretvoriti u digitalnu formu, ali i tada autori zadravaju sva prava koja im po zakonskim propisima pripadaju i samo oni mogu odbriti pretvaranje u digitalnu formu, distribuciju ili javno saoptavanje svog digitalnog govornog autorskog dela, osim u sluajevima kada je to drugaije regulisano za politike govore i govore odrane u toku sudskih rasprava. Preduslov orginalnosti predpostavlja se i kod govornih dela, tako da neki autori smatraju da predavanja koja se odravaju u nastavi, a zasnovana su na striktnom potovanju odreene literature ne predstavljaju izvorne intelektualne tvorevine i ne smatraju se autorskim delima.95

95

Spasi . Vidoje, Autorska dela u digitalnom okruenju, Pravni fakultet u Niu, Ni, 2011, str. 71.

69

2.3.5. OSTALA AUTORSKA DELA U SAJBER PROSTORU

2.3.5.1. DELA LIKOVNE UMETNOSTI U SAJBER PROSTORU lan 2. Bernske konvencije navodi dela iz oblasti crtanja, slikarstva, arhitekture, vajarstva, rezbarstva i litografije kao autorska umetnika dela koja su tim dokumentom zatiena pod optim reimom autorskih prava. Kada je re o ovim delima u sajber prostoru, odnosno u digitalnoj formi, sasvim je izvesno da predmet autorskog prava mogu biti samo njihove reprodukcije, odnosno fotografije, a ne i sama dela. Otuda je od znaaja i lan 11bis. Bernske konvencije, koji autorima ostavlja iskljuivo pravo da daju saglasnost na, izmeu ostalog, radiodifuziju svojih dela ili njihovo saoptavanje javnosti bilo kojim sredstvom beinog prenosa znakova, zvukova ili slika, odnosno za saoptavanje javnosti putem zvunika ili bilo kog drugog slinog ureaja za prenos znakova, zvukova ili slika dela... Iako zastarela i prevaziena kada je re o elektronskim komunikacijama i sajber prostoru, ova formulacija se moe analogno upotrebiti i na savremene tehnologije saoptavanja. U lanu 2, stav 2, taka 6. Zakona o autorskim i srodnim pravima, dela likovne umetnosti su takoe izriito odreena kao autorska dela. Ono to je dakle specifino u smislu ove grupe autorskih dela jeste eventulani nain njihovog izraavanja u elektronskom obliku ono ne moe biti takvo da se predstavlja kao original, jer ne poseduje trodimenzionalnost oblika niti mogunost da se u bilo kojem trenutku zameni (sluajno ili namerno) za originalno delo. U ovim sluajevima postoji samo jedan original koji ima umetniku vrednost, a kopija ili prikaz (fotografija, 3D model) takvog dela bie upravo samo kopija u elektronskoj, digitalnoj formi.96 Manje ili vie verne originalu, pa ak moda i identine, kopije ipak nee imati nikakvu posebnu umetniku vrednost. U tome je i razlika izmeu npr. dela filmske, pozorine i muzike umetnosti u odnosu na ovu specifinu kategoriju. Muzika numera se moe sasvim verno preneti u elektronskom obliku i ne moe biti rei o tome da li originalni snimak ima veu ili manju vrednost od elektronske kopije koja se protivpravno razmenjuje na internetu original i kopija su u sadrinskom smislu identini. Kod dela likovne umetnosti to nije, niti moe biti sluaj. Ipak, ono to je zajedniko ovim delima u sajber prostoru sa praktino svim ostalim autorskim delima, jeste mogunost da se ona

96

Videti: Bainbridge D., op.cit, str. 83; Vidoje . Spasi, op.cit, str. 83.

70

protivpravno prikau veem praktino neogranienom broju ljudi. Za mnoge e biti dovoljno da iz udobnosti svog doma pogledaju vernu reprodukciju neke slike u visokoj rezoluciji, nego da plate ulaznicu za galeriju koja to delo izlae. U tom smislu, na ova dela se ne moe primeniti odredba lana 37. Zakona o autorskim i srodnim pravima, prema kojoj je autor u prilici da zabrani izlaganje svog autorskog umetnikog dela osim ukoliko ga je otuio, a pri otuenju nije izriito insistirao na takvoj zabrani. Sa druge strane, u sajber prostoru, daleko veu relevantnost ima odredba lana 46. istog Zakona, koja onemoguava komercijalnu upotrebu umnoenih primeraka objavljenog dela dakle, iskljuivo je dozvoljena lina (nikako javna!) i nekomercijalna upotreba. Otuda bi svako neautorizovano korienje umetnikog dela u sajber prostoru, koji je po po svojoj prirodi javan, predstavljalo krenje autorskih prava za koje bi autor mogao da zahteva od prekrioca naknadu tete.

2.3.5.2. DELA ARHITEKTURE, PRIMENJENE UMETNOSTI, INDUSTRIJSKOG DIZAJNA U SAJBER PROSTORU

Dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog dizajne prema Bernskoj konvenciji takoe predstavljaju autorska dela. lanom 2. Bernske konvencije izriito se navode dela iz oblasti arhitekture, dela primenjene umetnosti, planovi skice i plastina dela koja se odnose na arhitekturu. U Srbiji Zakon o autorskim i srodnim pravima, lanom 2. je kao autorska dela izriito naveo u taci 7. dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja, a u taci 9. planovi, skice, i makete. lan 51. naeg Zakona o autorskim i srodnim pravima predvia da je dozvoljeno bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade dvodimenzionalno umnoavanje, stavljanje u promet tako umnoenih primeraka, kao i drugi oblici javnog saoptavanja dela koja se trajno nalaze izloena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima. Prema lanu 57. istog Zakona, bez dozvole autora a uz obavezu plaanja autorske naknade, dozvoljeno je trodimenzionalno umnoavanje dela koja su trajno izloena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima, kao i stavljanje u promet tih primeraka, osim ako se primerak dela skulpture dobija otiskom iz originalnog kalupa iz kojeg je dobijen i primerak koji je trajno izloen na otvorenom javnom mestu ili iz kalupa koji je nainjen otiskivanjem sa primerka dela 71

skulpture; pravi nova graevina po uzoru na postojeu graevinu; proizvod oblikuje prema delu primenjene umetnosti. Kada su u pitanju dela iz oblasti arhitekture podrazumeva se da se radi samo o orginalnim autorskim delima koja znai moraju imati orginalni dizajn i minimalni stepen kreativnosti. Nije svako graevinsko delo autorsko delo. Naprotiv, samo mali broj objekata e se smatrati delom arhitekture i uivae autorskopravnu zatitu.97 Iako neki autori smatraju da dela arhitekture ne mogu biti predmet interpretacije i ne mogu se pretvoriti u digitalnu formu koja bi imala upotrebnu vrednost, odnosno praktinu primenu98 to nije ba sasvim tano jer je danas ve mogue stvoriti trodimenzionalne modele objekata i omoguiti virtuelni obilazak tih objekata, ili ak boravak virtuelne linosti u tim objektima, a naravno planovi, skice i modeli arhitektonskih dela ve se odvanodigitalizuju i esto se koriste u sajber prostoru bez dozvola autora i na taj nain se kre prava autora arhitekstonskih dela. Dela primenjene umetnosti su umetnika dela (znai orginalna dela) koja imaju primenu, a mogu biti runo proizvedena ili industrijski proizvedena. Praktina primena, predmeta za linu upotrebu, plakata, etiketa, ili drugih predmeta u stvari razlikuje ova umetnika dela od drugih vrsta umetnikih dela, a sa ostalim umetnikim delima ih spaja kreativnost i umetnika vrednost. Dela primenjene umetnosti i industrijski crtei i modeli imaju svoje specifinosti jer esto nisu samo umetnika dela nego i industrijski proizvodi. Bernska konvencija u lanu 2. taka 7. ostavlja nacionalnim zakonodavtsvima da utvrde oblast primene zakona koja se odnosi na dela primenjene umetnosti i industrijske crtee i modele, kao i na uslove pod kojima e takva dela, crtei i modeli biti zatieni. Za dela koja su zatiena iskljuivo kao crtei i modeli u zemlji porekla, moe se u nekoj drugoj zemlji traiti samo specijalna zatita priznata u ovoj zemlji crteima i modelima, meutim, ako takva specijalna zatita nije priznata u ovoj zemlji, ova dela e biti zatiena kao umetnika dela. U pogledu sadrine prava autora u vezi sa delima primenjene umetnosti oni ne samo da imaju sva prava koja imaju i druga autorska dela ve mogu imati i zatitu na osnovu drugih propisa vezanih za industrijsku svojinu ili propisa vezanih za nelojalnu konkurenciju.
97 98

Spasi . Vidoje, Autorska dela u digitalnom okruenju, Pravni fakultet u Niu, Ni, 2011, str. 83. Ibidem, str. 84.

72

Dela primenjene umetnosti ba zbog svoje prirode daleko su podlonija digitalnoj prirateriji od recimo dela arhitekture. 2.3.5.3. KARTOGRAFSKA DELA U SAJBER PROSTORU Kartografska dela su definisana kao dvodimenzionalni prikazi povrne zemlje ili njenog dela, nebeskih tela ili nebeskog svoda u umanjenoj meri, odnosno odreenoj srazmeri.99 Bernska konvencija navodi kartografska dela u ranije ve vie puta pomenutom lanu 2, stav 1. kao jednu od oblika knjievnih i umetnikih dela, u daljem tekstu ovog dokumenta nema nijedne odredbe koja bi blie odredila njihov pravni status. Zakon o autorskom i srodnim pravima, u lanu 2, stav 2, taka 8. takoe navodi geografske i topografske karte kao vrstu autorskog dela ali detaljnije o njima nema rei u tekstu. Obzirom na ovakve okolnosti, valjalo bi zakljuiti da su ova autorska dela pod optim reimom koji je ustanovljen pravnim sistemom, te da se na njih odnose sve one odredbe koje su najoptijeg karaktera i ustanovljene za sva autorska dela u celini. Kada je re o raunarskim programima koji se pojavljuju u sajber okruenju u vezi sa kartografskim delima, daleko najveu panju do sada su izazvali Google programi: Google Maps i Google Earth. U pitanju su korisniki programi koji na jedan specifian nain pribliavaju geografske informacije pojedincima koji ih koriste. Google Maps je naziv korisnikog programa koji slui predstavljanju kartografskih podataka, mapa praktino svih mesta na planeti. Ovaj program pre svega slui orijentaciji u urbanim delovima, prikazivanju puteva i objekata (kao i njihove udaljenosti, najkraeg i/ili najbreg puta, sredstava javnog prevoza, i sl.), objedinjujui na taj nain praktino sve funkcije GPS sistema i mapa. Sam sistem je besplatan, ali trpi i odreena ogranienja mape koje se u programu prikazuju su stare od nekoliko meseci do nekoliko godina.100 Ipak, ovaj popularni program je postao opteprihvaen pre svega zbog nekomercijalnog aspekta (korienje se ne naplauje), zbog mogunosti da se kombinuju razliita njegova svojstva (npr. mogue je pregledati teren u modu plana, ali i u modu geofizike karte, korienjem satelitskih snimaka teritorije) kao i verzije koje je takoe besplatno mogue koristiti na mobilnim telefonima i tablet raunarima. Kompanija Google je vlasnik autorskih prava na mapama koje se prikazuju, ili je
99

100

Ibidem, str. 87. Prema podacima sa Wikipedie, satelitski snimci u programu su uraeni na samom zaetku njegovog korienja i trenutno su stari preko pet godina. Internet adresa: http://en.wikipedia.org/wiki/Google_Maps, 01.06.2012.

73

zakupila njihovo korienje na odreeni vremenski period od nosilaca autorskih prava101. Google Maps je besplatan za korisnike, ali komercijalna komponenta njegovog korienja se moe uoiti u postojanju razliitih internet oglasa, to je prepoznatljiv nain funkcionisanja razliitih proizvoda kompanije Google. Ukoliko se analiziraju uslovi korienja programa, moe se zakljuiti da on potpada pod nekomercijalnu licencu, ije je korienje slobodno ali nije dozvoljeno za komercijalne svrhe, kao ni za dalju preradu i nadogradnju kako softvera tako i baze fotografija.102 Uslovi korienja potpadaju pod jurisdikciju pravnog sistema SAD. Kada je re o korienju mapa u druge svrhe, Google je postavio dva osnovna ogranienja: nije mogue koristiti bilo koji konani proizvod Google Maps-a (dakle, mapu ili njen deo, u bilo kojem obliku, rezoluciji i srazmeri) u komercijalne svrhe (kao to je dalja preprodaja, korienje u razliitim publikacijama103 ili drugim raunarskim programima); drugo ogranienje se tie nekomercijalne upotrebe u tom sluaju je potrebno zadrati na samoj mapi peat, logo, odnosno vodeni ig, koji e jasno oznaavati poreklo fotografije, tj. mape. Za pojedine namene Google ima drugaiju licencu, koja profesionalnim korisnicima moe ponuditi integrisanje Google Maps programa u njihove (komercijalne) internet sajtove (Google Maps API). Google Earth je program namenjen virtuelnom prikazu planete (globus) ali moe imati iste, odnosno sline funkcije kao i Google Maps dakle, prikazivati mape i satelitske snimke. U novije vreme, Google je proirio ovaj nain posmatranja i na Mars, odnosno Mesec. Sve ono to je reeno o funkcionalnosti (ali i zastarelosti snimaka) za Google Maps, moe analogno vaiti i za Google Earth. Kada je re o licenci, i ovde je situacija identina kao kod Google Maps programa. Komercijalna upotreba nije dozvoljena, a sam program je inae besplatan i moe se nekomercijalno koristiti bez posebnih ogranienja. Za zahtevnije korisnike, u ponudi je

101

Jedina drava koja nije obuhvaena ovih sistemom je Severna Koreja. Na njenom mestu, u programu stoji prazan prostor. 102 Naravno, osim ovih ogranienja uslovi korienja sadre i osvrt na bilo kakvu drugaiju nelegalnu upotrebu snimaka koje ine ovaj proizvod (npr. za ilegalno lociranje i praenje ljudi, u svrhu ugroavanja sigurnosti ili sa prevarnom namerom, i sl.). 103 Osim ukoliko je re o naunoistraivakom delu u kojem se proizvod koristi kao jedan od sporednih elemenata, pomono sredstvo vizuelizacije).

74

komercijalni program Google Earth Pro, koji nudi kvalitetnije prikaze i mape, a za koji naravno vae posebni uslovi korienja. Verovatno najvie kontroverzi do sada izazvao je srodni program koji je mogue aktivirati uz Google Maps i Google Earth i koji se na njima zasniva, Google Street View. Ipak, ovaj program koji omoguava korisnicima da (besplatno) pregledaju ulice nekih od najveih svetskih gradova zahvaljujui panoramskim snimcima koje je specijalno vozilo napravilo i koji su uklopljeni u celinu, nije se naao na meti vlasti razliitih drava ali i privatnih lica zbog krenja autorskih prava, ve zbog krenja prava na privatnost ljudi koji su ne znajui za to, ili protiv svoje volje, usnimljeni prilikom stvaranja panoramskih snimaka i postali deo Google Street View-a.

2.3.5.4. FOTOGRAFIJE, PLANOVI, SKICE I MAKETE U SAJBER PROSTORU Opta pravila zatite autorskog prava odnose se, na osnovu Bernske konvencije, prema lanu 2. i na dela iz oblasti fotografije s kojima su izjednaena dela izraena postupkom slinim fotografiji. Na Zakon autorskim i srodnim pravima takoe je lanom 2. taka 9. predvideo kao autorsko delo planove, skice, makete i fotografije. Kada su u pitanju fotografije neophodno je napraviti razliku izmeu fotografija kao umetnikog dela koju titi Zakon o autorskim i srodnim pravima i obinih fotografije koje imaju zatitu samo na osnovu optih principa graanskog prava i propisa koji reguliu nelojalnu konkurenciju. Fotografija kao umetniko delo mora da poseduje izvestan stepen orginalnosti i kreativnosti koji je odvaja od obine fotografije, odnosno moraju da imaju odreenu umetniku vrednost. Da bi postojao izvestan spepen orginalnosti i da bi se moglo tvrditi da je jedna fotografija umetniko delo neophodno je da je ona rezultat intelektualne, kreativne aktivnosti koja je toliko individualna da dve osobe, nezavisno jedna od druge, razumno je predpostaviti ne bi stvorile potpuno isti rezultat. Naravno da u praksi ipak nije uvek lako napraviti razliku izmeu ove dve vrste fotografije. Napredkom tehnologije omogueno je jednostavne pretvaranje analogne fotografije u digitalnu fotografiju, skeniranjem ili fotografisanjem digitalnim fotoaparatom ili mobilnim telefonom, pa ak i njihova obradai izmena je vrlo jednostavna. Danas najvei broj fotografija 75

nastaje i ostaje samo u digitalnom obliku. Zbog ove specifinosti fotografije su izuzetno podlone zloupotrebi u okviru sajber prostora. Planovi, skice i makete mogu takoe biti autorska dela ukoliko zadovoljavaju potrebne kriterijume orginalnosti i kreativnosti. "To su autorske tvorevine iz razliitih oblasti nauke ili umetnosti izraena u dvodimenzionalnom (planovi i skice) ili trodimenzionalnom obliku (plastina dela, makete i sl.)"104. Naravno da se i planovi, skice i makete mogu nai digitalizovani u sajber prostoru gde podleu istim oblicima zatite kao i druga autorska dela.

2.3.5.5. DRAMSKA, KOREOGRAFSKA, PANTOMIMSKA DELA U SAJBER PROSTORU Dramska, koreografska i pantomimska dela se zajedniki nazivaju pozorinim delima.105 Njihova osnovna karakteristika jeste da su u pitanju dela namenjena scenskom izvoenju kod kojih se preplie vie elemenata izraavanja muzika, pokret, tekst, igra. Vidoje . Spasi, dosledno pratei domau zakonsku odredbu, kao posebnu kategoriju ovih dela napominje i folklorna dela.106 Prema Bernskoj konvenciji, dramska, koreografska i pantomimska dela spadaju pod optu definiciju pojma knjievnih i umetniki dela.107 Autori dramskih, dramsko-muzikih i muzikih dela uivaju iskljuivo pravo da daju odobrenje za javno prikazivanje i izvoenje svojih dela, podrazumevajui javna prikazivanja i izvoenja svim sredstvima ili postupcima, kao i za javno prenoenje svim sredstvima prikazivanja i izvoenja svojih dela.108 Ova odredba logino podrazumeva i prenoenje, odnosno reprodukcuju u celini ili delimino, izvoenja dramskih, koreografskih i pantomimskih dela u sajber prostoru. Takoe, prema lanovima 12. i 14. Konvencije, autori uivaju iskljuivo pravo da daju odobrenje za adaptaciju, aranmane i druge prerade svojih dela. To bi znailo da se ovakva dela, kao i ostali analizirani proizvodi

104 105

Spasi . Vidoje, Autorska dela u digitalnom okruenju, Pravni fakultet u Niu, Ni, 2011, str. 87. Spasi . Vidoje, op.cit, str. 71. 106 Ibidem. 107 lan 2, stav 1. Konvencije. Isto je i prema lanu 2, stav 2, taka 3. Zakona o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije. 108 lan 11. Konvencije.

76

intelektualnog i autorskog rada, ne mogu koristiti bez odobrenja autora niti u jednom obliku za postavljanje, odnosno injenje dostupnim u izvornom obliku kao ni za dalju razradu, obradu ili bilo kakvu drugu preradu izvornog dela (i potonje postavljanje takvog dela u sajber prostor). Ni ova dela, kao ni druga koja su razmatrana u prethodnom tekstu, nee uivati zatitu autorskog prava ukoliko su postala javno dobro (lan 18. Konvencije). Kada je re o dramskim i dramsko-muzikim delima, u pitanju su dela koja sadre tekst i muziku, a koja su namenjena (ili prilagoena) scenskom izvoenju. Kada je u pitanju oblast autorskog prava, trebalo bi napomenuti da se svaka muzika numera, nezavisno od teksta koji se eventualno izgovara u delu, smatra posebnim autorskim delom, ali da su oni zajedniki obuhvaeni pravom na emitovanje, odnosno prikazivanje dela, koje pripada autoru dela u celini. U sajber prostoru, moe se govoriti o nekoliko apekata autorskih prava u vezi sa ovim delima: prenoenje ili reprodukcija dela, objavljivanje teksta ili muzike, delimino ili u celini, odnosno pojedinih muzikih numera, bilo kakvih audio ili video zapisa ovih dela bez obzira na nain i modalitet njihovog izvoenja.109 Sva ova prava pripadaju nosiocu autorskog prava na delo u celini, i mogu se realizovati iskljuivo uz njegovo odobrenje. Isto se odnosi i na umnoavanje i distribuciju dela u celini, ili njegovih pomenutih segmenata. Koreografska i pantomimska dela su specifina u grupi tzv. pozorinih dela pre svega zato to se ne moraju nuno scenski izvoditi, pa su samim tim najee izdvojena u uporednim propisima kao posebna vrsta autorskih dela.110 Dok se pantomimska dela izvode pokretom uz eventualnu muziku podlogu, koreografska dela su raznovrsnija i njima se, osim baleta koji je najei oblik ovih dela, smatrati i narodni, folklorni plesovi i igre. Kod baleta postoji sinteza teksta, pokreta i muzike u jednom autorskom delu, dok se kod ostalih uglavnom kombinuju muzika i pokreti.111 Kao i u prethodnim sluajevima, ova dela su zatiena od bilo koje vrste reprodukcije i/ili adaptacije bez odobrenja autora, u sajber prostoru pomou audio-video snimaka, isto kao i kao i ostala pozorina dela.

109

Npr. podjednako e se smatrati krenjem autorskog prava stavljanje snimka na internet zvaninog izvoenja dela za koje je autor dao odobrenje (ali ne postoji odobrenje za njegovo dalje prenoenje i distribuciju) ili stavljanje snimka na internet tog dela u neijem privatnom neautorizovanom izvoenju. 110 Spasi Vidoje, op.cit, str. 74. 111 Ibidem.

77

2.3.6. ZBIRKE AUTORSKIH DELA I PODATAKA U SAJBER PROSTORU

Bernska konvencija za zatitu knjievnih i umetnikih dela u lanu 2. taka 5. predvia poseban oblik zatite za zbirke knjievnih ili umetnikih dela kao to su enciklopedije i antologije koje prema izboru i rasporedu sadrine predstavljaju intelektualne tvorevine, naravno ova zatita ne sme da proizvede bilo kakvu tetu za prava autora na svako od tih dela koja ine sastavni deo ovih zbirki. Na Zakon o autorskim i srodnim pravima u lanu 5. neto detaljnije odreuje kada se zbirka ima smatrati autorskim delom. To su sluajevi kada se radi o enciklopedijama, zbornicima, antologijama, izabranim delima, muzikim zbirkama, zbirkama fotografija, grafikim mapama, izlobama i sl. pod uslovom da se radi o originalnoj duhovnoj tvorevini autora. Autorskim delom se smatra i zbirka narodnih knjievnih i umetnikih tvorevina, kao i zbirka dokumenata, sudskih odluka i sline grae, baza podataka, bez obzira da li je u mainski itljivoj ili drugoj formikoja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova ispunjava uslov da je orginalna duhovna tvorevina autora. U naem Zakonu o autorskim i srodnim pravima, a u skladu sa Bernskom konvencijom za zatitu knjievnih i umetnikih dela, predvieno je da zatita zbirke ni na koji nain ne ograniava prava autora dela koja su sastavni deo zbirke. Obino se autorom zbirke smatra urednik, pa njemu pripadaju imaovinska i moralna prava koja proistiu iz autorskog prava. "Meutim ukoliko je zbirka sastavljena od autorskih dela koja su u roku trajanja pravne zatite, a autor zbirke nije autor i pojedinih dela, onda nastaje autorskopravni odnos analogan odnosu izmeu izvornog i izvedenog dela, sa svim pravnim posledicama koje iz toga proistiu. Dakle autori dela (sastavnih elemenata zbirke) imaju svoja zasebna ovlaenja, nezavisno od prava autora zbirke. U tom smislu, autor zbirke mora, pre svega, da zatrai saglasnost autora sastavnih delova. Takoe, autori sastavnih delova imaju pravo da zahtevaju da njihova imena budu naznaena prilikom korienja zbirke. Osim toga, autor dela koje je sastavni deo zbirke, moe vriti svoja ovlaenja na zatiti integriteta dela, suprotstavljanje nedostojnom iskorienju dela, kao i pravo pokajanja."112

112

Spasi Vidoje, Autorska dela u digitalnom okruenju, Pravni fakultet u Niu, Ni, 2011, str. 63.

78

Sve vrste zbirki autorskih dela mogu biti digitalizovane i na njih se po pitanju ostvarivanja prava odnosi sve ono ve reeno za zatitu svih ostalih autorskih dela u sajber prostoru. Najednostavnija definicija baza podataka je da su to organizovani skupovi (zbirke) podataka. Stvaranje baza podataka ima za svoj cilj da omogui lako korienje, pregledanje, pretraivanje, prenoenje, uporeivanje, sortiranje, i menjanje podataka. Danas je najvei broj baza podataka u potpunosti digitalizovan i dostupan u sajber prostoru. Digitalizovane baze podataka su sastavljene od odreenog broja zapisa, a svaki zapis sastavljen je od odreenog skupa elemenata (podataka). Jedna od bitnih karakteristika baza podataka je da one obuhvataju podatke, materijale i/ili dela koja ine zbirku, a tako su odabrani, povezani i ureeni da ine intelektualnu tvorevinu i novo autorsko delo.113 Pravna zatita baza podataka mogua je u okviru pravnih propisa sui generis, i u okviru propisa kojima se tite autorska i srodna prava i u okviru propisa kojima se reguliu pitanja nelojalne konkurencije. Sui generis propisi su propisi koji se donose kada postoji posebna situacija koja se ne moe podvesti pod ve postojee propise. Baze podataka obiluju specifinostima i stoga mnogi smatraju da se one ne mogu kvalitetno zatiti koritenjem postojeih pravnih instituta pa je potrebno doneti posebne propise sui generis propise radi zatite autora baza podataka. Jedan takav pripis donet od strane Evropske unije je Direktiva Evropske unije 96/9/EC o pravnoj zatiti baza podataka. Ona definie u lanu 1. bazu podataka kao "zbirku nezavisnih dela, podataka ili drugih materijala ureenih na sistematian ili metodian nain, koja je pojedinano dostupna elektronskim ili drugim putem."114 Iskljuiva prava autora prema Direktivi 96/9/EC su 1. privremeno ili stalno umnoavanje na bilo koji nain ili u bilo kom obliku, u celini ili delimino; 2. prevoenja, prilagoavanja, prireivanja ili svakog drugog menjanja; 3. bilo koji oblik distribucije javnosti baze podataka ili njene kopije; 4. bilo koje vrste komunikacije, javnog prikazivanja ili javnog izvoenja; i 4. umnoavanja, distribucije, ili bilo koja vrsta komunikacije, javnog prikazivanja ili javnog izvoenja prevedene, prilagoene, prireene ili na bilo koji nain menjane baze podataka. lanom 7 Direktive 96/9/EC predvieno je sui generis pravo autora baza

113 114

Drakuli Mirjana, Osnovi kompjuterskog prava, DOPIS, Beograd, 1996, str. 343. Directive 96/9/EC of the European Parliament and of the Council of 11 March 1996 on the legal protection of databases, Official Journal L 077 , 27/03/1996, pp. 24

79

podataka u smislu spreavanja ekstrakcije i/ili ponovnog iskoritavanja celine ili znaajnog dela baze podataka u kvalitativnom i/ili kvantitativnom smislu. Pod "ekstrakcijom" se ima smatrati stalni ili privremeni prenos cele baze podataka ili znaajnog dela baze podataka u drugi medij na bilo koji nain u bilo kom obliku. Pod "ponovnim iskoritavanjem" e se smatrati svaki oblik injena dostupnim javnosti cele baze ili bitnog njenog dela distribucijom, iznajmljivanjem on-line ili drugim oblikom prenosa. Ovaj lan Direktive 96/9/EC stavom 4. predvia da se ovaj vid zatita primenjuje nezavisno od podobnosti sadraja baze podataka da bude zatiena kao autorsko delo. lanom 9. predviena je mogunost da nacionalna zakonodavstva utvrde zuzetke od primene sui generis pravila u sluajevima: 1. ekstrakcije za privatne svrhe sadraja ne elektronske baze podataka; 2. u sluaju ekstrakcije u svrhu ilistracije nastave ili naunog istraivanja, uz naznaku izvora i u meri koja je neophodna za ne komercijalnu svrhu upotrebe; i 3. u sluaju ekstrakcije ili ponovnog korienja za potrebe javne bezbednosti, upravnog ili sudskog postupka. Pored zatite putem propisa koji tite autorska i srodna prava i putem propisa sui generis autori baze podataka se mogu tititi i nacionalnim propisima vezanim za nelojalnu konkurenciju. Ovi propisi ne zamenjuju pomenute dve vrste propisa ve nadopunjuju te propise i omoguavaju autorima baza podataka specifini vid zatite u sluajevima neovlaenog ekstrahovanja veeg ili manjeg dela sadraja iz baza podataka sa ciljem postizanja komparativne prednosti na tritu.

80

2.4. AUTORSKA PRAVA I INTERNET DOMENI Da bi raunar pristupio internetu potrebno je da se registruje dobije svoju jedinstveno IP adresu, lokaciju na internetu. IP (eng. Internet Protocol) adrese su zapravo sainjene od niza cifara koje su podeljene u grupe, prema unapred utvrenim pravilima (npr. 192.168.0.0). Ukucavanjem IP adrese dolazi se do sadraja internet prezentacije koja se nalazi na tom raunaru. Broj kombinacija cifara je praktino neogranien. Meutim, budui da je ovaj nain pristupanja internet sajtovima jako komplikovan korisnicima, koji bi morali da pamte nizove za svaki pojedinani sajt koji ele da otvore, postoji DNS sistem (eng. Domain Name System) koij prevodi znake domena (imena internet sajtova) u numerike oblike. To praktino znai da se adresa koju korisnik ukucava kao alfanumeriku npr. www.comparativelaw.info izraava u odnosu na traeni raunar u numerikom smislu, kao njegova IP adresa, pa raunar reaguje i prenosi korisniku sadraj koji se nalazi na traenoj adresi. IP adrese su jedinstvene ne mogu postojati dve iste u istom trenutku. Ne mogu postojati ni dva ista internet domena - u protivnom, postojala bi zabuna kako kod korisnika koji ne bi znao koji od sajtova sa istim imenom zapravo eli, tako i kod DNS-a koji ne bi mogao da prevede naziv u odreenu numeriku adresu, jer bi imao nekoliko moguih opcija na raspolaganju. Ovako grubo objanjen, sistem dodeljivanja naziva internet domena u praksi je izazvao mnoge probleme i otvorio pitanja odnosa autorskih prava i prava na internet domen. Ovo pitanje je naroito aktuelizovano poetkom XXI veka, kada je internet naglo uao u optu upotrebu i dobio globalne razmere. U osnovi problema jeste dilema da li vlada potpuna sloboda izdavanja Internet domena, ili moraju postojati neka ogranienja koja bi ila u prilog odreenim kompanijama i institucijama115, koja bi imale pravo prethodnog izbora? ta bi se desilo kada bi neko lice registrovalo (zakupilo) internet domen www.samsung.com? Svaki korisnik koji eli da pogleda najnovije proizvode e, direktno ili preko pretraivaa, naii meu prvima na ovu adresu. Ukoliko meutim ona ne pripada kompaniji Samsung, moe se desiti da se kod korisnika stvori zabuna da su na internet sajtu koji su traili, ili mogu odustati od daljeg traganja, i otii na

115

Ovo se naroito odnosi i na najvanije dravne institucije. Npr, u Srbiji je sve do promene .yu domena u .rs domen, postojao domen www.vlada.yu. Uprkos injenici da bi to bio jedan od prvih izbora pretraivaa kada bi korisnik ukucao samo re vlada (mislei na Vladu Republike Srbije), u pitanju nije bila prezentacija Vlade RS, ve privatna prezentacija fizikog lica. Citirano prema: Prlja Dragan, Reljanovi Mario, Pravna informatika, Beograd, 2010, str. 140.

81

internet prezentaciju neke druge firme koja ima sline proizvode. Pitanje posedovanja odgovarajueg internet domena postalo je pitanje prestia, praktine potrebe i imida svake kompanije. Toga su postali svesni i u zemlji u kojoj se internet razvio, SAD, pa su domeni u poetku davani u zakup bez ikakvih ogranienja. Kada se pitanje slobode zakupa konano postavilo, razliite verzije domena koje su kompanije mogle upotrebljavati u budunosti su ve bile zauzete i bile su prodavane tim kompanijama, ponekad i za neverovatne iznose116. Ovo je bilo mogue initi pre svega zbog toga to u najranijoj fazi razvoja Interneta nije postojalo nikakvo ogranienje prilikom registrovanja domena niko nije mogao predvideti njihovu komercijalnu vrednost u bliskoj budunosti.117 Poseban problem postoji kada nije u pitanju investiranje u neki brend i zakupljivanje domena sa ciljem preprodaje, ve kada firma ili pojedinac zakupe internet domen sa ciljem da zaista promovie sebe ili svoju delatnost, profitnu ili neprofitnu. Oni zakupljuju domen koji moe liiti na neki koji bi koristila velika kompanija, daleko poznatija od one koja domen dri u svom posedu ili zakupu. Prvi takav primer karakteristian je po tome to se novinar koji je zakupio domen nije vodio lukrativnim ciljevima ve je eleo da skrene panju na ovaj zanimljivi tehniko-pravni problem. Novinar amerikog lista Wired je zakupio domen www.mcdonalds.com i napisao lanak o tome jo 1994. godine. Mc Donalds je tuio novinara, ali je izgubio spor.118 Tako je ira javnost saznala za mogunost da je (u to vreme bilo) sasvim legalno da se na internetu zauzmu domeni velikih svetskih kompanija. Jedan od do sada najpoznatijih primera ove vrste jeste ameriki sluaj Nissan protiv Nissana.119 Ukratko, gospodin Nissan koji je roen sa tim prezimenom registrovao je domene www.nissan.com i www.nissan.net radi prezentacije svoje firme koja se bavi prodajom raunara, Nissan Computers. Nakon to nije eleo da ustupi ili proda svoje domene velikoj kompaniji sa istim nazivom koja se bavi proizvodnjom automobila, Nissan automobili su pred amerikim sudom tuili Nissan Computers, traei da im se dodele pomenuti domeni. Sud je to, u vie navrata i na vie instanci, odbio.
116

Ovaj fenomen je u Velikoj Britaniji, krajnje matovito, nazvan cybersquatting. Graham J.H. Smith, Internet Law and Regulation, London, 2002, str. 78. 117 Trebalo bi skrenuti panju da se ovde ne misli na domene koji samo na prvi pogled podseaju na imena velikih kompanija, kao to je npr. sluaj sa www.mircosoft.com domenom. Oni po pravilu slue za vrenje internet prevara, i o njima e vie biti rei u delu o visokotehnolokom kriminalu. 118 Ibidem, str. 91-92. 119 Hronoloka verzija dogaaja u ovom sluaju, ispriana iz ugla tuenog, zajedno sa svim relevantnim sudskim odlukama, moe se nai na Internet adresi: http://www.digest.com/Big_Story.php, 01.08.2010.

82

Dakle, postoje razliite situacije u kojima se postavlja pitanje postoji li pravo na odreeni internet domen, koje bi proisteklo iz registrovane firme, odnosno iga? Uporedna reenja su razliita, ali ono to je sasvim jasno jeste da internet domeni ne spadaju u domen autorskih prava niti prava intelektualne svojine. Internet domeni imaju dodirnih taaka sa ovom problematikom samo kada se njihovom upotrebom moe uticati na krenje autorskih prava i prava intelektualne svojine, ali ona sama ne mogu biti subjekat takvih prava.120 U amerikom pravu je nastalo specifino reenje problema ove vrste, koje su kasnije preuzele i neke druge drave, npr. Hrvatska i Srbija: postoji period koji se naziva trade mark landrush, kada centralno telo za dodeljivanje nacionalnih domena ne izdaje domene sa imenima onih preduzea koja imaju registrovanu firmu, odnosno ig (trade mark) u toj dravi. Drugim reima, preneto na primer .rs domena, to bi znailo da Samsung, budui da ima registrovano preduzee u Srbiji, ima pravo preeg zakupa domena www.samsung.rs. Period u kojem vlasnik firme, odnosno iga, moe da iskoristi ovo pravo se razlikuje u razliitim dravama. U Srbiji je ono trajno, dok god traje registracija iga, pa se takvi domeni ponekad nazivaju zatienim domenima ovaj naziv ne bi trebalo shvatatti bukvalno, jer je on proistekao iz naziva zatieni ig. ig je, kao osnova vizuelnog prepoznavanja neke kompanije, zatien autorskim pravom niko se ne sme sluiti nekim igom bez odobrenja njegovog vlasnika. Otuda, prema srpskom reenju, svako ko ima zatieni ig ima i pravo na domen koji e sadrati ime registrovane firme. Ovo vai i za pojedince, tj. fizika lica dakle, nije potrebno imati firmu da bi se neki ig registrovao i samim tim steklo pravo na upotrebu istog internet domena.121 Osim ove situacije, za registrovanje domena vai pravo prvenstva u vremenu ko prvi podnese zahtev za registraciju odreenog domena, moi e da ga zakupi.122 Prema lanu 16. Pravilnika o arbitranom postupku za reavanje sporova povodom registracije .rs domena123, arbitrano vee moe doneti odluku o prestanku ili prenosu spornog Internet domena sa registranta (lica koje je zakupilo domen) na tuioca, ukoliko se dokae sledee:

120 121

Graham J.H. Smith, op.cit, str. 89-90. U Srbiji o ovim pitanjima brine Registar nacionalnog Internet domena Srbije RNIDS. Internet adresa: http://www.nic.rs, 01.08.2010. 122 U Srbiji se domeni zakupljuju na period jedne do deset godina, s tim to se po isteku tog perioda domen moe ponovo registrovati naravno, prednost uvek ima prethodni registrant. Citirano prema: Prlja Dragan, Reljanovi Mario, op.cit, str. 142. 123 Tekst Pravilnika moe se nai na Internet adresi: http://www.nic.rs/files/list0031.pdf, 01.06. 2012.

83

da je sporni domen identian ili bitno slian zakonom zatienom znaku, poslovnom ili trgovakom imenu tuioca za istu ili slinu vrstu robe ili usluga, ili ako ta slinost moe da stvori zabunu i dovede u zabludu uesnike u prometu;

da registrant nema pravo i legitiman interes da koristi sporni domen ovo je situacija kada registrant nije zakupio domen sa namerom da ga koristi u poslovne svrhe, ve iz nekog drugog razloga, a naroito iz razloga kasnije preprodaje, ili samo da bi spreio drugo lice da ga koristi;

da je registrant domen registrovao i koristio protivno naelu savesnosti, potenja i dobrih poslovnih obiaja ovo e se desiti ako neko zakupi domen koji podsea na naziv konkurentske firme i na njemu objavljuje netane podatke o njenom poslovanju, ponudi, i sl; ovakva situacija e postojati naroito i kada se domen zakupi da bi se koristili firma, odnosno ig koji su slini nekom zatienom znaku, kako bi se privukli korisnici i stvorila zabuna o poreklu robe u pitanju124.

Problemi se nastavljaju ako je re o globalnim internet domenima. ig i firma su po pravilu registrovani na nacionalnom nivou; internet sa druge strane ne poznaje nacionalna ogranienja. Ovde se pria iri sa naziva internet domena i ulazi u polje reklamiranja razliite kompanije mogu imati iste ili sline igove registrovane u razliitim dravama, a reklamirati svoje proizvode u celom svetu putem novina, satelitske televizije, i sl. Tada se sasvim opravdano moe oekivati da potencijalni potroai nee razumeti da se radi o razliitim kompanijama, koje osim zajednikog imena, firme i/ili iga dakle, vizuelnog utiska koji stvaraju kod klijenata ili potroaa, nemaju zapravo nita zajedniko. Kako G.J.H. Smith pravilno primeuje, ovaj problem nije nov ali se sada postavlja u novom, daleko komplikovanijem kontekstu, obzirom da se sa pojavom interneta neka reklama moe uiniti trenutno dostupnom i svim dravama sveta, 24 asa dnevno, potencijalno neogranienom broju korisnika, a da pri tome nema fizike manifestacije, odnosno fizikog oblika te reklame iji bi se promet mogao zabraniti, ili bar ograniiti, u zemljama u kojima ona kri pravo na korienje registrovanog iga.125 Jedno od reenja koje je sasvim logino, jeste ire registrovanje firme i iga, koje bi obuhvatilo vie zemalja istovremeno.

124 125

Videti i lan 17. istog Pravilnika. Graham J.H. Smith, op.cit, London, 2002, str. 74.

84

Drugo, koje mogu u praksi da primenjuju samo velike i bogate kompanije, jeste da se igovi i/ili firme registruju u svakoj dravi sveta pojedinano.126

126

Ibidem. Interesantno je da ni ovaj autor nema definitivan odgovor na pitanje kako bi se najefikasnije mogla obezbediti potpuna zatita firme ili iga, i predlae fokusiranje manjih kompanija na najvanija trita za njihovo poslovanje, na kojima bi ih titili. Ovo bi ipak u praksi dovelo do toga da se kompanija koja se razvija i osvaja nova trita, potencijalno morala u budunosti na svakome od njih pojavljivati sa novim imenom i vizuelnim identitetom zato to svoji originalni nije zatitila na vreme, to je dosta nepraktino i ne pogoduje firmama koje pretenduju da stvore svetski poznate brendove.

85

3. ZATITA ELEKTRONSKIH PODATAKA I PRAVO PRIVATNOSTI U SAJBER PROSTORU

3.1. ZATITA ELEKTRONSKIH PODATAKA
3.1.1. ZATITA PODATAKA U RAUNARSKIM SISTEMIMA I MREAMA
Internet funkcionie, uproeno gledano, kao velika (svetska) raunarska mrea. Otuda se na pravila ponaanja na internetu mogu primeniti opta pravila o zatiti podataka koja vae i u svakoj drugoj raunarskoj mrei, ali uvek imajui u vidu specifinosti koje delovanje na internetu ima. Zatita podataka moe biti okrenuta pitanjima funkcionalnog karaktera, kao to su: a) ograniavanje raspolaganja odreenim vrstama podataka, b) obaveza davanja informacija nedravnih subjekata dravnim organima i organizacijama i v) obavetavanje graana o podacima koji se o njemu prikupljaju i u koju svrhu.127 Zatita podataka dakle obuhavta situacije u kojima se informacije koje pripadaju graanima i/ili dravnim i nedravnim ustanovama, slubama i organima, razmenjuju na odreeni nain, ili se jednostavno ine dostupnim odreenim ili svim korisnicima interneta. U irem smislu, izuavanje zatite podataka na internetu moe obuhvatiti i zakonska reenja koja se tiu postojanja odreenih organa koja se staraju o primeni propisa o zatiti podataka. Podaci o kojima je ovde re mogu biti kako podaci o linosti, tako i podaci koji se odnose na funkcionisanje pravnih lica ili dravnih organa i institucija, a zatita podrazumeva dvostruku aktivnost: sa jedne strane, ne smeju se uiniti javnim podaci koji nisu kao takvi odreeni propisima; sa druge strane, to je problem obezbeivanja integriteta raunara i raunarskih sistema u kojima se nalaze podaci koji su postavljeni na internet u nekom restriktivnom obliku (za strogo odreeni broj korisnika koji imaju interes da u njih imaju uvid i sa njima dalje raspolau). Karakteristino je, a i razumljivo da se pravna doktrina prevashodno bavi
127

Prlja Dragan, Reljanovi Mario, Pravna informatika, op.cit, str. 87.

86

pravnim regulisanjem zatite privatnosti i podataka, dok se podruje bezbednosti sistema manje razmatra. Meutim, ostvarivanje bezbednosti sistema podrazumeva izmeu ostalog i regulisanje i propisivanje obaveznih standarda i normativa koje bi primenjivali tehniki izvrioci (npr. zavodi za informatiku i kompjuterski centri), nezavisno od proizvoaa raunarskih sistema i programske opreme. Mere koje imaju za cilj obezbeenje sistema primenjuju se radi ostvarivanja razliitih ciljeva bezbednosti i sigurnosti kompjuterizovanih informacionih sistema, i same po sebi mogu biti raznovrsne, izmeu ostalog: a) mere radi obezbeenja bezbednosti iintegriteta tehnikih komponenata kompjuterskog sistema (tj. hardvera), tj. postrojenja, opreme, terminala, konzola i slino, b) mere radi obezbeenja bezbednosti i integriteta programskih komponenti sistema (tj. softvera), tj. programa, datoteka, banaka podataka itd., v) mere fizikog obezbeenja prostorija, zgrada, vozila i slino, od sluajnog ili namernog oteenja, g) mere koje doprinose odravanju i poveanju standarda u profesionalnoj obuenosti osoblja, d) mera odravanja i unapreenja standarda redovne operativne procedure" itd. Bezbednost kompjuterskog sistema predstavlja kiobran koji titi hardverske i softverske elemente organizacije, kao i podatke i informacije koje se kompjuterom obrauju od zloupotrebe, prevare, pronevere, sabotae, namernog ili sluajnog oteenja, kao i od prirodnih nepogoda.128

3.1.2. PRAVNI OKVIRI ZATITE

Posebna regulativa koja se bavi problemom zatite podataka na internetu i u elektronskim komunikacijama uopte, javila se kao odgovor na neadekvatnost postojee pravne zatite u dravama. Izuzetni razvoj raunara i iroka upotreba raunarskih sistema doveli su do digitalizacije podataka u gotovo svim sferama koje kontrolie drava u mnogim zemljama danas je mogue i potpuno uobiajeno da se najrazliitije potvrde, uverenja i druga dokumenta, pa ak i neke vrste isprava poput saobraajnih i vozakih dozvola, zatrae putem interneta korienjem postojeih baza podataka o graanima. Prvi konkretni oblici zakonodavne regulative zatite podataka u kompjuterizovanim informacionim sistemima javljaju se pre tridesetak godina - prvi posebni zakon koji neposredno regulie pitanje zatite podataka donela je 1970. godine u Nemakoj savezna drava Hese. U svetu je danas na snazi vei broj raznih zakona koji reguliu materiju zatite podataka, odnosno prava privatnosti. Po pravilu, ova oblast se
128

Van Duyn J. A., The Human Factor in Computer Crime, Los Angeles, 1985, str. 4. Preuzeto iz: Prlja Dragan, Reljanovi Mario, Pravna informatika, op.cit, str.88.

87

regulie posebnim zakonima, odnosno, ukoliko je drava federalnog tipa, i posebnim zakonima federalnih jedinica (npr. u Nemakoj, SAD, Kanadi, itd.).Meutim, interesantno je istai da je pitanje zatite podataka u nekim zemljama regulisano neposredno i ustavima tih zemalja.129 Ako se posmatraju strana zakonodavstva, mogu se jasno izdvojiti dva sistema zakonskog regulisanja ovog pitanja. U tom smislu, moe se uslovno razlikovati zakonodavna regulativa prava privatnosti karakteristina za anglosaksonske pravne sisteme, od zakonodavne regulative o zatiti podataka evrokontinentalnih pravnih sistema. U irem smislu posmatrano, naravno, moe se rei da je re o dve strane jedne iste medalje.130 Ukoliko se pri odreivanju osnovnih institucija zakonodavne regulative i mehanizama pravne zatite polazi sa stanovita privatnopravne zatite (linih prava i sloboda pojedinca), rezultat e, po pravilu, biti pravna zatita prava na privatnost, odnosno donoenje zakona o privatnosti, kao to je sluaj s veinom zemalja anglosaksonske pravne tradicije (npr. SAD, veina kanadskih provincija itd.), gde je ova oblast regulisana zakonom ije se sprovoenje, u sutini, ostvaruje preko sudova po osnovu line inicijative. Interesantno je, meutim, napomenuti da Velika Britanija, kao zemlja s najjaom anglosaksonskom tradicijom, nije pitanju zatite podataka pristupila sa stanovita tradicije svog pravnog sistema. Tako, Zakon o zatiti podataka Velike Britanije (Data Protection Act, 1984), izmeuostalog, predvia obrazovanje registrara za zatitu podataka, tj. posebnog matiara za voenje evidencije o zatiti podataka, koga imenuje Kruna i koji je praktino nezavisan od vlade. Registrar je organ za zatitu podataka s ovlaenjima slinim ovlaenjima poverenika parlamenta, odnosno ombudsmana. Registrar vri registraciju svih korisnika kompjuterizovanih informacionih sistema za obradu linih podataka, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Uslovi u vezi s pristupanjem Evropskoj konvenciji za zatitu pojedinaca u odnosu na automatsku obradu linih podataka (1981) bili su razlog to je Velika Britanija donela ovaj Zakon. Po svojoj strukturi, a posebno po svojoj sadrini, britanski Zakon o zatiti podataka sledi evrokontinentalne, a ne anglosaksonske modele. S druge strane, ukoliko se pri odreivanju osnovnih institucija zakonodavne regulative i mehanizama pravne zatite polazi sa stanovita imperativnog ostvarivanja naela zakonitosti i pruanja javnopravne zatite pojedincu i graanima u odnosu na podatke o njima u

129 130

Ibidem. ok Vida, Lili Stevan, VranjanacDuan, Zatitalinihpodatakaukompjuterizovaniminformacionimsistemima Komparativno-pravnaanaliza, nauno-istraivakiprojekt, Institutzauporediopravo, Beograd, 1987.

88

kompjuterizovanim informacionim sistemima rezultat e, po pravilu, biti donoenje zakona o zatiti podataka. Takav je sluaj s veinom zemalja evrokontinentalnog pravnog sistema Francuskom, Nemakom, vedskom itd. i, kao to je istaknuto, Velikom Britanijom. Francuski zakon kojim je regulisana oblast zatite podataka donet je 1978. godine i nosi naziv Zakon o informatici, evidencijama i slobodama. U oblasti zatite podataka, moe se rei da je francuski zakon, pre svega, iz razloga osnivanja posebnog organa za zatitu podataka, prototip zakonodavnog akta javno-pravnog karaktera. Zakonom je, izmeu ostalog, formirano i posebno telo s regulativnim, kontrolnim i nekim drugim ovlaenjima - Nacionalna komisija za informatiku i slobode, tzv. CNIL. Ovim Zakonom obrazuje se i CNIL s obelejima jednog novog nezavisnog administrativnog tela, koje se, sa svojstvom pravnog lica, nalazi u sastavu drave - iako nema ni hijerarhijskih, ni starateljskih ovlaenja i podlee samo sudskoj kontroli.131 Svakako, ne mogu se iskljuiti ni neke specifine situacije, kao to je, recimo, sluaj sa Japanom. Polazei od posebnih okolnosti pod kojima je ova zemlja, takorei iz feudalnog sistema postala supersila postindustrijskog drutva, i pitanja zakonodavne regulative ipravnih mehanizama zatite podataka imajusvoje osobenosti. U tom smislu, karakteristino je da Japan nije doneo poseban zakon o zatiti podataka (niti o zatiti prava na privatnost), ve je ustanovljen jedan poseban sistem decentralizovane kontrole u vezi sa zatitom podataka koju svako ministarstvo posebno sprovodi u svom resoru.132 Kako se razlikuju zakonodavni principi prema kojima se tite podaci nu sajber prostoru, tako postoji i razlika kada je re o organima i institucijama koje su zakonom odreene da se staraju o primeni navedenog zakonodavstva. Iako se uglavnom posebnim zakonima uvode i specifini organi koji bi imali ovu nadlenost, u uporednom zakonodavstvu vlada izraena raznolikost njihovog ustrojstva, ovlaenja, sastava. U pojedinim zemljama, organ za zatitu podataka obrazovan je kao inokosni (individualni) organ i razliito je nazvan. Tako, na primer, individualni organ za zatitu podataka odreen je kao komesar za zatitu privatnosti (Kanada), odnosno poverenik za zatitu linih podataka (Nemaka), registrar za zatitu podataka" (Velika Britanija) itd. U saveznim

131

MaislHerbert, Etat de la Legislation Franaise et Tendences de la Jurisprudence Relatives la Protection des donnees Personnalles, Revue Internationale de Droit Compar, No. 3, 1987, str. 581. 132 Prlja Dragan, Reljanovi Mario, Pravna informatika, op.cit, str. 90-91.

89

(federalnim) dravama, recimo u Nemakoj, pored saveznog poverenika za zatitu podataka, postoje jo i odgovarajui zemaljski poverenici za zatitu podataka u pojedinim saveznim zemljama. Nasuprot ovom reenju, druge zemlje koje su obrazovale poseban organ za zatitu linih podataka ustanovile su ga u kolegijalnom obliku. I ovi kolegijalni organi kojima je poverena zatita linih podataka razlikuju se kako po nazivima i strukturi, tako i po nadlenostima i ovlaenjima. Tako, na primer, ovaj kolegijalan organ obrazovan je kao Komisija za zatitu linih podataka (Austrija), Ured za zatitu privatnosti (Belgija), Komisija za zatitu podataka (vedska), Nacionalna komisija za informatiku i slobode tzv. CNIF (Francuska), Raunarski odbor (Island). Za rukovodioca, odnosno predsednika ovih kolegijalnih organa (kao i za inokosni organ), po pravilu se trai odgovarajua struna, pre svega, pravna kvalifikacija, kao i poznavanje problematike prava i sloboda graana, odnosno zatite podataka.133

3.1.4 KONVENCIJA SAVETA EVROPE O ZATITI LICA O ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU PODATAKA I ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAAJA REPUBLIKE SRBIJE134
Savet Evrope doneo je u januaru 1981. godine, u Strazburu, Konvenciju o zatiti lica u odnosu na automatsku obradu linih podataka. Namera Konvencije je da zemlje potpisnice usklade svoja nacionalna zakonodavstva s osnovnim naelima i preporukama sadranim u ovom dokumentu. Potujui vladavinu prava, ljudska prava i osnovne slobode, Konvencija je imala za cilj da povee svoje lanice, da proiri zatitu osnovnih prava i sloboda pojedinca, naroito prava na privatnost, kada je re o automatskoj obradi linih podataka. Dravama je preputena inicijativa da se u postupku regulisanja ove materije opredele u pogledu sadraja, dometa i obuhvata zatite linih podataka, uz mogunost iskazivanja odreenih specifinosti, Pri tome, svaka drava mora da se pridrava utvrenih naela. Jedno od osnovnih naela zatite linih podataka jeste naelo zakonitosti i nepristrasnosti. Ono podrazumeva da se lini podaci prikupljaju, obrauju i koriste na zakonom propisan nain, to znai da zatita linih podataka treba da obuhvati mere ipostupke kojima se spreava
133 134

Ibidem. Preuzeto iz: Ibidem, str. 91-93.

90

nezakonito prikupljanje, obrada, uvanje, korienje, razmena i iznoenje podataka o linosti iz zemlje. To, takoe, podrazumeva da se podaci o linosti prikupljaju, obrauju i koriste nepristrasno i na nain kojim se ne vrea lino dostojanstvo oveka. Propisi kojima se regulie zatita podataka o linosti treba da sadre i odredbe zasnovane na naelu tanosti podataka. Ovim naelom odreuje se kvalitet podataka o linosti i obaveza lica, zaduenih za prikupljanje i obradu linih podataka, da vre proveru tanosti, aurnosti i potpunosti podataka, kao i njihove zasnovanosti na verodostojnim izvorima. Naelo podrazumeva i odgovornost lica zaduenih za voenje evidencija, kataloga, zbirki podataka o linosti za netano, neaurno i nepotpuno prikupljanje, obradu i korienje podataka o linosti. Prava lica o kojima se prikupljaju i obrauju podaci da budu obaveteni u kojim zbirkama se nalaze podaci koji se na njih odnose, koji su to podaci, ko ih obrauje, u koje svrhe i po kom osnovu, kao i ko su korisnici tih podataka, sadrano je u naelu utvrivanja namene. Ovo naelo podrazumeva i da obaveza obrade i uvanja linih podataka prestaje po prestanku potrebe za koju su podaci prikupljeni i obraeni, odnosno po isteku, zakonom ili pismenom saglasnou lica, odreenog trajanja zbirke linih podataka. Naelo dostupnosti podataka, u kome je sadrano pravo lica o kome se vode podaci da bude obaveteno o postojanju zbirke ili druge evidencije s linim podacima, pravo da moe da ima uvid u svoje line podatke, da moe da trai ispravku netanih podataka koji se na njega odnose, brisanje podataka ako njihova obrada nije u skladu sa zakonom ili ugovorom, zabranu korienja netanih, neaurnih i nepotpunih podataka koji se na njega odnose, odnosno zabranu korienja tih podataka ako se ne koriste u skladu sa zakonom ili ugovorom. Prava odreena naelom utvrivanja namene i naelom dostupnosti podataka licu o kome su prikupljeni i obraeni podaci mogu biti ograniena i mogu se koristiti u obimu koji je neophodan za zatitu bezbednosti zemlje, javne bezbednosti, monetarnih interesa drave ili za suzbijanje krivinih dela, kao i prava i sloboda drugih. To su sluajevi u kojima se izuzetno, u skladu s lanom 9. Konvencije, a takoe i u skladu s naelima utvrenim u smernicama za regulisanje dosijea s kompjuterizovanim linim podacima, zakonom mogu ograniiti prava lica o kome su prikupljeni i obraeni podaci i utvrditi odgovarajui oblici zatite. Zbog potrebe da se odreeni lini podaci prikupljaju, obrauju i koriste u posebnom reimu, za ove podatke, kao posebnu kategoriju podataka, propisujuse, u skladu sa naelom nediskriminacije, odnosno naelom zabrane diskriminacije, i posebna pravila. Tu posebnu 91

kategoriju podataka ine lini podaci o rasnom poreklu, nacionalnoj pripadnosti, religioznim i drugim uverenjima, politikim i sindikalnim opredeljenjima i seksualnom ivotu. Ova vrsta podataka moe se prikupljati, obraivati i davati na korienje samo uz pismenu saglasnost lica na koje se odnose i pod uslovima koji su propisani zakonom. Takoe i lini podaci o zdravstvenom stanju i osuivanosti lica mogu se prikupljati, uvati i davati na korienje samo u skladu sa zakonom. Izuzeci od ovog naela mogu biti regulisani zakonom, i to u okviru limita koji je odreen Meunarodnom poveljom o ljudskim pravima i drugim relevantnim dokumentima u oblasti zatite ljudskih prava i spreavanja diskriminacije. Navedeni izuzeci, odnosno odstupanja od proklamovanih naela, u skladu su s naelom odobrenja za izuzimanje, pod uslovom da su takva odstupanja izriito predviena zakonom ili drugim propisom donetim u skladu s unutranjim pravnim sistemom koji jasno precizira njegova ogranienja i utvruje odgovarajue oblike zatite. U skladu s naelom bezbednosti, zakonom treba regulisati i mere i postupke koje lice zadueno za evidencije i zbirke linih podataka treba da preduzme radi zatite tih zbirki, kako od prirodnih opasnosti, od sluajnih gubitaka i unitenja, tako i od rizika koji moe nastati delovanjem ljudskog faktora, kao to su neovlaeni pristup podacima, zloupotreba podataka ili zaraza kompjuterskim virusima. Polazei od naela slobodnog protoka, razmene i iznoenja linih podataka iz zemlje, koji su automatski obraeni ili prikupljeni radi takve obrade, odnosno naela prekogranine razmene informacija, nacionalnim zakonom treba predvideti uslove za prekograninu razmenu informacija i mere zatite privatnosti. Neopravdana zabrana protoka informacija ne moe se predvideti, osim ukoliko to ne zahteva zatita privatnosti ili potovanje naela uzajamnosti. Imajui u vidu znaaj pitanja zatite linih podataka, u zakonima kojima se regulie zatita podataka o linosti treba posvetiti posebno poglavlje ostvarivanju nadzora, odnosno treba, u skladu s unutranjim pravnim sistemom, utvrditi organ koji e biti nadlean za primenu odredaba zakona i potovanje naela na koje se te odredbe odnose. Naelo ostvarivanja nadzora, pored navedenog, podrazumeva i detaljnu razradu prava nadlenog organa i mera koje moe preduzeti u vrenju nadzora. U domen prava nadlenog organa spada pravo da moe da pregleda zbirke linih podataka i dokumentaciju vezanu za prikupljanje, obradu, uvanje, prenoenje i korienje podataka o linosti, a takoe i da moe da kontrolie mere ipostupke koje zadueno lice preduzima u cilju zatite linih podataka, kao i da ostvaruje nadzor nad prostorijama i 92

opremom, s aspekta ostvarivanja zatite zbirki linih podataka. Nadleni organ treba da ima i ovlaenje da zabrani prikupljanje, obradu, korienje i prenoenje podataka o linosti, ako smatra, odnosno utvrdi da za to nisu ispunjeni propisani uslovi. U domen mera koje nadleni organ moe preduzeti, koje treba regulisati zakonom, spada pravo da moe narediti otklanjanje uoenih nepravilnosti u zatiti, brisanje podataka koji nisu uspostavljeni ili koji se ne koriste po zakonu, kao i izmenu ili zabranu korienja podataka o linosti kada utvrdi da su povreena lina prava lica iji su podaci obraeni. U skladu s potrebom da se naglasi odgovornost svih subjekata koji uestvuju u prikupljanju, obradi, korienju i zatiti linih podataka, a za sluaj povrede odredaba koje se tiu sprovoenja osnovnih naela na kojima se zasniva zatita linih podataka, nacionalnim zako nomtreba obavezno predvideti i kaznene odredbe, krivine, prekrajne ili druge kazne, to zavisi od pravnog sistema same drave. U zakonodavstvu Srbije, kada se radi o informacijama od javnog znaaja, posebnu ulogu ima Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (2004).135 Ovim zakonom ureuju se prava na pristup informacijama od javnog znaaja kojima raspolau organi javne vlasti, radi ostvarenja i zatite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog drutva. Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog znaaja kojima raspolau organi javne vlasti, ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za informacije od javnog znaaja, kao samostalan dravni organ, nezavisan u vrenju svoje nadlenosti. Informacija od javnog znaaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolae organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadrana u odreenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o emu javnost ima opravdan interes da zna. Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog znaaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosa informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl) na kome se nalazi dokument koji sadri informaciju, datum nastanka informacije, nain saznavanja informacije, niti su bitna druga slina svojstva informacije. Organ javne vlasti u smislu ovog zakona su: 1) dravni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vrenje javnih

135

Slubeni glasnik RS, 120/2004.

93

ovlaenja (u daljem tekstu: dravni organ); 2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretenom delu dravni organ. Svako ima pravo da mu bude saopteno da li organ vlasti poseduje odreenu informaciju od javnog znaaja, odnosno da li mu je ona inae dostupna. Svako ima pravo da mu se informacija od javnog znaaja uini dostupnom tako to e mu se omoguiti uvid u dokument koji sadri informaciju od javnog znaaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi potom, faksom, elekronskom potom ili na drugi nain. Kada organ vlasti ne poseduje dokument koji sadri traenu informaciju, prosledie zahtev Povereniku i obavestie Poverenika i traioca o tome u ijem se posedu, po njegovom znanju, dokument nalazi. Po prijemu zahteva Poverenik proverava da li se dokument koji sadri traenu informaciju na koju se zahtev odnosi nalazi u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev. Ako utvrdi da se dokument ne nalazi u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev traioca, Poverenik e dostaviti zahtev organu vlasti koji taj dokument poseduje, osim ako je trailac odredio drugaije, i o tome e obavestiti traioca ili e traioca uputiti na organ vlasti u ijem posedu se nalazi traena informacija. Nain postupanja odredie Poverenik u zavisnosti od toga na koji e se nain efikasnije ostvariti prava na pristup informacijama od javnog znaaja. Ako Poverenik dostavi zahtev organu vlasti, rok poinje da tee od dana dostavljanja. Na postupak pred organom vlasti primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak, a koje se odnose na reavanje prvostepenog organa, osim ako je ovim zakonom drugaije odreeno. U roku od tri meseca od okonanja fiskalne godine, Poverenik podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj o radnjama preduzetim od strane organa vlasti u primeni ovog zakona, kao i o svojim radnjama i izdacima. Pored ovog izvetaja Poverenik podnosi Narodnoj skuptini i druge izvetaje, kada oceni da je to potrebno.

94

3.2 PRAVO NA PRIVATNOST NA INTERNETU

3.2.1 PRIVATNOST I ZATITA LINIH PODATAKA

I pored brojnih pokuaja da se utvrdi jedinstvena definicija koja se odnosi na pravo na privatnost, sam pojam ostao je relativno neodreen. Jednu od ranijih definicija ovog prava formulisala je amerika jurisprudencija krajem XIX veka kao pravo da se bude ostavljen na miru (eng. right to be left alone). esto se istie da je, zajedno s prvim ureajima informatike tehnologije (telefonom, telegrafom itd.), nastala i savremena koncepcija prava na privatnost (eng. right to privacy). Ova koncepcija privatnosti izneta je jo krajem prolog veka, u uvenom radu Pravo na privatnost" amerikih sudija Semjuela Vorena (Samual Warren) i Luisa Brandajsa (Louis Brandais).136 Savremena pravna teorija pravo na privatnost posmatra sa tzv. aktivnog stanovita. Prednost definicija privatnosti koje polaze od kontrole informacija jeste u tome to omoguavaju da se jasno identifikuje interes koji je u pitanju (npr. pri vrenju elektronskog nadzora i praenja). Interes koji se javlja kod prava privatnosti predstavlja interes samoodreivanja sopstvene komunikacije sa drugima i odraava elju pojedinca i grupa da saoptavaju informacije o sebi kako nau za shodno i kome nau za shodno.137Savremeni koncept prava na privatnost linog i porodinog ivota obuhvata sloeno ljudsko pravo, koje se moe posmatrati iz nekoliko aspekata: kao privatnost doma, prepiske, komunikacije, intimnog i porodinog ivota. Razliite su posledice postojanja i praktikovanja ovog prava: privatni ivot svakog pojedinca, posebno onaj deo koji se odvija u njegovom domu, zatien je od bilo kakvog (neodobrenog) uvida javnosti; ak i kada je re o javnim linostima koje su uvek pod budnim okom javnosti i medija, granice su jasno povuene i ne mogu se prelaziti. Dom kao takav je zatien od neovlaenog upada drugih lica, kao i predstavnika dravnih vlasti i organa, osim u sluajevima koji su detaljno i jasno
136

137

WarrenSamuel, BrandaisLouis, The Right to be Left Alone, Harvard Law Review, 1890. (G.L. Simons, Privacy on the Computer Age, str. 14). SchaferArthur, Privacy - A Philosophical Overview, Aspects of Privacy Law, Edited by Dale Gibson, Toronto, 1980, str. 9.

95

ureeni zakonom. Isti je sluaj i sa prepiskom, odnosno u novije vreme aktuelnom komunikacijom putem telefonskih i elektronskih ureaja. Zabranjeno je prislukivati, ometati i presretati komunikaciju pojedinca ili grupe sa drugim pojedincima ili grupama to je ustavni princip koji se mora potovati i koji trpi mali broj zakonskih izuzetaka, povezanih za vrenje istranih radnji povodom krivinih dela. Sa druge strane, postoji i zatita pojedinca i grupa od uvida drugih pojedinaca u njihov privatni i porodini ivot. Drava je, dakle, u specifinom poloaju ona se uzdrava od naruavanja prava na privatnost, ali istovremeno i titi graane od takvog ugroavanja prava od strane nedravnih subjekata, pojedinaca i organizacija.138 Razvoj elektronskih komunikacija dakle donose niz mogunosti da se pravo na privatnost ugrozi, odnosno prekri. Mnogi postupci koje pojedinci ili organizacije ine, a koji bi se mogli podvesti kao krenje prava na privatnost, ne spadaju u dela visokotehnolokog kriminala; zapravo, ona jo uvek ne spadaju ni u kanjive ili zabranjene vrste ponaanja. Pravo na privatnost se meutim moe kriti upotrebom elektronskih ureaja komunikacije na dva osnovna naina. Prvi je krenje zakona od strane pojedinaca, grupa ili organizacija, kao i drugih dravnih i nedravnih tela; drugi je krenje od strane policije i drugih nadlenih organa u istraivanju krivinih dela visokotehnolokog kriminala. 3.2.2 OPASNOSTI PO PRIVATNOST LINOSTI NA INTERNETU139 Najdrastiniji oblik naruavanja privatnosti korienjem elektrosnkih komunikacija je kraa identiteta neke osobe sa ciljem sticanja materijalne ili druge koristi (eng. phishing). Ovo e se dogoditi kada neko neoprezno upotrebljava svoje line podatke, kao to su matini broj, broj kreditne kartice, razliite ifre i pin kodovi koje omoguavaju pristup privatnim podacima tog lica. Kada se jednom njegovi privatni podaci kompromituju, odnosno postanu dostupni drugom licu koje inae nema autorizaciju da im pristupi, mogu se upotrebiti za razliite protivpravne svrhe. Lice koje je dolo do privatnih podataka predstavlja se kao osoba ije je podatke nelegalno pribavilo i npr. zakljuuje elektronske ugovore, kupuje u online prodavnicama, vri transfer novca sa kreditne kartice, i sl.

138

Videti: Reljanovi Mario, Odnos prava na privatnost i pojedinih aspekata visokotehnolokog kriminala, u: Komlen-Nikoli Lidija et alia, Suzbijanje visokotehnolokog kriminala, Beograd, 2010, str. 201-213. 139 Videti: Prlja Dragan, Reljanovi Mario, Pravna informatika, op.cit, str. 82-83.

96

Mogue je zamisliti i druge oblike naruavanja privatnosti lica, koji u veini sluajeva nisu odreeni kao kanjivi, kao to je korienje tuih podataka ili lika bez namere da se preuzme identitet lica; korienje podataka koje osoba ostavi na internetu u reklamne svrhe. Svi ovi postupci spadaju u naruavanje prava na privatnost lica, kao i drugih linih prava. Treba primetiti da se oni ipak znaajno razlikuju u nainu izvrenja i ostvarenoj koristi, kao i drutvenoj opasnosti koju nose od klasinih krivinih dela. Kako npr. okarakterisati predstavljanje pod tuim likom? Ovo je pitanje koje do danas nije reeno u zakonodavstvima, kako u Srbiji tako i u drugim dravama. Oigledno je da kraa tueg lika sama po sebi ne povlai posledice koje bi bile drutveno opasne osim ukoliko se neko lice ne slui tuim likom da bi izvrilo neko drugo krivino delo (npr. pedofili se na internetu esto predstavljaju kao deca, kako bi zadobili poverenje svojih potencijalnih rtava). Meutim, uzimanje tuih fotografija i pravljenje izmiljenih profila kako bi se ostvarila popularnost u odreenoj socijalnoj mrei, svakako predstavlja naruavanje privatnosti lica ije se fotografije koriste. Elektronsko plaanje, online kupovina ili samo poseivanje nekih specijalizovanih sajtova mogu takoe biti zloupotrebljeni, i to u marketinke svrhe. Na osnovu podataka koje neko lice na taj nain ostavi, moe se rekonstruisati itav njegov privatni ivot, navike, brani status, da li ima kunog ljubimca, i sl. Poznati su primeri da su osobe koje su kupovale odreene proizvode na internetu, poele da dobijaju neeljenu elektronsku potu reklame za istovrsne proizvode. Ukoliko danas postavite slike sa putovanja na neku drutvenu mreu i na njima odredite lokaciju na kojoj su snimljene (eng. geotaging) postoji veoma velika mogunost da e vas prilikom neke od sledeih poseta tom sajtu saekati niz oglasa reklama upravo za putovanja na lokaciju koju ste posetili, ili lokacije koje su kulturno, istorijski ili na drugi nain povezane. Postavlja se pitanje da li je ovo legalno? Naalost, uslovi korienja razliitih drutvenih mrea i drugih servisa koji se nalaze na internetu a koje korisnici po pravilu u dobroj veri prihvataju bez itanja, uvek sadre i klauzule o korienju linih podataka koje korisnik ostavi na tim sajtovima u najrazliitije svrhe, najee upravo radi modeliranja oglasa koji e se pojaviti na stranama koje pregleda u skladu sa njegovim navikama, doivljajima, obrazovanjem, interesovanjima, i sl. Iako je ovo, formalnopravno govorei, ipak iskorak u dobrom pravcu u odnosu na situaciju koja je postojala ranije a koja se i danas esto moe iskusiti (naroito u dravama poput Srbije u kojima ne postoji razvijena svest i kutura uvanja podataka o linosti a sankcije po pravilu izostaju) kada

97

su kompanije koje dou do linih podataka korisnika iste prodavale dalje radi reklamiranja, ili vrenja jo drastinijih kriminalnih radnji.140

3.2.3 ISTRAIVANJE DELA VTK I PRIVATNOST LINOSTI141

Osnovno pitanje kod vrenja istranih radnji u pretkrivinom postupku, kao i za vreme izvoenja dokaza u toku krivinom postupka, bilo je koliko se moe zadirati u privatnost graana, tako da se uspostavi adekvatan balans izmeu pronalaenja i procesuiranja izvrioca krivinog dela, a da se na taj nain ne ugroze ni njegova prava, kao ni prava treih lica. Ovo pitanje dobilo je novu dimenziju kada se otpoelo sa istraivanjem dela visokotehnolokog kriminala. Kako se klasine mere i istrane radnje, klasini standardi invazije privatnosti pojedinca, mogu upotrebiti kada je re o virtuelnom svetu? Veoma brzo je postalo oigledno da dela poinjena putem raunara i na raunarskim mreama uopte nije lako ni percipirati, a da se tragovi o njihovom postojanju lako i efikasno uklanjaju od strane poinilaca, ali i delovanjem mnotva drugih faktora. Samim tim, morala su se razviti specifina ovlaenja istranih organa, a pre svega policije, prilikom sprovoenja istranih radnji. U savremenoj teoriji prevoladava stanovite da je obim ovih ovlaenja jo uvek neodreen i da e tek praksa pokazati kako e se ona dalje razvijati.142 Evropska konvencija o visokotehnolokom kriminalu navodi odreene procesne (istrane) radnje koje se mogu izvravati prilikom istraivanja dela visokotehnolokog kriminala. U ove radnje, izmeu ostalih, spadaju: hitna zatita sauvanih raunarskih podataka, hitna zatita i delimino otkrivanje podataka u saobraaju, izdavanje naredbe o predaji, kao i zaplena i pretraivanje sauvanih raunarskih podataka, prikupljanje podataka o saobraaju u realnom vremenu, presretanje poruka. Ova Konvencija u lanu 15. naglaava: Svaka Strana ugovornica treba da obezbedi da uspostavljanje, sprovoenje i primena ovlaenja i postupaka navedenih u ovom odeljku, podlee uslovima i ogranienjima predvienim domaim pravom, koje mora da omogui odgovarajuu zatitu ljudskih prava i sloboda, ukljuujui i prava koja proizilaze iz
140

Npr. poznat je sluaj prodaje podataka o kunim adresama porodica koje su uplaivale turistike aranmane preko online prodaje. U ovom sluaju, njihovi domovi bili su izloeni provalnim kraama, a izvrioci su znali da su oni prazni vlasnici su bili na putovanjima. Ibidem. 141 Preuzeto iz: Ibidem, str. 83-86. 142 DrozdovaEkatarina A, Civil Liberties and Security in Cyberspace, u: Abraham D.Sofaer, Seymour E.Goodman (ed.), The Transnational Dimension of Cyber Crime and Terrorism, Hoover Press, 2001, str. 204.

98

obaveza koje je Strana ugovornica preuzela na osnovu Konvencije Saveta Evrope o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, Meunarodnog pakta Ujedinjenih nacija o graanskim i politikim pravima iz 1966. godine i ostalih vaeih meunarodnih dokumenata o ljudskim pravima, i koje e da sadri naelo proporcionalnosti. Ti uslovi i ogranienja mogu, u zavisnosti od vrste ovlaenja ili postupaka o kojima se radi, izmeu ostalog, da obuhvate sudsku ili drugu vrstu nezavisne kontrole, na osnovu kojih se opravdava primena i ogranienje obima i trajanja tih ovlaenja ili postupaka. U meri u kojoj je to u skladu sa javnim interesom, a naroito sa pravilnom primenom prava, svaka Strana ugovornica treba da razmotri posledice ovlaenja i postupaka iz ovog odeljka na prava, odgovornosti i opravdane interese treih strana. Time se jasno alje poruka da se mora postaviti granica izmeu novih istranih ovlaenja i garantovanih ljudskih prava i sloboda, kao i da u sluaju sukoba ovih dvaju vrsta normi, ouvanje ljudskih prava i sloboda graana ima prioritet. Smernice za saradnju izmeu organa za sprovoenje zakona i Internet provajdera u borbi protiv visokotehnolokog kriminala, koje je objavio Savet Evrope 2008. godine143, smatraju da su Internet provajderi (eng. Internet Service Provider, ISP) i policijsko-tuilaki istrani organi osnova na kojoj poiva sistem za otkrivanje i istraivanje ove vrste krivinih dela. Otuda je za svaku dravu vano da njihov odnos regulie na nain koji bi omoguio nadzor nad saobraajem na Internetu, ali istovremeno garantovao zatitu svih prava korisnika raunara, odnosno svetske mree. ak se zatita privatnosti podataka u saobraaju posebno pominje kao jedan od ciljeva kojima efikasna saradnja mora teiti.144 Od drugih naina spreavanja zloupotreba ovakvih postupaka, Smernice izriito preporuuju da se svaki nalog koji potie ot tuilatva ili policije moe dostaviti iskljuivo u dokumentovanom obliku (napismeno), a u ekstremno hitnim sluajevima kada je mogu samo usmeni dogovor, dokumentacija mora biti naknadno dostavljena, bez odlaganja. Zahtevi moraju biti jasni i nedvosmisleni, odnosno precizni i

143

Guidelines for the cooperation between law inforcement and Internet service providers against cybercrime; dokument je usvojen na globalnoj konferenciji o saradnji protiv visokotehnolokog kriminala u organizaciji Generalnog direktorata za ljudska prava i pravne poslove Saveta Evrope, 1. i 2. aprila 2008. godine. Smernice ne predstavljaju obavezujui dokument i cilj njihovog stvaranja je pre svega edukacija pripadnika policije i tuilatva kada je re o istraivanju dela visokotehnolokog kriminala. Mogu se, izmeu ostalog, pronai i na Internet adresama http://www.coe.int/t/DGHL/cooperation/economiccrime/cybercrime/cy_activity_Interface2008/567_prov-d guidelines_provisional2_3April2008_en.pdf i http://www.ifap.ru/library/book294.pdf, 01.07.2012. 144 Guidelines for the cooperation between law inforcement and Internet service providers against cybercrime, take 14. i 15.

99

usmereni samo na one podatke koji su nuno neophodni radi sprovoenja istranih radnji. Takoe, svi podaci koje ISP dostave istranim organima moraju biti poverljivi i upotrebljavati se samo za svrhe zbog kojih su prikupljeni.145 Uporednopravna reenja se zasnivaju na ovim principima.146 Uspostavljen je princip proporcionalnosti mera koje e se preduzeti i teine krivinog dela u pitanju, tako da se invazivne mere ne primenjuju na lake oblike dela, kao ni u sluajevima kada ne mogu imati racionalnu svrhu. U onim sluajevima kada se mogu preduzeti sa realnim oekivanjima da e dovesti do otkrivanja krivinog dela ili omoguiti njegovo procesuiranje, primenjuju se razliita ogranienja. Tako npr. u Belgiji i Maarskoj vlasnik podataka ili administrator sistema mora biti obaveten o tome koji su podaci kopirani u toku istrage; podaci koji se nalaze na raunarskim mreama e se kopirati samo ako postoji realna opasnost da e u protivnom biti trajno izbrisani; u svakom sluaju, kopirae se samo oni podaci koji su nuni za sprovoenje krivinog postupka ovaj standard minimuma uzurpiranja privatnosti nalazimo i u drugim zemljama, npr. u Estoniji, paniji, kao i u Austrijskom Zakoniku o krivinom postupku. Takoe, u Belgiji, Austriji i Finskoj postoji standard tajnosti preuzetih podataka i njihove upotrebe samo u svrhe sprovoenja istrage i krivinog postupka. Postoje i druga specifina ogranienja npr. nemaki Zakonik o krivinog postupku predvia da ove podatke mogu pregledati samo tuioci, ali ne i policijski organi. Dalje, dokazi koji se nalaze na raunaru se mogu prihvatiti u postupku protiv odreenog lica ukoliko tuilac moe da dokae da je raunar radio normalno u vreme njegove zaplene, odnosno da se to lice zaista koristilo nedozvoljenim sadrajem sa raunara (audio i video zapisi, dokumenti, tetni programi i sl.), kao i da se sadrina hard diska i ostalih nosaa informacija na raunaru nije promenila od trenutka njegove zaplene do trenutka izvoenja dokaza. U suprotnom, vrenje alternacija na raunaru se smatra kontaminacijom dokaza. Ovakvo reenje postoji npr. u kiparskom zakonodavstvu (Zakon o dokazima i Zakon o krivinom postupku), kao i u Ujedinjenom kraljevstvu (Zakon o policiji i dokazima u krivinom postupku i policijski Vodi kroz dobru praksu pri sakupljanju raunarskih dokaza). Za pretraivanje prostorija (stana, poslovnog prostora) se uglavnom trae isti uslovi kao kod bilo kog drugog krivinog dela
145 146

Ibidem, take 25-28. i 32. Navedeno prema: Reljanovi Mario, op.cit, str. 211. Pri istraivanju nacionalnih zakonodavstava o procesnim odredbama koje mogu ugroziti ili ograniiti pravo na privatnost linosti, korieni su podaci objavljeni u analizi za Evropsku komisiju: Lorenzo Valeri, et alia, Handbook of Legal Procedures of Computer and Network Misuse in EU Countries (2006), kao i u nacionalnim izvetajima drava upuenim Savetu Evrope koji se mogu nai na Internet adresi: http://www.coe.int/cybercrime, 01.08.2010.

100

policija moe pristupiti pretraivanju (pretresu) sa sudskim nalogom, a bez njega samo u sluaju da postoje osnove sumnje da je u tim prostorijama neko krivino delo izvreno u bliskoj prolosti, trenutno je u izvrenju ili e se izvriti u bliskoj budunosti.147 Krivino delo u pitanju mora biti tee prirode, s tim to razliita zakonodavstva postavljaju razliite uslove kada e se ono tako posmatrati. Kada je re o prislukivanju komunikacija i presretanju podataka, takoe se moe povui paralela sa klasinim istranim metodama obavezno je odobrenje suda (u Finskoj je npr. u pitanju vii sud) i ove radnje mogu trajati ogranieno vreme. U Estoniji je npr. izriito naglaeno da tzv. Internet monitoring nije svakodnevna policijska aktivnost, i da se moe vriti samo u sluajevima kada postoje osnovi sumnje da se odreene komunikacije koriste za vrenje dela visokotehnolokog kriminala. Francuski Zakon o krivinom postupku (lan 100.) postavlja i dodatni uslov za presretanje podataka informacije koje e se na ovaj nain prikupiti, moraju biti posebno znaajne za istraivanje krivinog dela. Nemaki Ustav (Osnovni zakon) titi prava graana na privatnost u komunikaciji otuda se presretanje moe vriti samo za izvesna krivina dela od naroitog znaaja (ugroavanje nacionalne bezbednosti, terorizam i sl.) dok se za sva ostala dela mora pribaviti nalog suda, ili tuioca u hitnim sluajevima. U Poljskoj je presretanje podataka i oslukivanje elektronskih komunikacija mogue samo za dela koja su izriito navedena u Zakonu o policiji i Zakonu o krivinom postupku, a dela visokotehnolokog kriminala mogu biti predmet ovakvih mera samo ako se dokae da su ona bila jedna od faza izvrenja nekog sloenijeg, teeg krivinog dela. U nizu zemalja ne postoje posebne odredbe za istraivanje dela visokotehnolokog kriminala: Italija (sa nekoliko izuzetaka), Belgija, Portugal, Estonija, Holandija, Letonija, Litvanija, Slovenija, Luksemburg, Poljska, itd. U ovim dravama se krivina dela povezana sa upotrebom raunara istrauju i procesuiraju na osnovu ekstenzivnog tumaenja postojeih odredbi o istranim i drugim radnjama. U svakom pojedinanom sluaju su tuioci ili sudije ti koji odreuju ta se moe sprovesti kao istrana radnja kao i koji dokazi mogu biti prihvaeni u toku postupka. Ipak, osnovni zakljuak koji se namee jeste da su sudovi prihvatili sve specifinosti u postupku dokazivanja dela visokotehnolokog kriminala kao nuno potrebne, kao i da su elektronski dokazi uobilajena pojava u ovakvim postupcima. To istovremeno znai da se oni moraju prikupljati sa posebnom panjom i da moraju i za njihovo pribavljanje vaiti isti
147

U Nemakoj i u tom sluaju policija mora pribaviti nalog, ali ne od suda nego od tuioca (lan 105. Zakonika o krivinom postupku).

101

standardi potovanja ljudskih prava, naroito prava na privatnost, kao i ostala materijalna i procesna ogranienja zapisana u nacionalnim zakonima.148 Zakon o zatiti podataka o linosti149 daje odgovore na neka od pitanja koja mogu biti znaajna kada je re o problemima sa prikupljanjem i pretraivanjem podataka u procesu vrenja ispitivanja, odnosno istrage od strane nadlenih dravnih organa. Podatkom o linosti smatra se svaka informacija koja se odnosi na fiziko lice, bez obzira na oblik u kome je izraena i na nosa informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po ijem nalogu, u ije ime, odnosno za iji raun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, nain saznavanja informacije (neposredno, putem sluanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadrana i sl); pismeni oblik podrazumeva i bilo koji nain elektronskog ispisa, odnosno uvanja podatka. Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao to su: prikupljanje, beleenje, prepisivanje, umnoavanje, kopiranje, prenoenje, pretraivanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrtanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeivanje, korienje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, irenje, snimanje, organizovanje, uvanje, prilagoavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi nain injenje dostupnim, prikrivanje, izmetanje i na drugi nain injenje nedostupnim, kao i sprovoenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vri automatski, poluautomatski ili na drugi nain. Obrada podataka nije dozvoljena u sledeim sluajevima: ako fiziko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vri bez zakonskog ovlaenja; ako se vri u svrhu razliitu od one za koju je odreena, bez obzira da li se vri na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlaenja za obradu bez pristanka; ako svrha obrade nije jasno odreena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili ve ostvarena; ako je lice na koje se podaci odnose odreeno ili odredivo i nakon to se ostvari svrha obrade; ako je nain obrade nedozvoljen; ako je podatak koji se obrauje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade; ako su broj ili vrsta podataka koji se obrauju nesrazmerni svrsi obrade; ako je podatak neistinit i nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo. Kada se ova odredba posmatra iz

148 149

Navedeno prema: Reljanovi Mario, op.cit, str. 211-213. Slubeni glasnik RS, 97/08. Navedeno prema: Prlja Dragan,Reljanovi Mario, Pravna informatika, op.cit, str. 9496.

102

aspekta obrade elektronskih podataka, ovo moe znaiti da se podaci o linosti mogu prikupljati (isto vai i za njihovo obraivanje, analizu, uvanje, izmenu, unitavanje, itd.) samo ukoliko: se potuje predviena zakonska procedura (kako u pogledu nadlenosti organa koji ih prikuplja, tako i u pogledu koraka koje zakon definie); postoji realan osnov za njihovo prikupljanje (inae postoji zloupotreba ovlaenja od strane organa koji ih prikuplja); se prikupljanje vri u onom obimu koji je nuno potreban radi izvrenja istranih radnji i pri tome se koriste najmanje invazivna sredstva. Ovo praktino znai da e se lice koje vri prikupljanje podataka na nain predvien zakonom, uzdrati od svakog uvida u podatke, njihovog kopiranja, drugog naina distribuiranja ili druge vrste analize, u situaciji kada je sasvim jasno da se podaci u pitanju ne mogu odnositi na predmet njegovog postupanja. Ova pravila imaju svoj praktian znaaj, naroito u situacijama vrenja istrage, ili neke druge vrste ispitnog postupka. U praksi bi ovo npr. znailo da, ukoliko je poznato da je neko lice sa svog privatnog naloga elektronske pote vrilo komunikaciju sa drugim licem na nain koji predstavlja krenje nekog propisa (npr. odajui poslovne tajne), lice koje vri uvid u podatke moe lako pregledati elektronsku potu prema adresi primaoca poruka i izolovati samo te poruke za dalju obradu. Onog trenutka kada pronae elektronsku potu koju je trailo, to lice nee ii u dalju pretragu, npr. ostalih adresa primaoca, ili drugih naloga elektronske pote koji se nalaze na tom raunaru. Izuzetak od ovoga se moe dogoditi kada se osnovano sumnja da postoji slina komunikacija sa drugim licima, ili da je korien i neki drugi nalog elektronske pote za nedozvoljenu komunikaciju. Jako je teko u datom trenutku proceniti da li su se stekli uslovi za dalje ispitivanje elektronskih podataka na raunaru ili drugom nosau, kada lice koje vri pretragu nae one podatke za kojima je tragalo, odnosno one podatke za koje je unapred znalo ili sumnjalo da postoje. U svakom sluaju, ukoliko se prilikom pretrage raunara ili drugog ureaja doe do linih podataka koji oigledno ne mogu imati nikakve veze sa predmetom istrage, lice koje vri pretraivanje duno je da se uzdri od njihovog pregleda i analiziranja. Npr, ukoliko se pomenutim pregledom elektronske pote doe do medicinskih podataka ili podataka o seksualnom opredeljenju lica, oni se ne mogu dalje pregledati i analizirati, kao ni upotrebiti na bilo koji drugi nain, jer ne predstavljaju relevantne inioce u postupku koji se vodi protiv lica. Izuzetak od razliitih ogranienja ove vrste postoji ukoliko lice, nakon to je obaveteno o obradi podataka da svoj pristanak na uvid u sve podatke bez izuzetka. Ipak, i tada postoje izuzeci koja se odnose na naroito osetljive podatke: one koji otkrivaju nacionalnu pripadnost, rasu, pol, 103

jezik, veroispovest, pripadnost politikoj stranci, sindikalno lanstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoi, rtvu nasilja, osudu za krivino delo i seksualni ivot. Oni se mogu obraivati samo uz prethodni pristanak lica, i to u skladu sa relevantnim zakonskim propisima koji takvu obradu dozvoljavaju. Lice iji se podaci koriste u svakom sluaju ima pravo da bude obaveteno koji podaci o njemu (njoj) se koriste, sa kojom svrhom i na koji nain, a u sluaju da smatra da je neko njegovo pravo povreeno prilikom uvida, prikupljanja i obrade linih podataka, lice se moe aliti Povereniku za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti. Krenje propisa o zatiti podataka o linosti osnov je za prekrajnu odgovornost.

104

4. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U SAJBER PROSTORU

4.1. POJAM ELEKTRONSKOG POSLOVANJA Elektronska trgovina (eng. electronic commerce,ili e-commerce) se razvijala paralelno sa razvojem informaciono-komunikacionih tehnologija. Tokom sedamdesetih godina otpoelo se sa elektronskim plaanjima. Tokom osamdesetih godina razvile su se elektronske komunikacije. Tokom devedesetih godina pojavljuje se pojam elektronske trgovine u iroj upotrebi i oznaava obavljanje raznih vrsta poslovnih transakcija elektronskim putem. Ovaj termin obuhvatao je pre svega: prodaju dobara i usluga, elektronski prenos sredstava, komercijalne aukcije, itd. Nakon 2000. godine moemo konstatovati da dolazi do masovne proizvodnje i distribucije elektronskih proizvoda i usluga, a tako i kupovine i prodaje proizvoda, usluga i informaciija putem globalne raunarske mree (Interneta), pa se pored elektronske trgovine javlja i novi pojam Internet trgovina. Internet trgovina je ui pojam, a ne sinonim za elektronsku trgovinu. iri pojam od elektronske trgovine i Internet trgovine je pojam elektronskog poslovanja koji se moe definisati i kao obavljanje poslovnih operacija primenom savremene elektronske tehnologije. Pojam elektronsko (digitalno) poslovanje obuhvata on-line komunikacije,poslovne transakcije, trgovinu, pruanje servisnih i finansijskih usluga i sve ostale akcije i radnje koje prate poslovanje za iju realizaciju je neophodna raunarska mrea, npr. Internet. Ovaj oblik poslovanja sposoban je da eliminie problem vremenske razlike i geografske udaljenosti izmeu poslovnih partnera vezan za naruivanje, isporuku i plaanje robe ili usluga. Pored toga granice poslovanja se proiruju na robe i usluge koje do pojave ovog tip poslovanja nisu ni postojale, odnosno na elektronske robe i usluge. Elektronske poslovne transakcije generalno se mogu podeliti na one izmeu dva pravna lica (business to business, B2B) i one izmeu pravnog lica i pojedinaca (business to individuals, B2I). Bez obzira ko se u ovim transakcijama nalazi u ulozi prodavca, odnosno kupca, moe oekivati poboljanje svog statusa u odnosu na klasino poslovanje. Ponuai roba i usluga kreirajui strategiju nastupa koja se bazira na elektronskom poslovanju kreiraju strategiju globalnog nastupa koji e dovesti do smanjenja trokova, poveanja konkurentnosti, boljeg prilagoavanja robe potrebama kupaca, a to bi sve trebalo da dovede do 105

poveanja ukupne sposobnosti poslovanja. S druge strane, potroai biraju kvalitetniju robu prilagoeniju njihovim potrebama, po manjim cenama uz poveani standard usluga.150 Neki nai autori smatraju da se elektronsko poslovanje moe klasifikovati u nekoliko oblasti: elektronsku trgovinu, elektronsko plaanje, elektronske komunikacije, elektronsku proizvodnju i elektronsku distribuciju.151 Poetak elektronske trgovine vezuje se za kraj sedamdesetih godina, kada je nastala prva ideja o on-line shoping-u. Poetkom osamdesetih su prvi put poele prodaje korienjem raunarskih mrea; bile su to B2B mree u Velikoj Britaniji i SAD. Meutim, prekretnicu u omasovljavanju elektronske kupovine i uvoenju B2I kao dominantnog oblika, imala je pojava prvog Internet browser-a 1994. godine. U pitanju je bio Netscape Navigator, koji je omoguio svakom korisniku Interneta da pretrauje prve sajtove i komercijalne prezentacije. Interesantno je da je ve ta prva verzija softvera imala SSL enkripciju, odnosno sistem zatite od prevara. Veliki prodajni lanci brzo su prihvatili ovu vizionarsku ideju i otpoeli dve nove vrste aktivnosti online banking i e-commerce. Pizza Hut, lanac picerija iz SAD, prvi je omoguio prodaju proizvoda preko Interneta. Za njime su krenuli i drugi industrijski i prodajni lanci, i elektronska trgovina ubrzo nije bila ograniena samo na velike korporacije, naprotiv neke od prvih ideja on-line prodaje imale su lokalni domaaj i odnosile su se na prodaju cvea i pretplatu na elektronska izdanja razliitih novina. Tokom iste godine, naglo se razvijaju i modeli prodaje automobila preko Interneta, kao i pornografska industrija. Ve sledee godine poinju da rade dve Internet radio-stanice i kree sa radom jedan od najveih sajtova kada je re o e-bussiness-u uopte, eBay. Otada, pa sve do danas, elektronska trgovina u svetu belei konstantni godinji rast. U SAD je u 2010. godine predvien rast prodaje putem Interneta od 7%, tako da e samo u ovoj zemlji ukupna vrednost elektronske kupoprodaje biti oko 170 milijardi dolara, a do 2014. se predvia skok na 250 milijardi dolara152. Upotreba digitalnih ureaja u elektronskoj trgovini omoguava izvravanje klasinih poslovnih zloupotreba kao to su prevare, finansijske malverzacije ili izbegavanja plaanja poreza na nov nain, koji je potrebn je posebno regulisati, jer se pravila i kontrolni mehanizmi
150

DrakuliMirjana i DrakuliRatimir, Pravna regulacija e-poslovanja, Internet adresa: http://www.etrgovina.co.yu/pravo/regulacija1.html, 17.08.2009. 151 Bjeli Predrag, Elektronsko trgovanje elektronsko poslovanje u meunarodnoj trgovini, Beograd, Institut za meunarodnu trgovinu i privredu, 2000, str. 4. 152 US On-line Retail Forecast, 2009 To 2014, Internet adresa: http://techcrunch. com/ 2010/ 03/ 08/forrester-forecastonline-retail-sales-will-grow-to-250-billion-by-2014, 02.08.2010.

106

klasinog poslovanja ne mogu primeniti.153 U meuvremenu, sistem zatite i praenja poiljki koje su poruene preko Interneta se znaajno razvio, to je omoguilo i brisanje bilo kakvih ogranienja u on-line kupovini irom sveta i Srbija se polako ali sigurno kree ka onoj grupi zemalja u koje je mogua dostava robe kupljene on-line bilo gde u svetu.154 Elektronsko poslovanje ne priznaje dravne granice to komplikuje naplatu poreza u mnogim zemljama irom sveta. Kada se tome doda tzv. elektronski ke koji je osnovni oblik plaanja kod ovog poslovanja problem postaje veoma kompleksan, jer tehnike mogunosti dozvoljavaju gotovo momentalni prenos gotovine sa jednog rauna na drugi, iz jedne zemlje u drugu, bez evidentiranja prenosa. Pored toga, mnogi kupci i prodavci posluju samo sa svojih elektronskih adresa koje se nalaze na besplatnim serverima i ne sadre podatke o njihovim fizikim adresama. Kako je elektronsko poslovanje donelo i neke proizvode koje nemaju fizike karakteristike (na primer, softver) i koji se isporuuju samo u elektronskom obliku na elektronske adrese postavlja se pitanje kako se oni mogu oporezovati.155 4.2. PRAVNA PITANJA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA Ekspanzija elektronskog poslovanja otvorila je niz novih pitanja koja je trebalopravno regulisati. Sklapanje elektronskih ugovora zahtevalo je precizno definisanje utvrivanja verodostojnosti elektronskih poruka i autentinosti elektronskih komunikacija, a takoe je zahtevalo i definisanje procesnih pravila pri sklapanju elektronskih ugovora. Mnogobrojne zloupotrebe elektronskih podataka, lano predstavljanje na internetu, elektronske prevare, elektronske sabotae, unoenje virusa u raunarske sisteme,neovlaeno menjanje elektronskih podataka, linkovanje bez predhodne dozvole, i mnoge druge nedozvoljene radnje prilikom elektronske trgovine zahtevale su da bude pravno regulisane. Neisporuivanje naruenih dobara preko mree, nedovoljan kvalitet isporuene robe, i mnogi drugi naini nanoenja tete
153 154

Dimitrijevi,Predrag,Pravo informacione tehnologije - osnovi kompjuterskog prava, SVEN, Ni, 2009, str. 177. Ovaj put za Srbiju bio bi sasvim sigurno krai i jednostavniji, da naa zemlja dugo nije bila poznata po masovnom korienju ukradenih podataka o platnim karticama, naroito u periodu omasovljavanja korienja raunara i Interneta krajem devedesetih godina prolog, i poetkom novog veka. Velike kompanije koje se bave prometom on-line transakcija, kao to je PayPal sistem, zbog toga dugo vremena nisu elele da zvanino dou na srpsko trite i omogue elektronsko plaanje i njenim rezidentima pod istim uslovima kao svugde u svetu, dok su veliki sajtovi specijalizovani za on-line prodaju robe, odbijali da Srbiju uvrste meu zemlje u koje je mogua isporuka, ili su za isporuku naplaivali izuzetno velike iznose koji su po pravilu premaivali iznose narudbina. 155 Drakuli,Mirjana, DrakuliRatimir, loc.cit, Internet adresa: http://www.e-trgovina.co.yu/pravo/regulacija1 .html, 02.08.2010.

107

potroaima pri elektronskom poslovanju zahtevali su da pravne norme na najbolji mogui nain zatite sve vei broj potroaa koji robe nabavljaju putem virtuelnih prodavnica, a plaanja vre elektronskim putem. Posebno znaajna pitanja su zatite patenata, poslovnih tajni, pitanja plaanja poreza i pitanja nadlenosti prilikom voenja sporova, a naravno i ona moraju biti pravno regulisana u okviru nacionalnih zakonodavstava, kao i na meunarodnom nivou. Prve korake u pravnom regulisanju podruja elektronskog poslovanja nainile su meunarodne organizacije, pre svega Ujedinjene nacije i Evropska unija. Komisija Ujedinjenih nacija za meunarodno trgovako pravo (UNCITRAL) usvojila je Model zakona kojim se regulie elektronsko poslovanje 1996.g, a Model zakona o elektronsom potpisu 2001.g. Evropska unija je 1997. godine usvojila Evropsku inicijativu u oblasti elektronskog poslovanja, 1999. godine je usvojila Direktivu o elektronskom potpisu,156 a 2000. godine je usvojila i Direktivu o elektronskoj trgovini.157 Nakon to su meunarodne organizacije utvrdile osnove pravnog regulisanja i na nacionalnim nivoima su poeli da se donose pravni propisi koji reguliu pitanja elektronske trgovine. Pored zakonodavstva koje direktno regulie pitanja vezana za elektronsko poslovanje kao to su pitanja: elektronskog potpisa, elektronskog ugovora, elektronskog dokumenta, itd. za podruje elektronskog poslovanja od izuzetnog su znaaja i drugi pravni propisi koji reguliu pitanja iz oblasti zatite intelektualne svojine, zatite podataka, zatite privatnosti, zatite potroaa, oporezivanja, itd.158 4.3. PRAVNA REGULATIVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U SRBIJI U Srbiji su u predhodnom periodu doneti pravni propisi koji reguliu pojedina pitanja elektronskog poslovanja. Zakonski propisi koji omoguiuju elektronsko poslovanje su: Zakon o elektronskom potpisu
156

159

, Zakon o elektronskoj trgovini160, i Zakon o elektronskom dokumentu161.

Directive 1999/93/EC of the European Parliament and of the Council of 13 December 1999 on a Community framework for electronic signatures, Official Journal of the European Communities, L 13/2000. 157 Directive 2000/31/EC of the European Parliament and of the Council of 8 June 2000 on certain legal aspects of information society services, in particular electronic commerce, in the Internal Market (Directive on electronic commerce), Official Journal of the European Communities, L 178/2000. 158 Efraim Turban, at all, Electronic Commerce : A Managerial Perspective, New Jersey, 2000, pp. 342 159 Slubeni glasnik RS, 135/2004.

108

Podzakonski propisi koji omoguuju elektronsko poslovanje su: Pravilnik o tehnikotehnolokim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijume koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa162, Pravilnik o bliim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata163, Pravilnik o Regitru sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata u Republici Srbiji164, Pravilnik o nainu podnoenja poreske prijave elektronskim putem165, Odluka o elektronskom nainu obavljanja platnog prometa166, Odluka o elektronskom potpisivanju dokumenata koje banke dostavljaju Narodnoj banci Srbije167, Pravilnik o nainu postupanja sa elektronskim ponudama i nainu sprovoenja elektronske licitacije u postupcima javnih nabavki168.

4.3.1 ZAKON O ELEKTRONSKOM POTPISU

Zakon o elektronskom potpisu donet je 2004. godine, i to je prvi propis u Srbiji koji se bavi nekim od aspekata elektronske trgovine, elektronskog poslovanja, i sl. Tek 2009. godine korpus najvanijih zakona u ovoj oblasti je kompletiran donoenjem i druga dva pomenuta zakona. Njime se ureuju upotreba elektronskog potpisa (eng. electronic signature) u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, poslovanju, kao i prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa elektronskim sertifikatima. Njegove odredbe se primenjuju na optenje organa, optenje organa i stranaka, dostavljanje i izradu odluke organa u elektronskom obliku u upravnom, sudskom i drugom postupku pred dravnim organom ako je zakonom kojim se ureuje taj postupak propisana upotreba elektronskog potpisa. Potencijalna primena elektronskog potpisa bi mogla da obuhvati celokupnu dravnu upravu, lokalnu samoupravu, kao i sudstvo. Zakon o elektronskom potpisu uvodi nekoliko novih pojmova u srpski pravni sistem: Elektronski dokument - dokument u elektronskom obliku koji se koristi u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, kao i u upravnom, sudskom i drugom postupku pred dravnim organom;

160 161

Slubeni glasnik RS, 41/2009. Zakon o elektronskom dokumentu, Slubeni glasnik RS, 51/2009. 162 Slubeni glasnik RS, 26/2008. 163 Slubeni glasnik RS, 26/2008. 164 Slubeni glasnik RS, 26/2008. 165 Slubeni glasnik RS, 127/2003. 166 Slubeni glasnik RS, 57/2004. 167 Slubeni glasnik RS, 28/2009 i 47/2009. 168 Slubeni glasnik RS, 50/2009.

109

 Elektronski potpis - skup podataka u elektronskom obliku koji su pridrueni ili su logiki povezani sa elektronskim dokumentom i koji slue za identifikaciju potpisnika; Kvalifikovani elektronski potpis - elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata, i onemoguava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadraj, i koji ispunjava uslove utvrene zakonom; Elektronski sertifikat elektronski dokument kojim se potvruje veza izmeu podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika; Kvalifikovani elektronski sertifikat elektronski sertifikat koji je izdat od strane sertifikacionog tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i sadri podatke predviene zakonom; Korisnik - pravno lice, preduzetnik, dravni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave ili fiziko lice kome se izdaje elektronski sertifikat; Sertifikaciono telo - pravno lice koje izdaje elektronske sertifikate.169 Elektronski potpis, dakle, slui za identifikaciju potpisnika. On mora osigurati najmanje dve stvari: pokazati da je osoba koja se navodi kao potpisnik taj potpis zaista i stavila, kao i da sadrina dokumenta odgovara sadrini koja je postojala u trenutku potpisivanja. Ovo su dva problema koja od samog nastanka prate elektronski potpis, a koja su direktno vezana za pitanje sigurnosti. Da bi se bolje razumelo kako se elektronski potpis koristi, moe se povui paralela sa klasinom kriptografijom iz prolosti: nije bilo neobino, naroito u doba ratova, da se poverljivi vojni ugovori prenose putem telegrafa, ifrirani. Strana koja inicira dogovor bi poslala ponudu, a druga strana bi se sa njom sloila i na taj nain zakljuila punovaan ugovor. I ponuda i odgovor na ponudu slati su u kriptovanoj ifriranoj formi, kako neprijatelj ne bi otkrio njihovu sadrinu. Klju za itanje ovih poruka imaju obe strane, ali ne i neprijatelj, tako da ga one mogu koristiti za deifriranje i otkrivanje pravog znaenja dolazeih poruka. Isti princip, ali na daleko naprednijem tehnolokom nivou, koristi se kod elektronskog potpisa: potpis se ifrira, a deifrovanje se vri pomou elektronskog sertifikata. Obian elektronski potpis moe se sresti u svakodnevnom radu, i mogu ga napraviti svi korisnici raunara uz pomo odgovarajueg softvera. To je jednostavna oznaka kojom se potvruje autorstvo nad nekom elektronskom slikom, porukom, i sl. Meutim, ovaj potpis se lako moe falsifikovati, kopirati, i zatim (zlo)upotrebiti. Zato se kao jedina pouzdana verzija elektronskog potpisa javlja kvalifikovani elektronski potpis, koji se u stranoj literaturi jo naziva i digitalni potpis (eng. digital signature). U pitanju je potpis koji je nastao potovanjem

169

lan 2. Zakona o elektronskom potpisu.

110

odreenih procedura i protokola, kao i upotrebom odgovarajueg softvera. Kvalifikovani elektronski potpis ne mora fiziki odgovarati potpisu lica izraz potpis se koristi kao oznaka neeg jedinstvenog, prema emu se nepobitno moe ustanoviti identitet. Otuda se osim izraza elektronski potpis ponekad koriste i izrazi digitalni otisak prsta (eng. digital fingerprint), ili klasinim jezikom ifrovana poruka. Razlika izmeu pouzdanog i nepouzdanog elektronskog potpisa je dakle u kvalitetu zatite, odnosno informaciji koju on u sebi nosi. Ako se posmatra kao ifrirani tekst, onda se njegova autentinost moe (i mora) utvrditi deifriranjem. Opet zamislimo da je u pitanju klasian oblik komunikacije izmeu prijateljskih trupa u ratu. Kada dobiju ifriranu poruku, vojnici pristupaju njenom deifriranju, koristei unapred utvrena pravila, odnosno tabele za ifriranje i deifriranje, koje su zajednike za obe strane i poiljaoca i primaoca. Ukoliko se deifriranjem dobije smislena poruka, dobija se i potvrda njene autentinosti. U digitalnom svetu, pomenuti alat za deifriranje naziva se elektronski sertifikat. Kao to smo ve pokazali, elektronski sertifikat je elektronski dokument kojim se potvruje veza izmeu podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika; da bi bio pouzdan, elektronski sertifikat mora biti kvalifikovan izdat od strane sertifikacionog tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, kao i da sadri podatke predviene Zakonom o elektronskom potpisu. Kvalifikovani elektronski sertifikat mora da sadri: oznaku o tome da se radi o kvalifikovanom elektronskom sertifikatu; skup podataka koji jedinstveno identifikuje pravno lice koje izdaje sertifikat; skup podataka koji jedinstveno identifikuje potpisnika; podatke za proveru elektronskog potpisa, koji odgovaraju podacima za izradu kvalifikovanog elektronskog potpisa a koji su pod kontrolom potpisnika; podatke o poetku i kraju vaenja elektronskog sertifikata; identifikacionu oznaku izdatog elektronskog sertifikata; kvalifikovani elektronski potpis sertifikacionog tela koje je izdalo kvalifikovani elektronski sertifikat; ogranienja vezana za upotrebu sertifikata, ako ih ima. Elektronske sertifikate izdaje sertifikaciono telo, koje moe biti bilo koje pravno lice koje se u skladu sa zakonom registruje za obavljanje ovakve delatnosti. Nadleno ministarstvo vodi jedinstveni registar svih sertifikacionih tela, a ona moraju ispuniti niz tehnikih i personalnih zahteva koji su detaljnije opisani samim Zakonom o elektronskom potpisu (lan 18. Zakona). Sertfikate moe izdavati i organ dravne uprave.

111

Shematski prikazano, kvalifikovani elektronski potpis i kvalifikovani elektronski sertifikat funkcioniu na sledei nain170:

Ukupno gledano, znaaj donoenja ovog Zakona je izuzetan, kada je re o elektronskoj komunikaciji. Elektronskom dokumentu se ne moe osporavati punovanost ili dokazna snaga, samo zato to je u elektronskom obliku, osim u onim sluajevima kada zakon zahteva svojeruni potpis kao obaveznu formu. Ovo je dakle propis koji omoguava uvoenje elektronskih dokumenata u svakodnevni pravni promet, bez bojazni o njihovoj originalnosti i validnosti.

4.3.2 ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Zakon o elektronskoj trgovini je donela je Narodna skuptina republike Srbije 29. maja 2009. godine. Ovaj Zakon stvorio je pravni osnov za izjednaavanje elektronskih oblika poslovanja sa klasinim neposrednim oblikom, to omoguuje znaajnu konkurentsku prednost privredi i organima dravne uprave. Podruje elektronske trgovine do sada nije bilo zakonski regulisano, to je predstavljalo veliku prepreku u optem privrednom razvoju Srbije. Zakon o elektronskoj trgovini predstavlja potpunu novinu u naem zakonodavstvu, jer se prvi put pravno

170

Izvor: Internet adresa: http://en.wikipedia.org/wiki/Electronic_signature, 02.08.2010.

112

ureuje oblast prometa robe i usluga koji se obavlja preko elektronskih mrea, a naroito preko Interneta. Cilj zakona jeste obezbeivanje pravne sigurnosti za sve uesnike u elektronskoj trgovini, tako to se propisuju obaveze i odgovornosti uesnika u komercijalnim aktivnostima koje se pruaju na Internetu. Uz pomenuti, tu su i zakoni o elektronskom potpisu i elektronskom plaanju, tako da je donoenjem ovog zakona zaokruen pravni okvir za funkcionisanje elektronskog poslovanja u Srbiji. Kada je u pitanju poslovanje pravnih lica, jedna od najznaajnijih novina koju zakon uvodi u na pravni sistem jeste pravni institut ugovora u elektronskom obliku, i to zato to su nain zakljuivanja ugovora i uslovi za njegovu punovanost od kljunog znaaja za svaki promet koji se obavlja preko Interneta. U pogledu verifikacije identiteta uesnika u prometu preko Interneta, veoma je vaan i ranije donet Zakon o elektronskom potpisu, koji moe biti i uslov punovanosti ugovora u elektronskom obliku. Upisom prvih sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, stvoreni su svi uslovi za primenu elektronskog potpisa u praksi. Donoenjem Zakona o elektronskoj trgovini napravljen je krupan korak u pravcu regulisanja elektronske trgovine, odnosno kupovina robe i usluga preko sajtova domaih firmi koje ih prodaju i preko Interneta, gde se moe plaati platnim karticama. Ugovor u elektronskoj formi Zakon jednostavno definie kao ugovor koji pravna i fizika lica zakljuuju, alju, primaju, raskidaju, otkazuju, kome pristupaju i koji prikazuju elektronskim putem uz korienje elektronskih sredstava. U pitanju je dakle ugovor ije su sadrina i forma identine onoj koju odreuju drugi, posebni propis (npr. Zakon o obligacionim odnosima). Svaki ugovor zakljuen u elektronskoj formi mora potovati zakonom odreene norme da bi bio validan i izvriv ovo se odnosi na njegovu sadrinu (bitne elemente ugovore, zabranjene predmete ugovaranja, i sl.) ali i na njegovu formu nain pregovaranja, ponudu i odgovor na ponudu, i sl; pored toga, ugovor u elektronskom obliku izjednaen je sa drugim ugovorima koji se zakljuuju u pisanoj formi. Ono to ga razlikuje od obinih ugovora jeste nain zakljuenja, odnosno sredstva elektronske komunikacije kao iskljuivi alati koji se koriste prilikom procedure zakljuenja ugovora. Da bi neko pravno lice moglo da obavlja poslove elektronske prodaje, mora se registrovati kao i svaki drugi privredni subjekat. Mogue je zamisliti i situaciju, koja se po pravilu esto i deava, da preduzee kao dopunski nain prodaje svojih proizvoda nudi elektronsku trgovinu, pored klasine distribucije, i prodaje koja se vri u prodajnim objektima. Bitno je napomenuti i da 113

se Zakon, prema izriitoj odredbi iz lana 2, ne primenjuje na zatitu podataka, oporezivanje, zastupanje stranaka i zatitu njihovih interesa pred sudovima, kao ni na igre na sreu sa novanim ulozima, ukljuujui lutrijske igre, igre u kazinima, kladionike igre i igre na sreu na automatima. Kod ovih pitanja vai regulativa koja je data u posebnim zakonskim tekstovima. Kada je re o vrstama ugovora koji se mogu zakljuiti u elektronskoj formi, Zakon sadri odredbu kojom iskljuuje neke oblike pravnih poslova, koji se pre svega zbog svoje naroite vanosti, i dalje mogu zakljuiti samo u klasinoj pisanoj formi. To su ugovori koji se odnose na: 1) pravne poslove kojima se vri prenos prava svojine na nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima; 2) izjave stranaka i dugih uesnika u postupku za raspravljanje zaostavtine, formu zavetanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, ugovore o doivotnom izdravanju i sporazume u vezi sa nasleivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti naslednog prava; 3) ugovore o utvrivanju imovinskih odnosa izmeu branih drugova; 4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost; 5) ugovore o poklonu; 6) druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa, izriito odreena upotreba svojerunog potpisa u dokumentima na papiru ili overa svojerunog potpisa.171 Zakonom o elektronskoj trgovini se dalje definiu obavezni podaci i obavetenja pre zakljuivanja ugovora, dostupnost ugovora, potvrda prijema, vreme zakljuenja ugovora, odgovornost pruaoca usluga, privremeno i trajno skladitenje podataka. Obzirom da se elektronska trgovina obavlja po principu masovnosti, ugovori koji se na ovaj nain zakljuuju su formularni. Oni moraju sadrati dovoljno podataka, kako ne bi doveli kupca u zabludu o predmetu koji kupuje, njegovim svojstvima, ceni, ili nekom drugom bitnom elementu pravnog posla kupoprodaje. Stoga je prodavac (kao prualac usluga) duan da potencijalnom kupcu (korisniku usluga), pre zakljuenja ugovora o pruanju usluga, obezbedi na jasan, razumljiv i nedvosmislen nain podatke i obavetenja o postupku koji se primenjuje kod zakljuivanja ugovora, ugovornim odredbama, optim uslovima poslovanja (ako su sastavni deo ugovora), jezicima na kojima ugovor moe biti zakljuen, kodeksima ponaanja u skladu sa kojima postupaju pruaoci usluga i kako se ti kodeksi mogu pregledati elektronskim putem, kao i da obezbedi tehnika sredstva za prepoznavanje i ispravljanje pogrenog unosa podataka u poruku pre njene predaje ili slanja. Prualac usluga je dalje duan da obezbedi da tekst ugovora i odredbe

171

lan 10. Zakona.

114

optih uslova poslovanja koje su sastavni deo ugovora zakljuenih u elektronskoj formi budu dostupni korisnicima usluga na nain koji omoguava njihovo skladitenje, ponovno korienje i reprodukovanje, kao i da bez odlaganja, elektronskim putem, posebnom elektronskom porukom, potvrdi prijem elektronske poruke koja sadri ponudu ili prihvat ponude za zakljuenje ugovora.172 Ove odredbe primenjuju se na ugovore koji su sainjeni i zakljueni on-line, ali ne i na ugovore koji su zakljueni razmenom elektronske pote, ili drugim oblikom line komunikacije dva ili vie lica! Ovakvo reenje ima smisla pre svega zato to se prilikom on-line kupovine pristupa prethodno odreenim modelima ugovora, sa malo ili nimalo prostora za izmenu istih. Kod direktne komunikacije, lica koja imaju nameru zakljuenja ugovora e u prepisci razmeniti sve one informacije koje smatraju relevantnim, i sami uticati na uslove zakljuenja ugovora i njegovu sadrinu on dakle u ovom sluaju nee biti unapred pripremljen i ponuen potencijalnom kupcu po principu uzmi ili ostavi. Vreme zakljuenja ugovora je takoe jedan od bitnih elemenata svakog pravnog posla. Ugovor u elektronskoj formi smatra se zakljuenim onog asa kada ponua primi elektronsku poruku koja sadri izjavu ponuenog da prihvata ponudu. Ponuda i prihvat ponude, kao i druge izjave volje uinjene elektronskim putem, smatraju se primljenim kada im lice kome su upuene moe pristupiti.173

4.3.3 ZAKON ELEKTRONSKOM DOKUMENTU

Zakon o elektronskom dokumentu donela je Narodna skuptina Srbije 8. jula 2009. godine. Ovaj zakon definie proceduru postupanja sa elektronskim dokumentom, prijem takvog dokumenta, izdavanje potvrde o prijemu, kao i nain uvanja duplikata. Cilj zakona je da takav zapis dobije punu pravnu snagu i vanost. Pre donoenja Zakona o elektronskom dokumentu i Zakona o elektronskoj trgovini postojao je samo Zakon o elektronskom potpisu, koji je dokumentu sa elektronskim potpisom davao isti status koji ima papirini dokument. Meutim, nisu bile ureene procedure postupanja sa takvim dokumentom, pa je bilo neophodno donoenje Zakona o elektronskom dokumentu. Elektronski dokument jeste skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafikih, zvunih i video zapisa sadranih u podnesku, pismenu, reenju, ispravi ili bilo kom
172 173

lanovi 12-14. Zakona. lan 15. Zakona.

115

drugom aktu koji saine pravna i fizika lica ili organi vlasti radi korienja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima vlasti, ako je elektronski izraen, digitalizovan, poslat, primljen, sauvan ili arhiviran na elektronskom, magnetnom, optikom ili drugom mediju.174 Dakle, elektronskim dokumentom se smatra onaj dokument koji je napisan u elektronskom formatu i potpisan elektronskim potpisom, za potrebe korienja u pravnom prometu ili nekom postupku. Obzirom da se u kancelarijskom poslovanju pod dokumentom u klasinom smislu smatraju dokumenti u papirnoj formi, tj. oni koji sadre pisane i eventualno grafike zapise, mora se odmah napomenuti da elektronski dokument moe imati znaajno iru sadrinu, kao to su i video i zvuni zapisi; pod pojam elektronskog dokumenta se mogu podvesti i druge kategorije zapisa, kao to su npr. raunarski programi. Svaki dokument u klasinoj formi moe se prevesti u elektronsku formu (npr. skeniranjem, prekucavanjem, i sl.)175. Ukoliko se to uradi na nain koji garantuje njegovu autentinost i u skladu sa zakonskom procedurom, kao i ukoliko relevantnim zakonom nije drugaije odreeno, klasina i elektronska forma nekog dokumenta imaju istu vanost u pravnom prometu i svim vrstama postupaka pred dravnim organima i sudovima. Prema Zakonu o elektronskom dokumentu, elektronski dokument se ne moe upotrebljavati u sledeim pravnim poslovima: 1) pravne poslove kojima se vri prenos prava svojine na nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima; 2) izjave stranaka i dugih uesnika u postupku za raspravljanje zaostavtine, formu zavetanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, ugovore o doivotnom izdravanju i sporazume u vezi sa nasleivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti naslednog prava; 3) ugovore o utvrivanju imovinskih odnosa izmeu branih drugova; 4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost; 5) ugovore o poklonu; 6) druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa, izriito odreena upotreba svojerunog potpisa u dokumentima na papiru ili overa svojerunog potpisa.176 U Zakonu o elektronskom dokumentu unete su i odredbe o vremenskom igu jer je prema Uredbi o kancelarijskom poslovanju i Zakonu o upravnom postupku bitno vreme stizanja
174 175

lan 2. Zakona. Zakonski izraz za prevoenje u elektronsku formu je digitalizacija prenoenje dokumenata iz drugih oblika u elektronski oblik (lan 3, taka 1. Zakona). 176 lan 4, stav 3. Zakona.

116

dokumenata. Vremenski ig je zvanino vreme pridrueno elektronskom dokumentu ili grupi elektronskih dokumenata, kojim se potvruje sadraj elektronskog dokumenta u to vreme odnosno sadraj svakog dokumenta u grupi. Elektronske sertifikate za potpisivanje vremenskog iga izdaje sertifikaciono telo upisano u evidenciju, odnosno registar kod nadlenog organa, u skladu sa zakonom kojim se ureuje elektronski potpis. Vremenski ig pridruuje se elektronskom dokumentu na osnovu zahteva za formiranje vremenskog iga. Zahtev za formiranje vremenskog iga sadri odreene podatke iz sadraja elektronskog dokumenta, odnosno elektronskog potpisa. Struktura podataka vremenskog iga sadri: identifikator izdavaoca vremenskog iga; serijski broj vremenskog iga; vreme formiranja vremenskog iga; objekat za formiranje vremenskog iga; elektronski potpis strukture podataka vremenskog iga; identifikator algoritma za elektronski potpis vremenskog iga; identifikator elektronskog sertifikata putem koga se moe verifikovati elektronski potpis vremenskog iga. Vreme koje je sadrano u vremenskom igu odgovara trenutku formiranja tog iga, sa razlikom manjom od jedne sekunde, u odnosu na UTC (eng. Universal Time Coordinate) vremensku skalu.177 Elektronski dokument izrauje se primenom bilo koje dostupne i upotrebljive raunarske tehnologije, ako zakonom nije drugaije odreeno. Ovo praktino znai da se elektronski dokumenti formiraju primenom niza korisnikih programa koji su dostupni na svakom kunom ili poslovnom raunaru, kao to su npr. MOWord, MOExcel, Adobe Reader, itd. Sadrina fajla, ili grupe fajlova koja na ovaj nain nastane nije presudna za kvalifikovanje tog fajla ili grupe fajlova kao elektronskog dokumenta bitna je njihova svrha, zbog koje su nastali i/ili kako se mogu upotrebiti. Tako e se elektronskim dokumentom smatrati svaki fajl koji npr. predstavlja ugovor, ispravu, odluku dravnog organa u upravnom postupku. Ali se elektronskim dokumentom moe smatrati i svaki elektronski oblik informacije koja se moe iskoristiti u nekom od sudskih postupaka, npr. kao digitalni (elektronski) dokaz u ovom sluaju, to mogu biti fotografije, razliiti oblici elektronske komunikacije, i sl. Elektronski dokument mogu biti i drugi elektronski fajlovi koji nastanu kao proizvod delovanja nekog dravnog organa u postupku npr. elektronski snimak (audio, video, ili oba) glavnog pretresa na suenju. Zbog svega ovoga, Zakon razlikuje unutranju i spoljnu formu prikaza elektronskog dokumenta unutranja forma se odnosi na tehniko-programsku formu zapisivanja njegove sadrine (misli se na format zapisa npr. .jpeg,

177

lanovi 14-19. Zakona.

117

.doc, .mp3 i tehnike pretpostavke za njegov nastanak i reprodukciju odgovarajue korisnike programe); spoljna forma se odnosi na percepciju sadrine tog elektronskog dokumenta u spoljanjem svetu da li je u pitanju zvuni dokument, video snimak, pisani dokument, grafiki dokument, fotografija, itd. Kao to je ve naomenuto, svaki elektronski dokument moe biti originalni ili kopija. Originalni je onaj koji je izvorno nastao u elektronskom obliku, dok je kopija dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta ija forma nije elektronska. Da bi kopija imala istu pravnu snagu kao izvorni dokument, digitalizaciju mora da obavi organ vlasti u vrenju svojih nadlenosti i ovlaenja, odnosno pravno lice ili preduzetnik u obavljanju svojih delatnosti, a istovetnost sa izvornim dokumentom kvalifikovanim elektronskim potpisom mora da potvrdi ovlaeno lice organa vlasti, odnosno ovlaeno lice pravnog lica, ili preduzetnik. Ovo je potpuno logino reenje kada se ima u vidu obezbeivanje sigurnosti u pravnom prometu nije dovoljno jednostavno prekucati neki izvorni dokument, ve se moraju primeniti sve one mere zatite o kojima je bilo rei kod elektronskog potpisa i elektronske trgovine. Obzirom na znaaj zatite elektronskih dokumenata, Zakon tome posveuje posebnu odredbu: U obavljanju poslova sa elektronskim dokumentima primenjuju se odgovarajui tehnoloki postupci i oprema koji obezbeuju zatitu tih dokumenata, u skladu sa zakonom kojim se ureuje arhivska graa, propisima o kancelarijskom poslovanju i meunarodnim standardima iz oblasti upravljanja dokumentima.178

178

lan 13. Zakona.

118

5.

VISOKOTEHNOLOKI SAJBER PROSTORU

KRIMINAL

5.1 OSNOVNE NAPOMENE

Teko je zamisliti bilo koju kompaniju ili domainstvo bez raunara. U poslednje dve decenije, a naroito u XXI veku, raunari su doiveli izuzetnu ekspanziju i koriste se kako za poslovne tako i za svakodnevne potrebe ljudi, ali i edukaciju i zabavu. Raunarske mree koje su se razvile u istom periodu definitivno su uinile mnoge poslove jednostavnijim, naroito kada je re o iznalaenju informacija, deljenju iskustava, prenosu zvuke i slike, itd. Najpoznatija raunarska mrea svakako je internet, tzv. svetska mrea. Ekspanzija korienja interneta je oigledna naroito je vidljiva u dravama koje tek otkrivaju internet, kao to je sluaj sa mnogoljudnim dravama Azije, posebno Indijom i Kinom. Samo njihov udeo u korienju interneta je od 2005. godine narastao nekoliko desetina puta, to je ukupan broj korisnika drastino povealo. Popularnost interneta naroito je skoila pojavom tzv. drutvenih mrea, meu kojima je trenutno najpopularnija Facebook. Iako imaju mnogo pozitivnih aspekata, ovakve mree su esto idealna prilika za vrenje prevara, naroito za krau privatnih podataka i identiteta neopreznih korisnika, o emu e vie rei biti u daljem tekstu. Visokotehnoloki kriminal (u daljem tekstu: VTK) jeste proizvod ovakve tehnoloke revolucije koja jo uvek traje, a u kojoj su visoke tehnologije postale dostupne najirem krugu korisnika.

119

Korisnici interneta po dravama u 2010. godini.179

179

Izvor: http://aykuticoz.wordpress.com/category/bilgi-teknolojileri/, 01.07.2012.

120

Broj korisnika interneta u periodu 2000-2010. godina 180

Porast broja korisnika Facebook-a u periodu 2009-2011. godina

181

180 181

Izvor: http://thinkeextension.com/eextension/philippines-government-commits-to-eextension/, 01.07.2012. Izvor: http://www.clickdex.com/facebook-wants-all-two-billion-internet-users-but-growth-rates-areslowing/#.T917OpE2crA, 01.07.2012. MAU = Montly Active Users korisnici Facebook-a koji se pojavljuju na ovoj socijalnoj mrei makar jednom meseno, ili ee (broj takvih korisnika na kraju 2011. godine prevaziao je 800 miliona).

121

Nije teko pretpostaviti da je ovakav razvoj dogaaja zahtevao i odreenu zatitu, jer su se uporedo javili i oni pojedinci koji su u razvoju raunarskih tehnologija i raunarskih mrea videli dobru priliku da protivpravno deluju, radi sticanja imovinske koristi ili iz drugih povoda. Period samodovoljnosti raunara, kada su oni funkcionisali izolovano od ostalih, brzo je prevazien. Uostalom, takva koncepcija bila je protivna samoj prirodi njihovog razvoja bilo je sasvim oigledno da pojedinani raunari mogu da postignu mnogo, ali da grupe raunara umreene radi obavljanja odreenih operacija ili jednostavno razmene informacija imaju daleko vei stepen korisnosti. Deljenje podataka tako je postalo uobiajeno za lokalne mree raunara, a ubrzo i za World Wide Web, internet. Danas svaka kompanija, a esto i pojedinci udrueni radi ispunjavanja odreenih potreba ili jednostavno zabave, imaju svoje interne mree, kao i istovremeni pristup svetskoj mrei. Raunari su dostupni praktino svim slojevima drutva, to se uglavnom moe rei i za internet konekcije. Sam internet nudi mnogo naina da se korisnici edukuju i ovladaju osnovnim ali i naprednim funkcijama raunara. Ovakav pristup je istovremeno revolucionaran, izuzetan sa stanovita razvoja ljudske civilizacije koja po prvi put u istoriji moe na jednom mestu da nae celokupno svoje znanje, iskustvo i dostignua, ali je i opasan jer na internetu vrebaju razliite zamke za neiskusne, lakoverne, pa ak i one koji znaju poneto o zatiti svoje privatnosti i finansija. Veina korisnika interneta ima odreeni cilj zato to ini sluanje muzike, dopisivanje sa prijateljima, iznalaenje razliitih informacija, elektronska kupovina ili elektronsko bankarstvo mogunosti su veoma razliite i raznovrsne. Ipak, svi takvi korisnici imaju i jednu zajedniku karakteristiku, u ispunjavanju svojeg cilja boravka na internetu nemaju dovoljno panje, vremena ili volje da se valjano zatite i upoznaju sa moguim neprilikama koje ih mogu zadesiti ako lakoverno ili nedovoljno ozbiljno ulaze u razliite vrste transakcija ili komunikacija. injenica je da se mnoga klasina krivina dela mogu poiniti na internetu, kao i da se pribavljanjem informacija o korisnicima moe pripremiti ili omoguiti izvrenje gotovo svih krivinih dela protiv ivota i fizikog integriteta, imovine, autorskih prava, kao i mnoga druga. Pored njih, postoje i krivina dela iji su pojava i razvoj vezani iskljuivo za razvoj elektronskih komunikacija i interneta. Re je o irokoj paleti ponaanja koja mogu biti i bezazlena, ali mogu voditi i najteim krivinim delima. Posledica ovakve ekspanzije bilo je raanje globalnog talasa krivinih dela koja su povezana sa raunarskim tehnologijama. 1998. godine se desio prvi masovni napad na Internetu, 122

kada je u mreu ubaen samoreplicirajui program koji unitava podatke na raunarima i iri se samostalno po mrei (tzv. crv, eng. worm) koji je napravio veliku tetu i praktino unitio gotovo treinu Internet sadraja u SAD. Iste godine uhapen je Robert Moris, (SAD) i osuen je na 400 sati dobrovoljnog rada i 10.000 dolara. U periodu od juna do avgusta 1994 u osamnaest upada Vladimir Levin iz Petrograda izvukao je preko 10 miliona dolara iz sistema Citibank. Naredne godine je uhapen u Londonu, 1997. je izruen amerikim vlastima, a u avgustu 1997.g. je osuen na 36 meseci zatvora i kaznu od 250.000 dolara. Kevin Mitnik u SAD je uhapen i osuen 1995.g. za falsifikovanje 20.000 brojeva kreditnih kartica. ak su i pet gospoa starijih od 50 godina, slubenici Zavoda za penzije u Francuskoj prebacile na svoje raune 6 miliona franaka kao penzije za osobe koje su ve odavno umrle. U sledeim godinama gotovo da nije bilo Internet prezentacije vanije vladine institucije u SAD, multinacionalne korporacije, meunarodne organizacije i sl. koji nije hakovan (eng. hacked) iji sadraj nije izbrisan, zamenjen nekim drugim sadrajem, ili sklonjen na izvesno vreme sa Interneta, tako to bi neka osoba (osobe) neovlaeno pristupile raunaru-serveru, na kome se uvaju podaci tih sajtova.182 Uporedo sa ovim, ponekad ak i simpatinim i naivnim pokuajima da se skrene panja na odreeni problem ili da se izrazi protest zbog postupanja neke drave ili organizacije, nastale su i prve ozbiljnije finansijske prevare, naroito nakon pojave elektronskog bankarstva polovinom devedesetih godina prolog veka i poetkom korienja platnih kartica putem Interneta. Na taj nain su stvorene pretpostavke za raanje modernog visokotehnolokog kriminala.183 Organizovani kriminal, odnosno teroristike grupe, pornografske i pedofilske mree, ilegalni trafiking oruja, narkotika, ljudi, uznapredovali su u korienju savremenih tehnologija. teta nainjenja od strane sajberkriminala u 2006. godini iznosila je oko 200 milijardi evra.184

182

2003. godine puten je do sada najdestruktivniji crv do sada, tzv. Safirni crv, koji je u roku od deset minuta zarazio 90% raunarskih sistema na planeti koji nisu imali (adekvatnu) zatitu. Prema reima Davida Perrya, direktora sektora za obrazovanje kompanije Trend Micro koja se bavi bezbednou raunara, napadi na raunarske mree postaju sve sofisticiraniji i tei za uoavanje i odbranu, ali i sve vie okrenuti lukrativnoj dimenziji ove aktivnosti. Izvor: Michael Coren, Cyber-crime bigger threat then cyber-terror, CNN International, 24.01.2005. (http://www.cnn.com/2005/TECH /Internet/01/18/cyber.security, 01.08.2010.) 183 Koliko je moderni visokotehnoloki kriminal opasan, moe se videti iz napada koji se desio u februaru 2007. godine, kada su simultano napadnuto sa ciljem potpunog onesposobljavanja est od trinaest tzv. root servera na Internetu. Da su uspeli u svojoj nameri, Internet bi kao takav u potpunosti prestao da funkcionie. Na sreu, samo su dva servera pretrpela znaajnije posledice. (Izvor: http://www.crimeresearch.org/articles/threat-ti-Internet, 03.10.2007.). Zanimljivu priu o tradicionalnom visokotehnolokom kriminalu videti na Internet adresi: http://cybercrime.planetindia.net/intro.htm, 01.08.2010. 184 Prlja Dragan, Reljanovi Mario, Pravna informatika, Beograd, 2009, str. 46-47.

123

Na ovaj nain se mogu uoiti i neke pravilnosti koje se vezuju za definisanje visokotehnolokog kriminala (eng. cybercrime). Naime, korienje raunara i raunarskih mrea je jedinstvena komponenta koja povezuje sva ilegalna ponaanja. Ovaj element ipak treba shvatiti relativno, jer poslednjih nekoliko godina tekoe nastaju kada se uzme u obzir da se mobilnim telefonima nove generacije moe nesmetano pristupiti internetu i praktino poiniti vei broj krivinih dela. VTK nije vie karakteristika korienja raunara, ve korienja bilo kojeg oblika novih tehnologija i elektronske komunikacije. Broj dela koja se na ovaj nain mogu poiniti je jako velike, a ona sama su veoma raznovrsna. Ovde emo se zadrati na podeli koja je od znaaja za korienje interneta kao sredstva elektronske komunikacije pri izvrenju takvih dela. Kada je re o poinocima ovih dela, mora se napomenuti da raznolikost dela prati i raznolikost motiva, naina, kao i profila linosti koji se bave nekim od oblika VTK. Ovim oblikom kriminala se bave kako pedofili, tako i obini prevaranti, ali i raunarski strunjaci koji upadima u raunare i raunarske sisteme takoe ostvaruju razliite ciljeve dok je nekima u prvom planu materijalna korist od takvog kriminala, drugi ele da ostave neku politiku poruku, ili jednostavno da se dobro zabave. Krenje autorskih prava se takoe moe vriti iz najrazliitijih motiva, poev od preprodavaca tuih intelektualnih proizvoda, pa do onih koji se irenjem besplatnih sadraja bore za jednakost na internetu a protiv preskupih proizvoda muzike, filmske i programske industrije. Zlonamerni uinioci kompjuterskih delikata najee su motivisani koristoljubljem, a smatra se da podaci iz prakse ukazuju na odreeni skup osobina koje ine njihov kriminalni profil. Oko 80% delinkvenata ini delo prvi put, a 70% je zaposleno vie od pet godina u oteenom preduzeu; njihovo starosno doba je u proseku izmeu 19 i 30 godina, preteno su mukog pola, veoma su inteligentni; imaju uglavnom vie godina radnog iskustva i vae kao savesni radnici koji prilikom obavljanja radnih zadataka ne prouzrokuju nikakve probleme, esto su tehniki kvalifikovaniji nego to to zahteva radno mesto na koje su rasporeeni; ovi uinioci sebe po pravilu ne smatraju kradljivcima ili uopte kriminalcima, ve samo pozajmljivaima.185

185

Ibidem, str. 48.

124

5.2 KRIVINA DELA VTK

5.2.1 Pojmovi iz Krivinog zakonika vezani za dela VTK186
Postoji niz karakteristinih svojstava koji dela VTK izdvajaju od klasinih krivinih dela. Ove specifinosti su stvorile znaajne potekoe zakonodavcima drava, jer je pre svega trebalo prepoznati koja dela mogu da potpadaju pod ovu vrstu, a potom i reiti itav niz procesnih i forenzikih specifinosti. Dela VTK se uvek vre korienjem savremenih, elektronskih tehnologija i sredstava elektronskih komunikacija; samim tim, veoma je teko percipirati mesto i vreme izvrenja neka dela ostavljaju trajne ili kontinuirane posledice (npr. nemogunost pristupa odreenim elektronskim podacima), dok se neka svode na vrenje obinih krivinih dela ali uz korienje specifine tehnologije, odnosno metoda izvrenja (prevare, falsifikovanja, i sl.). Takoe, svaki korisnik raunara ili drugog ureaja pogodnog za izvrenje dela, moe to uiniti iz jedne drave dok se oteena strana nalazi u nekoj drugoj dravi, moda i na drugom kraju planete element inostranosti se uobiajeno pojavljuje u daleko veem procentu kod dela VTK nego to bi se mogao pojavljivati u bilo kojem drugom krivinom delu. Zakonodavci su u tom smislu morali da budu inovativni, kako bi se nove situacije podvele pod klasine institute krivinog prava. Pri tome, terminologija koju koriste je slina ili identina, ali postoje i razliite specifinosti koje su proizvod uticaja tradicije nacionalnog krivinog prava. Krivini zakonik Srbije objanjava sledee termine, koji se koriste u zakonskom tekstu: Raunarskim podatkom se smatra predstavljena informacija, znanje, injenica, koncept ili naredba koji se unosi, obrauje ili pamti ili je unet, obraen ili zapamen u raunaru ili raunarskoj mrei. Raunarskom mreom smatra se skup meusobno povezanih raunara koji komuniciraju razmenjujui podatke. Raunarskim programom smatra se ureeni skup naredbi koji slue za upravljanje radom raunara, kao i za reavanje odreenog zadatka pomou raunara. Raunarski virus je raunarski program ili neki drugi skup naredbi unet u raunar ili raunarsku mreu koji je napravljen da sam sebe umnoava i deluje na druge programe ili

186

Istraivanje preuzeto iz: Prlja Dragan, Reljanovi Mario, Visokotehnoloki kriminal uporedna iskustva, Strani pravni ivot 3/2009, str. 161-184.

125

podatke u raunaru ili raunarskoj mrei dodavanjem tog programa ili skupa naredbi jednom ili vie raunarskih programa ili podataka.187 Evropska konvencija o visokotehnolokom kriminalu188 sadri razliite definicije nekih od ovih pojmova pojmova: a) raunarski sistem oznaava svaki ureaj ili grupu meusobno povezanih ili zavisnih ureaja, od kojih jedan ili vie njih, na osnovu programa, vri automatsku obradu podataka; b) raunarski podatak oznaava svako predstavljanje injenica, informacija ili koncepata u obliku koji je podesan za njihovu obradu u raunarskom sistemu, ukljuujui i odgovarajui program na osnovu koga raunarski sistem obavlja svoju funkciju; v) davalac usluge oznaava: i. svaki javni ili privatni subjekt koji korisnicima svoje usluge prua mogunost komuniciranja preko raunarskog sistema, i ii. svaki drugi subjekt koji obrauje ili uva raunarske podatke u ime takve komunikacione usluge ili korisnika takve usluge. g) podatak o saobraaju oznaava svaki raunarski podatak koji se odnosi na komunikaciju preko raunarskog sistema, proizvedenu od raunarskog sistema koji je deo lanca komunikacije, a u kojoj su sadrani podaci o poreklu, odreditu, putanji, vremenu, datumu, veliini, trajanju ili vrsti predmetne usluge. 189

187 188

lan 112, stavovi 17-20. Krivinog zakonika, Sl.glasnik RS, 85/05, 72/09. Konvencija je usvojena 2001. godine (Konvencija 185 Saveta Evrope). Konvencija je otvorena za potpisivanje i prema dravama koje nisu lanice Saveta Evrope.Za njeno stupanje na snagu bilo je potrebno najmanje pet ratifikacija, od toga najmanje tri od strane drava-lanica Saveta Evrope, to se i dogodilo 1. jula 2004. godine. Do sada je potpisalo 46 zemalja, a ratifikovalo 30.Dodatni protokol uz Konvenciju, koji se bavi inkriminisanjem akata rasistike i ksenofobine prirode poinjenih putem raunarskih sistema, donet je 2003. godine. Dodatni protokol je stupio na snagu nakon to ga je ratifikovalo pet drava, 1. marta 2006. godine. Srbija je ratifikovala Konvenciju i Dodatni protokol 2009. godine: Zakon o potvrivanju Konvencije o visokotehnolokom kriminalu, Slubeni glasnik RS 19/09. Tekst Konvencije i ostali bitni podaci mogu se nai na Internet adresi: http://conventions.coe.int/Treaty/ Commun/QueVoulezVous.asp?NT=185&CL=ENG, 01.07.2012. Ciljevi Konvencije su, pre svega harmonizacija izmeu nacionalnih zakonodavstava kada je re o materijalnopravnim odredbama u oblasti visokotehnolokom kriminala; uvoenje adekvatnih instrumenata u nacionalna zakonodavstva kada je re o procesnim odredbama, kako bi se stvorila osnova za istraivanje i procesuiranje ovih krivinih dela; ustanovljavanje brzih i efikasnih institucija i procedura meunarodne saradnje. Convention on Cybercrime Explanatory Report, str. 4-5 (tekst dostupan na Internet adresi: http://conventions.coe.int/Treaty/en/Reports/Html/185.htm, 01.07.2012). 189 lan 1 Konvencije o visokotehnolokom kriminalu, Slubeni glasnik RS 19/09.

126

Austrijski Krivini zakonik u lanu 74. daje definicije najvanijih pojmova. Meu njima je i definicija raunarskog sistema kao jednog ili vie kombinovanih ureaja koji slue automatskoj obradi podataka. Isti lan upozorava da je pojam raunarskog programa istovetan pojmu podatka, u smislu tog Zakona. lan 6. poglavlja III Finskog Krivinog zakona pod podacima podrazumeva svaki dokument, ... audio i video snimak, kao i svaki drugi snimak koji se moe obraditi... Svaki takav podatak se moe koristiti i kao dokazno sredstvo u krivinom postupku. Zakon 161/2003 Rumunije u lanu 35. daje precizne definicije raunarskog sistema, automatske obrade podataka, raunarskog podatka, raunarskog programa, provajdera usluga, podatka o saobraaju, podatka o korisniku, merama bezbednosti i pornografskog materijala sa maloletnim licem. Italijansko zakonodavstvo je neto siromanije postoje definicije raunarskog dokumenta (podatka) i podatka o saobraaju. U mnogim zakonodavstvima koja ne sadre posebne definicije, kao to je npr. litvansko, ova praznina popunjena je ratifikacijom Konvencije o visokotehnolokom kriminalu, ije se definicije u praksi direktno primenjuju. Dela VTK uvedena su srpski pravni sistem Krivinim zakonom Srbije iz 2005. godine, koja su u Glavi 27 predviena kao krivina dela protiv raunarskih podataka" (l. 298-304). Osim toga, Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala190 u Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu (sada Vie javno tuilatvo u Beogradu) 2005. godine je osnovano posebno odeljenje za borbu protivvisokotehnolokog kriminala. Visokotehniki kriminal u smislu ovog zakona predstavlja vrenje krivinih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvrenja krivinih dela javljaju raunari, raunarske mree, raunarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.Cilj donoenja Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala je da se otkriju i krivino gone poinioci krivinih dela protiv bezbednosti raunarskih podataka odreena krivinim zakonom; i poinioci krivina dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvrenja krivinih dela javljaju raunari, raunarske mree, raunarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku. U posebnom odeljku, Krivini zakon definie izraze koji se koriste u zakonu, a u okviru toga daje zakonske definicije koje se odnose na kompjuterska krivina dela. U tom smislu,
190

Zakon o organizacijii nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, Slubeni glasnik RS, 61/2005.

127

raunarski podatak je predstavljena informacija, znanje, injenica, koncept ili naredba koja se unosi, obrauje ili pamti ili je uneta, obraena ili zapamena u raunaru ili raunarskoj mrei. Raunarska mrea je skup meusobno povezanih raunara koji komuniciraju razmenjujui podatke. Raunarski program je ureeni skup naredbi koji slue za upravljanje radom raunara, kao i za reavanje odreenog zadatka pomou raunara. Raunarski virus je raunarski program ili neki drugi skup naredbi unet u raunar ili raunarsku mreu, koji je napravljen da sam sebe umnoava i deluje na druge programe ili podatke u raunaru ili raunarskoj mrei dodavanjem tog programa ili skupa naredbi jednom ili vie raunarskih programa ili podataka. Ispravom se smatra svaki predmet koji je podoban ili odreen da slui kao dokaz kakve injenice, koja ima znaaj za pravne odnose, kao i raunarski podatak, dok je pokretna stvar svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao i raunarski podatak i raunarski program.

5.2.2 Klasifikacija krivinih dela VTK

Veoma je teko, ponekadi necelishodno, praviti klasifikacije dela VTK. Ovo pre svega zato to su ova dela izuzetno raznovrsna, kako je ve napomenuto. Zapravo, koliko god zakonodavac bio dalekovid i matovit prilikom inkriminisanja, velika je ansa da e brzi razvoj raunarskih tehnologija i elektronskih komunikacija (i zloupotrebe istih) izroditi neko delo koje nije obuhvaeno postojeom klasifikacijom. Takoe, postoje dela koja su inkriminisana kao prekraji ili krivina dela u pojedinim zakonodavstvima, dok su u drugim sasvim legalna (npr. tzv. spam-ovanje, slanje neeljene elektronske pote veem broju korisnika). Zbog toga postoji nekoliko klasifikacija, koje se razlikuju prema odreujuem elementu dela na osnovu kojeg je podela izvrena. Npr. aktuelne su podele prema zatienom (ugroenom) objektu, koje obuhvataju dela VTK usmerena protiv pojedinca (usmereni na njegovu linost ili na njegovu imovinu), protiv organizacije (neovlaen pristup raunaru ili raunarskoj mrei, izmena podataka, krenje autorskih prava, i sl.) i protiv drutva u celini (falsifikovanje, prevare, kockanje, deija pornografija, trgovina ljudima, i sl.).191 M.Ngafeeson daje kratak pregled prvih normativnih regulisanja i strunih istraivanja dela VTK u SAD interesantno je primetiti kako
191

Sidhartha Roy, Cyber Crimes, http://www.articlesbase.com/cyber-law-articles/cyber-crimes-539363.html, 01.07.2012. P.Mali daje slinu podelu dela VTK na dela protiv pojedinaca, dela protiv imovine, dela protiv organizacija i dela protiv drutva u celini (Prashant Mali, Classification Of Cyber Crimes, http://www.lawyersclubindia.com/articles/Classification-Of-CyberCrimes--1484.asp, 01.07.2012.).

128

su u poetku zakonski tekstovi i naune analize jednostavno nabrajale postupke koji su se u tom trenutku inili znaajnim za ovu oblast. Kako su se problemi uslonjavali, stvorila se i potreba za drugaijim pristupom i podelom sve raznovrsnijih akata na odreene grupe dela.192 Praktiniji, iako zasigurno nepregledniji, jeste pristup kojim se ne vri podela tako da svako delo pripada samo jednoj iskljuivoj grupi, ve se dela grupiu na osnovu samo nekih zajednikih karakteristika. U tom smislu, moe se govoriti o sledeim grupama krivinih dela visokotehnolokog kriminala193: 1) Krivina dela protiv raunara i raunarskih sistema u uem smislu. Ovo je najira grupa dela, koja se konstantno umnoavaju zahvaljujui mati poinilaca ali i stalnom uslonjavanju i izmenama raunara, njihovih karakteristika, funkcija, potencijala, naina povezivanja i sl. Konvencija o visokotehnolokom kriminalu Saveta Evrope ovu grupu naziva Krivina dela protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti raunarskih podataka i sistema, i u nju svrstava sledea dela: Nelegalni pristup informacijama sadranim na raunaru ili raunarskom sistemu, u nameri da se te informacije prisvoje, izmene ili unite. Za ovo delo se dakle trai namera, tako da je dravama-potpisnicama ostavljena mogunost da inkriminiu samo posebne radnje koje dovode do ilegalnog pristupa nekom raunaru ili mrei. Tipian primer ovakvog dela je postavljanje trojanaca u neiji raunar. Trojanci (eng. trojans) se ispoljavaju pre svega kao forma nenasilnog preuzimanja kontrole nad tuim raunarom, ega vlasnik raunara najee nije svestan. Trojanac ne moe sam da se aktivira, ve to ini korisnik raunara koji je napadnut u ubeenju da instalira autorizovan program, ili neku drugu aplikaciju za rad na raunaru (otud analogija sa Trojanskim konjem).194 Slino trojancima deluju i logike bombe, tetni programi poput virusa, ali bez mogunosti samostalnog izvravanja, sve dok ne dobiju komandu od korisnika napadnutog raunara koja se najee sastoji u pokretanju odreenog programa.

192

Ngafeeson Madison, Cybercrime Classification: A Motivational Model, The University of Texas-Pan American, str. 3-4. Ovaj autor predstavlja takoe zanimljiv pristup podeli dela VTK, i to prema motivaciji poinilaca. 193 Podela preuzeta iz: Reljanovi Mario, Visokotehnoloki kriminal pojam, regulativa, iskustva, Strani pravni ivot 3/2007, str. 75-98. 194 Vie o trojancima na internet stranici: http://en.wikipedia.org/wiki/Trojan_horse_(computing), 01.07.2012.

129

Nelegalno presretanje privatnih podataka koji se prenose na bilo koji nain izmeu dva raunara (ili mree). Ovde Konvencija ostavlja mogunost dravama da ovako definisano delo ogranie postojanjem namere. Kao i u prethodnom sluaju, ova injenica je bitna pre svega zbog mogunosti da neko bez svog znanja, ili bar bez ikakve namere, doe u posed tuih podataka na raunarskoj mrei. Izmena podataka na raunaru, u smislu namernog potpunog ili deliminog oteenja, brisanja, promene sadrine, kompresije i bilo kog drugog naina izmene originalnih podataka. Ovo delo moda na prvi pogled izgleda slino nelegalnom pristupu, ali se mora shvatiti pre svega kao njemu komplementarno: nelegalni pristup (u nameri da se izmene podaci) omoguava izvrenje samog dela izmene podataka. I ovde Konvencija ostavlja mogunost suavanja dometa inkriminacije drave mogu izmenu podataka smatrati krivinim delom samo ako je priinjena vea teta. Postupci opisani u delu nelegalnog pristupa, kao to su trojanci i logike bombe, zapravo za krajnji cilj imaju izmenu podataka na raunaru, ili njihovo slanje autoru tetnog programa (radi dalje zloupotrebe, najee preuzimanja identiteta napadnutog raunara). Na delo izmene podataka nadovezuje se upad u raunarsku mreu, koji je na potpuno isti nain definisan, ali se odnosi na sistem raunara iji se rad onemoguava ili menja nelegalnim pristupom i izmenom podataka na mrei. Ovo delo se sree u mnogim nacionalnim zakonodavstvima kao uskraivanje usluga (misli se na usluge odgovarajue raunarske mree zbog nelegalnog upada u njene podatke). Zloupotreba ureaja je specifino delo koje veoma dobro oslikava sa kakvim se problemima mogu nacionalni zakonodavci ili meunarodna zajednica susresti u pokuajima da definiu sva dela visokotehnolokog kriminala. Zloupotreba ureaja je sloeno krivino delo, koje pokuava da pomiri naelo nulla crimen, nulla poena, sine lege i faktiko bujanje najrazliitijih krivinih dela koja su vezana za savremene tehnologije. Zato generalnom odredbom drave-potpisnice preuzimaju na sebe obavezu da kazne svaku namernu ilegalnu proizvodnju, posedovanje, upotrebu ili nabavku, prodaju kao i svaki drugi oblik distribucije i injenja dostupnim nekome ko na to inae nema prava bilo kog ureaja, pod kojim se podrazumevaju i raunarski programi, kao i bilo koji oblik podataka pomou kojih se mogu izvriti krivina dela navedena u prethodnim lanovima Konvencije. Imajui u vidu revolucionarnost, a verovatno i neodreenost ove odredbe, pisci Konvencije ipak doputaju dravama da stave rezervu na ovaj lan, osim kada je re o prodaji ili drugom obliku distribucije 130

lozinki ili drugih raunarskih podataka pomou kojih se mogu poiniti navedena dela. Na ovaj nain se ureaji moda i nepravedno stavljaju u drugi plan, ali se i dravama ostavlja da same odrede domaaj pomenutog principa da nema kanjavanja bez (jasno) inkriminisanog krivinog dela. Ovakav pokuaj Saveta Evrope je u svakom sluaju u skladu sa rastuom opasnou od visokotehnolokog kriminala, a istovremeno zadovoljava i kriterijume koje smo naveli na generiki nain saeti veliku grupu protivpravnih radnji u nekoliko sloenih krivinih dela, ije su inkriminacije dovoljno precizne da mogu posluiti nacionalnim zakonopiscima, a istovremeno ostavljaju dovoljno slobode buduoj praksi da odredi granice njihovog domaaja bez stvaranja pravne nesigurnosti. Ovo se moda ne moe primeniti i na pojam ureaja, ali je vie nego jasno da se u ovom sluaju radi o matovitom pristupu sa ciljem da se pravo priblii realnosti i da se na neki nain premosti oigledna razlika izmeu dinamike razvoja pravnih akata i tehnikotehnolokih mogunosti za njihovo krenje, koja sada postoji. Krivini zakonik predvia sledea krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka: Oteenje raunarskih podataka i programa (l. 298). Ko neovlaeno izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim raunarski podatak ili program, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ako je prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi etristo pedeset hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. Ako je prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina. Ureaji i sredstva kojima je uinjeno ovo krivino delo, ako su u svojini uinioca, oduzee se. Raunarska sabotaa (l. 299). Ko unese, uniti, izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim raunarski podatak ili program ili uniti ili oteti raunar ili drugi ureaj za elektronsku obradu i prenos podataka sa namerom da onemogui ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od znaaja za dravne organe, javne slube, ustanove, preduzea ili druge subjekte, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. Pravljenje i unoenje raunarskih virusa (l. 300). Ko napravi raunarski virus u nameri njegovog unoenja u tu raunar ili raunarsku mreu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do est meseci. Ko unese raunarski virus u tu raunar ili raunarsku mreu i time prouzrokuje tetu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Ureaj i sredstva kojima je uinjeno ovo krivino delo oduzee se. 131

Raunarska prevara (l. 301). Ko unese netaan podatak, propusti unoenje tanog podatka ili na drugi nain prikrije ili lano prikae podatak i time utie na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku tetu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Ako pribavljena imovinska korist prelazi iznos od etiristo pedeset hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Ako pribavljena imovinska korist prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. Ko ovo delo uini samo u nameri da drugog oteti, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do est meseci. Neovlaeni pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka (l. 302). Ko se, krei mere zatite, neovlaeno ukljui u raunar ili raunarsku mreu, ili neovlaeno pristupi elektronskoj obradi podataka, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do est meseci. Ko upotrebi ovako dobijen podatak, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Ako je dolo do zastoja ili ozbiljnog poremeaja funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka ili mree ili su nastupile druge teke posledice, uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine. Spreavanje i ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei (l. 303). Ko neovlaeno spreava ili ometa pristup javnoj raunarskoj mrei, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ako delo uini slubeno lice u vrenju slube, kaznie se zatvorom do tri godine. Neovlaeno korienje raunara ili raunarske mree (l. 304). Ko neovlaeno koristi raunarske usluge ili raunarsku mreu u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri meseca. Gonjenje za ovo krivino delo preduzima se po privatnoj tubi. 2) Krivina dela protiv autorskih i srodnih prava. Povrede autorskih i srodnih prava nisu novina i njihova pojava se ne vezuje za pojavu raunarskih medija i komunikacija. Ipak, razvoj tehnologije u poslednjih nekoliko decenija omoguio je stvaranja potpuno novih naina za njihovo izvrenje. Raunarski programi, filmovi, muzika, ali i knjige, umetnike fotografije i slino, predmet su konstantne razmene izmeu raunara i raunarskih mrea. Jako mali broj ovih razmena je legalan, odnosno predstavlja 132

savremeni oblik kupo-prodaje. Razvoj Interneta omoguio je da se razliite ljudske tvorevine zatiene autorskim pravima prenesu sa jednog kraja sveta na drugi (odnosno sa jednog raunara na drugi) jako brzo, ponekad u intervalu od samo nekoliko minuta. Takoe, razvoj drugih tehnologija omoguio je prebacivanje ovih sadraja na pogodne medije (CD i DVD diskovi, flash memorije, i sl.) i njihovo neogranieno kopiranje i distribuciju, koja ukljuuje i korienje Interneta za download materijala koji predstavljaju autorska dela, naravno uz prethodno plaanje lanarine od strane korisnika sajta koji download-uje. Svi oblici ove tzv. piraterije su veliki problem svih drava bez diskriminacije, koja bi se mogla uiniti loginom obzirom na razlike u njihovoj razvijenosti, zakonodavstvu i rigoroznosti dravnih organa koji bi ovu pojavu trebali da spree. Piraterija modernog doba je uistinu globalan fenomen, obzirom da praktino gotovo da nema take na planeti na kojoj raunarska tehnologija i Internet nisu poznati. Pribavljena uz minimalne trokove, autorska dela se mogu prodavati po cenama desetak puta niim od trine, a ipak donositi ogromnu zaradu. Zarade od ovakvih poslova, prema nekim procenama, mogu da premae i zaradu od prodaje narkotika, to dovoljno govori o masovnosti ovih pojava. Ono to je meutim, karakteristino za pojavu neovlaenog distribuiranja autorskih dela jeste i druga dimenzija razvoja savremenih tehnologija, koja se ogleda u filozofiji da se svakom pojedincu trebaju pruiti podjednake anse za upoznavanje i rad na raunarima sa najnovijim programima i da velike kompanije koje praktino imaju monopolski poloaj u pojedinim granama proizvodnje npr. raunarskih programa, na svojim proizvodima ostvaruju (procentualno) daleko veu zaradu nego to to ine kompanije u drugim granama industrije. Na taj nain bavljenje raunarima, ili ak bavljenje odreenim profesijama koje se danas ne mogu zamisliti bez upotrebe raunara i odreenih raunarskih programa, postaje privilegija bogatih. Zbog toga, oni distribuciju takvih proizvoda, koje su prethodno obradili, odnosno liili tehnike zatite postavljene zbog zatite autorskih prava, ne rade iz lukrativnih pobuda. Takvi programi se mogu nai potpuno besplatno na internetu ili lokalnim raunarskim mreama.195 Druga karakteristika vredna pomena na ovom mestu tie se razvoja razliitih raunarskih mrea koje ne koriste internet sajtove za skidanje nelegalnog sadraja, ve posebne raunarske programe pomou kojih se njihovi raunari direktno umreuju i pomou kojih mogu direktno deliti sve raunarske programe i druge legalne i nelegalne sadraje, a da se pri tome praktino ne

195

O autorskim pravima na internetu, videti drugi deo ove knjige.

133

moe ui u trag njihovoj razmeni, odnosno sadrini podataka koju su dva raunara razmenila. Ovaj postupak je zloupotreba inae jako podravane i popularne ideje da se korisnici slinih interesovanja mogu umreavati radi razmene korisnih informacija i drugih sadraja naune, zabavne i druge sadrine. Konvencija o visokotehnolokom kriminalu Saveta Evrope ne posveuje mnogo prostora ovom problemu, pre svega zato to u oblasti zatite autorskih i srodnih prava postoje odgovarajui meunarodni dokumenti, iji je domaaj sada proiren i na izvrenje inkriminisanih dela korienjem raunara i raunarskih mrea. Konano, treba napomenuti da zakonodavstva najveeg broja zemalja prepoznaju kao krivino delo proizvodnju, pribavljanje radi prodaje, prodaju i druge naine distribucije, ali ne i kupovinu i upotrebu ilegalnih raunarskih programa i drugih autorskih dela od strane fizikih lica. Koliina koja razdvaja posedovanje radi line upotrebe od posedovanja radi dalje distribucije nije meutim jo uvek jasno odreena. Veina zemalja koristi kombinovanu metodu vrednosti falsifikata i fizikog broja kopija koje se nau u posedu pravnog ili fizikog lica. 3) Akti rasistike i ksenofobine prirode. Razvoj raunarskih sistema drastino je uticao na brzinu i koliinu informacija koju svaki pojedinac moe da razmenjuje sa ostatkom sveta koji poseduje odgovarajuu tehniku. Tako danas razliite Internet prezentacije, ak i one lokalnog sadraja, imaju od nekoliko stotina, pa do nekoliko stotina hiljada posetilaca na mesenom nivou. Osim oiglednih dobrih strana ovakvog razvoja upoznavanje razliitih kultura, dostignua, bolja informisanost iz razliith izvora, i sl internet nosi i opasnost od irenja ideja koje su oznaene kao drutveno opasne i nepoeljne i koje se ne mogu tako lako diseminirati klasinim nainima irenja propagande. Re je izmeu ostalog i o irenju rasne, verske, nacionalne i drugih oblika mrnje i netrpeljivosti, pre svega kroz postavljanje prezentacija na Internetu koje ili veliaju faistike, nacistike i sline ideje, ili o odreenim kategorijama ljudi govore sa oiglednim predrasudama, neretko i svesno ulazei u neistine i uz isticanje ideja o fizikoj eliminaciji takvih grupa, odnosno pojedinaca. Svaka drava je potpisnica meunarodnim dokumenata o ljudskim pravima i zabrani diskriminacije, i duna je da ovakve pokuaje sprei i adekvatno kazni. Ali kako spreiti pojavu pokuaja irenja ideja mrnje preko interneta? Ovaj problem je tokom poslednjih godina postao veoma aktuelan, pre svega zato to je postavljanje osnovne Internet prezentacije usavravanjem korisnikih programa 134

i omasovljavanjem Interneta postalo kako tehniki jednostavno, tako i finansijski prihvatljivo ak i za pojedince koji nemaju vee izvore prihoda (ili ih nemaju uopte, kao to je sluaj npr. sa maloletnicima ili nezaposlenim licima, licima koja optuena za neko krivino delo i nalaze se u bekstvu i sl.). Jedan od odgovora meunarodne zajednice je i potpisivanje Dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu Saveta Evrope 2003. godine. Protokol poznaje etiri mogua oblika rasistikog ili ksenofobinog ponaanja preko raunara ili raunarskih sistema: rasturanje rasistikog ili ksenofobinog materijala preko raunarskih sistema, rasno motivisana pretnja, rasno motivisana uvreda, kao i delo poricanja, znaajnog umanjivanja, odobravanja ili pravdanja genocida ili dela protiv ovenosti. Dravama-potpisnicama ostavljena je sloboda da li e poslednja dva dela uvrstiti u nacionalno zakonodavstvo. Takoe, Protokol sadri i odredbu prema kojoj potpisnice nee morati da bilo koje od ovih dela uvrste u zakonodavstvo ako su ona ve na prikladan nain predviena njihovim vaeim propisima. U svakom sluaju, re je o pokuaju da se na nadnacionalnom nivou regulie ovaj problem korienjem ve postojee veze izmeu drava koje su potpisnice osnovne Konvencije o visokotehnolokom kriminalu. 4) Deija pornografija. Ovde je re o jo jednom delu koje nije originalno delo visokotehnolokog kriminala, ali je internet omoguio da se ono razvije do nesluenih dimenzija. Ujedno, ovo je jedno od dela slino stavljanju sadraja rasistike prirode na Internet prezentacije za koje nije potrebno znaajno znanje o rukovanju raunarima, tako da ga moe poiniti svako ko se nalazi povezan na neku raunarsku mreu. Najkrae reeno, delo deije pornografije se sastoji u tome da se nelegalni sadraji na kojima su predstavljeni aktovi dece, ili deca u bilo kakvom seksualnom kontekstu, uine dostupnim drugim licima. Motiv za ovako neto ne mora biti lukrativan besplatni sadraji su isto tako nelegalni kao i oni za koje se plaa. U ranim fazama razvoja interneta ovo delo se uglavnom izvravalo tako to su se stavljali oglasi o prodaji kompakt diskova sa dejom pornografijom. Ovakav pristup je omoguavao policiji da relativno efikasno deluje policajac koji bi se predstavio kao zainteresovani potencijalni kupac stupio bi u lini kontakt sa osobom koja je prodavala ovakve sadraje i prilikom pokuaja prodaje bi je

135

hapsio.196Danas, tako neto se dogaa iskljuivo kao izuzetak, a pravilo je da se ovakvi sadraji prenose putem umreavanja korisnika. Na taj nain se jako teko moe uoiti izvrenje ovog dela sadrina razmene izmeu dva (ili vie) raunara je privatna komunikacija koja se ne moe presresti bez razloga. ak i kada postoje razlozi i osnov presretanja, danas se u svakom trenutku putem razliitih korisnikih programa vri umreavanje raunara koji prenose ogroman broj informacija, od kojih je veina potpuno legalna. Manji procenat nelegalnih, a posebno specifine sadraje kao to je deja pornografija, gotovo da je nemogue otkriti. Samo delo nije unifikovano kada je re o inkriminacijama u razliitim zakonodavstvima. Uglavnom postoje dve razlike u pristupu. Prvo, neke zemlje inkriminiu samo injenje dostupnim (pod kojim se podrazumeva i prodaja) ovih sadraja, dok druge smatraju kanjivim i posedovanje.197 Druga razlika je jo drastinija: dok veina zemalja iskoriavanje dece za snimanje ovakvih sadraja izdvaja kao posebno, izuzetno teko krivino delo, zakonodavstva manjeg broja zemalja korienje (muenje) dece u te svrhe povezuju sa kasnijom distribucijom (i/ili posedovanjem) deje pornografije i oba postupka posmatraju kao laka krivina dela. U drugom sluaju, pozitivna moe biti samo injenica da se korienje dece radi snimanja slika ili video zapisa pornografskog sadraja posmatra u sticaju sa drugim krivinim delima (silovanje, seksualni odnos sa licima mlaim od odreenog uzrasta, protivpravno zadravanje lica, otmica, i sl.) pa je mogue izrei kaznu (kumulativnu ili jedinstvenu, u zavisnosti od pravnog sistema) koja odgovara teini ovakvog postupanja. Ipak, ini se da visokotehnolokom kriminalu pripada samo distribucija i posedovanje ovih sadraja, dok se njihova proizvodnja mora inkriminisati kao posebno krivino delo za koje su predviene daleko stroije kazne. Mora se takoe napomenuti da ova vrsta krivinih dela nije na jedinstven nain regulisana u razliitim zakonodavstvima kada je re o starosti osoba koje se nalaze u materijalima pornografske sadrine. Tu do izraaja dolaze i civilizacijske i kulturne razlike, pa granica varira

196

Ovakva akcija policije je izvedena i u Srbiji 2006. godine. Branislav Grkovi, Sajber kriminal zlostavljai iz anonimnosti, asopis Vreme, 08. februar 2007. godine. 197 Iako se zabrana posedovanja ovakvog materijala ne moe nikako dovesti u pitanje, nacionalna zakonodavstva po pravilu ne prave razliku u samoj koliini materijala koja je naena na neijem raunaru ili bilo kom drugom nosau informacija. Nije neverovatna situacija da neko npr. prima svakodnevne (ili periodine) neeljene elektronske poruke (e-mail) koje sadre reklamu neke Internet prezentacije sa ovakvim sadrajem i u okviru takve reklame nekoliko primeraka fotografija i video zapisa. Ukoliko se takva pota automatski preko korisnikog programa za pregled e-mail-a sortira u poseban folder za neeljenu potu, korisnik raunara ak ne mora biti ni svestan postojanja ovakvog sadraja. Da li je on kriminalac? Prema nekim zakonodavstvima, odgovor bi morao da bude pozitivan, to je nelogino i kontraproduktivno reenje.

136

od 14 godina do 21 godine starosti. Takoe, iz istih razloga pojedine drave jo uvek nisu ni prihvatile inkriminaciju ovih postupaka. Ono to ni Konvencija ni nacionalna zakonodavstva ne reavaju efikasno jeste upravo pitanje kako inkriminisati upotrebu savremenih tehnologija od strane samih lica koja se ovim odredbama tite? Najee se moe primeniti neka od odredbi koje se inae nalaze u okviru inkriminacija ostalih seksualnih delikata, kao i krivine (ne)odgovornosti maloletnih osoba. ini se ipak da se mora pre svega precizno utvrditi donja granica kanjivosti takvih postupaka, koja mora biti u skladu sa ostalim krivinim delima iz ove oblasti. Potom se mora jasno odrediti drutveni stav prema onim delima koja bi i prema tako utvrenim granicama spadala u kanjiva ini se da u ovom sluaju klasine krivinopravne sankcije ne dolaze u obzir, i da se pre svega mora mobilisati porodica i ire okruenje takvih lica da bi se ovakvi problemi reili. Obrazovnovaspitne ustanove do sada po pravilu nisu adekvatno reagovale, a esto nisu reagovale uopte, iako su imale saznanja o postojanju sluajeva deije pornografije koja se ne samo distribuirala u koli, nego je tamo i proizvedena.198 5) Raunarske prevare. Sasvim sigurno najmatovitija i najira grupa krivinih dela koja se mogu izvriti korienjem raunarskih mrea su razliiti oblici prevara. Evropska konvencija o visokotehnolokom kriminalu poznaje samo dva oblika ovakvih dela: falsifikovanje i prevaru, oba u sluaju kada su povezani sa upotrebom raunara. Na taj nain, domaaj Konvencije je uinjen jako ogranienim i nacionalna zakonodavstva moraju otii korak dalje u regulisanju ove vrste visokotehnolokog kriminala. Treba najpre razlikovati one vrste prevara kod kojih je raunar samo sredstvo komunikacije izmeu kriminalca i rtve od onih koje zahtevaju visokotehnoloko znanje i tehnologiju da bi mogle biti realizovane. U prvu grupu nesumnjivo spada jedna od najpopularnijih prevara ikada izvedenih putem e-mail-a, tzv. nigerijsko pismo. Prevara je jako jednostavna i koristi lakovernost ljudi, kojima se alje poverljivo pismo od izvesnog gospodina iz Afrike (prva pisma su koristila Nigeriju kao zemlju porekla poruke, otuda i naziv ove prevare) koji se naao na udaru revolucionarne pravde
198

Gotovo da se ne moe nai drava u Evropi (sasvim sigurno i ire) u kojoj ne postoje Internet prezentacije na kojima su dostupni ovakvi sadraji, iako su po nekim krivinim zakonodavstvima stavljeni van zakona. U Srbiji je poznat sluaj iz Kragujevca, kada su akteri video zapisa snimljenih mobilnim telefonom ak doli na naslovne strane pojedinih dnevnih novina.

137

i koji mora smesta svoje ogromno bogatstvo da prebaci na sigurne raune u Evropi. Najee su u pitanju sume od nekoliko stotina miliona dolara, od kojih je dotini gospodin spreman da izdvoji odreeni procenat (5-20%, ponekad i vie), ali postoji problem na odreeni raun treba smesta uplatiti izvesnu sumu novca kao garantiju vee uplate (ili kao naknadu trokova banci, ili sl). Gospodin u nevolji nikako nije u mogunosti da tu transakciju realizuje, ali je preko poverljivih izvora saznao da ste ba vi ovek od izuzetne diskrecije i poverenja i moli vas da mu pomognete uplatom na taj-i-taj raun.... Sume koje su na ovaj nain uzimane lakovernim ljudima su se kretale od 100-1,500$, a prevaranti nisu bili izbirljivi ovakve poruke su slali na hiljade adresa, ostvarujui tako ponekad i nesluenu zaradu. Ljudi koji su prevareni najee nisu eleli da se za njihovu lakovernost sazna i odricali su se tih suma novca ne prijavljui policiji ta se dogodilo. ak i kada bi prijavili, esto je od same uplate do saznanja da od procenta od milion dolara nema ni govora proteklo nekoliko meseci, to je vie nego dovoljno da prevaranti zametnu svoje tragove. E-mail prevare su tako rasprostranjene da bi se samo o njima mogla napisati posebna studija. Na ovaj nain se reklamiraju proizvodi koje ljudi obino ne ele da kupuju u javnosti lekovi, nedozvoljene supstance, seksualna pomagala, poslovna pratnja lista je beskonana. Takoe, moli se za pomo bolesnoj deci, gladnima u Africi, rtvama cunamija u Aziji.... Prema istraivanjima sprovedenim u 2006. godini, oko 90% sve elektronske pote koja stigne prosenom korisniku Interneta je tzv. neeljena pota (eng. spam) u kojoj se praktino svakodnevno kriju razliite poruke koje vas mogu odvesti u svet Internet prevara.199 Ipak, sutina prevare korienjem savremenih tehnologija nije samo u novim mogunostima masovne komunikacije sa nepoznatim ljudima i korienjem njihove dobrote, lakovernosti i ostalih ljudskih osobina koje su karakteristine i za klasine obmane. Jo od sedamdesetih godina XX veka, kada je jedan student otkrio da se (tadanji) raunari mogu koristiti za obavljanje telefonskih poziva bez naplate,200 razvio se itav niz zloupotreba. Najee su zloupotrebe vezane za plaanje ukradenim kreditnim karticama, kao i druge finansijske malverzacije koje su po pravilu posledica prethodnog poinjenog drugog krivinog dela, npr.

199

Krebs Brian, Year of Computing Dangerously, Washington Post, 22.12.2006, http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/12/22/AR2006122200367.html, 01.07.2012. 200 Ova pojava je nazvana friking (eng. phreaking, to je skraeni oblik dve rei phone i freaking). Iako se smatra klasinom raunarskom prevarom za ije su suzbijanje telefonske kompanije uloile znaajna sredstva, friking je i danas veoma rasprostranjen u svim dravama sveta.

138

neovlaenog pristupa informacijama na tuem raunaru. Sa ovakvim nainom prevare blisko je povezano tzv. preuzimanje identiteta, odnosno predstavljanje kriminalaca na raunarskoj mrei kao neke druge osobe.201 Osim ovih prevara, postoje i prevare koje su vezane za spoofing, radnju za koju jo uvek nema ekvivalentnog prevoda na srpskom jeziku, a koja se sastoji od slanja elektronskih poruka sa tue e-mail adrese (to se svodi na preuzimanje identiteta), ili sa e-mail adrese koja podsea na originalnu adresu. Svrha ovakvog postupka je da adresant poruku shvati ozbiljno, da ona ne zavri u njegovoj neeljenoj poti. Na taj nain se on dovodi u zabludu o tome ko mu pie, i kriminalac lake sa njim gradi odnos poverenja koji dovodi do konanog izvoenja prevare.202 U ovu vrstu krivinih dela spada i pravljene lanih, jednokratnih internet prezentacija koje navodno predstavljaju poznae kompanije iz najrazliitijih oblasti privreivanja. Ovakve prezentacije se po izvrenoj prevari gase, a poinioci po pravilu koriste i internet adresu i vizuelni izgled na osnovu koga se ne moe posumnjati da se radi o prevari.203 6) Ostala dela koja ukljuuju korienje raunara i raunarskih mrea.

201

Klasian primer vezan je za tzv. e-banking, obavljanje bankarskih transakcija putem raunarskih mrea. Osoba koja poseduje odreene podatke (korisniko ime, lozinku) nekog korisnika e-banking-a, moe pristupiti njegovim bankovnim raunima i prebacivati novac na druge raune. 202 Npr. poznate su elektronske poruke koje krue Internetom u ime Citizen banke. Ovde je oigledna analogija sa Citi bankom iz SAD-a, jednom od najveih banaka na svetu. U ovakvim porukama se budunim korisnicima za otvaranje rauna i druge transakcije koje bi obavili nude razliite pogodnosti, uz neizbeno posredovanje neke tree banke (u kojoj poinioci dela imaju otvoren raun). Citizen banka ne postoji, a bankovni raun preko kojeg se navodne transakcije obavljaju (a koji se nalazi u nekoj treoj banci) odmah po izvrenoj prevari poinioci prazne i gase. 203 Najpoznatija prevara ove vrste je izrada prezentacija velikih firmi koje se bave proizvodnjom korisnikih programa (npr. Microsoft). Prevara se najee izvodi tako to se dolaskom korisnika raunara na odgovarajuu Internet prezentaciju u njegov raunar ubacuje odreeni program koji ne detektuju konvencionalni programi zatite, a koji se manifestuje u izbacivanju reklamnih poruka ili slinih postupaka koji optereuju kako raunar, tako i njegovog korisnika. Naravno, ubrzo na e-mail korisnika dolazi spasonosna poruka od Microsoft-a da se download-om novog korisnikog programa efikasno eliminiu sve takve maliciozne tvorevine na raunaru. Korisnik odlazi na preporuenu Internet prezentaciju, koja neobino podsea na originalnu, kupuje preporueni korisniki program i prevara je izvrena. Slanjem ogromne koliine ovakvih poruka na prethodno zaraene raunare, prevaranti mogu u roku od samo nekoliko dana zaraditi ogromne koliine novca. Tada lana Internet prezentacija nestaje, a kupljeni programi koji navodno reavaju korisnike raunara nevolje koju su im sami autori tih programa nametnuli, u zavisnosti od malicioznosti poinioca ovog dela, stanje ine jo gorim, ili ga vraaju u prvobitni izgled. Za prevarante kojima je ovakav vid obmane suvie komplikovan, postoje i znatno laki naini npr. postavljanjem originalne prezentacije nekog popularnog fudbalskog kluba i on-line prodajom sezonskih karata po znatno nioj ceni od uobiajene, takoe se mogu zaraditi znatne sume novca u roku od nekoliko dana.

139

Ostala krivina dela koja se mogu izvriti korienjem raunara ili raunarskih mrea uglavnom se svode na nekoliko potpuno razliitih grupa delovanja: Povreda prava na zatitu privatnih podataka o linosti: Nije nepoznato da se provajderi internet i drugih usluga mogu protivpravno sluiti informacijama kao to su e-mail adresa, podaci o sajtovima koje poseujete i sl. Ovi podaci se prodaju ili ustupaju razliitim kompanijama, koje ih koriste da bi na potansku ili e-mail adresu korisnika raunara slali reklamni materijal, ili za formiranje profila linosti koji znatno pomae pristupu u sluaju razliitih prevara. Kada osoba sakuplja podatke do kojih moe doi preko raunarskih mrea da bi stupila u bilo kakav (pismeni, usmeni, direktni) kontakt sa drugom osobom, moe se govoriti o tzv. cyber-uznemiravanju. Prikupljanje podataka koji su oznaeni kao tajni: Moderna pijunaa se obavlja gotovo iskljuivo savremenim tehnologijama. Sateliti koji prate kretanje i lociranje odreenih ljudi ili objekata, baze podataka u koje se moe neautorizovano ui, to su glavna oruja savremenih pijuna, koji na ovaj nain dolaze kako do vojnih i dravnih tajni, tako i do vanih industrijskih podataka i patenata. Prodaja nelegalnih supstanci i drugih predmeta preko raunarskih mrea: O ovim delima je ve bilo rei kod Internet prevara; ono to ih od njih razlikuje jeste da se u ovom sluaju kupoprodaja zaista odvija, ali je njen predmet neka supstanca ili druga stvar koja se ne moe nai u pravnom prometu, ili se moe nai samo uz posebnu dozvolu drave (koja naravno u ovom sluaju ne postoji). Lekovi, eksploziv, planovi i udbenici za pravljenje hemijskih otrova, ali i kradena umetnika dela, automobili, druge dragocenosti sve to moe biti predmet jednog ovakvog nelegalnog posla. U veini sluajeva je notorna injenica da je supstanca ili predmet koji je predmet kupoprodaje ilegalan ili ukraden, ali postoje i sluajevi kada kupac to ne moe znati tada je ovakva prodaja blia opisanom delu prevare.

5.3 PROCESUIRANJE DELA VTK I ELEKTRONSKI DOKAZI

5.3.1 PROCESNE ODREDNICE SADRANE U KONVENCIJI O VISOKOTEHNOLOKOM KRIMINALU SAVETA EVROPE
Kada je re o meunarodnim standardima procesuiranja dela VTK, osnovne smernice sadri Konvencija o visokotehnolokom kriminalu Saveta Evrope, o kojoj je ve bilo rei u tekstu o delima VTK. Osim materijalnopravnih, Konvencija sadri i vane procesnopravne odredbe, 140

koje se bave procesnim ovlaenjima dravnih organa prilikom istraivanja krivinih dela vezanih za nove tehnologije. Procesnom pravu posveen je drugi deo drugog poglavlja Konvencije. Kroz tekst se uvode neki klasini instrumenti istraivanja krivinih dela u novoj, virtuelnoj sredini, u skladu sa specifinostima koje su karakteristine za elektronski prostor i elektronske dokaze. Ova pravila su od znaaja ne samo za odreivanje normativnog okvira za prikupljanje elektronskih dokaza i njihovo potonje korienje na sudu (ili pred drugim nadlenim organima) ve i za uspostavljanje granice izmeu odbrane prava na privatnost korisnika interneta i legitimnog prava (i dunosti) drava da te iste korisnike zatite u elektronskom okruenju. Prema Konvenciji204, nadleni dravni organi imaju ovlaenja da pregledaju i zaplene svaki raunar ili nosa podataka na kome se nalaze, ili sumnjaju da se mogu nalaziti inkriminiui materijali, kao i da od provajdera elektronskih komunikacija prikupljaju podatke koji se odnose pre svega na upotrebu Interneta i kreditnih kartica, preko kojih se moe doi do podataka o potencijalnom poiniocu krivinog dela visokotehnolokog kriminala.205 Jedna od verovatno najdalekosenijih odredbi tie se tzv. presretanja podataka, odnosno vrste prislukivanja elektronskih komunikacija (lan 21. Konvencije). Do ove mere e doi onda kada je za dokazivanje o postojanju krivinog dela potrebno imati dokaze sakupljene u realnom vremenu, odnosno u trenutku kada se komunikacija vri.206 Ova oblast intervencije dravnih organa je i najosetljivija, jer se praktino povreuje pravo na privatnost i pravo na prepisku, a sama Konvencija ne sadri odgovarajua ogranienja i garantije da takva prava nee biti zloupotrebljena (osim generalnog ogranienja da se pri izvrenju svih mera moraju potovati meunarodni standardi ljudskih prava postignuti kroz pomenute meunarodne dokumente). lan 21, koji regulie presretanje podataka, navodi da e se ova mera preduzeti za ozbiljna dela, ali se iz same Konvencije ne moe uvideti na koja se dela tano mislilo, i koje bi karakteristike mogle neko delo odrediti kao ozbiljno. Ovako formulisan, lan 21. zapravo ostavlja dravamapotpisnicama da same odrede kada e se primenjivati ovakve mere. Kada se posmatraju istrage koje mogu dovesti do jednog ili vie izvrilaca krivinih dela, kao to su dela organizovanog kriminala, terorizam, zlostavljanje dece, ovakva procedura je opravdana i jedina mogua.
204

Tekst o procesnim radnjama i meunarodnoj saradnji preuzet iz: Reljanovi Mario, Konvencija o visokotehnolokom kriminalu Saveta Evrope sa Dodatnim protokolom, u: Lidija Komlen nIkoli et alia, Suzbijanje dela visokotehnolokog kriminala, Beograd, 2009, str. 42-53. 205 lanovi 19. i 20. Konvencije. 206 Nasuprot tome je mera zaplene postojeih dokaza koji su ranije snimljeni na raunaru ili drugom medijumu za uvanje i prenos podataka, koju Konvencija takoe predvia.

141

Problem je to Konvencija ne poseduje mehanizme zatite, kako se ona ne bi sprovodila za elektronske komunikacije preko raunara i raunarskih mrea osoba koje nisu poinioci, niti su pod istragom za vrenje dela visokotehnolokog kriminala, ve se mogu nai na udaru vlasti jedne zemlje iz sasvim drugih pobuda, koje veoma esto nisu ni pravno utemeljene. Ipak, ne treba previe kritikovati ovo reenje, obzirom da se radi o meunarodnom instrumentu, koji treba da zaivi kroz legislativu i praksu svake pojedinane zemlje.207 Ova odredba, kao i sve ostale odredbe Konvencije koje se tiu procesnog prava, iskljuivo su usmerene na prikupljanje podataka (u smislu dokaza) u krivinim istragama ili krivinom postupku. Konvencija ne predvie automatsko prikupljanje i snimanje podataka od strane provajdera, koje bi oni mogli po potrebi ustupiti policiji ili drugim nadlenim organima, ve samo ciljano sakupljanje nakon to dobiju nalog za tako neto od organa koji sprovodi istrani ili krivini postupak. lan 22. Konvencije bavi se nadlenou drave-potpisnice kada doe do injenja nekog od krivinih dela iz Konvencije. Drava e imati nadlenost za procesuiranje ukoliko je krivino delo poinjeno na njenoj terotoriji, na brodu ili avionu koji nosi njenu zastavu, kao i ako je krivino delo poinio dravljanin te drave, pod uslovom da je ono u drugoj dravi koja poznaje istu takvu inkriminaciju, ili van dravnih teritorija (npr. na slobodnom moru). Moe se rei da kombinacija teritorijalno-personalne jurisdikcije nije najsrenije reenje, iako je re o klasinom instrumentu kada je re o meunarodnim ugovorima. Ipak, visokotehnoloki kriminal izmie klasinim obrascima krivinih dela, pa i krivine nadlenosti, tako da ovakva formulacija ostavlja niz otvorenih pitanja, o emu e vie rei biti kasnije. Situaciju dalje komplikuje stav 2. istog lana, koji omoguava dravama da ne primenjuju pravila o nadlenosti u odreenim sluajevima ili pod odreenim okolnostima. Kao da su i tvorci Konvencije bili svesni slabanog dometa ovog reenja, stavovi 3. i 4. pokuavaju da stvari postave na malo vrim osnovama ako drava ne izvri ekstradiciju svog dravljanina, mora mu suditi za poinjena dela na teritoriji druge dravepotpisnice; takoe, odredbe o nadlenosti drave sadrane u Konvenciji nee derogirati odredbe domaeg prava, prema kojem drava moe i na neki drugi nain uspostaviti svoju krivinu nadlenost. Trei deo Konvencije se bavi meunarodnom saradnjom drava na suzbijanju visokotehnolokog kriminala, i to pre svega na nain koji bi trebao da prevazie praktine
207

to se u komentaru ovog reenja izriito i navodi. Convention on Cybercrime Explanatory Report, loc.cit, str. 44.

142

prepreke pri sprovoenju nacionalnog zakonodavstva za krivina dela koja po pravilu prelaze dravne granice, a esto i podrazumevaju uee pojedinaca iz nekoliko zemalja irom sveta.208 Glavne odredbe ovog dela posveene su saradnji drava na organizovanoj ili spontanoj razmeni podataka koji se tiu eventualnog izvrenja nekog od krivinih dela vezanih za upotrebu elektronskih komunikacija, kao i mogunosti ekstradicije poinilaca takvih dela iz jedne dravepotpisnice u drugu. Svaka drava-potpisnica mora poveriti odreenom telu posao saradnje sa drugim dravama u oblasti visokotehnolokog kriminala, a u sluaju hitnosti, saradnja moe biti uspostavljena i direktno izmeu pravosudnih organa dve drave, kao i preko Interpola i drugih relevantnih kanala saradnje, dakle bez dugih procedura koje bi ile preko centralnih vlasti drava a koje su predviene kao pravilo pri saradnji u ovoj oblasti. Prema lanu 31. Konvencije, svaka drava-potpisnica moe traiti od druge da sprovede odreene istrane radnje na svojoj teritoriji, ako je to neophodno za vrenje istrage u vezi sa nekim od dela predvienih Konvencijom. Ukupno gledano, Konvencija predvia razliite vidove saradnje drava, prilagoene tehnologiji vrenja istraga i procesuiranja ove vrste krivinih dela. Takoe, dravama je ostavljeno dosta prostora da u praksi, ili dodatnim bilateralnim sporazumima, dalje preciziraju one vrste saradnje za koje imaju poseban interes. Kada je o ekstradiciji re, treba posvetiti panju izuzecima kada drava nee biti u obavezi da izrui neko lice. To je pre svega sluaj kada je u pitanju nedostatak dvostruke inkriminacije, ali Konvencija predvia i dopunski uslov delo mora biti oznaeno kao ozbiljno u samom zakonu, odnosno za njegovo izvrenje mora biti zapreena minimalna kazna od jedne godine zatvora, ako drugaije predvieno nekim drugim meunarodnim ugovorom izmeu drava u pitanju koji se moe primeniti na datu situaciju. Takoe, izmeu drava koje nemaju meusobne bilateralne ili multilateralne ugovore o ekstradiciji, Konvencija e sluiti kao osnov za ekstradiciju.

5.3.2 ELEKTRONSKI DOKAZI209

Elektronski dokazi poeli su da se pojavljuju u sudskim i drugim postupcima uporedo sa poveanjem znaaja elektronskih tehnologija, naroito raunara, u svakodnevnoj komunikaciji i poslovanju, kao i sa naglim razvoj visokotehnolokog kriminala. Npr. donoenjem Zakona o
208 209

lanovi 23-35. Konvencije. Videti: Prlja Dragan, Reljanovi Mario, Pravna informatika, op.cit, str. 65-70.

143

elektronskom potpisu210 u Srbiji je otvorena mogunost da se komunikacija vri putem tzv. elektronskog dokumenta, koji se definie kao dokument u elektronskom obliku koji se koristi u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, kao i u upravnom, sudskom i drugom postupku pred dravnim organom. Obzirom da ovakvi dokumenti imaju snagu javne isprave, logino je oekivati da e se pojavljivati u veoj meri u razliitim postupcima pred dravnim organima. I vie od toga, Zakonom o elektronskoj trgovini211 stvorene su pretpostavke pruanja usluga zakljuenjem ugovora u elektronskoj formi. Danas gotovo sva nacionalna zakonodavstva poznaju pojam elektronskog ili digitalnog dokaza, i imaju odreena pravila koja reguliu naine na koje se elektronski podaci, odnosno dokumenti, mogu upotrebiti kao dokazna sredstva. Zakonom o elektronskom dokumentu212, elektronski dokument se definie kao skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafikih, zvunih i video zapisa sadranih u podnesku, pismenu, reenju, ispravi ili bilo kom drugom aktu koji saine pravna i fizika lica ili organi vlasti radi korienja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima vlasti, ako je elektronski izraen, digitalizovan, poslat, primljen, sauvan ili arhiviran na elektronskom, magnetnom, optikom ili drugom mediju. lanom 4. istog Zakona propisano je da se elektronskom dokumentu ne moe se osporiti punovanost ili dokazna snaga samo zato to je u elektronskom obliku. Zakonik o krivinom postupku takoe predvia mogunost prikupljanja elektronskih dokaza213. I domaa i strana doktrina je zauzela stav prema kojem elektronski dokazi imaju snagu jednaku bilo kojoj drugoj vrsti dokaznih sredstava.214

210 211

Slubeni glasnik RS, 135/2004. Slubeni glasnik RS, 41/09. 212 Slubeni glasnik RS, 51/09. 213 lan 22. ZKP. 214 Videti npr. Banovi Boidar, Elektronski dokazi, Revija za kriminologiju i krivino pravo, br. 3/2006, str. 223231. Prlja i Savovi navode i niz stranih autora koji imaju isti stav povodom prihvatljivosti elektronskih dokaza na sudu: Rice Paul R, Electronic Evidence: Law and Practice, ABA Section of Litigation 2005; Siemer Deanne C, Rothschild Frank D., Bocchino Anthony J., and BeskindDonald H., Effective Use of Courtroom Technology: A Lawyers Guide to Pretrial and Trial (2002); Developments in the Law: Electronic Discovery, 38 Loyola L.A. L. Rev. 1745 (2005); Anderson, G. Ross Jr., Computer Animation: Admissibility and Uses, South Carolina Trial Lawyer Bulletin 9 (Fall 1995); J. Shane Givens, Comment, The Admissibility of Electronic Evidence at Trial: Courtroom Admissibility Standards, 34 Cumb. L. Rev. 95 (2003-2004); Andrew M Grossman, No, Dont IM Me Instant Messaging, Authentication, and the Best Evidence Rule, 13 Geo. Mason L. Rev. 1309 (2006); Gregory P. Joseph, A Simplified Approach to Computer-Generated Evidence and Animations, 156 F.R.D. 327, 335-37 (1994); Listrom Linda L, Harlan Eric R, Ferguson Elizabeth H, Redis Robert M., The Next Frontier: Admissibility of Electronic Evidence, ABA, Summer 2007.. Navedeno prema: Prlja Dragan,.Savovi Miodrag, E-mail kao dokazno sredstvo u uporednom pravu, Strani pravni ivot 2/2009, str. 82.

144

Elektronski dokaz je svaki elektronski zapis koji je nastao na raunaru ili slinom ureaju, od strane oveka ili je automatski generisan, a koji moe sluiti u dokaznom postupku pred sudom ili drugim dravnim organima. Krae reeno, to je informacija koja ima dokaznu snagu a koja je pohranjena ili preneta u elektronskoj formi.215 Ovako iroko odreen pojam elektronskog dokaza je logina posledica njihove mogue raznovrsnosti, ali u svakom sluaju ne utie na ukupnu percepciju istih, kao ni na njihovo razlikovanje od nekih drugih vrsta dokaza. Elektronski dokazi su specifini po tome to sudu ili drugom organu pred kojim se vodi postupak, mogu biti predstavljeni i u ne-elektronskoj formi. Npr, e-mail komunikacija se moe predstaviti u originalnoj formi, putem raunara ili nosaa/itaa elektronskih podataka, ali se takoe moe izvesti i u papirnoj formi odtampana elektronska pota. Elektronski dokazi su prihvaeni od srpskih sudova ravnopravno sa ostalim vrstama dokaza
216

, i nema nikakve zakonske ili praktine prepreke da u svim postupcima pred dravnim

organima oni zauzmu istu poziciju. Cilj sakupljanja dokaza u sudskom ili drugom postupku jeste pravino odluivanje o predmetu postupka, odnosno utvrivanje svih injenica i okolnosti koje mogu biti od uticaja na reavanje konkretne stvari217. Elektronski dokazi se u tom smislu ne razlikuju prema svojoj svrsi, pa samim tim ni prema nainu izvoenja i upotrebe u razliitim postupcima. Pravila koja vae za ostale, obine dokaze, primenjivae se shodno i na elektronske dokaze. Elektronski dokazi se ipak razlikuju od klasinih dokaznih sredstava po nekoliko karakteristika koje su posledica njihove prirode. Najpre, oni nastaju u prostoru elektronskih komunikacija i elektronskih podataka: svaki elektronski podatak je niz jedinica i nula, koje kreiraju smislene podatke koje korisnik koristi; potom, ovaj prostor nije precizno definisan, niti teorijski ni u praksi moe se lako dogoditi da pojedini dokazi budu tako dobro skriveni da se ni pored najboljih alata i znanja ne mogu otkriti; delo VTK dakle realno moe proi nekanjeno, ali ak i neopaeno rtva ili rtve nekog dela visokotehnolokog kriminala uopte ne moraju biti svesne da se to delo dogodilo.

215

Scientific Working Group on Digital Evidence (SWGDE),Digital Evidence: Standards and Principles,Forensic Science Communications, Vol. 2, 2/2000, str. 1. 216 Videti npr. sluajeve K 1930/05 pred Okrunim sudom u Beogradu i K 1782/07 pred Drugim optinskim sudom u Beogradu. 217 Prlja Dragan, Savovi Miodrag,E-mail kao dokazno sredstvo u uporednom pravu, Strani pravni ivot 2/2009, str. 71.

145

Zbog toga se elektronski podaci po pravilu prikupljaju od strane specijalizovanih organa ili jedinica policije, koje poseduju posebne softverske i hardverske alate za njihovo pretraivanje i prikupljanje. Prilikom izvoenja ovih istranih radnji, mogue je primeniti jednu od dve raspoloive tehnike: kopiranje ili kloniranje elektronskih podataka. Kopiranje podataka predstavlja repliciranje nekog elektronskog fajla sa jednog raunara na drugi, odnosno sa jednog nosaa podataka na drugi. Kopiranje podataka je operacija sa kojom se svaki korisnik raunara svakodnevno susree, kroz uobiajene copy&paste komande. Kopiranje podataka ne mora uvek da bude garantija da je njihova pretraga sprovedena detaljno i kvalitetno, odnosno da su svi elektronski fajlovi prebaeni na pravilan nain; jo manje moe biti garantija da nee doi do korupcije dokaza, odnosno njihove izmene prilikom kopiranja. Ovo se pre svega odnosi na tehnike izmene sadraja samog dokumenta, koji nakon toga moe postati na neki nain drugaiji, odnosno razliit od originala, a u mnogim sluajevima i potpuno neupotrebljiv. Ovo se pre svega deava zato to osim elektronskih fajlova koje vidimo, postoje i nevidljivi fajlovi. Oni mogu uticati na pokretanje, odnosno nepokretanje ili potpuni gubitak sadrine nekog kopiranog fajla. Npr. ukoliko postoji programski fajl .exe ekstenzije na raunaru koji se pregleda, on se ne mora nuno pokrenuti nakon kopiranja na drugi raunar, jer su na izvornom raunaru ostali drugi fajlovi koji su imali svrhu da pomognu pravilno pokretanje glavnog fajla. Ovi drugi, pomoni podaci, mogu biti smeteni u fajlovima operativnog sistema raunara, mogu biti nevidljivi po svojoj prirodi, ili jo ee, namerno sakriveni od strane autora, odnosno korisnika programa. Takoe, svaka aplikacija koja je napravljena kao baza podataka ima korisniki interfejs koji je vidljiv, dok se sve informacije povlae iz fajlova koji mogu biti smeteni u bilo kom delu memorije raunara ili drugog ureaja. Mehanikim kopiranjem bi se u ovom sluaju prebacila samo ljutura, dok bi korisni (sutinski) podaci ostali samo na izvornom raunaru, ili drugom nosau elektronskih podataka. Iz ovih razloga se pribegava kloniranju podataka, koje je znatno delikatnije i zahtevnije, kako tehniki tako i vremenski. Kloniranju podataka mogu pristupiti samo specijalno obuena lica koja poseduju posebne alate za njegovo izvoenje. Klonirati neki sadraj znai napraviti njegovu potpunu repliku, zajedno sa svim elementima koji se pri kopiranju ne bi videli, odnosno ne bi preneli na kopiju. Njime se dakle postie potpuna istovetnost originala i klona. Tokom vremena, a naroito u poslednjoj deceniji, razvila se dobra praksa prikupljanja elektronskih podataka, na osnovu uporednih iskustava i iskustvu specijalizovanih pravosudnih i 146

policijskih organa Srbije koji se bave procesuiranjem i suzbijanjem visokotehnolokog kriminala. Da bi se razumeo ceo proces prikupljanja elektronskih informacija i stvaranja elektronskih dokaza, on se mora ralaniti na pojedine faze. Da li e u konkretnom sluaju zaista doi do svih navedenih aktivnosti, zavisi od prirode dokaza za kojima se traga, njihovog obima, kao i okolnosti koje su specifine za taj sluaj. Celokupan proces se dakle moe podeliti na sledee faze: 1) priprema istranog postupka u delu prikupljanja elektronskih podataka; 2) pristupanje raunaru ili drugom ureaju u toku istranog postupka; 3) kopiranje odreenih elektronskih podataka i/ili privremeno oduzimanje raunara ili drugog ureaja; 4) kopiranje ili kloniranje (ukoliko nije izvreno u prethodnoj fazi) elektronskih podataka sa privremeno oduzetog raunara ili drugog ureaja; 5) analiza prikupljenih elektronskih podataka; 6) zahtevi za dostavljanje sekundarnih elektronskih podataka i njihova analiza; 7) oformljavanje elektronskih dokaza na osnovu prikupljenih elektronskih podataka; 8) izlaganje elektronskih dokaza u postupku i/ili vetaenje. Priprema istranog postupka svodi se na analizu dostupnih podataka o predmetu, odnosno predmetima koji su kao potencijalni dokazi cilj vrenja istranih radnji. Pretpostavka je da istrani organ ne moe unapred znati na koje e se raunare i ostale ureaje naii prilikom sprovoenja istranih ovlaenja; meutim, mora se unapred napraviti okvirni plan na osnovu okolnosti sluaja koja bi dokumenta, komunikacija i sl. elektronski podaci mogli biti od znaaja za sam postupak. Pre pristupanja prikupljanju podataka i njihovoj analizi, trebalo bi identifikovati raunare i druge ureaje koji se mogu okarakterisati kao relevantni za pretraivanje elektronskih podataka. Ovo je sasvim logian sled dogaaja; pri tome, istrani organ ne mora nuno biti ogranien planom koji je prethodno napravio, ve ga modifikuje na licu mesta na osnovu novih saznanja do kojih eventualno moe doi. Potom se donosi odluka da li e se pristupiti zapleni raunara i drugih ureaja. Kada se tano zna koji se podaci trae i kada je evidentno da se oni mogu kopirati i kao takvi koristiti u daljem postupku, pristupie se njihovom kopiranju a raunari ili drugi ureaji e se oduzeti samo ukoliko bi dalje zadravanje takvih elektronskih podataka za stranku znailo mogunost produavanja protivpravnog delovanja. Odluka da li e pristupiti zapleni ili ne je dakle usko povezana sa odlukom da li e se pristupiti kopiranju ili kloniranju. Bez obzira da li je u pitanju kopiranje ili kloniranje, prilikom rada na raunaru ili drugom ureaju mora se postupati sa krajnjim oprezom. Ukoliko se donese odluka da se podaci kloniraju, 147

to bi trebalo uraditi nakon to se raunar ili drugi ureaj privremeno oduzme; pretraivanje podataka na mestu uviaja nije preporuljivo trebalo bi proceniti koji raunari i drugi ureaji mogu biti privremeno oduzeti i potom pretraeni u forenzikoj laboratoriji; najbolje reenje jeste da se svaki ureaj na licu mesta blokira posebnim alatima. Razlozi za ovakav stepen opreza lee u injenici da se lice iji se podaci pregledaju moe odluiti da na neki od prethodno pripremljenih ili ad hoc smiljenih naina, neke od elektronskih podataka uniti. Ovo se moe izvriti na jako veliki broj naina, napomenuemo samo neke od najeih: prilikom ukljuivanja raunara u struju, ili njegovog prikljuenja na mreu, aktivira se softver za brisanje podataka; prilikom gaenja raunara, pokree se softver za brisanje podataka (otuda bi se raunar ili drugi ureaj morao gasiti direktnim izvlaenjem strujnog kabla, uz prethodnu proveru da li postoji neki pomoni izvor napajanja)218; prilikom unosa odgovarajue lozinke (ifre) da bi se otvorio zatieni fajl, aktivira se njegovo unitenje; unitenje podataka se vri preko Interneta, lokalne ili druge mree na koju je raunar povezan, dok rukovalac raunarom toga ne mora ni biti svestan. Svaki od navedenih, kao i neki drugi naini unitenja elektronskih podataka, mogu se dogoditi i aktiviranjem softvera za unitenje nakon odreenog vremena; na taj nain se moe dogoditi da sadraj podataka na raunaru ili drugom ureaju ne bude isti na mestu uviaja i na mestu njihovog kloniranja, pretraivanja ili analiziranja, ukoliko je dolo do privremenog oduzimanja stvari ovaj problem se reava tzv. blokatorima, posebnim alatima IT forenzike. Pretraivanje i analiza prikupljenih elektronskih podataka su aktivnosti koje su direktno povezane sa izborom naina sprovoenja postupka prikupljanja elektronskih podataka. Ukoliko se prikupljanje podataka vri na mestu uviaja, na istom mestu e se izvriti i njihovo pretraivanje i analiza. Ovo se dogaa samo kada se ciljano traga samo za specifinim podacima. Ako to nije sluaj i pretraivanje se vri na kopiji/klonu u IT laboratoriji sa ciljem da se ispitaju svi sumnjivi podaci, lica koja vre pretragu imaju znatno obimniji posao ali i vie vremena i olakavajuu okolnost da rade na podacima koji predstavljaju repliku originala. Analiza nekog podatka se svodi na iznalaenje odgovora na sledea pitanja: da li je podatak od znaaja za postupak; da li je u pitanju privatni podatak, tajni podatak ili drugi podatak za iju analizu i upotrebu postoje zakonska ogranienja; da li je potrebno pronai i sekundarne podatke kako bi se

218

Videti npr. detaljnije uputstvo za pripadnike policije: Criminal Enforcement Command, Computer Crimes Unit, Maryland State Police, Internet adresa: http://ccu.mdsp.org/home.htm, 01.08.2010.

148

elektronski podatak oformio kao elektronski dokaz219, kao i gde se oni nalaze; koja metoda oformljenja i izlaganja budueg elektronskog dokaza u kasnijem postupku najvie odgovara prirodi elektronskog podatka u pitanju. Za razliku od obinih dokaza, elektronski dokazi prolaze dvostruku proveru u postupku jedna je provera njihove oformljenosti, a druga je ocena njihove dokazne snage. Oformiti elektronski dokaz od postojeih elektronskih podataka znai povezati sve injenice koje se tiu nastanka elektronskih podataka, njihove validnosti i povezanosti (relevantnosti) za konkretan sluaj. Elektronski dokaz se npr. moe oformiti tako to e se uz sadrinu mejla elektronske komunikacije pridodati i svi sekundarni dokazi (uz potvrdu njihove autentinosti) koji potvruju kome mejl nalog pripada i nedvosmisleno dokazuju da je mejl poslat sa odgovarajueg raunara i odreeno vreme. Dalje, uz ove injenice moraju se pridodati i zapisnici i potvrde da je raunar u pitanju privremeno oduzet, kloniran, da je izvrena forenzika analiza kloniranih podataka i da je potvreno da je to raunar koji je nosio istu IP adresu sa koje je mejl poslat u vreme kada je poslat. Na taj nain je oformljen elektronski dokaz koji povezuje tri take raunar sadrinu komunikacije tehnike detalje komunikacije i na taj nain opredeljuje osobu koja je komunikaciju izvrila. U zavisnosti od okolnosti, oformljavanje elektronskih dokaza moe biti i znatno jednostavnije. Konani cilj cele operacije sakupljanja i analize elektronskih podataka i stvaranja elektronskih dokaza, jeste njihovo prezentovanje u dokaznom postupku. Ono se moe ostvariti na vie naina, ali je osnovna razlika u tome da li se vri njihovo vetaenje ili samo ocena na osnovu pregleda istih, kao i da li su oni pogodni da se prezentuju u papirnoj formi (odtampani) ili u originalnoj elektronskoj formi na raunaru ili drugom ureaju.

219

Sekundarni elektronski podaci su zapravo elektronski podaci nastali kao proizvod obavljene elektronske komunikacije: to su IP adrese, vremena obavljanja Internet komunikacija, lokacija raunara sa kojeg je komunikacija obavljena, itd. Neki od njih se mogu nalaziti na samom raunaru; neki e biti dostupni kod provajdera odgovarajue usluge; velika je verovatnoa da se neki mogu nalaziti i u inostranstvu. Oni su potrebni kako bi se kompletirala slika koju potencijalno prua neki elektronski podatak. Npr, elektronska pota koja je poslata sa neke opte mejl adrese, sainjene tako da se ne moe vezati za odreenu osobu ili preduzee, moe posluiti kao elektronski dokaz samo ukoliko se preko drugih podataka povee sa strankom ili odgovarajuom osobom; u naem primeru, ako je komunikacija bila sa adrese ime.prezime@1234.com, a pod pretpostavkom da je sadrina tog mejla naena na nosau elektronskih informacijama koji moe ali ne mora pripadati direktoru preduzea, pomou sekundarnih podataka moe se npr. dokazati da IP adresa poiljaoca, vreme i fizika lokacija raunara sa kojeg je mejl poslat zaista pripada tom direktoru. Ponekad se ovakva vrsta dokaza ne mora traiti od samog provajdera, ve se moe nai i kod administratora lokalne mree u preduzeu.

149

6. ZAKLJUAK
Stvaranje nove digitalne zajednice neprekidnim poveavanjem brojem korisnika interenta neumitno je uslovilo enermni rast digitalnih informacija u svim oblicima. Ova pojava uzdrmala je tradicionalne koncepte u gotovo svim oblastima ivota i rada i nametnula je potrebu traenja novih reenja. Neke od tih oblasti svakako su i oblasti intelektualne svojine, autorskih prava, zatite podataka i privatnosti, elektronskog poslovanja i visokotehnolokog kriminala. Neograniena dostupnost knjievnih dela, naunih radova, muzikih radova, video radova, i drugih autorskih dela u digitalnom obliku uzdrmala je iz temelja tradicionalni koncept autorskih prava. Potreba zatite autorskih prava i elja izdavaa da to efikasnije zatite digitalna autorska dela u potpunosti je u suprotnosti sa eljom velikog broj lanova digitalne zajednice da slobodno razmenjuju znanje i kreativne resurse koji ine opte kulturno i intelektualno naslea oveanstva. Niz pokuaja traenja pravog reenja ponudio je kao jedno od moguih reenja stvaranje licenci otvorenog sadraja koje nude autorima mogunost odluivanja u kojoj meri e svoja dela uiniti dostupnim ostatku digitalne zajednice. Na ovaj nain ogromna riznica znanja dostpunog u digitalnom obliku postaje i dalje svakoga dana sve vea, ali su jasno povuene granice u koju se svrhu odreeno autorsko delo moe koristiti, a u koju ne. Ovako se otklanjaju dileme oko pravnih posledica koje mogu nastupiti korienjem nekog autorskog dela. Najbolji primer ove vrste licenci su "Licence kreativne zajednice" koje danas prihvata ogroman broj autora i institucija u najveem broju zemalja sveta. Ove licence su pravi primer dobrih reenja u oblasti ostvarivanja sloboda i prava u digitalnoj zajednici. Digitalna zajednica danas je zajednica kreativnih ljudi, zajednica stvaralaca jednog jedinstvenog resursa ljudskog znanja. Ovaj jedinstveni resurs svakoga dana je sve bogatiji i dostupan je svima pod jednakim uslovima kao mona osnova za dalju kreativnost i stvaralatvo. U sajber prosturu danas se nalazi ogromna koliina podataka o graanima koje stvaraju sami graani, razne dravne i nedravne institucije. Raspolaganje tim podacima, odnosno njihova svakodnevna zloupotreba mora biti predmet pravnog regulisanja. Izuavanje zatite podataka na internetu moe obuhvatiti i zakonska reenja koja se tiu postojanja odreenih organa koja se staraju o primeni propisa o zatiti podataka. Podaci o kojima je ovde re mogu biti kako podaci o 150

linosti, tako i podaci koji se odnose na funkcionisanje pravnih lica ili dravnih organa i institucija, a zatita podrazumeva dvostruku aktivnost: sa jedne strane, ne smeju se uiniti javnim podaci koji nisu kao takvi odreeni propisima; sa druge strane, to je problem obezbeivanja integriteta raunara i raunarskih sistema u kojima se nalaze podaci koji su postavljeni na internet u nekom restriktivnom obliku (za strogo odreeni broj korisnika koji imaju interes da u njih imaju uvid i sa njima dalje raspolau). Pored regulisanjem zatite privatnosti i podataka neophodno je posebnu panju dati podruju bezbednosti raunarskih sistema i raunarskih mrea, odnosno bezbednosti svih korisnika raunara koji pristupaju sajber prostoru. Danas se moderno poslovanje i ne moe zamisliti bez poslovanja u sajber prostoru. Najvei rast upravo belei broj elektronskih transakcija u sajber prostoru, a granica poslovanja se proiruju na robe i usluge koje do pojave ovog tip poslovanja nisu ni postojale. Ekspanzija elektronskog poslovanja otvorila je niz novih pitanja koja je trebalo pravno regulisati. Sklapanje elektronskih ugovora zahtevalo je precizno definisanje utvrivanja verodostojnosti elektronskih poruka i autentinosti elektronskih komunikacija, a takoe je zahtevalo i definisanje procesnih pravila pri sklapanju elektronskih ugovora. Mnogobrojne zloupotrebe elektronskih podataka, lano predstavljanje na internetu, elektronske prevare, elektronske sabotae, unoenje virusa u raunarske sisteme,neovlaeno menjanje elektronskih podataka, linkovanje bez predhodne dozvole, i mnoge druge nedozvoljene radnje prilikom elektronske trgovine zahtevale su da bude pravno regulisane. Neisporuivanje naruenih dobara preko mree, nedovoljan kvalitet isporuene robe, i mnogi drugi naini nanoenja tete potroaima pri elektronskom poslovanju zahtevali su da pravne norme na najbolji mogui nain zatite sve vei broj potroaa koji robe nabavljaju putem virtuelnih prodavnica, a plaanja vre elektronskim putem. Posebno znaajna pitanja su zatite patenata, poslovnih tajni, pitanja plaanja poreza i pitanja nadlenosti prilikom voenja sporova, a naravno i ona su pravno regulisana u okviru nacionalnih zakonodavstava, kao i na meunarodnom nivou. Stotine milona ljudi koji svakodnevno koriste sajber prostor za poslovnu ili linu upotrebu esto nemaju dovoljno panje, vremena ili volje da se valjano zatite i upoznaju sa moguim neprilikama koje ih mogu zadesiti ako lakoverno ili nedovoljno ozbiljno ulaze u razliite vrste transakcija ili komunikacija. injenica je da se mnoga klasina krivina dela mogu poiniti na internetu, kao i da se pribavljanjem informacija o korisnicima moe pripremiti ili omoguiti izvrenje gotovo svih krivinih dela protiv ivota i fizikog integriteta, imovine, autorskih prava, 151

kao i mnoga druga. Pored njih, postoje i krivina dela iji su pojava i razvoj vezani iskljuivo za razvoj elektronskih komunikacija i interneta. Re je o irokoj paleti ponaanja koja mogu biti i bezazlena, ali mogu voditi i najteim krivinim delima. Sva ova nedozvoljen ponaanja obuhvaena su definisanjem novih krivinih dela koja prati niz procesnih i forenzikih specifinosti. nacionalna zakonodavstva su morala da budu inovirana kako bi se nove situacije pravno regulisale. Naravno do sada postignuti nivo pravne regulative krivinih dela visokotehnolokog kriminala sigurno nije konaan, ve nas u narednom periodu oekuju dalja prilagoavanja u skladu sa razvojem situacije u sajber prostoru. Sve reeno u ovoj knjizi svakako moe da predstavlja doprinos istraivanju pravnih problema u okviru sajber prostora, a trebalo bi svakako i da predstavlja podsticaj novim istraivanjima u ovoj oblasti.

152

7. LITERATURA
Aplin Tanya, Copyright Law in the Digital Society: The Chalenges of Multimedia, 2005. Bainbridge David, Introduction to Computer Law, Longman, 2000. Banovi Boidar, Elektronski dokazi, Revija za kriminologiju i krivino pravo, br. 3/2006. Bjeli Predrag, Elektronsko trgovanje elektronsko poslovanje u meunarodnoj trgovini, Beograd, Institut za meunarodnu trgovinu i privredu, 2000. ok Vida, Lili Stevan, Vranjanac Duan, Zatita linih podataka u kompjuterizovanim informacionim sistemima - Komparativno-pravna analiza, nauno-istraivaki projekt, Institut za uporedio pravo, Beograd, 1987. David Bainbridge, Introduction to Computer Law, Pearson Education Limited, London, 2000. Dimitrijevi Predrag, Pravo informacione tehnologije, SVEN, Ni, 2010. Dimitrijevi, Predrag, Pravo informacione tehnologije - osnovi kompjuterskog prava, SVEN, Ni, 2009. Drakuli Mirjana i Drakuli Ratimir, Pravna regulacija e-poslovanja, Internet adresa: http://www.e-trgovina.co.yu/pravo/regulacija1.html, 17.08.2009. Drakuli Mirjana, Osnovi kompjuterskog prava, DOPIS, Beograd, 1996. Drozdova Ekatarina A, Civil Liberties and Security in Cyberspace, u: Abraham D.Sofaer, Seymour E.Goodman (ed.), The Transnational Dimension of Cyber Crime and Terrorism, Hoover Press, 2001. Dworkin Gerald, Judical Control of Copyright on Public Policy Grounds, in: Inellectual Property and Information Law, Kluwer, 1998. Efroni Zohar, Access right : the future of copyright law, Oxford University Press, 2011. Gerke, M i dr., Prirunik za istragu krivinih dela u oblasti VTK, Savet Evrope, 2008. Jehoram Tobias Cohen, Copyright in Non-Orginal Wrutings Past - Present - Future ?, in: Inellectual Property and Information Law, Kluwer, 1998. Jeli Ivan, Zajednica u savremenom informatikom drutvu, 2006, Internet adresa: http://www.bos.rs/cepit/idrustvo2/tema14/zajednica.pdf. Kabel Jan, Inellectual Property and Information Law, Kluwer, 1998. Komlen-Nikoli Lidija et alia, Suzbijanje visokotehnolokog kriminala, Beograd, 2010. Koumantas Georges, Reflections on the Concept of Intellectual Property, in: Inellectual Property and Information Law, Kluwer, 1998. 153

Krebs

Brian, Year of Computing Dangerously, Washington Post, http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/12/22/ AR2006122200367.html. Liang, Guide to Open Content Licenses, 2004, http://media.opencultures. net/open_content_guide/ocl_v1.2.pdf.

22.12.2006,

Lawrence

Internet

adresa:

Listrom Linda L, Harlan Eric R, Ferguson Elizabeth H, Redis Robert M., The Next Frontier: Admissibility of Electronic Evidence, ABA, Summer 2007. Litman Jessica, Digital copyright: protecting intellectual property on the Internet, Prometheus Books, 2001. Maisl Herbert, Etat de la Legislation Franaise et Tendences de la Jurisprudence Relatives la Protection des donnees Personnalles, Revue Internationale de Droit Compar, No. 3, 1987. Mandi Damir, Planojevi Nina, Tijani Mihajlo, Legal protection of copyright works that apper in web based application, In: Selected topics in applied computing / Applied computing conference 2010 (ACC'10). - Timisoara : Politehnica University, 2010. Internet adresa: http://www.wseas.us/e-library/conferences/ 2010/TimisoaraP/ACC/ACC-21.pdf. National Research Council (US), The digital dilemma: intellectual property in the information age, National Academic, 2000. Overbeck Wayne, Genelle Belmas, Major principles of media law, Stamford: Cengage Learning, 2011. Prlja Dragan, Ivanovi Zvonimir, Reljanovi Mario, Krivina dela visokotehnolokog kriminala, Institut za uporedno pravo, Beograd, 2011. Prlja Dragan, Reljanovi Mario, Pravna informatika, Beograd, Slubeni glasnik, 2010. Prlja Dragan, Reljanovi Mario, Visokotehnoloki kriminal uporedna iskustva, Strani pravni ivot 3/2009. Prlja Dragan, Savovi Miodrag, E-mail kao dokazno sredstvo u uporednom pravu, Strani pravni ivot 2/2009, str. 71. Raki Vodineli Vesna, Opasne pravne posledice ACTA, Internet adresa: http://pescanik.net/ 2012/02/opasne-pravne-posledice-acta/. Reljanovi Mario, Konvencija o visokotehnolokom kriminalu Saveta Evrope sa Dodatnim protokolom, u: Lidija Komlen nIkoli et alia, Suzbijanje dela visokotehnolokog kriminala, Beograd, 2009. Reljanovi Mario, Odnos prava na privatnost i pojedinih aspekata visokotehnolokog kriminala, u: Komlen-Nikoli Lidija et alia, Suzbijanje visokotehnolokog kriminala, Beograd, 2010. Reljanovi Mario, Visokotehnoloki kriminal pojam, regulativa, iskustva, Strani pravni ivot 3/2007 Rice Paul R, Electronic Evidence: Law and Practice, ABA Section of Litigation 2005. 154

Rimmer Matthew, Digital copyright and the consumer revolution: hands off ma iPod, Edward Elgar, 2007. Schafer Arthur, Privacy - A Philosophical Overview, Aspects of Privacy Law, Edited by Dale Gibson, Toronto, 1980. Sidhartha Roy, Cyber Crimes, http://www.articlesbase.com/cyber-law-articles/cyber-crimes539363.html. Spasi Vidoje, Autorska dela u digitalnom okruenju, Pravni fakultet Ni, 2011. Stamotoudi Irini, Copyright Enforcement and the Internet, Kluwer, 2010. Stokes Simon, Digital Copyright : Law and Practice, 2005. Vaidhyanathan Siva, Copyrights and copywrongs: the rise of intellectual property and how it threatens, NYU Press, 2003. Van Duyn J. A., The Human Factor in Computer Crime, Los Angeles, 1985. Warren Samuel, Brandais Louis, The Right to be Left Alone, Harvard Law Review, 1890.

155

CIP

156