TRITE KAPITALA ta se podrazumeva pod samim kapitalom? Da li je to nekakva materijalna stvar, da li je to novac, maina, preduzee ili neto drugo?

Kao odgovor, moglo bi se rei da nijedna materijalna stvar sama za sebe nije i ne moe biti kapital. Oni u odre enim drutveno!ekonomskim odnosima postaju kapital. "stvari, kapital je drutveni odnos proizvodnje, koji omoguava da se materijalna stvar, materijalno dobro stalno uveava ili samooplo uje. #zraeno uvidu $ormule, kapital je% & ' ( ' &) *viak vrednosti+ ,o zna-i da ulaganje novca mora obezbediti njegovo uveanje% &.&/m 0rimer% #zvrena je nabavka robe u vrednosti od )1.111 din. (oba je prodata za )).111 din. (azlika od ).111 din. predstavlja uveanje, tj. kapital. Dakle, moemo da zaklju-imo da je trite kapitala skup institucija, $inansijski2 instrumenata i me2anizama, pomou koji2 se nov-ana sredstva nude i trae dugoro-no. ,o je specijalnizovano trite na kome se trguje dugoro-nim nov-anim sredstvima ' kapitalom i dugoro-nim vrednosnim papirima. 32odno tome, kada su nekome potrebna investiciona sredstva, on i2 moe obezbediti na tritu kapitala, emitujui obveznice (zajmovni kapital) ili emitujui akcije (akcij ki kapital). ,rite kapitala moemo podeliti na% )+ ,rite kredita a+ Kreditno!investiciono trite b+ 4ipotekarno trite 5+ ,rite vrednosni2 papira% a+ ,rite obveznica b+ ,rite akcija

666.7esplatni3eminarski(adovi.com
)

!r te trita kapitala Kre"itno#inve ticiono trite je trite na kome se nude i trae sredstva za investicije *dui period+. ,u se pojavljuju banke, preduzea i drugi $inansijski subjekti, zavodi za osiguranje, investicioni $indovi itd. $ipotekarno trite ' kapital se koristi u $ormi 2ipotekarni2 kredita. Trite %artija o" vre"no ti "&'oro(no' karaktera ili trite e)ekata, predstavlja speci$i-an oblik trita kapitala. 8avlja se kao% ! primarno, ili emisiono i ! sekundarno trite. Primarno trite kapitala odnosi se na prvu emisiju e$ekata, tj. 2artija od vrednosti, i to obveznica i akcija. 9ilj ! pribavljanje, prvenstveno nov-ani2 sredstava. Sekundarno trite kapitala odnosi se na kasniju kupovinu i prodaju ranije emitovani2 2artija od vrednosti na primarnom tritu. Emi ije %artija o" vre"no ti ). 5. ;. Direktna ! emitent vrednosti papira i investitor su u direktnoj vezi, bez posrednika *banke+: #ndirektna ! obavezno posredovanje banke: #nterna emisija ! vri se kada se emisija vri na osnovu dobiti stvorene u preduzecu. Dividenda se ne isplauje u gotovom, ve se emituju dividendne akcije.

3a aspekta mesta na kome se obavljaju operacije sa 2artijama od vrednosti, trite kapitala predstavlja jedinstvo% a+ berzanskog prometa i b+ vanberzanskog prometa. Berzanski promet ' predstavlja ukupnost transakcija na slubenom delu berze 2artija od vrednosti, odnosno e$ekata, kao instituciji trita kapitala. Vanberzanski promet ' predstavlja trine transakcije sa 2artijama od vrednosti, koje se realizuju izvan slubenog dela berze. 0o svom obimu, ovaj promet je vei od berzanskog. Ostvaruje se%

u okviru berzanskog poslovnog prostora, na svim mestima i u svim prostorijama koje su izvan oni2 koje se smatraju slubenim: u bankama i drugim $inansijskim institucijama ! posrednicima na tritu kapitala i naziva se me ubankarski promet 2artija od vrednosti trita kapitala ili tzv. <alter!promet e$ekata=, i izme u u-esnika na tritu kapitala, direktno i neposredno van berze i banaka i naziva se slobodnim prometom 2artija od vrednosti ili <tele$onski promet e$ekata=

Kapital i nje'ovi vla nici ). #zvori kapitala tednja kao izvor kapitala% Kapital je odloena potronja na rok dui od jedne godine. Osnovni motiv odlaganja potronje je adekvatnije troenje u narednom periodu. ,o je i osnov za uspeno $unkcionisanje trita kapitala. Dakle, tednjom se proizvodi kapital. >remenski rok odlaganja troenja sredstava zavisi od% stope ostatka li-nog do2otka i akumulacije: stope o-ekivani2 pri2oda u narednom periodu: stepena razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja troenja, odnosno tednje, i stepena razvijenosti i uspenog $unkcionisanja sekundarnog trita 2artija od vrednosti. a+ 3topa ostatka li-nog do2otka *plate+ i akumulacije D.0/ >ea tednja ! vea je i mogucnost da e i vremenski period odlaganja potronje biti dui od )5 meseci. 0rimer% D . ).111 din.: 0 . ?11 din.: . @11 din.. " toku godine iznos od @11 din., tj. tednje se potroi. 8e li ostvaren kapital ? &A B . @11 din.. " toku godine potroi se ;11 din.. Ostalo je )11 din. #znos od )11 din. predstavlja kapital.

b+

3topa o-ekivanog pri2oda, ili visina pri2oda koja se o-ekuje u narednom periodu kao naknada za odloeno troenje, tj tednju, ako je ve, bie i duina roka odlaganja troenja vea od )5 meseci i obrnuto. 3tepen razvijenosti instrumenata za odlaganje troenja, tj. tednje, predstavlja razvijenost bankarsko ! $inansijskog sektora, posebno $unkcionisanja sekundarnog trita 2artija od vrednosti, jer ono direkno odre uje duinu roka odlaganja troenja.

c+

5.

,rans$ormacija novca kao izvor kapitala 3utina je u =prera ivackojC $unkciji bankarsko'$inansijskog sektora, da tednju, -iji je rok odlaganja troenja krai od )5 meseci, trans$ormie na rok dui od )5 meseci. Ovo je motiv svake banke, jer na taj na-in obezbe uje vee pri2ode. &a taj na-in, uporedo sa li-nom koristi, banka obezbe uje korist i za ukupni privredni sistem, jer zna-ajnim iznosima kapitala omoguava uspeno $unkcionisanje trita kapitala. "kupan iznos kapitala $ormiran iz navedena dva izvora predstavlja ponudu trita kapitala. >lasnici tednje su u-esnici na tritu, a oni su% pojedinci: privredni subjekti: dravni ili paradavni subjekti, institucije i organizacije svi2 vrsta i bankarsko'$inansijske institucije svi2 oblika i vrsta.

;.

Korisnici kapitala Korisnici kapitala su% pojedinci ! pri korienju 2ipotekarni2 ' stambeni2 kredita privredni subjekti svi2 oblika: kao i svi oblici dravni2 i paradravni2 institucija i organizacija mogu biti korisnici kapitala u svim njegovim pojavnim $ormama, bankarsko!$inansijske organizacije svi2 oblika i vrsta, mogu se javiti u trostrukoj ulozi% a+ b+ c+ kao korisnici kapitala u svoje ime i za svoj ra-un: kao korisnici kapitala u svoje ime, a za tu i ra-un: i kao korisnici kapitala u tu e ime i za tu i ra-un.

"kupan iznos kapitala koji se trai na tritu kapitala -ini tranju kapitala. @. Oblici korienja kapitala 3vi oblici kapitala mogu se grupisati u dve grupe% oblik zajmovnog kapitala, i oblik akcijskog kapitala. @

a+ Dajmovni kapital >lasnik kapitala je poverilac, a dunik je korisnik kapitala. Dajmovni kapital se moe pojaviti u $ormi% investicionog kredita: 2ipotekarnog kredita, i dugoro-nog zajma. Dugoro-ni zajam je dugoro-ni kredit, obezbe en emisijom dugoro-ni2 2artija od vrednosti. E. ,rini materijal 4artije od vrednosti se nazivaju ! AFAK,#. 3veukupnost 2artija od vrednosti ili e$ekata, koji su u $unkciji trita kapitala, -ini trini materijal trita kapitala. ,o su, u stvari, oni e$ekti, putem koji2 se $ormira i realizuje ponuda i tranja na tritu kapitala.

$artije o" vre"no ti na trit& kapitala ). 0ojam 2artije od vrednosti 4artija od vrednosti je pismeni dokument ili isprava, koja imaocu iste daje odre eno imovinsko pravo, koje se moe koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasnitva nad tom 2artijom od vrednosti. ,o je dokument koji mora da ispunjava odredene uslove, i to% da je pismena isprava: da je u toj pismenoj ispravi odredeno imovinsko ili li-no pravo i da je korienje i ostvarivanje tog prava veoma jasno uslovljeno zakonskim vlasnitvom, posedovanjem te 2artije od vrednosti. 5. 7itni elementi 2artije od vrednosti Da bi se jedna pismena isprava mogla smatrati 2artijom od vrednosti, neop2odno je da na svom blanketu ima sledee elemente% naziv 2artije od vrednosti: naziv i sedite izdavaoca 2artije od vrednosti: ta-no ozna-enu obavezu izdavaoca, koja proizilazi iz 2artije od vrednosti: naziv $irme ili ime lica na koje 2artija od vrednosti glasi: mesto i datum izdavanja i serijski broj, i

;.

potpis izdavaoca 2artije od vrednosti. >rste 2artija od vrednosti a+ b+ c+ d+ e+ $+ Gkcija Obveznica: 7lagajni-ki zapis: Komercijalni zapis: 7ankarska potvrda o depozitu *depozitni certi$ikat+: 7ankarski akcept.

@.

Kriterijumi podele 2artija od vrednosti ). 0rema mogunosti prenoenja% a+ 2artije od vrednosti koje glase na ime, i b+ 2artije od vrednosti koje glase na donosoca. 5. 0rema vrsti pri2oda% a+ 2artije od vrednosti sa varijabilnim pri2odom u $ormi dividende, b+ 2artije od vrednosti sa -vrstim *$iksnim+ pri2odom u $ormi kamate, c+ 2artije od vrednosti sa meovitim pri2odom u $ormi kamate i dividende. 4> ' varijabilni pri2od . GK9#8G

Akcija je 2artija od vrednosti, koja glasi na deo akcionarskog kapitala. >arijabilnog je karaktera, to zna-i da vlasniku ne obezbe uje unapred poznat, niti zagarantovan pri2od. 0ri2od je isklju-ivo zavisan i uslovljen rezultatima rada privrednog subjekta, koji je do sopstvenog kapitala doao upravo emisijom ti2 e$ekata. Osim toga, visina pri2oda, bez obzira na ostvarene rezultate rada, zavisna je i od odluke skuptine svi2 vlasnika akcije. #z ti2 razloga, pri2od moe biti razli-it od jednog do drugog obra-unskog perioda. Gkcija simbolizuje vlasnitvo% a+ nad odre enim delom kapitala: i b+ nad odre enim delom imovine *suvlasnitvo+. 0osmatrano sa aspekta vlasnitva nad imovinom jednog privrednog subjekta, postoji veliki broj organizacioni2 $ormi i oblika, putem koji2 se vri osnivanje i rad privredni2 subjekata. &ajzna-ajniji su% akcionarska i suvlasni-ka drutva. Gkcionarska drutva *GD+ predstavljaju privredne subjekte, koja su upisana u sudski registar sa ta-no odre enim iznosom osniva-kog ' akcionarskog kapitala, uplaenog od strane akcionara ' vlasnika. Dakle, osnivanje GD se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija.

3uvlasni-ka drutva predstavljaju takve privredne subjekte, kod koji2 je u registar privredni2 subjekata upisana imovina svakog od suvlasnika posebno, bez obzira na na-in i oblik tog ucea. ,o dalje zna-i da obaveza uplate ucea ne mora biti izvrena samo uplatom u kapitalu, to je slu-aj kod GD, ve moe biti izvrena i unoenjem odre ene imovine *zemljita, osnovni2 sredstava itd.+. Gkcijski kapital ' pribavljanje slobodni2 sredstava na $iannsijskom tritu i nji2ovo angaovanje u rentabilnije svr2e. ). >rste akcija% Gkcija na donosioca i na ime: Kriterijum je vlasnitvo. >lasnik akcije koja glasi na donosioca, za isplatu dividende, mora, uz za2tev za isplatu, da podnese i odgovarajui kupon za dividendu koja dospeva. Gkcija koja glasi na ime, vlasnik akcije mora biti unet u popisnu knjigu GD. 0renos prava vlasnitva vri se indosiranjem ti2 prava na novog vlasnika i upisom prenosa u knjigu akcionarskog drutva. " mnogim zemljama akcije na ime su zakonska obaveza, u slu-aju da iznos akcije nije u punom iznosu isplaen. Gkcija sa nominalnom vrednou i bez nominalne vrednosti: Obi-ne i povlaene akcije: Obi-ne predstavljaju onu vrstu akcija, koje vlasniku iste garantuju ostvarivanje i realizaciju materijalni2 i nematerijalni2 prava iz akcije. 0ovlacene ili pre$erencijalne akcije ! dividenda je unapred odre ena, tj. poznata, a samim tim garantovana. Gkcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende: Gkcije koje daju vei broj glasova, sa ograni-enim pravom glasa, bez prava glasa i sa kumulativnim pravom glasa: Konvertibilne akcije: 0redstavljaju akcije koje mogu biti zamenljive prema elji vlasnika. Gkcije sa odloenim plaanjem dividende: Dividende su akcije kod koji2 se unapred utvrdi rok u kojem se nee isplaivati dividenda. 0osle tog toka, dividenda se konvertuje u obi-ne akcije. Otvorene i zatvorene akcije: 0rve su sve akcije odre ene za kupovinu i prodaju na zatvorenom tritu. Datvorene ! kupovina i prodaja u postojeim GD. &ove akcije.

5. ;.

@. E. ?. H. I. J.

Osnovne razlike izmedu akcije i obveznice% ). Obveznica je za emitenta e$ekata duni-kog karaktera, a akcija vlasni-kog karaktera, 5. Obveznica se sti-e u posed isplatom u gotovom novcu ukupne kupoprodajne cene, a akcija se moe stei uplatom u gotovu, ;. Gkcije se na tritu mogu prodavati po nominalnoj ceni, neto ispod ili iznad nominalne cene, to nije karakteristika za obveznice, @. Obveznica, -iji kurs u principu, zavisi od kamate na tritu novca i kapitala, ne bezbe uje vlasnika od posledica in$lacije dok akcija ! da.

In tr&menti trita kapitala ). Obveznice, 5. Deonice, ;. Fju-ersi, @. Opcije, E. >aranti, i ?. 36ap *s6ap ugovori+ Obveznica #zdavalac se obavezuje da e izvriti isplatu iznosa navedenog u obveznici donosiocu. Amisijom obveznica pribavljaju se dugoro-na sredstva na odre eni rok. 3tvara se kreditni dunicko'povrila-ki odnos, pa je obveznica kreditni dugoro-ni vrednosni papir, sa unapred utvr enim rokom dospea, kojim je dug podeljen u jednake delove. "nutar toga roka obveznica se moe prenositi i vriti njena kupoprodaja. Obveznica ima% ! 0lat ! sutina $inansijski2 odnosa izmedu emitenta i vlasnika ! ,alon ! ostvaruje se periodi-na naplata. Deonica 0redstavlja dokument o uloenim sredstvima preduzee. &a osnovu nje vlasnik ili donosilac iste ima odgovarajua prava, proporcionalna iznosu sredstava uloeni2 u vlasni-ku glavnicu preduzea. 0rava proizilaze iz bitni2 elemenata dionice% a+ $iksnog iznosa nazna-enog u samoj deonici: b+ vrste dionice: c+ rokovima isplate dividendi. 0rava mogu biti% a+ materijalnog karaktera ! pravo u ostvarenoj dobiti: ! pravo prvootkupa novoemitiovani2 deonica: ! pravo na proporcionalni deo likvidacione mase, u slu-aju likvidacije preduzea i b+ nematerijalnog karaktera ! pravo u-ea u radu skupine deoni-ara: ! pravo dobijanja svi2 poslovni2 in$ormacija, i ! pravo kontrole poslovanja preduzea uvidom u poslovne knjige. 0rava se ostvaruju individualno, u zavisnosti od broja deonica. Datim, kolektivno ili preko izabrani2 menadera preduzea.

" skladu sa brojem deonica isplauje se i dividenda *osnovni motiv+. Deonice su instrumenti, pomou koji2 preduzee *korporacija+ obezbe uje potrebna nov-ana sredstva za svoje poslovanje i za svoj razvoj. ,o su vrednosni papiri koji nemaju odre eni rok dospea. >rste deonica preme kriterijumima% 0rava% ! obi-ne i ! pre$ercijalne deonice: >lasnitva% ! deonice na ime i ! na donosioca: Karancija dividende% ! garantovane i ! negarantovane deonice: 0rava kupovine% ! otvorene i ! zatvorene deonice, i (edosled izdavanja% ! deonica prve, druge i n!te emisije. Fjuersi Fju-ersi su standarizovani ugovori o kupoprodaji vrednosni2 papira. 7itni elementi% ! predmet ! koli-ina $inansijski2 instrumenata *prvenstveno obveznica+: ! vreme ' budui ta-no utvr en dan: ! cena ! ugovorena: ! zaklju-enje ugovora ' direktno i indirektno 3utina% ugovor se zaklju-uje =danasC. (azmena neke robe *vrednosni2 papira, valuta, roba+ izvrie se u budunosti, na ta-no odre en dan, i po ta-no utvr enoj ceni. "govor se zavrava isporukom i plaanjem. 9ene se upore uju, i to% cena na dan sklapanja ugovora i trina cena na ugovoreni dan. Kada cene rastu, kupac ostvaruje pro$it. Obratno, kada cene padaju pro$it ostvaruje prodavac. 0rimer% 9ena ugovorena . )11 din.: 9ena trina . JE din.: ! prodavac je u dobitku.

Opcije 8esu pisani, $inansijski ugovori, izdati prilikom emisije vrednosni2 papira, ili pak kasnije tokom emisije, tj. na sekundarnom tritu. &a osnovu ovi2 ugovora vri se kupoprodaja vrednosni2 papira ili dobara u odre enim iznosima, cenama i vremenu. Opcije daju prava imaocu, a ne stvaraju obavezu da se i realizuju. &ji2ova vrednost povezana je sa vrednou deonica ili obveznica. Opcije su tzv. derivatni vrednosni papiri, kojima se moe trgovati na tritu kapitala. &a nji2ove cene uti-e niz $aktora% ! promene tekue cene% rast cena poveava i cenu opcije: ! duina vremena dospea opcije *dui rok uti-e na porast premija opcijski2 ugvora+: ! visina dividende na obi-ne deonice *via dividenda na obi-ne deonice, nia vrednost opcije+: ! sposobnost u-esnika na tritu da odravaju podeenu opciju. Varanti >arant predstavlja pravo, koje se pridruuje uz obveznicu i deonicu *pre$erencijalnu+, koje doputa kupovinu obi-ni2 deonica. #zdaju se sa ciljem da se povea atraktivnost emisije obveznica ili pre$erencijalni2 deonica. Trita zamene (Swap ugovori 0ojavila su se u toku osamdeseti2 godina na evrotritima. 3utina% omoguuje se onome ko pozajmljuje na jednom tritu kapitala da ostvari pristup na drugom tritu kapitala, putem neograni-eni2 partnera u poslu razmene. 0reduzea emituju dug uz $iksnu kamatnu stopu valute, koju neko od nji2 moe obezbediti. 0osle mogu zameniti iznose i pretpostaviti me usobnu obavezu za otplatu glavnice i kamate: ,ipovi zamena% a+ terminske i otplatne, b+ opcije na zamenu, c+ zamene sa pozivom i d+ zamene vezane za indeks.

)1

*(e nici na trit& kapitala " svim zemljama u kojima postoji i radi trite kapitala, u-esnici su% ). #nvestitori, vlasnici kapitala u ulozi prodava-a: 5. 0reduzetnici, korisnici kapitala u ulozi kupaca: ;. 0osrednici u $ormi banaka i drugi2 bankarski2 organizacija, specijalizovani2 $inansijski2 instucija, kao i berzi, i @. Drava, u ulozi regulatora i kontrolora. Investitori imaju primarno mesto i zna-aj u odnosu na druge u-esnike. Oni su istovremeno i vlasnici kapitala. &ji2ov kapital je osnov za stvaranje nove nacionalne vrednosti, bogatstva i prosperiteta. Posrednici - posmatrano kvalitativno, posrednici zauzimaju najvanije mesto na tritu kapitala. " nji2 spadaju% ! banke i druge bankarske organizacije, kao posrednici izme u investitora i korisnika kapitala, ! investicioni $ondovi i druge $inansijske institucije, kao institucionalizovani posrednici investitora, i ! berze kao specijalizovane institucije trita kapitala. 7anke i druge bankarske organizacije ' su najbrojniji i najvaniji ucesnici na tritu kapitala. 8avljaju se u ulozi% a+ investitora, plasirajui svoj kapital na tritu kapitala u svoje ime i za svoj ra-un: b+ korisnika, uzimajui kapital od investitora u svoje ime i za svoj ra-un: c+ komisonara, plasirajui kapital investitora u svoje ime, a za njegov ra-un, i d+ -istog posrednika obavljajui sve transakcije na tritu kapitala u ime i za ra-un investitora, odnosno korisnika kapitala. "cee banaka u krupnim trinim odnosima na tritu kapitala kree se od @1L do J1L. &a tritu kapitala javljaju se% ! depozitne banke: ! investicione: ! 2ipotekarne, i ! univerzalne banke. tedionice su speci$i-ne $inansijske organizacije. 3toga, i nji2ova uloga na tritu kapitala je neto drugacija u odnosu na banke. Osnivaju i2 drava ili naj-ece optina.

))

"loga na tritu kapitala se sastoji u% ! mobilizaciji kapitala, putem izdavanja'emitovanja sopstveni2 ili, najcece, komunali2 4>!e$ekata, zajmovnog karaktera, na kom podru-ju ostvaruju velike rezultate: ! plasiranju mobilisanog kapitala svojim komitentima: ! trans$ormaciji novca u kapital, pri -emu belee velike rezultate, -ak vee i od depozitni2 banaka, jer imaju veliki broj svoji2 $ilijala: ! zna-ajnom obimu transakcija na sekundarnom tritu. #nvesticoni $ondovi i druge $inansijske institucije kao u-esnici na tritu kapitala. #nvesticioni $ondovi ! nastali su usled brzog razvoja ,K u industrijski razvijenim zemljama *3GD, 8apan+. #pak, prvi oblici se susreu u 7elgiji, a po-etkom prolog veka u Angleskoj. Dotadanji bankarski sektor postao je ko-nica daljeg razvoja trini2 odnosa i ,K uopte. &ji2ovim osnivanjem upotpunjena je struktura bankarskog $inansijskog sektora. 0oveana je konkurentnost. Ostvaren je savremen pristup trinim transakcijama, to je dovelo do naglog razvoja ,K. Osiguravajua drutva i penzioni $ondovi raspolau sa ogromnim iznosom mobilisanog kapitala putem tzv <automatske tednje=, kojom se ostvaruju redovna plaanja% ! premije za socijalno osiguranje i zatitu, za $ondove zdravstvene zatite, za nezaposlenost i sl. ! premije za osiguranje ivota i imovine, za osiguravajue $ondove, i ! za penziju ili rentu u penzione $ondove. Ostale specijalizovane $inansijske institucije ). 4olding kompanije, korporacije i drugi oblici GD, koja imaju sopstvenu $inansijsku instituciju za obavljanje transakcija sa kapitalom. Osnovni motiv 4olding kompanija i drugi2 GD, u principu, nije zarada po svaku cenu, ve pre svega, $inansijsko povezivanje privredni2 subjekata iste ili sli-ne djelatnosti, odnosno grane ! 2orizontalni 2olding ili razni2 privredni2 subjekata, koji u osnovi koriste istu sirovinu ' vertikalni 2olding. 5. 3pecijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije i preprodaju e$ekata ! osnovni motiv ! zarada. Ostvarivanje ' na razlici u ceni. &astupaju uvek u svoje ime i za svoj ra-un. 0onekad se i udruju i tako nastupaju na ,K izazivajui zna-ajne oscilacije. ;. &a 2iljade privatni2 brokerski2 i posredni-ki2 institucija i konsalting $irmi, koje imaju licencu za -isto posredovanje izme u invenstitora i korisnika kapitala tzv. agenata ili agencija. 0rivatne brokerske i posredni-ke institucije imaju speci$i-nu ulogu na ,K, jer nastupaju uvek kao posrednici izme u investitora i korisnika kredita. 3amim tim trine transakcije obavljaju za tu e ime i za tu i ra-un, a nikada u svoje ime i za svoj

)5

ra-un. 0rovizija je osnovni izvor pri2oda. ,o odre uje i veli-inu ovi2 institucija *od jednog -oveka ! agenta sopstvene brokerske kue do brokerskog saveza i kompanija+.

+erze e)ekata kao &(e nik na trit& kapitala 0ostoje u svim zemljama gde postoji trite kapitala. Osnovni cilj ' da nakon dnevne koncentracije ponude i tranje za kapitalom, na jednom mestu omogui% a+ razmenu ponude sa tranjom na maksimalno moguem kvalitativnom i kvantitativnom nivou, b+ utvr ivanje trine vrednosti e$ekata, a time i realne vrednosti ukupne imovine i nacionalnog bogatstva, i c+ stabilnost trini2 uslova i odnosa u transakcijama sa kapitalom. Drava, kao u-esnik na ,K javlja se u ulozi% ! investitora: ! korisnika: ! regulatora: ! kontrolora. (e- <berza= poti-e od $rancuske re-i <bourse= ! mesto gde su se sastajali trgovci po-etkom M> veka. &astale su sredinom M># veka u Nondonu, )E??. ' <(oOal APc2anvaleurs= ! dananja <3tock APc2ange= i u 0arizu )E?; ' <7ourse de valeurs=. 7erza predstavlja organizovani prostor *trite+, na kojem se kupuje odre ena roba. ,o je poslovni objekat, gde se kupuje i prodaje novac, 2artije od vrednosti, devize i roba. " zavisnosti od toga ta je predmet trgovine dele se na% ). A$ektne berze: 5. &ov-ane berze: ;. Devizne berze, i @. (obne ili produktivne

);

TRITE RA,A ,rite gde se kroz ponudu i potranju osigurava zapoljavanje radnika u nekom drutvu te odre uje temeljna cena rada za pojedine poslove. "klju-uje organizacije i institucije koje nude zaposlenje, radnike koje trae zaposlenje i metode koje povezuju potencijalne zaposlenika s izvorima posla i zapoljavanja. -tanje & -rbiji ,rite rada u 3rbiji nije pogo eno kao u zemljama u okruenju, na ta ukazuje podatak da je broj nezaposleni2, na godinjem nivou, povean za svega )1.111, a da je od maja ove godine taj broj u konstantnom padu ). " )1 meseci ove godine u 3rbiji, uz direktno $inansiranje iz budeta, zaposleno je oko @1.111 ljudi. Kroz vladin program <0rva ansaC zaposleno je )?.111 mladi2 pripravnika, kroz javne radove vie od )5.111, a kroz ostale oblike $inansijske pomoi jo oko )1.111 ljudi. ,okom ove godine <prekoC &acionalne slube posao pronalo @J1.111 osoba koje su bile na evidenciji te slube, a da se uz njeno posredovanje, preko, na primer, sajmova, zaposlilo jo ))E.111 ljudi. Ocena je da u razli-itim delovima 3rbije nedostaju zdravstveni radnici, a da su traena zanimanja jo u gra evini i zanatima vezanim za gra evinu, ar2itekturi, inv$ormacionim te2nologijama i turizmu. -ocijalno partner tvo i trite ra"a " narednim pasusima, daje se prikaz zna-enja socijalnog partnerstva i njegov uticaj na trite rada. 0ostoje brojne de$inicije socijalnog partnerstva, ali nije poznata nijedna opepri2vaena de$inicija. Qe utim, dodirne ta-ke svi2 ili veine de$inicija pokazuju da je socijalno partnerstvo pre svega zajedni-ka saradnja s jedinstvenim ciljem uspe2a, razmena in$ormacija i zajedni-ko reavanje problema, kao i pronalaenje ravnotee izme u dva suprotna polariteta% socijalne sigurnosti i $leksibilnosti uz stalno obrazovanje i usavravanje socijalni2 partnera. 0od pojmom socijalno partnerstvo moe se obu2vatiti% ' socijalno prepoznavanje razli-iti2 interesa socijalni2 partnera, ' prezentovanje pojedina-ni2 interesa svakog socijalnog partnera i uskla ivanje sa interesima suprotne strane, ' organiziovano delovanje socijalni2 partnera radi kvalitetnijeg regulisanja rada i trita rada.

#zvor ' &acionalna sluba za zapoljavanje (epublike 3rbije

)@

3ocijalni partneri su reprezentativna tela koja deluju na temelju dobijeni2 mandata, a nji2ova je legitimnost utvr ena u skladu s potrebnim nivoom reprezentativnosti. 3ocijalni bi partneri trebali imati jako zajedni-ko uverenje kako je socijalno partnerstvo dugorono odrivi model koji e svi istovrsno razumeti i promovisati, te u kojem e de$inisati dinamiku svog delovanja. Qodel socijalnog partnerstva treba podrazumevati zajedni-ko delovanje u skladu s dogovorom socijalni2 partnera, preto-eno u nacionalni sporazum, odnosno konsenzus o saradnji. Gko sporazum nije utemeljen na me usobnom dogovoru, omalovaava se uloga poverenja kao istinskog temelja provo enja vrlo za2tevnog socijalnog dijaloga. Direktno delovanje socijalnog partnerstva u $unkciji trita rada ogleda se od veli-ine preduzea pa sve do tela zakonodavne vlasti u skuptinskim odborima. "nutar preduzea to se ostvaruje putem sindikalni2 poverenika, radni-i2 vea i predstavnika radnika u nadzornim odborima. &a nivou skupa preduzea, grane pojedine vrste industrije i na nacionalnom nivou, to se ostvaruje kolektivnim pregovaranjima. &a nacionalnom i regionalnom nivou bitno je delovanje predstavnika socijalni2 partnera u telima koja uti-u na $unkcionisanje trita rada kao to su zavod za zapoljavanje, zavod za zdravstveno osiguranje, zavod za penzijsko osiguranje, vee za zatitu na radu, a kao savetodavno telo izvrne vlasti vaan su -inilac i privredno!socijalna vea. 3ocijalno partnerstvo se prema nivoima delovanja tako moe podeliti na mikro, mezo i makro nivo socijalnog dijaloga. Delovanje socijalnog partnerstva u mikroekonomskim jedinicama, odnosno u trgova-kim drutvima jedan je od bitni2 elemenata dobrog poslovanja. &aime, socijalni dijalog koji je osnova za utvr ivanje trokova i uslova rada direktno uti-e na trokove poslovanja, ali i na proizvodnost drutva. Osim trokova i uslova rada koji se utvr uju kolektivnim pregovorima kao osnovnim socijalnim dijalogom, socijalno bi partnerstvo trebalo biti bitna sastavnica utvr ivanja sistema obrazovanja zaposleni2 u preduzeima, zatite zdravlja radnika, ali i utvr ivanja budui2 potreba za radnicima. 3talnim obrazovanjem i osposobljavanjem radnika poti-u se motivisanost zaposleni2 i poveava proizvodnost rada. "z to, radnici time osiguravaju svoju budunost jer je obrazovanje i usavravanje naju-inkovitija garancija nji2ove vee zapoljivosti. Osim toga, uspeno sprovo enje restrukturisanja ili drugi2 vei2 promena unutar $irme mnogo je laka pomou socijalnog dijaloga. &epostojanje socijalnog dijaloga moe dovesti do ozbiljni2 problema, pa i onemoguiti poslovanje trgova-kog drutva. &ametnute cene, uslovi rada i promene u $irmi negativno uti-u na nji2ovo pri2vatanje, to se nuno odraava na proizvodnost rada, naruavanje me usobni2 odnosa i poverenja, a sve to moe stvoriti negativnu percepciju javnosti i rezultirati loim $inansijskim pokazateljima. >ana je, tako e, uloga socijalnog partnerstva na mezonivou socijalnog dijaloga u brojnim regionalnim telima koja imaju direktan uticaj na trite rada u smislu cena, uslova i kvaliteta rada. &a tom nivou socijalnog dijaloga bitna je odrednica kolektivno pregovaranje na nivou grane kojim se dogovaraju speci$i-nosti svake pojedina-ne delatnosti. &ajizloenije podru-je socijalnog partnerstva jeste nacionalni makronivo koji se provodi kolektivnim pregovaranjem, delovanjem u nacionalnim telima, unutar privredno!

)E

socijalnog vea te unutar zakonodavnog tela. 0rivredno!socijalno vee predstavlja nacionalno telo koje -ine predstavnici reprezentativni2 socijalni2 partnera, a savetodavno je telo izvrne vlasti u dravi. Qogue je ostvariti samo -esto mukotrpnim pregovorima kako bi je potpuno pri2vatili svi u nju uklju-eni subjekti. Gko se re$orme trita rada provode bez delovanja socijalnog partnerstva, mogu se o-ekivati otpori na svim nivoima koji e oteati ili -ak onemoguiti postizanje o-ekivani2 rezultata.

)?

LITERAT*RA 666.agr.2rRcroRnastavaRbsRmoduliRdocRag))HJSpojmovnik.pd$ )?;551JH!!,rziste!&ovca!i!Kapitala3K(#0,GT)U 2ttp%RR666.seebiz.euRsrRmakroekonomijaRsrbijaRslobodan!ilic!trziste!rada!u!srbiji!nije! snazno!pogodeno,?5@;I.2tml Gna 9>#,KO>#V, >ladin ured za socijalno partnerstvo, Dagreb, "DK ;5)%;;).E

)H