pojmovnik

1
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Evropski nalog za hapenje:
deset pitanja deset odgovora
Saa orevi
ta je Evropski nalog za
hapenje?
Kako je dolo do stvaranja
EAW?
Kada se koristi EAW?
Ko izdaje i izvrava EAW?
ta bi trebalo da sadri jedan
Evropski nalog za hapenje?
Kako se sprovodi EAW?
Kada drava moe da odbije
izvrenje EAW?
Koji su elementi uspeha EAW?
Zato je vano da Zapadni
Balkan iskoristi ideju EAW?
Zato je EAW u prednosti u
odnosu na izruenje iz
prolosti?
Beograd
april 2011.
1. ta je Evropski nalog za hapenje?
Evropski nalog za hapenje (eng. European Arrest Warrant EAW)
pravosudna je odluka kojom jedna drava lanica EU upuuje drugoj
zahtev za hapenje i predaju odreene osobe radi krivinog gonjenja
ili radi izvrenja krivinih sankcija. Usvajanjem EAW u znatnoj meri
je pojednostavljena i ubrzana procedura izvoenja optuenog lica
za izvrenje krivinog dela pred sud druge drave na osnovu njenog
zahteva. Jednostavno reeno, EAW predstavlja ubrzan i pojednostav-
ljen proces ekstradicije.
Evropskim dravama trebalo je vie od etrdeset godina preg-
ovaranja u okviru Saveta Evrope i EU da pronau odgovarajuu zamenu
sloenoj proceduri ekstradicije (pogledati: Tabela 1). Ekstradicija je
jedan od najznaajnijih oblika meunarodne pravne pomoi u krivinim
stvarima, ijim izvravanjem se zadire u nacionalni suverenitet, ali se
i uspenije suzbijaju teka krivina dela. Pored toga, ona predstavlja
test za saradnju izmeu drava, jer njenim praktikovanjem one do-
kazuju stepen poverenja u susede ili u partnere. To naroito vai za
primenu EAW. Ukoliko jedna drava zbog stvarnih okolnosti ne moe
da izvri svoju presudu, druga drava e joj pruiti pomo a da pre
toga nije preispitivala detalje presude. To znai da drave lanice
veruju u pravne sisteme ostalih lanica EU, jer pre izruenja sopst-
venih graana ne zauzimaju stav o presudi i kazni.
2. Kako je dolo do stvaranja EAW?
Prvi put je ideja o EAW predstavljena u prvom petogodinjem Programu saradnje u oblasti
pravosua i unutranjih poslova u EU (tzv. Tampere program) iz 1999. godine. Prethodno su dve
injenice uticale na sadanji izgled naloga.

2
E : VROPSKI NALOG ZA HAPENJE
DESET PITANJA DESET ODGOVORA
Tabela 1: Dugi put uproavanja i ubrzavanja ekstradicije
Godina Aktivnost
U
okviru
2009.
Izvrene su izmene i dopune Okvirne odluke o EAW i o proceduri predaje
lica izmeu drava lanica.
EU
2002.
Doneta je Okvirna odluka Evropske komisije o EAW i o proceduri predaje
lica izmeu drava lanica.
EU
1999. Predloena je ideja o stvaranju EAW u okviru Tampere programa. EU
1996. Usvojena je Konvencija o Ekstradiciji. EU
1995. Usvojena je Konvencija o pojednostavljenoj proceduri ekstradicije. EU
1989. Donet je Sporazum o olakanju ekstradicione procedure. EZ
1978. Usvojen je drugi dodatni protokol za Evropsku konvenciju o ekstradiciji. SE
1975. Usvojen je prvi dodatni protokol za Evropsku konvenciju o ekstradiciji. SE
1957. Doneta je Evropska konvencija o Ekstradiciji. SE
Za pomenutu revoluciju u ekstradiciji u Evropi posredno su zasluni Zapadni Balkan
i Ruanda. Prema Statutu Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju (kao i za Ruandu)
drava je u obavezi da bez nepotrebnog odgaanja udovolji svakom zahtevu za pomo ili nalogu
za predaju ili za dovoenje optuenih pred Meunarodni sud (l. 29 Statuta). Takva obaveznost
bez odgaanja u izruivanju bie iskoriena i za EAW.
Ipak, najznaajnije su posledice teroristikog napada na SAD u septembru 2001. godine,
jer je zajedniki nalog za hapenje smatran efkasnim orujem u suzbijanju meunarodnog
terorizma. U politikom smislu, napad je uticao na ubrzanje postupka usvajanja EAW u EU. Osam
dana nakon napada predstavljena su dva predloga okvirne odluke za EAW Savetu za pravosue
i unutranje poslove. Politiki dogovor drava lanica postignut je nakon tri meseca, kada su
drave lanice odluile da proceduru esktradicije zameni EAW. Konano, okvirna odluka usvojena
je u junu 2002. godine. U 2004. godini zabeleen je prvi sluaj primene EAW kada je vedski
dravljanin uhapen u paniji, a zatim izruen vedskoj.
3. Zato je EAW u prednosti u odnosu na izruenje iz prolosti?
Evropski nalog za hapenje uneo je znaajne izmene u dotadanji sistem ekstradicije, pre svega
u:
a) pojednostavljivanju procedura izruivanja;
b) skraivanju vremenskog okvira za izvrenje naloga i praktino izruenje traene osobe;
c) preciziranju razloga za odbijanje zahteva o izruivanju.
Pomak koji se postie sprovoenjem naloga predstavlja nemogunost odbijanja zahteva
za razliito defnisana krivina dela (pogledati: Tabela 2). Klasinu ekstradiciju nije mogue
sprovesti ako nije ispunjen uslov postojanja identiteta norme, tanije ako ne postoje istovetno
krivino delo i sankcija i kod podnosioca i kod primaoca zahteva za izruenje, tj. u dravi gde je
uinjeno delo i od koje se zahteva izruenje. U sprovoenju EAW obaveza svake drave lanice
jeste da izrui odgovarajue lice ukoliko je ono poinilo neko od 32 krivina dela. To znai da
e se EAW sprovoditi bez obzira na to to drava koja ga izvrava ne prepoznaje takvo delo u
svom pravnom sistemu. Problem sa listom jeste u tome to ne postoje meunarodne defnicije
krivinih dela ili postoji njihovo razliito tumaenje (npr. terorizma), a to moe podstai pojavu
oteavajuih okolnosti u sprovoenju naloga.
2
pojmovnik

k
E : VROPSKI NALOG ZA HAPENJE
DESET PITANJA DESET ODGOVORA
Tabela 2: 32 izuzetka za sprovoenje EAW: lista krivinih dela
1. Uestvovanje u
organizovanoj krimi-
nalnoj grupi
9. Pranje novca
17. Rasizam i kseno-
fobija
25. Nezakonita
trgovina hormonskih
supstanci
2. Terorizam
10. Falsifkovanje
novca
18. Oruana pljaka
26. Nelegalna trgovi-
na nuklearnim i radio-
aktivnim materijalima
3. Trgovina ljudima
11. Dela
visokotehnolokog
kriminala
19. Ilegalna trgovina
kulturnim dobrima
27. Trgovina ukrad-
enim vozilima
4. Seksualna eksp-
loatacija dece i deja
pornografja
12. Ekoloki kriminal 20. Obmane i prevare 28. Silovanje
5. Ilegalna trgovina
narkoticima
13. Neovlaeni
ulazak i boravak u
dravi
21. Reketiranje i iz-
nude
29. Piromanija
6. Ilegalna trgovina
orujem
14. Ubistvo
22. Krivotvorenje i pi-
ratstvo proizvoda
30. Zloini u ok-
viru nadlenosti
Meunarodnog
krivinog suda
7. Korupcija
15. Ilegalna trgovina
ljudskim organima
23. Falsifkovanje
administrativnih do-
kumenata i njihova
trgovina
31. Nezakonita otmica
aviona i brodova
8. Finansijske pre-
vare
16. Kidnapovanje
24. Falsifkovanje
sredstava plaanja
32. Sabotaa
Drugi pomak predstavlja uvoenje izruenja domaih dravljana drugoj dravi. Time je
uvedeno pravilo po kome nije mogue dva puta voditi krivini postupak o istom predmetu u dve
razliite drave. Na primer, ukoliko se trai izruenje stranca koji je u dravi primaoca zahteva
ve osuen ili osloboen krivinog dela zbog koga se pokree postupak, izruenje nije mogue.
Pored ovoga, Evropski nalog za hapenje preuzeo je drugaiji pravni jezik u odnosu na
klasinu ekstradiciju. Vie se ne govori o zahtevu za izruenje ve o hapenju. Time dobijamo
otriju i jasniju formulaciju. Precizira se izvrilac naloga. To nije nadleno dravno telo ve
nadleni pravosudni organ. Sutinski, EAW odbacuje klasine principe odbijanja izruenja zbog
politikih krivinih dela, kao to je oruana pobuna.
Na kraju, vremenski okvir za izvrenje EAW ogranien je na 60 dana od prijema naloga,
odnosno na 10 dana ukoliko se traeno lice sloi sa izruenjem.
4. Kada se koristi EAW?
Razlozi za izdavanje naloga su za:
a) vrenje istrage za poinjeno krivino delo;
b) izvrenje kazne nakon donete presude i izreene sankcije;
c) izvrenje odluke o pritvoru.
Okvirnom odlukom utvreni su posebni uslovi izdavanja EAW kako bi se izbeglo to da
drave lanice potrauju izruenje za laka krivina dela. Time bi se obesmislila funkcija naloga.
Evropski nalog za hapenje bie izdat za dela za koja je drava lanica (izdavalac naloga) pred-
videla maksimalnu zatvorsku kaznu od dvanaest meseci ili za koja je ve odreena kazna zatvora
ili pritvora u trajanju od najmanje etiri meseca. Na osnovu vremenskih okvira izdravanja kazni
ili pritvora dok traje sudski postupak i liste krivinih dela nabrojanih u okvirnoj odluci moemo
da zakljuimo da je cilj drava lanica bio da se EAW koristi samo u sluajevima tekih krivinih
dela.
5
pojmovnik
5. Ko izdaje i izvrava EAW?
Okvirna odluka ostavlja dravama lanicama da, u skladu sa svojim unutranjim pravnim siste-
mom, utvrde koji e organ biti nadlean za izdavanje naloga. Jedini uslov jeste taj da izdavalac
EAW mora da bude nadleni organ sudske vlasti drave lanice, o emu treba obavestiti Generalni
sekretarijat Saveta EU. Takoe, lanica EU moe da postavi jedno ili vie tela, ukoliko to dozvol-
java unutranji pravni sistem, koja e pruati pomo nadlenim sudskim organima u izdavanju
EAW. Takoe, ona moe na osnovu sistema sudova odrediti i centralni nadleni organ, koji e
rukovoditi procesom upuivanja i prijema naloga za hapenje.
Vidimo da je u sprovoenju naloga potrebno identifkovati tri nadlena tela (pogledati:
Antrfle 1): izdavaoca naloga, izvrioca naloga i pomoni organ za izvrenje naloga.
Posrednu ulogu u utvrivanju nadlenog organa za izdavanje naloga ima Evropska pravo-
sudna mrea (EJN), koja moe da prui pomo u reavanju tog problema. Na primer, u sluaju da
vedska kao izdavalac naloga ne zna kom telu u paniji treba da uputi nalog, ona moe potraiti
pomo od EJN kako bi pronala tu informaciju. Pored toga, drava lanica moe da iskoristi
telekomunikacione sisteme EJN, Interpola ili engenskog informacionog sistema u prosleivanju
EAW. Cilj je da pravi i nadleni pravosudni organ dobije nalog u najkraem vremenskom perio-
du.
6
E : VROPSKI NALOG ZA HAPENJE
DESET PITANJA DESET ODGOVORA
6
E : VROPSKI NALOG ZA HAPENJE
DESET PITANJA DESET ODGOVORA
Primeri nadlenih organa sudskih vlasti za sprovoenje EAW
U Austriji su za izdavanje EAW nadleni okruni i pokrajinski sudovi, dok je sudija
za prekraje pokrajinskog suda nadlean za izvrenje naloga. Centralni organi koji
pruaju pomo u sprovoenju EAW jesu Federalno ministarstvo pravde, Federalno
ministarstvo unutranjih poslova i Kancelarija federalne kriminalistike policije.
U Maarskoj je za izvrenje naloga nadlean sud u Budimpeti, dok je Ministarstvo
pravde centralno administrativno telo za primanje i upuivanje naloga.
U Francuskoj su za upuivanje i primanje naloga za hapenje nadlene posebne or-
ganizacione jedinice u Ministarstvu pravde: Direkcija za krivine stvari i pomilovanje
i Kancelarija za meunarodnu pravnu pomo u krivinim stvarima.
6. ta bi trebalo da sadri jedan Evropski nalog za hapenje?
Svaki nalog treba da prati formu koja je utvrena Okvirnom odlukom i da sadri sledee po-
datke:
a) informacije o identitetu i dravljanstvu traenog lica;
b) kontakt informacije nadlenog organa sudske vlasti koja je uputila nalog;
c) prirodu krivinog dela, njegovu pravnu utemeljenost u unutranjem pravnom sistemu;
d) kratki opis okolnosti i injenica krivinog dela sa predvienom sankcijom;
e) pravosnanu presudu ili neku drugu pravosudnu odluku sa slinom pravnom snagom na
osnovu koje nadleni sudski organ pokree EAW.
Nadleni sudski organ koji upuuje EAW odluuje o tome da li e pored obaveznih pruiti
i dodatne informacije koje bi mogle posluiti prilikom sprovoenja naloga.
7
pojmovnik
arobnjak za izvrenje EAW putem Evropske pravosudne mree
7. Kako se sprovodi EAW?
Prilikom izvrenja EAW uspostavlja se komunikacija izmeu dva nadlena organa sudske vlasti
izdavaoca i izvrioca naloga. Izdavalac naloga upuuje nalog svojim kolegama u drugoj lanici
EU ili pak izdaje poternicu za traenom osobom u engenskom informacionom sistemu ili Inter-
polu. U bazi podataka engenskog informacionog sistema nalaze se podaci o licima za kojima se
traga radi sprovoenja sudskog procesa ili o licima koja su pozvana na izdravanje kazne ili koja
imaju status svedoka u krivinom postupku.
Izvrilac e, nakon to primi nalog i utvrdi tane lokacije traenog lica na svojoj teritoriji,
ovo lice pritvoriti ili zadrati. Pri tome, izvrilac moe da koristi sva ovlaenja, ukljuujui u to
i policijska ovlaenja, koja su predviena njihovim unutranjim pravom. Lice koje je uhapeno
ima sva prava koja su predviena unutranjim pravom drave izvrioca, a ne drave izdavaoca
naloga.
Nadleni sudski organ u dravi prijema naloga odluuje o pritvoru lica ili o moguem
putanju na slobodu. Posle utvrivanja injeninog stanja o ispunjavanju svih uslova za sprovoenje
EAW, izvrilac donosi odluku o izruenju, na koju se traeno lice moe aliti (po proceduri drave
prijema naloga). Za razliku od ranijeg postupka ekstradicije, ovde izvrilac ne posmatra vero-
dostojnost dokaza u sluaju, ve samo formu i ispunjenost svih uslova za sprovoenje naloga.
Pri tome, postoji vremenski rok od 60 dana. U sluaju da se traeno lice sloi sa izruenjem, ceo
postupak se skrauje i donosi se u roku od 10 dana nakon pruanja saglasnosti. Na kraju se dve
drave dogovaraju o nainu prebacivanja lica.
8. Kada drava moe da odbije izvrenje EAW?
Okvirnom odlukom utvreni su razlozi obaveznog odbijanja naloga. Drava lanica nije u obavezi
da izrui traeno lice ukoliko:
a) je lice pomilovano u dravi u kojoj se izvrava nalog;
b) je lice ve osueno za krivino delo za koje se tereti;
c) lice zbog svojih godina (punoletstvo se stie u razliito vreme u dravama lanicama) ne
moe da bude krivino odgovorno prema pravu drave u kojoj se trenutno nalazi.
8
E : VROPSKI NALOG ZA HAPENJE
DESET PITANJA DESET ODGOVORA
9. Koji su elementi uspeha EAW?
Na samom poetku sprovoenja EAW pojavili su se odreeni problemi. Prvo je Savezni ustavni sud
Nemake 2005. godine proglasio odluku o EAW neustavnom, odbijajui da paniji izrui Mamuna
Darkazanalija, nemakog dravljanina sirijskog porekla, koji je bio osumnjien da je pomagao rad
teroristike grupe. Slina situacija ponovila se i u Poljskoj. Takoe, u prvim godina sprovoenja
EAW osam drava lanica (ukljuujui u to i Nemaku, Italiju i Veliku Britaniju) nisu predoile
Evropskoj komisiji statistiki izvetaj o sprovoenju naloga.
Ipak, samo na primeru statistike analize britanske Agencije za borbu protiv tekih ob-
lika organizovanog kriminala iz januara 2009. godine, moemo da primetimo porast uspenog
korienja EAW (pogledati: Grafkon 1) bez obzira na postojanje poetnih problema. Zanimljivo je
da je Velika Britanija na poetku sprovoenja naloga, od 1. januara 2004. do 22. februara 2006.
godine, primila 5.732 naloga za hapenje, a uputila 201 nalog. Slian zakljuak moemo izvesti
ukoliko posmatramo (pogledati: Grafkon 2) broj izruenja u Irskoj od 2004. do 2009. godine.
Najvei broj izruenja odnosio se na Veliku Britaniju ukupno 117 od 263.
9
pojmovnik
Mamun Darkazanali trenutno ivi u Hamburgu i povezan je sa fnansiranjem Al-kaide i teroristikog napada na SAD 2001.
godine putem svoje frme Mamoun Darkazanli Import-Export Company koja je prodavala elektronsku opremu. U oktobru 2004.
godine uhapen je na osnovu naloga panije zbog pruanja logistike i fnansijske podrke Al-kaidi u paniji, Nemakoj i Velikoj
Britaniji. Zbog odluke Kasacionog suda Nemake (nem. Kassationshof) o neustavnosti EAW Mamun Darkazanali osloboen je u
julu 2005. godine. Od tada, ne postoje informacije da je napustio Nemaku. Za vie informacija pogledati: http://www.un.org/
sc/committees/1267/NSQI02601E.shtml
10
E : VROPSKI NALOG ZA HAPENJE
DESET PITANJA DESET ODGOVORA

Na kraju pomenuemo i sluaj korienja EAW za reavanje problema i krivinih sluajeva
iz prolosti, pa ak i onih iz Drugog svetskog rata. Krajem novembra 2010. godine holandsko javno
tuilatvo uputilo je Nemakoj nalog za hapenje Klasa Fabera, osuenog za ubistva najmanje
11 lica u Drugom svetskom ratu. Nakon bekstva iz holandskog zatvora Breda 1952. godine,
Feber ivi u Nemakoj. Njegov brat, Piter Feber pogubljen je 1948. godine zbog ratnih zloina
poinjenih za vreme Treeg rajha. Nemaka za sada odbija da izrui Klasa Febera. Feber je jo
1957. godine osloboen optubi odlukom suda u Diseldorfu zbog nedostatka dokaza. Holandija je
nove dokaze pruila sudu u Minhenu 2006. godine, ali sluaj jo uvek nije reen.
Grafkon 1: Ekstradicija u Velikoj Britaniji
Grafkon 2: Broj izruenja iz Irske u druge drave lanice od 2004. do 2009. godine
10. Zato je vano da Zapadni Balkan iskoristi
ideju EAW?
Brajan Gibins iz britanskog tuilatva napravio je paralelu izmeu tri uza-
stopne pobede Mihaela umahera na takmienju Formule 1 sa poetkom
sprovoenja EAW. etiri faktora umaherovog uspeha su brzina, pouz-
danost, timski rad i konstantno unapreivanje. To e biti klju i za
uspeh EAW ukoliko drave lanice, ali i kandidati ili drave koje tee pu-
nopravnom lanstvu, ele da zajedniki nalog za hapenje bude uspean,
a da se pri tom potuju osnovna ljudska prava.
Usvajanje modela izruenja na osnovu EAW na Zapadnom Bal-
kanu nije bitno samo zbog evropskih integracija i zbog poruke koje Ev-
ropska komisija stalno upuuje dravama u regionu time to od njih trai
efkasniju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Primenom
balkanskog naloga za hapenje stvara se prostor uzajamnog poverenja
na ovim prostorima. I tu ponovo dolazimo do evropskih integracija i do
ispunjavanja posebnog uslova postavljenog za ovaj region stvaranje,
razvoj i odravanje dobrosusedskih odnosa. Zbog toga je potrebno da
balkanski nalog za hapenje popuni prazninu u postojeim sporazumi-
ma o izruivanju drava Zapadnog Balkana. Time region moe da dobije
zajedniku i efkasniju borbu protiv 32 krivina dela i da nastavi sa
stvaranjem dobrosusedskih odnosa.
11
pojmovnik
Literatura:
Zakonodavni okvir:
Convention on extradition between Member States. 13 October 1996, O. J. C 313.
Convention on simplifed extradition procedure between the Member States of the European
Union. 30 March 2005, O. J. C 78
Council Framework Decision 2009/299/JHA amending Framework Decisions 2002/584/JHA,
2005/214/JHA, 2006/783/JHA, 2008/909/JHA and 2008/947/JHA, thereby enhancing
the procedural rights of persons and fostering the application of the principle of mutual
recognition to decisions rendered in the absence of the person concerned at the trial. 26
February 2009, O. J. L 81/24.
Council Framework Decision on the European Arrest Warrant and the Surrender Procedures be-
tween Member States. 13 June 2002, O. J. L. 190/1.
Draft programme of measures for implementation of the principle of mutual recognition of deci-
sions in civil and commercial matters 2001/C 12/01. 15 January 2001, O. J. C 12/1.
Publikacije i izvetaji:
Annual Report 2009 on the Operation of the European Arrest Warrant Act 2003. The Department
of Justice and Law Reform in the Republic of Ireland. <http://www.justice.ie/en/JELR/
EAW2009.pdf/Files/EAW2009.pdf>
Apap, J. and Carrera, S. European Arrest Warrant: A Good Testing Ground for Mutual Recognition
in the Enlarged EU. CEPS Policiy Brief, br. 46, 2004. <http://www.ceps.eu/ceps/down-
load/947>
Broadbridge, S. The European arrest warrant in practice. London: House of Commons Standard
Note SN/HA/4979, 2009. <http://www.parliament.uk/briefngpapers/ commons/lib/re-
search/briefngs/snha-04979.pdf>
avoki, A. Evropski nalog za hapenje. Evropsko zakonodavstvo, br. 910, 2004: 1720.
Gibbins, B. The European Arrest Warrant - Championship Contender. ERA-Forum, vol. 4, no. 4,
2003: 3846.
Jimeno-Bulnes, M. The Enforcement of the European Arrest Warrant: A Comparison Between
Spain and the UK. European Journal of Crime, Criminal Law and Criminal Justice, vol.
15, 2007: 263307.
Palmieri, M. Evropska integracija na polju krivinopravnog delovanja (Evropski nalog za
hapenje). Temida, vol. 8, br. 4, 2005: 3743. <http://scindeks-clanci.nb.rs/data/
pdf/1450-6637/2005/1450-66370504037P.pdf>
Plachta, M. European Arrest Warrant: Revolution in Extradition. European Journal of Crime,
Criminal Law and Criminal Justice, vol. 11/ 2, 2003: 178194.
12
E : VROPSKI NALOG ZA HAPENJE
DESET PITANJA DESET ODGOVORA
Raljanovi, M. Evropski nalog za hapenje. U: Gajin, S. (ur.). Pravo i politika Evropske unije
iz perspektive domaih autora. Beograd: Centar za unapreenje pravnih studija, 2009.
<http://cups.rs/wp-content/uploads/2010/03/Pravo-Evropske-unije-iz-perspektive-
domacih-autora.pdf>
Internet izvori:
European Commission. <http://ec.europa.eu/justice/policies/criminal/extradition/policies_cri-
mi nal_extradition_en.htm>
European Judical Network. <http://www.ejn-crimjust.europa.eu/>
Summaries of EU Legislation. <http://europa.eu/legislation_summaries/justice_freedom_secu-
rity /judicial_cooperation_in_criminal_matters/l33167_en.htm>

12
pojmovnik
POJMOVNIK (BACKGROUNDER)
Pojmovnik
informacije o nekoj pojavi.
je tekst u kome autor saeto i jasno predoava javnosti osnovne i
najvanije
Saa orevi diplomirao je meunarodne odnose na Fakultetu politikih nauka
2007. godine. Trenutno na istom fakultetu pohaa dvogodinje specijalistike
akademske studije, smer Evropske studije. Istraiva je u Beogradskom centru za
bezbednosnu politiku gde r i reforma policije u Srbiji u
kontekstu evropskih integracija i regionalne policijske saradnje. Njegove oblasti
interesovanja su saradnja drava lanica Evropske unije u oblasti unutranjih
poslova, meunarodna policijska saradnja, reforma policije u tranz
adi na projektu kojim se prat
icionim
drutvima, unutranja bezbednost i teorije bezbednosti. Urednik je Biltena o
pitanjima unutranjih poslova EUi Srbije. Kontakt: sasadjordjevic@ccmr-bg.org.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (od 1997. do juna 2006. godine poznat
pod imenomCentar za civilno-vojne odnose) nezavisni je istraivaki centar koji radi
na unapreenju bezbednosti graana i drutva. U sreditu interesovanja BCBP nalaze
se politike koje kao cilj imaju poboljanje ljudske, nacionalne, regionalne i
meunarodne bezbednosti, posebno konsolidaciju reforme sektora bezbednosti i
integraciju zemalja Zapadnog Balkana u evrtoatlantsku zajednicu. Svoje ciljeve
BCBP ostvaruje istraivanjem, analiziranjem, predlaganjem praktine politike,
javnim zastupanjem, obrazovanjem, izdavakom delatnou, strunom podrkom
reformama i umreavanje svih relevantnih aktera u bezbednosnu zajednicu.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Autor:
Izdava : Beogradski
centar za bezbednosnu
politiku
www.ccmr-bg.org
www.bezbednost.org
Lektura i korektura:
Tatjana Hadi
Grafi ka obrada: Boris
Brozovi
CIP-Katalogizacija u
publikaciji
Narodna biblioteka
Srbije, Beograd
ISBN: 978-86-83543-95-3
Saa orevi