Razigrani kritiar (Pasivno-agresivni) Pojedinac sa Razigrani kritiar ili Pasivno-agresivnim adaptacijama vole da budu sa drugim ljudima: uivaju biti

lan grupe. Kako god, oni zauzimaju pasivan stav u reavanju problema. Ovo znai, meu ostalim stvarima, vie vole da drugi ponu razgovor, odnosno u socijalnim interakcijama oekuju da drugi naprave prvi korak. Tako da bi se i sami drutveno ukljuili, Razigrani kritiar pokuavaju da budu pasivno agresivni. Na primjer, oni mogu reci, Boe, ovde je zasigurno pretoplo! i ocekuju da neko drugi preduzme neto u vezi toga. Oni su razigrani(zabavni) ali snano otporni ( na indirektan ili pasivan nain) kontroli drugih. Ovaj model ponaanja znai da je Pasivno-agresivna adaptacija grafiki oznaena u pasivno-ukljuivanje( donji lijevi ) kvadrat u Assessing Matrix ( tabeli procenjivanje). Razigrani kritiari su dobri detektivi, istrazivai, reporteri i kritiari. Imaju sposobnost da primijete kada neto nije u redu I obino e biti prvi koji e istai I kritikovati situaciju koja nije dobra. Njihov problem je u angaovanju u beskorisnim borbama za vlast. Oni se bore protiv konrole drugih, ak i onda kad niko ne pokuava da ih kontrolie. Oni komuniciraju sa svijetom kroz njihove ponaanje (open door=otvorena vrata), a to je agresivna pasivnost. Oni moraju da ujedine svoja osjeanja (target door= vrata cilja) sa svojim ponaanjem. Spajanje njihovih osjeanja sa njihovim ponaanjem proizvodi razlike u njihovim razmiljanju( trap door= klopka). Oni prestaju da vide problem kao ili-ili borbama za vlast(kontrolu). Razmiljanje drugacije o problemu ne moe se postii radei direktno na njihovom razmiljanju, jer je razmiljanje oblast gdje su oni najranjiviji. Poruka koju si oni dobili u djetinjstvu jeste da moraju da se trude , kako bi bili ok. ( ovo je drugaije receno, pokuaj, ali zapravo nemoj uradit to) to je ono to razigrani kritiari zapravo rade, stalno se trude, ali ne stiu nigdje. Nain da stupi u kontakt sa njima jeste da bude razigran (zabavan, nestaan, veseo). Sledei korak je da pristupi njihovim osjeanjima tako to e ih njegovati (njihova osjeanje) a

onda sazna ta oni ele. Treba izbjegnuti igru razmiljanja sa njima, poto je to ono gdje oni zapravo tee da zaglave. Bitna pitanja za nih u terapijama jeste eliminacija sagledanja problema sa stanovita ili ili, i shvatanje da se oni zapravo ne trebaju boriti za opstanak. Oni trebaju da naue da direktno pitaju ta ele i da iskuse da e i ostali saraivati da im pomognu da zadovolje svoje potrebe. Moraju da iskuse slobodu da budu drugaiji (ponekad teko) i da e i dalje biti OK sa ostalima(ljudima).