Vocarstvo PDF

Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet
VOARSTVO
Mentor: Prof. Dr Zoran Keserovi Novi Sad Novembar !!"#
Student: Radenkovi Neboja
Sadr$aj
Ispitna pitanja iz voarstva..................................................................................................4 Znaaj voarstva..................................................................................................................6 Koncepti proizvodnje voa................................................................................................. ! inte"ra#ni koncept proizvodnje voa................................................................. ! bio#oki koncept proizvodnje voa................................................................... ! konvenciona#ni koncept proizvodnje voa....................................................... $r"ani voaka.....................................................................................................................% ! koren.................................................................................................................% ! stab#o.................................................................................................................& ! p'po#jci............................................................................................................(( ! #ist....................................................................................................................() ! cvet..................................................................................................................(* ! p#od..................................................................................................................(4 ! rodne "ranice..................................................................................................(4 +oarski reoni ,rbije.........................................................................................................(6 -ko#o"ija voaka................................................................................................................( K#i.atski 's#ovi..........................................................................................................( ! svet#ost.............................................................................................................( ! te.perat'ra......................................................................................................( ! v#a/nost............................................................................................................( ! vetar..................................................................................................................( Ze.#jini 's#ovi..........................................................................................................(% ! tip ze.#jita..................................................................................................... (% ! 0e.iski sastav..................................................................................................(% ! nad.orska visina.............................................................................................(% ! po#o/aj parce#e.................................................................................................(% Raz.no/avanje voaka......................................................................................................(& 1enerativno raz.no/avanje........................................................................................(& ! se.e za proizvodnj' sejanaca..........................................................................(& ! setva se.ena ' se.enit'................................................................................)2 ! setva se.ena direktno ' rasti#o........................................................................)2 +e"etativno raz.no/avanje........................................................................................)2 ! .etoda za odredjivanje k#ijavosti se.ena.......................................................)2 1enerativne pod#o"e..........................................................................................................)2 +e"etativne pod#o"e..........................................................................................................)2 Naini ve"etativno" raz.no/avanja..................................................................................)( ! na"rtanje...........................................................................................................)( ! reznice..............................................................................................................)( ! izdanci..............................................................................................................)) ! /ivii.................................................................................................................)) ! k'#t'ra tkiva.....................................................................................................)) ! ka#e.#jenje.......................................................................................................)) Pod#o"e..............................................................................................................................)3
%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,
! Pod#o"e za jab'k'............................................................................................)3 ! Pod#o"e za kr'k'............................................................................................)3 ! Pod#o"e za d'nj' i .'.'#'............................................................................)3 ! Pod#o"e za #jiv'..............................................................................................)3 ! Pod#o"e za breskv'..........................................................................................)6 ! Pod#o"e za kajsij'............................................................................................)6 ! Pod#o"e za vinj' i trenj'...............................................................................)6 ! Pod#o"e za #esk'..............................................................................................)6 ! Pod#o"e za ora0................................................................................................)6 Podizanje vonjaka............................................................................................................) ! pripre.a ze.#jita............................................................................................) ! rastojanje iz.edj' voa....................................................................................) ! raz.etaj sorti ' vonjak'...............................................................................)% ! sadnja vonjaka................................................................................................)% ! postav#janje potpore za voe............................................................................)% Ne"a vonjaka....................................................................................................................)& ! odr/avanje ze.#jita ' vonjak'......................................................................)& ! "ajenje podk'#t'ra............................................................................................)& ! 4'brenje vonjaka............................................................................................)& ! navodnjavanje..................................................................................................*( ! po.ote0nike .ere za otk#anjanje nerodnosti.................................................*) ! prore4ivanje cvetova i p#odova........................................................................*) Rezidba..............................................................................................................................** ! for.e 'z"ojni0 ob#ika 5 vodei 'z"ojni ob#ici kod pojedini0 voni0 vrsta....** ! re"'#isanje rodnosti p'te. rezidbe..................................................................*6 ! rezidba voaka ' rod'......................................................................................* ! 0e.isko prore4ivanje p#odova.........................................................................* Po.o#o"ija.........................................................................................................................*% 6ab'asto voe............................................................................................................*% ! sorte jab'ke......................................................................................................*% ! sorte kr'ke......................................................................................................4( ! sorte d'nje .......................................................................................................4) ! sorte .'.'#e..................................................................................................4* Kotiavo voe............................................................................................................4* ! sorte #jive........................................................................................................4* ! sorte kajsije......................................................................................................44 ! sorte vinje.......................................................................................................44 ! sorte trenje......................................................................................................43 ! sorte breskve....................................................................................................43 6a"odasto voe............................................................................................................46 6ez"rasto voe.............................................................................................................4 $r"ano"eneza kod voa.....................................................................................................4% 7erba i 'vanje voa..........................................................................................................4& 8izio#oka obo#jenja...........................................................................................................32 Period rastenja i rodnosti...................................................................................................3(
-)pitna pitanja iz vo,ar)tva

(. # 0# 1# "# 6. 7# :# ;# <!# .na/aj vo,ar)ke proizvodnje# Proizvodnja vo,a u )vetu i u na*oj zemlji# Vo,ar)ki reoni u Srbiji i Vojvodini# 2la)ifika3ija vo,aka 4pomolo*ka5# 2oren 4funk3ija6 poreklo6 )truktura6 pro)tiranje5# Mikroriza i rizo)fera korena# 8eblo 4funk3ija6 'ra9a6 kla)ifika3ija po vi)ini5# 2runa 4funk3ija i obli3i5# Rodne 'ran/i3e 4kod jabu/a)to' i ko*ti/avo' vo,a5# Pupolj3i vo,aka 4rodni6 ve'etativni6 )pavaju,i6 adventivni6 pro)ti6 me*oviti5# <<# =i)t vo,aka 4funk3ija6 'ra9a6 oblik5# < # >vet 4funk3ija6 'ra9a5# <0# Plod 4funk3ija6 'ra9a5# <1# Periodi ra)tenja i rodno)ti vo,aka 4po ?itu i 2udrinu5# <"# @odi*nji 3ikul) vo,aka 4period ve'eta3ije i mirovanja5# <A# @enerativno razmno$avanje vo,aka 4razmno$avanje podlo'a )emenom6 prikupljanje )emena6 )tratifika3ija6 ne'a )ejana3a6 va9enje6 kla)iranje5# <7# Ve'etativno razmno$avanje 4izdan3ima6 na'rtanjem6 polo$eni3ama6 $ivi,ima5# <:# Razmno$avanje kalemljenjem 4o)novni prin3ip i pribor za kalemlenje5 <;# Na/ini kalemljenja 4na pupoljak i kalem 'ran/i3om5# !# .a)nivanje vo,no' ra)tila 4priprema zemlji*ta6 )adnja i ne'a podlo'a5# <# Od'ajivanje vo,ni( )adni3a 4kalemljenje6 prekra,ivanje6 ne'a6 ###5# # Vo,ni ra)adnik 4delovi5# 0# 2la)ifika3ija vo,njaka# 1# -zbor me)ta i polo$aja za podizanje vo,njaka# "# -zbor zemlji*ta za podizanje vo,njaka 4me(ani/ki i (emi)ki5# A# -zbor )i)tema 'ajenja vo,aka 4prirodni6 ve*ta/ki i diri'ovani5# 7# Priprema zemlji*ta za podizanje vo,njaka# :# Razmeravanje i obele$avanje me)ta za )adnju# ;# Ra)tojanje izme9u vo,aka# 0!# Razme*taj )orti vo,aka u vo,njaku 4)tranooplodne i )amooplodne5# 0<# Sadnja vo,aka 4vreme6 kopanje jama6 te(nika )adnje5# 0 # Rezidba vo,aka 4na formiranje krune6 rod6 i podmla9ivanje6 zim)ka i letnja rezidba5# 00# Odr$avanje zemlji*ta u vo,nja3ima 4jalovi u'rar6 9ubrenje6###5# *4. Bubrenje vo,njaka 43ilj6 o)novno 9ubrenje6 norme 0:<:15# 0"# Navodnjavanje vo,aka 43ilj6 vreme primene5# 0A# Re'uli)anje rodno)ti vo,aka 4izbor opra*iva/a6 re'ul# bujno)ti6 pr)tenovanje6 vr)ta rezidbe6 prore9ivanje plodova5# 07# .a*tita vo,aka od nepovoljni( u)lova i /inila3a 4'lodari i mrazevi5 0:# Vode,e )orte jabuke 0;# Vode,e )orte kru*ke
1!# 1<# 1 # 10# 11# 1"# 1A# 17# 1:# 1;# "!# "<# " # "0# "1# ""# "A#
Vode,e )orte dunje Vode,e )orte kaj)ije Vode,e )orte bre)kve Vode,e )orte nektarine Vode,e )orte tre*nje Vode,e )orte vi*nje Vode,e )orte ora(a Vode,e )orte le)ke Vode,e )orte ja'ode Vode,e )orte maline Vode,e )orte kupine Vode,e )orte ribizle Vode,e )orte o'rozda Vode,e )orte borovni3e Cerba i kla)iranje plodova 4utvr9ivanje vreme berbe5 Pakovanje6 /uvanje i tran)port plodova Analiza prirodni( /inila3a kod projektovanja vo,ni( za)ada 4klima6 zemlji*te5 "7# Analiza ekonom)ki( pokazatelja kod projektovanja ":# Planiranje tro*kova kod projektovanja 4materijal6 u)lu'a traktora6 radna )na'a6 o)i'uranje6 amortiza3ija5 ";# Or'ano'eneza kod vo,a 62. Diziolo*ka oboljenja
.na/aj vo,ar)tva
+oarstvo predstav#ja jedn' od najprofitabi#niji0 "rana po#joprivrede. Korist voarstva je viestr'ka. P#odovi voa i.aj' veo.a va/n' '#o"' ' pobo#janj' is0rane9 obezbe4enj' zdrav#ja i #eenj' .no"i0 bo#esti. +oe i.a 0ran#jiv'9 dijetoprofi#aktik'9 zatitn' i terape'tsk' vrednost. +oe je bo"ato .inera#ni. .aterija.a9 kise#ina.a9 aro.atini. .aterija.a i vita.ini.a. :inera#ne .aterije i vita.ini i.aj' zatitn' '#o"' ' or"aniz.' tako da se korienje. p#odova .o/e preventivno 'ticati na pojav' .no"i0 obo#jenja. Neke vrste voa kao to s' trenja9 #i.'n9 ora0 sadr/e i izvesn' ko#iin' joda a ovaj e#e.ent je neop0odan za nor.a#no f'nkcionisanje titne /#ezde. +oe kao to s'; #i.'n9 narandze ' svoji. ve"etativni. or"ani.a sadr/e .edika.entozne .aterije <ispar#jiva '#ja9 ba#za.e9 s.o#aste iz#'evine= koje i.aj' antiseptiko dejstvo. Pored voa ' sve/e. stanj' ' is0rani se koriste i prera4evine od voa; s'vo voe9 ko.poti9 sokovi9 dze.ovi9 .ar.e#ade9 sir'pi9 vono vino9... +ona stab#a se koriste ' dekorativne svr0e9 ne sa.o za '#epavanje oko#ine ne"o ve i za njeno pobo#javanje9 poveavaj' ko#iin' kiseonika ' vazd'0'. I.a znaajn' '#o"' ' pe#arstv' i razvoj' ind'strije
-zvoz vo,ni( proizvoda:

<# .a#ina <izvozi se ' vrednosti od & 9 .i#iona >= # vinja <izvozi se s.rzn'ta i konzervisana= 0# k'pina
-zvoz )ve$e' vo,a 4izra$en u tonama5:

<# # 0# 1# #jiva <(6222 t = vinja <(2322 t = jab'ka <(2222 t = .a#ina < 222 t =
Mere za u)avr*avanje proizvodnje vo,a:

<# kva#itetna proizvodnja sadno" .aterija#a # bo#ja povezanost proizvo4aa9 prera4ivaa i izvoza na ekon. osnovi 0# sti.'#isanje savre.ene te0no#o"ije proizvodnje od"ovaraj'o. kredidno. po#itiko. 1# ?vo4enje standarda sertifikata
2on3epti proizvodnje vo,a

2on3epti proizvodnje vo,a mo'u biti:
<# Inte"ra#ni koncept proizvodnje voa # 7io#oki koncept proizvodnje voa 0# Konvenciona#ni koncept proizvodnje voa
<# -nte'ralni kon3ept proizvodnje vo,a

?dr'/ivanje proizvodnje i zatite prirode9 da se vie vodi ra'na o preventivni. .era.a zatite <zdrava i ista 0rana= ista 0rana bez pri.esa pesticida9 teki0 .eta#a.kod inte"ra#ne proizvodnje .ora.o se pridr/avati preparata sa zelene li)te <preparati sa koji.a se dozvo#java tretiranje voa=9 preparati sa $ute li)te s' '"#avno. dozvo#jeni <.o"' se koristiti ( do ) p'ta "odinje=9 dok s' preparati sa 3rvene li)te ' potp'nosti zabranjeni. Koriste se preparati sa to d'/o. karenco.9 preparati koji s' naj.anje eko toksiko#oki. +ri se ana#iza #istova9 trave i p#odova9 4'brenje se vri sa 0e.isko. ana#izo. ze.#jita 'z po.o koje odre4'je.o potrebne ko#iine 4'briva za 4'brenje. 8'n"icidi koji se na#aze na ze#enoj9 /'toj i crvenoj #isti f'n"icida ' -vropskoj 'niji
.elena li)ta
@nvi# De#an Dodin Kaptan 7akar Roni#an ,'.por @#iete
Euta li)ta
Aineb Aira. Po#Bra. :ankozeb "r'pa Ditiokarba.ata
>rvena li)ta
7eno.i# -novit Karbendazin 7enzi.idazo#i
# Ciolo*ki kon3ept proizvodnje vo,a

,iste. proizvodnje "de se isk#j''je pri.ena sintetsko 5 sjedinjeni0 proizvoda <pesticida9 vetaki0 4'briva9 "eneratora rasta=. ? bio#okoj proizvodnji .ora.o voditi ra'na o p#odored'9 or"anski. 4'brivi.a <ko.post9 stajnjak9 ze#enino=. ,'zbijanje insekata se vri po.o' fero.onski0 k#opki. ,'zbijanje "#jivini0 obo#jenja se vri bio#oki. preparati.a. Kod bio#oke proizvodnje .ora.o voditi ra'na o izbr' .akro #okacije i tipa ze.#jita pri#iko. podizanja vonjaka. C' se ide na sorte koje s' otpornije na pro'zrokovae razni0 bo#esti. Npr kod jab'ke ' prosek' i.a (3 5 (& prskanja ' tok' ( "odine9 da bi s.o s.anji#i broj prskanja .ora.o 'vesti otpornije sorte i .ora.o raditi na pobo#janj' nji0ove "enetike otpornosti. $bino sorte koje s' otpornije i.aj' #oiji kva#itet p#oda dok sorte koje s' oset#jivije na razna obo#jenja i.aj' kva#itetnije p#odove.
0# 2onven3ionalni kon3ept proizvodnje vo,a

Nain proizvodnje koji je i naj rasprostranjeniji9 kod ovo" naina proizvodnje koriste se razni sintetsko 5 sjedinjeni proizvodi od razni0 pesticida pa do vetaki0 4'briva9 svi ovi proizvodi se koriste kako bi zatiti#i bi#jke od razni0 tetoina9 kako bi obezbedi#i dovo#jno 0ran#jivi0 .aterija za bi#jk' i kako bi ostvari#i visoke prinose9... ?jedno ovaj nain proizvodnje je i naj ne eko#okiji jer se najvie koristi pesticida koji nis' na ze#enoj #istiD
Or'ani Vo,aka
,vaki deo bi#jno" te#a koji vri nek' f'nkcij' naziva se or"an. $r"ani kod voaka se de#e na ve"etativne or"ane <s#'/e za odr/avanje /ivota voki= koren9 stab#o9 #ist i "enerativne or"ane <s#'/e za opstanak vrste= reprod'ktivni or"ani cvet9 se.e9 p#od.
2oren
Koren i.a '#o"' da privrsti vok' za ze.#j'9 snabdeva vok' .inera#ni. .aterija.a9 vodo.9 ' koren' se na"o.i#avaj' rezervne .aterije. Koren .o/e biti ve"etativno" i "enerativno" porek#a. 1enerativni koren 5 nastaje od korena k#ice se.ena9 koren je d'b#ji9 voke koje se 'z"ajaj' na ovakvo. koren' s' znatno otpornije na s''9 .o"' se 'z"ajati i na #oije. ze.#jit' i te/e.. $bino se pri.enj'je kod jez"rasti0 i kotiavi0 voki na jab'asto. vo' retko. $ve voke s' obino b'jnije i kasnije ra4aj'. +"etativni koren 5 korenove d#aice se na#aze ' povrinsko. s#oj' i za0teva p#odnije9 rastresitija i v#a/na ze.#jita. Koren ve"etatino" porek#a br/e de#'je na pri.enjene a"rote0nike .ere <4'brenje9 navodnjavanje9 obrada ze.#jita=9 br/e st'paj' ' rod i redovnije i bo#je ra4aj'. @dventivni korenovi .o"' da se for.iraj' iz; Izdanaka <#jiva9 vinja9 .a#ina9 k'pina= Reznica <d'nja9 ribiz#a9 o"rozd9 s.okva= Po#o/enica <#enik9 k'pina= +e"etativni. pod#o"a.a <jab'ka9 kr'ka= Kod #jive p'te. izdanaka prenosi.o viroz' pa se ne prepor''je. Pri#iko. obrade treba voditi ra'na da ne do4e do povrede ske#etni0 /i#a9 jer na ti. .esti.a do#azi do pojave napada tr'#e/ni0 "#jiva a i tetni0 bakterija iz ze.#jita. 2orenov vrat 5 deo voke iz.e4' korena i nadze.no" de#a voke. Pre.a nje.' se odre4'je d'bina sadnji voki.
Stablo
,tab#o je nadze.ni deo voke. Na stab#' se raz#ik'j' dva de#a; deb#o i kr'na. Deb#o je deo iz.e4' korenovo" vrata i kr'ne9 visina zavisi od 'z"ojno" ob#ika i kr'ne. Deb#o i.a zadatak da nosi kr'n' i da se na nje.' na"o.i#avaj' rezervne 0ran#jive .aterije. +isina zavisi jo i od vone vrste i naina berbe9 pravi#o je da voke koje i.aj' kraa deb#a pre prorode i bo#je s' rodnosti. Kr'na je deo stab#a iznad deb#a koji se sastoji od; prod'/nice9 pri.arne "rane9 sek'ndarne "rane9 .#adara9 #etorasta9 p'po#jaka <"enerativni0 i ve"etativni0=9 #istova9 cvetova9 p#odova. ,tab#o se sastoji iz;
Deb#a Kr'ne
Kr'na se sastoji iz; Prod'/nice Pri.arne "rane ,ek'ndarne "rane :#adara Eetorasta 1enerativni0 p'po#jaka +e"etativni0 p'po#jaka Eistova Avetova P#odova
Stablo nazemni deo voke graeno od debla i krune 1rane s' vie"odinji i raz"ranati #etorasti. :#adari s' jedno"odinji porast sa #istovi.a9 a #etorasti s' jedno"odinji porast bez #istova. Pravi#an raspored "rana ' kr'ni voaka o.o"''je raciona#no korienje svet#osne ener"ije. Postoje prirodni i vetaki ob#ici kr'ne. Prirodan ob#ik kr'ne zavisi od vone vrste i sorte a vetaki ob#ici se obraz'j' intervencijo. oveka9 .ada i ovde treba for.irati onakav 'z"ojni ob#ik koji je ' sk#ad' sa ob#iko. koji vrsta9 odnosno sorta prirodno razvija. 1rane koje se razvijaj' iz prod'/nice i#i centra#ne ske#etne "rane zov' se osnovne ra.ene "rane i#i "rane prvo" reda9 iz nji0 se razvijaj' "rane dr'"o" reda9 a iz ovi0 se razvijaj' "rane tree" reda i itd. Kao krajnje raz"ranjavanje nastaj' obrastaj'e 5 rodne i#i nerodne "ranice.
2runa 4kro*nja5 F deo stab#a iznad deb#a i ona se sastoji od; "rana9 .#adara9 #etorasta9
p'po#jaka <#isni9 drvni i cvetni=9 #istova9 cvetova i p#odova. :#adar 5 jedno"odinji porast sa #istovi.a Eetorast 5 jedno"odinji porast bez #istova 1rane koje se razvijaj' iz prod'/nice i#i centra#ne ske#etne "rane nazivaj' se osnovne ra.ene "rane i#i "rane prvo" reda iz nji0 se razvijaj' "rane dr'"o" reda a iz ovi0 se razvijaj' "rane tree" reda. Izdanci na "rani; - F ovo"odinji izdanak -- 5 pro#o"odinji izdanak --- ! pred pro#o"odinji izdanak De#ovi "rane; <# # 0# 1# "# A# 7# :# ;# prstenovi p'po#jka #isni o/i#jak tra"ovi #isni0 nerava nod's internodija ve"etativni p'po#jak cvetni p'po#jak te.eni p'po#jak #entice#a
Graa trogodinje grane kod oraha
Pupolj3i
P'po#jci predstav#jaj' zaetke ve"etativni0 i "enarativni0 or"ana. Zavisino od to"a koji se or"ani iz nji0 razvijaj'9 de#e se na ve"etativne i "enerativne.
Ve'etativni pupolj3i .o"' biti; #isni9 drvni9 spavaj'i9 adventivni. =i)ni pupolj3i 5 iz nji0 se razvijaj' #istovi 8rvni pupolj3i 5 iz nji0 se razvijaj' #etorasti i#i .#adari9 obino se na#aze na
("odinji. #etorasti.a na vr0' i#i sa strane. Spavaju,i pupolj3i 5 na#aze se na stariji. "rana.a ' vid' jedva pri.etni0 isp'penja i oni se aktiviraj' sa.o ' s#'aj' jae rezidbe i#i jae" oteenja "rana voki. Pod.#a4ivanje. i preka#e.#jivanje. voki aktiviraj' se spavaj'i p'po#jci. Adventivni pupolj3i 5 oni s' najsitniji i na#aze se skriveni ' kori na ske#etni. /i#a.a i#i "rana.a. Znaajni s' za ve"etativno raz.no/avanje.
@enerativni pupolj3i .o"' biti; prosti i .eoviti. 1enerativni p'po#jci s' kr'pni9
iroki9 okr'"#asti. Pro)ti pupolj3i 5 iz nji0 se razvijaj' i#i #istovi i#i cvetovi. ?ko#iko se razvijaj' cvetovi oni .o"' biti; a= $bini 5 iz ( p'po#jka se razvije ( cvet retko kada ) <kajsija9 breskva= b= ,#o/eni 5 iz ( p'po#jka se razvije vie cvasti <cvast #jive 5 tit9 ora0a 5 resa9= Me*oviti pupolj3i 5 iz nji0 se razvijaj' i ve"etativni i "enerativni or"ani <kod jab'asti0 se prvo jave #istii pa zati. cvetovi9 cvetovi s' "r'pisani ' jedn' cvast koja se zove 'ronja9 d'nja i.a .eovite p'po#jke koji je po "ra4i obian= De#ovi p'po#jka; <# Ce.eni <zi.ski= p'po#jak # Paz'ni p'po#jak 0# Eisni o/i#jka 1# Zatitni #j'spasti #istovi p'po#jka
Slika pupoljka i lisnog oiljka
=i)t
Eist <fo#i'. p0B##o.a= je veo.a va/an ve"etativni or"an voke9 razvija se iz #isno" p'po#jka. Preko #ista se odvija disanje <transpiracija=9 fotosinteza. $d zdrav#ja i zatienosti #ista zavisi i ce#ok'pan razvoj bi#jke. Eist se sastoji iz #iske9 #isne drke9 #isni0 nerava. =i)ka 5 najva/niji deo #ista sastoji se od; #ica i na#ija9 pete#jka nosi #isk'. =i)ni nerv 5 nij.a se sprovode sokovi i or"anske .aterije ' dr'"e de#ove voke9 nervi iz pete#jke pre#aze ' #isk'. Eie .o/e biti prosto i s#o/eno; Pro)to 5 jav#ja se kod veine voaka Slo$eno 5 jav#ja se kod ora0a9 oskor'e9 ro"aa <s#o/eno perasto #ie= Delovi prostog (I - jabuka i sloenog (II - rua lista 8elovi pro)to' li)ta: <# #ist # #isna drka 0# #isna p#oa 1# osnova #isne p#oe "# vr0 #isne p#oe A# obod #isne p#oe 7# #isni nerv :# #ice #isne p#oe ;# na#ije #isne p#oe <!# za#isci 8elovi )lo$eno' li)ta: <# #ist <<a!#isti= # "#avna #isna drka < a! #isna drka= 0# #isna p#oa #istia 1# osnova #isne p#oe #istia "# vr0 #isne p#oe #istia A# obod #isne p#oe #istia 7# #isni nerv :# #ice #isne p#oe #istia ;# na#ije #isne p#oe #istia <!# za#isci
>vet
Avet or"an koji 'ko#iko se op#odi iz nje"a se razvija p#od. Avet se sastoji iz; aini0 #istia9 kr'nini0 #istia9 pranika9 t'ka. Ga*i3a 5 i.a zatitn' i asi.i#ativn' '#o"' 2runi3a 5 i.a 3 kr'nini0 #istia9 raz#iito obojeni0 Pra*ni3i 5 i.a i0 .no"o i broj i. zavisi od vone vrste Tu/ak 5 ' p#odnik' t'ka se na#azi se.eni za.etak ' ko.e se na#azi e.brionova kesica sa jajno. i centra#no. e#ijo.. Avet .o/e biti; Hednopolan 5 i.a razdvojene cvetove sa .'ki. i /enski. po#ni. or"ani.a9 opra'j' se p'te. vetra. $ni .o"' biti; Hednodo
mi
cvetovi na ( stab#' <ora09 #eska9 kesten9 p#atan=
8vodomi
cvetovi na raz#iiti.
stab#i.a <kivi9 s.okva9 d'd= 8vopolan 5 ' isto. cvet' i.a i .'ke i /enske po#ne or"ane9 one se opra'j' p'te. insekata9 dvopo#an cvet i.aj' sve jab'aste i kotiave vone vrste.
Plod
6estivi deo voke koji se razvija pos#e op#odnje jajne i centra#ne e#ije iz p#odnika i dr'"i0 de#ova cveta. P#od je krajnji ci#j tj. proizvod. Kod kotiavi0 voki se p#od razvija iz p#odnika i takav p#od se zove pravi. Kod jab'ke <kr'ke9 d'nje= p#od nastaje iz cvetne #o/e dok se.e nastaje iz p#odnika i taj p#od se zove #a/ni p#od. P#odovi .o"' biti; ,oni <jab'ka9 kr'ka9 #jiva9 breskva9 kajsija= ,'vi <jez"rasti= <ora09 bade.9 #eska9 pito.i kesten= ? po.o#o"iji sve vrste voaka s' pode#jene pre.a .orfo#oki. osobina.a; 6ab'aste Kotiave 6ez"raste 6a"odaste :editeranske Cropske i ,'tropske
Rodne 'ran/i3e
Rodne "ranice s' raz#iite i zavise od vrste i sorte. Kod jab'asto" voa raz#ik'je.o s#edee rodne "ranice; (. Rodni kola/i 5 "#avni nosioci rodnosti kod a'to0toni0 sorti jab'ke predstav#jaj' ravasta i .esnata zadeb#janja ' vid' "'ka9 obraz'j' se na .esti.a "de je ranije bio p#od.
!odne grane kod jabu"astog voa ). Naborite rodne 'ran/i3e 5 d'/ine (!* c.9 obraz'j' se na "rana.a )!* "odine starosti. Nabori ' vid' prstenova s' o/i#jci #istova. Co s' najva/nije rodne "rane kod kr'ke i jab'ke na nji.a s' najkva#itetniji p#odovi. *. Pr)ta)te 4krute5 rodne 'ran/i3e 5 d'/ine 3!(3 c. koje sa strane i.aj' ve"etativne p'po#jke a ter.ina#ni s' obino rodni kod neki0 sorti jab'ke s' "#avni nosioci rodnosti. 4. Vite rodne 'ran/i3e 5 d'/ine (3!*2 c.9 tanke s'9 i.aj' ter.ina#ne rodne i postrne ne rodne p'po#jke9 dok kod neki0 sorti jab'ke i kr'ke i postrani p'po#jci .o"' biti rodni9 po"otov' pri vr0' "ranice. 3. 8u'e rodne 'ran/i3e 5 d'/ine *2!32 c.9 obino i.aj' ter.ina#ne rodne p'po#jke9 .ada .o"' obrazovati i postrne rodne p'po#jke '"#avno. pri vr0' #etorasta. Kod kotiavi0 voni0 vrsta raz#ik'je.o s#edee rodne "ranice; <# Maj)ke kiti3e F ma)jki buketi,i 5 s' "#avni nosioci rodnosti kod veine kotiavi0 vrsta <vinja9 trenja9 #jiva= osi. kod brskve. D'/ina ovi0 "ranica je 3 c.9 sa *!6 cvetni0 p'po#jaka sa strane9 (!) ve"etativna p'po#jka pri vr0' iz koji0 se obraz'j' .ajske kitice za s#ede' "odin'. # >vetne 4kratke5 rodne 'ran/i3e 5 d'/ina i. je oko 3 !(3 c. na vr0' i.aj' ve"etativni p'po#jak a sa strane rodne p'po#jke. Kod kajsije i #jive one se .o"' zavravati trnasti. izrataje. kod neki0 sorti ove "ranice s' "#avni nosioci rodnosti. 0# Prevremene rodne 'ran/i3e 5 d'/ina (3!*2 c. jav#jaj' se kod breskve sa strane i.aj' cvetne i vrni ve"etativni p'po#jak9 one daj' #o kva#itet p#odova tako da se izbac'j' pri rezidbi. 1# Me*ovite rodne 'ran/i3e 5 jedno"odinje d'"e "ranice kod koji0 se na ko#enci.a obraz'j' obino po ) cvetna p'po#jka sa strane i jedan ' sredini ve"etativni9 ove "ranice s' nosioci rodnosti kod breskve9 kajsije9 #jive. Na ovi. "ranica.a se obraz'j' naj kr'pniji p#odovi. "# Vite rodne 'ran/i3e 4me*ovite5 5 pris'tni s' kod trenje i vinje. Kod neki0 sorti vinje s' "#avni nosioci rodnosti9 d'/ine (3! 2 c.9 na vr0' se obraz'je ve"etativni p'po#jak a sa strane cvetni p'po#jak. Kod ora0a i #eske .'ki i /enski or"ani s' razdvojeni9 p'po#jci .'ki cvetovi rese. A 5 .eovite rodne "rane C 5 .ajske kitice > 5 cvetne rodne "rane 8 5 prevre.ene rodne "rane I 5 vite rodne "rane
Rodne "rane kod kotiavo" voa
Vo,ar)ki reoni Srbije

<# Suboti/ko F Jor'o*ki reon <,'botica9 Pa#i9 Kikinda9 Foka= t' se "aje prete/no; jab'ka9 kr'ka9 vinja9 kajsija. # Dru*ko'or)ki reon <Novi ,ad9 R'.a9 ,re.ska :itrovica9 Iri"9 Gid= t' se "aje prete/no; kr'ka9 breskva9 vinja9 jab'ka. 0# Hu$no Canat)ki reon <+rac9 7e#a Arkva= t' se "aje prete/no; kr'ka9 breskva i jab'ka a#i na ni/i. tereni.a. 1# Podunav)ki reon <7eo"rad9 ,.ederevo= t' se "aje prete/no;kr'ka9 jab'ka9 breskva9 kasjija9 trenja. "# Timo/ki reon <Zajear9 Ne"otin= t' se "aje prete/no;vinja9 ora09 .a#ina9 #jiva. A# ?umadi)ki reon <Kr'evac9 Kra"'jevac= t' se "aje prete/no; jab'ka9 #jiva9 .a#ina9 kr'ka9 breskva9 vinja9 ora0. 7# .apadno Morav)ki reon <Kra#jevo9 Faak9 ?/ice= t' se "aje prete/no; .a#ina9 #jiva9 k'pina9 ja"oda. :# Podunav)ko F 2olubar)ki reon <+a#jevo9 $seina9 Kr'panj9 Gabac= t' se "aje prete/no; #jiva9 .a#ina9 vinja9 k'pina9 jab'ka9 kr'ka. ;# Hu$no F Morav)ki reon <Eeskovac9 Ni9 Prok'p#je= t' se "aje prete/no; ja"oda9 vinja9 kr'ka9 k'pina. <!# 2o)ov)ko F Meto(i)ki reon <Pe9 Hakovica9 Prizren9 ?roevac= t' se "aje prete/no; jab'ka9 vinja9 ora09 trenja.
Ikolo'ija vo,aka
,vare.ena intenzivna proizvodnja voa ' najveoj .eri zavisi od 's#ova sredine9 jer sa.o ako eko#oki 's#ovi od"ovaraj' sorti onda se .o/e oekivati i znaajna proizvodnja voa. $d 's#ova sredine va/no je poznavati; k#i.atske pri#ike .esta9 ze.#jita9 kao i po#o/aj sa4enja voki.
2limat)ki u)lovi:
,vet#ost Ce.perat'ra +#a/nost +etar
Svetlo)t F neop0odna za odvijanje procesa fotosinteze. :ora.o voditi ra'na o

po#o/aj'9 ekspoziciji terena9 pravc' pr'/anja redova9 .est' "ajenja9 ob#ik' kr'ne9 ze#enoj i zre#oj rezidbi kako bi .aksi.a#no iskoristi#i svet#ost. PoBnato je da s' j'/ne ekspozicije vie osvet#jene kao i tereni na vr0' brda i na"ibi.a ne"o do#ine9 brda i 'va#e. ?s#ed nedovo#jne ko#iine svet#osti #istovi s' b#edo ze#ene boje9 p#odovi s' sitnije obojeni.
Temperatura F va/an k#i.atski ini#ac9 'tie na intenzitet odvijanja fizio#oki0 procesa

kao i pro.en' feno#oki0 faza kod bi#jke. ,ve vone vrste i.aj' za0teve pre.a top#oti neke .anje neke vie. Proizvodnja jab'asti09 kotiavi0 i jez"rasti0 voni0 vrsta .o"'a je na te.perat'ri od !)2IA do J*3IA. Za razvie rodnosti ovi0 voaka najpovo#jnija je te.perat'ra )2 ! )3IA. ,a poveanje. "eo"rafske irine i nad.orske visine te.perat'ra opada. +oke '.ereno kontinenta#ne zone .o"' se 'speno "ajiti na 22 5 &22 . nad.orske visine. Avetni p'po#jci s' oset#jivi od ve"etativni0 po"otovo ako se za.etn' p#odii. Creba objasniti pa/nj' na rane pro#ene .razeve i ' ti. podr'ji.a ne treba "ajiti vrste koje rano cvetaj' i za.e' p#odove <bade.9 kajsija9 breskva= kao i rano cvetaj'e sorte trenje9 vinje9 kr'ke. :ere zatite izbor si"'rnije" po#o/aja9 otpornije sorte9 navodnjavanje radi 'sporivanja ve"etacije9 di.njenje9 vetako oroavanje9...
Vla$no)t F ne.a intenzivne voarske proizvodnje bez za#ivanja9 kia koja padne nije
dovo#jna. Najvee za0teve pre.a vodi i.a jab'ka i pozne sorte #jiva a naj.anje breskva i bade.. Previe v#a"e ' ze.#jit' ne trpe; trenja9 bade.9 vinja9 kajsija. Na nai. prostori.a osnovne padavine s' kia i sne" a dobro do4' .a"#a i rosa. Zi.ska v#a"a je znaajna jer predstav#ja rezerve vode ' #etnje. period'. @t.osferska v#a"a je va/an ini#ac najbo#ja je ako iznosi 63! 3K. Preterana v#a"a 'tie na pojav' "#jivini0 obo#jenja i s#abij' op#odnj'.
Vetar F nepovo#jan k#i.atski ini#ac voarske proizvodnje9 ' nai. 's#ovi.a ve#ike
tete na. ini severozapadni vetar i koaava. +etar s'i ze.#jite9 /i" t'ka9 one.o"'ava #et insekata9 otkida nezre#e p#odove9 #o.i "rane pa i itava stab#a. Korisno dejstvo je opraivanje p'te. vetra <ora09 kesten9 #eska=. :ere zatite podizanje vetro zatitni0 pojaseva.
.emlji*ni u)lovi:
Cip ze.#jita Le.iski sastav Nad.orska visina Po#o/aj parce#e
Tip zemlji*ta F svi tipovi ze.#jita se .o"' koristiti za dobr' proizvodnj'. Fernoze.
je izvrstan za vonjak. Kodteki0 ze.#jita se .ora pret0odno izvriti popravka. Na pesk' se .o/e or"anizovati 'spena proizvodnja jab'ke9 trenje9 vinje9 #jive9 kajsije9 kr'ke a#i 'z 'noenje stajnjaka i navodnjavanje.
Jemi)ki )a)tav F .ora.o izvriti 0e.iske9 fizike i bio#oke ana#ize ze.#jita.

:ora.o obratiti pa/nj' na sadr/aj 0'.'sa. $pti.'. za voarsk' proizvodnj' je )93 5 *K 0'.'sa (3 ." 8osfora <P)$3= na (22 " s'vo" ze.#jita )3 ." Ka#ij'.a <K)$= na (22 " s'vo" ze.#jita Ka#cij'.a <Aa= 6!%K Na s'vi. i siro.aniji. ze.#jiti.a treba koristiti b'jnije pod#o"e i pod#o"e koje 'spevaj' na ovakvi. tipovi.a ze.#jita.
Nadmor)ka vi)ina F id'i severnije voke 'spevaj' na .anji. nad.orski. visina.a9

kod nas najbo#ji rez'#tati s' na visina.a 422!322 . na ovi. visina.a je najbo#ji kva#itet p#odova i takvi p#odovi se bo#je 'vaj'. 7ade. se .o/e 'speno "ajiti do *22 .9 breskva i kajsija *22!322 . 9 d'nja 22 .9 kr'ka i ora0 %22 5 &22 .9 jab'ka (222 .9 vinja i trenja do (*22 ..
Polo$aj par3ele F j'/ne ekspozicije s' top#ije9 po"odnije s' za proizvodnj' razni0 sorti;
breskva9 kr'ka9 trenja9 #jiva a severne za proizvodnj' zi.ski0 sorti jab'ka kr'ka9 kajsija9 #jiva. 6'/ne ekspozicije vie od"ovaraj' kotiavi. vrsta.a dok severne ekspozicije od"ovaraj' jab'asti. vrsta.a9 na severni. ekspozicija.a je vea v#a/nost. Na"ib terena .ora biti b#a" da ne bi do#o do erozije terena9 na"ib 4!6M.? b#izini vei0 vodeni0 povrina jer one povo#jno 'ti' na .ikrok#i.'9 p#odovi s' obojeniji.
Razmno$avanje vo,aka
Raz.no/avanje voaka je .o"'e na dva naina; 1enerativno <se.eno.= +e"etativno <pojedini. de#ovi.a bi#jke=
@enerativno razmno$avanje
$vaj nain raz.no/avanja se koristi kod proizvodnje "enerativni0 pod#o"a 5 sejanaca i stvaranja novi0 sorti i 0ibrida. +oke koje se proizved' iz se.ena predstav#jaj' 0ibride koji s' raz#iiti0 osobina9 obino s' kasnije i #oiji0 s' p#odova. De#ovi rasadnika; ,e.enite 5 ' nje.' se vri proizvodnja sejanaca :atinjak 5 za ve"etativne pod#o"e :atinjak 5 za ka#e. "ranice Rasti#o 5 ' nje.' se vri proizvodnja sadnica Prporite 5 ' nje.' se vri proizvodnja po#o/enica 1enerativno raz.no/avanje se najvie koristi za proizvodnj' pod#o"a <sejanaca= na koje se ka#e.e p#e.enite sorte voaka. Za proizvodnj' pod#o"a iz se.ena najee se koriste; Div#ja jab'ka <:a#'s ,i#vestris= Div#ja kr'ka <PBr's Ao..'nis= Div#ja trenja <Pr'n's @vi'.= :a"riva <trnja= <Pr'n's :a0a#eb= D/anarika <Pr'n's Aerasifera= 7e#o#jiva +ino"radarska breskva :eija #eska <AorB#'s Ao#'rna=
Seme za proizvodnju )ejana3a

Prik'p#ja sa odabrani0 i '.atieni0 staba#a. ,e.e treba da je dobre rodnosti9 otporno na bo#esti i tetoine9 v'jno i zdravo. ,e.e se 'zi.a sa kasniji0 "enotipova jer s' kod nji0 koti#edoni bo#je razvijeni ne"o kod rani0 "enotipova. Izdvojeno se.e treba s'iti ' 0#ad' i do stratifikovanja i#i setve treba "a 'vati ' p#atneni. kesa.a ' koji.a se na#aze v#a/ne vate za.otane ' "aze koje 'vaj' se.e od s'enja. Da bi se.e prok#ija#o .ora da pro4e stadij'. jarovizacije koja se vri ' stratifika#a.a se.e .ora biti iz#o/eno pojavo. isti0 te.perat'ra 4!(2 . se.enke .oraj' da b'd' ' v#a/no. s'pstrat'9 najee je to v#a/an pesak. Pre sejanja se.enke ' s'pstrat se.enka .ora da stoji )4 0 i nakon to" se dezinfek'je f'n"icidi.a kao to s'; $rtocid 29*K N 7eno.i# 29(K N +ent'rin9 Kaptan9... ,tratifikovanje se.ena se vri ' sand'ci.a "de se se.e iz.ea sa pesko. i#i se seje red se.ena pa red peska. +re.e stratifikovanja za jab'k' i kr'k' <&2 dana=9 d/anarik'9 trenj'9 .a"riv' <(22 dana=9 vino"radarska breskva <%2!((2 dana=9 kajsija <62!%2 dana=9 bade. <62! 2 dana=. ,etva se.ena se vri ' jesen i#i ' pro#ee. 6ab'aste vrste se sej' ' pro#ee a kotiave i jez"raste ' jesen i to do )3. oktobra.
Setva )emena u )emeni*tu

Raz.ak redova 42!32 c. a raz.ak ' red' kod jab'asti0 )!4 c.9 kotiavi0 4!%c.9 jez"rasti0 %!(2 c.. D'bina setve kod neki0 voni0 vrsta; 6ab'aste )!* c. Kotiave *!6 c. Eenik 3!6 c. Kesten i ora0 !& c. Na te/i. ze.#jiti.a se seje p#ie a na #aki. d'b#je.
Setva )emena direktno u ra)tilo

Direktna setva se.ena je kod; vino"radarske breskve9 kajsije9 d/anarike9 .a"rive i sejanci svi0 ovi0 vrsta veo.a brzo rast'. Kada sejanci iznikn' oni se prore4'j'. ? ovakvi. s#'ajevi.a vri se podsecanje sr/ni0 /i#a. Ne"a se sastoji ' redovno. okopavanj' 9 navodnjavanj'9 pri0ranjivanj'9 zatiti. Pri zavretk' ve"etacije ' II po#ovini oktobra i#i poetko. nove.bra pre jaki0 .razeva vri se va4enje sejanaca. Eistove odstranj'je.o 'ko#iko nis' otpa#i9 sejanci se vade i vri se nji0ovo k#asiranje. Najbo#je je da se sejanci od.a po va4enj' sade ' rasti#o a ako ne onda ' trap. I k#asa sejanaca dobro razvijen korenov siste. i deb#jina korenovo" vrata 3!6 .. <jab'asto= *!4 .. <kotiavo=
Ve'etativno razmno$avanje
Metoda za odre9ivanje klijavo)ti )emena
Pripre.#jeno se.e se os#obodi od endokarpa i se.enjae i stavi ' rastvor indi"o kar.ina9 rastvor je koncentracije 29( 5 29)K ' desti#ovanoj vodi se.enke se potope ' rastvor i dr/e ) 5 *0 se.e se dobro ispere i sve se.enke pos#e ispitivanja koje s' sadr/a#e p#av' boj' nis' sposobne za k#ijanje. ?zi.a se (22 se.enki i prebroji.o sve obojene i na osnov' to"a izra'nava.o broj k#ijavi0 i ne k#ijavi0 se.enki9 osi. indi"o kar.ina .o/e.o koristiti tetra zorin a#i je toksian.
@enerativne podlo'e
?ti' na ve' b'jnost kronje kod voke9 na ve' d'"ovenost voke9 bi#jke kasnije st'paj' ' p#odonoenje9 vea otpornost na parazite i tetoine i vea otpornost na a"roeko#oke 's#ove.
Ve'etativne podlo'e
$d#ik'j' se .anjo. b'jno' ne.aj' sr/n' /i#' kao "enerativne pa i. je korenov siste. rasprostranjen ' povrinsko. s#oj' ze.#jita bo#je de#'je na a"rote0nike .ere 9 'ti' na ranije st'panje ' p#odonoenje .o"' "'e da se sade i ti.e dobija.o vei prinos po 0ektar'.+e"etativni. raz.no/avanje. proizvodi.o sadnice voaka iz ve"etativno" de#a voke <kao to s'; reznice9 izdanci9 /ivii9...=
Na/ini ve'etativno' razmno$avanja:

(. ). *. 4. 3. 6. . Na"rtanje. Reznica.a Izdanci.a Oivii.a K'#t'ra tkiva Ka#e.#jenje Po#o/enica.a
<# Na'rtanjem
Koristi se kod proizvodnje pod#o"a za kr'k'9 jab'k'9 d'nj'9 a re4e za vinj'9 #jiv'9 trenj'. ? .atinjak' za proizvodnj' ve"etativni0 pod#o"a sade se .#adice one se skra'j' za )!* p'po#jka iz koji0 se ' I "odini stvaraj' .#adari koji se ne za"r' od.a ' II "odini oni se skra'j' za )!* p'po#jka9 tek kada b'd' ve#iki )3!*2 c. vri.o na"rtanje ze.#jo. i iz .#adica koje s' na"rn'te sa ze.#jo. jav#jaj' se /i#ice <korenii= a kasnije odsecanje. svake .#adice sa korenie. dobija.o zasebn' bi#jk' sa svoji. koreno..
#roizvodnja vegetativnih podloga nagrtanjem
# Rezni3ama
:o/e.o raz.no/avati ribiz#' i vriti proizvodnj' pod#o"a za trenj'9 vinj'9 #jiv'9 kivi9 citr'se. Reznica je deo "rane koj' see.o na de#ove9 stavi.o ' fito0ro. i iz reznice se razvija koren. Ze#ene reznice koji.a se koren razvio dok je bi#jka bi#a bez #ia a zre#e reznice s' reznice sa #istovi.a.
#roizvodnja mladi$a zrelim rezni$ama
0# -zdan3ima
Izdanci.a se raz.no/ava vinja9 #jiva9 .a#ina9 #eska. Kod nas se najee .a#ina i ob#ainska vinja raz.no/avaj' izdanci.a dok kod osta#i0 voni0 vrsta se izbe"ava proizvodnja izdanci.a jer se #ako prenose viroze. Na pri.er arka #jive. Izdanci nastaj' iz adventivno" p'po#jka korenovo" vrata i /i#a.
#roizvodnja mladi$a izdan$ima
1# Eivi,ima
Oivii.a se raz.no/ava ja"oda9 bi#jka ja"ode for.ira sto#one koji s' povezani sa .atino. bi#jko.9 sto#on i.a koren pa prekidanje. veze sa .atino. bi#jko. dobija.o zasebn' bi#jk'.
Oivii kod ja"ode <A!#o9 C!dobar=
"# 2ultura tkiva

,#'/i za raz.no/avanje ve#iko" broja bi#jaka ' kratko. vre.ensko. period' s#'/i za raz.no/avanje bi#jaka koje se teko raz.no/avaj' osta#i. naini.a ve"etativno" raz.no/avanja. :etoda je od#ina za dobijanje bez vir'sno" sadno" .aterija#a i dobijanje sanitetski isto" sadno" .aterija#a.
A# 2alemljenje
Najrasprostranjeniji nain raz.no/avanja s koji. .o/e.o izvesti ve#iki broj kva#itetni0 sadnica9 kod ovo" raz.no/avanja vri se sjedinjavanje pod#o"e i p#e.ke. Ka#e.#jenje .o/e biti na; P'po#jak <i on .o/e biti= Na spavaj'i p'po#jak Na b'dni p'po#jak Ka#e. "ranica <ka#e.#jenje na zre#o= 2alemljenje na )pavaju,i pupoljak 5 se obav#ja od sredine j'#a do kraja septe.bra. Redos#ed ka#e.#jenja; Kr'ka na kr'k' G#jiva na d/anarik' Kr'ka9 d'nja9 .'.'#a na d'nj' Kajsija na kajsij' 6ab'ka na jab'k' 7reskva na breskv' 6ab'ka na ve"etativne pod#o"e +inja i trenja na trenj' G#jiva9 kajsija na do.ae sorte +inja i trenja na .a"riv' #jiva Kod nas se oenje radi ' ob#ik' s#ova T9 te0nika ka#e.#jenja; Pod#o"e za ka#e.#jenje se oiste od boni0 "ranica i #ia do (3!)3 c. deset do petnaest dana pre ka#e.#jenja zati. treba izvriti za#ivanje da bi se kora #ake odvoji#a od drveta. Na oieno. de#' (2!(3 c. od ze.#je se napravi 'zd'/ni presek oko * c. i poprei oko ( c. ' ob#i' s#ova T. ,kida.o kor' i stav#ja.o p'po#jak pod kor' i vez'je.o "a "'.ico. <za specia#ne na.ene=. Nakon (2!(3 dana 'tvr4'je.o da #i je ka#e.#jenje 'spe#o. ?ko#iko je ka#e.#jenje 'spe#o naredne "odine na pro#ee se oka#e.#jene pod#o"e skra'j' iznad oka#e.#jeno" p'po#jka.
2alemljenje na budni pupoljak 4teraju,i pupoljak5 5 vri se ' j'n' i p'po#jak

kree od.a i. se pri.i.
2alemljenje na zrelo 4kalem 'ran/i3ama5 5 t' postoji vie naina ka#e.#jenja;

Prosto spajanje -n"#esko spajanje Na iseak <koristi se pri preka#e.#jivanj'= ? procep <koristi se pri preka#e.#jivanj'= Pod kor' <koristi se pri preka#e.#jivanj'= Na .ost @b#aktacija sa strane ? proizvodnji se najvie koriste prosto i en"#esko spajanje dok se osta#inaini koriste kod preka#e.#jivanja voaka.
Pro)to )pajanje 5 pri.enj'je se kada s' pod#o"a i ka#e. "ranica prib#i/no iste
deb#jine. Na pod#ozi se napravi kos presek9 a zati. se 'z.e 'napred pripre.#jena iseena "ranica i napravi se kos presek sa s'protne strane dobro razvijeno" p'po#jka. Kada s' preseci naprav#jeni na pod#ozi i ka#e. "ranici oni se spajaj' i ve/' ka#e.arski. "'.ica.a9 pos#e vezivanja vri se pre.azivanje preseka ka#e. vosko. i#i parafino.. Koristi se za proizvodnj' sadnica jab'ke9 tako to se vri direktno spajanje iz r'ke. Kod ka#e.#jenja 'zi.a se deo ka#e. "ranice kod kajsije *!4 p'po#jka9 kod osta#i0 voki sa po ) p'po#jka9 ora0 sa ( p'po#jko.. Nakon ka#e.#jenja ka#e. "ranice se dr/e ' sand'ci.a sa pi#jevino. na te.perat'ri od *!3 IA dok se ne izvri ka#'siranje spo#jno" .esta. Cakvi ka#e.i se iznose i sade se kada se 'ka/' povo#jni 's#ovi za sadnj' napo#j'. $vakvo ka#e#jenje se obav#ja ' febr'ar' .esec'9 a#i je .o"'e ka#e.#jenje iz r'ke kraje. .arta i#i apri#a kada kren' sokovi ' pod#o"a.a ovakvi ka#e.ovi se ne 'nose ' stratifika#' ve se od.a sade.
%alemljenje prostim i engleskim spajanjem
In'le)ko )pajanje 5 isto je kao i prosto spajanje s ti. to kod koso" preseka koji se
pravi na svako. presek' se napravi i po jedan zarez.
#ravilno i nepravilno izvoenje reza nad pupoljkom
Podlo'e
Pod#o"e s' pred's#ov za 'spen' voarsk' proizvodnj'. $d pod#o"e zavisi ve"etativni rast9 rodnost9 kva#itet roda9 otpornost na .razeve9 s''9 bo#esti i tetoine.
Podlo'e za jabuku:
Kod jab'ke se retko koriste "enerativne pod#o"e osi. ako se jab'ka "aji na peskoviti. i teki. ze.#jiti.a i t' se koristi div#ja jab'ka :a#'s ,i#vestris. ,orte na ovoj pod#ozi s'; d'"ovenije9 otpornije na .raz9 na s''. ?"#avno. od pod#o"a za jab'k' se koriste ve"etativne pod#o"e i to; MM<!A 5 srednje b'jna pod#o"a9 .o/e se koristiti na teki. ze.#jiti.a9 peskoviti.9dobro se 'korenjava9 nije potreban nas#on9 otporna na krvav' va9 '.ereno oset#jiva na .razeve. MM A 5 pre#az iz :& i ::(269 za ov' pod#o"' je potrebna potpora9 s#abo b'jna pod#o"a9 razvijen korenov siste. koji se bo#je 'korenjava. M; 5 vodea pod#o"a ' svet'9 prednost ranije ra4anje ve ' *. "odini9 potreban nas#on9 korenov sisite. p#itak i nerazvijen potrebno je i navodnjavanje9 redovno i obi#no ra4a9 p#od kr'pan9 ranije sazreva9 k#onovi pod#o"e :& s'; Pajan - 5 s#abije b'jnost koristi se za b'jnije sorte <jona"o#d9 "#oster9 .'c'=
Pajan -- 5 Podlo'e za kru*ku:

Na te/i. ze.#jiti.a "de je ka#cij'. karbonat <AaAo*= vei od %K koristi se sejanac div#je kr'ke PBr's Ao..'nis9 dobro podnosi krena ze.#jita ne"o ve"etativne pod#o"e za kr'k' <d'nja= tako da voke .anje stradaj' od 0#oroze. +e"etativne pod#o"e za kr'k' '"#avno. poti' od raz#iiti0 tipova d'nje i one se koriste ' savre.eni. zasadi.a sa intenzivno. ne"o. "de ne.a opasnosti od 0#oroze. Kosa pa#.eta 'z"ojni ob#ik za intenzivne "'ste pod#o"e se koristi kod MA i Prova)anl)ka k#on CA ;. MA 5 posti/e rez'#tate na p#odni. i '.ereno v#a/ni. ze.#jiti.a. Ne ide se na ze.#jite "de je K ka#cij'. karbonata <AaAo*= vei od 4K. Dobro se ' korenjava9 od#ino se o/i#java na"rtanje. i zre#i. reznica.a. CA ; 5 k#on <provansa#ske d'nje= srednje b'jna pod#o"a i i.a dobr' pod'darnost sa veino. sorti kr'aka9 podnose ka#cij'. karbonat <AaA$*= do %K OJD 5 pod#o"a koja je otporna na erPini' i podnosi <AaA$*= preko (2K. P&ru)dKorf 5 podnosi vee ko#iine ka#cij'. karbonata ' ze.#jit'. DoL << 5 pod#o"a koja je nasta#a se#ekcijo. od PBr's Ao..'nis.
Podlo'e za dunju i mu*mulu: Sejana3 o)koru*e 5 dobra pod#o"a za peskovita ze.#jita. Sejana3 belo' duda 5 dobra pod#o"a za krena ze.#jita. Podlo'e za *ljivu: 8$anarika 5 <Pr'n's Aerasifera= dobra pod#o"a za s'v#ja ze.#jita9 s#abija
ze.#jita sa vie krea9 ne prepor''je se za korienje na p#odnije. ze.#jit'. >rno*ljiva6 >rvena Ranka6 Petrova/a 5 pod#o"e za p#odnija ze.#jita. St# Hulien6 PiLi 5 ve"etativne pod#o"e ze #jiv'.
Podlo'e za bre)kvu: Sejana3 vino'rad)ke bre)kve 5 to je "enerativna pod#o"a koja najbo#je rez'#tate daje na rastresito. ze.#jit' i na ze.#jit' sa .anji. K AaA$*. @DA77 5 0ibrid breskva Q bade.9 ve"etativno se raz.no/ava9 ide ' top#ije
prede#e9 s'v#ja ze.#jita i ze.#jita sa vie AaA$*9 najee se koristi pri osnovnoj sadnji zasada. Cetra9 Iskora9 +enta s' najee pod#o"e za breskv'.
Podlo'e za kaj)iju: Celo*ljiva 5 "enerativna pod#o"a od#ina je za peskovita ze.#jita9 kajsija na

ovoj pod#ozi .o/e da strada od apop#eksije9 obi#nije ra4a9 p#odovi s' kr'pniji. 8ivlja kaj)ija <Pr'n's arenijaca= 5 za peskovita ze.#jita9 sitan p#od. Dru*ko'or)ka bela 5 .o/e da se raz.no/ava se.eno. i izdanci.a. -nterpodlo'a 4inter*tok5 5 kada na d/anarik' pri ze.#ji ka#e.i.o #jiv' a onda na ()2 c. ka#e.i.o sorte kajsije9 kada je kajsija sa.o na d/anarici onda ona dosta strada od apop#eksije a i p#odovi s' joj .anji. $d ve"etativni0 pod#o"a ' obzir do#aze izdanci be#o#jive i nove vrste PiQi. >rni trn <Pr'n's spinoza= 5 proizvodnja sadnica za "'ste zasade.
Podlo'e za vi*nju i tre*nju: Ma'riva <Pr'n's .a0a#eb= na ze.#jiti.a sa vie AaA$*9 "enerativna pod#o"a Vrap/anka <Pr'n's avi'.= 5 to je div#ja trenja9 koristi se ' '.ereno v#a/no. i
top#o. podnev#j'9 re4e se koriste9 "enerativna pod#o"a. D< M<6 2olt 5 ve"etativna pod#o"a @izela " i A6 MaLima 5 noviije pod#o"e
Podlo'e za le)ku: Me/ija le)ka <AorB#'s Ao#'rna= 5 bo#je podnosi #oije eko#oke 's#ove. Podlo'e za ora(: Hu'lan) re'ia 5 obini ora09 dobro 'speva na p#odni. i rastresiti. ze.#jiti.a9
te/i. ze.#jiti.a9 kreni. ze.#jiti.a.
Podizanje vo,njaka
Pre sa.o" podizanja vonjaka .ora.o sa"#edati prirodne i ekono.ske pokazate#je. $d prirodni0 pokazate#ja; +oda Ze.#ja K#i.a $d ekono.ski0 pokazate#ja; 7#izina tr/ita 7#izina saobraajnica Prera4ivaki kapaciteti Nakon ispitivanja ovi0 pokazate#ja onda prist'pa.o izbor' sorti9 ve#iini zasada i odnos' pojedini0 vrsta ' zasad'. @ko s' ovi 's#ovi isp'njeni prist'pa se pripre.i ze.#jita za sadnj'.
Priprema zemlji*ta 5 pre sa.e sadnje vonjaka na to. ze.#jit' treba "ajiti
#e"'.inoze; stoni "raak9 soj'9 jea.9 penic'. :ora.o voditi ra'na o 'noenj' 0erbicida. Zati. .ora.o vriti fizik' i 0e.isk' ana#iz' ze.#jita.
*K (3 ." )3 ." do %K 393! 93
L'.'sa P)$3R(22" s'vo" ze.#jita K)$R(22" s'vo" ze.#jita AaAo* nes.e biti S od %K P09 najbo#je je da "a i.a oko
opti.'. opti.'. opti.'. opti.'. opti.'.
&abela '( optimalne koli"ine hem( materija u zemljitu @ko je ko#iina 0'.'sa ' ze.#jit' .a#a9 onda treba dodati od"ovaraj'' ko#iin' stajnjaka9 za poveanje 0'.'sa od 29(K ' s#oj' ze.#jita od 42c. treba dodati )!* va"ona stajnjaka po 0ektar'. ?ko#iko s' ze.#jita kise#a treba izvriti ka#cifikacij' sa AaA$* i#i ne"aeni. i "aeni. kreo.. @ko ze.#jite sadr/i vie AaA$* <krea= treba izvriti zakie#javanje ze.#jita. @ko se pri .e#iorativnoj popravci 'nese i stajnjak onda ko#iin' .inera#no" 4'briva treba s.anjiti za (2!*2K. Kada se izvri rast'ranje or"ansko" i .inera#no" 4'briva prist'pa se ri"o#ovanj' i#i d'boko. oranj' ze.#jita. Kada je oranini s#oj d'bok onda se ide na ri"o#ovanje 32!&2 c. a 'koiko je oranini s#oj p#itak onda se ide na podrivanje 32! 2 c.. $ve .ere se vre kraje. septe.bra oko )2. septe.bra9 zati. se ze.#jite osatvi da se #a"ano s#e"ne9 kada se s#e"ne ide se sa fino. pripre.o.. Izri"o#ovana povrina se prvo pripre.i teki. tanjiraa.a9 a neposredno pre sadnje se pre#azi setvo spre.ae. i#i dr#jao.. Nakon sve"a to"a pravi se siste. za navodnjavanje.
Ra)tojanje izme9u vo,aka 5 zavisi od vone vrste9 pod#o"e9 sorte9 tipa ze.#jita9
'z"ojno" ob#ika kr'ne. Rastojanje voaka ' vonjak'.o/e biti ' vid' tro'"#a9 kvadrata9 pravo'"aonika i po izo0ipsa.a. Najbo#ja sadnja je ' tro'"ao9 jer se ze.#jite koristi najraciona#nije9 a i voke ne zasenj'j' jedna dr'"'. Kod vei0 zasada pravac redova se odre4'je po.o' C-$D$EIC@ i#i PRIZ:- dok kod .anji0 zasada po.o' obino" kanapa. Pre sa4enja voaka potrebno je odrediti izbor i raspored sorti ' zasad'.
Razme*taj )orti u vo,njaku 5 pri#iko. izbora sorti pojedini0 voni0 vrsta .ora.o
voditi ra'na jer neke vone vrste s' stranoop#odne tako da treba ' vonjak' i.ati sort' opraivaa kao kod; jab'ke9 kr'ke9 trenje9 ora0a9 #eske9 bade.a9 pito.o" kestena9 kajsije i #jive. Za postizanje vei0 i stabi#niji0 prinosa i dobijanje kr'pni0 p#odova i kod sa.oop#odni0 vrsta prepor''je se sadnja opraivaa. :ora.o voditi ra'na da sorte opraivaa i.aj' dobr' k#ijavost po#ena9 da se 32K pod'dara fenofaza p'no" cvetanja sa osnovno. sorto.9 da s' "a.ete ko.patibi#ne da st'paj' ' period p#odonoenja istovre.eno. Kod stranoop#odni0 sorti ' vonjak' .oraj' biti zast'p#jene bar * sorte koje se .e4'sobno opra'j'. +eo.a va/no je i dobra k#ijavost po#ena. CIL$1@:I6@ 5 nejednako vre.e cvetanja.
Sadnja vo,njaka 5 sadnja .o/e biti jesenja9 zi.ska i pro#ena. ,adnja je najbo#ja '
jesen jer preseci /i#a br/e ka#'siraj'9 voke s' bo#je obezbe4ene vodo. i takve sadnice se br/e i bo#je razvijaj'. ,ve to treba obaviti do )3. nove.bra. Na sadnica.a treba izvriti defo#ijacij' koja .o/e biti 0e.iska i#i r'na. ,adnice ne s.ej' biti starije od dve "odine. $bavezna jesenja sadnja ide kod #eske9 pro#ena sadnja se vri na vetroviti. podr'iji.a i prede#i.a sa v#a/no. k#i.o.9 po"otovo na teki. ze.#jiti.a. Pro#en' sadnj' obaviti to ranije naj kasnije do .arta. Pro#ena sadnja se vri kod voki koje s' oset#jive na niske te.perat're. Pre sa.e sadnje pre"#eda.o sadnice da #i s' ok. Pre"#eda.o koren ako je koren svet#o be#iaste boje onda je ' red'9 a ako je ta.an onda nije 'red'. D'/e korenove /i#e treba skratiti na d'/in' (3!)2 c. s ti. to presek .ora biti .anje kos da bi do#o do br/e" i #ake" zarastanja. Koren potapa.o ' s.e' "ove4e ba#e"e i i#ovae kojoj dodaje.o .a#o p#avo" ka.ena radi dezinfekcije. Dobro pripre.#jeno ze.#jite koje je d'boko orano i#i podrivano na nje.' se kopaj' r'pe 62 Q 62 c. i one se 4'bre. @ko se ne vri 4'brenje ' r'p' a ze.#jite je dobro pripre.#jeno onda se kopaj' r'pe di.enzija 42 Q 42 c.. Kod #oije pripre.#jeno" ze.#jita i#i na #edina.a r'pe s' ()2 Q 62 c.. ,adnice ne s.ej' ii pred'boko9 p#e.eniti deo ide (2 c. iznad ze.#jita9 sa d'b#jo. sadnjo. s.anj'je.o b'jnos voke. Prekraivanje voaka se vri ' pro#ee a visina prekraivanja zavisi od vone vrste i 'z"ojno" ob#ika. Pri#iko. prekraivanja rez pravi.o pravi#no i presek pre.a/e.o ka#e. vosko. i#i fitoba#sa.o.. ,adnice sa prevre.eni. "ranica.a skra'je.o i to na *2 c. iznad pos#ednje razvijene "ranice.
Po)tavljanje potpore za vo,ke F s#abo b'jne ko.binacije sortaRpod#o"a9 sortaR:&9

sortaR:) i s#.9 za0tevaj' obavezno postav#janje nas#ona za voke. Nas#on za voke se .o/e postaviti ' vid' betonsko!/iane9 drveno!/iane potpore i#i pojedinani00 ko#aca9 trske i betonski0 st'bia i s#. za svak' vok'. Na vrst' potpore najvie 'tie cena iste. Zato9 iako je praktinija pojedinana potpora za svak' vok' ipak je pri0vaeniji nain konstr'kcija sa /ico.9 jer je jeftiniji za *2!32 K9 a ' neki. s#'ajevi.a i vie. ? naoj praksi najvie se koriste betonski st'bovi d'/ine )9% . od prenapre"n'to" betona %Q% c.9 a ' niz' 6Q6 c.. $ni treba da s' 'kopani ' ze.#j' 2 do %2 c.. Kroz st'bove se postav#jaj' 4 reda /ice9 s ti. da je prvi red na 32 c. od ze.#je. $sta#i redovi /ice se raspore4'j' ravno.erno na 32 c.. ?potreb#java se pocinkovana /ica deb#jine *!4 ..9 raz.ak iz.e4' st'bova je 6!% .. Drveni st'bovi koji s' inpre"nirani i#i na"oreni na kraj'9 koriste se tako4e za postav#janje potpore9 nji0ova prednost je ' to.e to se ne #o.e
#ako kao betonski. Na kraj' reda se postav#jaj' ankeri na koji.a se fiksiraj' st'bovi i zate/e /ica9 zatezanje se vri po.o' specija#ni0 zatezaa i#i jednostavno 'vrtanje. /ice.
Ne'a vo,njaka
C' podraz'.eva.o pri.en' a"rote0niki0 i po.ote0niki0 .era kako bi obezbedi#i povo#jne 's#ove za rast i rod voaka. $d a"rote0niki0 .era najva/nije s'; odr/avanje ze.#jita9 4'brenje9 navodnjavanje. @ od po.ote0niki0 .era t' s'; rezidba voaka9 preka#e.#jivanje9 pod.#a4ivanje voaka.
Odr$avanje zemlji*ta u vo,njaku 5 ci#j je stvaranje opti.a#ni0 's#ova za razvoj

korenovo" siste.a a 'spostav#ja se i povo#jan vodni9 vazd'ni i top#otni re/i.. Naini odr/avanja ze.#jita; Fista obrada <ja#ovi '"ar= 5 koristi se ' reoni.a +ojvodine i ,rbije9 t' se ne koriste or'4a koja sabijaj' ze.#jite <freze9 tanjirae=9 ne"o se koriste or'4a koja ra0#e ze.#jita a to s' ize# p#'"ovi sa depozitori.a9 oni ' pro#ee ra0#e ze.#jita na 42 c. i to. pri#iko. preko depozitora 'nose 4'briva ' ze.#jite. :e4'redno zatravnjivanje a ' red' obrada 5 obrada ' red' se .o/e vriti r'no <okopavanje.=9 0e.iski. sredstvi.a <"ra.oQon9 basta9 ra'ndap=9 i#i boni. freza.a.
@ajenje podkultura 5 ' zasadi.a se obino izbe"ava "ajenje podk'#t'ra. Najbo#je

podk'#t're s' #e"'.inozne bi#jke koje se okopavaj'; pas'#j9 "raak9 soja9 b'ranija9 <#'cerka ne ide=. $ve #e"'.inoze obo"a'j' ze.#jite azoto.. Kao podk'#t're ' I "odini se .o"' "ajiti; bostan9 crni #'k9 krastavci. Ne prepor''je se "ajenje; paprika9 paradajza9 kro.pira9 #'cerke9 s'ncokreta9 eerne repe9 k'k'r'za9 krto#asto" bi#ja.
Bubrenje vo,njaka 5 od 4'brenja zavisi rast i rodnost voaka. Potrebni .akro

e#e.enti; N <azot=9 P <fosfor=9 K <ka#ij'.=9 Aa <ka#cij'.=9 :" <.a"nezij'.=9... Nedostatak bora9 cinka9 bakra9 "vo/4a9 .an"ana 'tie na fizio#oke pore.eaje ' bi#jka.a. H'brenje. se 'nose ovi e#e.enti kako bi se odr/a#i ' opti.a#ni. ko#iina.a. Azot 4N5 5 va/an za ve"etativni razvoj boaka9 obrazovanje "enerativni0 or"ana. Previe i kasno 4'brenje azoto. dovodi do b'jnije" porasta .#adara i p#odova9 takvi .#adari ne odrvene do jeseni te iz.rzavaj' dok se p#odovi s#abije 'vaj'. Nedostatak azota 5 #etorasti s' s#abije" porasta i .anje se obraz'j' cvetni p'po#jci. Do)for 4P5 5 'tie na obrazovanje cvetni0 p'po#jaka9 za.etanje9 nor.a#an razvoj p#oda9 pris'stvo boje i aro.atini0 .aterija9 kod voaka koje s' obezbe4ene sa fosforo. na vre.e do#azi do odrvenjavanja #etorasta. H'brenje. fosfora i.a.o pojaan rast korena. Prinoso. se iznosi sraz.erno .a#a ko#iina fosfora iz ze.#jita oko )9) k" sa (2 t. ,vako preko.erno 4'brenje dovodi do pojave 0#oroze9 nedostataka cinka <Zn=. Dok nedostatak dovodi do pojave crveni#a vr0a #etorasta. ?s#ed preobi#ne snadbevenosti azoto. .o/e doi do .anjka fosfora. 2alijum 425 5 'tie na rodnost voaka i on se naroito na#azi ' rodni. "ranica.a9 #i'9 p#odovi.a. Ka#ij'. 'tie na boj' i kva#itet p#oda9 re"'#ie sadr/aj vode i de#'je na stvaranje eera i skroba kao i na razvijanje aro.e9 'tie na re"'i#isanje otpornosti bi#jke pre.a niski. te.perat'ra.a i s'i <vie K vea
otpornost=. +iak ka#ij'.a o.eta 'svajanje ka#cij'.a i .a"nezij'.a i sa.i. ti. provocira pojav' "orki0 pe"a9 ska#dini0 bo#esti9 prevre.eno opadanje #ia i dr. Ma'nezijum 4M'5 5 sastavni je deo 0#orofi#a i i.a znaajn' '#o"' ' f'nkcionisanj' enzi.a. Nedostatak se prvo jav#ja na donji. i stariji. #istovi.a #etorasta. Cipini si.pto.i s' prosvet#jivanje iz.e4' nerava9 koji kasnije nekrotiraj' odnosno iz'.ir'9 tako4e .o/e da do4e do ranije" opadanja #istova. Ka#ij'. je anta"onist za 'svajanje .a"nezij'.a. Pri preobi#no. sadr/aj' ka#ij'.a ' ze.#jit' .a"nezij'. ne .o/e da se 'svoji ' dovo#jnoj .eri iako "a 'stvari i.a dovo#jno. ? ze.#jit' treba da v#ada odnos K;:" T 3;(. ' praksi se pokaz'j' dobra fo#ijarna tretiranja :" jer spreavaj' prevre.eno opadanje #ia. 2al3ijum 4>a5 F s#'/i bi#jci za pojaanje e#iski0 zidova9 ova 0ran#jiva .aterija ne'tra#ie tako4e 'obiajeno kise#i e#iski sok. Potreba p#oda za ka#cij'.o. je veo.a .a#a (2 t p#odova sadr/e oko 29 3 k" Aa$. Ipak ova ko#iina je vr#o va/na jer je pres'dna za fizio#ok' stabi#nost p#oda. P#odovi sa .a#o ka#cij'.a #ako razvijaj' "orke pe"e9 branjave s' i pos.e4'je i. se .eso. ? nedostatk' ka#cij'.a svi procesi starenja ' p#od' proti' .no"o br/e9 zbo" e"a i.aj' kratko vre.e sk#aditenja. Najvie "a i.a ' drvenasti. de#ovi.a i #i' zbo" e"a p#odovi nis' dovo#jno snabdeveni. ?ko#iko s' stab#a b'jnija za.etanje p#odova je ne'jednaeno9 'to#iko je s#abije snabdevanje p#odova ka#cij'.o.9 ovo se .o/e 'b#a/iti os.i#jeni. prskanje. ka#cij'.o. ' dr'"oj po#ovini ve"etacije. Jranljiva materija @zot 8osfor Ka#ij'. Ka#cij'. :a"nezij'. -zno*enje 4k'M<! t prino)a5 *93!392 )9) ()94!(69( 29 3 29%) 2la)a zemlji*ta
A C > 8 INS
P O"
42! 2 )2!42 (2!)2U 2UU 2UU
2O
(42!(%2 (22!(42 62!(22 )2!62 2UU
M'O
32! 2 *2532 )2!*2 2!)2 2UU
Cor
(925(93 29 5(92 293529 293529 2UU
#rose"no iznoenje hranljivih materija iz zemljita na ') t prinosa
U za )!* "odine UU do s#edee ana#ize ze.#jita
#otreba hranljivih elemenata u skladu sa ispitivanjima zemljita (u kg*ha
Pre sa.o" 4'brenja treba neop0odno je izvriti fo#ijarn' i sve dr'"e ze.#jine ana#ize9 na osnov' koji0 se daje prepor'ka za 4'brenje. $snovno 4'brenje se radi ' jesen i#i rano pro#ee sa ;(4;)( i#i sa (2;)2;*2 NPK na *2!42c. d'bine jer je 'tvr4eno da s' P i K
s#abo pokret#jivi i sporo se prenose pa se 4'brenje vri depozitori.a. Kod pri0ranjivanja se ide ' ) navrata. @na#iza #ia daje dobar 'vid ' stanje is0ranjenosti bi#jke a#i tako4e i viak 0ran#jivi0 .aterija kao i nedostatak isti0. Mikroelementi 5 potrebne sa.o .a#e ko#iine9 a#i kada nedostaj' onda se pri.eti nji0ov znaaj9 pri nedostatk' .ikroe#e.enata s.anj'je se vita#nost bi#jke a ti.e i otpornost pre.a bo#esti.a. Cor 5 preko po#ovine proba ze.#jita i #ista 'kaz'j' na nedostatak bora9 ovaj .ikroe#e.ent se na #aki. ze.#jiti.a brzo ispira. @ko je ze.#jite opti.a#no snabdeveno <k#asa A= dovo#jno je "odinje 4'brenje sa 293!29 k" bora9 to od"ovara sa oko 3! k" 7oraQa. 6edno od reenja je i prskanje zasada boro. sa )!*Q oko perioda cvetanja. Man'an F nedostaje esto kod oset#jivi0 sorti npr. z#atno" de#iesa9 poto se :ankozeb <(6K .an"ana= retko 'potreb#java zbo" to"a to 'nitava predatorske pa'kove. Zasade sa nedostatko. .an"ana treba 4'briti ve pre cvetanja .an"ano.. Kada ' #eto #istovi postan' svet#i dovo#jna s' (!) tretiranja .an"ano.. Pripis'je .' se pozitivno dejstvo ' spreavanj' opadanja #ista z#atno" de#iesa. :an"an s'#fat prskan odvojen od :" s'#fata se #ake 'svaja. @vo$9e 5 nedostatak izaziva 0#oroz' .#adi0 #istova odns. vr0a .#adara. Ze.#jita bo"ata kreo. i#i zbijena ze.#jita sa nedostatko. azota i#i s'vie v#a/na spreavaj' 'svajanje "vo/4a iz ze.#jita. Kod jake 0#oroze potrebno je pravovre.eno9 pre cvetanja pri.eniti 0e#ate "vo/4a <-DDL@ 0e#ati=9 najbo#je pod 's#ovi.a visoke v#a/nosti i#i 'vee. Kratko nakon tret.ana potrebno je kienje ako je vre.e s'vo. Doza 0e#ata se odre4'je pre.a starosti9 ve#iini stab#a i intenzitet' 0#oroze <nor.a#na doza po stab#' (2!(3 " 8e -DDL@ na pod#ozi :&= vea stab#a trebaj' vee ko#iine "vo/4a. Prskanje #ia DCP@ "vo/4evi. 0e#ati.a sa.o je retko potrebno ako se ' kratko. vre.en' treba s'zbiti ve razvijena 0#oroza. Kod sorti oset#jivi0 na r4ast' prev#ak' ovo se .o/e prepor'iti sa.o pre cvetanja9 poto jedinjenja "vo/4a izazivaj' pojav' iste.
Navodnjavanje 5 znaajna .era za reone "de "odinja ko#iina padavina ne pre#azi 622
... Na peskoviti. tereni.a i vetroviti. podr'iji.a navodnjavanje je obavezno. Navodnjavanje se vri kako bi posti"#i redovne i visoke prinose. Za navodnjavanje se koriste; ,iste. kap po kap :ikro rasprskivai Porozne trake Da bi za#ivanje i.a#o pozitivan efekat .ora.o voditi ra'na o K v#a"e ' ze.#jit' <P+K 5 po#jski vodni kapacitet=. H'brenje .o/e.o vriti pri#iko. navodnjavanja i ono se zove fertiri"acija. Cek zasa4enje voke ' pro#ee treba za#iti sa (2 E vode a kada nast'pi s'ni period treba izvriti jo )!* za#ivanja. :#ade voke se .o"' za#ivati do kraja j'#a kasnije treba izbe"avati za#ivanje kako ne bi izazva#i sek'ndarni porast. Kritine faze pri#iko. za#ivanja; -# 8aza cvetanja; ,'vo vre.e i d'vanje top#i0 vetrova dovodi do s'enja /i"a t'ka tako da .ora.o za#ivati sa *2!42 .. to za#ivanje pospe'je op#odnj' i ve"etativni
razvoj voaka. +ie se navodnjavaj' jab'aste vrste ne"o kotiave. Kod kajsije s' neop0odna bar ) za#ivanja kako ne bi do#o do s'enja i kako bi se povea#i prinosi. --# 8aza I etapa razvitka p#oda; izvodi se neposredno pred j'nsko opadanje p#odova9 'ko#iko ' kr'ni i.a p'no za.etn'ti0 p#odova onda za#ivanje treba s.anjivati <izostaviti=9 a 'ko#iko i.a '.ereno p#odova onda je za#ivanje obavezno. ---# 8aza vre.e j'#sko" opadanja p#odova; izvodi se ' vre.e obrazovanja rodni0 p'po#jaka i ' vre.e razvitka p#oda <j'#!av"'st= na )2!*2 dana pre berbe. $vo za#ivanje je va/no ako je s'ni period jer se troi .no"o vode na p#odove i na diferenciranje cvetni0 zaetaka. Ko#iina vode ' svako. ter.in' navodnjavanja iznosi *2!62 ... Za#ivanje. ' av"'st' podstiie.o bo#je diferenciranje p#odova i poveati kr'pno'. Pomote(ni/ke mere za otklanjanje nerodno)ti vo,a 5 deava se da zasadi ne ra4aj'9 s#abo ra4aj'9 neredovno <a#ternativno= ra4aj'. ?zroci nerodnosti voa s'; #o izbor sorti9 nepodesan izbor opraivaa9 pred'boka sadnja9 preve#ika b'jnost. Kod preve#ike b'jnosti do#azi do nerodnosti voa. Zbo" to"a vri.o kasnij' rezidb' koja depresivno de#'je na porast staba#a a#i voke ponovo ra4aj'. Pred'boko posa4ene voke posebno na teki. ze.#jiti.a s#abo ra4aj'. ? to. s#'aj' oko svake voke otkopati ze.#j' ' vid' #evka sve do korenovo" vrata. Prstenovanje je .era kojo. se 'sporava b'jnost voaka9 ona se .o/e vriti na deb#' i na ra.eni. "rana.a. Na deb#' se prave prstenovi oko (2 c. irine ispod prve ra.ene "rane9 a na ra.eni. "rana.a se prave prstenovi (!* .. irine9 i#i se vri vezivanje debe#e /ice svr0a zadr/ati .inera#ne .aterije ' kr'ni i podstai obrazovanje cvetni0 za.etaka9 kod ora0a se pri.enj'je paranje kore deb#a9 savijanje "rana9... $vo se obav#ja ' prvoj nede#ji .aja9 est nede#ja pre diferenciranja cvetni0 za.etaka ' p'po#jci.a.
Prore9ivanje 3vetova i plodova 5 veo.a va/na po.ote0nika .era koja se redovno

pri.enj'je9 ci#j prore4ivanja je; Dobijanje &3K prinosa prve k#ase $tk#anja se a#ternativno ra4anje 7erba je o#akana 7o#ji finansiski rez'#tat Prore4ivanje .o/e biti r'no <.e0aniko= prore4ivanje koje je najpo'zdanije i 0e.isko prore4ivanje koje se radi na vei. povrina.a. Preparati za 0e.isko prore4ivanje p#odova s'; @.id t0in 5 preparat na bazi a#fa nafti# siretne kise#ine i njeni0 derivata Karba.i# ,evin <sovin= 5 insekticid Pri iz'zetno jako. cvetanj' b'jni0 staba#a z#atno" de#iesa na vii. po#o/aji.a prepor''je se kao .o"'a varijanta; <# @:ID sredstva9 pri precvetavanj' p'na doza J A@R7@RVE 32"R0a J .inera#no '#je (22.#R0# kada s' najvei p#odovi prenika (2..J A@R7@RVE 32" J .inera#no '#je (22.#R0#9 jedn' nede#j' kasnije. # @:ID sredstva9 pri precvetavanj' p'na doza J sredstva na bazi kise#ina9 p'na doza9 kada s' najvei p#odovi !(2 .. J A@R7@RVE 32" J .inera#no '#je i#i vezivno sredstvo (22.#R0#9 jedn' nede#j' kasnije.
Jemi)ko prore9ivanje se radi ' cvetanj' i#i ()!(3 dana pos#e cvetanja nakon tretiranja sitniji p#odovi otpadaj' dok kr'pni ostaj'. Radi se kada s' p#odii ()!(4 ... ,a.o prskanje se izvodi pri ti0o. vre.en' na t od (3!)3IA i re#ativnoj v#a/nosti iznad 2K sa ()22!(322 E vodeR0a. ?ko#iko prore4ivanje nije 'spe#o ' ce#osti i#i de#i.ino treba izvriti r'n' korekcij'. Ru/no prore9ivanje ' naoj ze.#ji nije 'obiajeno a#i ako se i.a ' vid' injenica da se na taj nain ' berbi .o/e i.ati '.esto 32K9 ak &2!&3K p#odova prve k#ase9 onda je jasno da je ono opravdano. Kod r'no" <.e0aniko"= prore4ivanja prvo se prore4'j' zara/eni9 defor.isani9 povre4eni9 sitniji p#odovi9 p#odovi ' senci.
Rezidba vo,aka
Izvodi se ' ci#j' obrazovanja kr'ne9 re"'#isanja rodnosti9 pod.#a4ivanja voki. Rezidba .o/e biti #etnja i zi.ska. Zi.ska rezidba se vri ' vre.e bio#oko" .irovanja9 od opadanja #ia do kretanja p'po#jaka. Kasnija rezidba de#'je depresivno na bi#jk'9 kasnija rezidba opravdana je kod b'jni0 i nerodni0 voki koji.a treba sa.anjiti b'jnost. Ai#j rezidbe je da se na svakoj voki 'spostavi ravnote/a iz.e4' rodnosti i ve"etativno" porasta. D'"a rezidba poveava rodnost a kraa rezidba poveava b'jnost. :#a4a stab#a s' b'jnija i takva stab#a treba .anje orezivati dok voke koje ne ra4aj' treba .ini.a#no orezati. +oka.a na poetk' rodnosti prore4'j' se sa.o #etorasti a ostav#jaj' se sve potencija#ne rodne "ranice. ,#abija rezidba 'brzava i poveava rodnost dok otrija poveava b'jnost i 'sporava rodnost.
Dorme uz'ojni( oblika Vode,i uz'ojni obli3i kod pojedini( vo,ni( vr)ta Habuka: vitko vreteno9 vretenast /b'n9 + siste.9 kosa pa#.eta9 ovi 'z"ojni ob#ici id' na
jab'k' i kr'k' na kr/#javi. pod#o"a.a :& i :@)&. 2aj)ija: pobo#jana pira.ida#na kr'na9 kosa pa#.eta9 vaza9 vretenast /b'n. Cre)kva: f'zo9 f'zeto9 red'kovana vaza9 kosa pa#.eta. Tre*nja6 vi*nja: 'sko pira.ida#na kr'na Hez'ra)te: pira.ida#na kr'na Pri#iko. for.iranja ob#ika kr'ne veo.a je va/no izabrati kva#itetne sadnice i prekratiti i0 na odre4enoj visini9 i izvriti povijanje .#adara ' av"'st' i septe.br'. Uz'ojni obli3i: Vitko vreteno: sadnice se skra'j' ' prvoj "odini na visin' od 3 do %3 c.9 na 3 c. se skra'j' sorte sa otri. '"#o. "ranjanja a na %3 c. se skra'j' sorte sa otvoreni. '"#o. "ranjanja. Kod sadnica sa prevre.eni. "ranica.a *2 c. iznad pos#ednje dobro razvijene prevre.ene "rane. ,vi .#adari koji s' izbi#i na 42!32 c. od ze.#je se izbac'j'. Kod sorti sa do.inantni. vrni. rasto. prod'/nica se orez'je na njen' konk'rencij' <povodi#ic'= i#i 'ko#iko ne.a po"odne povodnice prod'/nica se skra'je na 32!62 c. i naknadno se vri izbor najpovo#jnije" .#adara ' tok' ve"etacije. ? tok' vefetacije ' prvoj "odini izbac'j' se .#adari koji konk'ri' prod'/nici. ? dr'"oj "odini prod'/nica se skra'je za (R* na spo#jni p'po#jak. U)ko piramidalni oblik krune: koristi se kod vinje9 breskve. Ne.a jai0 boni0 ske#etni0 "rana se. prod'/nice koja je sa svi0 strana obras#a krai. i#i d'/i. nosai.a rodno" drveta.
2otla)t F /a*a)t 4vaza56 redukovana vaza: dosta se koristi kod breskve9 danas '
a.aterski. zasadi.a kod breskve9 jab'ke9 #jiva sten#ej. ,adnice se skra'j' na 32!&3 c.9 ostav#ja se prva na visini od 62 c.9 dr'"a na 6!% c. od prve9 trea na )!* c. i ispod preseka. $sta#e se re/' ' osnovi a ove tri na po ) vidna p'po#jka. 6edno"odinji .#adari se skra'j' da bi se na nji.a stvori#e sek'ndarne "rane i na nji.a se jav#jaj' .eovite "ranice. Po zavretk' for.iranja 'z"ojno" ob#ika prod'/nica se skra'je za (R* i#i W od nji0ove visine kako bi se sprei#o o"o#javanje ske#etni0 "rana. +ormiranje krune u obliku vaze
u prvoj (,- .- / i drugoj godini (D- 0 Pobolj*ana piramida: koristi se kod kajsije9 #jive9 sadnice se skra'j' na ()2 c. rano ' pro#ee9 prati se porast ( "odinji0 .#adara kada .#adari ' pro#ee dosti"n' (2!(3 c. odstranj'j' se svi koji izbijaj' na deb#'. :#adari koji s' konk'rencija vodi#ici se odstranj'j' i#i pinsiraj'. ? dr'"oj "odini ske#etne "rane se skra'j' za (R* a vodi#ica *2!42 c. iznad nivoa "rana. Eetorasti koji za"''j' kr'n' se re/' od osnove. Na ske#etni. "rana.a se for.iraj' sek'ndarne "rane na 2 c.. Na sek'ndarni. "rana.a se ostav#jaj' nosai. 7roj pri.arni0 "rana 6! . na pri.arni. "rana.a .o/e biti *!4 sek'ndarne "rane na koji.a s' rodne "ranie
1ema poboljane piramidalne krune 8ekorativni uz'ojni obli3i: kao to s'; st'baste jab'ke9 pa#.eta vodoravni0 "rana9 pa#.eta ' ob#ik' svenjaka9 V pa#.eta.
2o)a palmeta: p#josnati 'z"ojni ob#ici koje se osnovne "rane pr'/aj'. $vaj 'z"ojni ob#ik pre pojave vretenasto" /b'na i vitko" vretena bio je vodei kod jab'ke9 kr'ke pa i breskve. Kr'na se sastoji od deb#a i *! 4 sprata boni0 ske#etni0 "rana9 koje se pr'/aj' ' pravc' redova #evo i desno. Kod jab'ka na "enerativnoj pod#ozi rastojanje iz.e4' I i II sprata je ()2 c. 9II i III sprata je ((2 c.9 i I+ sprata je (22 c.. Dok na ve"etativnoj pod#ozi .o/e.o i.ati i 3 i 6 spratova sa rastojanje. od 63 c. iz.e4' prvi0 eta/ni0 "rana do 43 c. iz.e4' pos#ednji0. ?"ao ske#etni0 "rana se od osnove ka vr0' poveava od 33I na 2II. Na ske#etni. "rana.a se for.iraj' sek'ndarne "rane na koji.a se na#aze nosioci rodnosti. Za for.iranje kose pa#.ete treba koristiti '.ereno b'jne jedno"odinje sadnice na nor.a#no razvijeni. ve"etativni. p'po#jci.a. 6edno"odinje sadnice se kraje. zi.e skra'j' 1ema kose palmete Vretena)t $bun: koristi se kod jab'ke na srednje b'jni. pod#o"a.a <::(26=. +retenast /b'n je ' stvari kr/#java .odifikacija pira.ide9 a#i se od nje raz#ik'je po raspored' "rana i po b'jnosti. +retenast /b'n se sastoji od ske#etni0 "rana koje s' spira#no raspore4ene d'/ centra#ne prod'/nice i koje se na#aze ' 0orizonta#no. po#o/aj'.
1ema vretenastog buna
Re'uli)anje rodno)ti putem rezidbe

?spostav#ja se ravnote/a iz.e4' rodnosti i ve"etaciono" porasta9 ci#j da se ' istoj "odini dobije dobar i kva#itetan rod9 zadovo#javaj'i porast .#adara ' kr'ni 32!62 c.9 ' istoj "odini voke se dobro pripre.e za rod ' narednoj "odini. Intenzitet rezidbe zavisi od starosti stab#a i vone vrste. ,tab#a ' .#ado. period' se .anje re/'9 ide se vie na povijanje "rana kada s' stab#a ' p'noj rodnosti9 onda se .o/e odrediti prinos na osnov' potenciona#ne rodnosti p'po#jaka ' kr'ni. +e"etativni porast 'ko#iko je porast ve#ik <b'jan= ide se na otr' rezidb'9 'ko#iko je potenciona#na rodnost .a#a i broj p'po#jaka ' kr'ni .a#i ide se na s#abij' rezidb'. Prosvet#javanje. kr'ne izbac'j' se sve "rane <po#o.#jene9 'krtene9 "rane koje dodir'j' jedna dr'"'=. Kod veine voki se pos#e to"a ostav#jaj' rodne "ranice na dvo"odinji. "rana.a. Kod veine voni0 vrsta se .ora ostaviti .#adar jedno"odinje" porasta da bi se na nje.' for.ira#e rodne "ranice. Najintenzivnij' rezidb' kod #jive i.a Faanska rodna. Rezidba kaj)ije 5 kajsija se treba rezati kako bi s.anji#a transpiracij'9 re/e se ' * navrata. Pro#ena rezidba ' period' kretanja ve"etacije do poetka cvetanja. Izbac'je.o ske#etne "rane koje se 'krtaj'9 za"''j' kr'n'9 po#o.#jene. Re/e se (3K "rana. Eetnja rezidba 5 kraj .aja poetak j'na9 zavisi od kretanja ve"etacije ' toj "odini9 k#i.atski0 's#ova9 sorte9 pod#o"e. +ri se prekraivanje izbi#i0 .#adara za (R* i#i X9 na tako prekraeni. .#adari.a sa strane izbije neko#iko .eoviti0 prevre.eni0 .#adara. Eetnjo. rezidbo. dobija.o vei broj cvetni0 p'po#jaka ' kr'ni9 nji0ova vea otpornost na niske t i od#a"anje feno faze cvetanja za *! dana. Rezidba pos#e berbe ' dr'"oj po#ovini j'#a i prvoj po#ovini av"'sta9 s ovo. rezidbo. ne treba kasniti kako bi zaras#e rane pre zavretka ve"etacije. Rezidba bre)kve 5 re/e se naj otrije9 ako se ne bi reza#a/ivotni vek bi joj bio veo.a kratak a rod bi se pre.etao ka spo#jni. de#ovi.a kr'ne. Prvo se prosvet#java kr'na9 izbac'j' se po#o.#jene9 'krtene "rane. Za rod se ostav#jaj' .eovite rodne "ranice najbo#je je ako s' na dvo"odinji. "rana.a i#i na stariji. "rana.a ako s' dobro osvet#jene. ,ve osta#e rodne "ranice se izbac'j'. 7roj "rana zavisi od sorte i 'z"ojno" ob#ika. Rezidba kupine i maline 5 k'pina i .a#ina se re/' )Q. Prvi p't ' tok' jeseni kada se izbac'j' izdanci koji s' done#i rod9 dok se dr'"i ostav#jaj' na ( . se ostav#ja 3! izdanaka a kod k'pine se ostav#ja)!4 izdanka zavisno od sorte. ?k#anjaj' se sve "rane na koji.a je bio rod9 "rane koje se 'krtaj'9 dodir'j'.
!ezidba sadni$a
Rezidba vo,aka u rodu

Radi se ' ci#j' 'spostav#janja ravnote/e iz.e4' ve"etativno" porasta i rodnosti ci#j svake rezidbe je da se dobij' kva#itetni p#odovi9 da se pripre.i rod za naredn' "odin' i da se dobije od"ovaraj'i ve"etacioni porast. Re/' se zavisno od vone vrste9 starosti zasada9 sortne raz#ike. Kod .#adi0 zasada treba vie ii na povijanje i s#abij' rezidb'. Intenzitet rezidbe kod jab'ke zavisi od potencija#ne rodnosti9 ko#iine p'po#jaka ' kr'ni i od ve"etativno" porasta. Pri#iko. rezidbe radi.o; Prosvet#javanje kr'ne Izbacivanje "rana koje se 'krtaj'9 dodir'j' Izbacivanje "rana koje se zasenj'j' Izbacivanje prize.ni0 "rana Kod jab'ke se pos#e prosvet#javanja kr'ne <kronje= ostav#jaj' naborite rodne "ranice i#i prstaste i najbo#je je ako se one na#aze na dvo"odinji. "ranica.a. $stav#ja.o ve"etativni porast ne"de oko *2K9 donji krai9 "ornji d'/i. Kod jab'ke ide rezidba na za.en' "rana9 "de se izbac'je viak rodni0 p'po#jaka . Kod kr'ke se ostav#jaj' rodni p'po#jci i rodne "rane ide se isto kao i kod jab'ke na za.en' "rana "de se ostav#jaj' ( "odinje "rane. Kod breskve se ide sa najotrijo. rezidbo. sve se skida od rodni0 "rana osi. .eoviti0 rodni0 "ranica koje se ostav#jaj' sp'tene nikako na "ore. +inja se re/e svake II i#i III "odine i t' se 'k#anjaj' i#i prore4'j' ( "odinje "rane koje ne.aj' roda. Kod .a#ine i k'pine se ' jesen izbac'j' svi izdanci koji s' done#i rod9 ostav#ja se 3! izdanaka po d'/no. .etr' <.=. Gto se kasnije ide sa rezidbo. depresivnije e de#ovati na bi#jk' i za'staviti njen porast <b'jnost= i br/e se 'spostav#ja ravnote/a iz.e4' ve"etativno" porasta i rodnosti.
Jemi)ko prore9ivanje plodova

Prore4ivanje p#odova se vri kako bi s.o dobi#i &3K roda I k#ase9 'k#oni#i a#ternativno ra4anje. Prore4ivanje se vri; Karba.i#o.9 ,evino.9 @#fa Nafti# siretne kise#ine sa svoji. derivati.a9 prore4ivanje se radi toko. cvetanja i#i (3 dana pos#e cvetanja. Preparati za 0e.isko prore4ivanje p#odova s'; @.id t0in 5 preparat na bazi a#fa nafti# siretne kise#ine i njeni0 derivata Karba.i# ,evin <sovin= 5 insekticid Pri iz'zetno jako. cvetanj' b'jni0 staba#a z#atno" de#iesa na vii. po#o/aji.a prepor''je se kao .o"'a varijanta; <# @:ID sredstva9 pri precvetavanj' p'na doza J A@R7@RVE 32"R0a J .inera#no '#je (22.#R0# kada s' najvei p#odovi prenika (2..J A@R7@RVE 32" J .inera#no '#je (22.#R0#9 jedn' nede#j' kasnije. # @:ID sredstva9 pri precvetavanj' p'na doza J sredstva na bazi kise#ina9 p'na doza9 kada s' najvei p#odovi !(2 .. J A@R7@RVE 32" J .inera#no '#je i#i vezivno sredstvo (22.#R0#9 jedn' nede#j' kasnije.
Pomolo'ija ! determina3ija vo,ni( vr)ta i )orti !

Po.o#o"ija je na'ka o sorta.a voaka. Pro'ava se kroz; :orfo#oke osobine <ob#ik9 ve#iin' p#oda9 ob#ik kr'ne= 7io#oke osobine <d'"ovenost= @nato.ske osobine <krtost "rana9 aktivnost .eriste.a= 8izike osobine <da #i p'ca poko/ica p#oda= 8izio#oke osobine <za0tevi pre.a .ikro e#e.enti.a= 7io0e.iske osobine <sadr/aj vita.ina9 .inera#ni0 .aterija9...= Kvantitativne osobine <visina9 irina9 .asa p#oda= Kva#itativne osobine <viz'e#ne9 iz"#ed9 na osnov' '#a .risa9 'k'sa9...= ,ve ove osobine s#'/e za 'spen' deter.inacij' i svaka sorta i.a od"ovaraj'' osobin'. 1r'pa osobina koje s' karakteristine za od"ovaraj'' sort' i koja i0 izdvaja od dr'"i0 sorti. P#od se koristi kao najkarakteristiniji or"an za k#asifikacij'; (. $b#ik p#oda ). +e#iina i .eso p#oda *. $snovna boja 4. Pete#jka i pete#jkino 'd'b#jenje 3. Faino 'd'b#jenje 6. ?n'tranje osobine p#oda . $b#ik srca %. ?k's
Habu/a)to vo,e ! Sorte jabuke !

Pode#a pre.a vre.en' sazrevanja i pode#a pre.a privredni bio#oki. osobina.a. Kod sorti za proizvodne zasade i.a.o * pod "r'pe; +odee Pratee Eoka#ne Za proizvodnj' bio#oki vrednije 0rane i.a.o perspektivne sorte jab'ka. @jdared9 Z#atni de#ies <sorte koje s' najrodnije i najbr/e st'paj' ' period rodnosti ra4aj' oko *3tR0a=9 6ona"o#d9 1reni ,.it9 :er#ose9 1#oster <dobar opraiva za sve sorte=9 +ista be#a9 6onatan9 D/ej.s 1rin9 8'ji9 1a#a9 Pink #ejdi9 Arveni De#ies.
Vode,e )orte jabuke <# Ajdared F vodea sorta ' -?9 rano prorodi9 dobre je rodnosti9 .o/e se 'vati
' obini. sk#aditi.a ak do .arta 5 apri#a9 dobro se 'va9 rano cveta te #ako iz.rzava9 dobri opraivai s' joj; 1#oster9 1reni ,.it. 8izio#oka obo#jenja; 6onatanove pe"e. $set#jiva na; Pepe#nic' jab'ke. Co#eranta na; Fa4av' krastavost p#oda. # Merlo)e 5 retko se sadi ' noviji. zasadi.a i.a iz'zetn' aro.'9 preb'jna sorta9 ra4a se na jedno"odinji. porasti.a9 boja joj je ta.no crvenkasta do braonkasta i nee se vie iriti ?.ereno je oset#jiva na; Fa4av' krastavost p#oda i pepe#nic'. 0# .latni 8eli*e) F jedna od vodei0 sorti kod nas i ' svet' <' -vropi je zast'p#jena sa * K zasada=. Iz'zetno rodna sorta9 stab#o je srednje b'jno9 dobri opraivai s' joj 1#oster9 1reni ,.it9 Arveni De#ies. 8izio#oka obo#jenja; Pos.e4ivanje poko/ice p#oda. Co#eranta na; Pepe#nic' $set#jiva na; Fa4av' krastavost p#oda. Eoa osobina sorte je pojava r4aste prev#ake preko p#oda i se#ekcijo. se te/i da se ta osobina 'k#oni9 prev#aka se stvara ' nepovo#jni. k#i.atski. 's#ovi.a kada se rosa d'"o zadr/ava na p#od' i#i kada se pos#e cvetanja vri tret.an sa preparati.a na bazi :ankozeba <Ditan=. Danas se sve vie ire i pri.enj'j' k#onovi z#atno" de#iesa od koji0 s' 4 najbo#ja; K#on 7 5 sadi se na vei. nad.orski. visina.a. Rajnders 5 kod nje"a se naj.anje razvija r4asta nav#aka9 .anje je b'jnosti9 prepor''je se za ravniarske prede#e9 s'vie je ze#en to .' je .ana9 aino 'd'b#jenje .' je proireno bez prev#ake. ,.'ti 5 "aji se dosta ' Fekoj i 1rkoj 1o#dif 1# Hona'old 5 nastao 'krtanje. 6onatana i Arveno" de#iesa dosta 'k'sna sorta i dosta b'jna. ? -vropi "a i.a *K9 ' Ne.akoj (K9 dip#oidna sorta9 dobri opraivai s' .' 1#oster i 1reni ,.it. 6edini nedostatak ove sorte je nerazvijenost pokrovne boje pa se sve vie ire nje"ovi k#onovi; 6ona"ored +i#.'ta Dekosta "# >rveni 8eli*e) 5 jedno vre.e je ova sorta bi#a potisn'ta a#i se sada vraa sve vie ' sorti.ent. $r"ano#eptika svojstva s' joj iz'zetna i za0teva posebne 's#ove 'vanja9 p'po#jci s' joj oset#jivi na niske zi.ske te.perat're. Co#eranta na; Pepe#nic'. $set#jiva na; Fa4av' krastavost p#oda. 8izio#oka obo#jenja; Pos.e4ivanje poko/ice p#oda. Izvorna sorta se sve .anje koristi jer je za.enj'j' k#onovi; ,tarkin" Corped Lapke Redif Redif i.a i ) s'bk#ona <Ka.sp'r i ,'perif=. Z#atni i Arveni De#ies predstav#jaj' od#in' ko.binacij' ' vonjak' dok s' @jdared i De#ies #oa ko.binacija.
A# @reni Smit 5 sorta vodi porek#o iz @'stra#ije9 i.a intenzivno ze#en' boj'. ,tab#o je srednje b'jno9 sk#ono o"o#javanj'9 rod se po.era ka periferiji kr'ne. Dobri opraivai s' Z#atni i R'/iasti De#ies9 1#oster9 6onatan. $d#ine rez'#tate daje na pod#ozi :& ' "'stoj sadnji. ,orta koja i.a d'"' ve"etacij' <oko )22 dana=. ,azreva iz.e4' (3. i )2. oktobra9 dobro se 'va. ?.ereno je oset#jiva na; Fa4av' krastavost p#oda i pepe#nic'. 8izio#oka obo#jenja; Pos.e4ivanje poko/ice p#oda <jav#ja se ako se 'bere rano i ako se nepravi#no sk#aditi=. P#od sadr/i ve#iki K eera i kise#ina ' sebi9 ak *Q vei od @jdareda. ? +ojvodini se .no"o tra/i "de "a treba i vie "ajiti jer na vei. nad.orski. visina.a dobija boj'. 7# Duji 5 sorta koja i.a srednje b'jno stab#o9 redovno je treba prore4ivati. $set#jiva na; 8'sic#adi'.. ?.ereno je oset#jiva na; pepe#nic'. ,azreva kasno od sredine do kraja oktobra. :# Hame) @riv 5 #etnja sorta koja sazreva kraje. j'#a poetko. av"'sta. $set#jiva na; -rPini'. ;# Honatan 5 sorta koja i.a sitne p#odove a#i iz'zetno" 'k'sa i aro.e. $set#jiva na; Pepe#nic'. ;# Craeburn 5 sorta koja i.a srednje b'jno stab#o. ,azreva kasno ' *. dekadi septe.bra. ?.ereno je oset#jiva na; pepe#nic' i f'sic#adi'.. <!# Somered 5 sorta koja se "aji dosta ' zapadni. ze.#ja.a9 sazreva poetko. av"'sta9 .o/e se d'/e 'vati za raz#ik' od osta#i0 sorti #etnje epo0e sazrevanja. $set#jiva na; 8'sic#adi'. Co#eranta na; Pepe#nic'. <<# Manlet 5 #etnja sorta jab'ke9 sazreva sredino. j'#a. $set#jiva na; Pepe#nic'. Co#eranta na; 8'sic#adi'..
2odee sorte jabuka Za proizvodnj' zdravstveno bezbedne 0rane i.a.o sorte koje s' otporne na neke va/nije pro'zrokovae bo#esti kao to s';
Prima 5 otporna na p#a.enja'9 a4av' krastavost p#oda. Rano prorodi9 dobri opraivai s' joj 8#orina9 +ista be#a. ,azreva od sredine do kraja av"'sta. $d#ina je sorta za proizvodnj' sokova bebi 0rane9 zbo" .ini.a#ne 'potrebe f'n"icida ' njenoj zatiti. Dlorina 5 otporna na a4av' krastavost9 otporna na erPini'9 i '.ereno oset#jiva na pepe#nic'. Dobri opraivai s' joj Pri.a9 Z#atni De#ies9 1reni ,.it.
Pri)ila @ordi Topa)
Pored ovi0 introd'kovani0 sorti koriste se i neke a'to0tone sorte kao to s'; 2ola/arka <bo/injica= Cudimka 5 koja se p'no "aji ' zapadnoj ,rbiji9 'speva na ve#iki. nad.orski. visina.a oko %22 .9 otporna na pepe#nic'9 to#erantna na a4av' krastavost p#oda. $d#ina sorta za proizvodnj' koncentrata za sokove. ?umatovka 5 podnosi niske t9 #etnje s'e9 jake vetrove9 otporna na pepe#nic'9 to#erantna na a4av' krastavost9 kva#itet p#oda do#azi do izra/aja tek nakn d'/e" 'vanja ' febr'ar'9 .art9 apri#. $d#ina je za prerad' ' .ar.e#ad' i jab'kova'. Tetovka 5 b'jna sorta i esto na .est' ka#e.#jenja stvara "'ke. Co#erantna je na f'sik#adi'.9 otporna na vein' osta#i0 bo#esti i tetoina9 neredovno ra4a a kad rodi .o/e da da %22 k"R po stab#'9 kasno prorodi tek za (2 5 () "odina.
! Sorte kru*ke !
,orte kr'ke s' pode#jene pre.a vre.en' sazrevanja; Eetnje sorte 6esenje sorte Zi.ske sorte
=etnje )orte:
:oretinijeva rana Faansko z#ato +i#ja.ovka ,anta :arija
He)enje )orte:
7oskova boica Pa0a.s trij'.f 8ete#ova .as#ovka @bate fete#
.im)ke )orte:
Ka#'4erka Krasanka Lordenpontova .as#ovka Najvie sorti i.a iz #etnje i jesenje epo0e sazrevanja. ,ve sorte s' pode#jene i na; ,orte za proizvodne zasade; +odee Pratee
Eoka#ne
Perspektivne sorte
Vode,e )orte kru*ke

<# Viljamovka 5 sorta koja je na prvo. .est' po zast'p#jenosti ' ,@D. i -?. i kod nas9 se#ekcionisana je ( &69 sazreva ' *. dekadi av"'sta9 dobra je za sve vidove prerade9 ka#e.i se preko posrednika9 i.a neravn' <bre/'#jkast'= povrin' po e.' se #ako prepoznaje <s#ian joj je Pak0a.s Crij'.f=. Dobri opraivai s' joj; k#apovka9 ,anta :arija. Danas se sve vie koriste k#onovi; crvena vi#ja.ovka9 r4asta vi#ja.ovka9 bove. # C#P# Moretinijeva 5 jedna od najbo#ji0 sorti #etnje" vre.ena sazrevanja <kraj j'#a=. P'po#jci s' oset#jivi na niske zi.ske te.perat'tre. Ka#e.i se preko posrednika <ka#'4erka= a ne direktno na d'nj'. D'njaO ka#'4erkaO .oretinijeva. 7'jna sorta9 opraivai s' joj 6'#ska arena i Koija. 0# Co)kova bo/i3a 5 sorta koja potie iz 7e#"ije. ,azreva od (3. 5 )2. septe.bra. 7a#ast ob#ik p#oda9 i.a r4ast' prev#ak' na ce#oj povrini p#oda. Dosta cenjena sorta kod nas i ' svet'. 1# Pak(am) Trijumf 5 sorta koja potie iz @'stra#ije9 sazreva )2. septe.bra9 ako je #oe vre.e ' doba cvetanja onda #oe za.ee p#odove9 a po 'k's' je jedna od najkva#itetniji0 sorti kr'ke. "# Abate Detel 4fetelova5 5 jedna od vodei0 sorti iz Ita#ije9 i.a izd'/en kr'kast ob#ik sa jako izra/eni. vrato.9 posti/e prinos od 32!62 tY0a. $va sorta spada ' sorte jesenje epo0e sazrevanja9 najvie se izvozi#a iz +ojvodine. A# 2ra)anka 5 sorta zi.ske epo0e sazrevanja9 okr'"#o" ob#ika9 sazreva oko (2. oktobra9 iz'zetno je rodna sorta koja za0teva otr' rezidb'. 7# 2onferan) 5 vodea sorta ' -?9 s'/ena ka vr0'. :# Hun)ka lepoti3a 5 sorta sa instit'ta ' Fak'9 sazreva )3.!*2. j'na9 iz'zetno rodna sorta a#i kada prerodi p#odovi s' joj sitni9 sk#ona a#ternativno. ra4. ;# Hun)ko zlato 4Ga/an)ko zlato5 5 sorta sa instit'ta ' Fak'9 sazreva kraje. j'na9 rodna sorta koja je sk#ona a#ternativno. ra4anj'. <!# Santa Marija 5 sorta koja sazreva oko (2. av"'sta9 i.a zvonast ob#ik p#oda9 z#atno /'ta boja poko/ice. Ita#ijanska sorta. <<# Jardenpontova ma)lovka 5 sorta zi.ske epo0e sazrevanja9 p#od je izd'/en9 sorta je otporna na razne pro'zrokovae bo#esti i dobar je opraiva. < # 2iferov )ejana3 5 @.erika sorta koja je otporna na -rPinij'. <0# Starkrim)on 5 .'tant K#apove #j'bi.ice9 i.a crvenkast' boj' p#oda. <1# 2alu9erka 5 vodea sorta ' ,rbiji9 ko.patibi#na sa d'njo.. ?.ereno oset#jiva na tetoine i bo#esti. @daptibi#na na sve 's#ove i veo.a stara. Pored ovi0 vodei0 sorti i.a.o i novije sorte kr'ke kao to s'; K#er/o9 Coska9 -tr'ska. @ od a'to0toni0 sorti kr'ke t' s'; Kara.anka9 Dr'tvenka9 E'beniarka.
! Sorte dunje !
Pri proizvodnji sorte d'nje najee se koriste s#edee sorte d'nje; Eeskovaka Crij'.f +ranjska Pazard/ijska <7'"arska= :oravka @sencija 8ez#'s <7'"arska= Ga.pion
! Sorte mu*mule !
? proizvodnji .'.'#a znaajne s' dve sorte; Do.aa kr'pna9 Lo#andska kr'pna.
2o*ti/avo vo,e ! Sorte *ljive !

,orte #jiva se de#e na sorte p#avo" p#oda9 sorte za proizvodne zasade <vodee9 pratee9 #oka#ne= i na perspektivne sorte. +e#iki prob#e. kod #jive a i kod osta#i0 kotiavi0 voni0 vrsta predstav#ja arka <viroza= koja se prenosi zara/eni. sadni. .aterija#o. <zara/ene ka#e. "ranice9 izdanci= i bi#jni. vai.a9 vir's se ne prenosi niti ze.#jite. niti or'4i.a za rezidb' i ka#e.#jenje9 .o"'e je prenoenje bi#jni. soko. a#i takav nain zaraze je od znaaja sa.o za eksperi.enta#ni rad. :o/e da se javi na breskvi i kajsiji. Kod kajsije .o/e da se javi ako se kajsija ka#e.i na zara/en' #jiv' <sten#ej=. <# Ga/an)ka rodna 5 tren'tno vodea sorta9 stvorena je ' instit't' za voarstvo ' Fak' 'krtanje. ,ten#ejke i Po/e"ae. ,orta je veo.a je rodna. Za0teva rdovn' rezidb' svake "odine. $set#jiva je na ark'9 .oni#ij'9 p#a.enja'9 r4'. ? *. "odini daje )2 k"Rpo stab#'. Razvija pira.ida#n' kr'n' i sazreva kraje. av"'sta. $d#ina je za prerad' a najbo#ja je za s'enje. # Valjevka 5 sorta koja je stvorena ' instit't' za voarstvo ' Fak' 'krtanje. ,ten#eja i @n/enke. Dobra je za prerad' i.a p'no trnasti0 izrataja. $set#jiva je na r4'9 .oni#ij'9 p#a.enja'. 0# Stenlej 5 @.erika sorta koja je veo.a rodna9 p'po#jci s' joj oset#jivi na niske zi.ske te.perat're9 vo#i top#ije prede#e i j'/ne ekspozicije. Co#erantna je na ark' koj' je prene#a kod nas9 dok je na .oni#ij' i r4' oset#jiva. Kr'na joj je po#'p#josnata9 dosta se prera4'je i izvozi kao ras0#a4ena9 seena. 1# Po$e'a/a 5 sorta koja je najbo#ja za prerad' i.a ova#an i sitan ob#ik p#oda9 oset#jiva na ark'9 r4'9 p#a.enja'9 ro"a. "# Ga/an)ka lepoti3a ! sorta koja je stvorena ' instit't' za voarstvo ' Fak' 'krtanje. +e"en0aj.ove i Po/e"ae9 sazreva kraje. j'#a. Co je ko.erciona#na sorta #jive sa kr'pni. p#odovi.a .ase *3!42 "r. $tporna je na vein' pro'zrokovaa bo#esti i tetoina. Pored ovi0 vodei0 sorti i.a.o i neke perspektivne sorte kao to s'; kr'pna ze#ena renk#oda9 @#tanova renk#oda9 -#ena9 Katinka9 Presenta <sorta koja je otporna na ark' i dobra je za s'enje=.
! Sorte kaj)ije !
Pode#a sorti kajsije je izvrena pre.a privredno bio#oki. osobina.a. ,orte za proizvodne zasade; <# Ma9ar)ka najbolja 5 vodea sorta od &2!ti09 sazreva sredino. j'#a9 p#od je okr'"ao narand/aste boje sa kr'pni. takica.a na s'nanoj strani p#oda9 potisk'je je k#on Ae"#edi orija. # Ambrozija 5 nova sorta koja i.a kasnije cvetanje od .a4arske najbo#je za 3! dana9 dobre je rodnosti. P#od narand/asto /'t sa .a#o r'.eni#a9 kr'na je obrn'to k'pasta9 ra4a na kratki. rodni. "ranica.a9 oset#jiva je na .oni#ij' i "no.onij'. 0# Novo)ad)ka rodna6 NSPA6 NSP1 5 sorte koje s' nasta#e ' instit't' za voarstvo ' Novo. ,ad'. ,ve tri sorte s' dobre rodnosti i kasno cvetaj' <N,!4 najkasnije=. Novosadska rodna i.a krte "rane koje kad prerode #ako p'caj'. 1# Se'edin)ki mamut 5 cveta 3! dana pre :a4arske najbo#je a sazreva isto tako par dana ranije9 dobra je za rakij' zbo" visoko" sadr/aja s've .aterije. Pored ovi0 vodei0 sorti i.a.o i neke novije sorte koje s' otporne na ark' #jive; Roksana9 Loro"en9 1o#drid/9 Lor#ajn9 ?.berto9 Kstj'/enski9 Keke.etska r'/a9... @pop#eksija 5 s'enje voke <kajsije= 's#ed neod"ovaraj'ie pod#o"e9 #oe rezidbe9 navodnjavanja9 #oe zatite od bo#esti i tetoina. De#ovanje. svi0 ovi0 i#i sa.o neki0 ini#aca do#azi do s'enja bi#jke. @pop#eksija se obino jav#ja kod breskve i kajsije. Kod kajsije .ora.o vriti rezidb' jer kajsija i.a visok transpiracioni koeficient i vre.e cvetanja. Zatita se .ora nastaviti i pos#e berbe9 zatita od .raza9 bo#ji izbor po#o/aja9 sorte sa rani. i kasni. cvetanje..
! Sorte vi*nje !
? proizvodnji vinje najee se koriste s#edee sorte vinje; (. Obla/in)ka F i.a dosta s've .aterije prinos (3!)2 tY0a9 otporna na bo#esti
# 0# 1# "#
Rek)el 2leri) <1 i <A Petrovaradinka 4Majurka5 Jajmanova konzerva
A# 7# :# ;#
?umatovka Duto*ka Ulfertov)ka 'rozda)ta Cortermo
! Sorte tre*nje !
Zbo" teke deter.inacije sorti trenje i.a.o pode#' na 6 nede#ja zrenja; <# Curlat F sorta koja sazreva oko )3. .aja9 ko.erciona#na sorta9 kr'pni0 p#odova sa d'"i. j'veni#ni. periodo. <period .irovanja tj. nerodnosti=. # Van F Kanadska sorta sazreva od ()!(3 j'na9 dosta rodna sorta koja i.a najkra' pete#jk'9 k#on joj je Ko.pakt koji sazreva oko (2. j'na. 0# Stark Jardi 8$ajant F @.erika sorta sazreva sredino. j'na9 ta.no crvene boje sa be#iasti. takica.a. 1# Samber) F sa.oop#odna i najkr'pnija sorta9 sazreva kraje. j'na. "# Samit F sazreva iz.e4' *. i (3. j'na9 sorta koja i.a kr'pne p#odove <oko (2 "r= srcasto" ob#ika. A# @ermezdorf)ka 5 stara sorta9 pete#jka je d'"a9 p#od je srcast. 7# Jadel(in'el)ka 5 sorta koja rano sazreva9 otporna je na bo#esti i tetoine i deficitarna je sorta. Pored ovi0 sorti t' s' jo i; :# =apin) <<# =epa od O(aja <be#a
<!#
;# 8ro'anova $uta 8eni)elova $uta
sorta=
! Sorte bre)kve !
Pode#a na sorte kod breskve je izvrena na osnov' pris'stva .a#ja na p#od'; $bina breskva <sa .a#ja.a= Nektarine <bez .a#ja= 7reskva za ind'strisk' prerad' <ne.aj' crveni#o oko kotice= 7reskve je teko deter.inisati pa se za odre4ivanje sorti koristi vre.e sazrevanja9 tip cveta <r'/ast i#i zvonast=9 /#ezde na #isnoj drci <okr'"#aste9 b'bre/aste9 i#i i0 ne.a=. $bine sorte breskve sa .a#ja.a;
. @lo(even < dana pos#e crven= red0evena= 4. Maja <3 dana pos#e :# 2re)(even red0evena = Nektarine <nasta#e .'tacijo. obine breskve9 bez .a#ja s'=; <# 2aldezi !!! <3! dana pre red0evena9svet#o crven p#od9 be#o .eso=
<# Maj kre)t # Sprin' lejdi *. Rojal 'lori <izrazito
"# Red(even rani 6. Red(even <*.dekada

j'#a=
# Vajnber' 0# Dantazija 1# Stark red 'old

,orte breskve za ind'strisk' prerad';
"# Mori)ijani "< A# Dlumeki)t 0# Andra) 1# Cebi'old " i 7 "# Vilaoda %op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,
<# Hun'erman # Vezuvijum
Ha'oda)to vo,e ! Sorte ja'ode !

Najva/nije sorte ja"oda s'; <# Ga/an)ka rana F spada ' "r'p' vr#o rani0 sorti9 daje kr'pan p#od9 .asa p#oda se kree oko () "r. # Ga/an)ka krupna F spada ' "r'p' vr#o rani0 sorti 4!3 dana pre aanske rane. 0# Celrubi F spada ' "r'p' srednje rani0 sorti. 1# .en'a zen'ana P spada ' "r'p' srednje kasni0 sorti9 najbo#ja je za prerad'9 d'"o sazreva )2!)3 dana. "# Veden)vil : P spada ' "r'p' kasni0 sorti. Pored ovi0 sorti t' s' jo neke perspektivne sorte kao; -di9 :ar.e#ada9 Ka.arosa.
! Sorte maline !
Najva/nije sorte .a#ine s'; <# Vilamet F vodea sorta iz'zetne rodnosti (3!)2 tR0a9 dobro se prera4'je po"otovo s.rzavanje. jer ne stvara9 Z"r'dve[ ve se s.rzava pojedinano. ,.rzn'ta .a#ina se zove Ro#end9 .ana joj je to je za"asito crvene boje9 na zapad' se tra/i svet#ija .a#ina. Eako se bere i odvaja od cvetne #o/e9 daje 3! izdanaka po .etr' d'/no..
# 0# 1# "#
@radina Pod'orina Miker Malin F promi)
! Sorte kupine !
,orte k'pine se de#e ' ) "r'pe; ,orte sa bod#ja.a ,orte bez bod#ji ,orte k'pine bez bod#ji; <# Tornfri F vodea @.erika sorta9 koja sazreva ' kraje. j'#a poetko. av"'sta9 dobre je rodnosti9 dobra je za prerad'9 i najvie se "aji kod nas. # Ga/an)ka be)trna F sorta k'pine koja je otporna niske te.perat're9 i.a kr'pne p#odove9 rob'sna sorta. :ane s' joj to p#odovi dosta esto .enjaj' boj' pos#e od.rzavanja i nije transportabi#na.
0#
Cla3k )atin
Hez'ra)to vo,e ! Sorte ora(a !

$ra0 kao voka je veo.a specifian kod ora0a koren #'i posebn' .aterij' 6'n"#andin koji de#'je na dr'"e bi#jke tako to spreava nji0ov rast9 odns. spreava rast bi#o kakvo" bi#ja pa ak i korova ' b#izini stab#a. Gto se tie sorti ora0a9 kod ora0a i.a.o ) tipa sorti; ,orte za kontinenta#n' 5 ne vino"radsk' zon' <kraa ve"etacija9 kasnije kre'9 p'po#jci otporni na niske zi.ske te.perat're=. ,orte za vino"radsk' zon' ,orte za kontinenta#n' 5 ne vino"radsk' zon'; <# ?ampion F sorta stvorena ' Novosadsko. instit't'9 sorta koja je otporna na niske zi.ske te.perat're9 dobre rand.an9 oset#jiva na "no.onij' <pe"avost #ia=9 sadi se na rastojanj' (2Q(2 .. # Ra)na F sorta stvorena ' Novosadsko. instit't'9 sorta s#abije b'jnosti sa svet#o /'ti. jez"ro. p#oda9 sadi se na rastojanj' %Q% .. 0# 2a)ni rodni F sorta koja kasno kree i kasno zavrava ve"etacij'. 1# Hupiter F Feska sorta koja se dosta dobro pokaza#a ' 's#ovi.a +ojvodine9 kod ove sorte do#azi do di0o"a.ije tj. do nejednako" otvaranja cvetova. Koristi se kao opraiva9 .ana .' je ta.nija bija jez"ra. "# @ajzen(ajm <0; i "< A# -bar P sorta koja je stvorena ' instit't' za voarstvo ' Fak'. ,orte za vino"radsk' zon'; <# ?einovo 5 7'"arska sorta koja dosta dobro ra4ai daje ve#iki prinos9 i.a visok rand.an i tanak endokarp p#oda.
# Srem 0# Ti)a 1# I)ter(azi < i "# Sibi*el 11
! Sorte le)ke !
Najee sorte #eske koje se "aje;
<# -)tar)ki du'i # Rim)ki okru'li 0# Tonda d$entile romana <okr'"#i #enik od Ri.a= dobar za prerad'. 1# Ini) F @.erika sorta "# 8$entile londa9...
Kod #eske kao i kod neki0 dr'"i0 voni0 vrsta i.a.o j'veni#ni period odnosno period nerodnosti koji kod #eske traje neki0 !% "odina9 #eska prorodi ' %. "odini.
Or'ano'eneza kod vo,a

$r"ano"eneza je "odinji cik#'s kod voaka koji se ostvar'je kroz tokove razvitka ve"etativni0 i reprod'ktivni0 or"ana. I ona se ostvar'je kroz () etapa; <# 8or.iranje ne diferencirani0 ve"etacioni0 k'pa. # 8or.iranje p'po#jaka sa #j'spasti. #istii.a. 0# Pre#azak iz ve"etativne ' "enarativn' faz' <da bi do#o do pre#aska na .eriste.skoj k'pi .oraj' da se stvore 'n'tranji i spo#janji 's#ovi tj endo"eni i e"zo"eni 's#ovi9 .anje azota9 .anje vode9 vie eera9 ze#ena rezidba9... =. 1# 8or.iranje osovine cvetova <cvasti= kod voni0 vrsta koje i.aj' s#o/en p'po#jak. "# 8or.iranje zaetaka <pri.ordija= pojedini0 de#ova cveta. A# Proces .ikrosporo"eneze 5 obrazovanje po#enove kesice. 7# Proces .akrosporo"eneze 5 obrazovanje e.brionove kesice. :# Proces .akro"a.eto"eneze 5 obrazovanje siner"ija. ;# Avetanje i op#odnja; Poetak cvetanja otvoreno (3!)3 K cvetova P'no cvetanje otvoreno %3!&3 K cvetova Precvetavanje ako je otpa#o %3!&3 K kr'nini0 #istia <!# 8or.iranje zi"ota i rana e.brio"eneza. <<# -.brio"eneza <i.a * faze9 veo.a je va/na zatita koj' treba obaviti na pre#az' iz (.' ). faz'=. < # 8or.iranje fizio#oki zdarvo" p#oda i nje"ovo dozrevanje.
Cerba i /uvanje vo,a

Zre#ost je fizio#oko stanje p#oda koje obezbe4'je najbo#ji kva#itet i nakon d'/e" vre.ena 'vanja. Raz#ik'je.o ) st'pnja zre#osti 5 fizio#oka <botanika= i te0no#oka <konz'.na= zre#ost p#oda. 8izio#oka zre#ost je .o.enat prestanka prist'panja 0ran#jivi0 .aterija ' p#odove. Ce0nika zre#ost je vre.e kada s' odabrani p#odovi nepodesni za 'potreb' <je#o=. 8izio#oka i te0nika zre#ost se skoro pok#apaj' kod ja"odasti0 i jez"rasti0 voni0 vrsta. Ne pravovre.ena berba dovodi do #oije" kva#iteta p#oda i do pojave fizio#oki0 obo#jenja. Kod 'sk#aditeni0 p#odova na niskoj te.perat'ri svi bio0e.iski procesi se 'sporavaj' te se i sa.i p#odovi d'/e 'vaj'. Dok p#odovi 'vani na obinoj te.perat'ri br/e dozrevaj' i krae se 'vaj'. Pos#edice ranije 'brani0 p#odova; "'bi se na te/ini p#oda9 'brzana je transpiracija to dovodi do s.e/'ravanje poko/ice p#oda9 pojava o/e"otina9 s#abija obojenost p#oda. Pos#edice kasnije 'brani0 p#odova; krae je 'vanje p#oda9 p#odovi s' pod#o/ni napad' parazita i starosno. pos.e4ivanj' poko/ice p#oda. ,ve ove pos#edice se svode na .ini.'. sa.o ako se p#od 'bere na vre.e. :etode za odre4ivanje .o.enta berbe; <# Croj dana od puno' 3vetanja do berbe 7roj dana od ZT[stanja do berbe. ,'.e te.perat'ra od p'no" cvetanja do berbe
# Gvr)tina mezokarpa ploda ! kod ove .etode se koristi aparat za

odre4ivanje vrstine .ezokarpa p#oda Penetrometar. +re.e berbe za pojedine sorte jab'ke; P @jadared se bere pri vrstini .ezokarpa p#oda 39&!69% k"Rc.\. ! Z#atni de#ies se bere pri vrstini .ezokarpa p#oda 696! 92 k"Rc.\. ! 1reni ,.it se bere pri vrstini .ezokarpa p#oda 69%! 96 k"Rc.\. ! 8'd/i se bere pri vrstini .ezokarpa p#oda 9)! 96 k"Rc.\. ! 7reb'rn se bere pri vrstini .ezokarpa p#oda 9%!&93 k"Rc.\.
0# Hodno )krobni te)t ! poetko. sazrevanja p#oda skrob pre#azi ' eer;
! @jdared ! 8'd/i ! 7reb'rn ! 1reni ,.it
)93!*92 *93!392 )96!)9% )9*!)9%
1# =ako,a odvajanja ploda od 'rane i peteljke.
Diziolo*ka oboljenja
Po)me9ivanje poko$i3e ploda 4)3lad5
$vo pos.e4ivanje .o/e biti; Obi/no po)me9ivanje 5 se jav#ja obino kod; Arveno" De#iesa9 7reb'rna9 1reni ,.it9 :er#ose. ?zrok pojave ovo" fizio#oko" obo#jenja je rana berba <i terpentinski '"#jovodonik ] 5 farnezen izo#ovan ' povrinsko. s#oj' p#oda=. :anifest'je se sa.o na poko/ici ' poetk' dok kasnije se pro.ene prenose na .ezokarp. Staro)no po)me9ivanje 5 se jav#ja obino kod; Z#atno" De#iesa. ?zrok pojave ovo" fizio#oko" obo#jenja je kasna berba. Zatita; pravovre.ena beraba9 dobro 'sk#aditenje9 od"oravaj'i re/i. 'vanja9 tretiranje DP@ <difeni# a.ino.= to je antioksidans pre sk#aditenja potapanje. i#i oroavanje.. Kod .anje oset#jivi0 sorti ovo se izbe"ava a#i sorte koje e se d'/e 'vati .oraj' se tretirati sa DP@. Pre.a s.ernica.a @1RI$,@ iz (&&6. crveni de#ies9 "reni s.it koji s' tretirani sa DP@ ne treba prodavati pre jan'ara9 .or"enfr't pre febr'ara9 a jona"o#d pre apri#a .eseca. Cretirane p#odove sa DP@ ne treba 'vati zajedno sa ne tretirani..
@orke pe'e 4Citter Pit5

6av#ja se kod Arveno" De#iesa9 :'c'a9 7reb'rna9 8'd/ija9... :anifest'je se ' vid' .rki0 "orki0 pe"a na povrini p#oda a#i i na .ezokarp'. ?zrok nedostatka ka#cij'.a <Aa= i#i previe azota <N= i ka#ij'.a <K= ' ze.#jit'. Zatita od "orki0 pe"a je tretiranje se ka#cij'.!nitrato. 3! k"R0a (2 dana pos#e cvetanja i#i ka#cij'.0#orido.. Prepor''je se )!% prskanja ka#cij'.0#orido.9 ' zavisnosti od oset#jivosti sorte9 .#adosti zasada i optereenosti stab#a9 prepor'ka je da se ne prska pre j'#a jer je prije. ka#cij'.a .anji 'ko#iko s' p#odovi .anji. Za prva prskanja .o/e se koristiti i ka#cij'.nitrat koji je .anje fitotoksian. Cretiranje se ne vri na te.perat'ra.a iznad )3IA pa je bo#je tretiranje 'vee
Honatanove pe'e Stakli/avo)t ploda Cra*njavo)t ploda Po)me9ivanje mezokarpa ! kod kr'ke i to posebno kod Krasanke.
Period ra)tenja i rodno)ti

$d svo" postanka toko. itavo" /ivota voka pro#azi kroz niz etapa koje se od#ik'j' pro.ena.a karakteristini. za rast9 rodnost i starost voke. Na osnov' ovi0 pri.ena pri.enj'' se razne a"rote0nike .ere. Oivotni cik#'s pro#azi kroz tri faze; <# Period intenzivno" rasta <j'veni#ni period= 5 period .#ada#ake ne rodnosti9 "de se voke razvijaj' a#i ne daj' p#od. # Period p'ne rodnosti 5 poinje prvi. donoenje. roda i traje do poetka starenja. 0# Period starenja i '"injavanja 5 pos#e perioda p'ne rodnosti ' ovo. period' voke s.anj'j' rod i kva#itet p#oda. Zati. se bi#jka s'i i to od periferni0 "rana9 i na kraj' '"injava ce#a voka. ,vi periodi pro#aze s'kcesivno i veo.a ne pri.etno tako da ne .o/e.o napraviti otre "ranice iz.e4' ovi0 perioda.
@odi*nji 3iklu) vo,aka

Aik#'s /ivotni0 f'nkcija voaka .o/e se pode#iti ' dva perioda i to;
<# Period ve'eta3ije # Period mirovanja <# Period ve'eta3ije F intenzivan rast i razvoj ve"etativni0 i "enerativni0 or"ana.
8izio#oki procesi <fotosinteza9 transpiracija9 disanje9...= veo.a intenzivni zbo" e"a je i intenzivan rast i p#odonoenje voaka. $vaj period ob'0vata vie fenofaza kako "enerativni0 tako i ve"etativni0 or"ana. <# Poetno rastenje korena 7# Za.etanje p#odova # Kretanje sokova :# Porast #etorasta i p#odova 0# P'po#jenje p'po#jaka ;# $brazovanje cvetni0 p'po#jaka 1# Poetak otvaranja p'po#jaka <!# ,azrevanje p#odova "# Avetanje <<# 7erba A# Eistanje ,vak' fenofaz' karakteri' bio#oke i fizio#oke pro.ene na osnov' koji0 .o/e.o 'tvrditi viz'e#ne pro.ene na bi#jci. $ve fenofaze s' va/ne jer ' odre4eni. fenofaza.a se obav#jaj' raz#iite a"rote0nike .ere i .ere zatite. # Period mirovanja <zi.sko .irovanje= 5 period pos#e otpadanja #ia ' jesen pa do poetno" rasta korena na t od %IA. Zi.sko .irovanje ob'0vata ) perioda; 8izio#oko <zi.sko= .irovanje 5 d'boko .irovanje traje )!* .eseca ' ovoj fazi kretanje ve"etacije ne .o/e da se izazove ni sa poveano. t9 va/no je za kontinena#ne vrste bi#jaka. -ko#oko <zi.sko= .irovanje 5 prod'/etak fizio#oko" .irovanja 's#ov#jeno je niski. t9 eko#oko .irovanje traje dok se ne ostvare povo#jni 's#ovi za kretanje ve"etacije ' pro#ee <porast te.eparat're ze.#jita= period .eseca .arta.

Vocarstvo PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vocarstvo PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet

Mentor: Prof. Dr Zoran Keserovi Novi Sad Novembar !!"#

Student: Radenkovi Neboja

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

-)pitna pitanja iz vo,ar)tva

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

-zvoz vo,ni( proizvoda:

-zvoz )ve$e' vo,a 4izra$en u tonama5:

Mere za u)avr*avanje proizvodnje vo,a:

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

2on3epti proizvodnje vo,a

<# -nte'ralni kon3ept proizvodnje vo,a

# Ciolo*ki kon3ept proizvodnje vo,a

0# 2onven3ionalni kon3ept proizvodnje vo,a

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

Graa trogodinje grane kod oraha

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

Slika pupoljka i lisnog oiljka

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

Rodne "rane kod kotiavo" voa

Vo,ar)ki reoni Srbije

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

Svetlo)t F neop0odna za odvijanje procesa fotosinteze. :ora.o voditi ra'na o

Temperatura F va/an k#i.atski ini#ac9 'tie na intenzitet odvijanja fizio#oki0 procesa

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

Jemi)ki )a)tav F .ora.o izvriti 0e.iske9 fizike i bio#oke ana#ize ze.#jita.

Nadmor)ka vi)ina F id'i severnije voke 'spevaj' na .anji. nad.orski. visina.a9

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

Seme za proizvodnju )ejana3a

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

Setva )emena u )emeni*tu

Setva )emena direktno u ra)tilo

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

Na/ini ve'etativno' razmno$avanja:

#roizvodnja vegetativnih podloga nagrtanjem

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

#roizvodnja mladi$a zrelim rezni$ama

#roizvodnja mladi$a izdan$ima

Oivii kod ja"ode <A!#o9 C!dobar=

"# 2ultura tkiva

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

2alemljenje na budni pupoljak 4teraju,i pupoljak5 5 vri se ' j'n' i p'po#jak

2alemljenje na zrelo 4kalem 'ran/i3ama5 5 t' postoji vie naina ka#e.#jenja;

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

%alemljenje prostim i engleskim spajanjem

#ravilno i nepravilno izvoenje reza nad pupoljkom

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

Pajan -- 5 Podlo'e za kru*ku:

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

Podlo'e za kaj)iju: Celo*ljiva 5 "enerativna pod#o"a od#ina je za peskovita ze.#jita9 kajsija na

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

*K (3 ." )3 ." do %K 393! 93

opti.'. opti.'. opti.'. opti.'. opti.'.

%op&ri'(t) b& Neboj*a +adenkovi,

2oti/avo vo,e ! Sorte ljive !

)93!92 93!392 )96!)9% )9*!)9%