BRANKO MILJKOVI-SVEST O PESMI Branko Miljkovi je rodjen u Niu 1934, a umro u Zagrebu 1961. godine.

Zavrio je Gimnaziju Stevan Sremac u Niu, gde je njegov pesniki dar otkriven u kolskom knjievnom drutvu Njego, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorovi. U Niu objavljuje svoje prve pesme. Godine 1953. odlazi u Beograd na studije. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1957. godine. Jo kao student sa Draganom M. Jeremiem i grupom pesnika osniva grupu neosimbolista (1956). Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davio u asopisu Delo, i time mu otvara vrata ostalih asopisa i izdavaa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama "Uzalud je budim" 1956, kojom postie uspeh kod publike i kritiara. Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznaajnija je njegova zbirka Vatra i nita u ijoj se osnovi, pored antikih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu Utva zlatokrila.Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevoenjem ruskih i francuskih pesnika.Usled linih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, naputa Beograd, u jesen 1960. godine, i odlazi za urednika kulture u Radio Zagrebu. Ubrzo potom, 12. februara 1961, nalaze ga obeenog o drvetu na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagaanja, no i danas je najverovatnija verzija samoubistvo. Pesma esej- zato to u njoj saoptava svoje refleksije o poeziji. Drugi deo triptihona. Apologija( velianje) VATRE, KRVI, UDNJE I SMRTI. VATRA- unutranji ar bia koje radja sve(re, sliku, emociju, seanje, imaginaciju i misao). KRV je vatra koja peva, krv je ivot, strast i udnja koja trai smisao u onom to je izvan rei. UDNJU simboliu vizije koje-po pesniku oliavaju bele ladje koje brode po verbalnoj javi. Verbalna java je stvorena pesma. SMRT je negacija vatre, a odsustvo te istesmrti mogunost da ovek izgovara rei. Reima on ispisuje i potvdjuje sebe. Zbog ega pesnik voli sebe samog? ime istie samopotovanje i divljenje? Ubi me prejaka re je lajtmotiv Miljkovieve poezije. Koliko puta u teksu ponavlja jeziki znak RE? ime se opire smrti? Kojim se tradicionalnim formama slui? Ispitaj strofu? Rimu! Metar. Cezuru. Asocirajte ta sve pesnik mora da zna o pesmi!

UZALUD JE BUDIM Budim je zbog sunca koje objasnjava sebe biljkama zbog neba razapetog izmedju prstiju budim je zbog reci koje peku grlo, volim je usima treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom zbog anonimnih reci, trgova budim je zbog manufakturnih pejzaza, javnih parkova budim je zbog ove nase planete koja ce mozda biti mina u raskrvavljenom nebu zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore koju budim budim je zbog zore, zbog ljubavi, zbog sebe, zbog drugih budim je, mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu Sigurno je rekla neka me trazi i vidi da me nema ta zena sa rukama deteta, koju volim to dete koje je zaspalo ne obrisavsi suze koje budim uzalud, uzalud, uzalud uzalud je budim jer ce se probuditi drukcija i nova, uzalud je budim jer njena usta nece moci da joj kazu uzalud je budim ti znas, voda protice, ali ne kaze nista uzalud je budim treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku

ako nije tako odsecite mi ruke

i pretvorite me u kamen