www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

PRAVILNIK
O KRITERIJUMIMA ZA UMANJENJE NAKNADE ZA UREIVANJE GRAEVINSKOG ZEMLJITA U POSTUPKU LEGALIZACIJE I O USLOVIMA I NAINU LEGALIZACIJE OBJEKATA
("Sl. glasnik RS", br. 26/2011)

I UVODNA ODREDBA
lan 1
Ovim pravilnikom blie se propisuju: kriterijumi za umanjenje naknade za ureivanje graevinskog zemljita u postupcima legalizacije za porodine stambene objekte i stanove u stambenim zgradama ija je neto korisna povrina do 100 m2, odnosno 200 m2 i objekte izgraene iz sredstva budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave; kriterijumi za objekte, odnosno delove objekta izgraene, odnosno rekonstruisane ili dograene bez graevinske dozvole, odnosno bez odobrenja za izgradnju za koje se ne moe naknadno izdati graevinska dozvola, odnosno reenje kojim se ti radovi odobravaju; nain izrade i sadrina tehnike dokumentacije propisane za postupak legalizacije, kao i sadrina i nain izdavanja graevinske i upotrebne dozvole, odnosno reenja kojim se odobravaju izvedeni radovi za objekte, odnosno delove objekta koji su predmet legalizacije.

Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na zapoete postupke za legalizaciju, odnosno za naknadno izdavanje graevinske i upotrebne dozvole, koji nisu okonani po odredbama Pravilnika o kriterijumima za odreivanje naknade u postupcima legalizacije, kriterijumima za objekte za koje se ne moe naknadno izdati graevinska dozvola, kao i o sadrini i nainu izrade tehnike dokumentacije i sadrini i nainu izdavanja graevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije ("Slubeni glasnik RS", br. 89/09 i 5/10).

II KRITERIJUMI ZA UMANJENJE NAKNADE ZA UREIVANJE GRAEVINSKOG ZEMLJITA

lan 2
Naknada za ureivanje graevinskog zemljita u postupcima legalizacije za porodine stambene objekte i stanove u stambenim zgradama ija je neto korisna povrina do 100 m2, odnosno 200 m2, bez obzira na ukupnu povrinu objekta, utvruje se na osnovu sledeih kriterijuma:

1) stepena komunalne opremljenosti;

2) godinjih programa za ureivanje graevinskog zemljita;

3) urbanistike zone;

4) poloaja lokacije;

5) namene objekta;

6) neto korisne povrine objekta;

7) vremena zakljuenja ugovora kojim se ureuju meusobni odnosi u pogledu ureivanja graevinskog zemljita;

8) vremena zakljuenja ugovora o ureivanju meusobnih odnosa u pogledu pribavljanja propisane dokumentacije.

Naknada iz stava 1. ovog lana umanjuje se za 99% za svakih 25 m 2 po lanu porodinog domainstva do 100 m2, a ako je predmetni objekat, odnosno stan povrine vee od 100 m 2, naknada se umanjuje za 60% za sledeih 100 m 2, u odnosu na visinu naknade koju propisuje jedinica lokalne samouprave za ureivanje graevinskog zemljita. Ako porodino domainstvo ima manje od etiri lana, umanjenje od 99% se primenjuje po lanu domainstva, a naknada za ostatak povrine do 100 m2 se umanjuje u iznosu od 60% u odnosu na propisanu visinu naknade.

Naknada iz stava 2. ovog lana moe se umanjiti i za objekte, odnosno stanove za povrinu veu od 200 m 2, ako je to propisano aktom jedinice lokalne samouprave kojim se ureuje naknada za ureivanje graevinskog zemljita.

Naknada iz stava 2. ovog lana moe se umanjiti i vlasnicima porodinih stambenih objekata i stanova u stambenim zgradama u iznosu od 60% u odnosu na visinu naknade koju propisuje jedinica lokalne samouprave za ureivanje graevinskog zemljita, za prvih 100 m2 u objektu, bez obzira na ukupnu povrinu objekta, odnosno stana i bez ispunjenja uslova propisanih u lanu 4. ovog pravilnika, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Naknada iz st. 2. i 4. ovog lana moe se umanjiti licu koje sa jedinicom lokalne samouprave zakljui ugovor o ureivanju meusobnih odnosa u pogledu naknade za ureivanje graevinskog zemljita ili ugovor o ureivanju meusobnih odnosa u pogledu pribavljanja propisane dokumentacije do 30. juna 2012. godine, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

lan 3
Prilikom obrauna povrina za umanjenje naknade iz lana 2. ovog pravilnika, za stanove u stambenim zgradama, obraunava se neto korisna povrina stana, bez obzira na ukupnu povrinu stambene zgrade u kojoj se stan nalazi.

Umanjenja naknade iz lana 2. ovog pravilnika ne primenjuje se na porodine stambene objekte i stanove, kada su izgraeni u ekstra ili prvoj urbanistikoj zoni, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

lan 4
Umanjenje iz lana 2. stav 2. ovog pravilnika moe ostvariti lice koje je podnelo zahtev za legalizaciju objekta koji je izgraen do 11. septembra 2009. godine, kao i lice koje je na tom objektu steklo pravo svojine do 5. aprila 2011. godine i koje je trajno reavalo svoje stambeno pitanje, pod uslovom da on ili lanovi njegovog porodinog domainstva (brani drug, deca roena u braku ili van braka, usvojena ili pastorad, koji ive sa podnosiocem zahteva u zajednikom domainstvu) nemaju drugu nepokretnost na teritoriji jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi objekat koji je predmet legalizacije.

Ispunjenost uslova za umanjenje naknade iz stava 1. ovog lana, utvruju se na osnovu priloenih dokaza, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o optem upravnom postupku (isprave, iskazi svedoka, izjave stranaka i dr.).

III KRITERIJUMI ZA OBJEKTE, ODNOSNO DELOVE OBJEKTA IZGRAENE BEZ GRAEVINSKE DOZVOLE ZA KOJE SE NE MOE NAKNADNO IZDATI GRAEVINSKA DOZVOLA

Stepen zavrenosti objekta lan 5

Za objekte koji su izgraeni bez graevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine moe se naknadno iz dati graevinska dozvola ako je objekat izgraen, odnosno zavren u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i ovim pravilnikom.

Izuzetno, graevinska dozvola moe se izdati i za objekte visokogradnje koji nisu u potpunosti izgraeni, kada se utvrdi da su na objektu izvedeni grubi graevinski radovi sa formiranim konstruktivnim sklopom, odnosno kada objekat poseduje nosee elemente: temelj, zidove, armirano betonske ili eline stubove sa gredama, odnosno armirano betonsku tavanicu, a na kojima nije postavljena spoljna stolarija, koji nije ukrovljen, nisu izvedeni razvodi unutranjih instalacija, ni zavrni graevinsko-zanatski radovi (fasaderski, podopolagaki, stolarski i sl.), to predstavlja minimalni stepen izgraenosti za ovu vrstu objekata.

Objekti izgraeni na povrinama javne namene lan 6

Objekti izgraeni, dograeni ili rekonstruisani bez graevinske dozvole mogu biti predmet legalizacije ako su izgraeni na povrinama javne namene, odnosno na zemljitu planiranom za ureenje ili izgradnju objeka ta javne namene ili povrina javne namene za koje se, utvruje javni interes u skladu sa odredbama posebnog zakona, osim za linijske infrastrukturne objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, kao i za objekte saobraajne komunalne infrastrukture, ako organ, posebna organizacija, javno preduzee ili drugo pravno lice kao upravlja tog javnog dobra da pismenu saglasnost za legalizaciju.

Predmet legalizacije iz stava 1. ovog lana mogu biti i objekti izgraeni na zelenim povrinama, osim objekata izgraenih u postojeim ureenim javnim zelenim povrinama, kao i objekti izgraeni u zatitnom pojasu dravnog puta II reda ili optinskog puta, ako upravlja tog javnog dobra da pismenu saglasnost za legalizaciju.

Pismenu saglasnost iz st. 1. i 2. ovog lana po slubenoj dunosti pribavlja organ nadlean za naknadno izdavanje graevinske dozvole.

Objekti izgraeni u zoni zatite kulturnog dobra

lan 7
Objekti izgraeni, dograeni ili rekonstruisani bez graevinske dozvole u zoni zatite kulturnog dobra od izuzetnog znaaja ili u zoni zatite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne batine, odnosno radovi na samom kulturnom dobru od izuzetnog znaaja ili kulturnog dobra upisanog u Listu svetske kulturne i prirodne batine, mogu biti predmet legalizacije ako organ, odnosno posebna organizacija koja se bavi poslovima zatite kulturnih dobara da pismenu saglasnost za legalizaciju.

Saglasnost iz stava 1. ovog lana sadri i potrebne propisane mere tehnike zatite, koje se obavezno moraju sprovesti pre izdavanja upotrebne dozvole za predmetni objekat, odnosno izvedene radove.

Saglasnost iz stava 1. ovog lana po slubenoj dunosti pribavlja organ nadlean za naknadno izdavanje graevinske dozvole.

Objekti izgraeni na zemljitu nepovoljnom za graenje lan 8

Objekti izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez graevinske dozvole ne mogu biti predmet legalizacije ako su izgraeni na zemljitu nepovoljnom za graenje ili na zemljitu izuzetno nepovoljnom za graenje, a podnosilac zahteva nije priloio odgovarajui dokaz da je taj objekat stabilan i da ne ugroava stabilnost terena.

U postupku utvrivanja ispunjenosti uslova za legalizaciju, nadleni organ je duan da po slubenoj dunosti, na nesporan nain utvrdi injenicu iz stava 1. ovog lana, a ako postoji sumnja da se radi o zemljitu nepovoljnom za graenje ili na zemljitu izuzetno nepovoljnom za graenje, nalae podnosiocu da priloi odgovarajue dokaze kojim se utvruje da je objekat stabilan, odnosno da ne ugroava stabilnost terena (izvetaji, grafiki prilozi planskog dokumenta sa oznaenim povrinama - tlom koje je nepovoljno za gradnju, inenjersko-geoloki izvetaji i sl.).

Objekti izgraeni od materijala koji ne obezbeuju trajnost i sigurnost lan 9

Objekti izgraeni, odnosno dograeni ili rekonstruisani bez graevinske dozvole ne mogu biti predmet legalizacije ako su izgraeni od materijala koji ne obezbeuje trajnost i sigurnost objekta.

U postupku utvrivanja ispunjenosti uslova za legalizaciju, nadleni organ je duan da po slubenoj dunosti, na nesporan nain utvrdi injenicu iz stava 1. ovog lana, a ako postoji sumnja da se radi o takvom objektu, slubeno lice odgovarajue struke, koje je zaposleno u nadlenom organu koji reava po zahtevu za legalizaciju, po izvrenom uvidu na licu mesta sainjava zapisnik o ovoj injenici.

Zapisnik o izvrenom uviaju na licu mesta sadri naroito: podatke o nadlenom organu, podatke o licu koje vri uviaj (ime, prezime, struna sprema, zvanje ili poloaj u nadlenom organu), datum izlaska na lice mesta, broj podnetog zahteva za legalizaciju sa osnovnim podacima o vlasniku objekta i objektu, podatke o tome ko prisustvuje uviaju i u kom svojstvu, opis objekta (osnovni podaci o ugraenom materijalu i stanju objekta na dan vrenja uviaja), kao i druge injenice koje mogu biti od uticaja u postupku.

Zapisnik iz stava 2. ovog lana potpisuje slubeno lice koje je izvrilo uviaj, ka o i sva druga lica koja su prisustvovala uviaju.

Zapisnik iz stava 2. ovog lana prikljuuje se spisima predmeta za legalizaciju i predstavlja dokazno sredstvo u postupku odluivanja po zahtevu za legalizaciju.

IV SADRINA TEHNIKE DOKUMENTACIJE I PROJEKTA IZVEDENOG OBJEKTA

lan 10
Uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole, zavisno od vrste i namene objekta, podnosi se dokumentacija propisana Zakonom o planiranju i izgradnji i ovim pravilnikom.

Fotografije objekta lan 11

Kada je propisano da se uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole ili reenja kojim se odobravaju izvedeni radovi podnosi fotografija objekta, dostavljaju se etiri fotografije koje mogu biti u boji ili crno -bele, minimalnih dimenzija 100 X 150 mm, koje prikazuju izgled objekta sa uline, dvorinih i bonih strana.

Ako se zahtev iz stava 1. ovog lana odnosi na radove koji su izvedeni unutar objekta, dostavljaju se i fotografije koje to prikazuju (spolja i iznutra).

Sadrina tehnikog izvetaja o stanju objekta lan 12

Kada je propisano da se uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole podnosi tehniki izvetaj o stanju objekta, on obavezno sadri geodetski snimak objekta koji je predmet legalizacije i tehniki opis radova.

lan 13
Sadrina geodetskog snimka objekta iz lana 12. ovog pravilnika zavisi od vrste objekta koji je predmet legalizacije.

Za objekte visokogradnje, geodetski snimak objekta obavezno sadri snimak objekta koji je predmet legalizacije, oznaku katastarske parcele, bruto razvijenu graevinsku povrinu u osnovi objekta, spratnost, najmanje dve take prednje fasade objekta (Gauss-Krugerov koordinatni sistem), po potrebi specifikaciju posebnih fizikih delova objekta po etaama, ostale objekte na katastarskoj parceli, kao i oznake susednih katastarskih parcela.

Geodetski snimak iz stava 1. ovog lana, u odgovarajuoj razmeri, izrauje ovlaeno lice, upisano u odgovarajui registar za obavljanje poslova premera.

lan 14
Tehniki opis radova iz lana 12. ovog pravilnika, zavisno od vrste objekta, naroito sadri:

1) naziv, ime i adresu, odnosno sedite investitora;

2) ime i prezime lica koje je sainilo tehniki izvetaj sa podacima o posedovanju i broju odgovarajue licence;

3) opis lokacije objekta sa potrebnim podacima: ulica i, ako postoji, kuni broj objekta koji je predmet legalizacije, broj katastarske parcele na kome se objekat nalazi;

4) opis objekta koji je predmet legalizacije: bruto razvijena graevinska povrina i povrina objekta u osnovi, neto korisna povrina sa tabelarnim prikazom povrina za svaki nivo, broj etaa - spratnost objekta, visina objekta, namena objekta, kao i arhitektonski opis objekta sa strukturom, namenom prostora i specifikacijom posebnih fizikih delova objekta;

5) opis i stanje instalacija (za objekte visokogradnje: opis i stanje instalacija vodovoda i kanalizacije sa nainom prikljuenja na spoljnu mreu; opis i stanje elektroinstalacija sa nainom prikljuenja na spoljnu mreu, odnosno dokaz o postojanju elektrinog brojila; opis i stanje instalacija za grejanje, tip grejanja (etano, daljinsko i sl.) sa nainom prikljuenja na spoljnu mreu);

6) skicu i tabelarni prikaz povrina za svaku etau, odnosno nivo, po funkcionalnim jedinicama;

7) izjavu o stepenu zavrenosti i upotrebljivosti objekta.

Kada je predmet legalizacije objekat iz lana 5. stav 2. ovog pravilnika, tehniki izvetaj iz lana 12. ovog pravilnika sadri i popis potrebnih radova na zavretku objekta koji je predmet legalizacije, odnosno popis potrebnih mera tehnike zatite, ako je predmet legalizacije objekat iz lana 7. ovog pravilnika.

Tehniki izvetaj iz lana 12. ovog pravilnika moe da izrauje i preduzetnik koji ispunjava uslove za odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa radova, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Sadrina zapisnika o izvrenom vetaenju o tehnikoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta lan 15
Kada je propisano da se uz zahtev za naknadno izdavanje graevinske dozvole podnosi zapisnik o izvrenom vetaenju o tehnikoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, on, pored geodetskog snimka i tehnikog opisa, koji se izrauju u skladu sa l. 13. i 14. ovog pravilnika, sadri i specifikaciju posebnih fizikih delova objekta i situaciono reenje.

lan 16
Specifikacija posebnih fizikih delova objekta sadri numeraciju, namenu, neto korisnu povrinu svakog posebnog dela objekta, kao i naziv etae na kojoj se nalazi.

Ako ne postoji mogunost pristupa u sve posebne fizike delove objekta, zapisnik sadri ukupnu bruto razvijenu povrinu objekta, bez iskazivanja podataka o posebnim fizikim delovima u koje nije bio omoguen pristup.

Sadrina situacionog reenja zavisi od vrste objekta koji je predmet legalizacije, a naroito sadri:

1) oznaku katastarske parcele na kome se objekat nalazi i oznake susednik katastarskih parcela;

2) regulacione i graevinske linije sa prikazom postojeih objekata sa spoljnim merama;

3) poloaj mesta prikljuka.

Situaciono reenje izrauje, u odgovarajuoj razmeri, odgovorni projektant na osnovu geodetskog snimka.

lan 17

Kada je predmet legalizacije objekat komunalne infrastrukture ili podzemni linijski infrastrukturni objekat, zapisnik iz lana 15. ovog pravilnika sadri i druge podatke koji su karakteristini za tu vrstu objekata (izvod iz katastra podzemnih instalacija, snimak trase postojeeg voda i dr.).

Kada je predmet legalizacije objekat iz lana 5. stav 2. ovog pravilnika, zapisnik iz stava 1. ovog lana sadri i popis potrebnih radova na zavretku objekta koji je predmet legalizacije, odnosno popis potrebnih propisanih mera tehnike zatite, ako je predmet legalizacije objekat iz lana 7. ovog pravilnika.

Ako odgovorni projektant, odnosno drugo ovlaeno lice zaposleno u privrednom drutvu, odnosn o drugom pravnom licu koje izrauje zapisnik iz lana 15. ovog pravilnika, utvrdi da stanje konstrukcije, odnosno kvalitet izvrenih radova u pogledu stabilnosti, odnosno sigurnosti nije zadovoljavajui, da objekat nije opremljen potrebnom infrastrukturom, odnosno da ga treba u tom smisli rekonstruisati, ili su u meuvremenu izmenjeni tehniki standardi za tu vrstu objekta, obavezno utvruje i predlog mera, odnosno popis radova koji se moraju preduzeti pre izdavanja upotrebne dozvole, ako je predmet legalizacije linijski infrastrukturni objekat, putni objekat (most, tunel i dr.) ili objekat komunalne infrastrukture.

Zapisnik iz lana 15. ovog pravilnika izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova.

Izjavu o stepenu zavrenosti, tehnikoj ispravnosti i upotrebljivosti objekta, odnosno o ispunjenosti uslova za upotrebu i korienje objekta potpisuje odgovorni projektant, odnosno drugo ovlaeno lice zaposleno u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo zapisnik iz lana 15. ovog pravilnika.

Skica objekta

lan 18
Kada je predmet legalizacije pomoni objekat (garae, ostave, septike jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) dostavlja se skica objekta koja sadri naroito: dimenzije objekta sa kotama, prikaz otvora na objektu, povrinu objekta, podatke o materijalu od koga je objekat izgraen, podatak o poloaju objekta u odnosu na glavni objekat i susedne objekte.

Za istinitost podataka odgovara lice koje je skicu saini lo.

Sadrina projekta izvedenog objekta lan 19

Kada se kao dokaz u postupku legalizacije dostavlja projekat izvedenog objekta, on sadri opti, tekstualni i grafiki deo.

Projekat izvedenog objekta je glavni projekat, na koga se primenjuju sve odredbe o glavnom projektu i projektu izvedenog objekta u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

lan 20
Opti deo projekta izvedenog objekta sadri:

1) naslovnu stranu sa nazivom i lokacijom objekta, nazivom projekta i datumom izrade, nazivom ili imenom i adresom investitora, nazivom i seditem privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica koje je izradilo tehniku dokumentaciju;

2) podatke o investitoru, vrsti objekta, mestu gradnje (katastarska parcela, katastarska optina), godini izgradnje objekta, projektantu (izvod iz registra privrednih subjekata i licenca odgovornog projektanta) i graevinskoj vrednosti objekta.

lan 21
Tekstualni deo projekta sadri tehnike izvetaje o stanju objekta, instalacija, infrastrukturne mree i spoljnjem ureenju.

lan 22
Tehniki izvetaj o stanju objekta sadri:

1) opis konstruktivnog sistema;

2) podatke o uslovima fundiranja;

3) podatke o klimatskoj zoni i zoni seizminosti;

4) podatke o ugraenim materijalima;

5) podatke o stepenu zavrenosti objekta i uoenom kvalitetu izvrenih radova, sa posebnim osvrtom na stanje konstrukcije, odnosno ispunjenosti uslova za upotrebu u pogledu stabilnosti, odnosno sigurnosti.

lan 23

Ako su instalacije u objektu izvedene prema ranije izdatim uslovima, odnosno saglasnostima ili je sa javnim preduzeem, odnosno drugim nadlenim organom zakljuen ugovor o regulisanju meusobnih obaveza, ne prilae se projekat tih instalacija.

Ispravnost izvrenih radova utvruje se na osnovu izvetaja uraenim od strane ovlaenih privrednih drutava ili pravnih lica.

lan 24
Izvetaj o stanju postojee infrastrukturne mree sadri nain prikljuenja, sa dokazom o ispunjenosti uslova, koje izdaju nadlene organizacije, odnosno druga privredna drutva ili pravna lica.

lan 25
Grafiki deo projekta izvedenog objekta sadri situaciono reenje, osnove temelja, svih nivoa i krova, karakteristine preseke i potrebne izglede objekta.

Situaciono reenje se izrauje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i ovim pravilnikom.

lan 26
Podnosilac zahteva ima mogunost da umesto propisane tehnike dokumentacije za pojedinu vrstu objekata dostavi tehniki dokument koji sadri vei stepen detaljnosti i razrade, odnosno podnosilac uvek moe da dostavi umesto propisanog tehnikog dokumenta i projekat izvedenog objekta, koji pored obavezne sadrine moe sadrati, ako je predmet legalizacije objekat iz lana 5. stav 2. ovog pravilnika i popis potrebnih radova na zavretku objekta, odnosno i popis potrebnih propisanih mera tehnike zatite, ako je predmet legalizacije objekat iz lana 7. ovog pravilnika.

V SADRINA I NAIN IZDAVANjA GRAEVINSKE I UPOTREBNE DOZVOLE

lan 27
Kada se u postupku utvrivanja o mogunostima legalizacije utvrdi da su se stekli uslovi za legalizaciju, nadleni organ obavetava podnosioca zahteva da u roku od 60 dana dostavi dokaz o ureivanju meusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko zemljite.

Kada se podnosilac zahteva izjasni da e naknadu za ureivanje graevinskog zemljita platiti po odobrenju kredita za legalizaciju od strane poslovne banke, pre upuivanja obavetenja iz stava 1. ovog lana, pribavlja se i podatak o visini naknade za ureivanje graevinskog zemljita za taj objekat.

Po dobijanju podatka o visini naknade za objekat, dostavlja se obavetenje podn osiocu zahteva da postoji mogunost legalizacije i o visini naknade koju je duan da plati.

Obavetenje iz st. 1. i 2. ovog lana predstavlja osnov za zakljuenje ugovora sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko zemljite.

Za objekte izgraene iz budeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, koji se koriste za potrebe ili su u funk ciji ostvarivanja nadlenosti dravnih organa i organizacija i organa teritorijalne ili lokalne samouprave, odnosno delatnosti javnog preduzea, odnosno drugog pravnog lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u postupku legalizacije se ne dostavlja dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na graevinskom zemljitu, kao ni dokaz o ureivanju meusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko zemljite.

lan 28
Graevinska dozvola izdaje se kada se utvrdi da postoji mogunost legalizacije i kada podnosilac zahteva dostavi dokaz propisan lanom 195. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji.

Graevinska dozvola se izdaje reenjem u roku od 15 dana od dana dostavljanja dokaza iz lana 195. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji.

Dispozitiv reenja iz stava 2. ovog lana, pored podataka propisanih zakonom, sadri:

1) naziv, odnosno ime i prezime vlasnika objekta kome se izdaje graevinska dozvola, sa naznakom adrese, odnosno sedita;

2) podatke o objektu ija izgradnja je zavrena bez graevinske dozvole, koji ispunjava propisane uslove za graenje i korienje, sa osnovnim podacima o njegovoj nameni, vrsti (stambeni, poslovni, industrijski, energetski, saobraajni i dr.), gabaritu, spratnosti, bruto razvijenoj graevinskoj povrini, neto korisnoj povrini, kao i oznaku lokacije na kojoj se nalazi (katastarska parcela, katastarska optina, ulica i broj);

3) naziv privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koji su izradili tehniku dokumentaciju i ime odgovornog projektanta za objekte iz lana 192. Zakona, odnosno za objekte za koje je kao dokaz u postupku dostavljen projekat izvedenog objekta, sa konstatacijom da je predmetna tehnika dokumentacija sastavni deo reenja o graevinskoj dozvoli;

4) konstataciju da se, po pravnosnanosti, reenje dostavlja organu nadlenom za upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, ako je, u skladu sa lanom 195. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, utvreno da, s obzirom na minimalnu tehniku dokumentaciju koja je propisana, Republika Srbija ne garantuje za stabilnost i sigurnost objekta.

Reenje o naknadno izdatoj graevinskoj dozvoli, kada su predmet legalizacije objekti iz lana 5. stav 2, lana 7. stav 1. i lana 17. stav 4. ovog pravilnika, sadri i obavezu vlasnika objekta da izvede radove na zavretku objekta, odnosno preduzme radove na sanaciji objekta, kao i rok u kome se potrebni radovi moraju zavriti. Po isteku tog roka i zavretku radova, stiu se uslovi za podnoenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole za predmetni objekat.

lan 29

Kada je predmet legalizacije objekat iz lana 189. Zakona o planiranju i izgradnji, osim proizvodnih objekata, graevinska dozvola izdaje se za objekat, a po pravnosnanosti tog reenja mogu se izdati pojedinana reenja, po podnetim zahtevima vlasnika na posebnim fizikim delovima objekta.

Naknada za ureivanje graevinskog zemljita za objekat iz stava 1. ovog lana plaa se sukcesivno, kroz plaanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita za posebne fizike delove objekta, a koja se utvruje pre izdavanja graevinske dozvole po pojedinanim zahtevima vlasnika.

lan 30
Nadleni organ koji je izdao graevinsku dozvolu, uruuje dva primerka reenja vlasniku objekta, jedan primerak dostavlja nadlenom inspekcijskom organu, a osnovne podatke iz reenja (o vlasniku objekta, objektu, broju i datumu izdavanja reenja i dr.) unosi u spisak - pregled izdatih graevinskih dozvola.

Jedan primerak reenja i dokumentaciju na osnovu koje je izdata graevinska dozvola zadrava organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole.

lan 31
Kada organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da objekat koji se koristi, odnosno objekat ija je izgradnja zavrena bez graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, ispunjava propisane uslove za graenje i korienje, graevinsku i upotrebnu dozvolu, organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, moe izdati jednim reenjem.

VI ZAVRNE ODREDBE
lan 32
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o kriterijumima za odreivanje naknade u postupcima legalizacije, kriterijumima za objekte za koje se ne moe naknadno izdati graevinska dozvola, kao i o sadrini i nainu izrade tehnike dokumentacije i sadrini i nainu izdavanja graevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije ("Slubeni glasnik RS", br. 89/09 i 5/10).

lan 33

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".