EKONOMIKA POSLOVANJA

IV DEO SREDSTVA I UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEA

Prilikom osnivanja jednog preduzea ono mora da raspolae sa odgovarajuom imovinom i sredstvima. Poetna osnivaka sredstva u preduzeu obezbeuju osnivai, i ona postaju sredstva i imovina preduzea, kojom preduzee slobodno raspolae Sredstva preduzea imaju svoju namensku upotrebu i transformaciju, koja se ogleda u stalnom kretanju i kruenju sredstava iz jedne faze reprodukcije preduzea u sledeu, kao i iz jednog oblika u drugi. I na tom putu se sredstva u svakoj fazi ciklusa proizvodnje i poslovanja javljaju u drugom obliku. o kretanje i menjanje oblika sredstava na prelazu iz jedne faze ciklusa u drugu se naziva METARMOFOZA SREDSTAVA. Sredstva preduzea, prema u !z" " #u$%&"'ama, se 'av 'a'u %a! ( sredstva za rad " predmet" rada !kupni obim sredstava kojim jedno preduzee raspolae se nereprodukuje u jedinstvenom ciklusu reprodukcije i poslovanja, ve u veem broju ciklusa ije su faze razliite i ne podudaraju se, tako da u bilo kojem momentu se sredstva preduzea nalaze u svim oblicima, "to znai da ukupna sredstva nemaju jedinstveno kretanje u jednom ciklusu poslovanja, i nemaju istovremene metamorfoze u kretanju. Rad$a s$a)a je komponenta procesa rada, uz pomo koje sredstva menjaju svoj oblik i funkcije, u razliitim fazama reprodukcije preduzea. #ezultat kori"enja i upotrebe sredstava i tro"enja radne snage u poslovnom i reprodukcionom procesu, jeste razliite uprotrebne vrednosti, koje se u daljim fazama rada i ciklusu poslovanja pretvaraju u vrednost, finansijski rezultat poslovanja preduzea u vidu dobiti ili gubitka. Sredstva preduzea se prvobitno javljaju u novanom obliku, nakon ega menjaju svoj oblik kada prelaze u robnu ili te$nolo"ku fazu poslovanja, pretvarajui se u zgrade, ma"ine, ureaje, opremu, zemlji"te, sirovine, repromaterijal ... obi!a!u ma"#$i!ali%ovan oblik %u zavisnosti od potreba konkretnog preduzea&. ! te$nolo"koj fazi se sredstva javljaju u obliku sredstava za rad i predmeta rada, kada se menja nji$va supstanca, namena i sadraj. Iz te$nolo"kog procesa sredstva izlaze u novom, kvalitativno promenjenom obiku' u obliku poluproizvoda, gotovi$ proizvoda ili nedovr"eni$ proizvoda ( tj u novom materijalizovanom obliku, sa odreenom upotrebnom vredno"u. )ada se proizvodi prodaju na tri"tu, sredstva preduzea ponovo menjaju svoj oblik, prilikom ega se ponovo pretvaraju u novana &$# &"va ( ime je zatvoren jedan ciklus kruenja sredstava u toku ivotnog ciklusa jednog preduzea.

1. ULOGA I METAMORFOZE SREDSTAVA PREDUZEA

EKONOMIKA POSLOVANJA

!kupan obim sredstava kojim jedno preduzee raspolae se ne reprodukuje u jedinstvenom ciklusu poslovanja, nego u veem broju ije se faze vremenski nepodudaraju. +a ovaj nain preduzee ima istovremeno sredstva u svim oblicima u poslovnom procesu. S$# &"va &# !avl!a!u u va oblika i "o kao* *+ S !,!d$a sredstva , predstavljena u novanom obliku, i kao takva nisu vezana za bilo koji odreeni proces rada i poslovanja. Slobodna su, raspoloiva za upotrebu ili da se angauju za neku odreenu delatnost ili izvr"avanje odreene funkcije u poslovanju. !potrebna vrednost slobodni$ sredstava je univerzalna sve dokle god i$ ne veu za neku fazu poslovanja, odnosno angaovana su u tom procesu i imaju svoju namenu ime se ostvaruje nji$ova funkcija u procesu proizvodnje. -+ sredstva veza$a za pr!&es p!s !va$'a ( nastaju u onom momentu kada da se vr"i promena novanog oblika u robni oblik, kupovinom sredstava i opreme %sredstava za rad i predmeta rada&.+a ovaj nain sredstva menjaju svoj upotrebni kvalitet od univerzalnog u namenski i funkconalni. Sredstva u preduzeu ostaju blokirana sve do onog momenta kada se prodajom proizvoda ii usluga na tri"tu ne oslobode, tj. do onog momentaa kada iz robnog oblika prelaze ponovo u novani oblik, i opet menjaju svoj kvalitet, i tako postaju opet univerzalno raspoloiva i spremna na dalju upotrebu. ! periodu dok su bloki$ana i an+a,ovana u -$# u%#.u/ &$# &"va mo+u bi"i' *+ u #u$%&"'" ( su onda kada se normalno, bez bilo kakvog zastoja kreu i obru u ciklusu poslovanja, prelazei iz jedne u drugu fazu, a brzina i stepen tog kretanja su uslovljeni za$tevima te$nolo"kog, odnosno radnog procesa preduzea. ! sluaju da se sredstva zadre u jednom obliku i jednoj fazi, to ne znai da se prekida kontinuitet nji$ovog kruenja , po"to ona odreeno vreme postoje i ive u svakom pojavnom obliku npr. ! zali$ama, gotovim proizvodima, rezervnim delovima i sl. -+ "zva$ #u$%&"'e ( se nalaze u onom momentu kada u nekom trenutku nji$ovog krunog toka ispadnu iz njega, a to ispadanje moe da bude -$ola%no/ -$iv$#m#no ili "$a!no. ako, deo sredstava uvek ispada iz funkcije kada doe do zastoja u nji$ovom krunom toku %onom koji je dui od objektivno potrebnog i nunog&, kada doe do izostajanja aktivnog delovanja radne snage na sredstva, pomou koji$ prelaze iz jedne faze ciklusa u drugu. )ada posle kraeg prekida se zastoj otkloni, sredstva se ponovo

'. O(LI)I SREDSTAVA

EKONOMIKA POSLOVANJA

vraaju u funkciju, ime se produava i nastavlja nji$vo kruno kretanje, koje je praeno metamorfozama. , privremeno ! sluaju da sredstva trajno ispradnu iz funkcije, ona propadaju ii se deblokiraju i vraaju u svoj novani oblik, gde dobiju svoju univerzalnu upotrebljivost, te se mogu ponovo upotrebljavati za neku od funkcija. Sredstva ispadaju iz funkcija usled razliiti$ faktora ekonomije poslovanja preduzea' organizacioni faktori zbog koji$ se ne koriste raspoloivi kapaciteti, zali$e neupotrebljeni$ materijala robe, predugo stajanje robe na zali$ama i u skladi"tu. posledice koje nastaju usled ispadanja sredstava iz funkcije su negativne za poslovanje preduzea tj negativno utiu na njegove rezultate i efikasnost poslovanja O&novni %a0"#v #konomi!# -$# u%#.a u o no&u na &$# &"va !# u-$avo n!i0ova &"alna u-o"$#ba u i%v$1avan!u 2unk3i!# ko!u ima!u u -o&lovan!u -$# u%#.a .konomski kriterijumi za ocenu naina na koji su sredstva upotrebljena i kako funkcioni"u nalaze se odnosu veliine ( obima sredstava i brzine nji$ovog kruenja, odnosno vremena nji$ovog angaovanja i ostvareni$ rezultata preduzea. !pravo taj odnos se posmatra i meri kao %!e#"&"'e$t !,rta a$)a.!va$'a sredstava+

)ako se proces poslovanja jednog preduzea izraava kao prodes transformisanja upotrebni$ kvaliteta i svojsatav sredstava, ali i kao proces tro"enja energije i rada zaposleni$ radnika, sredstva u tim procesima preduzea imaju karatker sredstava za proizvodnju, odnosno obavljanja delatnosti preduzea. ako se &$# &"va/ -o 2unk3i!i u -$oi%vo n!i i -o!avnim obli3ima #l# na' / !s$!v$" mater"'a za obavljanje te$nolo"kog procesa ( "to je supstanca novog proizvoda i slui za njegovu konanu izradu. /snovni materijal je i deo predmeta rada koji slui kao materijal u procesu proizvodnje. / p!m!$" mater"'a ( se takoe tro"i u te$nolo"kom i radnom procesu, i njegova supstanca ne ulazi uvek u novi proizvod, a i kada ulazi ona nedoprinosi bitno njegovim karakteristikama. ro"enje pomonog materijala je bitan uslov za proizvodnju i delatnost preduzea. !z pomo pomoni$ materijala se pomae i omoguava tok te$nolo"ki$ procesa. ! toku procesa rada materijal se tro" i izvan osnovnog te$nolo"kog procesa, na raznim organizacionim i drugim radnim mestima ( javlja se kao potro"ni materijal, i ima direktan uticaj na rezutate proizvodnje / sredstva za rad 0 predstavljaju ona sredstva pomou koji$ se obavlja proces rada i poslovanja preduzea, predstavljaju grupu te$niki razliiti$ vrsta sredstava, ali sa zajednikim ekonomskim karakteristikama i ulogom u procesu poslovanja Sredstva za rad sainjavaju: - ma ine! postorjenja! ure"aji # oprema - a$ati za o%av$janje ru$ni& i 'ontro$ni& pos$ova i opera(ija - )ra"evins'i o%je'ti i insta$a(ije Sredstva za rad imaju specifinu ekonomsku karakteristiku a to je ' $a1"$ $'"2!v!) tr!3e$'a u procesima rada. /na se tr!3e #"z"1%" %kao posledica funkcije u procesu rada& i e%!$!ms%" %kao funkcija vremena nji$ovog tro"enja i angaovanja&

'.1. 4a"u$alni obli3i &$# &"ava -$# u%#.a

.konomska funkcija srestava u procesu reprodukcije zapoinje nji$ovim uno"enjem u preduzee kao odreene ekonomske vrednosti, i kao takva traje sve
0

'.'. Ekonom&ki obli3i &$# &"ava

EKONOMIKA POSLOVANJA

dokle god se ta sredstva reprodukuju u nji$ov polazni oblik. ransformisanje upotrebni$ kvaliteta se postie tro"enjem sredstava u procesu rada, ime se menjaju nji$ovi dotada"nji upotrebni kvaliteti. !poredo sa tim tro"enjem i transformisanjem sredstava proizvodi se nova upotrebna vrednost, iji deo je vrednost sredstava koja su utro"ena u proizvodnji i ija je upotrebna vredsnost poni"tena, odnosno promenjena tim tro"enjem. 1rednost utro"eni$ sredstava je prenesena iz ranije upotrebne vrednosti u proizvod koji se, kao nova upotrebna vrednost javlja u vidu rezultata preduzea. /vakvim tro"enjem se proces poslovanja zatvara u krug, u ciklus reprodukcije, u kome se gubi upotrebna vresnost sredstgava za proizvodnju, a dobija nova upotrebna vrednost u proizvedenom gotovom proizvodu. Vred$!st utr!3e$"2 sredstava za pr!"zv!d$'u u &"% usu p!s !va$'a preduzea se pre$!st" u red$!st $!v!) pr!""zv!da. Prema ovim karakteristikama, &$# &"va &# #l# na' / !,rt$a sredstva ( u jednom cikusu preduzea potpuno gube svoju upotrebnu vrednost / !s$!v$a sredstva ( u jednom ciklusu reprodukcije proizvoda delimino prenose svoju vrednost, zadravajui upotrene karakteristike i funkcije do kraja svog radnog veka.

5. OS4OV4A 6TRA74A8 SREDSTVA

/snovna ili trajna sredstva predstavljaju trajne, meterijalne oblike sredstava preduzea. /snovna sredstva su deo ukupni$ sredstava preduzea, koja se postepeno tro"e u procesu poslovanja, u duem vremenksom periodu i kroz vi"e radni$ ciklusa. +ji$ova vrednost se potpuno reprodukuje tek kada se istro"i nji$ova upotrebna vrednost /snovna sredstva u toku upotrebe i kori"enja u procesu rada ne menjaju svoj oblik O&novna &$# &"va in#* , !prema ( sredstva za rad %u najveem delu& , ali ona sredstva za rad koja su male vrednostii koja se upotrebljavaju manje od godinu dana nisu osnovna sredstva / )ra4ev"$s%" !,'e%t", 3ume , zem '"3te " dru)a pr"r!d$a ,!)atstva / !dre4e$a prava du)!r!1$!) %ara%tera %!$&es"'e, pate$t", "&e$&e, du)!r!1$a #"$a$s"'s%a u a)a$'a, $emater"'a $a u a)a$'a Tr!3e$'e !s$!v$"2 sredstava %!'e se "zra.ava u $!v1a$!m !, "%u se $az"va AMORTIZA5IJA, takva novana sredstva skupljena od amortizacije se koriste za nabavku novi$, odnosno za reprodukovanje osnovni$ sredstava preduzea

5.1. O&novna &$# &"va -$#ma &"an!u 62unk3i!i8

Prema stanju osnovni$ sredstava u odnosu na proces poslovanja preduzea, o&novna &$# &"va &# -o!avl!u!u u obli3ima* a+ !s$!v$a sredstva u pr"prem" ( nji$ ine uglavnom investicije u toku, koje su namenjene za pripremu ili pro"irenje osnovne delatnosti preduzea %zapoeti radovi na izgranji pojedini$ vrsta osnovni$ sredstava kao "to su graevinski objekti i oprema, priprema zemlji"ta dugogodi"njim zasadima, zali$e graevinski$ materijala. /na se posle odreenog vremenskog perioda ukljuuju u proces rada i poslovanja preduzea kao osnovna sredstva u upotrebi

EKONOMIKA POSLOVANJA

,+ !s$!v$a sredstva u up!tre," ( u nji$ ubrajamo zemlji"te koje slui za privredne potrebe, graevinski objekti privrednog karatera i sredstva za rad. *em$ji te ( koje slui za privredne potrebe ( u njega se ubrajaju poljiprivredne povr"ine, zemlji"ta od koji$ se proizvode odreeni proizvodi kao "to su cigla pesak .... i zemlji"te na ijem prostoru preduzea obavljaju svoju delatnost +ra"evins'i o%je'ti privredno) 'ara'tera su indistrijske, poljoprivredne i druge zgrade koje su namenjene za obavljanje privredne delatnosti, ali i saobraajni i $idrograevinski objekti, objekti za prenos energije, rudarska okna, dubinske bu"otine.... Sredstva za rad # u nji$ ubrajamo orua kojima se deluje na predmete rada kako bi se obavila privredna delatnost i dobio odreeni proizvod. Sredstva za rad se dele na' direktna sredstva za rad uz pomo koji$ se neposredno obrauju i modifikuju predmeti rada3 i na indirektna sredstva za rad ( ne uestvuju direktno u obrati predmeta rada, ali uz nji$ovu pomo se odvija proces proizvdnje %inventar, ureaji...& &+ !s$!v$a sredstva "zva$ up!tre,e ( ona nisu u funkciji poslovanja preduzea i slue kao rezerva u obavljanju delatnosti i radnog procesa. ! nji$ se ubrajaju i neupotrebljiva sredstva, kao i ona koja su namenjena za ras$od. Sredstva van uoprebe se ponekad iznajmljuju drugim preduzeima, prodaju ili ustupaju, dok se deo osnovni$ sredstava van upotrebe klasifikuju kao neupotrebljiva osnovna sredstva

Podela osnovni$ sredstava prema pojavnim oblicima izraava i zvaninu zakonsku podelu imovine odnosno sredstava u preduzeu. Prema njoj, sredstva se iskazuju kao' sta $a sredstva " " "m!v"$a preduzea %!'u 1"$e( / $emater"'a $a u a)a$'a !d$!s$! prava 4 / mater"'a $a sredstva 4 / $!v1a$a sredstva u !, "%u du)!r!1$"2 #"$a$s"'s%"2 p asma$a 4 4 4#ma"#$i!alna ul+an!a 9 -$ava , $a%nov$&na u+o$ona ula+an!a i -la&mani &$# &"ava -$# u%#.a %a $a%lii"# nam#n#' osnivaka ulaganja u raznovrsne oblike preduzea, ulaganja u razvojna istraivanja, ulaganja u probnu proizvodnju , :on3#&i!# ( dugorona ulaganja ili ustupanja imovine i prirodni$ bogatstava %putevi, rudnici, eleznice, zemlji"te& radi upotrebe i kro"enja. Prava od koncesija imaju karakter imovine preduzea, kao nematerijalni$ ulaganja. , Pa"#n"i i li3#n3# ( su odreene isprave kojima se "titi neki pronalazak ili otkrie. Iskljuivo su pravo pronalazaa Pronalazak je i svako novo re"enje nekog te$nikog problema koji se moe primeniti u privredi, odnosno u procesu rada preduzea. )od nas patentno pravo traje najdue *5 godina. Patent je prenosivo pravo u celini ili delimino3 to je otkupljeno pravo kori"enja odreenog ponalaska Li(en(a ( pravo kori"enja tueg patenta3 po zakonu o patentima i te$nikim unapreenjima, nosilac patenta moe ugovorom, u celini ili delimino, da ustupipravo isori""avanja ponalaska drugomlicu ili privrednom subjektu Patenti i licence su osnovna sredstva samo ako je nji$ovo plaanje %naknada za kori"enje& izvr"eno odjednom u punom iznosu. ! sluaju da se ugovorom predvidi da se ta naknada plaa godi"nje ( tada se radi o tekuim tro"kovima poslovanja preduzea i to ne ulazi u osnovna sredstva
5

5.'. O&novna &$# &"va -$#ma -o!avnim obli3ima

EKONOMIKA POSLOVANJA

Ma"#$i!alni oblik o&novni0 &$# &"ava 9 u nji$ spadaju raznovrsna osnovna sredstva koja slue za potrebe obavljanja delatnosti preduzea , Sastavljeni su u dve grupe gde' *, )rupa je vezana za prirodne -a'tore i prirodno %o)atstvo %zemlji"te, "ume, vi"egodi"nji zasadi, osnovno stado&. /va osnovna sredstva imaju najznaajniju ulogu u preduzeima iz oblasti poljoprivrede ., )rupa sainjena od sredstava za rad u obliku graevisnki$ objekata, opreme i sredstava u pripremi S$# &"va %a $a inventar o U$#;a!i ( sredstva za rad koji slue da se obezbede uslovi za rad i poslovanje. 6ogu da budu ener)ets'i ure"aji i slue za snabdevanje preduzea energijom %el.mrea, plinovodi, naftovodi, cevovodi za paru..& Proizvodni ure"aji ( koriste se neposredno u procesu proizvodnje %kotlovi, pei, cisterne, burad, dimnjaci...& /ransportni ure"aji ( koriste se u unutra"njem i spolja"njem transportu preduzea o Po&"$o!#n!a ( raznovrsne po)ons'e i radne ma ine, koje omoguavaju odvijanje procesa proizvodnje Po+on&ka -o&"$o!#n!a mogu da budu primarna! po'reta'a %parne ma"ine, turbine, lokomotive, dizel,motori&! se'undarna odnosno pokretai koji pretvaraju neku ve proizvedenu vrstu energije u drugu %elektromotori, elektrogeneratori....&3 radne ma ine ( pomou koji$ zaposleni deluju na predmete rada, izazivajui odreene promene na tim predmetima rada o T$an&-o$"na &$# &"va ( slue za dopremu predmeta rada i preme u skladi"ta i pogone, kao i za otpremu gotovi$ proizvoda u skladi"ta gotovi$ proizvoda i dalje na tri"ta o Ala"i ( sredstva kojima se neposredno deluje na predmete rada. 6ogu da budu' ma3"$s%i %svrdla, noevi za metale, glodala, nareznice....& i ru1$i %eki, klje"ta, kljuevi, turpije, igle...&. ! alate ubrajamo i m!de e za !, "%!va$'e predmeta %kalupi, uzorci, "abloni& i $aprave %instrumenti za merenje svojstva&
7

&u ' ureaji, postrojenja, transportna sredstva, alati i

EKONOMIKA POSLOVANJA

o Inv#"a$ ( sredstva bez koji$ je nemogue obavljati proces rada. 6oe da bude' p!)!$s%" %upotrebljava se u pogonu& i p!s !v$" %upotrebljava se u neprizvodnim delovima preduzea&

Du+o$oni 2inan&i!&ki -la&mani ( osnovna sredstva preduzea u novanom obliku Du)!r!1$" p asma$" preduzea su( , , 0$a)anja 'apita$a preduze1a u tzv, vezana preduze1a , kojima se ostvaruju odreene poslovne funkcije 0e 1e u 'apita$u dru)i& pravni& $i(a %preduzee otkupljuje akcija ili druge $artije od vrednosti drugi$ pravni$ lica radi suvlasni"tva ili uveavanja kapitala preko dividendi& 2u)oroni 'rediti %koje je preduzee plasiralo odreenim preduzeima, npr.kako bi ono obezbedilo sebi sirovine ili kako bi se razvijali dugoroni kooperantski odnosi da drugim preduzeima& 2u)orone &artije od vrednosti ( preduzee kupuje dravne obveznice, akcije razni$ preduzea, zapisa kao i druge $artije od vrednosti na tri"tu kapitala

5.5. I%vo$i o&novni0 &$# &"ava

)ada preduzee u svom procesu poslovanja vr"i zamenu dotrajali$ i zastareli$ osnovni$ sredstava, da bi izvr"io nabavku novi$ potrebno je obezbediti finansijska sredstva. /snovni izvor finansiranja osnovni$ sredstava je 8/9I preduzea /snovna sredstva u funkciji i osnovna sredstva u izgradnji se uglavnom finansiraju iz pslovnog fonda i finansijski$ kredita. I%vo$i 2inan&i$an!a o&novni0 &$# &"ava &u* , S!ptstve$"
:

EKONOMIKA POSLOVANJA

, , ,

Udru.e$" 6red"t$" Izv!r" s! "dar$!st" So-&"v#ni &$# &"va ( obezbeeni su od strane investitora prilikom osnivanja preduzea kao i raspodelom ostvarene dobiti iz fonda amortizacije , u nji$ ubrajamo i sredstva koja investitor dobija od drugi$ pravni$ ili fiziki$ lica bez obaveze vraanja

Sopstveni 'apita$ preduze1a sainjavaju: Osnovni 'apita$ %akcijski kapital, udeli, ulozi, dru"tveni i dravni kapital& 3ezerve %kapitalne, revalorizacione, zakonske ....& Neraspore"ena do%it preduze1a Po%a!ml!#na &$# &"va , obezbeuju se kod domai$ i strani$ banaka ili drugi$ lica i institucija , preteni nain pozajmljivanja su krediti , pored kredita sredstva se mogu pozajmiti i udruivanjem i ulaganjem sredstava drugi$ lica , izdavanjem obveznica i drugi$ $artija od vrednosti !slov za uspe"an razvoj preduzea jeste stgalno ulaganje u osnovna sredstva. Iz tog razloga se i politici ulaganja mora posvetiti posebna panja, i u tom cilju je potrebno izvr"iti posebne analize ekonomske opravdanosti ulaganja, tako da se pravi elaborat o ekonomskoj opravnadnosti odreene investicije i on sadri dva dela ' te$niko,te$nolo"ki deo %obrazlau se te$niko,te$nolo"ka svojstva i karakteristike opreme, graevinski$ objekata i drugi$ osnovni$ sredstava& i ekonomski deo %sadri analize mirkolokacije, tj lokaciju budueg objekta u odnosu na tri"te, sirovine, transport, radnu snagu, energetske izvore, plasma proizvoda, izbor te$nolo"kog procesa, analizu kadrovske osnove i potrebni$ finanisjki$ sredstava... )ao rezultat analize ekonomske opravdanosti treba da proistekne odluka o investiranju, odnosno o ulaganju u osnovna sredstva , , ,

6apa&"tet 'e pr!"zv!d$a m! sredstava za rad prilikom izvr"avanja odreenog rada u datom vremesnkom periodu. !slovi pod kojima e se ostvarivati kor"enje postojei$ kapaciteta, a koji su potrebni da bi se utvrdio kapacitet sredstava za rad su' koliina uinka i nji$ov kvalitet, kori"eni predmeti rada i ni$ove karakteristike, postojea radna snaga i njena struna osposobljenosti i obuenosti, nivo organizacije, te$nolo"ki postupc )apacitet je te$nika i ekonomska kategorije, i na njegovo formiranje i iskori"avanje deluju te$niki, dru"tveni, ekonomski i organizacioni faktori :a-a3i"#" &# -o!avl!u!# kao* / u)ra4e$" , "$sta "ra$" %apa&"tet / rad$" 7m!)u"8 %apa&"tet / !pt"ma $" %apa&"tet / m"$"ma $" %apa&"tet / !stvare$" %apa&"tet U+$a;#ni/ in&"ali$ani ka-a3i"#" ( koji se utvruje na osnovu te$niki$ svojstava i mogunosti sredstava za rad %retko se ostvaruje maksimalno kori"enje instalirani$ kapaciteta&. 6aksimalno kori"enje kapaciteta je mogue ostvariti naprezanjem te$niko,te$nolo"ki$ procesa %visoke pei, $idroelektrane, $emijsko,
;

5.<. :a-a3i"#"i o&novni0 &$# &"ava

EKONOMIKA POSLOVANJA

te$nolo"ki procesi....&, ali to uslovljava raubovanje sredstva, odnosno krai radni vek, e"e remontovanje,... Ra ni 6mo+u.i8 ka-a3i"#" ( kori"enje ugraenog kapaciteta u stvarnosti odnosno u praksi . /d ugraenog teoretskog kori"enja kapacieta se oduzimaju nuni i realni pekidi u radu %smenski rad, godi"nji, nedeljni odmori, dravni praznici, odravanje i remontoranje sredstava za rad....& O-"imalni ka-a3i"#" ( najpovoljniji stepen kapaciteta sa stanovi"ta tro"kova i rezultata preduzea koji se ostvaruju njegovim kori"enjem Minimalni ka-a3itet ( donja granica kori"enja sredstava. +a ovom nivou kori"enja kapaciteta, preduzea posluju na nivou donje take rentabiliteta, a sve ispod toga dovodi do toga da preduzee posluje sa gubicima O&"va$#ni ka-a3i"#" ( je stvarno postignuto iskori"enje kapaciteta preduzea u odreenom vremeskom periodu +a ostvarenje kapaciteta utiu subjektivni i objektivni faktori )apaciteti raspoloivi$ resursa u toku poslovanja preduzea se moraju planirati, a to znai da se preduzmaju akcije i mere za konkretizaciju poslovne politike i poslovanje preduzea. )apacitet preduzea predstavlja zbir i funkciju brojni$ komponenata u preduzeu %ma"ine, ureaj, prostor&. )apacitet preduzea je zbir pojedinani$ kapaciteta S"#-#n ko$i.#n!a ka-a3i"#"a !# limi"i$an -o&"o!an!#m u&ki0 +$la u -o&lovan!u -# u%ea ( u sluaju da odreeno radno mesto ii pogom svojom propusnom moi uslovljava nie kori"enje kapaciteta drugi$, sledei$ radni$ mesta i pogona preduzea, pojavljuje se usko grlo u proizvodnji. ! sluaju da radno mesto ima veu propusnu mo merenu koliinom proizvoda, dolazi do pojave n#i&ko$i1.#ni0/ o no&no &lobo ni0 ka-a3i"#"a. /be pojave su "tetne i neracionalne za poslovanje preduzea. !sko grlo se u praksi otklanja ( uvoenjem u proces spoljni$ kooperanata, zakupom kapaciteta drugi$ preduzea, investiranjem u nova sredstva, uvoenjem novi$ smena, savremenija organizacija +eiskori"eni, odnosno slobodni kapaciteti se re"avaju otklanjanjem uski$ grla, ali i u pro"irenju delatnosti i asortimana proizvodnje, kooperacijom sa drugim srodnim preduzeima, ustupanjem ii prodajom neiskori"eni$ sredstava Fak"o$i ko!i u"iu na i&ko$i1.#no&" ka-a3i"#"a mo+u bi"i* = &ub!#k"ivni ( deluju u unutar preduzea %obezbeenje predmetima rada, kadrovima , sredstvima ....& = ob!#k"ivni ( mere kreditno,monetarne politike, uvozne i carinske politike Stepen is'ori 1enosti 'apa(iteta se izraunava 'ada se stavi u odnos ostvarena 'o$iina proizvodnje! odnosno uin'a! sa p$aniranom proizvodnjom, )apacitet je merljiva vrednosna jedinica izraena u asovima rada i slino....

1rednost osnovni$ sredstava u preduzeu se moe iskazati na dva naina' , naturalno , vrednosno %na bazi tekui$ ili stalni$ cena& 1rednost osnovni$ sredstava pokazuje se kao vrednost osnovne imovine preduzea. Os$!v$a sredstva preduzea "ma'u raz "1"te vred$!st", ta%! da raz "%u'em! '
<

5.>. V$# no&"i o&novni0 &$# &"ava

EKONOMIKA POSLOVANJA

Na,av$u vred$!st Am!rt"z!va$u vred$!st Sada3$'u vred$!st Reva !r"z!va$u vred$!st 4abavna v$# nost ( je fakturna cena osnovnog sredstva uveana za cenu tro"kova transporta, tro"kove montae, ugradnje, carine, poreze, obuavanje kadrova za rad .... +abavna vrednost sredstava se ne menja sve dokle god osnovno sredstvo traje i funkcioni"e %osim u sluaju povremeni$ revalorizacija& +abavna vrednost slui kao osnovica za obraun amortizacije osnovni$ sredstava u preduzeu Amo$"i%ovana v$# no&" ( je knjigovodstveno,te$nika kategorija. /na pokazuje koliko je osnovno sredstvo umanjilo svoju vrednost u dotada"njem veku upotrebe i koli je od te vrednosti preneto u amortizacioni fond preduzea. Sa a1n!a v$# no&" ( je rezultat odbijanja amortizovane vrednosti od nabavne vrednosti . /snovna sredstva uestvuju u procesu rada i poslovanja ukupnom svojom vredno"u, a na nove proizvode prenose deo svoje ukupne vrednosti, koji odgovara nji$ovom fizikom i ekonomskom tro"enju u odgovarajuem periodu. Sada"nja %knjigovodstvena& vrednost osnovni$ sredstava se razlikuje od vrednosti osnovni$ sredstava po kojoj se ona u datom momentu mogu nabaviti. Sada"nja vrednost osnovni$ sredstava je neotpisani deo vrednosti osnovnog sredstva koja se dobija kada se od nabavne vrednosti odbije amortizovana vrednost R#valo$i%a3i!a o&novni0 &$# &"ava ( ponovno utvrivanje vrednosti osnovni$ sredstava, ime se usklauju knjigovodstvene vrednosti sa nji$ovim stvarnim vrednostima. /vaj postupak se vr"i onda kada eli da se utvrdi realna amortizacija i realna vrednost i dobit preduzea.

Po"to se osnovna sredstva u procesu rada neprestano tro"e, time se smanjuje nji$ov vek upotrebe i nji$ova vrednost Smanjena vrednost osnovni$ sredstava se prenosi na proizvod %uinak& preduzea kao preneta vrednost, koja se knjigovodstveno otpisuje od vrednosti osnovnog sredstva i uraunava u cenu ko"tanja novi$ proizvoda ili usluga. Amo$"i%a3i!a -$# &"avl!a novano i%$a,#no "$o1#n!# o&novni0 &$# &"ava u -$o3#&u $a a i -o&lovan!a -$# u%#.a %franc. Amortir # postepeno smanjivanje du)a! smanjivanje vrednosti! s$a%$jenje&. o postepeno tro"enje osnovni$ sredstava oznaava i postepeno preno"enje nji$ove vrednosti na novi proizvod u vidu odreenog iznosa amortizacije. )ao ekonomska kategorija, amortizacija kroz smanjenje vrednosti osnovnog sredstva, prenosi deo te smanjene ili otpisane vrednosti na nov proizvod =mortizaconi fond se formira radi namenskog usmeravanja svi$ novani$ sredstava za nabavku novi$ ii zamenu osnovni$ sredstava, investicione popravke, remontovanje ma"ina, opreme... Sredstva za amortizaciju se mogu koristiti za prostu ili pro"irenu reprodukciju osnovni$ sredstava %prilikom obnavljanja osnovni$ sredstava obino se kupuju novija i savremenija, sa veim proizvodnim mogunostima i kapacitetima, ime se pobolj"ava pozicija i jaa konkurentska mo na tri"tu& Fi%ika amo$"i%a3i!a 9 2i%iko "$o1#n!# i o"$a!alo&" &$# &"ava . +a fiziku amortizaciju utuu' radni uslovi, intezitet kori"enja, prirodni i klimatski faktori...&

5.?. T$o1#n!# o&novni0 &$# &"ava 9 amo$"i%a3i!a

*>

EKONOMIKA POSLOVANJA

Stepe$ "s%!r"3e$!st" !s$!v$!) sredstva se iskazuje odnosom njegove amortizovane i nabavne vrednosti

Ios ? iskori"enost osnovnog sredstva 1am? amortizovana vrednost 1nb? nabavna vrednost V$#m#n&ka i 2unk3onalna amo$"i%a3i!a @a izraunavanje amortizacije se koriste razliite metode. /snovica za izraunavanje amortizacije je $a,av$a vred$!st !s$!v$"2 sredstava V$,, a novani iznos koji se dobije kao tro"ak odreenog osnovnog sredstva odnosno kao rezultat amortizacije se naziva am!rt"za&"!$a %v!ta A9 Am!rt"za&"!$a %v!ta A9 ( iznos amortizacije koj je u odreenom vremenskom periodu %godina, mesec& prenet na nove proizvode i obraunat u amortizacioni fond preduzea. @a taj iznos je umanjena vrednost osnovog sredstva u istom periodu. V$#m#n&ka amo$"i%a3i!a ( obraunava tro"enje osnovnog sredstva prema vremenskom periodu njegovog tro"enja i na osnovu doreenogi i procenjenog veka njegovog trajanja. #azlikujemo tri metoda obrauna vremenske amortizacije' a. proporcionalna b. vremenski degresivna c. vremenski progresivna P$o-o$3ionalni m#"o ob$auna v$#m#n&k# amo$"i%a3i!# ! sluaju da se amortizacija izraunava u ravnomernim godi"njim iznosima tada govorimo o proporcionalnoj vremenskoj amortizaciji.

Aodi"nja amortizacija A) se izruaunava kada se nabavna vrednost osnovnog sredstva V$ podeli sa planiranim vekom njegove upotrebe 2

A): V$;2
V$#m#n&ki #o+$#&ivan m#"o ob$auna amo$"i%a3i!# polazi od pretpostavke da se osnovno sredstvo u poetku kori"enja vi"e tro"i i da je efekat tog kori"enja vei. =mortizacija se u poetnom periodu kori"enja osnovnog sredstva obraunava po veoj stopi, i u veim iznosima, a kasnije se te stope i iznosi smanjuju. V$#m#n&ki -$o+$#&ivan m#"o ob$auna amo$"i%a3i!# polazi od pretpostavke da fiziko i ekonomske tro"enje osnovnog sredstva vremenom progresivno rastu, tako da se bre mora smanjivati i vrednost tog osnovnog sredstva, a poveai njegova amortizovana vrednost
**

EKONOMIKA POSLOVANJA

)od ovog metoda obrauna amortizacije se svake godine, odnosno u kasnijem obraunskom periodu u odreenom iznosu poveava amortizaciona stopa ili amortizaciona kvota. Funk3ionalna amo$"i%a3i!a ( postupak obrauna tro"enja osnovni$ sredstava koji polazi od nji$ove stvarne upotrebe i kori"enja , a ne od vremenskog trajanja kori"enja osnovnog sredstva. ! sluaju da se osnovno sredstvo vi"e koristi i eksploati"e, obraunava se i vei iznos njegove amortizacije. 1ee tro"enje, podrazumeva i vei uinak osnovnog sredstva na ukupan rezultat preduzea. /braun amortizacije po funkcionalnoj metodi se vr"i po jedinici proizvoda ili amortizacionoj kvoti. Amortiza(iona 'vota A9 se odreuje kao odnos nabavne vrednosti V$ osnovnog sredstva i fizikog obima proizvodnje =B ( amortizaciona kvota 1n ( nabavna vrednost osnovnog sredstva C ( koliina proizvoda +odi nji iznos amortiza(ije A) se dobije kada se amortizaciona kvota A9 pomnoi sa ostvarenom koliinom proizvoda < A): A9=< =g ( godi"nja amortizacija =B ( amortizaciona kvota C ( koliina proizvoda

5.@. Evi #n3i!a o&novni0 &$# &"ava

.videncija osnovni$ sredstava se vr"i knjigovodstveno po utvrenoj klasifikaciji i vrednosti. .videncijom se prati kretanje osnovni$ sredstava i sve promene u toku poslovnog ili obraunskog perioda. +a kraju poslovne godine se vr"i poseban vid evidencije, popis inventara osnovni$ sredstava, imovine i obaveza ! preduzeima postoje knjige u kojima se vode i evidentiraju promene na osnovnim sredstvima' knjiga osnovni$ sredstava, knjiga i kartoteka %analitika knjigovodstva& osnovni$ sredstava i sintetika evidenicja osnovni$ sredstava

<. O(RT4A SREDSTVA

O,rt$a sredstva su !$a p!s !v$a sredstva %!'a se 'ed$!%rat$!m up!tre,!m tr!3e u p!s !v$"m pr!&es"ma preduzea " 1"'a se supsta$&a 7vred$!st8 me$'a $a'ma$'e 'ed$!m )!d"3$'e. !potrebni vek obrtni$ sredstava je %ra" !d 'ed$e )!d"$e a nji$ova vrednost se obrne u jednom ciklusu reprodukcije, ! obrtna sredstva ubrajamo -$# m#"# $a a ali i druge kategorije kao "to su novana &$# &"va/ +o"ovi -$oi%vo i/ -olu-$oi%vo i/ n# ov$1#ni0 -$oi%vo i/ %ali0# / k$a"ko$ona -o"$a,ivan!a ....., ali #o o&novni0 &$# &"ava mal# v$# no&"i i $oka "$a!an!a o +o inu ana

<.1. :$u,#n!# ob$"ni0 &$# &"ava

/brtna sredstva se u jednom proizvodnom ili poslovnom ciklusu koliinski utro"e i vrednosno ulaze u nove proizvode.
*-

EKONOMIKA POSLOVANJA

O,rt$ sredstva sta $! %ru.e u procesu poslovanja preduzea, a to kruenje se moe prikazati na sledei nain' , ciklus obrtanja sredstava zap!1"$'e $!v&em %kojim se kupuju sirovine, repromaterijal i drugi materijal koji je potreban za rad i poslovanje preduzea&. !z pomo ostali$ faktora reprodukcije %radna snaga i osnovna sredstva& u procesu rada %te$nolo"ki proces& stvara se )!t!v pr!"zv!d ili usluga, %!'" se pr!da'u %realizuju na tri"tu& i za nji$ se d!,"'a'u $!v1a$a sredstva, koja se ponovo upotrebljavaju za nabavku predmeta rada i drugi$ faktora proizvodnje. +a ovaj nain je jedan krug kretanja obrtni$ sredstava preduzea zatvoren u polaznoj taki odnosno novanim sredstvima, kao univerzalno raspoloivi$ za bilo koju namenu.

o kruenje sredstava %stalno pretvaranje imovine preduzea iz jednog u drugi oblik& sve do pretvaranja u polazni oblik, je odreeno poslovnim procesom i delatno"u preduzea, i u svakoj fazi poslovnog procesa ovo kretanje se odvija pod razliitim uslovima vezivanja i kori"enja sredstava. !koliko se obrtna sredstva gomilaju u jednom obliku, dolazi do poveavanja i ukupni$ potreba preduzea za obrtnim sredstvima.

*0

EKONOMIKA POSLOVANJA

<.'. V$&"# i kla&i2ika3i!a ob$"ni0 &$# &"ava

Ob$"na &$# &"va &# kla&i2iku!u * / prema u !z" u &"% usu p!s !va$'a preduzea / prema "zv!r"ma / prema $a1"$u pr",av 'a$'a / prema vreme$s%!m a$)a.!va$'u Prema ulo%i u 3iklu&u -o&lovan!a o O%rtna sredstva u o O%rtna sredstva u o O%rtna sredstva u

-$# u%#.a, obrtna sredstva se dele na' materija$nom o%$i'u novanom o%$i'u o%$i'u prava

Ob$"na &$# &"va u ma"#$i!alnom obliku ine sirovine i ostali materijali za proizvodnju, nedovr"ena proizvodnja i poluproizvodi, zali$e gotovi$ proizvoda, inventara i ambalae *+ S"r!v"$e " !sta " mater"'a " , Sirovine i ostali repromaterijali se javljaju u obliku osnovni$, pomoni$, energetrski$ i potro"ni$ materijala , ! zavisnosti od stepena izvr"enja obrade, predmeti rada se pojavljuju u vidu materijala, poluproizvoda, delova i nedovr"eni$ proizvoda , ! zavisnosti od svr$e, reprodukcioni materijal moe da bude' osnovni, pomoni i sporedni. /snovni materijal ulazi svojom supstanconm u proizvod i ini njegovu osnovnu supstancu , @a razliku od materijala koji je ve bio predmet odreene delatnosti , Sirovine su predmeti uzeti iz prirode koji nisu pretrpeli bitne promene u odnosu na poetni izgled i stanje. Sirovine predstavljaju predmete rada u ekstraktivnoj industriji i poljoprivredi %rude, nafta, pamuk...&, a materijal je predmet rada u preraivakoj industriji P!m!$" mater"'a ( dodatak osnovnom materijalu u procesu obrade ili je sredstvo za odravanje. Pomoni materijal moe da bude' , Pomo1ni materija$ izrade %za odravanje istoe prostorija....& , Am%a$a4a %slui za uvanje, pakovanje i otpremu robe& Ambala,a - se pojavljuje kao !dv!'"va %povratna& ( due traje i vraa se proizvoaima ili trgovini3 $e!dv!'"va ( zaraunava se odjednom u cenu ko"tanja Go$ivo ( pomoni materijal koji slui kao dodatak osnovnom materijalu za pokretanje sredstava za rad ili za stvaranje posebni$ uslova za odvijanje procesa rada. Aorivo moe da bude' te2$! !3%! )!r"v! %dodaje se osnovnom materijalu da u njemu izazove odreene promene& i e$er)ets%! )!r"v! % izvor energije u obavljanju radni$ procesa& -+ P! upr!"zv!d" , poluproizvodi su predmeti rada na kojima nisu izvr"ene sve faze obrade. , Po stepenu dovr"enosti nalaze se izmeu materijala i gotovi$ proizvoda , Izrauju se u samom preduzeu ili su kupljeni od drugi$ preduzea kooperanata >+ Ned!vr3e$" pr!"zv!d" ( predmeti rada na kojima je zapoeto ali nije dovr"eno te$nolo"ko kompletiranje proizvoda. +edovr"ena proizvodnja je dosta prisutna u preduzeima sa druim ciklusima proizvodnje. /na se jo" naziva i proizvodnja u toku, i u zavisnosti od te$nolo"kog procesa moe da traje krae ili due

*2

EKONOMIKA POSLOVANJA

?+ @!t!v" pr!"zv!d" ( su rezultat proizvodne delatnosti preduzea koji treba da zadovolji odreene line ili proizvodne potrebe, a realizuju se na tri"tu. Ob$"na &$# &"va u novanom obliku se javljaju kao gotov novac u blagajni i iro,raunima3 namenjen je za kupovinu raznovrsni$ sredstava potrebni$ za poslovanje preduzea, ili neke finansijske transakcije preduzea na tri"tu. +ovana sredstva ine i devizna sredstva preduzea u bankama, ali i razna potraivanja po osnovu prodaje i finansijski$ aranmana preduzea %ekovi, menice, akceptni nalozi, obveznice, blagajniko zapisi i ostala efektivna novana sredstva& Ob$"na &$# &"va u obliku! -$ava se javljaju u vidu potraivanja od kupaca za isporuenu a nenaplaenu robu ili uslugu Dicence koje se isplauju na teret tro"kova poslovanja se takoe ubrajaju u obrtna sredstva koja se stiu po osnovu odreeni$ prava Podela obrtni$ sredstava prema $a1"$u $a %!'" se pr",av 'a'u " $a %!'" se %!r"ste' , %red"t$! tra'$a !,rt$a sredstva ( za obavljanje redovnog poslovanja , sredstva za "$vest"&"!$a u a)a$'a , povremena o%rtna sredstva ( pokrivaju se iz sredstava bankarski$ kredita , trajna o%rtna sredstva ( ulaze u poslovni fond preduzea i potrebno i$ je namenski koristiti

<.5. :o#2i3i!#n" ob$"a kao -oka%a"#l! 3i$kula3i!# ob$"ni0 &$# &"ava

9rzina obrtanja obrtni$ sredstava se prati kako bi se proces poslovanja preduzea odvijao kontinualno i "to bre. 9rzina obrtanja obrtni$ sredstava je odnos izmeu utro"eni$ i kori"eni$ obrtni$ sredstava u odreenom periodu. /na se dobija uporeivanjem ostvarenog obima obrtni$ sredstava sa prosenim stanjem kori"eni$, odnosno angaovani$ sredstava. /brt ( odnos dveju veliina od koji$ jedna predstavlja kretanje sredstava a druga je odreena prosenim stanjem obrtni$ sredstava rajanje obrta ( vreme koje protekne od momenta ulaganja novani$ sredstava u materijal za obavljanje delatnosti, do trenutka naplate prodate robe ili proizvoda. +ajjednostavniji nain da se izrauna proseno stanje obrtni$ sredstava ' poetno stanje E konano stanjeFP$o&#no ko$i1.#na ob$"na &$# &"va se utvruju na sledei nain'

:o#2i3i!#n" ob$"a uku-ni0 ob$"ni0 &$# &"ava ( mera za ocenu uspe"nosti upravljanja ukupnim obrtnim sredstvima. !tvruje se iz odnosa sledei$ veliina

6!e#"&"'e$t !,rta 'e ,r!' %!'" p!%azu'e %! "%! puta se !,rt$a sredstva !,r$u u t!%u $e%!) vreme$s%!) per"!da %jedne godine naje"e& , ukoliko je koeficijent obrta vei, smatra se da je preduzee uspe"nije

*5

EKONOMIKA POSLOVANJA

, ukoliko je obrt sredstava vei, utoliko je potrebno manje angaovanje sredstava za izvr"enje odreeni$$ poslovni$ zadataka , visok koeficijent obrta moe biti posledica mali$ zali$a i nedeovolljni$ marudbina za nji$ovo obnavljanje , nizak koeficijent obrta moe da ukazuje na sporu cirkulaciju obrtni$ sredstava i pojavu nekurentni$ zali$a u preduzeu V$#m# "$a!an!a ob$"an!a uku-ni0 ob$"ni0 &$# &"ava se dobija deljenjem broja dana u godini ssa koeficijentom obrta. 1reme trajanja obrtanja obrtni$ sredstava je vremenski period u kojima je odreena masa obrtni$ sredstava vezana u pojedinim oblicima obrtni$ sredstava.

*7

EKONOMIKA POSLOVANJA

>. TROAE47E I REPRODU:)I7I PREDUZEA

>.1. T$o1#n!# &$# &"ava

A4GABOVA47E

SREDSTAVA

ro"enje predstavlja jedan od oblika materijalni$ i ljudski$ komponenata u procesu rada i poslovanja perduzea, jer bez ulaganja potrebni$ komponenti nema ni procesa reprodukcije, a ni rezultata preduzea. !slov za stvaranje novog proizvoda ili usluge u preduzeu jeste tro"enje osnovni$ komponenti poslovanja' sredstava za rad, predemta za rad, radne snage ro"enjem sredstava ali i u procesu poslovanja preduzea upotrebna vrednost sredstava se tro"i ili gubi, a sa njima se tro"i i nji$ova vrednost, dok je karakter tog tro"enja preno"enje vrednosti sredstava i radne snage na novi proizvod ili uslug Samo preno"enje vrednosti utro"eni$ komponenata je uslovljeno procesom koje tri"te verifikuje' prvo celis$odnost same proizvodnje proizvoda ili usluge, a potom i tro"enje vrednosti sredstava u procesu poslovanja preduzea. 1eliina tro"enja je uslovljena koliinom utro"eni$ komponenata proizvodnje u vidu utro"aka i novanim izrazom nji$ove vrednosti %cenama&. +a ovaj nain se dolazi do tro"kova kao kategorije koja izraava novanu vrednost utro"eni$ komponenata preduzea, Pr!&es tr!3e$'a sredstava se m!.e p!smatrat" ( *+ sa sta$!v"3ta !,av 'a$'a repr!du%&"'e preduzea -+ prema vreme$u tr!3e$'a >+ prema ut"&a'u tr."3ta 1. T$o1#n!# &$# &"ava &a &"anovi1"a obavl!an!a $#-$o uk3i!# -$# u%#.a ro"enje sredstava nastaje u toku procesa rada koji opet predstavlja rezultat tro"enja radne snage. ro"enje sredstava u reprodukciji je funkcija tro"enja radne snage. =li, samo ona tro"enja radne snage koja se obavljaju u procesu rada pri proizovdnji prouzrokuju tro"enje sredstava u skladu sa prirodom, za$tevima i karakterom konkretne te$nologije. /vakvi utro"ci radne snage su faktor tro"enja sredstava, a utro"ci sredstava su faktor kvaliteta poslovanja preduzea. ro"enja radne snage nezavisno od tro"enja sredstava ( predstavljaju neproizvodne utro"ke radne snage, utro"ke angaovane radne snage.... ! tom sluaju se radna snaga tro"i nezavisno od procesa rada i proizvodnje. ro"enje sredstva za proizvodnju ukoliko nisu u funkciji te$nologije konkretne proizvodnje imaju ouvanu upotrebnu vrednost. Sredstva za rad, mogu da ekonomski zastarevaju i nezavisno od nji$ove upotrebe ili stajanja. '. T$o1#n!# &$# &"ava -$#ma v$#m#nu "$o1#n!a 1reme tro"enja u reprodukciji ima trojako dejstvo na kvalitet poslovanja preduzea . #eprodukciono tro"enje sredstava za proizvodnju se dogaa u procesima proizvodnje u kojima se utro"ena sredstva preno"enjem svoje vrednosti reprodukuju u novom proizvodu, a reprodukovana sredstva se ponovo vraaju u proizvodnu, na taj nain obnavljaju svoju sopstvenu reprodukciju. )ada su ti ciklusi reprodukcije dui ( dua je i vremenska dimenzija procesa reprodukovanja i tro"enja sredstava ( pa je i dejstvo tro"enja izraenije na kvalitet poslovanja preduzea ! vremenskoj dimenziji oblici tro"enja se ispoljavaju kao faktori kvaliteta ekonomije u sledeem'

*:

EKONOMIKA POSLOVANJA

/ e%!$!ms%! stare$'e sredstava ( promena nna sredstvima koja je nastala pod dejstvom vremena. Sredstva se tro"e bez obzira da li su kori"tena ili nisu. Ponekad je ak intenzivnije ukoliko se neka sredstva neupotrebljavaju. / #"z"1%! tr!3e$'e sredstava ( promene na sredstvima koja se fiziki tro"e u toku procesa rada, pogotovo zavise od intenziteta nji$ove optereenosti. !koliko se ne koriste, sredstva se ni ne tro"e, ve samo stare / zastareva$'e sredstava ( predstavlja ekonomsko %moralno& tro"enje sredstava koje nastaje pod dejstvom novi$ nauni$ i te$niki$ re"enja koja potiskuju iz proizvodnje dotada"nja re"enja i procese i ine i$ neekonominim. ako esto ma"ina i ureaj, iako nisu fiziki tro"ena, ponekad se iskljuuju iz proizvodnje i zamenjuju i$ novim i efikasnijim kako bi se preduzee moglo nositi sa konkurencijom 5. T$o1#n!# &$# &"ava -$#ma u"i3a!u "$,i1"a ri"te je znaajno po"to svojim me$anizmima unosi ispravke %korektiv& u delovanje procesa tro"enja sredstava na kvalitet ekonomije poslovanja preduzea. Gene, koje su formirane pod dejstvom ponude i tranje na tri"tu, predstavljaju korektive fakotre i vrednosti )onkretna tri"na cena odreenog proizvoda %koja se javlja kao roba na tri"tu& odstupa navi"e ili nanie u odnosu na cenu ko"tanja i vrednost odreenog proizvoda, u zavisnosti od ponude i tranje robe.

A$)a.!va$'e predstav 'a u a)a$'e sredstava rad" !,av 'a$'a de at$!st" preduzea. =ngaovanjem sredstava se obezbeuju kontinuitet delatnosti i procesa svi$ faza poslovanja i preduzea u celini. 8a bi proces tro"enja otpoeo neop$odno je da sredstva budu angaovana3 jer sredstva koja se unose u preduzee se vezuju za odreeni vremenski period, doivljavaju odreene metamorfoze, a po zavr"etku procesa reprodukcije dobijau slobodan novani oblik, kako bi se mogla ponovo angaovati. E eme$t" a$)a.!va$"2 sredstava su( , ve "1"$a a$)a.!va$"2 sredstava / vreme a$)a.!va$'a Vreme 7suma8 a$)a.!va$"2 sredstava u procesu poslovanja i rada preduzea je jedan od bitni$ faktora kvaliteta njegove ekonomije poslovanja. !koliko se prosena angaovana suma sredstava za odreeni obim i vrednost proizvodnje povea,, utoliko je vei negativan uticaj angaovani$ sredstava na kvalitet i rezultate poslovanja preduzea i obrnuto. Vreme a$)a.!va$'a sredstava u procesu poslovanja preduzea traje od momenta nabavke, odn.blokiranja sredstava za poetak rada preduzea, pa sve do nji$ovog deblokiranja zavr"etkom odreenog ciklusa rada i poslovanja. 9lokiranje nastaje nabavkom sredstava za rad %ma"ina,opreme, materijala& i isplata zarada zaposlenima 8eblokiranje se obezbeuje realizacijom odn,prodajom proizvodnje na tri"tu, naplatom prodati$ proizvoda 6!e#"&"'e$t a$)a.!va$'a sredstava 'e !d$!s "zme4u pr!se1$e sume a$)a.!va$"2 sredstava preduzea 7 As8 " %! "1"$e !stvare$e pr!"zv!d$'e u 'ed$!m &"% usu 7<8

>.'. An+a,ovan!# &$# &"ava

*;

EKONOMIKA POSLOVANJA

)oeficijent angaovanja sredstava se moe izraunati i ako se ukupna proseno angaovana sredstva stava u odnos sa ukupno utro"enim sredstvima. )oeficijent angaovanja sredstava je pokazatelj efikasnosti i oslovanja preduzea' ukoliko je on manji, efikasnost poslovanja preduzea je vea, po"to je za isti obim tro"enja potrebna manja angaovana suma sredstava. /bjektivno potrebna veliina angaovani$ sredstava za datu proizvodnju ( reprodukovanje i obnavljanje sredstava je sporije ukoliko se za isti obim proizvoda angauje vea suma sredstava. @bog razliitog naina tro"enja i reprodukovanja sredstava, koeficijent angaovanja obrtni$ sredstava je manji od *, a koeficijent angaovanja obrtni$ sredstava je vei od *. Proces reprodukovanja sredstava je obrnuto proporcionalan nji$ovom angaovanju

=ngaovanje i tro"enje sredstava su oblici ulaganja sredstava odnosno imovine u reprodukciju i proces poslovanja preduzea. 5" ' tr!3e$'a sredstava ( proizvodnja novi$ upotrebni$ vrednosti ili usluga 5" ' a$)a.!va$'a sredstava ( omoguivanje kontinuiteta kori"enja angaovani$ sredstava 1rednosti koje se utro"e u proizvodnji nove upotrebne vrednosti mogu da budu manje ili vee od vrednosti novog proizvoda ( tako da se tu istie jedno od obeleja tro"enja ' razlika izmeu proizvedeni$ i utro"eni$ vrednosti u procesu reprodukcije 1rednosti angaovani$ sredstava se ne menjaju, niti se pojavljuje ta razlika izmeu angaovani$ na poetku i na kraju procesa. A$)a.!va$'e pret2!d" tr!3e$'u' preduzee najpre kupuje potrebna sredstva koja e naknadno u procesu rada tro"iti, i u tom smislu je angaivanje sredstava uslov nji$ovog tro"enja. 4ovana &$# &"va su univerzalno raspoloiva i mogu se koristiti u razne svr$e i namene u svim fazama procesa rada i u svim delovima preduzea Ma"#$i!alna &$# &"va se angauju u razliitim vremenskim intervalima ( npr osnovna sredstva se odjednom angauju u jednom ciklusu, tro"e u veem broju ciklussa i u duem vremenskom periodu. Ob$"na &$# &"va se angauju i utro"e u jednom ciklusu poslovanja. /na se angauju u materijalu i u novanim sredstvima, a utro"e se odnosno transformi"u i isplatama zaradama zaposlenima. A$)a.!va$a sredstva se $e me$'a'u t!%!m per"!da , !%"ra$'a, !d$!s$! pr!&esa a$)a.!va$'a+ Ista su " $a p!1et%u " $a %ra'u t!) pr!&esa+ =ngaovana sredstva predstavljaju poslovna sredstva preduzea po"to je nji$ov cilj obezbeenje kontinuiteta njegovog poslovanja. @a preduzee je biotno vreme trajanja angaovanosti sredstava, po"to od njegovog trajanja zavisi kvalitet ostvarenog rezultata i efikasnost poslovanja %rentabilnost& =ngaovanje nastaje blokiranjem i nabavkom sredstava tj.poetkom rada preduzea. ! sluaju da je angaovanje izvr"eno zbog obavljanja proizvodnnje, ta sredstva se odjednom ili postepeno tro"e i utro"e. =li ne moraju sva angaovana sredstva i da se utro"e ( mogue je da se neki materijal, sredstva za rad.... nikada ne
*<

>.5. O no& an+a,ovan!a i "$o1#n!a &$# &"ava

EKONOMIKA POSLOVANJA

unesu u proces rada, ve se posle odreenog vremena deblokiraju prodajom na tri"tu. O,"m a$)a.!va$"2 sredstava 'e u 'ed$!m &"% usu preduzea uve% ve" !d !,"ma utr!3e$"2 sredstava 7p!3t! se !s$!v$a sredstva $"%ad !d'ed$!m $e utr!3e, ve p!stepe$! u !dre4e$!m vreme$s%!m per"!du8

->