KONSOLIDACIJA DEMOKRATIJE 20 godina nakon pada Berlinskog zida

Zbornik radova

Priredili: Ilija Vujai, edomir upi i Bojan Vrani

Beograd, 2009.

SADRAJ

UMESTO PREDGOVORA Klaudija Kraford, 1989. - godina preokreta ne samo za Nemce

I KORENI PROMENA Vesna Kneevi Predi i Milo Hrnjaz, Meunarodno-pravni subjektivitet Nemake pre i nakon pada Berlinskog zida Dejan Milenkovi, Uticaj pada Berlinskog zida na preobraaj javnog prava u zemljama Centralne i Istone Evrope Rade Veljanovski, Komunikacija kroz gvozdenu zavesu ili traak kroz ruevine Dragana Stankovi, Ruenje Berlinskog zida uklanjanje granica izmeu istoka i zapada u odnosu na slobodan protok ljudi II ANALIZE 2 Radmila Nakarada, Pad Berlinskog zida proputena istorijska ansa Dragan ivojinovi, Meunarodni odnosi posle Hladnog rata jedna kratka pria o dvadeset godina traganja za imenom Vujo Ili i Nemanja Duverovi, Promena konteksta delovanja mirovnih instituta posle Hladnog rata Jelena Lonar, Razvoj globalnog civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi Duan Spasojevi, Dinamika i faze razvoja istonoevropskih partijskih sistema posle 1989. godine Natalija Perii, Poloaj i perspektiva istono-evropskog socijalnog modela u procesima evropskih integracija komparativni prikaz Biljana orevi, Povratak budunosti marksizam posle komunizma Ana Milojevi i Aleksandra Ugrini, Mediji i Berlinski zid vest ili istorija

III IZAZOVI Mirjana Vasovi i Milena Gligorijevi, Pad Berlinskog zida kraj autoriteta ili poetak nove autoritarnosti? Nikola Beljinac, Liberalizacija postkomunistikih drutava Evrope multikulturalna perspektiva Vladimir Pavievi, Evropske integracije Zapadnog Balkana: naredni koraci za Srbiju Marko Simendi, Da li je humanitarna intervencija moralno opravdana: doslednost liberalne argumentacije Sran Perii, Liberalizam i kraj zapadne demokratije: izmeu kraja istorije i straha od budunosti

UMESTO PREDGOVORA

Socioloko-politiki i vrednosni procesi koji su doveli do pada Berlinskog zida kao i ruenja celog jednog sistema koji je leao u njegovoj senci, danas predstavljaju mnogo vei izazov nego pre dve decenije. Ovo se na prvi pogled moe initi zauujuim. Ipak, ova nedoumica vrlo brzo navodi na kritiko osvrtanje u prolost. Dve decenije iskustva nuno nose i mudrost koja otrenjuje svest, ali i potrebu za kritikim preispitivanjem koja budi odgovornost. Ovo otrenjenje i pobuivanje moe da bude iritantno u euforiji slobode i nade u novi ivot koje su dominirale svetom pre dve decenije. Sa ove istorijske distance ovo su ipak nune i samonametljive potrebe. Tako se otrenjenje svesti i buenje odgovornosti pojavljuju u paru, ruku pod ruku. Zbog toga je to svest o odgovornosti, kako za one koji su osetili sve ari punog zamaha te novoosvojene slobode, tako i za one koje je taj zamah teko pogodio. Svest o odgovornosti nas skoro instinktivno podsea na ono toje trebalo da donesu sloboda i ostale vrednosti na kojima su promene poivale.. Ako to razumemo, moi emo da shvatimo i koji je vrednosni projekat dosledno uraen, koji promaen, a koji je u osnovi bio osuen na propast. Zbornik radova koji dajemo na uvid javnosti predstavlja skromni pokuaj grupe mlaih autora da razmotri neke korene i tokove, pre svega, politikih promena nakon pada Berlinskog zida, ali i izazove za budunost koje su one nuno nametnule. Zbornik poinje analiziranjem korena promena, odnosno nekih od kljunih momenata i principa koji su inicirali doba u kojem mi danas ivimo. Neki od tih momenata su svakako promene dravnih granica, aktiviranje principa samoopredeljenja u Evropi, graenja novih nacionalnih i supranacioanlnih drava, zatim novi izazovi koje je nametnula osvojena sloboda kretanja, kao i opti uticaj promena na medijske sisteme. U drugom delu zbornika, autori su pristupili analiziranju nekih nunih procesa koje su promene pokrenule i jo uvek pokreu. Ovaj deo zapoinje polemisanjem o mogunosti epistemolokog saznanja saznanja sri promena sa ove istorijske distance, a time i njihovog mogunosti vrednovanja. Ipak, upravo kroz analiziranje ove (ne)mogunosti, autori pokuavaju da razumeju prirodu tih promena. Analize tako zalaze duboko u

transformacije prirode novih i starih socio-politikih tvorevina: mirovnih instituta, civilnog drutva, partijskog sistema, socijalnih modela, ali i onih koji su najvie bili pogoeni ovim promenana marksistima kao nosiocima i medijima kao podupiraima sistema. Poslednji deo zbornika pokuava da identifikuje neke predstojee izazove i nejasnoe koje nose promene sa sobom. Koliko je autoritarizam zaista uklonjen, kakvi su izazovi evropskih integracija, koliko ima slobode u svetu koji ee primenjuje humanitarne intervencije umesto pruanja humanitarne pomoi i, na kraju, kakve izazove ove promene nose po samu demokratiju i demokratsku konsolidaciju, samo su neka uoptena pitanja kojim se autori bave u ovom delu. Zbornik radova Konsolidacija demokratije dvadeset godina nakon pada Berlinskog zida realizovan je u okviru ireg istoimenog projekta uz podrku Konrad Adenauer Fondacije i Fakulteta politikih nauka u Beogradu. Ideja oko koje se realizovao zbornik je bila da se na jednom mestu okupi grupa mlae generacije politikologa kao nosioca naslea i vrednosti promena, ali i kao nepristrasnih kritiara vremena koje je iza nas. Koliko su u tome uspeli, ostavljamo na sud onima koji su bili svedoci perioda promena nakon ruenja Berlinskog zida. Ovaj zbornik stoga treba da pobudi itaoevu potrebu da odgovorno i nepristrasno preispita kako svoje postupke, tako i postupke svojih saboraca za slobodu u vremenu promena koje traje ve dve decenije. Claudia Cawford direktor Konrad Adenauer Stiftung

Klaudija Kroford1

1989. GODINA PREOKRETA NE SAMO ZA NEMCE

Poeu od poetka: 1989. je godina koja me asocira na slobodu, godina koja je ostavila duboke tragove u mom ivotu, godina koja i danas u meni budi snane emocije kada o njoj razmiljam. Ta 1989. me je promenila, ba kao to je promenila Nemaku, Evropu i itav svet. Postoje dogaaji koji su od velikog znaaja za neku osobu, ali koje ljudi oko njega ili nje nisu ni primetili, a jo manje njihova zemlja, ili ostatak sveta. Postoje dogaaji, kao to su prirodne katastrofe, u kojima uestvuje ceo svet, ali se ubrzo nakon njih ivot veine ljudi vraa u normalu. Pad Berlinskog zida, meutim, promenio ivote miliona ljudi, kao to je promenio Evropu i svet. Taj je dogaaj popunio raskol izmeu dva sveta. Godinama je svet uspevao da nekako ivi s tom podelom. Konfrontacija dva sistema donela je udnu stabilnost, a 1989. neki su oseali nelagodnost u odnosu na pokuaje da se to stanje poremeti. Svi smo bili navikli na date okolnosti. Moda na Zapadu nije bilo tako teko uspeti, mada ak su i na Istoku mnogi od nas to bili. Znali smo granice u okviru kojih smo mogli da se kreemo bez ikakvih problema. Ponekad je u DDR bilo prilino dosadno i sivo. Ali veina nije brinula o zaposlenju, niti o penziji sem ako bi neko previe otvoreno bio protiv sistema. Privatan ivot se odvijao kod kue, gde je percepcija marksistiko-lenjinistikih krilatica bila izbegavana. Tek je posle 1989. postalo jasno koliko je ta ideologija uticala na ljude. Jedna od najvanijih vrednosti socijalizma bila je jednakost. Skroman ivotni standard bio je prihvatljiv kad niko drugi nije znao za bolje. I svi su morali da dele ista verovanja. Marksizam-lenjinizam nije bio religija, ali je tako tretiran. To je naroito teko padalo onima koji nisu bili jednaki ili nisu eleli da budu jednaki. Odrasla sam u katolikoj porodici kao najmlae od troje dece. ak i u najranijem detinjstvu, dok sam bila tek ai, morala sam da se pravdam zbog odlaska u crkvu
Autorka je biva savezna ministarka SR Nemake. Danas: Fondacija Konrad Adenauer, ef kancelarije u Beogradu.
1

nedeljom i zbog toga to verujem u Boga. U sofisticiranom socijalistikom drutvu nije bilo mesta za takve stvari. Poto nisam uestvovala u socijalistikoj ceremoniji punoletstva poznatoj pod nazivom nije Jugendweihe, koja je bila tvorevina socijalistike i ateistike drave, nije mi bilo odobreno, kao ni mom bratu pre mene, da pohaam pripremnu nastavu za fakultet. To je bio normalan put do mature i studija na univerzitetu. injenica da je sve to bilo u suprotnosti sa Ustavom, koji je predviao slobodu veroispovesti, nije nimalo smetalo funkcionerima. Mnogo su bili pogoeni time i svesni razlika. Znali smo da se loe vesti kriju od javnosti, da se manipulie statistikim podacima i da vana radna mesta dobijaju lanovi mone SED (Socijalistike jedinstvene partije Nemake). Stalna poreenja i laganje - pa i sebe samog - bio je sistem Istone Nemake, koji je sam izazvao svoju propast. Na kraju, ni pokuaji da se disidenti uutkaju represijom i potiskivanjem na margine drutva nisu pomogli onima koji su bili na vlasti. Uticaj koji je sve to imalo na ljude koji su eleli da budu drugaiji bio je upravo suprotan od onoga koji su drugovi eleli da postignu. Lojalnost prema sistemu je sve vie slabila. elja da se bude drugaiji bila je, pre svega, elja da se preuzme odgovornost, da se mogu donositi samostalne odluke, da se ima pravo na sopstveno miljenje. Hrianske grupe su poele da organizuju molitve za slobodu. Te grupe su nastale usled zabrinutosti oko mogue konfrontacije dvaju blokova. Zahtev za razoruavanjem upuen je na obe strane, to je bilo u suprotnosti sa politikom linijom komunistike partije na Istoku, koja je agresora videla iskljuivo na Zapadu. Slogan koji je lansiran poetkom osamdesetih, maeve u plugove, tumaen je kao pretnja. To je bilo vreme kada su nove ekoloke grupe poele da postavljaju pitanje zagaenja ivotne sredine u DDR. Partijske voe bile su veoma sumnjiave u pogledu zahteva da se objave informacije o stanju vazduha i vode. Te su grupe bile intelektualna prethodnica borbe za graanska prava i opozicionih pokreta. Oni su organizovali timove za monitoring lokalnih izbora u maju 1989, i potom objavili izborne prevare. Oni su ponudili platformu za pregovore i organizovali molitve za slobodu i tihe proteste u jesen 1989, koji potom postaju sve vei i vei. Oni, meutim, nisu bili inicijatori masovnih demonstracija, niti su oni sruili zid bili su previe malobrojni, a bili su i previe drutveno izolovani da bi poveli masovni pokret.

Zid su sruili oni koji su ga u prolosti prihvatili - narod. Sivilo na ulicama, oseanje da su zatoeni u sopstvenoj zemlji, da im SED kroji ivot - ljudima je jednostavno prekipelo, a dravni funkcioneri to nisu primetili. Veina toga nije ni bila svesna u tom trenutku. Verovatno da u januaru 1989. niko nije planirao da ujesen izae na ulice i da demonstrira protiv SED sistema. Bio je potreban okida. Mnogi ljudi u Istonoj Nemakoj paljivo su pratili deavanja u vezi sa pokretom Solidarno u Poljskoj. Zajedno sa svojim prijateljima, divila sam se Solidarnosti, ali smo u isto vreme bili razoarani to se nita slino nije deavalo u DDR. Neto nade su nam ulile perestrojka i glasnost koje je Gorbaov pokrenuo u Sovjetskom Savezu. Ali za dravni vrh je uzor sve vie bio auesku u Rumuniji i Komunistika partije Kine koja je obuzdala studentske proteste represivnim merama. Prvi kamen iz Berlinskog zida izvukli su Maari, koji su odluili da vie nee spreavati Nemce da putuju iz jednog dela Nemake u drugi. Na kraju je egzodus hiljada graana DDR preko ambasada u Pragu, Varavi i Budimpeti, bekstva preko zelene granice iz Maarske u Austriju i oajniki pokuaj rukovodstva DDR da zatvori te kanale izveo narod na ulice. Sklop srenih okolnosti, promiljen pristup i crkve i opozicionih grupa i odbijanje Sovjetskog Saveza da se ponovo angauje u DDR-u spreili su krvoprolie. Sve vei broj ljudi koji su naputali zemlju i uline demonstracije doveli su do nezaboravne konferencije za tampu kada je funkcioner SED Ginter abovski obnarodovao novi propise za putovanje u inostranstvo koje su Berlinci odmah protumaili kao otvaranje granica. Narod je preuzeo inicijativu i te iste noi izvrio juri na granine prelaze. Vie se Istona Nemaka nije mogla zatvoriti. Nepresune kolone ljudi koji su naputali DDR primorali su politiare u Istonoj i Zapadnoj Nemakoj da deluju. Narodni pokli Mi smo narod ubrzo je zamenila krilatica Mi smo jedan narod. Prvi slobodni izbori za Narodni Parlament odrani su 18. marta 1990. Zadatak koji je narod dodelio politiarima bio je jasan: pronaite najbri nain da se ujedini Nemaka. I politike prilike u Sovjetskom Savezu su zahtevale brzu odluku jer je Nemako ujedinjenje podrazumevalo podrku i pristanak sve etiri pobednike sile iz Drugog svetskog rata Sovjetskog Saveza, SAD, Velike Britanije i Francuske. Ubrzo nakon toga ni Sovjetskog Saveza vie nije bilo. Imperija se raspala nevienom brzinom.

irom biveg Istonog bloka narod je ruio autokratiju komunistike partije. Svi su insistirali na svom pravu na samoopredeljenje, ba kao to je uinio i nemaki narod prilikom svog ujedinjenja. Baltike zemlje su proglasile nezavisnost od sovjetske vlasti. Potom su to uinile Ukrajina, Belorusija, Moldavija, pa republike na Kavkazu i u Centralnoj Aziji. Meutim, proces dezintegracije nije se odvijao samo na istoku Evrope. U bivoj Jugoslaviji poeli su krvavi ratovi, to je dovelo do etnikog ienja itavih okruga. Mapa Evrope se promenila. Vrlo brzo nakon ushienog slavlja zbog pada totalitarnih sistema u Evropi postalo je jasno da ti dogaaji nee automatski doneti slobodu i bezbednost. Nestala je prividna stabilnost koja se punih etrdeset godina zasnivala na rivalitetu dva sistema. Nova sloboda u zemljama Istonog bloka stvorila je potrebu za novim bezbednosnim garancijama. Odgovor na raspad bila je integracija: prijem zemalja Centralne i Istone Evrope u NATO i EU. Moe se raspravljati o tome da li je proirenje EU u 2004. bilo ispravno. Postoji veliki broj argumenata protiv istog: Poljska, Maarska i baltike drave, eka, Slovenija i Slovaka nisu bile ekonomski spremne. Unutranja struktura EU nije bila prikladna tako velikom broju drava lanica. Ali, politiki gledano - nije bilo alternative. A bila je snana i motivacija tih zemalja da konano pristignu slobodnu Evropu i da nadoknade proputeno. Ukoliko danas putujete Istonom Nemakom ili drugim delovima biveg Istonog bloka, primetiete promene koje su se dogodile od 1989. Gradovi su raznobojniji, ulice su opravljene, a privrede se sada nose sa konkurencijom na Zapadu. Zemlje kao to su Poljska i eka samouvereno zastupaju svoje interese u EU. Ali, lako je uoiti i probleme s kojima se suoavaju takozvane zemlje transformacije. Mnogi od tih problema imaju koren u socijalistikoj prolosti regiona. Mogu se decenijama zapostavljene investicije nadoknaditi upumpavanjem velikih sredstava, bilo kroz socijalno osiguranje i njegove velike naknade, bilo putem nekih drugih propisa. Obe strategije su primenjene u bivoj Istonoj Nemakoj. Zato mnogi graani u Zapadnoj Nemakoj ne mogu da razumeju stalno nezadovoljstvo istonih Nemaca. I nakon dvadeset godina od pada Berlinskog zida ljudi jo uvek imaju neku vrstu zida u glavama. Jo se uju izrazi kao Osi i Vesi, koji se odnose na istone i

zapadne Nemce - a ti izrazi nisu postojali pre pada zida. Nije tajna da se maine mogu lako promeniti i da se zgrada moe vrlo brzo obojiti, ali ne mogu se preko noi prepraviti biografije graana. Jo je vie vremena potrebno da biste promenili nain na koji ljudi misle. Da budem iskrena, veina ljudi u Istonoj Nemakoj ivi bolje nego nekad u DDR. Ali, danas postoji i mnogo iri izbor, to se odnosi i na stvari koje bi ljudi eleli da imaju, ali ne mogu sebi da priute. I jo gore, uvek postoje ljudi, ponekad u neposrednom susedstvu, koji sebi mogu da priute ba te stvari. Neki imaju iri izbor od drugih. Ljudi smatraju da je ta nejednakost nepravedna. Strah od nezaposlenosti poveava neizvesnost. Ima mnogo razloga za gunanje. tavie, ljudi se danas suoavaju se znatno vie izazova nego nekad. Sloboda zahteva odgovornost i, pre svega, spremnost da se prihvati lina odgovornost. Sistem koji je postojao u DDR nije zahtevao da iko preuzme odgovornost na sebe, i u izvesnoj meri je to ak bilo i nepoeljno. Naime, to je, izmeu ostalog, podrazumevalo vee slobode, a to je bio prevelik rizik. Najvee dostignue socijalizma koncentracija drutvenog vlasnitva - bilo je u sutini samo organizovana neodgovornost. Prisilna kolektivizacija sprovedena tokom ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka bila je mnogo vie od sute eksproprijacije. Ukinuta je konkurencija, a preduzetnitvo i spremnost za prihvatanje odgovornosti i rizika bili su uniteni. tavie, drava je smatrala da e uspeno brinuti o svima i o svemu. Ljudi su svikli na to da ekaju da drava neto uini. Taj stav je izuzetno duboko ukorenjen u drutvu, pa utie i na odluke koje ljudi donose i danas. Ovo vai za sve bive socijalistike zemlje, a jedina razlika je da neke zemlje Srednje i Istone Evrope nisu imale tu sreu da imaju bogati Zapad na svojoj strani. Proces transformacije u tim zemljama doveli su do velikih socijalnih razlika. Mnogima je nezaposlenost donela siromatvo i strah. Politiki sistemi su i dalje nestabilni u brojnim aspektima. esto postoji korupcija, koja kao rak izjeda razvoj. Nedostatak preduzetnikog iskustva, kao i spremnosti da se rizikuje i deluje zarad line koristi, znaajno usporavaju proces transformacije. Imajui ta iskustva u vidu moe se postaviti pitanje zato elja za jednakou jaa u Zapadnoj Evropi. Postoji znaajan porast oekivanja da drava mora vie da se

10

angauje. A politiari nisu nevini. Koliko esto birai uju obeanja koja daju utisak da politika moe sve da regulie? Neki politiari izbegavaju da prihvate direktnu odgovornost upirui prst ka Evropi. Njihov je rezon sledei: postoji neko tamo ko je iznad drave i ko e nesumnjivo reiti narodne brige i potrebe. A Evropi se izgleda dopada takva uloga i prihvata da bude odgovorna za sve i svakoga u Evropi. Dok sam bila predstavnica Nemake u Savetu ministara EU, radila sam sa evropskim kolegama na programima za finansiranje projekata za podrku ravnopravnosti ena u zemljama lanicama EU. Niko ne porie potrebu da se podri jednakost ena u Evropskoj uniji. Ali, da li birokrate u Briselu zaista mogu da reavaju lokalne probleme ak i uz ogromne birokratske napore? Uostalom, programi se mogu selektivno sprovoditi, a njihovu efikasnost ocenjuju ljudi koji sede u Briselu. Isti oni politiari koji nameu Evropi odgovornost da reava sve njihove probleme vrlo rado e pripisati Evropi i krivicu za nastajanje postojeih problema. Upravo zato oni trae da Evropa postavi opte i vrlo stroge standarde zatite ivotne sredine, a onda u svojoj izbornoj jedinici oni krive Evropu za poveanje graevinskih trokova uslovljenih upravo propisima koji proistiu iz pomenutih standarda. Tako ljudi stiu utisak da je Evropa neki anoniman, superregulator koji ne podlee bilo kakvom uticaju glasaa. Naravno da ljudi oekuju da politiari ree probleme i u zemlji i u Evropi. Ali kada raspravljamo o tome da li Evropa treba da bude vie centralistiki ustrojena, ne smemo zaboraviti neuspeh centralizovane dravne privrede u bivem Istonom bloku. Pre svega, treba voditi rauna o tome da uredbe Evropske unije ne izgube dodir sa potrebama ljudi. Slaba izlaznost biraa na evropskim izborima, slabo poznavanje strukture EU meu graanima, neosnovano i veinsko odbacivanje ustavne povelje u dravama lanicama sve su to simptomi deficita demokratije u EU. Ukoliko Evropska unija eli da izbegne neuspeh, onda je krajnje vreme da postigne dogovor sa svojim graanima o tome koju vrstu Evrope ele. Deficit demokratije je opasan. Bilo je to osnovno zlo u sistemima istonoevropskih zemalja: lideri komunistikih partija vladali su bez svog naroda. Graanima su nametali vladu koju ovi nisu hteli. I na kraju se narod poeo boriti protiv vlasti.

11

Politika preko naroda znai da ljudi uestvuju i primenjuju suverenitet. Nije dovoljno biti ljut na politiare, lake je biti na obodu politike arene i samo komentarisati dogaaje. Po meni je najvei legat 1989. godine svest da se politiki odnosi mogu menjati iz osnova kada ljudi aktivno uzmu u ruke svoju sudbinu. To iskustvo je na mene ostavilo dubok trag. Ponekad ishod istorijskih dogaaja zavisi samo od hrabrosti pojedinaca. Isto tako, neke prilike se zauvek propuste zbog nedostatka hrabrih i angaovanih ljudi. Mada je od pada Berlinskog zida i raspada socijalistikog Istoka prolo dvadeset godina, te su pouke i dan - danas vrlo dragocene.

12

KORENI PROMENA

13

prof. dr Vesna Kneevi Predi2 Milo Hrnjaz3

MEUNARODNO-PRAVNI SUBJEKTIVITET NEMAKE PRE I NAKON PADA BERLINSKOG ZIDA

Saetak Kraj XX i poetak XXI veka donose na meunarodnoj sceni mnoge promene. Jedna od vanijih je svakako pojavljivanje sve veeg broja subjekata meunarodnog prava i meunarodnih odnosa. U takvoj situaciji analiza (promene) meunarodno-pravnog subjektiviteta Nemake nakon pada Berlinskog zida i dvadeset godina nakon tog dogaaja ostaje aktuelna. Njena aktuelnost proistie i iz injenice da je pomenuta promena izvrena zahvaljujui primeni naela o pravu naroda na samoopredeljenje koje, prema svemu sudei, nije otilo u istoriju zavretkom procesa dekolonijalizacije. U radu se na poetku formira idealni model meunarodno-pravnog subjektiviteta, da bi se zatim taj model primenio na situaciju u Nemakoj tokom i nakon zavretka Hladnog rata. Kljune rei: meunarodno-pravni subjektivitet, ujedinjenje Nemake, pravo naroda na samoopredeljenje, priznanje drava.

Uvod arl De Gol (Charles de Gaulle) je 28. jula 1946. godine izjavio da, bez obzira na sve probleme sa kojima se suoila tadanja Nemaka, ona ostaje opasna drava sa velikim narodom u srcu Evrope te zbog toga ...Francuska, suoena sama sa sobom i

Redovni profesor na Fakultetu politikih nauka u Beogradu i rukovodilac Centra za meunarodno humanitarno pravo i meunarodne organizacije. 3 Saradnik u nastavi na predmetima Osnovi meunarodnog javnog prava, Pravno regulisanje meunarodnih odnosa, Pravo Evropske unije, Fakultet politikih nauka u Beogradu.

14

drugima, treba da se suprotstavi tome da Nemaka ponovo postane ujedinjena i centralizovana drava, tj. Rajh....4 Skoro etrdeset i pet godina kasnije drugi francuski dravnik Fransoa Miteran (Franois Mitterrand) je, objanjavajui zato je pokuavao da promeni uzdranost Margaret Taer (Margareth Thacher) po pitanju ujedinjenja Nemake, zauzeo krajnje realistian stav: ...Ja nisam bio protiv ponovnog ujedinjenja jer bi to bilo glupo i nerealistino. Rekao sam da nisam siguran da postoji ijedna sila u Evropi koja bi to mogla da sprei i da ak nisam siguran da bi to sada mogao da uradi i Sovjetski Savez.5 I ne samo to, ve je otiao i par koraka dalje: Rekao sam da bi bilo bolje da to (ujedinjenje Nemake, prim. aut.) prihvatimo irom otvorenih oiju i da poveemo ujedinjenje Nemake sa izgradnjom Evrope...(kurziv autora).6 Adekvatna analiza uzroka i posledica ovog, gotovo koopernikanskog, preokreta u kome ujedinjena Nemaka prelazi put od opasne pretnje do kamena temeljca ujedinjene Evrope7 i u kome hladnoratovski period zamenjuje posthladnoratovski mora biti multidisciplinarna (politikoloka, istorijska, socioloka, ekonomska, pravna). Pa ipak, veoma znaajne politike posledice pada Berlinskog zida kao simbola podele i sukoba Istoka i Zapada8 su u drugi plan stavile neke druge nivoe analize. Tako je pitanje odnosa meunarodnog prava prema ujedinjenju Nemake zaokupilo relativno malo panje strune javnosti.9 Osnovni cilj rada koji je pred vama je da ponudi analizu meunarodno-pravnog subjektiviteta Nemake pre i nakon pada Berlinskog zida. Pri tome se u radu postavlja

France, vis--vis d'elle-mme et vis--vis des autres, le devoir de s'opposer ce que l'Allemagne redevienne l'tat unifi et centralis, bref le Reich. Izjava arla De Gola data 28.jula 1946. godine u Bar De Luku. Dostupno na internet adresi: www.ena.lu 5 I did not say no to reunification, because that would be stupid and unrealistic. I said that I did not see any power in Europe that would be able to prevent it, and that I was not even sure that the Soviet Union was capable of doing so now, F. Miterand, Of Germany and France, dostupno na internet adresi: www.ena.lu 6 It would be better, I said, to accept it with our eyes open and to link the unity of Germany to the building of Europe. Ibid. 7 Ibid. 8 Ovim znaajnim politikim posledicama se uostalom bavi i veina radova u ovoj publikaciji. 9 Izuzetak donekle predstavljaju nemaki pravni teoretiari, to je oekivano, ali ini se - ne i dovoljno.

15

osnovna teza da je do ujedinjenja Nemake, odnosno promene meunarodno-pravnog subjektiviteta dve nemake drave koje su se ujedinile, dolo zahvaljujui primeni naela meunarodnog prava o pravu naroda na samoopredeljenje. Ono to je naroito vano za budue primere primene ovog naela je da je ujedinjenje Nemake prolo bez upotrebe sile i uz saglasnost svih zainteresovanih subjekata. Dokazivanje osnovne teze se u radu vri tako to se u uvodnom delu predoavaju teorijski koncepti meunarodno-pravnog subjektiviteta i priznanja drava i nudi jedan idealni model. Taj idealni model se zatim u drugom delu rada testira i primenjuje na konkretne istorijske okolnosti u Nemakoj (ili dve Nemake) u periodu od 1945. do 1990. godine. Najvaniji deo rada ini analiza pravnih aspekata ujedinjenja Nemake 1990. godine (hronologija dogaaja pre toga se prikazuje samo u onoj meri u kojoj je ona relevantna za taj proces). Upravo u ovom delu rada se i posveuje znaajna panja uticaju primene naela o pravu naroda na samoopredeljenje na promenu meunarodno-pravnog subjektiviteta Nemake. U ovom delu rada se i na najkrai mogui nain predstavljaju i neki drugi pravni aspekti ujedinjenja poput pitanja sukcesije i uticaja procesa ujedinjenja na lanstvo Nemake u evroatlantskim integracijama. Na kraju rada se iznose i odreeni zakljuci o tome kakve je posledice imalo ujedinjenje Nemake po razvoj i perspektive meunarodnog prava na kraju XX i poetku XXI veka. Pri tome se naroita panja posveuje veoma intenzivnom procesu stvaranja novih drava u meunarodnoj zajednici i eventualnim posledicama koje ovaj proces moe da izazove u budunosti. Koncept meunarodno-pravnog subjektiviteta Za razliku od drugih pravnih sistema, meunarodno javno pravo jo uvek poklanja znaajnu panju konceptu subjektiviteta. Dok je okvir drugih korpusa prava e.g. nacionalni pravni poreci, meunarodno privatno pravo, meunarodno trgovinsko pravo gotovo nesumnjivo jasno koje se tvorevine smatraju subjektom i ta to sa stanovita njihovog pravnog statusa znai, doktrina meunarodnog prava, a neretko i

16

praksa, buno i burno razmatraju razliite aspekte i efekte koncepta subjektiviteta. Neslaganja su ponegde ak strateke prirode. Tako, na primer, malobrojna, ali glasovita grupa teoretiara dovodi u pitanje samu egzistenciju tog koncepta kao instituta prava. Oni su, naime, miljenja, da je subjektivitet iskljuivo teorijska konstrukcija bez korelata u stvarnosti i da stoga niti ima, niti moe imati bilo kakvu korisnu funkciju ni u sferi prava, niti u sferi faktikog. Njihovo je stanovite da koncept jednostavno treba napustiti i posvetiti se identifikaciji i adekvatnoj pravnoj konceptualizaciji onoga to je realno, stvarno.10 Vladajua struja doktrine, pak, priznaje i prihvata subjektivitet i kao koncept i kao institut pozitivnog meunarodnog prava. Za nju je subjektivitet pravni izraz realnih entiteta i njihovih odlika. Nesaglasnost nastaje kada treba nabrojati odlike koje su pretpostavka sticanja statusa subjekta i pravni status koji iz njega proistie. Jedan broj autora dri da je nuan i dovoljan kriterijum subjektiviteta sticanje prava i obaveza po meunarodnom pravu. Svaki onaj entitet koji je titular prava po osnovu meunarodnog prava i kome taj isti sistem namee obaveze uiva status subjekta. 11 Vladajua doktrina jednoglasno smatra da je ovo osnovni, bazini kriterijum subjektiviteta. Ipak, veina autora ga smatra tek najmanjim zajednikim imeniteljem. Drugim reima, veina autora smatra da entitet koji preteduje na status subjekta mora ispuniti jo neke, dodatne kriterijume. Tako se od entiteta zahteva da potuje pravila meunarodnog prava i da je neposredno podvrgnut meunarodno-pravnom poretku.12 Kao dodatni kriterijum zahteva

Epicentrom ove struje miljenja smatra se New Haeven School, iji jedan od najboljih izdanaka, nekada profesor, a sada sudija Meunarodnog suda pravde, Rozalin Higinskae: ... pojmovi subjekata i objekata u celini ne raspolau kredibilnom realnou i, po mom miljenju, nemaju funkcionalnu svrhu. Podigli smo intelektualnu tvravu po sopstvenom izboru i potom je proglasili nepromenljivim ogranienjem. .... Ja verujem da ima prostora i za drugaije vienje: oslanjanje na subjekt-objekt dihotomije koja se tako mnogo provlai kroz nae tekstove, nije od velike pomoi, ni intelektualno ni operativno. Od vee je pomoi, i blie je stvarnosti koju opaamo, vratiti se shvatanju meunarodnog prava kao posebnog procesa donoenja odluka. U tom procesu (koji je dinamian, a ne statian) postoje razliiti uesnici, koji istiu zahteve koji nadilaze dravne granice, sa ciljem da maksimiziraju razliite vrednosti. ... Sada, u tom modelu ne postoje subjekti i objekti, ve samo uesnici. Cf. Higgins, R., Problems and Process International Law and How We Use It, 1995, str. 49, 50. Videti i Harding, C., The Role of Non-State Actors in International Conflict: Legal Identity, Delinquency and Political Representation, u Dolgopol, U., Gardam, J., ed. The Challenge of Conflict: International Law Responds, 2006, str. 548, 549. 11 Jankovi, B., Radivojevi, Z., Meunarodno javno pravo, 2005, str. 6. 12 Cf. e.g. Andrassy, J., Bakoti, B., Vukas, B., Meunarodno pravo, kolska knjiga, 1998, str. 53, Dimitrijevi, V., Rai, O. i dr., Osnovi meunarodnog javnog prava, Beogradski centar za ljudska prava, 2005, str. 71.

10

17

se, ponegde, i parnina sposobnost13 i/ili ak pravnostvaralaka sposobnost subjekta.14 Ovim kriterijumima anglosaksonska doktrina gotovo po pravilu dodaje jo jedan, posebno interesantan. Novonastali subjekt, kau oni, mora biti priznat od strane drugih subjekata meunarodnog prava: Subjekt meunarodnog prava je ono telo ili entitet ija je sposobnost da uiva meunarodna prava ili obaveze priznata ili je prihvaena.15 Znaaj tog kriterijuma posebno je veliki kada je u pitanju nastanak novog subjekta odreenog tipa, tipa drave. Sredinom prethodnog stolea i meunarodno pravo i praksa meunarodnih odnosa bili su prinueni da priznaju da su se, osim drave - najstarijeg i do danas najznaajnijeg subjekta, pojavili novi entiteti koji su kadri i voljni da ispune ak i najstroe kriterijume za sticanje statusa subjekta. Glavni akter tog koopernikanskog preokreta bile su meunarodne meudravne organizacije. Zahvaljujui, pre svega, organizaciji Ujedinjenih nacija, njihovo pravo graanstva je prepoznato i priznato: Subjekti prava u svakom pravom sistemu nisu nuno identini po svojoj prirodi ili obimu svojih prava i njihova priroda zavisi od potreba zajednice. Tokom istorije meunarodnog prava na njegov razvoj su uticali zahtevi meunarodnog ivota i porast kolektivnih aktivnosti drava je ve doveo do pojave primera delovanja izvesnih entiteta na meunarodnom planu koji nisu drave.16 Kroz tako otvorena vrata meunarodnopravne scene pokuae da prou, ali, za sada, sa mnogo manje uspeha,

Avramov, S., Krea, M., Meunarodno javno pravo, Beograd, 2001, str.73. Magaraevi, A., Osnovi meunarodnog prava, Novi Sad, 1965, str. 40. U slinom smislu: Etinski, R., Meunarodno javno pravo, Novi Sad, 2002, str.83. Cf. e.g. McCorquodale, R., The Individual and the International Legal System, u Evans, M.D., ed., International Law, 2003, str. 301. Tako i Orakhelashvill smatra da u sutinske kriterijume meunarodnog subjektiviteta spada sposobnost da se uestvuje u pravnostvaralakom procesu i da se nameu pravila meunarodnog prava (Orakhelashvili, A, The Position of the Individual in International Law, 31, CWILJ, 2001, str. 256). 15 Dixon, M., Textbook on International Law, edition, Oxford University Press, 2005. Dikson utvruje posebne pravne sposobnosti koje proistiu iz subjektiviteta. U njih ubraja: sposobnost entiteta da pokree postupke pred meunarodnim i nacionalnim sudovima da bi zatitio prava koje uiva po meunarodnom pravu; da je entitet subjekat nekih ili svih obaveza koje namee meunarodno pravo; da uiva ugovornu sposobnost za zakljuivanje meunarodnih ugovora; da uiva sve ili neke imunitete u pogledu nadlenosti nacionalnih sudova (str. 103, 104). 16 Reparations for Injuries Suffered in the Service of the United Nations Case, Advisory Opinion, I.C.J. Reports 1949, str. 174, http://www.icj-cij.org/docket/files/4/1835.pdf . O tome videti ire Kneevi-Predi, Vesna, Ogled o meunarodnom humanitarnom pravu: izvori, domen primene, subjekti, Fakultet politikih nauka, 2007, str. 175 i passim.
14

13

18

fiziko lice, pojedinac17 i razliiti oblici njegovog organizovanja: nesamoupravni narodi,18 narodi koji se bore za samoopredeljenje,19 domorodaki narodi.20 Sve ee se pominju i pravna lica ije delovanje faktiki nadilazi nacionalne granice (nevladine meunarodne organizacije,21 transnacionalne meunarodne organizacije22). Pokuaji da se izbori status subjekta za njih u okviru univerzalnog meunarodno-pravnog poretka nailazili su na nepremostivu prepreku: odsustvo volje drava da im taj status prizna.23 Drava, iako vie ne jedini, ostala je glavni, dominantni subjekat meunarodnog prava. Sredinja uloga drave objanjava se na razliite naine; izmeu ostalog, i tako to se ukazuje na injenicu da su drave entiteti koji, osim to kontroliu teritoriju stabilno i trajno, vre osnovne pravnostvaralake i izvrne funkcije adekvatne svakom pravnom sistemu. Svi drugi subjekti ili vre efektivnu vlast nad teritorijom samo u ogranienom vremenskom periodu, ili nemaju nikakvu teritorijalnu osnovu. Zato su drave okosnica zajednice.24 Otuda ne udi to meunarodno pravo uglavnom stvaraju drave i ono se uglavnom odnosi na ponaanje i odnose drava.25 Imajui, dakle, status drave moglo bi se oekivati da meunarodno pravo raspolae bogatim i dobro etabliranim fondom preciznih normi koje odgovaraju na pitanja kao to su: Kako nastaje drava? Koje karakteristike mora posedovati entitet da bi mu bio priznat status subjekta tipa drave? Blii uvid u norme meunarodnog prava kakvo ono danas jeste pokazuje da je takva pretpostavka neopravdana.

Brownlie, I, Principles of Public International Law, 4th edition, Claredon Press, Oxford, 1990; Cassese, A., International Law, 2nd edition, Oxford University Press, 2005; David, E, Le droit international humanitaire et les acteurs non etatiques, u Relevance of International Humanitarian Law to Non-State Actors, Proceedings of the Bruges Colloquium, No. 27, Spring 2003, str, 27; 18 Brownlie, I., Ibidem, str. 64. 19 Ibidem; Cassese, A., op.cit. fus. 23, str. 72, 140; David, E, op.cit. fus. 34, str, 30; 20 Jo je Francisko de Vitoria davne 1532. godine smatrao da domorodaki narodi June Amerike imaju pravo na izvesnu zatitu po meunarodnom pravu (Anaya, J, Indigenous Peoples in International Law, Oxford University Press, 1996). Videti i McCorquodale, R., op.cit. fus. 18, str. 316. 21 Brownlie, I., op.cit. fus. 13, str. 67. McCorquodale,R., Ibidem, str. 317. 22 Brownlie, I., Ibidem, str. 67. 23 Stvari su bitno drugaije u okviru nekih partikularnih meunarodno-pravnih reima. Tako je potpuno nesumnjivo da individualni subjekti fizika i pravna lica uivaju status subjekta u okviru prava EU. 24 Cassese, A., International Law, 2nd ed., 2005, str. 71. Suprotno stanovite videti e.g. Harding, C., The Role of Non-State Actors in International Conflict: Legal Identity, Delinquency and Political Representation, u Dolgopol, U., Gardam, J., ed. The Challenge of Conflict: International Law Responds, 2006, str. 548. 25 Ibidem.

17

19

Kada je o nastanku drave re, doktrina se listom slae da je to stvar injenica, a ne prava.26 Niti je mogue, niti je potrebno pravno urediti proces ili procese nastanka novih drava i, to bi bila logina konsekvenca toga, legalan proces ili procese nestanka drave. Dovoljno je da meunarodno pravo ukazuje na test dravnosti, odnosno propisuje atribute koje entitet mora posedovati da bi se smatrao dravom. To su: teritorija, stanovnitvo i suverena vlast nad njima. Svaka tvorevina koja suvereno vlada odreenom teritorijom i stanovnitvom ima se smatrati dravom i svi ostali subjekti, osobito ostale drave, imaju se prema njoj vladati prema pravilima meunarodnog prava koja ureuju odnose izmeu drava. Bilo je, meutim, snanih struja i kola u doktrini meunarodnog prava koje su oduvek insistirale na dodatnim kriterijumima za sticanje statusa drave.27 Najuticajnije meu njima jesu nesumnjivo one koje su za sticanje statusa subjekta tipa drave zahtevale priznanje drugih subjekata, pre svega drugih suverenih drava.28 Takozvana konstitutivna teorija priznanja tvrdila je, naime, da nije dovoljno da entitet suvereno vlada odreenom teritorijom i stanovnitvom koje je naseljeva, ve je potrebno da je drugi subjekti, jednostranim izjavama volja, priznaju za dravu. Vredi napomenuti da je ova teorija naila na znaajan otpor i da je posebno znaajno ulogu u tome imala doktrina sa prostora bive Jugoslavije. Gotovo listom teoretiari iz svih univerzitetskih centara isticali su da je konstitutivna teorija relikt prolosti koji je omoguavao velikim i monim dravama da presudno utiu na nastanak novih drava i njihovo pravo da samostalno ureuju unutranje odnose. Priznanje je, smatrali su oni, instrument intervencije u neto to bi moralo biti iskljuiva nadlenost drava, pretnja suverenitetu i nezavisnosti novonastalih drava. Mislilo se, dakako, prevashodno na drave nastale u procesu dekolonizacije ili, kako e ezdesetih i

Cf. e.g. Oppenheim, L.F.l. International Law, 1st.ed, vol. I, 1905 str. 264; Jones, J.M. The Retroactive Effect of the Recognition of States and Governments, 935, 16 British Yearbook 5, str. 15-16; Marston, G, Termination of Trusteeship, 1969, 18 Iinternational and Comparative Law Quarterly 1, str. 33. 27 Ovim se kriterijumima dravnosti ponegde pridodaje i jo neki kriterijumi kao to su sposobnost da stupa u meunarodne odnose sa drugim dravama, (Montevideo Convention on Rights and Duties of States, 1933, Cf. Harris, D.J., Cases and Materials on International Law, 6th ed., 2004, str. 138), sposobnost vladanja po odredbama meunarodnog prava, prihvatanje osnovnih moralnih pravila u meunarodnim odnosima, izvestan stepen civilizacije stanovnitva koji obezbeuje potovanje naela meunarodnog prava, sticanje nezavisnosti u skladu sa principom samoopredeljenja, odricanje rasistike politike i sl. Vie o tome: Barto, M., Meunarodno javno pravo, Knjiga I, Beograd, 1954, str.174-177. 28 Cf. e.g. Oppenheim, L.F.l. International Law, 1st.ed, vol. I, 1905 str. 110.

26

20

sedamdesetih godina prethodnog veka poeti da se govori, na drave nastale kao proizvod borbe kolonijalnih naroda za samoopredeljenje. Analiza pravnih aspekata ujedinjenja Nemake 1990. godine U verovatno najpoznatijoj knjizi koja se bavi pitanjem drave kao subjekta meunarodnog prava, The Creation of States in International Law, njen autor, prof. Kroford (Crawford) iznosi tezu po kojoj je drava injenica u smislu u kome se za ugovor moe rei da je injenica: to jest pravni status koji se pridodaje odreenom stanju stvari odreenim pravilima ili ponaanjima.29 Ovakvom, ipak u osnovi injeninom ili faktikom, konceptu se, kao to smo mogli da vidimo i u prethodnom delu rada, priklanja i veina drugih teoretiara meunarodnog prava.30 Upravo zbog ovoga se konceptu subjektiviteta Nemake tokom Hladnog rata mora pristupiti na jedan istorijski nain. Taj istorijski pristup bi u fokus svoga istraivanja stavio injenino stanje koje je vladalo na pomenutom prostoru.31 Kapitulacija Nemake na kraju Drugog svetskog rata je otvorila potpuno novo poglavlje u razvoju meunarodnih odnosa. Za Nemaku je to znailo da okupacione sile (Francuska, SAD, Velika Britanija i SSSR) preuzimaju vrhovnu vlast u odnosu na Nemaku, ukljuujui sve nadlenosti Vlade Nemake, Nemake visoke komande i bilo koje druge dravne, optinske ili lokalne vlade ili vlasti.32 Nemaka je podeljena na etiri okupacione zone od kojih su tri drale zapadne sile (Francuska, SAD i Velika Britanija), a jednu SSSR. Iako su uslovi okupacije predvieni citiranom Deklaracijom bili veoma teki, oni ipak nisu znaili i aneksiju

Crawford, J. R. The Creation of States in International Law, Oxford University Press (2nd edition, 2006), p. 5. 30 Pogledati, na primer, Warbrick, C. States and Recognition in International Law, u Evans, M. D. (ed.) International Law (2nd edition, 2006), pp. 217 277. 31 Korienje ovog istorijskog pristupa u pravnim naukama podrazumeva, pre svega, analizu relevantnih izvora prava meunarodnog prava u formalnom smislu (pa i onih pravnih dokumenata koji ne ulaze u ovu kategoriju) koji su se javili u ovom periodu. 32 Preambula Deklaracije o porazu Nemake i preuzimanju vrhovne vlasti Saveznikih snaga. Potpisana u Berlinu, 5. juna 1945. godine.

29

21

Nemake.33 Posle nekoliko neuspelih pokuaja pregovora izmeu zapadnih sila i SSSR, SAD i Velika Britanija su 2. decembra 1946. godine objedinile svoje dve zone. Ve 1948. godine i Francuska se pridruila njihovim planovima o proglaenju Savezne Republike Nemake (u nastavku teksta SRN). Politika elita u Zapadnoj Nemakoj se nala u veoma neprijatnoj situaciji. Sa jedne strane, ponuda zapadnih sila o preuzimanju nekih nadlenosti i postepenom vraanju suverenih prava nemakom narodu nije smela da bude odbijena. Sa druge strane, nijedan politiar u Nemakoj nije bio spreman da pristane na trajnu podelu Nemake.34 Kompromis je pronaen u Preambuli Osnovnog zakona Savezne Republike Nemake (usvojen 23. maja 1949. godine) prema kome nemaki narod donosi ovaj pravni akt i u ime onih Nemaca ije je uee onemogueno.35 I ne samo to ve se i ceo nemaki narod poziva da na osnovu slobodnog samoopredeljenja ostvari jedinstvo i slobodu Nemake.36 Ovakva vrsta kompromisa nije mnogo obeavala Saveznoj Republici Nemakoj u pravnom smislu. Osnovni zakon nije imao nikakvog pravnog uticaja na spoljne aktere37, ali je makar obavezivao tadanju i svaku buduu vladu SRN na ujedinjenje Nemake i neprihvatanje trenutnog faktikog stanja kao definitivnog reenja nemakog pitanja. Po miljenju zapadnih Nemaca, formiranje SRN nije predstavljalo pojavu novog meunarodno-pravnog subjekta, ve deo procesa u kome se vaan deo nadlenosti Nemake vraao iz ruku okupacionih sila. Podeljenost Nemake nije dakle bila rezultat volje Nemaca, ve nepostojanja dogovora izmeu okupacionih snaga koje su na tom prostoru boravile samo privremeno. Snaan udarac ovakvom poimanju statusa SRN i nastojanju politike elite u ovoj dravi da se umanji znaaj faktikog stanja na okupiranoj nemakoj teritoriji doao je ve 7. oktobra 1947. godine proglaenjem Ustava Nemake Demokratske Republike (u nastavku teksta NDR). Ovaj entitet je nastao pod snanim patronatom SSSR, i to kao

33

Ibid. ini se da su ovim delom Preambule saveznici hteli i formalno da potvrde privremeni karakter okupacije, odnosno da nemaju nameru prisvajanja nemake teritorije. O ovome pogledati, na primer, Roberts, A., What is a Military Occupation, British Yearbook of International Law, 1984, str. 47. 34 Potvrda ovakvog stava se, na primer, moe nai u izvetaju Entoni Edena, The future of Germany, Challenge and Oppotunity. Izvetaj je dostupan na internet adresi: www.ena.lu 35 Preambula Osnovnog zakona Federativne Republike Nemake usvojenog 23. maja 1949. godine. Tekst Osnovnog zakona je dostupan na internet adresi: http://www.constitution.org/cons/germany.txt 36 Ibid. 37 Nije predstavljao izvor meunarodnog prava u formalnom smislu.

22

pokuaj uspostavljanja ravnotee izmeu dva, sada ve otro suprotstavljena, rivala u srcu Evrope. Meunarodno-pravni subjektivitet novoformiranog entiteta odmah je naiao na veoma otre kritike Zapada.38 Osnovna kritika bila je ta da se tu ne radi o bilo kakvoj novoj dravi, ve iskljuivo o sovjetskoj pretnji39 koja e Sovjetima biti korisna sve dok oni nemaju garancija da e od dve nemake drave, po zavretku tragedije podele, ona Istona biti drava nosilac.40 Demokratska Republika Nemaka je po miljenju Zapada bila liena jednog od osnovnih elemenata svake drave suverene vlasti.41 Legitimitet tog entiteta nije nalazio izvor u volji Nemaca sa druge strane gvozdene zavese, ve u gvozdenoj volji SSSR. Navodei, izmeu ostalih, i pomenute argumente, zapadne sile su odbile da priznaju NDR. U SRN se ak pojavila i Haltajnova doktrina, prema kojoj je trebalo prekinuti diplomatske odnose sa svakom dravom koja prizna NDR.42 Kao razlog je, oekivano, navedeno meanje u unutranje poslove druge drave. Sa druge strane, takoe veoma oekivano, drave koje su pripadale Istonom bloku priznale su postojanje NDR.43 Dve Nemake su krenule u potpuno drugim pravcima i bile su neka vrsta poligona na kome su Istoni i Zapadni blok pokazivali svoju snagu i umee. U toj utakmici se dugo nije, ma kako to izgledalo udno iz dananje perspektive, nazirao pobednik. Pitanje meunarodno pravnog subjektiviteta se u tom trenutku svodilo na strogost primene kriterijuma suverene vlasti. Naime, ni jedna ni druga Nemaka u tom trenutku nisu imale potpuno suverenu vlast (iako su obe imale birane dravne organe, ustave, i druge delove dekora vlasti) . Jednostavno, i jedna i druga su se i dalje nalazile pod okupacijom.
O tome pogledati, na primer: Statement by the Allied High Commission on the Establishment of the German Democratic Republic, October 10, 1949. Dostupno na internet adresi: www.ena.lu 39 Novinski lanak u Suddeutschezeitungu Is an East German state the answer? (4. oktobar 1949.). Dostupno na internet adresi: www.ena.lu 40 Ibid. 41 O znaaju, dometu i prirodi ovog neophodnog elementa svake drave pogledati ve citirani naslov: Crawford, J. R. The Creation of States in International Law, Oxford University Press (2nd edition, 2006). 42 Na tom spisku se, zanimljivo, nala i SFRJ sa kojom su diplomatski odnosi obnovljeni 31. januara 1968. 43 Na ovom mestu je ponovo mogue primetiti neke od tekoa sa kojima se suoava konstitutivna teorija priznanja drava. ta se, naime, deava ako u odreenoj situaciji (kao to je bio sluaj sa NDR) jedan broj drava prizna postojanje neke drave, a jedan ne? Da li se onda one prebrojavaju pa prevladava miljenje veine? Ili je za neke drave taj novostvoreni entitet drava, a za neke ne? Da li to ostavlja prostor raznim zloupotrebama (na primer u vidu nepotovanja pravila o zabrani pretnje silom ili upotrebe sile prema tom novom entitetu)?
38

23

Godine 1952. zapadni saveznici su se odrekli veine nadlenosti koje su do tada imali u SRN, ali su zadrali pravo nadgledanja procesa ponovnog ujedinjenja Nemake. U NDR je bila poneto drugaija situacija, jer je SSSR i dalje vrsto drao veinu nadlenosti u svojim rukama. U narednom periodu dolazi do promene spoljne politike SRN koja vodi otopljavanju odnosa sa NDR i naputanju Haltajnove doktrine. Takav spoljnopolitiki pravac (naroito aktuelan za vreme Vilija Branta na elu Vlade SRN) biva obeleen potpisivanjem Ugovora na bazi odnosa izmeu Savezne Republike Nemake i Nemake Demokratske Republike 1972. godine. Pomenutim ugovorom se, izmeu ostalog, garantuje meusobno potovanje granice i teritorijalnog integriteta. Odmah posle potpisivanja ovog Ugovora, u SRN je dolo do veoma burne reakcije iji su se rezultati mogli primetiti i pokretanjem postupka pred nemakim Ustavnim sudom. U takozvanom Intra-German Treaty Case Ustavni sud je presudio da pomenuti Ugovor ne kri odredbe Osnovnog zakona SRN jer ne predstavlja trajno reenje i priznanje NDR. Na ovom mestu ne moemo, a da se ne zapitamo da li je Sud prilikom donoenja ove krajnje zanimljive odluke mislio na de iure ili de facto priznanje i da li je u vidu imao posledice jedne i druge vrste priznanja kada je tu odluku doneo.44 Godinu dana nakon potpisivanja Ugovora na bazi odnosa izmeu Savezne Republike Nemake i Nemake Demokratske Republike NDR postaje lanica Ujedinjenih nacija.45 ak i predstavnici deklarativne teorije o priznanju drava lanstvo u Ujedinjenim nacijama smatraju dokazom postojanja drave, te se u periodu od 1973. godine do pada Berlinskog zida ovo pitanje i nije naroito postavljalo46 - tim pre to je potpisivanjem Helsinkog pakta 1975. godine poloaj NDR kao jedne od drava potpisnica bio dodatno uvren. Ukoliko, dakle, rekapituliramo analizu postojanja faktikih elemenata neophodnih za postojanje drave na teritoriji dananje Nemake u periodu od 1945. do 1989. godine moemo da doemo do sledeih zakljuaka:

Vie o ovome videti u: Musgrave, T. D. Selfdetermination and National Minorities, Oxford University Press, 2002, pp. 216 222. 45 GA Resolution 3050 (XXVII) 18. sept.1973. Komentar ovog dogaaja se moe nai u: Crawford, A, cit. delo. 46 Za predstavnike konstitutivne teorije to bi trebalo da se podrazumeva.

44

24

Od 1945. do 1949. godine na teritoriji dananje Nemake postoji samo jedan meunarodno pravni subjekt koga su zajedniki okupirale etiri sile (SAD, SSSR, Velika Britanija i Francuska);

Od 1949. do 1973. godine na teritoriji dananje Nemake po nekim teoretiarima postoji samo jedan, a po nekima dva subjekta meunarodnog prava. Razlika nastaje u odnosu na to koliko se restriktivno tumai element suverene vlasti kao jedan od elemenata neophodnih za postojanje drave (ini se da druga dva elementa nisu sporna)47;

Od 1973. do 1989. godine na teritoriji dananje Nemake postoje dva subjekta meunarodnog prava SRN i NDR.

Imajui to u vidu, ne ostaje nam nita drugo nego da primetimo da je proces ujedinjenja Nemake, koji je zavren 1990. godine, doneo promenu meunarodno pravnog subjektiviteta i to tako to je od dve drave nastala jedna. Pa ipak, sama ta injenica nam ne daje odgovor na pitanje na koji nain se pomenuta promena dogodila i da li je ona obavljena u skladu sa pravilima meunarodnog prava. U jesen 1989. godine bilo je jasno da NDR gubi podrku SSSR i da je njen opstanak doveden u pitanje.48 Partije koje su se zalagale za ujedinjenje Nemake su na izborima odranim 18. marta 1990. godine u NDR dobile preko 80% glasova biraa.49 Na ovaj nain je izraeno pravo naroda u NDR na samoopredeljenje. U Deklaraciji Generalne skuptine Ujedinjenih nacija o naelima meunarodnog prava i saradnji drava u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija kae se da pravo naroda na samoopredeljenje podrazumeva stvaranje suverene i nezavisne drave, slobodno udruivanje ili integraciju sa nekim nezavisnim dravama ili uspostavljanje bilo kog drugog politikog poretka koji je jedan narod slobodno odabrao.50

Naravno da je mogue i tumaenje prema kome je NDR u jednom trenutku tokom ovog perioda stekla i suverenu vlast. 48 O izjavama Mihajla Gorbaova i drugih zvaninika u vezi sa ovim pitanjem pogledati, na primer, Frowein, J. A, The Reunification of Germany, The American Journal of International Law, Vol. 86, No. 1 (Jan. 1992), pp. 152 163. 49 O ovome videti vie u: Shutze, Frankreich angesichts der deutschen Einheit, 45 EUROPA ARCHIV 133 (190). 50 Rezolucija Generalne skuptine UN 2625 (XXV) (24. okt. 1970.), preuzeto iz: Hadi-Vidanovi, V., Milanovi M. (priredili), Meunarodno javno pravo, zbirka dokumenata, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2005, str. 37.

47

25

Iako se na ovom mestu ini da je situacija kristalno jasna i da je narod u NDR iskoristio pravo koje je deo obiajnog meunarodnog prava, to ne mora obavezno da bude sluaj. Naime, J. A. Frovajn (J. A. Frowein) u ve citiranom lanku postavlja pitanje ta da je referendum odran i u SRN i u NDR i da se u NDR samo manjina stanovnika izjasnila za ujedinjenje, a da je veina od izalih u obe drave bila za ujedinjenje.51 Da li je, drugim reima, titular prava na samoopredeljenje u ovom sluaju nemaki narod u celini, ili samo nemaki narod u NDR?52 Velike sile su u svakom sluaju prihvatile ovakvo izjanjavanje naroda u NDR i dale zeleno svetlo na proces ujedinjenja. Dvanaestog septembra 1990. godine u Moskvi je potpisan Ugovor o konanom reenju u vezi sa Nemakom53 izmeu Savezne Republike Nemake, Nemake Demokratske Republike i etiri sile. U preambuli ugovora potpisnice se i same pozivaju na pravo naroda na samoopredeljenje i jednakost kao pravnu osnovu ugovora, a u stavu 2 lana 7 se navodi da e ujedinjena Nemaka prema tome imati pun suverenitet nad unutranjim i spoljnim poslovima.54 Na osnovu Ugovora o konanom reenju u vezi sa Nemakom i lana 23 Osnovnog zakona SRN, Demokratska Republika Nemaka je 3. oktobra 1990. godine prestala da postoji i njena teritorija je postala deo Savezne Republike Nemake. Samim tim, jedan subjekat meunarodnog prava je na osnovu primene prava naroda na samoopredeljenje prestao da postoji. Zbog cilja i obima rada na ovom mestu nemogue je izvriti veoma zanimljivu analizu drugih pravnih posledica ujedinjenja Nemake. Meu njima se svakako izdvajaju pitanja utvrivanja granica (naroito sa Poljskom), pitanje sukcesije drava (naroito ugovora SRN i NDR), kao i ukljuivanja prostora NDR u tadanje evropske zajednice ili

J. A, Frowein, cit. delo. Time se iznova otvara pitanje koje je meunarodnim pravnicima zadalo dosta problema u tumaenju naela o pravu naroda na samoopredeljenje: ko je titular pomenutog prava?O tome videti, na primer: Cassese, A. Self-determination of people, Cambridge University Press, 1999, Musgrave, T. D. Selfdetermination and National Minorities, Oxford University Press, 2002, ili Buchanan, A, Justice, Legitimacy and Self-determination: Moral Foundations for International Law, Oxford University Press, 2004. 53 ini nam se vanim skretanje panje na ime ovog ugovora. 54 Treaty on the Final Settlement with respect to Germany, dostupan na internet adresi: www. ena.lu. Ugovor je stupio na snagu 15. marta 1991. godine kada je i poslednja drava potpisnica predala ratifikacione instrumente (SSSR).
52

51

26

dananju Evropsku uniju.55 Ipak se i bez te detaljnije analize moe zakljuiti da su pravne posledice promene meunarodnog subjektiviteta ne samo sloene, ve i duboke i dalekosene. Za njihovu primenu potrebno je veoma mnogo vremena (to pokazuje i primer drava nastalih raspadom SFRJ), strpljenja, i moda iznad svega, politike mudrosti. Zakljuak Pravni koncepti meunarodno-pravnog subjektiviteta, prava naroda na

samoopredeljenje i priznanje drava sve vie dobijaju na znaaju na poetku XXI veka. Iako su neki teoretiari smatrali da je pravo naroda na samoopredeljenje iscrplo svoju istorijsku svrhu okonanjem procesa dekolonijalizacije, praksa, ali i odluke Meunarodnog suda pravde pokazuju drugaije. Broj drava (samim tim i subjekata meunarodnog prava i meunarodnih odnosa) nakon pada Berlinskog zida neprestano raste, to racionalno odluivanje i predvianje u meunarodnim okvirima ini jo kompleksnijim nego do sada. U isto vreme, proces poveanja broja subjekata raa i nove izazove. Ti izazovi se, na primer, ogledaju u (moguoj) pojavi neracionalnih odluilaca na elu neuspelih ili fiktivnih drava (failed or judicial states) ili poveanju broja, uslovno reeno, manjih sukoba u pokuaju primene naela o pravu naroda na samoopredeljenje. Ujedinjenje Nemake 1990. godine i primena pomenutog naela na miran nain svakako daju odreeno ohrabrenje.56 Taj primer pokazuje da su spremnost aktera na mirno reavanje sporova i saglasnost zainteresovanih subjekata neophodni za dugorono reavanje ozbiljnih meunarodnih izazova. Osim toga, (novi) izazovi zahtevaju i (pre)ispitivanje odnosa naela meunarodnog prava na kojima poiva meunarodna zajednica. U suprotnom, istorija e nas stii kad se najmanje budemo nadali.

55 56

Neto blie o ovim pitanjima pogledati: Frowein, cit. lanak. Moda je nedostatak sukoba i saglasnost zainteresovanih subjekata i razlog to je u pravnoj literaturi koja se bavi pravom naroda na samoopredeljenje ovaj primer relativno zanemaren.

27

Literatura Higgins, R., Problems and Process International Law and How We Use It, 1995.; Harding, C., The Role of Non-State Actors in International Conflict: Legal Identity, Delinquency and Political Representation, u Dolgopol, U., Gardam, J., ed. The Challenge of Conflict: International Law Responds, 2006. Jankovi, B., Radivojevi, Z., Meunarodno javno pravo, 2005, str. 6. Andrassy, J., Bakoti, B., Vukas, B., Meunarodno pravo, kolska knjiga, 1998. Dimitrijevi, V., Rai, O. i dr., Osnovi meunarodnog javnog prava, Beogradski centar za ljudska prava, 2005, str. 71. Avramov, S., Krea, M., Meunarodno javno pravo, Beograd, 2001, str.73. Magaraevi, A., Osnovi meunarodnog prava, Novi Sad, 1965. Etinski, R., Meunarodno javno pravo, Novi Sad, 2002. McCorquodale, R., The Individual and the International Legal System, u Evans, M.D., ed., International Law, 2003. Orakhelashvili, A, The Position of the Individual in International Law, 31, CWILJ, 2001. Dixon, M, Textbook on International Law, 6th edition, Oxford University Press, 2005. Reparations for Injuries Suffered in the Service of the United Nations Case, Advisory Opinion, I.C.J. Reports 1949, str. 174, http://www.icjcij.org/docket/files/4/1835.pdf Kneevi-Predi, Vesna, Ogled o meunarodnom humanitarnom pravu: izvori, domen primene, subjekti, Fakultet politikih nauka, 2007. Brownlie, I, Principles of Public International Law, 4th edition, Claredon Press, Oxford, 1990. Cassese, A., International Law, 2nd edition, Oxford University Press, 2005. David, E, Le droit international humanitaire et les acteurs non etatiques, u Relevance of International Humanitarian Law to Non-State Actors, Proceedings of the Bruges Colloquium, No. 27, Spring 2003.

28

Anaya, J, Indigenous Peoples in International Law, Oxford University Press, 1996. Harris, D.J., Cases and Materials on International Law, 6th ed., 2004. Barto, M., Meunarodno javno pravo, Knjiga I, Beograd, 1954. Crawford, J. R. The Creation of States in International Law, Oxford University Press (2nd edition), 2006. Warbrick, C. States and Recognition in International Law, u Evans, M. D. (ed.) International Law (2nd edition, 2006), pp. 217 277. Roberts, A., What is a Military Occupation, British Yearbook of International Law, 1984. Musgrave, T. D. Selfdetermination and National Minorities, Oxford University Press, 2002. Frowein, J. A, The Reunification of Germany, The American Journal of International Law, Vol. 86, No. 1 (Jan. 1992), pp. 152 163. Hadi-Vidanovi, V., Milanovi M. (priredili), Meunarodno javno pravo, zbirka dokumenata, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2005. Cassese, A. Self-determination of people, Cambridge University Press, 1999. Buchanan, A, Justice, Legitimacy and Self-determination: Moral Foundations for International Law, Oxford University Press, 2004. Internet: www.ena.lu (baza podataka o evropskoj istoriji).

29

Prof. Vesna Kneevi-Predi Ph.D Milo Hrnjaz

International legal personality of Germany before and after the fall of the Berlin Wall
Abstract The end of the 20th and the beginning of the 21st century, brought about many changes in the international arena. One of the most important is certainly the appearance of a growing number of subjects of international law and international relations. In such a situation the analysis of the (changes) international legal personality of Germany after the fall of the Berlin Wall and 20 years after that event, remains important. This is due to the fact that the aforementioned changes have been made through the application of the principle of the right of nations to self-determination which, by all accounts, has not become "a thing of the past" upon the completion of the process of decolonization. The paper initially proposes an ideal model of international legal personality, and then applies such a model to the situation in Germany during and after the Cold War. Keywords: international legal personality, the unification of Germany, the right of nations to self-determination, recognition of states.

30

Dr Dejan Milenkovi

UTICAJ PADA BERLINSKOG ZIDA NA PREOBRAAJ JAVNOG PRAVA U ZEMLjAMA CENTRALNE I ISTONE EVROPE
Saetak Preobraaj javnog prava je teorijski stav i praktini koncept stvaranja i graenja drave koji je nastao i razvijao se tokom 20. veka i koji je, izmeu ostalog, podrazumevao znaajne reformske procese koji su se odnosili na javnu upravu. Ove reforme su u zemljama zapadne demokratije zapoele ve nakon Drugog svetskog rata, i one su dovele do raskida sa prvobitnim konceptom pravne drave i njene uprave kao aparata vlasti. Meutim, prvobitni koncept, stavljen u kontekst tzv. klasne sutine drave i prava u punoj meri je doao do izraaja u Sovjetskom Savezu krajem tridesetih godina 20. veka, a veliki zamah je dobio tokom etrdesetih i pedesetih godina prolog veka, jer se pod sovjetskom hegemonijom i uvoenjem komunistikog poretka proirio i na druge zemlje iza gvozdene zavese. Pad Berlinskog zida predstavljao je taku prekretnicu za sve zemlje Centralne i Istone Evrope i vremenom je doveo, izmeu ostalog, do preobraaja javnog prava u njima. Zapoinjanje procesa preobraaja u ovim zemljama direktna je posledica pada Berlinskog zida. Tako je, za razliku od prethodnih vremena u kojem je Berlinski zid predstavljao simbol totalitatrizma, zla i diktature, pad Berlinskog zida postao u dananje vreme simbol evropskog ujedinjenja, ali i graenja savremene pravne drave i preobraaja javnog prava u zemljama Centralne i Istone Evrope. Uspesi do kojih su ove zemlje dole preobraajem javnog prava u toku perioda tranzicije, vremenom su ih dovele i do punopravnog lanstva u Evropskoj uniji.

Autor je docent na predmetu Javna uprava, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu.

31

Kljune rei: pravna drava, vladavina prava, socijalna drava, drava blagostanja, Berlinski zid, gvozdene zavesa, reforma drave, javna uprava, javna sluba, Evropski upravni prostor, standardi, legalitet, legitimitet, sistem ljudske saradnje.

Uvod Berlinski zid ima znaajno simboliko znaenje. Za vreme komunistikih reima, Berlinski zid je bio sinonim dravne represije. Pad Berlinskog zida u sadanjem vremenu, 20 godina kasnije, predstavlja sinonim za ujedinjenje Evrope, raskid sa totalitarnom prolou i preobraaj javnog prava u zemljama Centralne i Istone Evrope. Zapadne zemlje puna dva veka su u kontinuetetu radile na izgradnji drave i uprave, to je podrazumevalo i proces reforme javnog prava. Izlazei iz nedemokratskog komunistikog reima, poev od pada Berlinskog zida, zemlje Centralne i Istone Evrope su u procesu tranzicije, ve imale izgraen put kojim su prole zemalje zapadne demokratije. Pad Berlinskog zida oznaio je raskid sa totalitarnom dravom u ovim zemljama u kojima je ona, u kontekstu klasne sutine drave i prava bila iskljuivo aparat sa monopolom fizike sile i prinude. Usvajajui savremene zapadne koncepte javnog prava, zemljama Centralne i Istone Evrope je, i pored svih potekoa u kojima su se nalazile u periodu tranzicije, bilo potrebno petnaestak godina da postignu ovaj demokratski preobraaj. Ovaj preobraaj u uskoj je vezi konceptima pravne drave ranijem i dominatnom u 19. i prvoj polovini 20.veka, i savremenim, koji se praktino razvio posle Drugog svetskog rata Prvobitna koncepcija bila je zasnovana na shvatanju drave kao aparata sa monopolom fizike sile i prinude u drutvu, i stavu da je svaki postupak vlasti opravdan ukoliko je u skladu sa zakonom (legalan). Prema ovom shvatanju, funkcije drave razlikuju se od ostalih aktivnosti zato to je njihovo vrenje podvrgnuto iskljuivo reimu prinudnih (kongentnih) pravnih normi, koje stvaraju odnos neravnopravnosti izmeu subjekata koji uestvuju u pravnim odnosima. Pravni odnosi kao takvi se stvaraju, menjaju i gase vrenjem dravne vlasti i prinude, a sam odnos neravnopravnosti

32

ima sa cilj da se osigura ostvarivanje optih interesa koje drava putem vrenja vlasti treba da realizuje na osnovu svoje nadmone pozicije u kontaktu sa graanima.57 Savremeni koncept pravne drave, koji je nastao posle Drugog svetskog rata i koji u izvesnoj meri konvalidira sa konceptom drave blagostanja (Welfare State), odnosno drave koja se stara o dobrobiti svojih graana, optem drutvenom i kulturnom napretku, razvoju proizvodnje i usluga i drutvenom blagostanju uopte, temelji se na konceptu ljudskih prava i na stavu da nije dovoljno da postupak vlasti bude legalan, ve i legitiman, odnosno drutveno opravdan.58 Izraz preobraaj javnog prava je naziv uvenog dela francuskog teoretiara Leona Digija iz 1913. godine, koji je prvi izneo teoriju o dravi i njenoj upravi kao javnoj slubi na kome je Digi i zasnivao ovaj preobraaj. Digi je, naime, zastupao stanovite da se osnovni zadatak drave ve poetkom 20. veka promenio, te da, umesto vrenja vlasti, drava ima zadatak da vri javne slube. Prema Digijevom miljenju koje je kasnije posluilo kao osnov unapreenog koncepta pravne drave, drava nije vie suverena vlast koja zapoveda ona je grupa pojedinaca koja raspolae silom i koji su duni ovu silu upotrebiti radi stvaranja i upravljanja javnim slubama. Pojam javne slube postaje osnovni pojam savremenog javnog prava.59 Pri vrenju tih slubi, . postoji dravna intervencija, koja treba da bude potinjena pravu, regulisana i podreena jednom sistemu javnog prava. Taj sistem se ne moe vie zasnivati na pojmu suverenosti, poto se primenjuje na akte u kojima se ne vidi nikakav trag vlasti i zapovedanja. Tako za Digija, drava, a posredno i uprava, postaje skup javnih slubi. Jer, ...osnova javnog prava nije vie pravo zapovedanja, ve pravilo o ureenju i upravljanju javnim slubama. Kada drava daje nastavu, deli pomo siromanima, kad obezbeuje saobraaj ljudi i stvari, u svim tim radnjama drave nema ni traga vrenja kakvog prava zapovedanja. Ako je drava po samoj svojoj definiciji i prirodi zajednica koja zapoveda, ona treba da to uvek bude. I zato ako ona ma i u jednoj od svih delatnosti nije suverena, to je zato to ona to nikada nije. Pri vrenju svih slubi postoji dravna interevencija, koja treba da bude potinjena pravu, regulisana i podreena jednom sistemu javnog prava. Taj
57 58

Uporedi: Stevan Lili, Upravno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1998, str. 25. Uporedi: Don Rols, Teorija pravde, Beograd-Podgorica, 1998; Danilo Basta, Diter Miler, Pravna drava poreklo i budunost jedne ideje, Beograd, 1991. i dr. 59 Leon Digi, Preobraaj javnog prava (1913), Beograd, 1929, str. XIX-XX.

33

sistem se ne moe vie zasnivati na pojmu vlasti (suverenosti), poto se primenjuje na akte u kojima se ne vidi nikakav trag vlasti i zapovedanja. 60 Iako je i sama Digijeva teorija u godinama i decenijama koje su usledile znaajno promenjena i unapreena, a kasnije i kombinovana sa sistemom univerzalnih ljudskih prava iji je nastanak vezan za Ujedinjene Nacije, osnovni zakljuak koji je posluio za nastanak novog praktinog koncepta pravne drave posle Drugog svetskog rata ostao je isti: drava nije samo vlast i aparat sa monopolom fizike sile ona i njena uprava su sloeni, dinamiki regulator drutvenih procesa, u emu se i krije sutina preobraaja javnog prava. Prema ovom stanovitu, u uslovima savremenog materijalnog i kulturnog drutvenog razvoja, shodno konceptu ljudskih prava, dravna vlast se transformie u javnu slubu sa zadatkom da obezbedi uslove koji su neophodni za razvoj i napredak drutva u oblasti obrazovanja, socijalne politike, zdravstvene zatite, naunih istraivanja, zatite prirode, privrednog razvoja i dr. Polazei od toga, u teoriji i praksi razvijenih zemalja danas se posebno istie da je savremeni koncept uprave koja regulie i usmerava vrenje javnih usluga proisteklo iz shvatanja drave kao organizacije ija je socijalna funkcija da obezbedi i koordinira vrenje javnih slubi. Takoe, ve sredinom ezdesetih godina, kako pod uticajem nastanka nezavisnih agencija u SAD, tako i zahvaljujui irenju institucije Ombudsmana na evropskom kontinentu,61 dolazi do nastanka nezavisnih specifinih organa i regulatornih paradravnih tela na koja vremenom drava prenosi sve vie klasinih upravnih ovlaenja. Nove institucije postaju tvorci novih, manje formalnih i krutih pojedinanih akata kao to su to predlozi, preporuke i drugi, i oni postaju specifini pojedinani akti nezavisnih i samostalnih organa i tela, to je za posledicu imalo dalji razvoj koncepta uprave kao sistema za socijalnu regulaciju drutvenih procesa. Koncept uprave kao sistema socijalne regulacije podrazumeva, dakle, da se aktivnostima uprave u regulaciji drutvenih procesa ne pristupa kao vladanju ljudima, ve kao procesu legitimnog uticaja na ponaanje ljudi prema unapred postavljenim standardima. Polazei od iznetog, moe se rei da je osnovna socijalna funkcija i drutvena
60 61

Uporedi: Leon Digi, Preobraaj javnog prava (1913), Beograd, 1929, str. 32-33. Uporedi: Stevan Lili, Biljana Kovaevi-Vuo, Dejan Milenkovi, Ombudsman meunarodni dokumenti, uporedno pravo i praksa, Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd, 2002.

34

uloga uprave, odnosno drave u tome da svojim aktivnostima ostvari opte blagostanje drutva (welfare). Drugim reima, opte ciljeve drutva drava realizuje ostvarivanjem optih, odnosno javnih interesa (bono publico) kao onih interesa koji stoje iznad pojedinanih (linih ili grupnih). Meutim, prvobitni koncept pravne drave, stavljen u koncept tzv. klasne sutine drave i prava u punoj meri je doao do izraaja u Sovjetskom Savezu krajem tridesetih godina 20. veka, a veliki zamah dobija tokom etrdesetih i pedesetih godina prolog veka, jer se pod sovjetskom hegemonijom i uvoenjem komunistikog poretka ovaj koncept proirio i na druge zemlje Centralne i Istone Evrope odnosno tzv. zemlje iza gvozdene zavese. Tako je funkcionalni koncept drave i njene uprave kao aparata vlasti, nazvan modelom dravne uprave, postao sutinsko obeleije totalitarnih i nedemokratskih reima u zemljama Centralne i Istone Evrope. U njima se vrenje uprave svodilo, kako su to isticali i sovjetski autori naprikupljanje poreza, politiku represiju (progonstva, izgnanstva, hapenja), upravljenje vojskom i organizaciju pijunae i kontrapijunae, zatitu drutvenog poretka i dravne bezbednosti i sl.62 Dok se u komunistikim dravama sovjetskog tipa opti ciljevi drutva prvenstveno bili realizovani autoritativnim putem i vrenjem vlasti (npr. kako je to tvrdio sovjetski autor A.I. Denisov) kroz odnos nadreenosti drave u odnosu na njene graane, dotle se u socijalnim dravama javni interes prvenstveno realizovao neautoritativnim putem i obavljanjem javnih slubi (npr. kako je to tvrdio Leon Digi).63 Gvozdena zavesa i Berlinski zid kao simboli totalitarizma Gvozdena zavesa je izraz koji je meu prvima upotrebio Vinston eril mislei na granicu koja je simbolino, ideoloki i fiziki podelila Evropu na dva odvojena dela od kraja Drugog svetskog rata 1945. godine do kraja Hladnog rata, odnosno pada Berlinskog zida 1989. godine. Berlinski zid je upravo bio fiziki simbol ove podele, ali i
62

Uporedi: A. I. Denisov, Osnovi marksistiko-lenjinistike teorije drave i prava, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, 1949, str. 165. 63 Uporedi: Stevan Lili, Dejan Milenkovi, Javne slube u jugoslovenskom pravu, Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Beogradu, Beograd, 1999, str. 15-23.

35

totalitarnog komunistikog reima per se. Sama podela bila je i jasna distinkcija izmeu: 1) demokratije i totalitarizma; 2) dva koncepta pravne drave jednog zasnovanog na dravi kao aparatu vlasti i prinude, i drugog zasnovanog na shvatanju drave (i uprave) kao sloenog regulatora drutvenih procesa kao i; 3) dva koncepta privrede planske i trine.

Izgradnja Berlinskog zida zapoeta je 13. avugsta 1961. godine izgradnjom iane ograde. Sam betonski zid izgraen je u periodu od 1965. do 1975. godine. Podsticaj za graenje Berlinskog zida je doao od tadanjeg istononemakog lidera Valtere Ulbrihta, koji je odobrio tadanji sovjetski predsednik Nikita Hruov. Iako je Istona Nemaka bila najbogatija i najnaprednija drava Istonog bloka, mnogi njeni stanovnici su eleli na Zapad zbog politikih sloboda i prava oveka i graanina i ekonomskog prosperiteta, koji je garantovao zapadni sistem trine privrede i demokratije. Veliki broj graana Istone Nemake emigrirao je od kraja Drugog svetskog rata do 1961. godine upravo preko Zapadnog Berlina u Zapadnu Nemaku, to je bio i jedan od kljunih razloga za izgradnju Zida. U periodu od 1961. do njegovog pada 1989. godine, preko 200 graana Istonog Berlina je ubijeno u pokuaju da se bekstvom preko Zida nau na Zapadu. 36

Mnogo vei broj je u ovim pokuajima bio onemoguen i ranjen. Smatra se da je u periodu postojanja Zida, svega oko 5 000 istonih Nemaca bilo uspeno u bekstvu na zapadnu stranu Berlina (pre svega u prvom periodu, kada je izraz zid oznaavao bodljikavu icu). Vremenom je Berlinski zid postao sinonim za totalitarizam i smatrao se propagandnom katastrofom ne samo za Istonu Nemaku, ve i ceo Istoni blok. Zid je postao kljuni simbol onoga to su zapadne sile smatrale komunistikom tiranijom, naroito nakon brojnih sluajeva ubistava potencijalnih begunaca. Zid je napokon pao kada je reka graana Istonog Berlina krenula ka njemu nakon najave jednog od politiara Istone Nemake da e prelaz izmeu Istonog i Zapadnog Berlina biti ubrzo slobodan. Graani Istonog Berlina su odmah nakon objavljivanja ove informacije 9. novembra 1989. godine, spontano i masovno krenuli ka prelazima koja su odvajala dve strane Berlina, to se danas i faktiki smatra mometom kada je Berlinski zid pao i momentom zapoinjanja ujedinjenja podeljene Nemake. Ujedinjenje Nemake oznailo je i otpoinjanje procesa ujedinjenja dva do tada suprotstavljena pola evropskog kontinenta. Pad Berlinskog zida oznaio je kraj perioda Hladnog rata blokovske podeljenosti. Meutim, ujedinjenje dve Nemake, a posredno i ujedinjenje Evrope, bile su samo neke od njegovih posledica. Ovaj dogaaj imao je neposredne i veoma znaajne posledice za sve zemlje iza gvozdene zavese. Jedna od svakako najznaajnijih, koja je praena propau komunistikih reima, bio je i preobraaj javnog prava u ovim zemljama. Ovaj preobraaj podrazumevao je, pre svega, preobraaj drave i njene uprave. U sreditu ovog preobraaja je teorijsko shvatanje drave, a pre svega njene uprave kao javne slube, koje je nastalo poetkom 20. veka i koje je u drugoj polovini 20. veka u zemljama Zapadne Evrope evoluirao u koncept drave (i njene uprave) kao sloenog regulatora drutvenih procesa. Zato se sa pravom moe tvrditi da znaajnih posledica pada Berlinskog zida. je preobraaj javnog prava u zemljama Centralne i Istone Evrope takoe jedna od veoma

37

Proces graenja drave kao univerzalni proces zapadne demokratije Proces graenja drave u zemljama zapadne demokratije nakon Drugog svetskog rata na evropskom tlu doveo je do nastanka koncepta drave blagostanja (socijalne drave). Meutim, pogreno bi bilo tvrditi da je proces graenja drave, prava i ljudskih prava u zemljama zapadne demokratije stao nastankom ovog koncepta. Vremenom su se pojavili i njegovi brojni kritiari. ini se, meutim, da kritika ovog koncepta proizilazi prvenstveno iz shvatanja da je drava blagostanja skupa. S obzirom da je u svom osnovnom znaenju ovaj koncept podrazumevao u ranijim fazama veliki stepen dravnog intervencionizma u razliitim oblastima drutvenog ivota, odnosno veliki opseg dravnih aktivnosti, to je znailo i potrebu za znaajnim budetskim izdvajanjima. A velika budetska izdvajanja, naroito za vreme ekonomskih kriza i potresa, dovodila su i do znaajnih problema i kriznih situacija kako za dravu, tako i za njene graane. Sa sigurnou moemo rei da je i politika u 20. veku bila snano oblikovana kontraverzama vezanim za odgovarajuu veliinu i snagu drave. Vek je poeo sa liberalnim svetskim poretkom koji je predvodila vodea liberalna drava, sveta Velika Britanija. Delokrug dravnih aktivnosti nije bio ba irok u Britaniji, a u Sjedinjenim Dravama bio je jo ui. Tako, na primer, nisu postojali porezi na dohodak ili minimalna sredstava za pomo siromanima. Meutim, kako je vek prolazio kroz rat, revoluciju, depresiju i ponovo rat, taj liberalni svetski poredak se raspao, a minimalistika liberalna drava je irom sveta zamenjena mnogo centralizovanijom i aktivnijom dravom. Na primer, poetkom 20. veka dravni sektor troio je malo vie od 10% drutvenog proizvoda. Meutim, u veini zapadnoevropskih zemalja i Sjedinjenim Dravama do kraja osamdesetih godina taj sektor je troio gotovo 50% posto druvenog proizvoda, a u sluaju socijal-demokratske vedske, taj iznos je dostigao ak 70%. Drava blagostanja kao socijalni regulator drutvenih procesa podrazumevala je prvobitno znaajnu ulogu i veliki broj aktivnosti drave u mnogobrojnim i razliitim sektorima u zemljama zapadne demokratije, ali je istovremeno rasla i neefikasnost kao i druge nepredviene posledice. Prema nekim miljenjima, postoji ak i bliska veza izmeu totalitarizma sovjetskog tipa i drave blagostanja, jer je u izvesnoj meri sve vei

38

stepen aktivnosti drave u drutvu poeo da podsea na najekstremniji etatistiki oblik dravnosti, olien u nekadanjem komunizmu. Takoe, sve vei opseg dravnih funkcija uslovio je i sve veu mo drave prema graanima, to je vremenom dovelo u pitanje i sam koncept drave blagostanja, ali i koncept univerzalnih ljudskih prava. Zato su bile potrebne nove reforme, koje su najpre tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka zahvatile SAD i Veliku Britaniju. Ove reforme dovele su do smanjivanja delokruga drave i veliine dravnog sektora i uticale su na uvoenje slinih reformi i u velikom broju drugih zemalja.64 Kroz ove reforme postepeno se menja i unapreuje koncept socijalne drave (drave blagostanja). Za razliku od prvobitnog koncepta, postepeno se odustaje od ideje da drava bude monopolista u sferi stratekih privrednih aktivnosti i vrenja usluga. Brojne studije u to vreme pokazale su da veliki deo javnih usluga mora izai na trite, da monopolska pozicija drave omoguava mimoilaenje trinih zakonitosti i kriterijuma u delatnostima koje je ona sprovodila, te da korienje dravnih subvencija u pojedinim sferama poveava neefikasnost, neekonominost, inertnost i slab kvalitet usluga. Posledica takve prakse bio je stalni rast trokova vladinih usluga, naravno na teret graana kao poreskih obveznika, to je dovodilo u opasnost sam koncept drave u slubi graana.65 Prenoenjem znaajnih (pre svega privrednih aktivnosti) na privatni sektor, demonopolizacija i uvoenje preduzetikih mehanizama vlasti u dravu dovela je i do promene koncepta drave blagostanja. Savremena drava blagostanja preobraava se upravo u ono do ega se dolo na Novom Zelandu - u koordinatora javnih politika koji obezbeuje pravinost u obezbeivanju usluga graanima kroz konkurenciju i usmeravanje razliitih procesa. To dovodi do znaajnog smanjenja trokova kotanja drave, koji se zatim mogu redistribuirati u ostvarivanje njene socijalne funkcije. Kao to se moe uoiti, reforme uprave zapoete sedamdesetih godina 20. veka znaajno su uticale i na principe komunitarnog upravnog prava Evropske unije koji su formulisani u poslednjoj dekadi 20. veka. Tako je izgraena nova mona drava ija je je osnovna funkcija kreiranje javnih politika, njihovo sprovoenje i koordinacija izmeu razliitih drutvenih oblasti,
64 65

Uporedi: Frensis Fukojama, Graenje drave, Filip Vinji, Beograd, 2005, str. 13-24. Uporedi: Sneana orevi, Renesansa lokalne vlasti, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu, igoja tampa, Beograd, 2002, str. 12-13.

39

a u ijem su sreditu institucije, a ne irok opseg njenih aktivnosti, odnosno funkcija. Na ovaj nain se ne ugroava koncept drave blagostanja, ve unapreuje koncept socijalne regulacije u kome drava, odnosno jake institucije postaju kljuni regulator i koordinator ovog procesa. Kako je graenje drave dinamiki proces, on kroz pomenute reforme nije okonan. Dostignuti stepen razvoja i graenja drave i u budunosti e se svakako nastaviti, pre svega evolutivnim putem. Preobraaj javnog prava u zemljama zapadne demokratije Pojam uprava, na kome se temelji upravno pravo i nauka o javnoj upravi, veoma je sloen. Iako je u svakodnevnoj upotrebi i reklo bi se da je poznat, uprava je sloena pojava i odreivanje njenog pojma je komplikovana metodoloka operacija.66 Najpre, uprava je oduvek bila dinamika pojava, koja ima politika, pravna, psiholoka, socioloka i druga obeleja. S druge strane, svaka epoha u razvoju drave povlaila je sa sobom i drugu upravu. Pogreno je ako se orijentiemo prema nekom vanvremenskom, imaginarnom pojmu uprave koji bi vaio za sve razvojne epohe i sve tipove drava.67 U vreme nastanka savremene pravne drave, poetkom i sredinom 19. veka, smatralo se da bez oruanih snaga (vojske i policije), koje predstavljaju osnovne oblike organa dravne uprave, ne moe postojati ni drava poto nasilje primenjuju ti organi.68 Uoljivo je, meutim, da su se teorijska shvatanja koncepta pravne drave naroito reflektovala na upravu i teorijska shvatanja pojma uprave. Uprava ima dva osnovna znaenja. Jedno se tie odreenog subjekta, organizacionog oblika, vrioca, a drugo - naroitog rada, odnosno delatnosti. Dakle, uprava u odgovoru na pitanje ko (vri), i uprava u odgovoru na pitanje ta (se vri). U prvom sluaju govorimo o organizacionom, subjektivnom ili strukturalnom, a u drugom, o funkcionalnom, objektivnom pojmu uprave. Teorijski pojam uprave u funkcionalnom i organizacionom smislu u savremenom dobu zavisi od teorijskog shvatanja pojma pravne drave.69

66 67

Uporedi: Nikola Stjepanovi, Upravno pravo, opti deo, Beograd, 1978, str. 18. Uporedi: Ivo Krbek, Upravno pravo FNRJ I, Zagreb, 1960. str. 10. 68 Uporedi: Slavoljub Popovi, Neka pitanja u vezi sa razvojem savremene uprave, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, br. 1, 1981, str. 23. 69 Uporedi: Zoran Tomi, Upravno pravo, Upravna kontrola uprave, Beograd, 1989, str. 16.

40

Ukoliko se poe od savremenog shvatanja pojma pravne drave, uprava ostvaruje svoju socijalnu funkciju kao regulator drutvenih procesa. U sloenim i dinaminim uslovima savremenog ivota upravo je javna uprava ta organizaciona infrastruktura koja raspolae velikim strunim znanjem, ljudskim potencijalom i materijalnim resursima za efikasnu socijalnu regulaciju. Istovremeno, sa porastom uloge uprave kao instrumenta socijalne regulacije opada njena uloga kao vrioca politike vlasti i prinude, to se direktno reflektuje i na njene ukupne aktivnosti, odnosno na upravnu delatnost uopte.70 Koncept socijalne regulacije proizilazi iz okolnosti da ljudi u drutvu ostvaruju svoje interese kako u odnosima meusobne saradnje, tako i u meusobnim sukobima. Meusobna konkurencija pojedinaca i drutvenih grupa za relativno oskudna materijalna i drutvena dobra ispoljava se bilo kao dominacija (kada se interesi jednih ostvaruju na raun drugih), bilo kao kompromis (kada se interesi ostvaruju samo jednim delom i nikad u potpunosti). Koncept socijalne regulacije polazi od stanovita da upravni sistem, kao sistem ljudske saradnje, ima za cilj neutralizaciju kontigentnosti, tj. negativnih efekata neizvesnosti koji proizilaze iz mogueg nelegitimnog ponaanja drugih u drutvenoj interakciji.71 Ali, ovakva drava u kojoj javna uprava obavlja itav niz aktivnosti vremenom je, kao to smo to ve istakli, postala skupa, to je dovelo i do nove reforma javne administracije. U Sjedinjenim Amerikim Dravama preobraaj javnog prava realizovan je u toku trajanja mandata amerikog predsednika Ronalda Regana od 1976. do 1984. godine. U cilju skidanja drave sa lea naroda Regan je izvrio racionalizaciju upravnih delatnosti. To je dovelo i do smanjenja upravne strukture kao skupa upravnih organa, organizacija i slubi, bitnog smanjenja trokova njihovog funkcionisanja i eliminisanja suvinih institucija. Tako je iz dravne administracije uklonjeno sve ono to je bilo izlino, uz istovremeno unapreenje onoga to je zaista bilo neophodno i potrebno. S druge strane okeana, u Francuskoj, poslednja velika reforma uprave zapoeta je sredinom osamdesetih godina 20. veka. U tenji da se stvore objektivne pretpostavke za adekvatno suoavanje francuske privrede i drutva sa izazovima jedinstvenog evropskog
70

Uporedi: Dejan Milenkovi, Upravna delatnost i pravo javnih slubi (magistarski rad), Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 1998. str. 14. 71 Uporedi: S. Lili, P. Kuni, P. Dimitrijevi, M. Markovi, Upravno pravo, Savremena administracija, Beograd, 2004, str. 16-18.

41

trita, dolo se do zakljuka da se mora ustrojiti takva uprava ija bi se aktivnost doivljavala kao podsticaj i podrka privrednim i drugim subjektima, a ne kao konica i teret. Takoe, polo se logikom da kao to preduzee mora neprekidno da se transformie ukoliko eli da opstane na tritu i zadovolji potrebe svojih potroaa, tako i uprava mora biti izloena sudu korisnika, poev od parlamentarne kontrole do mnogobrojnih drugih oblika ocenjivanja njenog delovanja saglasno izraenim potrebama graana, odnosno potrebama koje sami graani definiu i opredeljuju. Tako je kroz preobraaj upravne delatnosti u Francuskoj konstituisana administracija koja oslukuje glas korisnika, brine o kvalitetu svojih usluga, i koja nastoji da svede na minimum primenu neizbenih formalnosti i procedura u svom radu i optenju sa graanima. Tako je stvorena transparentna i otvorena uprava kao javni servis iji je kadar podvrgnut procesu permanentnog obrazovanja radi sticanja odgovarajuih menaerskih sposobnosti. Sama reforma bila je bazirana na donoenju itavog seta novih zakona (tada je donet Zakon o demokratizaciji javnog sektora, Zakon o decentralizaciji, Zakon o javnim slubenicima) i podzakonskih akata (pre svega dekreta ministarstava), koji su stvorili uslove za ovaj preobraaj.72 Velika i radikalna reforma uprave u Velikoj Britaniji zapoeta je dolaskom na vlast premijerke Margaret Taer 1979. godine. Ona se suprotstavila dotadanjoj praksi pune kontrole drave (i uprave) nad javnom politikom smatrajui da javne slube imaju previe uticaja na javnu politku. Strategija reforme javne uprave, sadrana u nekoliko taaka, podrazumevala je: smanjenje i redukciju broja zaposlenih u javnom sektoru za 20%; redukciju upravljakog procesa i smanjene funkcija, aktivnosti i programa koji nisu bili neophodni uz poveanje efikasnosti; privatizaciju javnih preduzea i javne svojine; restrukturiranje mainerije vlade, javnih preduzea, javnog zdravlja i socijalnog servisa, zaokruivanje poreskog sistema i reformu javnih slubi. Akcenat je stavljen na denacionalizaciju javnih preduzea, te su ubrzo prodati British Petroleum, kosmika industrija, British Telecom, nacionalni autobuski prevoznik, i sl. Tako je vlada Velike Britanije sebe oslobodila glavnih administrativnih glavobolja koje su pratile ove industrije u javnom vlasnitvu menjajui ekonomsku mo preduzea od drave ka privatnom sektoru. Tako je dolo do redukcije javnog sektora, ali i smanjenja dravnih pozajmica i drugih
72

Uporedi: Ljubomir Sekuli, Upravno pravo, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, 2004, str. 6.

42

zahteva, kao i vladino (upravno) meanje u proces odluivanja u njima. Uporite u ovoj reformi Margaret Taer nije pronala u dotadanjoj birokratizovanoj, amaterskoj i aristokratskoj upravnoj vrhuki koja i nije bila spremna da se menja, ve u javnim (upravnim) slubenicima srednjeg sloja koji su cenili trgovinu, kompetitivni kapitalizam, samoinicijativu, i koji su i u samu upravu zatim uneli menaderski pristup. Slini procesi reforme tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka zapoeti su i sprovedeni u Australiji i Novom Zelandu. Razliite istrage koje su voene protiv australijske dravne birokratije doveli su Australiju do zakljuka jo krajem ezdesetih godina da se dravna organizacija i dravni biznis moraju voditi na profesionalni nain. Dravni sektor morao je vie vrednovati investirane drutvene izvore, a porast ukupnih trokova vlade morao se zaustaviti. Takoe, morala se staviti taka na snishodljiv stav birokratskih elita, koji je stvorio hijerarhijsku autokratiju, tanije upravu bez zdravog razuma koju je pratilo ravnoduno obavljanje dunosti, sebini interesi, neefikasnost i nekompetenost. To se moglo promeniti samo uvoenjem jake doze menaerstva, odnosno usvajanjem od strane drave i javnog sektora teorija i praksi koje je razvila privatna industrija. Reforma je najpre zapoela u australijskoj saveznoj dravi Viktorija, a kao uspeli eksperiment zatim se proirila i na celu zemlju. Promena i transformacija drave i uprave manifestovala se poetkom osamdesetih godina 20. veka kroz floskulu voditi dravu kao biznis. Ona je dovela do zapoljavanja biznis savetnika i eksperata multinacionalnih korporacija za oblast metoda poslovanja i raunovodstva u javnu upravu sa ciljem istraivanja i realizovanja planova i strategija menamenta u dravi i upravi. Najbolji primer za to je Novi Zeland, koji je do osamdesetih godina 20. veka stvorio jednu od najjaih socijalnih drava na svetu, ali je bio na jasnom putu ka krizi zbog sve veeg unutranjeg duga i platnog deficita. Koncept socijalne drave bio je pred kolapsom. Vlada Novog Zelanda uinila je veliki broj nepopularnih mera. Na primer, smanjila je dravni intervencionizam, privatizovala dravna preduzea, suzila delokrug dravnih aktivnosti, ukinula veliki broj dravnih organa i agencija i smanjila administraciju, ali je ojaala kapacitete preostalih dravnih institucija koristei se, izmeu ostalog, i metodom novog javnog menadmenta. Vremenom, mali broj preostalih dravnih instutucija postao je moan to je doprinelo razvoju jake drave, ali ne u smislu koncepta drave kao vlasti, ve u smislu izgradnje jakih, efikasnih i kvalitetnih

43

dravnih institucija. One su, kroz smanjeni opseg dravne intervencije u mnogobrojnim i razliitim oblastima drutva i kroz sueni opseg dravnih funkcija, imale sposobnost da formuliu i sprovode politiku; da utiu na donoenje zakona koji su neophodni za sprovoenje takve politike; uspeno upravljaju uz pomo minimuma birokratije; kontroliu ucenjivanje, korupciju i podmiivanje; odre visok nivo javnosti rada i odgovornosti i, ono najbitnije, da primenjuju zakone.73 Novi Zeland je zaao daleko dublje u menaerstvo nego druge zemlje, jer je Vlada shvatila da nije morala da prua robu i usluge graanima ako je mogla da garantuje da usluge budu pruene pravino, to je doprinelo brzoj i efikasnoj reformi javne slube. Drava (uprava) postaje (ostaje) samo koordinator javnih politika koji obezbeuje pravinost u obezbeivanju usluga graanima, a prestaje biti i njen neprikosnoveni neposredni izvrilac.74 Tako su vremenom nastali i razliiti strateki pravci reforme javne uprave u razvijenim zemljama Zapada. Ovi strateki pravci su kasnije posluili kao osnov preobraaja javnog prava u nekadanjim zemljama iza gvozdene zavese nakon pada Berlinskog zida. S druge strane, jaanje procesa evropskih integracija kroz nekadanju Evropsku zajednicu, a sadanju Evropsku uniju, dovelo je do nastanka i osnovnih principa evropskog upravnog prostora. Da bi zemlje Centralne i Istone Evrope postale punopravne lanice Unije, bilo je neophodno da kroz preobraaj javnog prava ove standarde i ispune.
Evropski upravni prostor i osnovna naela javnog prava Evropske unije Evropska unija, kao zajednica zasnovana na pravu, mogla bi se preciznije nazvati i zajednicom utemeljenom na upravnom pravu (as a community based on administrative law). Od osnivanja Evropske zajednice, odnosno Evropske unije, pa do danas, ona nije nita drugo nego zajednica upravnog prava. U poetku nevoljno i pod pritiskom uporednog prava, ono je kroz Uniju izalo iz omotaa nacionalne izolacije, ime je i prevazilo nekadanje uske vidike i otvorilo sebi znaajne perspektive budueg razvoja.75

73 74

Uporedi: Frensis Fukojama, Graenje drave, Filip Vinji, Beograd, 2005, str. 20-25. Uporedi: Gerald E. Caiden, Administrative Reform Comes of Age, Berlin, New York, 1991, p. 198-233. Navedeno prema: Milan Markovi, Pravna pitanja reorganizacije uprave u Srbiji i Crnoj Gori (doktorska disertacija), Pravni fakultet u Beogradu, 1998, str. 56-62; Frensis Fukojama, Graenje drave, Filip Vinji, Beograd, 2005, str. 21-25 75 Uporedi: Jurgen Scwarze, European administrative Law, Office for Official Publications of the European Communities, Sweet and Maxwell, London, 1992, p. 3-4.

44

Pad Berlinskog zida znaajno je ubrzao nastanak ujedinjene Evrope. Evropska unija je bila taj subjekat koji je trebao da odredi dalje strateke pravce svog irenja, ali i principe i zahteve koje je trebalo da ispune zemlje Centralne i Istone Evrope u procesu stabilizacije i pridruivanja. Jedan od kljunih zahteva odnosio se na reformu javnog prava u ovim zemljama, to je podrazumevalo i temeljnu reformu javne uprave u njima. Uspostavljanjem jedinstvenog evropskog trita u nekadanjoj Evropskoj zajednici promenio se i karakter upravnih delatnosti u zemljama koje su je inile. Nacionalne administracije postale su, izmeu ostalog, i znaajan inilac podsticanja i razvoja ekonomije i zatite ljudskih prava, to je u znaajnoj meri bila i posledica procesa graenja drave. Danas dobro javno upravljanje (good governance), privredni razvoj i socijalna kohezija spadaju meu osnovne komponente demokratskog razvoja savremene Evrope i njenog upravnog prostora.76 U skladu sa tradicijom, u evropskim zemljama javna uprava postala je garant socijalne drave koja obezbeuje zatitu prava graana, mir i poredak, socijalnu i politiku stabilnost drutva.77 Primarni i sekundarni izvori prava Evropske unije predstavljaju kombinaciju i meavinu kontinentalnog i precendentnog prava, a njegove specifinosti i finese posebno dolaze od izraaja u praksi Evropskog suda pravde, koji je i glavi izvor upravnog prava Evropske unije. Kako Evropska unija nema svoju vojsku ni policiju, niti poseduje direktna sredstva za sprovoenje svojih ovlaenja, ona se mora u velikoj meri oslanjati na drave lanice. Zato je i centralna sudska vlast oliena u Evropskom sudu pravde bitna za integracione procese, jer on obezbeuje potovanje takvih pravila u tumaenju i primeni izvora prava Unije. U presudama Evropskog suda pravde koje potuju drave lanice vremenom se iskristalisao stav o suprematiji primarnih izvora prava Unije u odnosu na nacionalno zakonodavstvo. To znai da je komunitarno pravo integralna komponenta pravnih sistema drava lanica koje su njihovi sudovi obavezni da primenjuju.78 Evropski sud pravde definisao je u svojim presudama i vei broj principa upravnopravne prirode, pozivajui se na opta pravna naela zajednika dravama lanicama koje one moraju uvaiti unutar svog pravnog poretka kada primenju pravo Evropske unije. Primenjujui metod uporeivanja pojedinih nacionalnih prava, Sud je utvrdio znatan broj optih principa upravnog
76 77 78

Uporedi: Dragoljub Kavran, Evropski upravni prostor, reforma i obrazovanje dravne uprave, Pravni ivot, br. 9, 2004, str. 1059. Dragoljub Kavran, Zorica Vukainovi, Evropski upravni prostor i reforma javne uprave, Nauka, bezbednost, policija, br. 2-3, 2004, str. 11. Stevan Lili, Sudske odluke i stvaranje prava, Podela vlasti i nezavisno sudstvo, Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd, 2002, str. 39-47; Ljubomir Sekuli, Osnovni upravnog prava, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, 2004., str. 26.

45

prava koja su od kljunog znaaja za izgradnju komunitarnog upravnog prava. Ti principi se mogu objediniti u etiri velike grupe, a zatim i razloiti na odreeni broj uih principa koji se odnose na rad uprave. To su: pouzdanost i predvidljivost (pravna izvesnost), otvorenost i transparentnost, odgovornost i efikasnost i efektivnost.79 Pouzdanost i predvidivost je princip koji proizilazi iz principa vladavine prava. Njega grupno ini itav niz principa, kao to su to principi zakonitosti, propor-cionalnosti, profesionalnog integriteta, nediskriminacije, proceduralne pravde i druga. Prema naelu zakonitosti, obaveza uprave je da deluje u saglasnosti sa zakonom (legalno), da se suprotstavi arbitrarnom donoenju odluka, kao i da doneta odluka, u skladu sa prethodna dva principa, bude drutveno opravdana (legitimna). Zato se na princip zakonitosti nuno nadovezuje i princip proporcionalnosti koji podrazumeva da uprava moe graanima nametati obaveze samo do granice koja je neophodna da bi se postigla svrha te mere, tanije mere koje preduzima drava moraju biti proporcionalne ciljevima koji se ele postii. Poreklo principa proporcionalnosti vezuje se za (ne)poverenje graana prema diskrecionoj oceni vlasti drave i za njihovu elju da osiguraju svoja osnovna ljudska prava. Naelo proporcionalnosti se tako smatra subjektivnim oblikom principa vladavine prava, koji je izraen u zahtevu da dravna aktivnost ne bude samo zakonita, ve i pravina (legitimna, odnosno drutveno opravdana). Princip pouzdanosti i predvidivosti podupire i princip profesionalnog integriteta u dravnoj upravi. On se odnosi na nepristrastan i nezavisan rad organa uprave. Sukob interesa i nejednako postupanje sa strankama, lini afiniteti u donoenju odluka, primanje mita, prejaka elja za napredovanjem, neki su od razloga koji mogu ugroziti profesionalni i nezavisan rad javnih slubenika. Princip zabrane diskriminacije je takoe usko vezan sa ovom grupom principa. Takoe, treba pomenuti i princip proceduralne pravde koji garantuje nepristrasnu primenu prava, potovanje stranke i njenog dostojanstva.80 Princip otvorenosti i transparentnosti u vezi sa radom uprave podrazumeva da svako na koga se odnosi administrativno postupanje bude upoznat sa osnovama takvog postupanja. U prvo vreme ovaj princip se svodio na dunost upoznavanja stranke sa svim faktikim i pravnim injenicama koje su relevantne za donoenje odluke. Ovaj princip znaajno je unapreen nastankom prava na slobodan pristup informacijama, kao prava svakoga da od nosioca vlasti, odnosno javnih ovlaenja, trai i dobije relevantne informacije od javnog interesa kako bi se
79 80

Uporedi: Ljubomir Sekuli, Osnovni upravnog prava, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, 2004., str. 2627. Uporedi: Aleksandra Rabrenovi, Naela kvalitetne uprave u pravu Evropske unije, Javna uprava, Savet za dravnu upravu, br. 1. 2002, str. 160-161.

46

na delotvoran nain omoguio uvid u rad i postupanje organa javnih vlasti. Princip otvorenosti i transparentnosti izraava se kao obaveza organa da informiu graane o njihovim pravima i obavezama, upoznaju ih sa svojom organizacionom strukturom, poslovima koje obavljaju, meusobnim odnosima sa drugim organima, korienju budetskih sredstava, i omoguava graanima da se upoznaju sa svim detaljima postupaka koji se pred takvim organima vode.81 Princip odgovornosti podrazumeva da svaki organ uprave mora biti odgovoran za svoje postupanje drugim upravnim, zakonodavnim ili sudskim organima. Ovaj princip se pod razvojem uporednog prava sve vie iri i poinje da obuhvata i spoljnu kontrolu uprave od strane nezavisnih i samostalnih tela, kao to su Ombudsman, Poverenik za informacije, Odbor za reavanje sukoba interesa, revizorska institucija i dr. Ako se vratimo i na definiciju slobode pristupa informacijama, dolazimo do zakljuka da kontrolu u odreenoj formi vre i sami graani. Znai, naini sprovoenja kontrole mogu biti sudska kontrola uprave, upravna kontrola uprave, kontrola od strane inspekcijskih organa, kontrola koju vri javni tuilac, nezavisna tela poput ombudsmana i slinih, odbori skuptine, javni mediji, graani. Utvrivanjem jasnih procedura kojima se efikasno obavljaju poslovi i obezbeuje potovanje pravila postupka, kao i korienje javnih ovlaenja u skladu sa zakonom, ine osnovu svakog vida kontrole i obezbeuju princip odgovornosti uprave.82 Principi efikasnosti i efektivnosti su tipini principi menamenta. Principom efikasnosti se ostvaruje ravnotea izmeu uloenih sredstava i ostvarenih rezultata, dok se princip efektivnosti odnosi na uspeno ostvarivanje ciljeva uprave u reavanju problema od javnog interesa, i uglavnom je vezan za analizu i evaluaciju upravnih politika.83 Svi navedeni principi odraz su komunitarnog prava, uporednog prava zemalja lanica, ali i rezultat strategija i tranzicije upravnih sistema, i to ne samo u lanicama Unije, ve i u mnogim drugim dravama sveta. Ipak, za zemlje u tranziciji na tlu Evrope oni su bili od posebnog znaaja, jer je do prijema u lanstvo Evropske unije, pre svega onih zemalja koje su nekada bile iza Gvozdene zavese, moglo doi tek nakon reforme javnog prava, jer drave Centralne i Istone Evrope nisu ni imale u godinama nakon pada Berlinskog zida kapacitete da odgovore savremenim zahtevima Unije.84 Tako je moderna uprava ili preobraaj javnog prava postao

81 82 83

84

Uporedi: Dragoljub Kavran, Zorica Vukainovi, Evropski upravni prostor i reforma javne uprave, Nauka, bezbednost, policija, br. 2-3, 2004, str. 22. Uporedi: Dragoljub Kavran, Zorica Vukainovi, Evropski upravni prostor i reforma javne uprave, Nauka, bezbednost, policija, br. 2-3, 2004, str. 23. Uporedi: Bjon Tore Karlson, Oblici kontrole (auditinga) u modernoj javnoj upravi, Javna uprava, Savet za dravnu upravu, br. 1. 2002, str. 90-91; Dragoljub Kavran, Zorica Vukainovi, Evropski upravni prostor i reforma javne uprave, Nauka, bezbednost, policija, br. 2-3, 2004, str. 23. Uporedi: Aleksandra Rabrenovi, Ka novoj evropskoj upravi, Pravni ivot, 10/98, str. 227.

47

vremenom i uslov za lanstvo u Uniji kako nekadanjih zemalja iza gvozdene zavese, tako i svih drugih na tlu Evrope koji plendiraju na lanstvo u Uniji. Proces evropskih integracija zemalja Centralne i Istone Evrope imao je za potrebu harmonizaciju razliitih oblasti prava u ovim zemljama. Harmonizacija javnog prava uvek je bila sloena. Koncept evropskog upravnog prostora, koji je nastao i razvija se ve tridesetak godina, kao skup minimalnih zajednikih principa i standarda kojima se odreuje organizacija, delatnost i funkcionisanje organa uprave podrazumevao je, nakon pada Berlinskog zida, i znaajne promene i reformu javnog prava u procesu pribliavanja zemalja Centralne i Istone Evrope nekadanjoj Evropskoj zajednici, a od ratifikacije Mastrihtskog sporazuma 1993. godine Evropskoj uniji. Kako u evropskim dravama postoje razliiti naini organizovanja drava, tako je i pitanje harmonizacije dravih uprava bilo specifino. Danas se proces harmonizacije uprava na tlu Evrope prvenstveno posmatra kroz prizmu ve pomenutih optih principa bez obzira na to da li je re o ustavnoj monarhiji sa administracijom na dva nivoa kao to je to sluaj u Danskoj, ili centralizovanoj unitarnoj dravi bez regiona u Irskoj, cenralizovanoj dekoncentrisanoj dravi u Francuskoj, unitarnoj dravi proetom autonomijom nacionalnosti i regiona u paniji ili federalnom dravom sa visokom autonomijom lanica u Nemakoj. Snana interakcija izmeu prava Evropske unije i nacionalnih uprava zemalja lanica dovela je do promena u nacionalnim upravnim sistemima i podstakla je proces njihove harmonizacije. Jer, za Uniju nije od znaaja nain organizovanja nacionalnih administrativnih sistema, ve je bitna efikasna primena odredaba komunitarnog prava, odnosno prava Evropske unije.85 Pad Berlinskog zida i preobraaj javnog prava u zemaljama Centralne i Istone Evrope Pad Berlinksog zida podrazumevao je da preobraaj javnog prava bude praen propau planske i prelaska na trinu privredu u zemalja Centralne i Istone Evrope. To je podrazumevalo i svojevrsnu studiju izvodljivosti, odnosno primenu efikasnih strategija reforme drave i uprave koja se prethodno ve desila u zemljama zapadne demokratije. U cilju dostizanja standarda javnog prava koji se u zapadnim zemljama iskristalisao izmeu ostalog i kroz standarde evropskog upravnog prostora, mnoge nekadanje zemlje iza gvozdene zavese su u prvoj fazi tranzicije poetkom 90-tih godina 20. veka pribegle tzv. kompenzativno-participativnoj strategiji reformi, usmerenoj na decentralizaciju i proirenje
85

Uporedi: Dragoljub Kavran, Zorica Vukainovi, Evropski upravni prostor i reforma javne uprave, Nauka, bezbednost, policija, br. 2-3, 2004, str. 13.

48

javnog sektora kroz uee savetodavnih tela graana. Kompenzativno-participativnu strategiju, koja je prvi put bila primenjena u pojedinim saveznim dravama u SAD, podrala je Evropska unija u preobraaju javnog prava u nekadanjim istono-evropskim zemljama koje su izlazile iz sistema uprave kao vlasti i administrativnog socijalizma. U procesu preobraaja ka tritnoj privredni one su naroito dole do izraaja u ekoj, Poljskoj, Slovakoj i Sloveniji, ali su bile primenjene i u Rusiji, Kazahstanu, Kirgistanu. One se danas esto primenjuju i u zemljama Evropske unije. Sutina ove stratetegije je u trinom modelu reformske uprave u kome Vlada utie na upravu, unapreuje njenu efikasnost i smanjuje trokove birokratske administrativne mainerije i kontrolu i regulaciju od strane javnog sektora nad privatnim preduzetnitvom.86

Organizaciono-procesna strategija u svojoj osnovi sadri planove za definisanje novih poslova i zadataka (delatnosti) uprave kojima se ujedno vri i njena reogranizacija, to podrazumeva i uvoenje novih metoda upravljanja. Precizno razgranienje aktivnosti razliitih ministarstava i organa uprave, vea koordinacija kojom se izbegava preklapanje istih nadlenosti i funkcija i naputanje visokog stepena hijerarhinosti koje karakterie upravu, samo su neke od odlika ovih strategija. Sve organizacione strategije istovremeno se bave i procesima permanentog obrazovanja i podizanja rukovodilakih i menaderskih sposobnosti. Ove strategije su takoe bile primenljive u zemljama u tranziciji87, a na njih se nadovezivala i strategija novog sistema javnog upravljanja (New Public Management). One poivaju na novim metodama i tehnikama menadmenta mahom preuzetim iz privatnog sektora i oslanjaju se na davanje najirih ovlaenja menaderima, uvoenju procesnog upravljanja i menamentu koji se zasniva na rezultatima. Nastaju timovi specijalista, koji su kroz timski rad spremni da odgovore potrebama brzo promenljivih zadataka i ovlaenja, a cela uprava se podvrgava stalnom preispitivanju i oceni efikasnosti i ekonominosti. Ova strategija je veoma popularna u mnogim zapadnim zemljama, to smo mogli videti i na primerima Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda, a zatim, udruena sa pravno-legalistikim strategijama dominirala je i u mnogim zemljama u tranziciji poput Estonije, Letonije, eke, Maarske i drugih, koje su u kontekstu

86 87

Uporedi: Elementi strategije upravne reforme u Srbiji, Savet za dravnu upravu, Beograd, novembar 2002, str. 13-14. Uporedi: Elementi strategije upravne reforme u Srbiji, Savet za dravnu upravu, Beograd, novembar 2002, str. 14-15.

49

preobraaja samog privrednog ambijenta prepoznale i potrebu za upoznavanjem novih metoda i tehnika upravljanja.88 I poslednji, a za mnoge i prvi oblik strategije, bile su pravno-legalistike stratetegije koje podrazumevaju donoenje i usvajanje novog zakonskog, a zatim i podzakonskog okvira za delovanje javne uprave. Francuska je dobar primer uspene primene ove strategije. Meutim, problem sa ovom strategijom je u tome to njega od vrha kontrolie dravna organizacija, koja odluuje o tipu, domenu i sadrini reforme koju donose tvorci politike u parlamentu i vladi, 89 te ove strategije prvenstveno zavise od stepena razvoja demokratije u odreenoj dravi. U tom smislu, ona je bila sprovodiva u Francuskoj, ali u nekadanjim zemljama Centralne i Istone Evrope ovaj oblik strategije pokazao se uspean tek u poslednjoj fazi tranzicije i reforme javnog prava.
U stratekim pravcima reforme javnog prava u zemljama iza Gvozdene zavese znaajno je pomogla i Evropska unija. Svi strateki pravci trebali su da dovedu do potovanja standarda evropskog upravnog prostora pre nego to je veina zemalja nekadanjeg Istonog bloka (osim naravno Rusije, Belorusije i bivih sovjetskih republika), 2004. godine dobila punopravno lanstvo u EU (Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, eka, Slovaka, Maarska i Slovenija, koja je nastala raspadom SFRJ). Usled zaostajanja u procesu preobraaja javnog prava, Rumunija i Bugarska postale su punopravne lanice Evropske unije tri godnine kasnije, 1. januara 2007. godine. Svakako da zemlje Centralne i Istone Evrope ne bi bile u mogunosti da sprovedu preobraaj javnog prava u procesu tranzicije da im u tome u znaajnoj meri nije pomogla i sama Evropska unija. Tako je ve 1993. godine Unija definisala Kopenhagenke kriterijume za pristupanje zemalja Centralne i Istone Evrope Uniji. Iako se razvoj upravnih sistema direktno u njima ne pominje, sposobnost prihvatanja obaveza koje proizilaze iz lanstva u Uniji, odnosno mogunost primene prava Unije utvrenih u kriterijumima iz Kopenhagena, tiu se upravo sposobnosti drava da prihvate dostignua zajednice, to je u najveoj meri zavisilo od administrativnih kapaciteta uprave u ovim zemaljama.90 U nastavku ovog procesa, Savet ministara EU najpre je 1995. godine u Madridu istakao da integracija zemalja Centralne i Istone Evrope zahteva prilagoavanje njihovih
88

Uporedi: Elementi strategije upravne reforme u Srbiji, Savet za dravnu upravu, Beograd, novembar 2002, str. 15. 89 Uporedi: Elementi strategije upravne reforme u Srbiji, Savet za dravnu upravu, Beograd, novembar 2002, str. 11. 90 Uporedi: The Copenhagen Criteria, Agenda 2000, for stronger and wider Union. Document drawn up on the basis of COM (97) 2000. European Commission.

50

administrativnih sistema, ali da za to nije dovoljno da evropsko zakonodavstvo bude samo prikladno preneto na nacionalni nivo, ve i da se efektivno primenjuje u radu dravne uprave i sudova. Savet je zatim izradio dokument pod nazivom Bela knjiga (White Paper) radi pruanja pomoi u stvaranju i razvoju institucija i zakonodavstva neophodnog za prijem u Uniju. U Agendi 2000, dokumentu koji je Evropska komisija predstavila 1997. godine, utvreno je da pri davanju miljenja o podnetim prijavama za lanstvo, Komisija naroito treba da obrati panju na javnu upravu i adminstrativne kapacitete zemalja kandidata.91 Novi kvalitet u oceni administrativnih kapaciteta zemalja kandidata za lanstvo u Evropsku uniju dao je SIGMA program kao deo OECD-ovog programa javnog menamenta, koji je finansiran iz PHARE programa Evropske Unije. Standardi razvoja javne uprave SIGME iz 1999. godine danas se koriste kao osnova za procenu kapaciteta javne uprave u godinjim izvetajima Evropske Komisije. Oni obuhvataju tri oblasti proces odluivanja, slubenike odnose i upravljanje finansijama i obuhvaeni su kroz est sektora. Ti sektori su: formulisanje upravne politike i mehanizama interministarske koordinacije; slubeniki sistem sa odreivanjem statusa, prava i dunosti javnih slubenika; finansijski menadment; javne nabavke; internu finansijsku kontrolu i glavnu kontrolu.92 Ovi procesi uspeno su okonali prijemom zemalja Centralne i Istone Evrope u Evropsku uniju. ***** Preobraaj javnog prava u zemljama Centralne i Istone Evrope, podrazumevao je stvaranje i graenje savremene pravne drave sa jedne strane, i preobraaj javne uprave u sistem sloenog regulatora drutvenih procesa sa druge strane. Samo zapoinjanje ovog procesa direktna je posledica pada Berlinskog zida. Pad Berlinskog zida postao je u meuvremenu simbol graenja drave i preobraaja javnog prava u njima, a ishodite je bila njihova puna transformacija. Uspesi do kojih su ove zemlje dole preobraajem javnog prava u toku tranzicije dovele su ih i do punopravnog lanstva u Evropskoj uniji.

91 92

Uporedi: Dragoljub Kavran, Zorica Vukainovi, Evropski upravni prostor i reforma javne uprave, Nauka, bezbednost, policija, br. 2-3, 2004, str. 14-15. Uporedi: Aleksandra Rabrenovi, Izgradnja moderne javne uprave kao uslov za ulazak u EU, Pravni ivot, br. 9/2003, str. 1087-1098.

51

Literatura Aleksandra Rabrenovi, Naela kvalitetne uprave u pravu Evropske unije, Javna uprava, Savet za dravnu upravu, br. 1. 2002. Aleksandra Rabrenovi, Ka novoj evropskoj upravi, Pravni ivot, 10/98. Bjon Tore Karlson, Oblici kontrole (auditinga) u modernoj javnoj upravi, Javna uprava, Savet za dravnu upravu, br. 1. 2002. Danilo Basta, Diter Miler, Pravna drava poreklo i budunost jedne ideje, Beograd, 1991. Dejan Milenkovi, Upravna delatnost i pravo javnih slubi (magistarski rad), Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 1998. Dragoljub Kavran, Evropski upravni prostor, reforma i obrazovanje dravne uprave, Pravni ivot, br. 9, 2004. Dragoljub Kavran, Zorica Vukainovi, Evropski upravni prostor i reforma javne uprave, Nauka, bezbednost, policija, br. 2-3, 2004. Elementi strategije upravne reforme u Srbiji, Savet za dravnu upravu, Beograd, novembar 2002. Frensis Fukojama, Graenje drave, Filip Vinji, Beograd, 2005. Gerald E. Caiden, Administrative Reform Comes of Age, Berlin, New York, 1991. I. Denisov, Osnovi marksistiko-lenjinistike teorije drave i prava, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, 1949. Ivo Krbek, Upravno pravo FNRJ I, Zagreb, 1960. Jurgen Scwarze, European administrative Law, Office for Official Publications of the European Communities, Sweet and Maxwell, London, 1992. Leon Digi, Preobraaj javnog prava (1913), Beograd, 1929. Ljubomir Sekuli, Upravno pravo, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, 2004. Milan Markovi, Pravna pitanja reorganizacije uprave u Srbiji i Crnoj Gori (doktorska disertacija), Pravni fakultet u Beogradu, 1998. Nikola Stjepanovi, Upravno pravo, opti deo, Beograd, 1978. S. Lili, P. Kuni, P. Dimitrijevi, M. Markovi, Upravno pravo, Savremena administracija, Beograd, 2004. 52

Stevan Lili, Upravno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1998. Slavoljub Popovi, Neka pitanja u vezi sa razvojem savremene uprave, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, br. 1, 1981. Sneana orevi, Renesansa lokalne vlasti, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu, igoja tampa, Beograd, 2002. Stevan Lili, Sudske odluke i stvaranje prava, Podela vlasti i nezavisno sudstvo, Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd, 2002. Stevan Lili, Biljana Kovaevi-Vuo, Dejan Milenkovi, Ombudsman meunarodni dokumenti, uporedno pravo i praksa, Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd, 2002.

Stevan Lili, Dejan Milenkovi, Javne slube u jugoslovenskom pravu, Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Beogradu, Beograd, 1999. The Copenhagen Criteria, Agenda 2000, for stronger and wider Union. Document drawn up on the basis of COM (97) 2000. European Commission. Don Rols, Teorija pravde, Beograd-Podgorica, 1998. Zoran Tomi, Upravno pravo, Upravna kontrola uprave, Beograd, 1989, str. 16.

53

Dejan Milenkovi Ph.D

THE IMPACT OF THE FALL OF THE BERLIN WALL ON THE TRANSFORMATION OF PUBLIC LAW IN CENTRAL AND EASTERN EUROPE

Abstract The "Transformation of Public Law" is a theoretical view and a practical concept of the creation and building of a state which emerged and evolved during the 20th century and which, among other things, implied significant reform processes related to public administration. In Western democracy countries, such reforms started right after World War II, and they led to the rejection of the original concept of the rule of law and of the state administration as a tool of the "authority." However, the original concept, placed within the context of the so-called "class nature of the state and law" reached its full expression in the Soviet Union in the late 1930's, gaining further momentum in the 1940's and 1950's, because, due to Soviet hegemony and the introduction of the Communist order, it spread to other countries behind the "iron curtain". The fall of the Berlin Wall was a watershed for all the countries of Central and Eastern Europe and subsequently it led, inter alia, to the "transformation of public law" in them. The beginning of the "transformation" process in these countries, was a direct consequence of the fall of the Berlin Wall. Thus, unlike in the previous period, when the Berlin Wall represented a symbol totalitarianism, evil and dictatorship, the "fall" of the Berlin Wall has become, in recent times, the symbol of European unification, but also a token of "building a modern state of law" and of the "transformation of public law" in Central and Eastern Europe. The success attained by these countries through the "transformation of public law" during the "transition" period, led them progressively to full membership in the European Union. Keywords: state of law, rule of law, social state, welfare state, the Berlin Wall, "Iron Curtain", reform of the state, public administration, public service, the European administrative space, standards, legality, legitimacy, system of human cooperation.

54

Dr Rade Veljanovski93

KOMUNIKACIJA KROZ GVOZDENU ZAVESU ILI TRAAK KROZ RUEVINE

Saetak Politike promene u Evropi i svetu koje simbolizuje pad Berlinskog zida imale su neminovnog odraza i na medije i medijske sisteme, ponajvie u zemljama u tranziciji, ali u izvesnoj meri i u ostalim zemljama. Napetosti koje su godinama tinjale u obliku zahteva za necenzurisanim, slobodnim, objektivnim i nezavisnim medijima, eksplodirale su istovremeno kada i politiki protesti protiv bivih reima i bili njihov znaajan sutinski sadraj. Ne bi bilo preterano kada bi neke od plianih revolucija nazvali medijskim revolucijama, s obzirom na nivo participacije javnih glasila u svim ovom dogaajima. Ali euforija promena donela je razoaranost u mnogim zemljama odmah posle odbacivanja starih reima, jer se ispostavilo da nove vlasti nemaju strategiju reforme medijskg sistema, da se, uostalom, iskustva savremenog sveta ne mogu tek tako kalemiti na zateene situacije i da e svi morati da nau strpljenja za proces koji mora da bude dugotrajan. Kada se tome dodaju i strasti novih vladalaca da imaju medije u svojim rukama, nije teko razumeti zato se naelna prihvatanja standarda i principa demokratskog sveta sporo implementiraju. Kljune rei: medijski sistem, promene, standardi, vlast, opozicija, javna sfera, slobodan protok informacija. Kada posetioci danas pou prema velelepnoj palati kompanije Aksel pringer u Berlinu da se upoznaju sa jednom od najmonijih medijskih imperija Evrope i sveta, da saznaju kako fukcionie njenih 160 tampanih medija i kako radi novinarska akademija, iza sebe ostave par betonskih blokova, grafitima redizajniranih u savremene skulpture.

Autor je docent na Fakultetu politikih nauka u Beogradu i nastavnik na predmetima: Medijski sistem Srbije, Radio novinarstvo, Ureivanje radija i dokumentarne forme.

93

55

Takve sumorne krhotine mogu se videti na mnogim mestima po Berlinu kao ostaci eljusti nemani Hladnog rata kojoj je graanski duh polomio zube. U globalnim razmerama svega to ini svet savremenim, u sveoptoj kauzalnosti isprepletanosti i zapretenosti, ne uoava se u dovoljnoj meri jedan zanimljiv istorijski paradoks - da je medijski atak na Berlinski zid poelo mnogo pre njegovog pada i veoma daleko od samog zida. Ni medijski, ni ostali istraivai nisu povezivali injenicu da je ameriki predsenik Riard Nikson posle afere Votergejt, avgusta 1974. godine, morao da podnese ostavku, pre svega kao rtva sopstvene, i ne samo sopstvene, opsednutosti neophodnou da vlast bude sposobna za globalnu konfrontaciju sa komunizmom, sa zidom u Berlinu, kao simbolom Hladnog rata. Afera Votergejt je bila izraz jaanja moi izvrene vlasti u odnosu na zakonodavnu, to je bilo tendencija koja je kontinuirano trajala od poetka Hladnog rata. Bela kua je, pravdajui se nacionalnom bezbednou, preuzimala sve vie ingerencija, pa i odluivanje o pitanjima rata i mira.94 Otkrivajui naredbu predsednika drave da se neovlaeno upadne u zgradu protivnike politike stranke i u njoj postave prisluni ureaji, novinari Vaington posta su, i nesvesni toga, udarili u hladnoratovski zid, vratili ugled medija u SAD na nivo etvrte sile i ispisali zanimljive stranice medijskog obrauna sa hladnoratovskom tiranijom. Istoriari belee da je Berlinski zid podignut 1961. godine kao reakcija tadanje Istone Nemae, odnosno Nemake demokratske republike, na sve vei broj izbeglica iz Istonog Berlina u Zapadni. I pre i posle toga, podela Nemake imala je velikog odraza na njen medijski sistem, a talas te podele irio se na Istok i na Zapad stvarajui dva razliita, meusobno suprotstavljena medijska sistema na tlu Evrope, utiui u odreenoj meri i na medijske situacije u ostalim delovima sveta. U Nemakoj je, posle Drugog svetskog rata, dolo do obnove medija i medijskih sistema uz jaka seanja na period faizma i nacistike propagande. U zapadnom delu, koji je bio pod kontrolom SAD, Velike Britanije i Francuske, osnovna reakcija na upravo minula vremena bilo je opredeljenjenje da se ne obnavlja centralizovani medijski sistem, pogotovo kada su u pitanju elektronski mediji. Zakonska regulacija i stvaranje mrea radija i televizije sputeni su na nivo pokrajina, odnosno landova. Zapadnonemaki model medijskog sistema izgraivan je u ostalim aspektima po principima medijskog
94

Leksikon savremene kulture, Plato Beograd, 2008, strana 8.

56

sistema tipa javna sluba, jer su radio i televizijske kue bile zasnovane na iskustvu britanskog javnog servisa. Osnovano je devet javnih radio televizija, to ne odgovara broju pokrajina, tako da su neke od ovih medijskih kua pokrivale neto ira podruja. tampa je bila privatna, uz mogunost slobodne inicijative, kao i u ostalom delu Zapadne Evrope. U Istonoj Nemakoj, koja je bila pod patronatom Sovjetskog saveza, medijski sistem je konstituisan po optem obrascu zemalja istonog bloka. Svi mediji su bili dravni i radili su pod jakim ideolokim uticajem Jedinstvene socijalistike partije, nastale ujedinjavanjem Komunstike partije i Socijalistike stranke. Tako je u klasifikaciji medijskih sistema, prema Miroljubu Radojkoviu, pored amerikog komercijalnog tipa i evropskog tipa javne slube, nastao dravno-partijski medijski sistem, dominantan u svim socijalistikim zemljama, sem u nekadanjoj Jugoslaviji u kojoj je postojao samoupravno-socijalistiki tip (Radojkovi, M. 1984:130). U Zapadnoj, odnosno Saveznoj Republici Nemakoj dogaale su se promene. Otpor centralizaciji medija je poputao, pa je devet javnih radio televizija 1950. godine osnovalo nacionalni televizijski kanal ARD koji je programom pokrivao celu zemlju. Jedanaest godina kasnije, 1961. vlade saveznih drava osnovale su TV kanal ZDF, a kroz izvesno vreme ARD je pokrenuo jo jedan savezni TV kanal, tako da su ustanovljena tri savezna televizijska programa kao javne televizije. Ove medijske kue i ostali mediji, radili su u duhu liberalne demokratije zapadnog tipa i postajale deo evropskog informativnog prostora. Ne samo medijska, ve i pratea industrija razvijali su se u Saveznoj Republici Nemakoj do nesluenih granica. Nemake firme intenzivno su radile na razvolu televizijske tehnologije, tako da je pod rukovodstvom dr. Valtera Bruha (Walter Bruch), poetkom ezdesetih godina prolog veka Telefunken razvio televizijski sistem PAL (Phase on Alternate Line), koji je ubrzo postao najrasprostranjeniji sistem u svetu. Za sve to vreme u istonom delu Nemake, kao i u ostalim zemljama socijalizma, trajao je medijski monolitizam u kome kritiko miljenje nije moglo da dodirne neprikosnovenu vladajuu partiju i njene odluke. Neto meki socijalizam jugoslovenskog tipa bio je samo izuzetak koji potvruje pravilo.

57

Izdanci nove javnosti Te 1989. godine pao je Berlinski zid, pao je auesku, tenkovi su nasrtali na studente na Trgu Tjenanmen u Pekingu. Imaju li ti dogaaji veze? Pad Berlinskog zida, kao i svrgavanje rumunskog vlastodrca aueskua, nema sumnje, pojave su iznikle iz istog rodnog tla: neizdrivi totalitarizam, zasnovan i utemeljen u istom izvoritu, ponukao je graane u Nemakoj i Rumuniji da kidaju stege, one od cementa i one od birokratije. Graanski duh, nunost slobode, potreba za demokratijom i slobodom govora, izjanjavanja i izbora bili su im jedina izvorita snage da istraju. Neto slino hteli su i kineski studenti. Ali, negde je uspelo, negde nije. U Kini je pobedio koncept razvoj bez demokratije. Cenzura je u ovoj zemlji, posle 1989. postala jo vea, ali je injenica da je te godine Kina imala oko 90 miliona televizora, dok je osam godina ranije imala samo jedan milion. Odmah posle pada zida i otopljavanja odnosa izmeu Istoka i Zapada, ak u susret tim dogaajima, ponegde kao anticipacija onoga to e se tek desiti, javljale su se promene i buenje novih relacija u polju javnog i masovnog komuniciranja. Nemaka je, posle ujedinjenja, odmah posle pada Berlinskog zida, postala najjaa medijska regija u Evropi. U njoj je ve te godine bilo vie od 30 miliona porodica koje su imale televizijske aparate, ime je ona postala zemlja sa najveim brojem RTV pretplatnika u Evropi (Matkovi, D, 1995:349). To objanjava veoma razvijen sistem javnih servisa, koji je posle ujedinjenja sa devet porastao na jedanaest, jer su se u sistem ukljuile i javne radio televizije iz Lajpciga i Potsdama. Koliko je uruavanje socijalizma u prvoj zemlji revolucije, Sovjetskom Savezu, doprinelo prevazilaenju bipolarnog sveta, ve je utvreno u istorijskim i politikolokim analizama. Za ovu priliku vano je podsetititi da se u toj zemlji ve godinama pre pada Berlinskog zida javljaju zahtevi za demokratizacijom javne sfere. Raste nepoverenje u tradicionalnu komunistiku tampu koje kulminira u periodu 1987. do 1992. Za tih nekoliko godina tirai nekada najmonijih listova smanjuju se sa ukupnih 96 na 32 miliona primeraka. Pravda pada s jedanest na milion primeraka, Izvestija sa sedam na neto malo preko tri miliona... iri se, naprotiv, novi moskovski dnevnik, Moskovski Konsomolets, s tiraom od dva miliona primeraka (Gocini, . 2001:402). Istoriar

58

medija Gocini belei da 1989. godine u Rusiji nastaju prve nezavisne novinske agencije, koje partija tolerie - Interfaks i Postfaktum. Ve idue godine, tvorac Perestrojke Mihail Gorbaov predlae novi zakon o tampi (koji obuhvata i radio i televiziju) i koji proklamuje ukidanje cenzure i vraa slobodu za otvaranje novina bez neophodne saglasnosti vlasti (Gocini,. 2001:402). Usvajanjem ovog zakona nagovetavaju se krupne promene u medijskim sistemima kako Rusije, tako i ostalih zemalja Istone Evrope. Srozavanje ugleda nekada najmonijeg informativnog dnevnika Pravda, koje rezultira smanjivanjem tiraa za deset miliona primeraka i pojavom potpuno novih izdanaka periodine tampe iji ukupni tirai dostiu 36 miliona primeraka, nesumnjivi su dokazi preloma koji se dogodio. Drugo je pitanje kojim su pravcem dalje ili putevi promena i da li je emancipatorska energija sagorela na veliini sopstevnog zadatka i veliini zemlje. Talas promena u medijskim sistemima bivih socijalistikih zemalja, iniciran padom Berlinskog zida, odnosno uruavanjem socijalizma, bio je sveobuhvatan i irok, otprilike, kao i onaj kada se, posle Drugog svetskog rata sve razdelilo gvozdenom zavesom. Ali ovaj noviji proces nije tek vraanje u preanje stanje i reteriranje u odnosu na istorijsku greku. Mnogo se toga u meuvremenu dogodilo u Zapadnoj Evropi i ostalim delovina sveta, gde je takoe malo toga bilo isto kao onda kada je do podele dolo. Nekadanji zatvoreni medijski sistemi, koji su komunicirali samo meu sobom i stvarali odnos samodovoljnosti i iskljuivanja drugih, odjednom su se otvorili za sve tekovine demokratskog sveta, esto bez dovoljno oseaja da za to nisu dovoljno spremni. S druge strane razvijene zemlje, sa drutvenim i medijskim sistemima zrele demokratije, inicirale su, pogotovo u Evropi, itav niz pravila, koja su, izmeu redova ciljala na menjanje stanja u novodemokratizovanim sistemima, ali nova normativa i elementi regulatornog okvira i medijske politike, nisu mogli da ne podstaknu promene i u samim tim zemljama. Time je, s jedne strane, dravama u kojima su se tek dogodile ili jo dogaale demokratske promene, oteano hvatanje koraka sa razvijenima, ali je, s druge strane, demonstrirana saglasnost da ni kod ovih drugih,, uprkos razvoju, nije sve idealno i bez potrebe za izvesnim popravkama.

59

Medijski sistemi u tranziciji U nekadanjim socijalistikim zemljama, pad Berlinskog zida oznaio je poetak promena koje su, u krajnjem ishodu, vodile ka ujednaavanju osnovnih standarda i pravila medijskog ponaanja i organizovanja, sa zemljama Zapadne Evrope. Prva posledica bilo je nestajanje modela dravno-partijskog, pa i samoupravno-socijalistikog medijskog sistema sa evropske javne scene. To je trebalo da znai da se i jugoistoni deo kontinenta transformie u medijski sistem tipa javne slube i da ovaj model ostaje jedini. Iako su manje-vie jasna opredeljenja u bivim socijalistikim zemljama teila ka tome, bilo bi preuranjeno i danas, dvadeset godina posle poetka ovih promena, zakljuiti da se to zaista i dogodilo. Drugim reima, ne preostaje nita drugo nego zadrati klasifikaciju u kojoj postoji odreena distinkcija izmeu medijskih sistema vrsto konstituisanih kao tip javne slube i onih koji tee tome, ali su iz mnogo razloga tek u ranijim fazama dostizanja tog cilja, te ih, kao i opte drutvene sisteme u tim zemljama, treba nazivati medijskim sistemima u tranziciji. ta je otklon od nekadanjeg politikog sistema trebalo da donese u medijskoj sferi? Najpre distanciranje celokupnog medijskog sistema od dravnog vlasnitva nad medijima, ali i od uticaja vlasti i politike i ostalih centara moi. To je znailo prihvatanje dualnog modela vlasnitva u kome se prepoznaju dva oblika: dravno i privatno vlasnitvo, pri emu u dravnom vlasnitvu ostaju samo javni radio i televizijski servisi. Iz toga proizilazi i sledea promena, a to je preobraaj nekadanjih dravnih radio televizija u javne servise. No to je opet nedovoljno ako se ne prihvati standard da mediji tipa javne slube moraju da imaju svoju nezavisnost i autonomiju u pogledu ureivake koncepcije, finansiranja i izbora kadrova. Ova i druga pravila o kojima je Evropa postizala konsenzus sadrana su u mnogobrojnim dokumentima koji ine regulatorni okvir za pojedinana nacionalna zakonodavstva lanica Evropske unije i Saveta Evrope. Meu njima je Evropska konvencija o prekograninoj televiziji, doneta upravo istorijske 1989. godine, dodue neto pre pada Berlinskog zida, ali kao jo jedan podsticaj promenama koje su ve trajale. Kasnije je usvojena i Direktiva o prekograninoj televiziji i itav niz preporuka o nezavisnosti javne radiodifuzije, o merama za promovisanje transparentnosti medija,

60

zatiti novinara, govoru mrnje, kulturi tolerancije, nezavisnosti regulatornih tela i drugim pitanjima. Svi ovi dokumenti imali su za osnov Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, pre svega njen lan 10, a to je znailo promociju slobodnog protoka informacija, misli i stavova, nezavisnost medija, rekonstituciju medijskih sistema u duhu demokratije, ljudskih prava i stvaranja komunikacione sfere bez ikakve diskriminacije. Jedan od kljunih pravaca promena za zemlje u tranziciji trebalo je da bude prihvatanje novih oblika regulacije u sferi radiodifuzije, pri emu se pre svega misli na uvoenje nezavisnih regulatornih tela, dok se tampa u potpunosti preputa deregulaciji, odnosno slobodnom osnivanju bez ikakvih uslova. Neki od ovih zahteva bili su novi ili relativno novi i za razvijene demokratske zemlje. Strateka pitanja razvoja radiodifuzije reavati izvan klasinih institucija vlasti u nezavisnim regulatornim telima, to u eri koja prethodi digitalizaciji pre svega podrazumeva izdavanje dozvola emiterima, bilo je imperativ koji je pojaan poetkom promena u bivim dravama socijalizma. Bilo je jo vanije u ovim zemljama razvlastiti dravu u medijskoj sferi, jer su ova dva entiteta decenijama srasla u neto to se tada objanjavalo tezom da su mediji su deo dravnog establimenta. No, pojaavanjem zahteva za doslednim uvoenjem nezavisnih regulatornih tela u zemlje u tranziciji, zemlje koje su ovo diktirale naglaavale su ujedno i sopstvenu obavezu prema istim pravilima. udno ili ne, ali dogaalo se da takva tela, kao jedinstvena prorade pre u Poljskoj, ekoj ili ak Srbiji nego u Velikoj Britaniji. Britanija jeste prva krenula sa ovim eksperimentom, ali je imala ak pet regulatornih tela to nije bilo saglasno onome to je dogovoreno u okviru evropske medijske politike. Ovakvi detalji, razume se, ni za dlaku ne umanjuju sve prednosti koje medijski ambijent u Velikoj Britaniji ima nad zemljama u tranziciji, ali samo dokazuje tezu da se promene nisu mogle diktirati samo drugima. Zato zemlje u tranziciji nisu mogle odmah i sasvim da se uklope u nove standarde? Ima vie injenica koje govore o tome. Poljska je prva meu zemljama nekadanjeg istonog bloka krenula putem tranzicije. Meutim, odbacivanje komunistikog reima i uspostavljanje viestranake demokratije donelo je stalne sukobe izmeu starih i novih politikih snaga, pri emu je nastojanje da se domognu uticaja na medije i kod jednih i kod drugih bilo pitanje svih pitanja. Pre konane pobede, opozicija je zahtevala podelu kanala dravne televizije pri

61

emu bi jedan kanal koristila vlast, a drugi opozicija. Takvi zahtevi mogli su se uti i u drugim zemljama u godinama raskida sa bivim sistemom. Iako nije teko razumeti aktere opozicije koji su, marginalizovani i terorisani od vlasti opravdano zahtevali vie prostora pod medijskim nebom, ideja podele televizijskih kanala na politike uticaje daleko je od bilo kakve demokratizacije i medija i drutva u celini. I posle pobede opozicije politike razmirice uticale su na razvoj medijskog sistema. Zakon o radiodifuziji iz 1992. godine, kao jedan od osnovnih medijskih zakona, upravo uvaava zahteve politikih stranaka na nain koji nije u skladu sa tekovinama demokratskog sveta. Podeljenost politike javnosti i otra suprotstavljenost aktera stare i nove politike rezultirala je time da je zakon predvideo obaveze javnog servisa koje na vie mesta pominju njegov odnos prema politikim strankama... Najvii funkcioneri: predsednik drave i predsednici parlamenta i senata imaju prava da zahtevaju da se pojave na programima javnog servisa kada smatraju da je to potrebno. (Veljanovski, R. 2005:192) Ovaj podatak reito govori da od samostalnosti i nezavisnosti javne televizije u Poljskoj nije moglo da bude nita, ako bilo ko izvan njenog ureivakog sastava moe neto da zahteva i nametne. Predstavnici vlasti nisu jo bili spremni da prihvatve ni nezavisnost regulatornog tela pa se deavalo da njegovi lanovi budu otputeni. U tim previranjima oko dominacije nad medijima i Ustavni sud Poljske je je intervenisao, donosei povremeno odluke kojima je titio javni interes. Jo jedan indikator nedovoljno pogodne situacije za demokratske promene medijskog ambijenta, bio je preveliki uticaj Katolike crkve. Kako navodi Karol Jakubovi, ova konfesija je 1989. godine donela akt koji daje crkvi pravo da dobije frekvencije i dozvole za emitovanje nezavisno od ostalih podnosilaca zahteva i kao prioritet.(Paletz, L. Jakubowicz, K. 2002:212) Iste godine kada je pao zid u Berlinu, u Pragu se dogaala Pliana revolucija i to u direktnom televizijskom prenosu. Slino Rumuniji, u kojoj je televizija odigrala vanu ulogu u zbacivanju aueskua i njegove porodice sa vlasti, i u ehoslovakoj je ovaj medij bio ne samo posrednik u obavetavanju javnosti, ve i poprite vanih dogaanja, kao i devetnaest godina ranije u poznatom Prakom proleu. Televizija je bila ta nit koja je povezivala nosioce sveopteg bunta protiv totalitarnog reima, pokrivajui proteste u svim gradovima zemlje i tako ih medijski, ali i akciono objedinjavala u jedinstvenu energiju promena. Za neke druge analize ostaje pitanje

62

podrke medija jednoj od strana u sukobu, ali talas promena koji je zahvatio Jugoistonu Evropu bio je prepun ovakvih primera koji su u tom momentu uzgledali prihvatljivi, razloni i sudbinski potrebni. No, uprkos podrci demokratskim promenama, eka televizija je, poput Poljske i drugih drava, doivljavala golgotu i od nove vlasti, pre svega jakim politikim pritiscima na programski sadraj. Pritisci, netransparentno finansiranje i lo poloaj novinara doveli su do trajka zaposlenih u televiziji januara 2001. godine.95 Osnovni zahtev je bio -nezavisnost. Maarska je takoe tipian primer medijske tranzicije sa svim nedaama koje je prate, sa naelnom opredeljenou za uklapanje u evropska demokratska medijska iskustva i tekoama da se to ostvari. Inicijalni zahtevi i promene i ovde su nagovetavali dobar pravac posle smene nekadanje vlasti, ali rezultati nisu to uvek pokazivali. Iako ostvaruje brz napredak u postsovjetskoj tranziciji, Maarska ni sama nije ostala poteena medijskih ratova, situacije da se politike stranke estoko meusobno sukobljavaju oko kontrole medija (Prajs, M. Reboj, M. 2002:218). Takve okolnosti, kako navode Prajs i Reboj, dovele su maarsku radiodifuziju na ivicu ponora. Oni citiraju vest od 25. maja 2001. godine, dakle dvanaest godina od poetka promena: Maarska dravna televizija je u poslednje vreme suoena s veoma tmurnom slikom: gledanost masovno opada, multimilionski dolarski gubici, optube za politiku pristrasnost, a povrh svega istraga o proneveri. Zanimljivo je da istraivai govore o maarskoj televiziji kao dravnoj posle toliko godina. Inae, dravna televizija je u ovoj zemlji imala monopol do 1996. godine, a tek tada su poele sa emitovanjem privatne televizije, koje su konkurencijom dodatno oteale poloaj budueg javnog servisa. Maarska je odmah posle promena otvorila svoj medijski sistem prema zapadnom svetu. U njoj je proradilo medijsko trite sa potpuno liberalnim odnosom prema medijskom vlasnitvu. To je trebalo da bude dokaz doslednosti u medijskoj tranziciji, ali donelo je nepredvidive tekoe sa kojima su se sreli i politika i graani. Strane medijske kue i korporacije otkupile su sve listove u Maarskoj i medijska publika se uskoro nala pred listovima koje je teko prepoznavala, na koje nije navikla, koji nisu razumevali njene navike.

95

Izvetaj meunarodne federacije novinara (IFJ): eka televizija i borba za javnu radiodifuziju, 2001.

63

I medijski sistemi u ostalim zemljama u tranziciji imali su tekoe u prilagoavanju neemu to je bilo mnogo ispred njih. este promene medijskih zakona u Bugarskoj, nedostatak jedinstvene medijske politike u Bosni i Hercegovini, vraanje javnog RTV servisa u zagrljaj drave u inae solidno transformisanom medijskom sistemu u Sloveniji, samo su neki indikatori tekoa promena. U medijskoj retorici sve je bilo tu. Svi su znali za medijski pluralizam, neohodnu vlasniku transformaciju, politiku nezavisnost, profesionalnu korektnost. Donoena su nova pravila regulacije i samoregulacije, novinarska i medijska udruenja su bila sve aktivnija, formalno je sve poelo da lii na razvijenu Evropu i svet. U dokumentima su izriito naglaavane odredbe koje treba da oznae diskontinuitet sa starim vremenima, upotrebljavane su formulacije iz evropskih normativnih akata i dokumenata Ujedinjenih nacija, ali sutinski, do promena je dolazilo teko. I danas se mogu uoiti politiki pritisci i uticaji na medije u svim tranzicionim zemljama, pozitivne, ali i negativne strane aktiviranog medijskog trita, tekoe novinara i urednika da profesionalno rade svoj posao u tekim finansijskim i ukupnim okolnostima. Srbija tranzicija koja kasni Sluaj Srbije poseban je po mnogo emu u istorijskim dogaajima poslednjih dvadeset godina. Sva nekadanja oekivanja da e Jugoslavija, pa sa njom i Srbija, u promenama koje su na evropskom tlu nagovetavane krajem osamdesetih, proi lake i bolje od ostalih zemalja socijalizma, sruila su se kao kula od karata u surovim nacionalistikim sukobima i raspadu zemlje. Trezveniji analitiari su zapravo sa zebnjom pratili dogaaje u Jugoslaviji i Srbiji u drugoj polovini osamdesetih, jer oni nisu imali sutinske veze sa procesima u Istonoj Evropi. Manipulativna strategija srpskog politikog rukovodstva, meutim, nastojala je da i dogaanja u Berlinu ukljui u svoj propagandni zamajac. Kao neprikosnoveni lider Srbije, koji se enegino obraunao sa komunistikom birokratjom i tako za sebe pridobio partiju, inteligenciju, medije i narod, Miloevi je mogao mnogo lake od svojih pandana u Istonoj Evropi da primi vesti o padu Berlinskog zida i druge nagovetaje o kraju istonoevropskog komunizma. Mediji u slubi njegovog reima opirno su izvetavali o dogaajima u NDR-u i s njima

64

povezanim zbivanjima u drugim zemljama istonog bloka, s neskrivenim simpatijama prema pobunjenom narodu (olovi, I. 2009:41). Reimski mediji u Srbiji, kako zakljuuje analitiar Ivan olovi, optuivali su ponaanje aueskua u Rumuniji, a sve to se deavalo na ulicama Bukureta, Praga i Berlina pokuavali da stave u istu ravan sa dogaanjem naroda u Srbiji. Tako se dogodilo da nekadanje zemlje tvrdog socijalizma, mada teko i mukotrpno, ipak krenu u pravcu progresa i demokratije, a Srbija, vrlo brzo posle berlinskih dogaaja, potone u ponor krize, obrauna i ratova. Ono to se sa medijskim sistemom u Srbiji deavalo tokom devedesetih godina prolog veka nije vieno ni u jednoj zemlji koja je pola putem tranzicije. Uprkos formalnom uvoenju viestranaja i izbora, poslednjih meu bivim socijalistikim zemljama, dominacija jedne partije bila je sudbina Srbije i u ovom periodu. To nije moglo da nema odraza na medijski sistem, pogotovo to su se sukobi rasplamsavali, pozicija zemlje u meunarodnim odnosima rapidno slabila, a oduevljenje velikog broja graana novim neprikosnovenim liderom i njegovom patijom jaalo. Medijski sistem je tih godina bio potpuno prilagoen potrebama reima. U njegovim rukama bili su najvei i najuticajniji mediji: RTB, kasnije RTS, kua Politike sa svim svojim tampanim izdanjima, radijom i televizijom, Veernje Novosti, agencija Tanjug i ostali. Za deset godina doneta su tri medijska zakona. Prvi, Zakon o javnom informisanju u martu 1991. godine, bio je najblai jer se u njemu oseao talas zahteva sa devetomartosvkih protesta iste godine, koji su upravo bili izazvani ponaanjem dravnih medija, pre svega Televizije Beograd. Drugi, Zakon o radiju i televiziji iz jula 1991. godine, bio je, zapravo, osnivaki akt Radio Televizije Srbije, kojim je od RTV centara Novog Sada, Pritine i Beograda stvoren veliki centralizovani medijski sistem u koji su ukljueni i mnogi lokalni mediji. Poznati eeljev zakon, usvojen 1998. godine, omoguio je brze sporove protiv neposlunih medija u roku od 24 asa, zaplenu imovine i novane kazne koje nekoliko medija nije preivelo. Tih godina nastao je poznati haos u etru sa oko hiljadu radio i televizijskih stanica koje su uglavnom radile bez dozvola, ometale jedne druge i emitovale programe veoma slabog kvaliteta. Koristei u propagandne svrhe najjae medije koji su tiraima i talasima prekrivali celo podruje zemlje, reim je toleriso jedan broj samoniklih malih, uglavnom lokalnih

65

medija, koji su donosili objektivne informacije i na kojima se mogla uti kritika re. Rascep na prodravne i nezavisne medije podelio je celokupnu javnost, novinare, novinska i medijska udruenja. U tom periodu haotinih, niim regulisanih promena, apsolutne dominacije medijske propagande u javnoj sferi, ipak su nicali i koreni budue transformacije medijskog sistema. Osnivana su nova novinarska udruenja u kojima su se okupili medijski poslenici koji nisu eleli da budu ukljueni u manipulativno reimsko novinarstvo, a pojedine organizacije civilnog sektora gradile su postepeno moguu strategiju budueg medijskog ambijenta. Za razliku od Rumunije, Poljske i ehoslovake u kojima je nekadanja dravana televizija u trenucima najvee napetosti, ulinih protesta i zahteva za promenama, bila relativno objektivni svedok i akter tih dogaanja, dravnu televiziju u Srbiji su graani zapalili 5. oktobra 2000. godine. Revolt prema bivem remu i njegovom jo jednom pokuaju krae glasova na izborima, iskaljen je na zgradi televizije RTS u centru Beograda, koja je pre toga ve bila oteena u bombardovanju. Tako se dogodio srpski pad Berlinskog zida. Mnogo kasnije, sa drugaijim karakteristikama i pretpostavkama za preobraaj medijske sfere. Na sutinskom menjanju medijskog sistema u Srbiji, posle demokratskih promena, najmanje je radila sama drava, odnosno nova vlast. Naprotiv, ona je odmah napravila nekoliko trapavih koraka, oteavajui situaciju. Prvo je ukinula taksu na elektrino brojilo iz koje se finansirao RTS, ne utvrujui nikakv drugi nain finansiranja. To je dovelo do situacije u kojoj je posle izvesnog vremena poelo izdvajanje novca za RTS iz budetske rezerve Vlade Srbije, to nije bilo ni dovoljno ni strateki ispravno. Druga nepromiljena mera bilo je ukidanje Ministarstva za informacije, tako da je Srbija ostala bez ijednog dravnog organa koji je mogao da se bavi normativnom rekonstrukcijom medijskog sistema, u okolnostima kada je trebalo doneti nove zakone i reformisati dravne medije. Tek posle skoro dve godine Ministarstvu kulture dodate su ingerencije u medijskoj sferi tako to je taj resor poveren jednoj osobi koja nikada nije imala veze sa medijima. U takvim okolnostima civilni sektor je preuzeo inicijativu za pisanje novih medijskih zakona. Nedostatak saradnje sa novom vlau nadomeivan je stalnom

66

podrkom meunarodnih organizacija, Saveta Evrope, OEBS-a, Evropske unije za radio difuziju, Meunarodne federacije novinara. Najpre je napravljen Zakon o radiodifuziji jer je stanje u ovoj oblasti bilo urgentno. U njega su implementirana sva pozitivna iskustva demokratskog sveta, pa i ono o ustanovljavanju nezavisnog regulatornog tela. Odnos vlasti prema promenama u medijskom sistemu pokazao se odmah upravo na ovoj inovaciji. Vlada je izmenila predlog radne grupe tako da je strukturu Saveta Republike radiodifuzne agencije prilagodila moguem uticaju vlasti na radiodifuziju. Kada su u parlamentu birani lanovi Saveta RRA, trojica su izabrana nezakonito, a posle viemesenih protesta javnosti i medijskih organizacija, vlast je potvrdila njihov izbor jo jednim glasanjem u Skuptini. To su bile prve indicije da se i postpetooktobarska vlast nee dosledno ponaati u pogledu medijskih promena, a kasnije su ove indicije potvrene jo mnogo puta. Vlada, koja je dola posle smene DOS-a ve prvih dana smenila je generalnog direktora RTS i imenovala na to mesto nekadanjeg savetnika novog premijera. To je bilo potpuno nezakonito, jer je Zakon o radiodifuziji striktno propisivao proceduru izbora direktora ove medijske kue. Odugovlaenjem i otporom promenama, vlast je uslovila da nezavisno regulatorno telo pone sa radom godinu dana kasnije, a da preobraaj dravne radio televizije u javni servis kasni tri godine. Iako su i Zakon o radiodifuziji i Zakon o javnom informisanju, usvojeni 2003. godine, nalagali privatizaciju svih medija sem javnog servisa, Politika je ostala u vlasnitvu drave 50%, a Veernje novosti 30%. Privatizacija lokalnih medija je zaustavljena, a kasnije je zakonima, koji nisu medijski, stvorena potpuna konfuzija. Krajem 2007. doneti su Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o glavnom gradu Beogradu, a u leto 2009. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji sadre i odredbe o medijima, potpuno suprotne odredbama dva osnovna medijska zakona. U meuvremena iz vlasti je vie puta vren pritisak na RTS da direktno prenosi sednice Narodne skuptine Srbije, to je takoe nezakonito i emu RTS nije odoleo. Najtei udar na medijski sistem i njegovu reformu, bio je Zakon o izmenama Zakona o javnom informisanju, usvojen u skuptini 31. avgusta 2009. godine, jer, po miljenju strunjaka, sadri odredbe koje su suprotne Ustavu Srbije i lanu 10. Evropske konvencije za ljudska prava.

67

Mogui rezime Pad Berlinskog zida i obustava hladnoratovske politike u meunarodnim odnosima bez sumnje su u velikoj meri uticali na reformisanje medijskih sistema u zemljama biveg socijalizma, ali i u drugim zemljama. Duh slobode traio je vie kiseonika demokratije u jaanju javne sfere kao sfere graana, ustanovljavanju objektivnih, profesionalnih, nezavisnih medija, u onom servisu javnosti koji nije postojao ili je bio tek u zaecima. I mada je u mnogim zemljama, pre svega onim u tranziciji, lake bilo eleti nego ostvariti, upisati naela u zakone nego ih kasnije realizovati u praksi, sama namera, spoznaja onoga emu treba teiti, bila je veliko ohrabrenje i realna nada. Uprkos prvim tekoama i problemima kojih jo ima, u zemljama u tranziciji ima pomaka. Sporo, ali bez vraanja unazad, razvija se medijsko trite; nedovoljno brzo traje proces ustanovljavanja javne radiodifuzije od nekadanjih dravnih radio televizija, ali se sve vie shvata vanost ovog zaokreta, a nedoslednost vlasti nailazi na ozbiljne kritike i otpore. Literatura Brigs, A. Berk, P. (2006): Drutvena istorija medija, Clio, Beograd. olovi, I. (2009): Zid je mrtav, iveli zidovi, XX vek, Beograd. Gocini, . (2001): Istorija novinarstva, Clio, Beograd. Matkovi, D. (1995): Televizija igraka naeg stoljea, AGM, Zagreb. Monro, P. Reboj, M. (2002): Radio-difuzija javnog servisa u tranziciji, Clio, Beograd. Paletz, L.D. Jakubowicz, K. (2003): Business as Usual, Hampton press, New Jersey. Veljanosvki, R. (2005): Javni RTV servis u slubi graana, Clio, Beograd. Veljanovski, R. (2006): Osujeena medijska tranzicija u Pet godina tranzicije u Srbiji, Fondacija Fridrih Ebert, Beograd.

68

Rade Veljanovski Ph.D

Communication through the Iron Curtain, or a Ray of Light through the Ruins
Abstract Political changes in Europe and the world symbolized by the fall of the Berlin Wall, inevitably affected both the media and the media systems, primarily in transition countries, but to a certain extent in other countries as well. Tensions that smoldered for years in the form of demands for uncensored, free, objective and independent media, flashed synchronously with the political protests against former regimes and were their important essence. No exaggeration would be made in calling some of the "velvet revolutions" - "media revolutions" bearing in mind the level of participation of the media in all these events. But in many countries the euphoria about changes brought about disillusionment immediately after the toppling of old regimes, as it became evident that new governments had no strategy for the reform of the media system, as well as that, after all, experiences of the modern world cannot be simply grafted onto the actual situations and that everyone will have to find the patience to bear with a process that has to be long lasting. When this is compounded with the passion of the new rulers to have the media in their hands, it is easy to understand why the implementation of the principles and standards of the democratic world is proceeding slowly. Keywords: media system, changes, standards, government, opposition, public sphere, free flow of information.

69

Dragana Stankovi

RUENJE BERLINSKOG ZIDA - UKLANJANJE GRANICA IZMEU ISTOKA I ZAPADA U ODNOSU NA SLOBODAN PROTOK LJUDI
Saetak Ujedinjenje dve Nemake 1990. godine predstavlja novo poglavlje u nemakoj istoriji, i istovremeno, novo poglavlje migracija, kada migranti postaju i formalno graani. Migracija Istok-Zapad je znaajan fenomen nemake istorije i istovremeno vana migracijska epizoda generalno, i to ne samo neposredno po ujedinjenju, ve tokom itavog perioda sve do dananjih dana. Berlinski zid bio je simbol Hladnog rata i razdvajanja Istonog i Zapadnog Berlina, ili, jo ire, Istone (Nemake Demokratske Republike, GDR) i Zapadne Nemake (Federalne Republike Nemake, FRG) jo od 1949. godine, i posebno od njegove izgradnje 1961.godine. Bila je to gvozdena zavesa koja je zaustavljala ak i misao o prelasku linije razdvajanja. Devetog novembra 1989. godine zid je sruen i granice Zapadne Nemake postale su otvorene za sve one koji su dolazili iz istonih delova zemlje. Priliv velikog broja ljudi koji su u talasima doli iz Istone u Zapadnu Nemaku oznaava samo poetak dugotrajnog trenda visoke stope migracija iz istonih u zapadne delove zemlje i koji e imati implikacije po sve sisteme nemake drave. Sa poslednjim ujedinjenjem i formiranjem nemake ekonomske, monetarne i socijalne unije, kada novanu jedinicu Istone Nemake zamenjuje zapadnonemaka marka, i usvajanjem pravnog, poreskog i sistema socijalnog osiguranja Zapadne Nemake, sve barijere koje su se odnosile na kretanje radne snage su uklonjene to predstavlja veliki skok u procesu svestrane globalizacije koji e umnogome promeniti i oblikovati demografsku, ekonomsku i socijalnu sliku ujedinjene Nemake.

Saradnica u nastavi na predmetima Sistemi socijalne sigurnosti i Socijalni razvoj i planiranje, Fakultet politikih nauka u Beogradu.

70

Kljune rei: pad Berlinskog zida, Istona Nemaka, Zapadna Nemaka, migracija, demografske karakteristike, radna snaga.

Istorijski kontekst i tokovi migracija Duga istorija Nemake kao moderne nacionalne drave poinje 1871. godine drugim Rajhom (Reich), koji je proklamovan 18. januara u Versaju posle poraza Francuske, a okonan Prvim svetskim ratom. Ve tada rastua ekonomska mo dovodi do podele nemakih graana na levo i desno orijentisane. Drugi svetski rat i posledice koje je za sobom ostavio, kao to su gubitak velikog dela teritorije, etniko ienje i okupacija kojom je nekadanja teritorija Rajha podeljena na Austriju, Istonu i Zapadnu Nemaku samo su jo vie produbile polarizaciju. Sa jedne strane, Zapadna Nemaka (koja se sastojala od amerikog, britanskog i francuskog sektora) ponovo postaje vodea ekonomska sila, a graani samog Berlina proameriki orijentisani, delom i zbog uticaja jakog nemakog antikomunizma. Izgradnja Berlinskog zida 13. avgusta 1961. godine je u potpunosti onemoguila protok ljudi i robe izmeu Istoka i Zapada. Berlinski zid je bio simbol razdvajanja Istonog i Zapadnog Berlina, ili, jo ire, Istone (Nemake Demokratske Republika) i Zapadne Nemake (Federalne Republike Nemake) jo od 1949. godine i, tanije, od njegove izgradnje 1961. godine. Za graane Zapadnog Berlina bilo je mogue putovanje jedino u Zapadnu Nemaku. Sa druge strane, Istona Nemaka (Nemaka Demokratska Republika) je bila pod sovjetskom vlau i doivljavala je ekonomsku stagnaciju, to je i navelo veliki broj ljudi da preu iz istonog u zapadni deo drave odmah nakon pada Berlinskog zida. Sa dramatinim politikim dogaajima u GDR koji su vodili do ujedinjenja i sa samim ujedinjenjem podeljene Nemake (na zapravo tri dela: Istonu, Zapadnu i sam Berlin), 3. oktobra 1990. godine stvorena je podloga za inicijalni talas migracija od Istoka ka Zapadu. Stoga ujedinjenje dve Nemake 1990. godine predstavlja novo poglavlje u nemakoj istoriji, i istovremeno, novo poglavlje migracija kada i migranti postaju takoe graani. Neposredno po ujedinjenju Nemake, izreeno je mnogo prognoza - od onih optimistinijih do potpuno obeshrabljujuih. Baro (Barro) je jedan od analitiara ije su

71

se procene u najveoj meri pokazale ispravnim, posebno one koje su se odnosile na tokove migracija. Istovremeno je upozoravao na nerealnost predvianja prema kojima e Istona Nemaka veoma brzo i relativno lako stii Zapadnu Nemaku.96 Ruenjem Berlinskog zida 9. novembra 1989. sruene su i granice Zapadne Nemake koje su postale otvorene za sve one koji su dolazili iz istonih delova zemlje. U ovom periodu se formira i nemaka ekonomska, monetarna i socijalna unija: valuta Istone Nemake je povuena i zamenjena nemakom markom Zapadne Nemake, ime se poveava i visina prihoda u Zapadnoj Nemakoj (vea vie od dva puta u odnosu na Istonu Nemaku). Istona Nemaka je potom usvojila pravni, poreski i sistem socijalnog osiguranja, da bi 3. oktobra 1990. drava komandne ekonomije Istone Nemake ponovo bila ujedinjena sa dravom Zapadne Nemake. Sa ovim ujedinjenjem sve barijere koje su se odnosile na kretanje radne snage bile su uklonjene. Naime, pre leta 1989. godine emigracija iz GDR je bila restriktivna. Nemaka vlada je strogo kontrolisala sve tipove migracija - migraciju radne snage i lanova njihovih porodica koji su ih pratili, izbeglice, azilante, to znai njihov ulazak na teritoriju drave, boravak i pristup tritu rada.97 Meutim, Nemaka nije bila jedina zemlja koja je strogo kontrolisala emigraciju. Pre politikih promena krajem osamdesetih vlade zemalja Istone Evrope imale su restriktivne migracione politike ne dozvoljavajui svojim graanima da krenu ka Zapadu (osim u izuzetnim sluajevima, iz humanih ili etikih razloga). Padom gvozdene zavese stvara se novi prostor za migracije. Velike razlike u visini prihoda, ivotnom standardu izmeu Istoka i Zapada Evrope, rastua nezaposlenost i sporadini etniki konflikti su razlozi zbog kojih je ovaj kontinent pao pod pritisak obrasca migracija Istok-Zapad, a Nemaka je ujedno najbolji primer ovakvih migracija sa kojima se Evropa, manje ili vie u kontinuitetu, suoava jo od kraja osamdesetih godina. Iako migracije u okviru drave nisu novina za Evropu, Zapadna Nemaka ima istorijsku ulogu domaina za veliki broj migranta koji se mogu kategorisati u dve grupe: prva grupa se odnosi na migrante iz Evropske unije kojima je Rimskim ugovorom iz 1951. proklamovano pravo na slobodu kretanja unutar evropske zajednice, dok su u
Barro, R. J. (1991), Eastern Germanys long haul, u: Wall Street Journal, Dow Jones and Company. Halfmann, J. (1997), Immigration and Citizenship in Germany: Contemporary Dilemmas, u Political Studies, vol. XLV, 260-274.
97 96

72

drugoj grupi migranti van Evropske unije tzv. gastarbajteri (Gastarbeiter) sa privremenim dozvolama boravka. Sa politikim promenama u Istonoj Evropi, granice se otvaraju za milione ljudi koji su eleli da napuste Istok i da budu prihvaeni na Zapadu. Inteziviranje migracija ka Nemakoj kree poetkom devedesetih. Tokom leta 1989. smanjeni broj patrola na maarskoj granici omoguio je mnogim turistima iz Istone Nemake da uu u Zapadnu preko Austrije. Oko 6.7 miliona ljudi se doselilo u Nemaku u periodu izmeu 1955. i 2000. godine i 3.9 miliona etnikih Nemaca koji su uglavnom nastanjivali Bavarsku, Donju Saksoniju, Hesen i Bremen.98 Veina migranata iz Istone Evrope su bili etniki Nemci (uglavnom iz Rumunije i Poljske i SSSR, gde su bili izloeni jakoj diskriminaciji i ekskluziji tokom Prvog i posle Drugog svetskog rata). Iako je prihvatanje etnikih Nemaca iz Istone Evrope i biveg Sovjetskog Saveza bilo garantovano nemakim ustavom iz 1949. godine, njihov ulazak je postajao sve tei i tei poetkom devedestih.99 Migracija etnikih migranata je dostigla vrhunac krajem osamdesetih, posle ega je vlada, usled zabrinutosti kako e obezbediti stambene jedinice za sve novopridole i kako e ih integrisati na tritu rada, poela sa uvoenjem administrativnih mera restrikcije (npr. oni koji su dolazili iz zemalja, a da to nije Sovjetski Savez, trebalo je da priloe dokaz o diskriminaciji zbog nemakog porekla, dok je za one iz Sovjetskog Saveza 1996. godine uveden test o poznavanju nemakog jezika). Sa padom gvozdene zavese, a odmah nakon naleta migracija etnikih Nemaca, otvara se prostor i za radne migracije koje su se odvijale preko tri kanala pristupa: prvi su inili sezonski radnici koje je Nemaka mogla regrutovati i angaovati na period od tri meseca godinje (obino za rad u poljoprivredi i turizmu), a koji su bili plaeni kao nemaki dravljani. Oni su bili najbrojnija grupa. U drugoj grupi su bili migranti koji su vezani za neki projekat (obino u graevinarstvu) i koje je mogla poslati partnerska kompanija, odnosno organizacija. Oni su mogli dobiti radnu dozvolu najvie do dve
98

Dietz, B. (2002), East West Migration Patterns in an Enlarging Europe:the German Case, OsteuropaInstitut Munich, The Global Review of Ethnopolitics, Vol. 2 no. 1, September 2002, 29-43; rad prezentovan na specijalnoj konvenciji Nationalism, Identities and Regional Cooperation: Compatibilities and Incompatibilities, 4-9 Jun, 2002, Forli, Italy. 99 Dietz, B. (2002), East West Migration Patterns in an Enlarging Europe: the German Case, OsteuropaInstitut Munich, The Global Review of Ethnopolitics, Vol. 2 no. 1, September 2002, 29-43.

73

godine. Njihov broj (kvota) se odreivao godinje i shodno odlukama zemlje koja ih alje, tj. iz koje dolaze. I najzad, prema treem pristupu, radnici su dolazili na osnovu ugovora i mogli su ostati najvie osamnaest meseci, i to radi usavravanja jezika ili nekih drugih vetina.100 Sve do 1973. godine sistem je funkcionisao relativno dobro i usled impresivnog privrednog razvoja, kada su godinje stope ekonomskog rasta dostizale ak 8% (pedesetih godina 20. veka), veliki broj migranata se nastanilo u Zapadnoj Nemakoj, to je bilo veoma korisno sa stanovita pokrivanja nedostatka domae radne snage, i to jeftinom radnom snagom. Kako je nastupio period ekonomske stagnacije sa naftnom krizom, tako se smanjila i potreba za radnom snagom, pa su i gastarbajteri bili vie nego ikada nepoeljni. S obzirom da je njihovo boravite bilo regulisano samo privremenom radnom dozvolom, a uslovi za sticanje dravljanstva su bili u toj meri restriktivni da je ih retko ko ispunjavao, njihov status se u velikoj meri razlikovao od statusa etnikih Nemaca.101 Privremeni migranti su bili stimulisani raznim novanim isplatama, programima obuke u zemljama porekla koje su im ponuene, razvojnim projektima i direktnom pomoi za otpoinjanje privatnog biznisa da se vrate svojim kuama. Ekspanzija, a potom redukcija, migrantske radne snage stabilizovala je nivoe prihoda i spektar mogunosti za zaposlenje stanovnika Zapadne Nemake. Osamdesetih godina radnici na privremenom boravku su inili znaajan udeo u ukupnoj radnoj snazi Zapadne Nemake. Mnogi od njih su bili tu ve generacijama odravajui vrste veze sa zemljom porekla. Sve u svemu, ukupan broj istonih Evropljana koji se doselio u Nemaku u periodu od deset godina (1989-1999) je oko 1.13 miliona - od toga 678 000 etnikih Nemaca i 458 000 migranata druge nacionalnosti. Takoe u ovom periodu, skoro 600 000 istonih Nemaca (to ini skoro 3.7% populacije regiona Istone Nemake), emigriralo je u Zapadnu Nemaku (ne uzimajui u obzir Istoni i Zapadni Berlin). U periodu od samo tri godine (1989-1993)102 ak milion ljudi je zatrailo azil.103

Isto. Cesarani, D, Fulbrook, M. (1996), Citizenship, nationality and migration in Europe, Routledge, London and New York. 102 Godine 1989. azil je zatrailo 121 318, 1990. godine 193 069, 1991. godine 256 112, a 1992. 438 191 ljudi. 103 Isto (str. 101).
101

100

74

Migracija iz istone u Zapadnu Nemaku pre ujedinjenja

1989 Januar-mart April-jun Jul-septembar Oktobar Novembar Decembar Ukupno (12 meseci)
Izvor: Lipschitz, p. 133

1990. januar februar mart april maj jun 6 meseci 73729 63893 46241 24615 19217 10689 238384 1.45% populacije

15306 28957 65917 57024 133429 43221 343854 (2.09% populacije)

Od dok je 1.45

1991. godine do 2006. godine 2.45 milona (16.6% populacije Istone migriralo (2.5% populacije Zapadne Nemake) u suprotnom pravcu.

Nemake 1990. godine) ljudi je migriralo sa teritorije bive GDR na teritoriju bive FRG, Dostupni podaci govore da je migracija sa Istoka na Zapad bila u neprestanom rastu od 1997. godine da bi u 2001. godini dostigla svoj najvii nivo, a ve u 2002. godini je neto manja, ali ipak za 50% vea nego 1994. godine. Stopa migracija dostie vrhunac sa ujedinjenjem da bi znaajnije opala neposredno posle i potom poela da znaajno raste od 1997. do 2001. godine, da bi dostigla nivo koji je bio pre ujedinjenja. Iako sebe tradicionalno nije smatrala imigracionom zemljom, tek usvajanjem zakona iz 2002. godine (Zuwanderungsgesetz) Nemaka je postala zemlja koja je primila najvei broj imigranata jo od drugog svetkog rata.104 Sada je situacija znatno izbalansiranija kada se poredi broj ljudi koji dolaze u Nemaku sa brojem ljudi koji odlaze. Najnoviji podaci govore da se u 2007. godini 680 776 ljudi nastanilo u zemlji, a otilo iz nje 636 854. Od toga, Berlin je primio 44 422 novih stanovnika naspram 39 803 koji su napustili grad.105
104

Zimmermann, Klaus F., (1994), The Labour Market Impact of Immigration, in Spencer, S., ed., Immigration as an Economic Asset: The German Experience, Oakhill, Trentham Books. 105 Videti vie na: http://www.statistik-portal.de/statistik-portal/en/en_jb01_jahrtab5.asp

75

Tokovi migracija od Istoka ka Zapadu i od Zapada ka Istoku

Izvor: Fuchs-Schndeln, N, Schndeln, M. (2008), Who Stays, Who Goes, Who Returns? East-West Migration within Germany since Reunification, Harvard University

Najvea stopa migracija je bila odmah posle ujedinjenja 1991. godine (230 000 ljudi je imigriralo). Drugi vrh je dostignut 2001. godine 190 000. i od tada broj migracija opada, ali nije dostigao najmanji broj iz sredine 1990. godine 130 000. Trite rada i migracioni tokovi

Kao jedna od najvanijih determiniuih odrednica tokova migracija jeste trite rada koje u sluaju Istone i Zapadne Nemake pokazuje velike diferencijacije i osobenosti. Najoiglednija razlika izmeu trita rada Istone i Zapadne Nemake jeste stopa nezaposlenosti koja je u Istonoj Nemakoj vie od dva puta vea nego u Zapadnoj. Sa ujedinjenjem mnoge dravne firme su restruktuirane i tada je usledio najvei rez u broju radnih mesta, to je izazvalo masovnu nezaposlenost. Istovremeno su se mogli prepoznati i pokuaji preuzimanja mera aktivne politike na tritu rada poput raznih programa dodatne obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije.

76

Talasi migracija se poklapaju sa promenama ekonomskih prilika koje direktno utiu na trite rada. Nepovoljna ekonomska situacija je okida za rast priliva migranata. Na primer, situacija na polju zaposlenosti se stabilizovala samo privremeno tokom 1994. i 1995. godine da bi ve u periodu izmeu 1995. i 2000. godine stopa nezaposlenosti na Istoku porasla sa 14.9% na 18%, to znai da je bila vie od dva puta vea nego na Zapadu. Trite radne snage na Istoku (ukljuujui i Istoni Berlin) bilo je u najnepovoljnijoj situaciji 1997. i 1998. godine. Jo jedan od razloga je i konstantno poboljanje zapadnih trita rada posle 1997. godine. Sa tritem rada je svakako u vezi i prosena produktivnost rada koja je u Istonoj Nemakoj (bez Berlina) inila oko 2/3 radne produktivnosti Zapadne Nemake za period od 2001 do 2003. godine. Zapadna Nemaka je dugo negovala tradiciju gostoprimstva za radnu snagu koju koristi za svoje produktivne sektore. Takoe, postojale su i razlike u visini zarada u Istonoj i Zapadnoj Nemakoj, ali su one varirale i u odnosu na industrijske oblasti. Tako je, na primer, u Istonoj Nemakoj naknada za uslugu ienja bila ista kao u Zapadnoj Nemakoj, dok su zarade u tekstilnoj industriji bile na nivou od 43% zarade u Zapadnoj Nemakoj. Disparitet zarada se relativno dugo odrao i posle ujedinjenja, tako da su mesene zarade radnika u istonim delovima Nemake ostale na nivou zarade u zapadnim delovima, a naknade za rad po satu na nivou od 60 do 70%.106 Prosek mesene zarade istonog Nemca koji radi u Zapadnoj Nemakoj je iznosila 2990 nemakih maraka, to je 83% vie od proseka u Istonoj Nemakoj, ali za oko 15% manja od prosene zarade Zapadnog Nemca koji radi u Zapadnoj Nemakoj. Vredno je pomena i da razlika u prihodima izmeu istonih i zapadnih Nemaca (domicilnog stanovnitva) u Zapadnoj Nemakoj bila vrlo mala.

106

Burda, C., M (2000), East-West German Wage Convergence after Unification: Migration ot Institution?, Humboldt-Universitt zu Berlin; rad presentiran na konferenciji Migration: Political Economy Aspects u Nju Orleansu, 24 - 25. maj 2000. godine.

77

Prosene mesene bruto zarade industrijskih radnika (u nemakim markama) Zapadna Nemaka 1/1990 4/1990 7/1990 10/1990
Izvor: Statistisches (1991), p. 574

Istona Nemaka 1184 1168 1350 1588

3809 3873 3983 4021

ak i devetnaest godina posle ujedinjenja, trite rada Istone Nemake pokazuje izvesne osobenosti. Mobilnost radne snage na Zapadu se svodi samo na promenu radnog mesta kao zaposlenja i zavisi od postignua pojedinca, odnosno njegove elje da jedan posao zameni drugim. Broj otkaza je manji u Istonoj Nemakoj jo od sredine devedesetih godina. Ne samo to nezaposleni imaju manje izgleda za ponovno zapoljavanje, ve imaju i manje ansi za neke promene u profesionalnom ivotu na njihov lini zahtev. Takoe, na Istoku zemlje je uestalija tzv. nedobrovoljna mobilnost, to znai da radnik usled gubitka bez posla ide u nezaposlenost ili javno sponzorisane poslove, koji predstavljaju mere borbe protiv dugotrajne nezaposlenosti i iskljuenja iz radnog ivota.107 Iako su pravne i obrazovne razlike izmeu stanovnika Istone i Zapadne Nemake zanemarljive, nezaposlenost je mnogo vea u Istonoj nego u Zapadnoj Nemakoj, nivo prihoda je nii, a fiskalni transferi iz Istone ka Zapadnoj Nemakoj i dalje su znaajnog obima; tako je, na primer, u periodu od 1991. do 2003. godine ukupna suma novanih sredstava koja se slila iz Zapadne u Istonu Nemaku iznosila ak 940 milijardi EUR, to je inilo skoro 37% BDP Istone Nemake.108 Fiskalni transferi ka Istonoj Nemakoj, koji su poboljali ivote mnogih graana, bili su ogromni (skoro 940 milijardi dolara u vremenskom rasponu od 1999. do 2003, to je inilo oko 37% BDP Istone Nemake).
Ketzmerick, T, Different operating modes of the labour markets in East and West Germany a comment on Marcel Erlinghagen, publikovano u: Khler, Christoph et al. (Eds.): Trends in employment stability and labour market segmentation Current debates and findings in Eastern and Western Europe. Mitteilungen aus dem SFB 580, Heft 16, S. 124-129. 108 Uhlig, H. (2005), Regional labor markets, network externalities and migration: the case of German reunification.
107

78

Iako je tada smatrano da su ovo sami problemi adaptivne prirode koji se mogu relativno lako reiti prelazei od dravne ekonomije na ekonomiju slobodnog trita, ak i sada naizgled deluje da se ove razlike ne umanjuju, ve samo dodatno produbljuju. Ovo se delimino objanjava argumentom da je Istona Nemaka izabrala poseban i nezavisan put razvoja od Zapadne Nemake. ini se da je izostalo jedno od moguih reenja kao to je fleksibilnost kako samog trita rada, tako i njegovih uesnika, kao i olakana procedura pri zapoljavanju i otputanju. Takoe, isplatom manjih zarada i pojednostavljenim otputanjem poslodavcima bi bilo lake da popune upranjena radna mesta. Demografske i personalne karakteristike kao determinantne odluke o migriranju U godini kada je dolo do ujedinjenja (1990), populacija Istone Nemake je brojala oko 16 miliona stanovnika, a populacija Zapadne 63 miliona.109 Do promene broja i strukture populacije dolazi prirodnim ciklusima, odnosno demografskim promenama i tendencijama ili pak migratornim kretanjima. Prvi proces je relativno lako pratiti i predvideti sa izvesnom sigurnou u nekom duem vremenskom periodu pratei indikatore vitalne statistike, odnosno prirodnog kretanja stanovnitva (stopu mortaliteta, stopu nataliteta, fertiliteta, broj ivoroene dece, itd.), poto promene nisu uestale i brze. Meutim, Nemaka je ezdesetih godina bila izuzetak od ovog pravila s obzirom da je zabeleen negativan prirodni prirataj usled znaajnog pada stope nataliteta. Do jo jednog znaajnog pada stope ovog indikatora dolo je neposredno po ujedinjenju, tako da se broj ivoroenih smanjio za polovinu samo u periodu od tri godine (sa 222 000 u 1989. godini na 110 000 u 1991. godini). Kada su migratorni tokovi, odnosno mehanika kretanja stanovnitva u pitanju, kako meunarodne tako i interne migracije, svakako je najvei priliv imigranata zabeleen ezdesetih i sedamdesetih godina sa dolaskom stranih radnika i lanova njihovih porodica, ali i devedesetih sa velikim brojem izbeglica koje su traile azil.

109

Videti vie u: Immigration and Population Change in Germany, Migration News, Volume 1, Number1, January 2005.

79

Migracija od Istoka ka Zapadu je veoma selektivne prirode u odnosu na starosnu dob, brani status i pol, nivo obrazovanja, line osobine, veliinu domainstva, region stanovanja i situacije na tritu rada. Iako su sve starosne grupe elele da napuste Istonu Nemaku (osim starijih od pedeset godina), najvei je broj onih koji su bili u produktivnom dobu (budua radna snaga). Mladi ljudi se lake i ee odluuju na migraciju, odnosno sa godinama opada i procenat ljudi sklonih migraciji. Ako se posmatraju migranti generalno (nezavisno da li se radi o migracijama sa Istoka na Zapad ili obratno) prema starosnoj dobi, primetan je trend migranata koji su u produktivnom dobu, posebno iz malih gradova i ruralnih oblasti (1.9% u periodu od 1998. do 2003). ak 42% migranata su starosti 18 do 30 godina, 29% izmeu 30 i 50 godina, a samo 11% su stariji od 50 godina (Istok-Zapad) i u suprotnom smeru (ZapadIstok), gde 40% pripada najmlaoj starosnoj grupi, 31% srednjoj i 13% starijim graanima. Procenat mladih je u stalnom porastu od sredine devedesetih. Jedna od najugroenijih i najproblematinijih grupa su upravo adolescenti. Veliki broj njih se suoava sa problemom ekskluzije sa trita rada. Oni teko pronalaze zaposlenje, a ak i onda kada ga nau, uglavnom su angaovani samo na poslovima privremenog, kratkotrajnog karaktera. Iskustvo nezaposlenosti na samom poetku profesionalnog ivota moe imati znaajne implikacije po njihovu profesionalnu biografiju to teko prevazilaze, posebno zbog odlika ovog psiholokog razdoblja. Problem pristupa tritu rada navelo je mnoge adolescente iz Istone Nemake da migriraju u Zapadnu.110 U ovoj mlaoj uzrasnoj grupi, ene ine preko 50% migranata, ali su zato manje zastupljene od mukaraca u srednjem dobu. Meutim, treba imati na umu i injenicu da stopa ivoroene enske dece u Istonoj Nemakoj od 1991. do 2004. godine je na nivou od 2/3 (ionako ve niske) stope za Zapadnu Nemaku, to odaje utisak da Istona Nemaka belei negativne demografske trendove. Razlika u odnosu na pol posebno dolazi u prvi plan poslednjih godina zbog velikog broja ena koja naputaju pojedine regione Istone Nemake. Nasuprot tome,
Steiner, C. (2004): Bleibst du noch oder gehst du schon? Regionale Mobilitt beim Ausbildungs - und Erwerbseinstieg ostdeutscher Jugendlicher. U: Berliner Debatte Initial.
110

80

mukarci su zastupljeniji u migraciji od Zapada ka Istoku. Takoe, u ovom smeru migracija i starosna struktura je drugaija - mukarci su zastupljeniji u svim uzrasnim grupama (sa izuzetkom najstarije), ali i broj ena se tokom vremena postepeno poveava. to se tie branog statusa, oni koji su u braku manje migriraju u odnosu na neoenjene/neudate pojedince, razvedene ili udovce/udovice. Same ene (posebno uzrasta od 18 do 30 godina) ee migriraju od slobodnih mukaraca. U grupi od 50 do 64 godine, brani status ne igra znaajnu ulogu i ne utie na obim migracija, ali zato ima uticaja u grupi od 18 do 29 godina. Procenat ena migranata u migracijskim tokovima od Istoka ka Zapadu i obratno

Izvor: Fuchs-Schndeln, N, Schndeln, M. (2008), Who Stays, Who Goes, Who Returns? East-West Migration within Germany since Reunification, Harvard University

Kada je obrazovanje u pitanju, primetan je trend migracija visoko obrazovanih ljudi ka Zapadu u potrazi za boljim radnim mestom i veom mogunou za usavravanje, napredovanje i, najzad, veom zaradom. Tokom drugog talasa migracije, od 1997. do

81

1998. godine, razlike u obrazovnom nivou su naglaenije i on je voen vie mladim i obrazovanim pojedincima nego prvi. Optimizam, odnosno pesimizam, takoe opredeljuju odluku. Kod optimistinih ljudi je tzv. psiholoki troak migracije manji to znai da se lake i ee odluuju da migriraju, i onda, kada to urade, trajnog je karaktera. Lina ekonomska situacija, ali i ire - situacija i razvijenost regiona, uticali su na bre i uestalije donoenje odluke o migriranju. Naime, postojale su velike razlike ak i unutar pojedinih delova zemlje, pa je, na primer, u Istonoj Nemakoj primetna velika diferencijacija severnih i junih delova - dok je sever bio visoko industrijalizovan, jug je vie bio okrenut ka poljoprivrednim delatnostima tako da je bio i nastanjeniji. Svi indikatori populacije Istone Nemake belee pad od 1950. godine, a jedan od najznaajnijih uzroka se svakako moe nai u eksternoj migraciji. Dok populacija Zapadne Nemake neprestano raste, populacija Istone polako stari i umire izuzev nekoliko vibrantnih velikih gradova. Istraivanje koje je izvreno na osnovu uzorka od 383 migranata pokazuje da, ukoliko je vea stopa nezaposlenosti u okrugu, utoliko se vie ljudi odluuje za migraciju kao reenje za pokuaj poboljanja svoje materijalne situacije. Takoe, od udaljenosti, odnosno blizine (bive) granice (kada se ima u vidu Istona i Zapadna Nemaka), zavisi broj ljudi koji e emigrirati. Naime, to je vea udaljenost, vea je stopa migracija (oni koji ive blizu granice odluuju se pre za putovanje od mesta stanovanja do mesta zaposlenja nego za emigraciju). Godinji prosek ljudi koji su putovali je 370 000 u periodu od 1999. do 2004. godine. 111 Proces suburbanizacije koji je zapoeo krajem prolog veka, doprineo je rastuoj razlici u obrascima migratornih ponaanja. Jo od ezdesetih godina u Zapadnoj Nemakoj se belei trend seoba graana iz jezgra ka predgrau grada, dok je ovaj proces u Istonoj Nemakoj kasnio skoro trideset godina, odnosno poinje tek sa

Videti vie u istraivanju koje se odnosi na period 1996-2006. godine u kojem je uestvovalo 383 migranata u: Fuchs-Schndeln, N, Schndeln, M. (2008), Who Stays, Who Goes, Who Returns? East-West Migration within Germany since Reunification, Harvard University, str. 16.

111

82

ujedinjenjem.112 Vea je verovatnoa da ce migrirati ljudi iz urbanih nego iz ruralnih sredina. Iako, za razliku od veine evropskih zemalja, Nemaka nema jedan ekonomski centar koji dominira, ve nekoliko velikih koji su rasprostranjeni irom zemlje, kao to su Frankfurt, Minhen, Dizeldorf i Hamburg, Bajern je omiljena destinacija migranata sa Istoka, a Berlin je jedina destinacija stalno rastue popularnosti koja je konstantno privlaila vie migranata jo od 1993. godine. Psiholoki i socijalni faktori migracija Istok-Zapad i Zapad-Istok Iako su velikodune beneficije socijalne sigurnosti i poveanje zarada u nekom kraem periodu zadravali istone Nemce kod kue uprkos velikoj stopi nezaposlenosti, ipak su impresivno veliki broj ljudi koji je napustio ovaj deo Nemake znatno uticali mnogobrojni psiholoki i socijalni faktori koji su ubrzali ili olakali odluku o emigriranju zbog velike neizvesnosti koju sa sobom nosi. Stoga pojedinci koji ve imaju uspostavljene drutvene veze u zemlji destinacije imaju vee anse za bolju adaptaciju po dolasku i za potencijalnim veim zaradama, a samim tim oni ine manjinu meu povratnim migrantima. Zapaen je i nelinearan uticaj prihoda na nameru da se migrira.113 Oni koji su veoma vezani za lokalne zajednice tee se odluuju da migriraju. Sama odluka o povratku posle emigriranja se tumai na dva razliita naina. Prema prvom konceptu, migranti povratnici su oni pojedinci koji su od samog poetka imali nameru da samo privremeno migriraju na Zapad, dok drugu grupu ine oni koji su otili sa eljom da ostanu trajno, ali su ipak u nekom trenutku odluili da se vrate. 18% onih koji su migrirali vratili su se posle izvesnog vremena na Istok. Na ispitivanom uzorku (u ve prethodno pomenutom istraivanju) dolo se do sledeih rezultata: 49% njih se vratilo u Istonu Nemaku u roku od dve godine od migriranja, 76% u roku od etiri godine. Stariji migranti uglavnom se ne odluuju da
Mdlin, H. (2003), Migration Processes Challenges for German Cities, European Journal of Spatial Development, refered articles Nov 2003 - no 8. 113 Burda, Michael C., Hrdle, W., Mller M., AxelWerwatz (1998): Analysis of German East-West Migration Intentions: Facts and Theory, Journal of Applied Econometrics
112

83

ostanu trajno, a isto tako i povratak je znatno ei nego u grupi uzrasta 18 do 29 godina. Znaajan je broj onih koji se odluuju da trajno migriraju u grupi od 30 do 49 godina u poreenju sa najmlaom uzrasnom grupom, ali stariji pojedinci ee odluuju da se vrate u poreenju sa mladim. Iz svega ovog moemo zakljuiti da su ljudi srednje dobi oni koji najee odluuju da migriraju i ostanu. U istom istraivanju, iji je cilj izmeu ostalog bio da se ispita zadovoljstvo ivota ove dve grupe migranata, posmatran je sedmogodinji period - tri godine pre, tri godine po migraciji i godina u kojoj se desila migracija. Zadovoljstvo ivotom tri godine pre migracije je bilo neznatno vee kod povratnika (6.8 na skali, a kod trajnih 6.4 na skali od 0-10). Najvea razlika izmeu ova dva tipa migranata je utvrena u godini kada su migrirali tako da je kod stalnih migranata dolo do osetnijeg poveanja zadovoljstva ivotom koje se potom smanjuje u narednim godinama, ali ipak ostaje iznad nivoa pre odlaska iz jednog u drugi deo drave. Kod privremenih migranata zadovoljstvo ivotom se ne menja znaajno, ve samo malo osciluje u godinama posle migriranja ali nikada ne dostie neku veu razliku u odnosu na godine pre odlaska. Zadovoljstvo ivota pre i po migraciji stalnih i privremenih migranata

84

Izvor: Fuchs-Schndeln, N, Schndeln, M. (2008), Who Stays, Who Goes, Who Returns? East-West Migration within Germany since Reunification, Harvard University

Zakljuak koji se namee je da inicijalne promene u zadovoljstvu ivotom u stvari prave distinkciju izmeu migranata koji ostaju trajno u odnosu na one koji se vraaju svojim domovima posle izvesnog vremena. Migranti koji odlaze sa namerom da trajno ostanu su sigurni da ipak preferiraju ivot na Zapadu tako da zadovoljstvo ivotom raste sa preseljenjem, dok kod onih koji odlaze samo privremeno sama injenica da su promenili mesto prebivalita nista znaajno ne menja, odnosno zadovoljstvo ivotom je uglavnom konstantno. Literatura Barro, R. J. (1991), Eastern Germanys long haul, u: Wall Street Journal, Dow Jones and Company. Burda, Michael C. Hrdle, W. Mller M. AxelWerwatz (1998): Analysis

85

o of German East-West Migration Intentions: Facts and Theory, Journal of Applied Econometrics. Burda, M. (2000), East-West German Wage Convergence after Unification: Migration ot Institution?, Humboldt-Universitt zu Berlin. Cesarani, D, Fulbrook, M. (1996), Citizenship, nationality and migration in Europe, Routledge, London and New York. Dietz, B. (2002), East West Migration Patterns in an Enlarging Europe: the German Case, Osteuropa-Institut Munich, The Global Review of Ethnopolitics, Vol. 2 no. 1, September 2002, 29-43. Fuchs-Schndeln, N. Schndeln, M. (2008), Who Stays, Who Goes, Who Returns? East-West Migration within Germany since Reunification, Harvard University. Halfmann, J. (1997), Immigration and Citizenship in Germany: Contemporary Dilemmas, u Political Studies, vol. XLV, 260-274. Hansen, R. (2003) Migration to Europe since 1945: Its history and Its Lessons, The Political Quarterly Publishing Co. Ltd., Blackwell Publishing, Oxford. Heiland, F. (2004), Trends in East-West German Migration form 1989 to 2002, demographic research, volume 11, article 7 (http://www. demograficresearch.org/Volumes/Vol11/7/, preuzeto 1.10.2009). Ketzmerick, T. Different operating modes of the labour markets in East and West Germany a comment on Marcel Erlinghagen, publikovano u: Khler, Christoph et al. (Eds.): Trends in employment stability and labour market segmentation Current debates and findings in Eastern and Western Europe. Mitteilungen aus dem SFB 580, Heft 16, S. 124-129. Kroenhert, S. Vollmer, S. (2002), Where have all young woman gone?, GenderSpecific Migration form East to West Germany, background paper World Development report, Reshaping Economic Growth. Mding, H. (2003), Migration Processes Challenges for German Cities, European Journal of Spatial Development, preuzeto sa sajta: http://www.nordregio.se/EJSD/-ISSN 1650-9544-Refereed Articles Nov 2003- no 8 (septembar, 2009).

86

Melzer, S. (2008), Gender-Related Decision-Making on the Migration from East to West Germany, Institute for Employment Research, International Comparisons and European Integration, preuzeto sa sajta: www.youngdemography.org/.../S_M_Melzer_Nuremberg_20081010.pdf (28.09.2009).

Steiner, C. (2004): Bleibst du noch oder gehst du schon? Regionale Mobilitt beim o Ausbildungs - und Erwerbseinstieg ostdeutscher Jugendlicher. U: Berliner Debatte Initial.

Uhlig, H. (2005), Regional labor markets, network externalities and migration: the case of German reunification, Humboldt Universitat zu Berlin, Deutsche Bundesbank, CentER and CEPR.

Zimmermann, Klaus F. (1994), The Labour Market Impact of Immigration, in Spencer, S., ed., Immigration as an Economic Asset: The German Experience, Oakhill, Trentham Book.

Immigration and Population Change in Germany, Migration News, Volume 1, Number1, January 2005, preuzeto sa sajta: http://migration.ucdavis.edu/mn/comments.php?id=525_0_4_0 (05.10.2009.)

http://www.statistik-portal.de/statistik-portal/en/en_jb01_jahrtab5.asp (06.10.2009.)

87

Dragana Stankovi

DEMOLITION OF THE BERLIN WALL - REMOVAL OF BOUNDARIES BETWEEN EAST AND WEST IN RELATION TO THE FREE FLOW OF PEOPLE
Abstract The unification of two of Germanies in 1990 represents the beginning of a new chapter in Germany history, and at the same time, a new chapter in the sphere of migration, with migrants becoming citizens formally as well. The East-West migration represents a significant phenomenon of the history of Germany and also an important migration episodes in general, not only immediately after the unification, but throughout the period spanning to present day. The Berlin Wall was a symbol of the Cold War and the separation of East and West Berlin, or, more generally, between the Eastern (German Democratic Republic, GDR) and West Germany (Federal Republic of Germany, FRG) since 1949, and more specifically since its construction 1961. It was an "iron curtain" that prevented even the thought of crossing the "line of separation." November 9th 1989 the Wall was demolished and the borders of West Germany were opened to all those who came from the eastern parts of the country. The inflow of a large number of people who came in waves from Eastern to West Germany marked only the beginning of a long-term trend of high migration rates from the eastern to the western parts of the country that would have implications for all the systems of the German state. With the final unification and the establishment of the German economic, monetary and social union, when East German currency was replaced by the West German Mark, and the subsequent adoption of the legal, tax and social security system of West Germany, all the barriers related to the movement of labor had been removed prompting a big jump in the comprehensive globalization process that would profoundly change and shape the demographic, economic and social picture of united Germany. Keywords: fall of the Berlin Wall, East Germany, West Germany, migration, demographic characteristics, work force.

88

ANALIZE

89

Dr Radmila Nakarada114

PAD BERLINSKOG ZIDA PROPUTENA ISTORIJSKA ANSA

Saetak U radu se analiziraju ideje koja nisu sprovedene, a koje su predstavljale mogue alternative reenjima putem kojih se odgovorilo na dileme koje su se javile sa zavretkom Hladnog rata. Globalna demokratija, jaanje instrumenata mira, vladavina prava i kosmopolitski socijademokratski poredak istrauju se kroz prizmu neostvarenih alternativa koje bi, da su ostvarene, znaajno promenile kontekst meunarodnih odnosa koji je danas prisutan. Autor poseban akcenat stavlja na pitanja jednostranog tumaenja toka i ishoda Hladnog rata i prirode glavnih aktera. Unilateralnim delovanjem SAD koje je usledilo nakon pada Berlinskog zida, delom i kao posledica jednostranih tumaenja, stvoren je svet uveanih neizvesnosti, novih kriza i antagonizma, lien ozbiljnih, drugaijih vizija koje poivaju na odgovornosti prema optem dobru. Kljune rei: Hladni rat, SAD, Zapad, neoliberalizam, demokratija, ljudska prava

Uvod Na koji nain se procenjuju domaaji i uinci pada Berlinskog zida, svakako kljunog dogaaja pri kraju dvadesetog veka, u velikoj meri zavisi od toga kako se shvata sama priroda Hladnog rata, komunistikog sistema, kao i pretpostavki na kojima poiva meunarodni poredak. Dakle, Hladni rat se moe jednostavno razumeti kao borba svetla i tame, dobra i zla, slobode i neslobode; komunizam, kao istorijska aberacija, iskakanje iz istorijskih ina kojem je pogodovala inferiornost slovenske civilizacije, tj. njena inherentna sklonost ka autoritarnosti i odbojnost prema modernizaciji. Karakter
Profesor na predmetima Studije mira, Globalizacija i savremeno drutvo i Teorija i praksa reavanja sukoba na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu.
114

90

meunarodnog poretka moe se tumaiti kao da je definitivno oblikovan ideolokom osom sukoba Istoka i Zapada. Ukoliko se takvo stanovite zauzme, ono pretpostavlja da su sa raspadom sovjetske imperije, uruavanjem komunizma (u Evropi), glavni izvori globalne nestabilnosti, sukoba, agresivnog ekspanzionizma i zla uklonjeni i da je svet krenuo putem ujedinjenja na istorijski potvrenim premisama demokratije i trine ekonomije u prilog miru i razvoju. Meutim, postoje i drugaija stanovita koja Hladni rat vide kao interakciju dveju konkurentskih sila sa razliitim ideolokim predznacima, sila koje nikad nisu meusobno zaratile, ali su uspeno saraivale na podeli sveta u neprikosnovene sfere vlastitog uticaja. Pojedini autori ga iz tih razloga nazivaju illusionary war ili shadow war, jer smatraju da je on u velikoj meri predstavljao privid rata (Kaldor), tj. da je zaklanjao pravi sukob na osi Sever-Jug (Cummings).115 U svakom sluaju, odgovornost za nedostatnosti sveta - krize, opasnosti od nuklearnog rata, paralizu UN, ratove u Treem svetu u toku pola veka (koliko je trajao i Hladni rat) pripada ekspanzionistikim aspiracijma njegovih glavnih protagonista, i teko se mogu pripisivati samo jednom ideolokom krugu. Nadalje, postoje autori koji smatraju da komunizam ne predstavlja suprotnost zapadnoj civilizaciji, ve je zapravo druga strane njegove medalje. On nije nerazuman istorijski incident ve, kako Bauman kae, sistem koji takoe ima svoje korene u prosvetiteljstvu, koji je nastao u saglasju s nadama i obeanjima koje je nudila modernost. On je moderan zbog svog ubeenja da dobro drutvo moe biti samo ono koje je paljivo dizajnirano, kojim se racionalno upravlja i koje je u potpunosti industrijalizovano.116 Dakle, komunizam nije aberacija ve proizvod temeljnih protivrenosti zapadne kapitalistike civilizacije. Istovremeno, istorijska kontekstualizacija nastanka komunistikog sistema pretpostavlja da i njegov silazak sa scene zahteva istorijski filter. Iako je komunistiki poredak (u evropskim okvirima) nedvosmisleno iscrpeo svoju sposobnost da izlazi na kraj sa vlastitim politikim i ekonomskim ogranienjima i unutranjim pobunama, to automatski ne znai da jedan red socijalnih uinaka koje je postigao nije zadobio rang tekovina koje su zavreivali reformu
Krupni globalni problemi, kao to je siromatvo veine svetske populacije i njegovo uveanje unutar i izmeu drava nakon Hladnog rata, problem zaduenosti nerazvijenih zemalja koji opstaje uprkos nizu obeanja i inicijativa bogatih drava; sve do aktuelne globalne ekonomske krize koje je potekla iz SAD i zaljuljala svet, govorilo se da je Hladni rat bio samo jedna od matrica sukoba i podela i da se sveukupni lik sveta nije mogao izvesti iz njega, niti iz karaktera samo jedne strane u tom sukobu.
116 115

Z. Bauman, Intimations of Post-Modernity, London, New York, Routledge, 1992. pg. 59.

91

i nadogradnju umesto ponitenje. Drugim reima, uprkos njegovom slomu sloenije knjigovodstvo u ovoj sferi nije suvino, pogotovo ako se imaju u vidu socijalni problemi koji su buknuli u tranzicionoj eri. Da je sloenije knjigovodstvo istorijski bilo mogue, i da je pobednika strana u hladnoratovskom sukobu odgovorila vlastitim reformama na prilike koje su se padom Berlinskog zida otvarale, kraj Hladnog rata ne bi bio unilateralni in ve globalni zaokret vodeih aktera ka boljim odgovorima na pitanja razvoja, slobode i mira.

Izgubljene anse 1. Problem mira Gotovo u isto vreme kada je padao Berlinski zid, Sjedinjene Drave su vojno intervenisale u Panami, navodno zbog zamane trgovine droge njihovog nekadanjeg saveznik, generala Norijege, kojeg su svrgli s vlasti i uhapsili. Njegovo hapenje je ukljuilo i bombardovanje radnikih naselja i civilne rtve iji taan broj je ostao do danas neutvren, mada postoje procene da je re o nekoliko hiljada nedunih graana. Dve godine nakon pada Berlinskog zida usledila je Pustinjska oluja, intervencija koalicije voljnih koju su predvodile SAD protiv Iraka. Irak je izvrio invaziju na suverenu dravu Kuvajt ime je prekrio Povelju UN. Meutim, njegovi razlozi su bili bar podjednako (ne)ubedljivi kao i ameriki kada je re o Panami, ali reakcija je bila sasvim drugaija. Napad na Panamu nije uzburkao ni svet ni UN, dok je napad Iraka izazvao vojnu intervenciju koja je preduzeta, a da se nije saekalo na dejstvo sankcija UN, niti se uvaio potencijal posrednikih misija koje su otvarale perspektivu diplomatskog reenja. Umesto toga, dramatino je prekren princip proporcionalnosti i preduzeto je bombardovanje koje je, po reima irake opozicije, vratilo srednje razvijen Irak u predindustrijsko drutvo. S Pustinjskom olujom zapoeo je novi ciklus intervencija (po mnogima, ona se knjii u prvi postmoderni rat jer je podrazumevala estoko bombardovanje iz vazduha, minimalu upotrebu kopnene vojske i maksmalnu upotrebu kompjutera i satelita) koje su uglavnom

92

predvodile SAD sa ili bez odoborenja UN. posthladnoratovsko razdoblje, obuhvata i:

Spirala nasilja koja je obeleila

- vojna dejstva NATO u Bosni i Hercegovini, koja su predstavljala prve akcije izvan prostora svojih lanica (out of area), a da pri tome nije promenjen lan 5 Povelje NATO koji ne predvia takve operacije, - NATO bombardovanje SR Jugoslavije koje je preduzeto bez mandata SB, krenjem vlastite Povelje, kao i odredbi nacionalnih ustava pojedinih zemalja lanica. Imajui u vidu broj civilnih meta, razorno dejstvo korienog oruja - kasetnih i grafitnih bombi, kao i korienje osiromaenog uranijuma koje ima dugorone, nesagledive, tetne posledice po zdravlje civilne populacije, NATO bombardovanje SR Jugoslavije je jo jednom u kratkom periodu naruilo princip proporcionalnosti; - vojnu intervenciju SAD protiv Avganistana nakon teroristikog napada Al Kaide 11. septembra 2001. na tlu Amerike i odbijanja talibanskog reima da izrui Bin Ladena koga su Amerikanci smatrali odgovornim. Umesto izruenja, Talibani su traili nedvosmislene dokaze da je Al Kaida kriv za 11. septembar i suenje u neutralnoj zemlji; - na lanim optubama117 preduzetu drugu vojnu intervenciju u Iraku (2003.) koja je dovela do paklenog graanskog rata, u kojem je dosad, po nekim izvetajima, poginulo vie od 600 hiljada ljudi. Kada su se odluili za novu rundu bombardovanja Amerikanci su znali da Irak ne poseduje oruje za masovno unitenje, da sekularni reim Sadama Huseina ne podrava islamske fundamentaliste i da nema kontakte sa Al Kaidom, kao i da je ve potpuno pacifikovan u svojim regionalnim ambicijama. Uprkos tome intervencija je preduzeta i kontrola nad ogromnim naftnim rezervama je uspostavljena; - sporadino ameriko bombardovanje graanskim ratom iscrpljene Somalije zbog navodnog prisustva islamskih terorista, kao i podrka etiopskim vojnim napadima i unutranjim snagama koje ne mogu uspostaviti elementarni poredak; - proirenje borbe protiv Talibana na Pakistan i njegovo sporadino bombardovanje, uz poveanje amerikih vojnih trupa u Avganistanu i sve vei broj civilnih rtava.
Vidi detaljan prikaz odnosa amerike administracije prema realnosti Iraka, sistematsko prikrivanje ili zanemarivanje injenica, obavetajnih podataka da bi se opravdala vojna intervencija u: Dejms Rajzen: Ratno stanje, Tajna istorija CIA-e i Buove adminsitracije, Beograd, Samizdat B92, 2006.
117

93

Pobrojani dogaaji ukazuju da pobednik u Hladnom ratu kraj konfrontacije nije iskoristio da, u skladu sa izvornim naelima svoje demokratije, snano afirmie nenasilni pristup reavanju sukoba umesto to je unilateralni trenutak obeleio brzom pribegavanju ratovima (rush to war, R. Folk). Umesto strpljivom pregovaranju, jaanju autoriteta UN i meunarodnog prava, pobednik je i u novoj konstalaciji snaga, koja je nedvosmisleno ila njemu u prilog, ipak iznova dao preimustvo nasilju/prinudi i samovolji, koristei oruja koja svojim razmerama i destruktivnou po pravilu nadilazile uzroke zbog kojih su se (navodno) intervencije preduzimale. Pored intervencija i kretanje vojnih trokova dodatno potvruje da kraj ere Hladnog rata, ere koju je odlikovala besomuna trka u naoruanju, fabulozni vojni trokovi i stalna pretnja od nuklearne kataklizme nije proizveo odgovore koji su uveavali nadu u stabilan svetski mir i preusmeravanje ogromnih ulaganja u naoruanje i razvoj, u zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba ogromnog broja svetske populacije koja ivi u sramotnim uslovima. Prvi, poetni znaci kada su vojni trokovi u pitanju ohrabrivali su, jer je neposredno nakon zavretka Hladnog rata dolo do njihovog smanjenja (ponajvie zbog pada trokova biveg Sovjetskog saveza). Meutim, takva tendencija nije dugo trajala, trokovi su poeli da rastu nakon nekoliko godina, a danas su premaili hiljadu milijardi dolara (najvei deo, gotovo 50%, otpada na SAD), problem nuklearnog oruja i dalje ostaje problem, ne samo zbog njegove proliferacije ve i zbog novih planova pobednika i njihovih saveznika da ga uine normalnim orujem u borbi protiv terorizma (promena francuske doktrine samodobrane, npr.), kao i da se ono u ovom ili onom obliku rasporedi na granice biveg Sovjetskog saveza. Kako konstatuje Kamings (Cummings), kraj Hladnog rata nita nije doneo sa stanovita demontiranja ogromne vojne mainerije koja je pokrenuta tokom pedesetih godina prolog veka, perpetuum mobile koji je izgraen da vodi ratove i koji ima interes da radi u prilog ratovanja.118 Takvom toku pripada i injenica da ni hladnoratovska organizacija, kao to je NATO, nije demontirana iako je nestao Varavski pakt, ve se na tragu novog popisa pretnji proliferacija slabih drava, oruja za masovno unitenje, organizovani kriminal, globalni terorizam, ugroavanje resursa vitalnih za odravanje zapadnih ekonomija,

B.Cummings, The end of the Seventy-year Crisis, in M. Woo Cummings, M. Loriaux, eds. Past as Prelude, Boulder, Westview Press, 1993. pg. 29.

118

94

krenulo u njegovo reformisanje, redefinisanje i irenje, pretvaranje u globalnu vojnu pesnicu. 2. Neoliberalni umesto socijaldemokratski projekat Ako imamo u vidu da su graani u bivim socijalistikim zemljama oekivali da demontiranje socijalizma nee obuhvatiti i socijalne tekovine,119 da je privlanost zapadnoevropskog modela u velikoj meri poivala na uincima drave blagostanja i da su neravnomernosti globalnog razvoja i siromatva upuivale na celishodnost opredeljivanja za globalni socijademokratksi projekat (Held), moglo bi se rei da je s padom Berlinskog zida otvorena mogunost za postizanje konsenzusa o modelu kapitalizma koji se ne bi zasnivao na razdvajanju drutva i ekonomije, solidarnosti i efikasnosti. Jo jednom se pojavio trenutak kada je Polanjijevo upozorenje, dato nakon tragedije Drugog svetskog rata, da se meunarodna politika ne rekonstituie na naelima deregulacije i hegemonije najjae sile, imalo ogromnu teinu. Meutim, padom Berlinskog zida sruio se ne samo komunizam, ve i konsenzus oko kejnzijanskog modela kapitalizma. Pad komunizma se pretvorio u snaan podsticaj neoliberalizmu, koji je u novoj eri postao dominantan model. Raspad Sovjetske imperije i elja za inkorporacijom u kapitalizam znaio je da vie nita ne stoji na putu globalnom tritu i korporacijama (Klajn). Demontiranje jedne neuspene utopije zamenjeno je drugom utopijom koja se, kako se pokazalo, takoe ne moe ostvariti bez prinude, krenja demokratskih naela, nasiljem (intervencijama, tajnim zatvorima, muenjem, itd). Neoliberalna utopija pretvorila je trite u apsolutnu normu, tj. deregulaciju, otro rezanje javne potronje, sveoptu privatizaciju, ime se neravnotea izmeu individualnih i kolektivnih interesa snano uspostavila, a funkcije drave promenile tako to je ona postala sve manje odgovorna za javni interes (Burdije). Drava

Zanimljivo je u ovom kontekstu pomenuti, da je tadanji ef Sovjetskog saveza M. Gorbaov ozbiljno razmiljao o reformi svoje zemlje na socijaldemokratskim naelima, tj. prema skandinavskom modelu, i da je na poetku imao podrku kljunih Zapadnih zemalja. Kako opisuje Naomi Klajn u knjizi Doktrina oka, nakon prvobitne podrke takvoj orijentaciji Gorbaova, najrazvijenje zemlje sveta su mu ubrzo predoile da socijademokratski model nije prihvatljiv i da neoliberalni konsenzus zahteva da se prema tim naelima transformie i Sovjeteski savez, tj. da je Pinoeov model poeljniji. Vidi: Naomi Klajn, Doktrina oka, Beograd, Samizdat B92, 2009, str.247-277.

119

95

se privatizuje, njene funkcije preuzimaju privatne korporacije od nadzora do voenja ratova, od obavetajnih delatnosti do upravljanja dravnom birokratijom. U ime konkurentnosti nastalo je doba odricanja od socijalnih tekovina (stalnog radnog odnosa, zdravstvenog i penzionog osiguranja, socijalnog staranja) u Zapadnoj i Istonoj Evropi. Korenit raskid se vri izmeu drutvenog i ekonomskog, a to se posebno reflektuje u izostanku odgovornosti i solidarnosti u nesrei, bolesti i bedi, u promeni sveta rada u kome fleksibilni rad postaje dominantan, individualna egzistencija obojena neizvesnou i strahom od nezaposlenosti (Bauman), a ime se disciplinuju i uutkuju graani. Nestaju sindikati, udruenja, kolektivni zatitnici interesa, odnosno, kako kae Burdije (1999:109), sve kolektivne strukture sposobne da budu prepreka ekspanziji trita. Zemlje osloboene tutorstva komunizma, nale su se na novom poetku, prolaenje kroz jo jedan revolucionarni preobraaj, svoenje, kako kae Koen, drutva na tabulu rasa. (Klau Ofe je jednom prilikom primetio da su u zemljama biveg socijalizma izvrene revolucije koje nisu donele nita novo, da su izvrene bez vizije, samo sa idejom ruenja postojeeg i preuzimanja zapadnog modela, i to u njegovoj neoliberalnoj varijanti). Revolucija se izvela kao ok terapija savezom lokalnih i globalnih aktera koji su stvorili okvir za ekonomsku pljaku, tj. po reima Koena, za veliki graanski rata oko svojine, golemo prelivanje javnog vlasnitva u privatne ruke. U gotovo svim zemljama tranzicije povealo se siromatvo, socijalna nejednakost, nezaposlenost (mada u nejednakoj meri) i zaduenost. U pojedinim zemljama kao to su Rusija, Moldavija, Ukrajina, smanjila se i duina ivota. Za veinu stanovnitva socijalni pokazatelji tranzicije, naroito u poetnim fazama, u mnogim aspektima podseali su na restauraciju divljeg kapitalizma u 19. veku. Direktan skok iz centralnog planiranja u neoliberalnu ekonomiju, tenja da se iz dravne svojine pree u potpuno privatizovanu privredu posebno je bila dramatina u prvoj fazi tranzicije Rusije. Brzina ekonomskog pada u toku ruske tranzicione recesije bila je vratolomna, po nekim autorima dolo je do najvee industrijske depresije nakon Drugog svetskog rata. Velesila je pretvorena u prosjaka, hiperinflacijom, rastom cena (1992. i 1998), devalvacijom, padom proizvodnje, nadnica, stranih investicija i standarda. Bekstvo kapitala iz zemlje je dostizalo 24 milijarde dolara godinje, a tokom devedesetih godina imovina biveg Sovjetskog saveza,

96

koja je vredela dve stotine milijardi dolara, prodata je lokalnim kupcima za sedam milijardi dolara. Posebno je zanimljivo da su spoljni akteri, naroito iz SAD, igrali ogromnu ulogu u oblikovanju poetne faze tranzicije i pruanju podrke domaim saveznicima koje su smatrali promoterima i garantima reforme. Kada je re o EU, pad Berlinskog zida nije EU doneo samo ujedinjenje Nemake, nove granice u duini od osam hiljada kilometara, novu socijalnu strukturu, ve je doveo i do redefinisanja nekih od temeljnih stubova vlastitog identiteta. Kao to primeuje Gidens (2007:200-202), pad Berlinskog zida nije ispostavio samo problem proirenja Unije na bive socijalistike zemlje, ve i temeljno redefinisanje vlastitog projekta. Pad komunizma zajedno sa irenjem i jaanjem neoliberalnog projekta globalizacije doneo je i zapadnom delu Evrope raskid, a ne kontinuitet, pre svega kada je u pitanju socijalni projekat. U tenji da ne izgubi ekonomsku i tehnoloku trku, lanice su u velikoj meri krenule putem prilagoavanja neoliberalnoj globalizaciji. Kako rezimira H. Brunkhorst, sa sve slabijom pozitivnom integracijom socijalna drava slabi i stagnira, a raste sigurnosna drava, to je primer negativne integracije.120 Negativna integracija stvara sve veu potrebu za korigovanjem socijalnih posledica trita, ali domaaj nacionalnih drava je sve slabiji. Uveana je egzistencijalna nesigurnost, dolo je do novog siromatva, nezaposlenosti i vee nejednakosti izmeu graana i regiona. Raste znaaj vlastite nacije i neprijateljstvo prema pripadnicima drugih etnikih grupa. Identitet se uspostavlja nasuprot nadnacionalnim procesima i kulturnim razliitostima koje su pojaane i otvaranjem prema Istoku. Pokuaj pronalaanja treeg puta kojim bi se u novim uslovima uspostavila ravnotea izmeu trine neefikasnosti, demokratije i solidarnosti, vremenom se promenio u promociju neoliberalnog projekta bez njegovih nunih socijalnih korekcija. 3. Vladavina prava Umesto uvrivanja meunarodnog prava, tj. uvrivanja vladavine prava na globalnom nivou i jaanja Ujedinjenih nacija (s obzirom da je s krajem Hladnog rata

Vidi: Hauke Brunkhorst, Solidarnost. Od graanskog prijateljstva do globalne pravne zajednice, Beogradski krug, Beograd, Multimedijalni institut, Zagreb, 2004. str151.

120

97

odblokiran Savet bezbednost i upotreba veta postala retka), i da su se nagovetavali partnerski odnosi izmeu bivih neprijatelja, ipak su sa padom Berlinskog zida nadjaale tendencije selektivne primene meunarodnog prava i samoizuzimanja iz novog normativnog poretka na temelju asimetrine moi.121 U posthladnoratovskoj eri proglaavala su se nova pravila - era kosmopolitskog prava, prelazak iz materijalne u moralnu zavisnost koja je podrazumevala doslednu zatitu ljudskih prava, tj. mogunost da svaki pojedinac dobije meunarodnu zatitu ukoliko drava nije u stanju da mu obezbedi zatitu. To je znailo da se u novoj postkomunistikoj eri temeljno relativizirao suverenitet, da se ukinuo kao apsolutna norma koja titi od spoljne intervencije, naroito kada su u pitanju sluajevi ekstremnog krenja ljudskih prava. U skladu s tim lansirale su se nove sintagme o politiki korektnom militarizmu, liberalnom intervencionizmu (M. Igantieff) koji nije u slubi uskih nacionalnih, ve optih humanitarnih interesa. Previeni su se realni odnosi moi, kao i spremnost glavnog hegemona da svoju suverenost izraava samoizuzimanjem iz normi koje proklamuje. Zbog toga se nova ansa za jaanje prava na globalnom nivou, univerzalizacija ljudskih prava, pretvarala u povode za nelegalne vojne intervencije. Iskreni zagovornici nove etike, kojom su eleli da zatite ljudska prava i stave ih iznad suvereniteta, previali su upravo realnost odnosa moi, strukturalne determinante svetskog poretka koje su nadilazile matricu Hladnog rata. Dospevali su u paradoksalnu situaciju da se zalau za nelegalne, ali legitimne vojne intervencije. Uinci svih preduzetih vojnih intervencija u ime nove moralne zavisnosti ostavile su iza sebe porazne rezultate - od nedovrenog mira, tj. obustave nasilja bez reenja uzroka sukoba, stvaranja slabih, neodrivih drava, do rasula i graanskih ratova, brojnih civilnih rtava. Pri tome, institucije kojima je trebalo ojaati vladavinu prava na globalnom nivou ostale su ili marginalizovane ili relevantne samo za pojedine drave, ali ne i najjae.

121

SAD npr. nisu ratifikovale osnivanje Stalnog krivinog suda, podravale su secesiju, preduzimale su intervencije krei meunarodne pravne norme, kidnapovali su osumnjiene teroriste i liili ih prava na odbranu.

98

Zakljuak Dosadanje izlaganje ni u kom sluaju ne porie injenicu da je pad Berlinskog zida uklonio neprirodno iscrtanu granicu u Evropi, da je otvorio prostore slobode, dravne autonomije, mobilnosti i komunikacije, pre svega, graanima iza gvozdene zavese. Meutim, ne moemo, a da istovremeno sa setom ne konstatujemo da taj jedinstven, neoekivan, i u prvoj fazi miran in raspada komunistikog sistema nije iskorien za jaanje globalne demokratije, instrumenata mira, vladavine prava, za efikasno usmeravanje brige i preduzimanje koraka za korekciju socijalnih posledica dominantnog neoliberalnog projekta, tj. za sve koje je tranzicija i globalizacija marginalizovala i iskljuila. Pad Berlinskog zida je bio ansa za mir i saradnju, za rehabilitaciju socijalnog kapitalizma koji bi olakao traume tranzicije i globalizacije, za izgradnju efikasnijeg meunardnog poretka zasnovanog na vladavini prava, bio je ansa za bolju alternativu da su se SAD mogle odrei hegemonskih aspiracija, da su mogle da odole trijumfalizmu. Zato to je pad Berlinskog zida tretiran kao jedinstvena ansa za ekspanziju vlastitih interesa, a ne kao mogunost za preobraaj osnovnih naela globalnog poretka, dobili smo svet uveanih neizvesnosti, novih kriza, novih antagonizama, formi gramzivosti, svet koji je lien ozbiljnih alternativnih vizija koje poivaju na odgovornosti prema optem dobru. Literatura Bauman, Zygmunt, Intimations of Post-Modernity, London, New York, Routledge, 1992. Brunkhorst, Hauke, Solidaranost. Od graanskog prijateljstva do globalne pravne zajednice, Beograd, Beogradski krug, Zagreb, Multimedijalni institut, 2004. Burdije, Pjer, Signalna svet, Beograd, Zavod za udbenike, 1999. Cohen, Stephen, The Failed Crusade: America and the Tragedy of PostCommunist Russia, New York, Norton, 2001.

99

Cummings, M. Woo, M. Loriaux, Past as Prelude, Boulder, Westview Press, 1993. Folk, Riard, Veliki teroristiki rat, Beograd, Filip Vinji, 2003. Giddens, Anthony, Europe in the global age, Cambridge, Polity Press, 2007. Held, David, Global Covenant: The Social Democratic Alternative to the Washington Consensus, UK, Polity Press, 2004. Klajn, Naomi, Doktrina oka, Beograd, Samizdat B92, 2009. Rajzen, Dejms, Ratno stanje, Tajna istorija CIA-e i Buove adminsitracije, Beograd, Samizdat B92, 2006. William, Robinson, Transnational Conflicts: Central America, Social Change and Globalization, London, New York, Verso Press, 2003.

Radmila Nakarada Ph.D

The Fall of the Berlin Wall - a Missed Historical Opportunity

Abstract The paper analyzes the ideas that have not been implemented, but represented possible alternatives to solutions used in response to the dilemmas that arose at the end of the Cold War. Global democracy, the strengthening of peace instruments, the rule of law and a cosmopolitan social democratic order is reviewed from the perspective of unrealized alternatives that would have - had they been brought to realization - significantly changed the context of international relations now present. The author puts special emphasis on questions related to unilateral interpretation of the course and outcome of the Cold War and to the nature of the main stakeholders. The unilateral U.S. action that followed the fall of the Berlin Wall, partly also as a consequence of unilateral interpretations, created a world of increased uncertainty, new crises and antagonism, which is devoid of serious, alternate visions based on responsibility to the common good. Keywords: Cold War, United States, West, neo-liberalism, democracy, human rights

100

Mr Dragan ivojinovi 122

MEUNARODNI ODNOSI POSLE HLADNOG RATA JEDNA KRATKA PRIA O DVADESET GODINA TRAGANJA ZA IMENOM

ivot se ivi unapred, ali se shvata unazad- Sjeren Kjerkegor Istorija se ivi unapred, ali se pie unazad C. V. Wedgwood

Saetak Ovaj rad predstavlja pokuaj da se opie neuspeno traganje za imenom vremena posle Hladnog rata. Tekst e biti podeljen u dva dela. U prvom delu rada govoriemo o razliitim pokuajima da se imenuje vreme posle Hladnog rata. U drugom delu rada propitaemo koliko je takav jedan pokuaj uopte mogu, odnosno ispitaemo sredinju hipotezu rada da su meunarodni odnosi posle Hladnog rata jedno specifino vreme, za koju je nemogue pronai samo jedno ime. Danas, jedna veliina svakako ne odgovara svima, to jest jedno ime ne moe da prikae svu sloenost sveta u kojem ivimo. Kljune rei: meunarodni odnosi, Hladni rat, svet posle Hladnog rata, globalizacija, terorizam

Autor je asistent na Univerzitetu u Beogradu Fakultetu politikih nauka. Tokom pisanja ovog teksta veliku pomo pruila je Maa Petkovi, diplomirani politikolog za meunarodne poslove iz Beograda. Takoe, autor se zahvaljuje i gospodinu Bojanu Vraniu sa Fakulteta politikih nauka u Beogradu koji je takoe dosta pomogao da ovaj tekst ugleda svetlo dana.

122

101

Uvod Iako je tano vreme okonanja Hladnog rata sporno (kao to je to bio sluaj i sa njegovim otpoinjanjem)123, ono to niko ne spori jeste da je Hladni rat bio jedan od onih pojmova koji su obeleili vek iza nas. Na slian nain i svet u kojem mi danas ivimo (tzv. poslehladnoratovski svet), ima u svom imenu ovaj pojam. tavie, i dvadesetak godina posle njegovog formalnog zavretka, neke zemlje i neki narodi jo uvek ive u granicama i okvirima koje im je nametnulo vreme hladnog rata.124 Tako i zemlja u kojoj danas ivimo, a koja je u prethodnim decenijama vie puta menjala i svoje ime, teritoriju na kojoj se nalazi, i dravno ureenje za koje se opredelila, takoe je bila pod velikim uticajem hladnog rata, odnosno, reeno jezikom pionira prouavanja spoljne politike u naoj nauci o meunarodnim odnosima, profesora Momira Stojkovia: Hladni rat je bio vana, ako ne i najvanija determinanta spoljne politike ove zemlje.125 Po istom principu, i zavretak Hladnog rata bio je najvaniji faktor u sudbini svih drava na
Poto se ljudi najee vezuju za odreene dogaaje kad ele da oznae da je neto otpoelo ili se zavrilo (to je po naem miljenju pogreno, jer je jako teko neki pojedinaan dogaaj oznaiti kao kljuni u itavom procesu deavanja koji vode ka njegovom zavretku ili njegovom otpoinjanju), tako se i za vreme zavretka Hladnog rata najee navode sledea tri dogaaja: 1) Pad Berlinskog zida, 9. novembra 1989. godine; 2) samit KEBS-a u Parizu odran od 19. do 21. novembra 1990. godine na kojem je usvojena Pariska povelja za Novu Evropu; i 3) podnoenje ostavke na mesto Predsednika Sovjetskog Saveza od strane Mihaila Gorbaova, 25. decembra 1991. godine. Prvi bismo oznaili kao simboliki, drugi kao normativni, a trei kao faktiki kraj Hladnog rata. Takoe, slina situacija je i sa tanim vremenom izbijanja Hladnog rata. Neki, poput Filipa Longvorta, britanskog istoriara, ovaj sukob vraaju u vreme podele Rimskog carstva, a u najmanju ruku vreme revolucije u Rusiji iz 1917. godine i uea zapadnih sila u graanskom ratu u Rusiji koji je usledio. ire o tome videti u: Filip Longvort, Stvaranje Istone Evrope, CLIO, Beograd, 2002. Za teorijske osnove Hladnog rata videti: Dragan ivojinovi, The Cold War Term, Role and Meaning in the Science of International Relations, Review of International Affairs, Vol. LVI, No. 1119, July- September 2005, pp. 54-59. Tipian primer jednog naroda koji jo uvek ivi u dve drave, sa dva razliita politika i ekonomska sistema jeste korejski narod. Naime, postojanje June i Severne Koreje i podela korejskog poluostrva na dve drave, du 38. paralele, glavni su relikt Hladnog rata. Pomalo patetino reeno, iako ve odavno nema meu ivima ni Staljina, ni Trumana, rezultati nekih njihovih poteza u vezi sa sudbinama naroda i drava jo uvek su i te kako ivi. Videti npr: Simon Schama, Comedy Meets Catastrophe, Financial Times, September 25, 2009, Izvor: Internet, 09/26/09, http://www.ft.com/cms/s/2/d8047d04-a963-11de-9b7f00144feabdc0.html Pod determinanatama spoljne politike, profesori Momir Stojkovi i Velibor Gavranov podrazumevaju objektivne okolnosti od kojih zavisi spoljna politika neke drave. Najjednostavnije, ako spoljnu politiku neke zemlje zamislimo kao nekav prostor u kome se razliite jedinice nalaze u interakciji, determinante bi bile nekakva ograda oko tog prostora, odnosno okvir u kome se te jedinice mogu kretati. Tako je i Hladni rat bio jedan iroki okvir u kojem se spoljna politika druge Jugoslavije kretala. Videti: Momir Stojkovi, Velibor Gavranov, Meunarodni odnosi i spoljna politika Jugoslavije, Savremena administracija, Beograd, 1972, str. 237.
125 124 123

102

ovim prostorima, pa i nae. Sama injenica da vie nije bilo rivalstva izmeu supersila i da vie nije bilo mogue biti ravnotea izmeu dva bloka, u mnogo emu je uticala na to da dogaaji krenu traginim tokom. U tom smislu, kljuno je pitanje u vremenu posle Hladnog rata bilo da li postoji jedna takva pretnja, jedna takva determinanta za koju bi se moglo rei da ima odluujui uticaj na deavanja u meunarodnim odnosima, barem u poslednjoj instanci. Gledita o tome bila su podeljena - tokom devedesetih godina neki su smatrali da je ta arobna re globalizacija; nakon 11. septembra 2001. godine da je to terorizam, a posle amerikog zaglibljivanja u ratove u Iraku i Avganistanu i velike finansijske krize od prole godine, da je to opadanje amerike i uspon kineske moi, to jest takozvano pomeranje moi sa Zapada na Istok, od Atlantika i Evrope ka Pacifiku i Aziji. Meutim, po naem miljenju, nijedan od ovih pojmova nije uspevao da prikae svu sloenost meunarodnih zbivanja od pada Berlinskog zida naovamo. Naime, tek to se globalizacija poela zahuktavati, a drava povlaiti, dolo je do teoristikih napada na Njujork i Vaington, i drava se vratila jaa nego ikada; taman se svet oporavio od talasa terorizma, dolo je do kraha Vol Strita i otpoinjanja najvee svetske ekonomske krize jo od vremena Velike depresije. Ovaj rad predstavlja pokuaj da se opie to neuspeno traganje za determinantom u vremenu posle Hladnog rata. Tekst e biti podeljen u dva dela. U prvom delu rada govoriemo o razliitim pokuajima da se imenuje vreme posle Hladnog rata. U drugom delu rada propitaemo koliko je takav jedan pokuaj uopte mogu, odnosno ispitaemo sredinju hipotezu rada da su meunarodni odnosi posle Hladnog rata jedno specifino vreme za koju je nemogue pronai jedno sveobuhvatno ime. Danas, jedna veliina svakako ne odgovara svima, to jest jedno ime ne moe da prikae svu sloenost sveta u kojem ivimo. Jedno od kljunih pitanja nauke o meunarodnim odnosima o tome kako nazvati odreenu eru, to jest da li je mogue oznaiti neku eru pravim imenom dok ivite u njoj ili to mogu da urade tek vai potomci, po naem miljenju zavisi od toga koliko je dogaaj po kom se neko doba naziva revolucionaran i sveproimajui po svojoj prirodi. Na primer, injenica da je pojava nuklearnog oruja ohladila i spreila ratove irokih razmera izmeu supersila u velikoj meri je uticala da razdoblje Hladnog rata dobije svoje

103

ime jo za vreme svog trajanja. Sa druge strane, neka druga vremena morala su da priekaju da se zavre i da im potonje generacije daju ime. Neuspeno traganje za imenom Iako je prolo skoro dvadesetak godina od zavretka Hladnog rata, vreme u kojem ivimo jo uvek nema svoje ime. A nije da nije bilo pokuaja da se ova era imenuje. tavie, stvari stoje sasvim suprotno. U takvom jednom poduhvatu uetvovali su mnogi, od strunjaka i uglednih intelektulaca do najirih slojeva stanovnitva, od Dorda Herberta Vokera Bua i njegove prie o novom svetskom poretku poetkom prole decenije, pa do Dorda Vokera Bua i globalnog rata protiv terorizma na poetku ove. Kako piu Derek ole i Dejms Goldgajer u njihovoj sjajnoj knjizi o Americi izmeu ratova126 (Hladnog rata i rata protiv terorizma) u martu 1995. godine, urednitvo uvenog amerikog dnevnog lista Njujork Tajms pozvalo je svoje itaoce da imenuju eru u kojoj ive.127 Odgovori su bili raznovrsni i kretali su se od doba nesigurnosti, doba fragmentacije do doba velikih i propalih oekivanja i doba kojeg ak ni istoriari sa Harvarda ne mogu da imenuju.128 Na slian nain o ovoj temi vodila se rasprava i na stranicama asopisa Foreign Policy129. Naime, u letnjem broju ovog asopisa za 2000. godinu, urednitvo je poznatim strunjacima iz oblasti meunarodnih odnosa postavilo pitanje kako bi se mogla nazvati vreme u kojem ivimo. Tako je Kristof Bertram,

Videti: Derek Chollet, James Goldgeier, America between the Wars- form 11/9 to 9/11: the Misanderstood Years between the Fall of Berlin Wall and the Start of War on Terror, PublicAffairs, New York, 2008, pp. ix-xiii; America Between the Wars: From 11/9 TO 9/11 transcript: Izvor: Internet, 06/25/08 http://www.cfr.org/publication/16454/america_between_the_wars.html Videti: James Atlas, Ideas & Trends: Name That Era; Pinpointing A Moment On the Map of History, The New York Times, Sunday, March 19, 1995. Izvor: Internet, 09/10/09, http://www.nytimes.com/1995/03/19/weekinreview/ideas-trends-name-that-era-pinpointing-a-moment-onthe-map-of-history.html?pagewanted=all
128 127

126

Videti: Sarah Boxer, Present To Leave Something for Posterity, The New York Times, Sunday, April 2, 1995. Izvor: Internet, 09/10/09 http://www.nytimes.com/1995/04/02/weekinreview/word-for-wordnames-for-era-no-time-like-present-leave-something-for-posterity.html; Kako navodi Sara Bokser, odgovori su dolazili u najveem broju od strane mukaraca i uglavnom su bili pesimistini. Pojam globalno bio je prisutan u vie od 40 predloga, prefiksi re, post, fin de i cyber takoe su bili veoma esti. Postojalo je oko dvadesetak varijacija na temu Milenijumske ere ili Mesijanskog doba. Videti: isto Videti: Naming of an Era, Foreign Policy, Summer, 2000, pp. 26-69.

129

104

dugogodinji analitiar Sjedinjenih Drava i direktor jednog od vodeih nemakih tinktenkova, napisao da oni koji su iveli u doba renesanse i prosvetiteljstva, nisu bili svesni u kakvom su vremenu iveli i istakao da i mi ivimo u eri interregnuma, eri koja ne moe potrajati. Robert Rajt, sa knjigama o globalizaciji koja je predstavljena kao igra iji zbir nije nula (o svetu u kom je mogu ishod povoljan za sve), bio je zagovornik Klintonovog Pax Kapitala. On je bojaljivo primetio da je lino predloio to ime jo 1989. godine, na poetku ere, ali da se ono nije zadralo. Ema Rotild sa Kings koleda u Kembridu nudi ime doba nepotinjenosti. ivimo u postrevolucionarnom univerzumu... slobodnijem od nasilne revolucije vie nego ikada pre jo od 1790-tih godina (to jest vremena od Francuske revolucije i Francuskih revolucionarnih i Napoleonskih ratova - prim. D. .)130 Da li su lisice konano pobedile jeeve? Ipak, takva jedna situacija ne treba da nas udi, budui da je i u vremenima koja prethode naim situacija bila gotovo istovetna. Zar neko misli da su ljudi koji su iveli u vreme Tridesetogodinjeg rata znali da e taj rat biti kljuni dogaaj po kojem e njihovo doba nositi to ime? Na slian nain ni ljudi iz doba izmeu 1919. i 1939. godine nisu bili svesni da e njihova era biti nazvana periodom izmeu dva svetska rata. Primera je bezbroj, i istorija je prepuna heroja i dogaaja po kojima se odreeni istorijski periodi pamte. Vremena, kao i ljudi, imena dobijaju na razliite naine, nekad po kljunim karakteristikama odreenog perioda, nekad po ljudima koji su ih obeleili, a nekad prosto kao nastavak neke druge ere. Stoga je Stenli Hofman, profesor Harvardskog univerziteta, potpuno u pravu kad tvrdi da kad za jednu eru ne znate kakva je, onda je zovete posle neke druge131. Ili, kao to to primeuje Riard Has, visoki zvaninik administracija oba Bua siguran znak da su se eksperti nali u problem pokuavajui da pronau ime je

130130

Videti: Derek Chollet, James Goldgeier, America between the Wars- from 11/9 to 9/11: the Misanderstood Years between the Fall of Berlin Wall and the Start of War on Terror, p. x.

Videti: Stanley Hoffmann, Atlas 1995, navedeno prema: Aleksander Naht, Amerika spoljna politika u 21. veku, Ekonomika, Beograd, 4/96, str. 164; Navedeno prema: Dragan R. Simi, Poredak sveta, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999, str. 245.

131

105

korienje prefiksa post takvo oznaavanje otkriva da ljudi znaju samo gde su bili, ali ne i gde su sada, a ponajmanje kuda idu.132 Po Tomasu Fridmanu, glavni problem sa ovakvom jednom situacijom lei u tome to su razliiti teoretiari pokuavali da jednom hipotezom uhvate svu sloenost meunarodnih odnosa posle Hladnog rata. Tako on izdvaja etiri takva pokuaja da se oznai glavna odlika ovog vremena. Kao prvo, tu je uvena knjiga Uspon i pad Velikih sila profesora na Univerzitetu Jejl, Pola Kenedija133; zatim, prvo tekst, a potom i knjiga amerikog teoretiara, Frensisa Fukujame o kraju istorije;134 pa tekst i onda knjiga nedavno preminulog amerikog politikologa Semjuela Hantingtona o sukobu civilizacija;135 i na kraju, razliiti eseji i tekstovi o dolazeoj anarhiji novinara asopisa Atlantic Monthley, Roberta D. Kaplana.136 Ono to je po Fridmanu zajedniko svim ovim pokuajima je da su svi oni sadrali odreene istine, ali nijedno nije uspelo da uhvati svet nakon Hladnog rata u svoj njegovoj potpunosti.137 Drugaije reeno, svaki od ovih radova je postao poznat po pokuaju da jednom frazom uhvati jednu glavnu stvar, sredinjeg pokretaa, sutinski motor koji pokree meunarodne odnose u posthladnoratovskom svetu bio to u pitanju sukob civilizacija, haos, opadanje imperija ili pak trijumf liberalizma.138 Pored prethodno pomenutih pokuaja da se u jednoj hipotezi uhvati ceo poslehladnoratovski svet, mi smo u Tabeli 1 pokuali da prikaemo
Videti: Richard Haas, Reluctant Sheriff, Brookings Institution, Washington, D. C., 1999, p. 21. navedeno prema: Derek Chollet, James Goldgeier, America between the Wars- form 11/9 to 9/11: the Misunderstood Years between the Fall of Berlin Wall and the Start of War on Terror, pp. xiii-xiv
133 134 132

Videti: Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, CID, Podgorica, Slubeni list SRJ, Beograd, 1999.

Francis Fukuyama, The End of History, The National Interest, No. 16 Summer 1989, pp. 3-18. Za ovaj tekst na srpskom jeziku videti: Frensis Fukujama, Kraj istorije, III Program Radio Beograda , br. 84, 1990, str. 141 162.; Tako e, ovaj tekst je kasnije prerastao u knjigu, koja je prevedena na srpski jezik: Frensis Fukujama , Kraj istorije i poslednji ovek, Slubeni List SRJ, Beograd, 1996 ili Frensis Fukujama, Kraj istorije i poslednji ovek , CID, Podgorica, Romanov, Banja Luka, 2002. Huntington, Samuel, The Clash of Civilizations? Foreign Affairs, 72:3 (Summer 1993), pp. 2249. (Videti ovaj tekst na srpskom jeziku: Samjuel Hantington, Sudar civilizacija, u: Branko Milinkovi, Sanja Milinkovi, Nacionalne manjine u meunarodnom i jugoslovenskom pravnom poretku, Meunarodna politika, Beograd, 1997, str. 327 350; Tako e, ovaj tekst je kasnije prerastao u knjigu, koja je prevedena na srpski jezik: Semjuel Hantington , Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka , CID, Podgorica, 1998.) 136 Robert D. Kaplan, The Coming Anarchy, The Atlantic Monthly, February 1994, pp. 44 77. Thomas L. Friedman, The Lexus and Olive Tree Understanding Globalization, Anchor Books, New York, 2000, pp. xix-xx
138 137

135

Thomas L. Friedman, The Lexus and Olive Tree Understanding Globalization, pp. xxi

106

neka od najvanijih vienja sveta posle Hladnog rata, a koja je Tomas Fridman izostavio u svom nabrajanju. Naravno, zbog nedostatka prostora i mi smo bili prinueni da neke od autora ne pomenemo. Dakle, tu su pored ova etiri (sa Fridmanovim ukupno pet) prethodno nabrojana vienja i Don Mirajmer sa svojim veoma uticajnim tekstom Povratak u budunost: nestabilnost u Evropi posle Hladnog rata;139 Dozef Naj sa razliitim tekstovima i knjigama u kojima je razvijao ideju meke moi u meunarodnim odnosima,140 te Henri Kisinder sa svojom bestseler knjigom Diplomatija;141 i mnogi, mnogi drugi. Tabela 1: Razliita vienja sveta posle Hladnog rata: jeevi

Vienje meunarodnih odnosa Meunarodni odnosi posle Hladnog rata kao nastavak uspona i pada Velikih sila

Teoretiar i delo Pol Kenedi, Uspon i pad Velikih sila, 1987.

Glavne hipoteze -istorija uspona i pada velikih sila nikako nije zavrena -opasnost od imperijalnog prenaprezanja (nesklada izmeu stratekih obaveza i ekonomskih mogunosti) preti i Sjedinjenim Dravama kao i svim velikim silama pre nje -mo zavisi od konteksta -meka mo kao kljuna u svetu posle Hladnog rata -Amerika ima manje tvrde moi, ali je u mekoj moi neprikosnovena

Meunarodni odnosi posle Hladnog rata kao doba novih izvora moi

Dozef Naj, Soft Power, 1990; Bound to Lead 1990.

Videti: John J. Mearsheimer, Back to the Future- Instability in Europe after the Cold War, International Security, Vol. 15 No 1, Summer 1990, pp. 5-56. Videti: Joseph S. Nye, Jr, Understanding U. S. Strenth, Foreign Policy, Fall 1988; Joseph S. Nye, Jr., Soft Power, Foreign Policy, Fall, 1990; Joseph S. Nye, Jr, The Changing Nature of World Power. Political Science Quarterly, Vol. 105, No. 2., Summer, 1990, pp. 177-192.; Joseph S. Nye, Jr., Bound to Lead The Changing Nature of American Power, Basic Books, New York, 1990. Videti: Henry Kissinger, Diplomacy, Simon and Schuster, New York, 1994, za srpsko izdanje ove knjige videti: Henri Kisinder, Diplomatija, I, II, Verzal pres, Beograd, 1999; ili, Henri Kisinder, Diplomatija, Klub plus, Beograd, 2008;
141 140

139

107

Meunarodni odnosi posle Hladnog rata kao kraj istorije

Frensis Fukujama, Kraj istorije, 1989, 1992.

Meunarodni odnosi posle Hladnog rata kao povratak u budunost

Don Mirajmer, Back to the Future: Instability in Europe after the Cold War, 1990.

Meunarodni odnosi posle Hladnog rata kao sukob civilizacija

Semjuel Hantington, Sukob civilizacija, 1993, 1996.

Meunarodni odnosi posle Hladnog rata kao povratak ravnotee snaga i multipolarnog sveta

Henri Kisinder, Diplomatija, 1994.

-trijumf Zapada i zapadne ideje -potpuno iscrpljivanje odrivih alternativa liberalizmu -kraj istorije kao takve; krajnja taka ideoloke evolucije oveanstva i univerzalizacija zapadne liberalne demokratije kao krajnjeg oblika ljudske vladavine -sa prestankom Hladnog rata doi e i do uruavanja bipolarnog meunarodnog sistema i nastanka daleko nestabilnijeg, multipolarnog meunarodnog sistema koji e podseati na evropsku ravnoteu snaga koja je prethodila Prvom svetskom ratu -temeljni izvor sukoba u novom svetu nee primarno biti ni ideoloke ni ekonomske prirode, ve kulturne prirode - nacionalne drave ostae najsnaniji subjekti u meunarodnim odnosima, ali temeljni sukobi u globalnoj politici bie izmeu nacija i grupa razliitih civilizacija -povratak multipolarnog sveta gde e uz Ameriku tu biti i Evropska unija, Rusija, Kina, Japan, Indija - mogunost novog Evropskog koncerta na globalnom nivou -ravnotea snaga i saradnja oko ouvanja kljunih vrednosti meunarodnog sistema kao glavne spone saradanje meu velikim

108

Meunarodni odnosi posle Hladnog rata kao dolazea anarhija

Robert D. Kaplan, The Comming Anarchy, 1994, 2000.

Meunarodni odnosi posle Hladnog rata kao doba druge i tree ere globalizacije

Tomas L. Fridman, Lexus and the Olive Tree, 1999.

silama -dolazea anarhija kao prava strateka opasnost -Bolesti, prenaseljenost, migracija izbeglica, kriminal, nestaica resursa, propale drave, privatne vojske, meunarodni karteli za preprodaju droge -globalizacija kao poseban meunarodni sistem koji je nasledio Hladni rat -posle Hladnog rata svet je proao kroz drugu i sada se nalazi u treoj eri globalizacije

Po oleu i Goldgajeru, svi ovi prethodno pobrojani mislioci mogli bi se u jednom filozofskom smislu svrstati u jeeve. Naime, britanski politiki filozof Isaija Berlin je, u zavisnosti od toga kako gledaju na svet, delio razliite mislioce na dve grupe: jeeve i lisice. Jeevi znaju za jednu veliku stvar... i imaju teoriju o tome kako svet funkcionie i sve vide kroz tu prizmu. Lisice, s druge strane, znaju mnogo stvari, njih impresionira velika sloenost sveta i mnogo manje su sigurni da su uvek u pravu oko svega.142
Derek Chollet, James Goldgeier, America between the Wars- from 11/9 to 9/11: the Misanderstood Years between the Fall of Berlin Wall and the Start of War on Terror, Public Affairs, New York, 2008, pp. xii. Ova podela zasnovana je na eseju o Tolstojevom shvatanju rata uvenog politikog teoretiara Isaije Berlina. Prema reima samog Berlina, tema ovog eseja o Tolstoju zasnovana je na izreci starogrkog pesnika Arhilohusa iz 7. veka pre nove ere o tome da lisica zna mnogo stvari, ali je zna jednu veliku stvar. Videti: Isaiah Berlin, The Hedgehog and the Fox: an Essay Tolstoys view of History, Simon & Schuster, New York, 1953.; Kako se tvrdi u jednom od tumaenja ovog uticajnog eseja, u sutini, ljudi se dele na jeeve i lisice. Jeevi imaju jednu, sredinju viziju stvarnosti prema kojoj upravljaju svoja oseanja, disanje, iskustva i misli - ukratko to su zavisnici od sistema. Jeevi su tako, izmeu ostalih, Platon, Dante, Prust i Nie. Lisice ive centrifugalne i centripetalne ivote, sledei mnogo razliitih puteva, i uopte imaju svest o stvarnosti koja ih spreava da formuliu konani veliki sistem svega postojeeg samo zato to znaju da je ivot previe kompleksan da bi se zgurao u ikakvu prokrusteovsku jednoobraznu emu. Montanj, Balzak, Gete i ekspir su u razliitim stepenima bili lisice. Za Berlina doba prosvetiteljstva sa svim svojim vrlinama predstavlja doba jeeva. U eseju The Divorce between the Sciences and the Humanities (1974, p. 326) objanjava da je to zbog shvatanja da svako pravo pitanje ima jedan istinski odgovor... istinit za sve, na svakom mestu, u svako vreme; a put koji vodi do te istine je svima dostupan. Takoe, zaista istiniti odgovori ne protivree jedan drugom inei tako finu mreu koja sve stvari dri zajedno. On je lino vie cenio liberalnije, pluralistiko (i u tom smislu romantiarsko) stajalite koje se odrie potrage za velikom sintezom i umesto toga uspostavlja sueljavanje ideja gde jedna nije nuno tana, a druga pogrena. Marvin Bresler, profesor sa Prinstona, istakao je mo jeeva tokom
142

109

S pravom bi se moglo rei da je vreme Hladnog rata bilo plodno tlo za jeeve. Meunarodni sistem je bio statiniji, dogaaji su se odigravali mnogo manjom brzinom nego danas, i ponekad je bilo dovoljno pratiti odnose izmeu supersila, broj i veliinu njihovih raketa sa nuklearnim bojevim glavama, i u najveem broju sluajeva bilo bi vam jasno kakva je situacija. Meutim, vreme posle Hladnog rata prosto nije bilo pogodno vreme za jeeve. S obzirom da se svet razvijao nesluenom brzinom i zahvaljujui informatikoj revoluciji i nikad veim mogunostima za komuniciranje meu ljudima gde su se dogaaji odigravali bukvalno pred naim oima, a sve to u odsustvu jedne preovlaujue pretnje kakva je bila opasnost od nuklearnog sukoba supersila tokom prethodnog perioda, danas je mnogo tee predviati, tvrditi od ega preti najvea opasnost ili koja je kljuna odlika sveta u kojem ivimo. U tom smislu, a u odnosu na razdoblje koje mu prethodi, svet posle Hladnog rata, uprkos mnogim pokuajima da se uini tako neto, prosto se opire pojednostavljivanju, a samim tim i nazivanju jednim imenom. Adam Roberts, dugogodinji profesor meunarodnih odnosa na Oksfordskom univerzitetu tvrdi da je kljuna odlika sveta posle Hladnog rata pluralizam. Pod tim on podrazumeva pluralizam koji priznaje znaaj vie razliitih pristupa meunarodnim odnosima: ne samo onih koji akcenat stavljaju na mo i interes kao u teorijama realizma; ve i onih pristupa koji naglaavaju vanost ideja i normi, uticaj unutranje politike i ekonomske strukture na meunarodnu politiku, ulogu transnacionalnih pokreta i meunarodnih organizacija i postojanje novih vrsti izazova. To je pluralizam teorija, pluralizam politikih sistema, pluralizam razliitih kultura i pogleda na svet, pluralizam metoda analize i pluralizam akademskih disciplina.143 U tom pluralizmu, teoretiari lisice imaju najvanije mesto. Po njima, izgleda da je bolje odustati od pokuaja da se pronae jedno ime ili jedna politika doktrina koja e odgovarati svima. Kako piu ole i Goldgajer, propast
jednog naeg dugog razgovora: hteo bi da zna ta razlikuje one koji ine velike stvari od ostalih koji nisu nita manje pametni? Oni su jeevi. Frojd i podsvest, Darvin i prirodni odabir, Marks i klasna borba, Ajntajn i relativitet, Adam Smit i podela rada svi su oni bili jeevi. Shvatili su da je svet komplikovan i onda su ga pojednostavili. One koji ostavljaju najdublji trag, rekao je Bresler, prate povici hiljada dobra ideja, ali preterao si! Izvor: Internet, 09/30/09, http://www.kheper.net/topics/typology/Fox_and_Hedgehog.html Videti: Adam Roberts, International Relations after the Cold War, International Affairs, Vol. 84, No. 2, 2008, 335- 350 (citat je sa strana 335-336).
143

110

paradigme rat protiv terorizma doarava jednu od trajnih pouka modernih meuratnih godina (misli se na razdoblje izmeu kraja Hladnog rata i 11. septembra, prim. D. .) da se potraga za zamenom za hladnoratovsku doktrinu kontejmenta pokazala ne samo apstraktnom, ve i opasnom zbog svoje preterane sklonosti ka pojednostavljivanju. Od kraja Hladnog rata, ameriki politiari i teoretiari uzaludno su pokuavali da definiu ovu eru i opiu novu glavnu svrhu drave jednom reju. Od kraja istorije Frensisa Fukujame, i novog svetskog poretka Dorda Herberta Vokera Bua, do irenja demokratije Tonija Lejka i Klitonovog traganja za sloganom globalizacija, nijedna fraza nije uspela da otkrije svrhu Amerike nakon Hladnog rata. I bila bi glupost verovati da je mogue uraditi tako neto.144 Sam autor doktrine kontejnmenta, uveni ameriiki diplomata i profesor Univerziteta Prinston, Dord Frost Kenan, na jednoj privatnoj veeri sugerisao je visokim zvaninicima Klintonove administracije da napuste traganje za jednom frazom. Umesto toga, savetovao je da prihvate svu sloenost sveta i sastave smisleni pasus ili dva umesto to pokuavaju da smisle parolu koja bi bila kratka poput nalepnice za auto.145 Iako je teko oznaiti koji se teoretiari mogu svrstati u ovu grupu istraivaa (jer se oni po definiciji opiru svakom svrstavanju i sistematizovanju), mi smatramo da je najvaniji njihov predstavnik profesor Dejms Rozenau, jedan od pionira nauke o meunarodnim odnosima, a naroito teorije spoljne politike. Naime, u svojim mnogobrojim radovima146 od 1990. naovamo, a koji su se bavili tzv. epohom u nastajanju (the emerging epoch), profesor Rozenau je po nama uspeo da predstavi sredinju odliku sveta posle Hladnog rata - njegovu sloenost. Naime, u njegovoj poznatoj kovanici

144

Videti: James N. Rosenau, Distant Proximities- Dynamics beyond Globalization, Princeton University Press, Princeton, New Jersey, 2003, p. 3. Derek Chollet, James Goldgeier, America between the Wars- form 11/9 to 9/11: the Misanderstood Years between the Fall of Berlin Wall and the Start of War on Terror, PublicAffairs, New York, 2008, pp. 315-316.

145

Videti: James N. Rosenau, The Turbulence in World Politics- A Theory of Change and Continuity, Princeton University Press, Princeton, New Jersey, 1990; James N. Rosenau, Distant ProximitiesDynamics beyond Globalization, Princeton University Press, Princeton, New Jersey, 2003; James N. Rosenau, Illusions of Power and Empire, History and Theory, Theme 44, December 2005, pp. 73-87; James N. Rosenau, Study of World Politics- Volume II, Globalization and Governance, Routledge, London, 2006; James N. Rosenau, People Count- Networked Individuals in Global Politics, Paradigm Publishers, Boulder, Colorado, 2008;

146

111

Fragmegracija,147 kojom oznaava spoj dva istovremena procesa koja se deavaju u poslednjih dvadesetak godina, a to su nikad vei stepen integracija i u isto vreme izuzetno visok stepen fragmentacije, raspada drava i tenje ka lokalnom, profesor Rozenau je uspeo da izrazi sredinju odliku naeg doba, a to je napetost izmeu starog i novog, izmeu injenice da nas, kako on to na jednom mestu kae, globalizacija ini nikad bliim, a istovremeno nikad daljim od drugih ljudi. Brojni analitiari oznaavaju epohu u nastajanju kao obeleenu globalizacijom, ali ovakav stav ne hvata dva sutinska procesa koja su na delu u svakoj zajednici... jedan koji tei veoj fragmentaciji i drugi koji tei uveanoj integraciji. Mi ivimo u nesreenom, razdvajajuem svetu fragmegrativnih procesa koji odravaju i sile globalizacije i sile lokalizacije.148 Tabela 2 daje sliku tog fragmegrativnog sveta onako kako je to predstavio sam Rozenau. Tabela 2: Stepeni interaktivne dinamike fragmegracije149

Globalizujue sile Slobodno trite (meunarodne korporacije, meunarodni hed fondovi, zamena valuta)

Lokalizujue sile Dislokacija ljudi i drava pripisana neodgovornom amerikom i zapadnom kapitalizmu; rastui jaz izmeu bogatih i siromanih, kao i rastui jaz meu dravama Smanjivanje koliine prirodnih bogatstava zbog globalnog otopljavanja, nestanka obradive zemlje i unitavanja ivotne sredine; masovne migracije, predrasude, etnocentrizam, etnike i rasne mrnje

Globalne politike i ekonomske institucije (UN, Svetska banka, MMF, Svetska trgovinska organizacija, itd.)

Pored ovoga termina, Rozenau navodi jo nekoliko oznaka koje pokazuju svu protivrenost posthladnoratovskog sveta kao to su: chaord (chaos + order) to jest, istovremeno postojanje haosa i poretka; glocalization (global + local) to oznaava preklapanje tendencija ka globalizaciji i lokalizaciji; regcal (regional + local), t.j. spoj regionalnog i lokalnog u meunarodnim odnosima. Videti ire o tome u: Dee W. Hock, Birth of the Chaordic Age, Berrett-Koehler Publishers, San Francisco, 1999; Roland Robertson, Glocalization: Time-Space and Homogeneity-Heterogeneity, in: Global Modernities, ed. Mike Featherstone, Scott Lash, and Roland Robertson, Sage Publications, Thousand Oaks, CA, 1995, pp. 25-44.; Susan H. C. Tai and Y. H. Wong, Advertising Decision Making in Asia: Glocal versus Regcal Approach, Journal of Managerial Issues 10, Fall 1998, pp. 318-339. Navedeno prema: James N. Rosenau, Illusions of Power and Empire, History and Theory, pp. 75-76.
148 149

147

Videti: James N. Rosenau, Illusions of Power and Empire, pp. 75-76. Izvor: James N. Rosenau, Distant Proximities- Dynamics beyond Globalization, p. 15.

112

Engleski kao lingua franca Amerika vojna, ekonomska mo i snaga kulture Modernisti, nauna i tehnoloka dostignua u informatici i transportu

Pokreti za zatitu kulturnog naslea najee bazirani na jeziku i obiajima Podozrenje prema amerikoj hegemoniji, terorizam Tradicionalisti, religiozni fundamentalizam, nacionalizam

Pokuavajui da na jednom mestu iskae svu sloenost sistema u kojem ivimo i da pokae glavne izvore, to jest determinante fragmegracije, Rozenau pie i sledee: Nekoliko izvora (determinanti - prim. D. .) doprinosi procesu fragmegracije. Osam ih je posebno vano i nabrojani su u redovima u Tabeli 3 sa jo etiri kolone koje se odnose na nivoe agregacije na kojima dinamizam deluje. Kolona mikronivo se odnosi na pojedince; kolona makro na kolektive; kolona mikro-makro na interakcije pojedinaca i kolektiva; a kolona makro-makro na interakciju kolektiva. Podaci upisani u trideset dve kuice su pribline, hipotetike procene o nainu na koji se svaki pojedinani izvor razvija na svakom od nivoa. Nijedna od hipoteza nikada nije bila sistematino testirana, ve su usputno ponuene kao prognoze pravca u kojima bi se dolazea epoha mogla razvijati. Na taj nain u Tabeli 3 se naglaava nepreglednost, nelinearnost i sloenost nae razdvajajueg (disaggregative) i fragmegrativnog sveta. Sloenost je merena uz uvaavanje injenice da je svaki od osam izvora oblikovan i odlikuje ostalih sedam, kao i svaka dva ostalih est, svaka tri ostalih pet i tako dalje. Postoji itav niz kombinacija i permutacija, ukupno njih 85,344. Ono to sledi u Tabeli 3 je svedeno samo na osam izvora, ostavljajui da njihov uticaj, jedinstven ili u kombinaciji sa ostalima, itaoci sami promiljaju ukoliko su tome skloni.150

150

Videti: Videti: James N. Rosenau, Illusions of Power and Empire, p. 76.

113

Tabela 3: Osam izvora fragmegracije na etiri nivoa agregacije onako kako ih vidi Dejms Rozenau Nivoi agregacije Izvori Mikronivo fragmegracije Mikroelektronske Omoguavaju istomiljenicitehnologije ma da budu u kontaktu bilo gde u svetu Makronivo ine veze kolektiva otvorenijim, povezanijim i ranjivijim; omoguavaju mobilizaciju podrke Poveava kapacitete vladinih agencija da razmiljaju izvan kliea, grabe prilike i analiziraju izazove Poveava kapacitet za formiranje opozicionih grupa i traganje za alternativnim zakonima; odvaja javnosti od elita Omoguuje stvaranje novih nivoa vlasti i konsolidaciju postojeih nivoa u multicentriMikro-makro Ograniavaju vlade omoguavajui opoziciji da se efektivnije mobilie Ograniava proces donoenja odluka veim kapacitetom pojedinaca da zna kada, gde i kako da se ukljui u kolektivnu akciju Doprinosi pluralizmu i depersonifikaciji autoriteta; poveava mogunost krize autoriteta Makro-makro Ubrzavaju diplomatske procese; omoguavaju nadzor i obavetaji rad Umnoava broj i poveava kvalitet veza meu dravama; uvruje njihove saveze i neprijateljstva

Revolucija u vinosti

iri horizont ljudskog saznanja na globalnom nivou; upuuju na vanost zbivanja u udaljenim mestima Omoguava viestruke identitete, podgrupe, afilijacije sa transnacionalnim mreama

Eksplozija organizovanja

ini globalnu scenu vie transnacionalnom i ispunjenijom nedravnim akterima

Bifurkacija Pojaava ulogu globalnih struktura sukoba, deli lojalnosti i stvara tenzije meu pojedincima; okree ljude lokalnim

Daje mo protransnacionalnim grupama i grupama sa posebnim interesima da vre uticaj alternativnim

Stvara institucionalni aranman za saradnju u glavnim globalnim pitanjima, kao to su trgovina,

114

nivoima vlasti Erupcija kretanja Stimulie imaginaciju i nudi dublji kontakt sa drugim kulturama; podvlai razliitost stranog Podriva tradicionalne i nacionalne lojalnosti; poveava nepoverenje u vladu i druge institucije

nom svetu Poveava veliinu i znaaj potkultura, dijaspora i etnikih sukoba dok ljudi trae bolji ivot negde drugde Pojaava poroznost nacionalnih granica i teinu formulisanja nacionalnih politika

kanalima Poveava prekogranino kretanje i smanjuje kapacitet vlada da kontroliu nacionalne granice Smanjuje poverenje u vlade; ini nacionalni konsenzus tekim za postizanje i odravanje

ljudska prava, ivotna sredina, itd. Poveava potrebu za meunarodnom saradnjom radi kontrole protoka novca, droge, imigranata i terorista Poveava potrebu za meudravnom saradnjom na globalnim problemima, smanjuje kontrolu dogaaja koji prelaze dravne granice Poveava kompetenciju meunarodnih i nevladinih organizacija; podstie diplomatski oprez u pregovorima Pojaava trgovinski i investicioni sukob; stvara impulse za izgradnju globalnih finansijskih institucija

Slabljenje teritorijalnosti, drave i suvereniteta

Kriza vlasti

Globalizacija nacionalnih ekonomija

Preusmerava lojalnosti; ohrabruje pojedince da zamene tradicionalne obrasce legitimnosti kriterijumima uinka Ujednauje ukuse potroaa; pojaava brigu oko zaposlenja; produbljuje jaz izmeu dobitnika i gubitnika

Slabi sposobnost vlada i drugih organizacija da oblikuju i sprovode zakone Komplikuje poslove drava prema tritima; promovie poslovno udruivanje

Jaa kapacitet javnosti da utiu i paralizuju rad vlada, STO-a i drugih organizacija

Poveava napore da se zatite lokalne kulture i industrije; omoguava talase protesta; polarizuje drutva

115

Zakljuak Ukratko reeno, ako je Hladni rat bio vrhunac doba u kojem su po reima Emanuela Adlera, meunarodni odnosi bili jo uvek u svojoj njutnovskoj fazi, kada su drave bile vrednovane samo po svojoj masi, to jest materijalnim dobrima kao to je teritorija, stanovnitvo, prirodna bogatstva, industrijska i vojna mo... takve jedno vreme danas je, tvrdi on, bar u nekim delovima sveta stvar prolosti.151 U novom, multilateralnom dobu,152 sve je mnogo bre, protivrenije i tee merljivo. Da nastavimo jezikom fizike koji je Adler koristio, u nekim delovima sveta, kao i u pojedinim dimenzijama ljudskih ivota, meunarodni odnosi se danas duboko nalaze u svojoj poodmakloj ajntajnovskoj fazi. To znai da se sve moe relativizovati i da se veina stvari i pojmova za koje jeevi pronalaze tano odreeno mesto u svojim sistemima, u vremenu posle Hladnog rata i ne mora nalaziti ba tu, to jest moe imati najmanje dve svoje strane.153

Videti: Emanuel Adler, The Change of Change: Peaceful Transitions of Power in the Multilateral Age, in: Charles A. Kupchan, Emanuel Adler, Jean-Marc Coicaud and Yuen Foong Khong, Eds., Power Transitions- The Peaceful change of International Order, United Nations University Press, Tokyo, New York, Paris, 2001, pp. 138- 158 (citat je sa strane 139). Po Adleru kljune karakteristike Multilateralnog doba su sledee: 1) Guste mree meunarodnih ustanova poinju da smanjuju anarhiju, barem u nekim delovima sveta. Takvu anarhiju Adler zove takastom (punctuated anarchy); 2) Sve vei broj meunarodnih problema reava se uz pomo multilateralne diplomatije; 3) Globalizacija ekonomija i kultura je u velikom porastu; 4) pomeranje suvereniteta od drava ka pojedincima; 5) pored drava, prisutan je sve vei broj entiteta na meunarodnoj sceni koji su bez presedana u svetskoj istoriji poput Evropske unije, na primer; 6) umesto Ravnotee snaga koja je bila glavni reguliui mehanizam u prethodnim razdobljima svetske istorije, u multilateralnom dobu tu ulogu preuzimaju vrednosti i pravila; 7) postoje regioni, poput onih koje se nazivaju bezbednosnim zajednicama u kojima su veliki izlivi nasilja poput rata gotovo nemogui. Videti: Isto, pp. 140-143. Tako Donald Snou, profesor politikih nauka na Univerzitetu u Alabami, govori o globalizaciji i geopolitici kao dvema stranama sveta posle Hladnog rata, Tomas P. Barnet o sukobu globalizovanog jezgra i zemalja iz podruja neglobalizovanog jaza. Tomas Fridman o svetu Leksusa koji predstavlja simbol modernosti i maslinovog drveta sa priama o trajanju i tradiciji. I sve to naravno postoji u isto vreme, u istom svetu u kojem danas ivimo. Videti ire o tome u: Donald Snow, National Security for a New Era, Pearson Longman, New York, 2007, Second edition; Thomas P. Barnet, The Pentagons New Map, Esquire, March 2003, izvor: Internet, 09/30/09, http://www.thomaspmbarnett.com/published/pentagonsnewmap.htm; Thomas L. Freidman, Lexus and Olive Tree.
153 152

151

116

U vremenu kada se po reima poznatog amerikog novinara Dejvida Halberstama traga za trivijalnim stvarima,154 i u vremenu u vesti koje traju 24 sata dnevno, 365 dana u godini, mi ipak glasamo za lisice budui da je ne samo nemogue, nego i opasno pokuati sve objasniti jednom velikom slikom sveta, pogotovo u jednom prelaznom dobu kakvo je ovo danas. Za kraj, jo jednom emo citirati Adama Robertsa koji kae sledee: Poslehladnoratovski svet zahteva mnogo vie intelektualnog posmatranja, nego to je to trebalo za hladnoratovski svet Ono to pokuavam da kaem je da je za razumevanje ovog razdoblja i svih njegovih izazova potrebno izbei ekstreme politike i intelektualne misli Poetak mudrosti lei u prepoznavanju pluraliteta uzroka dogaaja kao i u prepoznavanju pluraliteta perspektiva koje ostaju u posthladnoratovskom svetu.155 Jer, kako to kae jedno od najstarijih i najistinitijih diplomatskih pravila, avo se uvek nalazi u detalju. U vremenu posle kraja Hladnog rata - naroito.

Literatura Adler, Emanuel, The Change of Change: Peaceful Transitions of Power in the Multilateral Age, in: Charles A. Kupchan, Emanuel Adler, Jean-Marc Coicaud and Yuen Foong Khong, Eds., Power Transitions- The Peaceful change of International Order, United Nations University Press, Tokyo, New York, Paris, 2001, pp. 138- 158.

America Between the Wars: From 11/9 TO 9/11 transcript: Izvor: Internet, 06/25/08 http://www.cfr.org/publication/16454/america_between_the_wars.html

Barnet, Thomas P. The Pentagons New Map, Esquire, March 2003, izvor: Internet http://www.thomaspmbarnett.com/published/pentagonsnewmap.htm 09/30/09

154

Naming of an Era, Foreign Policy, Summer, 2000, pp. 26-69.

Videti: Derek Chollet, James Goldgeier, America between the Wars- from 11/9 to 9/11: the Misanderstood Years between the Fall of Berlin Wall and the Start of War on Terror, p. 316.
155

Videti: Adam Roberts, International Relations after the Cold War, pp. 349-350.

117

Atlas, James, Ideas & Trends: Name That Era; Pinpointing A Moment On the Map Of History, The New York Times, Sunday, March 19, 1995. Izvor: Internet, 09/10/09, http://www.nytimes.com/1995/03/19/weekinreview/ideas-trends-namethat-era-pinpointing-a-moment-on-the-map-of-history.html?pagewanted=all

Berlin, Isaiah, The Hedgehog and the Fox: an Essay Tolstoys view of History, Simon & Schuster, New York, 1953, Izvor: Internet, 09/30/09 http://www.kheper.net/topics/typology/Fox_and_Hedgehog.html

Boxer, Sarah, Present To Leave Something for Posterity, The New York Times, Sunday, April 2, 1995. Izvor: Internet, 09/10/09, http://www.nytimes.com/1995/04/02/weekinreview/word-for-word-names-forera-no-time-like-present-leave-something-for-posterity.html

Chollet, Derek, Goldgeier, James, America between the Wars- from 11/9 to 9/11: the Misunderstood Years between the Fall of Berlin Wall and the Start of War on Terror, Public Affairs, New York, 2008.

Friedman, Thomas L., The Lexus and Olive Tree Understanding Globalization, Anchor Books, New York, 2000.

Fukujama, Frensis, Kraj istorije, III Program Radio Beograda , br. 84, 1990, str. 141 162.

Fukujama, Frensis, Kraj istorije i poslijednji ovek , CID, Podgorica, Romanov, Banja Luka, 2002.

Haas, Richard, Reluctant Sheriff, Brookings Institution, Washington, D. C., 1999. Hock, Dee W., Birth of the Chaordic Age, Berrett-Koehler Publishers, San Francisco, 1999.

Huntington, Samuel, The Clash of Civilizations? Foreign Affairs, 72:3 (Summer 1993).

Kaplan, Robert D., The Coming Anarchy, The Atlantic Monthly, February 1994.

118

Kenedi, Pol, Uspon i pad velikih sila, CID, Podgorica, Slubeni list SRJ, Beograd, 1999.

Kissinger, Henry, Diplomacy, Simon and Schuster, New York, 1994. Longvort, Filip, Stvaranje Istone Evrope, CLIO, Beograd, 2002. Mearsheimer, John J., Back to the Future - Instability in Europe after the Cold War, International Security, Vol. 15 No 1, Summer 1990.

Roberts, Adam, International Relations after the Cold War, International Affairs, Vol. 84, No. 2, 2008.

Rosenau, James N., The Turbulence in World Politics- A Theory of Change and Continuity, Princeton University Press, Princeton, New Jersey, 1990.

Rosenau, James N., Distant Proximities- Dynamics beyond Globalization, Princeton University Press, Princeton, New Jersey, 2003.

Rosenau, James N., Illusions of Power and Empire, History and Theory, Theme 44, December 2005, , pp. 73-87.

Rosenau, James N., Study of World Politics- Volume II, Globalization and Governance, Routledge, London, 2006.

Rosenau, James N., People Count- Networked Individuals in Global Politics, Paradigm Publishers, Boulder, Colorado, 2008.

Simi, Dragan R., Poredak sveta, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999.

Snow, Donald, M., National Security for a New Era, Pearson Longman, New York, 2007, Second edition.

Stojkovi, Momir, Gavranov, Velibor, Meunarodni odnosi i spoljna politika Jugoslavije, Savremena administracija, Beograd, 1972.

ivojinovi, Dragan, The Cold War Term, Role and Meaning in the Science of International Relations, Review of International Affairs, Vol. LVI, No. 1119, July- September 2005.

119

Dragan ivojinovi M.A.

International relations after the Cold War - a short story about 20 long years spent in search of a name
Abstract This paper is an attempt to describe the unsuccessful quest for the name of time after the Cold War. It is divided into two parts. The first part covers the various attempts to name time after the Cold War. The second examines the feasibility of such an attempt and reviews the central hypothesis of the paper - namely that international relations after the Cold War constitute a specific time, that no single name can be given to. Today, "one size definitely does not fit all " and one specific name cannot encompass the complexity of the world we live in. Keywords: international relations, Cold War, the world after the Cold War, globalization, terrorism

120

Vujo Ili156 Nemanja Duverovi157

PROMENA KONTEKSTA DELOVANJA MIROVNIH INSTITUTA POSLE HLADNOG RATA

Saetak lanak se bavi razvojem i drutvenom ulogom mirovnih instituta tokom trajanja Hladnog rata i nakon njegovog zavretka. Razlozi nastanka, specijalizacije i porasta broja mirovnih instituta tumae se kroz uticaj politikog, ekonomskog i ideolokog aspekta hladnoratovskog okruenja. Kroz pet specifinih faza prikazuje se razvoj institucionalizacije istraivanja mira. U lanku se zastupa teza da je hladnoratovsko okruenje pogodovalo razvoju mirovnih instituta i da su promenjeni ekonomski i politiki uslovi krajem Hladnog rata uticali da globalni znaaj mirovnih instituta opadne iako drutvene potrebe za njima nisu smanjene nestankom bipolarnog poretka. Kljune rei: mirovni instituti, istraivanje mira, Hladni rat, meunarodni odnosi.
Zar ne bi bilo mudro podariti nauci o miru bogate i snane kole, kao to je uinjeno za njenu sestru, nauku o ratu? Rafael Duboa (1849-1929)

Hladni rat se moe odrediti kao poseban meunarodni sistem, odnosno okvir u kom se odigravao celokupan meunarodni ivot u periodu od 1945. do 1990. godine.158 Takav okvir je uticao i na nastanak, razvoj i specijalizaciju mirovnih instituta, odnosno institucija koje se bave naunim istraivanjem mira i sukoba.

Centar za studije mira Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu. Asistent na predmetima Studije mira i Globalizacija i savremeno drutvo na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu. 158 Dominantni okvir u kome se organizuju i deavaju meunarodni poslovi... (Fridman, 1999).
157

156

121

Mir je za vreme Hladnog rata imao snanu politiku konotaciju. Tokom dugotrajnog sukoba izmeu Istoka i Zapada, mir je shvatan kao vano ideoloko orue. Dok se na Zapadu Hladni rat video u kontekstu borbe za slobodu (Vestad, 2008), a kasnije i za ljudska prava (Gedis, 2005:184), mir je vien kao propagandno sredstvo Sovjetskog Saveza. Ideja mira je na Zapadu dovoena u pitanje zbog toga to je neretko koriena od strane Sovjeta, pa su i prvi istraivai mira zbog toga sumnjieni za naklonost prema komunizmu (Botes, 2009). Osnivai prvih mirovnih instituta svesno su izbegli korienje rei mir zbog opasnosti da budu pogreno interpretirani. Prvi institut u SAD formiran je 1959. godine na Univerzitetu u Miigenu pod nazivom Centar za istraivanje reavanja sukoba. Iste godine u Evropi je osnovana Sekcija za istraivanje mira pri Institutu drutvenih nauka u Oslu. U uvodniku prvog broja asopisa za istraivanje mira osniva sekcije i budueg instituta, Johan Galtung, naglaava da se oni (istraivai mira) ne boje rei mir i da je ideoloka koegzistencija mogua (i poeljna) u okviru istraivanja mira (Galtung, 1964). Iako poeci institucionalizacije istraivanja mira nisu bili glatki, prilike su ipak bile neto povoljnije u Evropi. Tok Hladnog rata je odredio uslove u kojima je istraivanje mira institucionalizovano i u kojima se razvijalo. Vrhunci kriza, kao i otopljavanje odnosa uticali su na pravce, promene fokusa, ali i organizacione promene unutar samih mirovnih instituta. Ova dinamika nije bila izolovana, ve je bila deo ireg konteksta drutvenih pokreta i promena koji su nastali kao reakcija na Hladni rat (mirovni, studentski, ekoloki pokret, pokret za graanska prava). Godina 1989. i promena u meunarodnom sistemu koja je usledila kao posledica okonanja Hladnog rata doveli su do izmenjenog konteksta u kom su se mirovni instituti obrazovali i razvijali. Viedecenijski ideoloki sukob zamenili su procesi demokratizacije i irenja trinog modela, to je dovelo do drugaije percepcije pretnji miru i promena u delovanju mirovnih instituta.

122

Hladnoratovski period Institucionalizacija (1945-1968) Posledice velikih ratova imale su uticaja na stvaranje novih nauka i disciplina koje su se bavile problemima rata i mira. Kraj Velikog rata doveo je do formiranja nauke o meunarodnim odnosima, prve katedre koja je osnovana u Velsu 1919. godine i naunih instituta, od kojih su neki u svom nazivu imali re mir, kao to je bila Nemaka mirovna akademija iz 1930. i katedra u Lionu 1931. godine (Ramsbotam, 2004:35). Razaranja Drugog svetskog rata, pretnja nuklearnog oruja i osnivanje Ujedinjenih nacija, univerzalne organizacije osnovane sa ciljem ouvanja meunarodnog mira, nametnuli su kao nezaobilaznu temu u drutvenim naukama problem rata i njegovog nestanka. U skladu sa tim, pioniri polemologije (nauke o sukobima i ratu) osnovali su prve institute u Parizu 1945. godine i nakon toga u Groningenu u Holandiji. Za razliku od do tada postojeih disciplina (meunarodnih odnosa ili polemologije), u zaetnike studija mira ubrajaju se naunici iz razliitih oblasti (sociologija, ekonomija, matematika) kojima je bila zajednika elja za promenom status quo uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata. Ta elja je bila zasnovana na kvalitativnoj promeni u shvatanju mira. Umesto dotadanjeg negativnog definisanja mira samo kao odsustva rata, uvode se novi koncepti kojima se mir odreuje na potpuniji i kompleksniji nain. Na takvim, novouspostavljenim, odnosima formiraju se prvi mirovni instituti. Institucionalizacija istraivanja mira tekla je od neformalnih sastanaka i komunikacije izmeu naunika ka postepenom ustanovljavanju asopisa i institucija. Jedan od zaetaka formalnog okupljanja predstavljala je grupa od dvadeset dva eminentna naunika i filozofa (Rasel, Ajntajn, Rotblad, Bor, Pauling) koji su, u cilju smanjivanja opasnosti od oruanih sukoba i traenja reenja za globalne probleme poput nuklearnog naoruanja, zapoeli 1957. godine u Pagvau u Kanadi sistem konferencija. Iste godine, grupa naunika (ekonomista Kenet Boulding, matematiar i biolog Anatol Rapaport, socijalni psiholog Herbert Kelman, sociolog Robert Ejndel i politikolog Dejvid Singer) okupila se oko izdavanja asopisa za reavanje konflikata, a dve godine

123

nakon toga (1959) ista grupa istraivaa mira osnovala je Centar za istraivanje reavanja konflikata i pored velikih otpora na miigenskom univerzitetu.159 Sa druge strane Atlantika, Johan Galtung (matematiar i sociolog) osniva Sekciju za istraivanje mira i sukoba pri Institutu za drutvena istraivanja u Oslu, koju vodi i unapreuje je u samostalan Institut za istraivanje mira 1966. godine. Institutu je, kao i u sluaju Miigena, prethodilo osnivanje asopisa za istraivanje mira 1964. godine.160 U Velikoj Britaniji su za osnivanje prvih centara za istraivanje mira (u Lankasteru 1959. godine) bili odgovorni lanovi verskog drutva kvekera161, koji su i u narednim decenijama zadrali veliki uticaj i pruali podrku inicijativama i projektima vezanim za mir (Botes, 2009). U vedskoj, stabilna politika podrka istraivanju mira bila je prisutna tokom ezdesetih godina, a prevashodno je vezana za vedsku neutralnu spoljnu politiku i neprikosnoven primat socijaldemokrata (Gledi, 2004:20). Vlada je u znak 150 godina neprekidnog mira u vedskoj162 osnovala Stokholmski meunarodni institut za istraivanje mira (SIPRI) 1966. godine. Meunarodno povezivanje istraivaa mira formalizovano je 1964. godine osnivanjem Meunarodnog udruenja za istraivanje mira (IPRA). Ovaj kratak period intenzivne institucionalizacije istraivanja mira odvijao se u vreme vrhunca sukoba izmeu Istoka i Zapada (rat u Koreji 1950-1953, Suecka kriza i Maarska revolucija 1956, podizanje Berlinskog zida 1961, Kubanska kriza 1962, poetak vijetnamskog rata 1964). I pored toga to je politiko usmerenje osnivaa polja bilo preteno prozapadno, u ovom periodu dolo je do prevladavanja neutralne pozicije. Istraivai mira su svoj odnos prema sukobima poeli da zasnivaju u skladu sa odnosom
Problem nedovoljnog finansiranja doveo je konano do zatvaranja Centra 1971. godine. Botes je identifikovao dva modela rane institucionalizacije u SAD i Skandinaviji. Po jednom, istraiva koji bi poeo da se bavi pitanjima mira, okupio bi oko sebe grupu mlaih istraivaa, kao to su to uinili Bolding ili Galtung. Svi ovi pojedicni su inili svojevrstan invisible college, neformalnu meupovezanu grupu koja je poela sa organizovanjem sastanaka, od biltena koji su razmenjivani potom formirala naune asopise i konano osnivala formalne organizacije. Drugi nain koji Botes naziva institucionalnom adaptacijom odvijao bi se tako to bi postojea organizacija potpala pod uticaj novog lidera ili grupe istraivaa i navodi transformaciju Instituta za istraivanje karaktera osnovanog 1930. u Sent Luisu, koji je pod Lencom 1960. prerastao u Laboratoriju za istraivanje mira. Najree se, po Botesu, deavalo da se okupi grupa naunika koja bi osnovala potpuno novu naunu instituciju (Botes, 2009). 161 Kvekeri (Drutvo prijatelja) je jedna od najpoznatijih crkava mira, odnosno hrianskih protestantskih crkava (denominacija) koje kao deo svog uenja, koje po njima proistie iz Hristovog, naglaavaju mir. Uenje kvekera podrazumeva da se u svakodnevnom ivotu svedoi njihova vera u mir, jednakost, integritet (istinu) i jednostavnost (skromnost). 162 Nakon brojnih ratova 16. i 17. veka koje je vodila kao jedna od evropskih sila, poslednji ratovi koje je vedska vodila (protiv Napoleona, kao i kratka kampanja protiv Norveke), zavreni su do 1814. godine.
160 159

124

koji lekar ima prema bolesti. Smatralo se da, kao to je medicina nauka koja se stara o dobrobiti pojedinca, tako bi i istraivanje mira trebalo da postane nauna disciplina koja tei da se stara o dobrobiti drutva. Prihvatanje takvog stanovita podrazumevalo je da se ne moe zastupati jedna ili druga strana u ovom ideolokom sukobu. Zauzimanje neutralne pozicije predstavljalo je izazov realistikoj koli miljenja koja je bila dominantna u periodu nakon Drugog svetskog rata. Dodatni izazov preovlaujuem shvatanju sukoba predstavljala je ona grupa istraivaa koja je naglaavala znaaj mirnog reavanja konflikata, koja se kao vrednost nalazila u Povelji UN, a u praksi bila sprovoena od strane Gandija u Indiji i Martina Lutera Kinga u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Radikalizacija (1968-1979) Velike drutvene promene, studentski protesti i antiratni pokret nastao kao reakcija na Vijetnamski rat i intervenciju u ehoslovakoj 1968. godine uticale su na nastavak institucionalizacije istraivanja mira. U ovom periodu nastavlja se sa osnivanjem novih instituta na Zapadu,163 ali dolazi i do institucionalizacije u Latinskoj Americi (iznikle iz teorije zavisnosti, dependencia), u Indiji (u skladu sa gandijevskom tradicijom), Japanu (vezanom za nuklearna pitanja) i u Istonoj i Junoj Evropi (marskistika tradicija), to je zajedno vodilo veem uplivu miljenja iz Drugog i Treeg sveta (Viberg, 2005:2). Glavna osobina ovog perioda bila je radikalizacija polja istraivanja, usled uticaja koji je dolazio iz marksistikog i strukturalistikog polja. Ono to je bilo zajedniko za dotadanje istraivanje mira bila je naklonost prema kvantitativnim metodama u skladu sa bihevioristikom revolucijom koja je predstavljala radikalni preokret u drutvenim naukama. Meutim, nakon 1968. godine biheviorizam postaje simbol imperijalizma i amerike dominacije, to ga ini metom kritike (Gledi, 2004:17). Radikalna struja, koja je svoje teorijsko odreenje nala u radovima poput Galtungove Strukturalne teorije

Prvi instituti osnivani su u Skandinaviji, Holandiji, UK, SAD, dok drugi talas na Zapadu obuhvata osnivanje veeg broja novih instituta i katedri, izmeu ostalih, Instituta za istraivanje mira u Lundu (LUPRI) i Instituta za istraivanje mira u Tampereu (TAPRI) 1969. godine.

163

125

imperijalizma iz 1971. godine,164 menjala je pored metodoloke i politiku orijentaciju istraivanja mira ka proistonoj i projunoj poziciji. Period dekolonizacije po miljenju mnogih od njih nije bio praen ekonomskim i kulturnim oslobaanjem Treeg sveta. Vijetnamski rat je samo kristalizovao sukobe unutar polja. Tradicionalni istraivai videli su mogui izlaz iz rata kroz pregovore, dok su radikalni istraivai kraj videli samo u porazu SAD i pobedi Severnog Vijetnama kao jedinom nainu pravednog okonanja rata (Roders & Ramsbotam, 1999:746). Konferencija IPRA iz 1970. godine umnogome je odredila ishod podele izmeu protagonista stare agende zastupnika istraivanja uzroka rata, trokova naoruanja i integracija, i nove agende u kojoj su dominirala pitanja eksploatacije, dominacije, zavisnosti i imperijalizma (Viberg, 2005; Kodama, 2004).165 Ova velika debata se zavrila tako to su tvrde struje na obe strane mahom napustile polje istraivanja mira, dok su umerene strane do sredine sedamdesetih godina uspele da svoje stavove sintetiu u koherentnu celinu. Nove pravce istraivanja pratila je i promena organizacione strukture mirovnih instituta. U Oslu 1970. godine Johan Galtung naputa PRIO166, nakon ega sledi period kolektivnog upravljanja u egalitarnom duhu vremena (Gledi, 2004:18). Uvodi se zajednika odgovornost lanova instituta, u kome se izjednaavaju sva primanja i konsensualno donose odluke. Ovakva organizacija instituta proizvodila je esta unutranja neslaganja, ali je radikalno usmerenje nuno vodilo i ka sukobu sa strukturama vlasti. Krajem sedamdesetih dolazi do rezova u budetima za drutvene nauke (Gledi, 2004:18), pa tako i mirovni instituti postaju podloni uticajima od strane budetskih davalaca. I pored svih navedenih potekoa, u ovom periodu se konano definisalo i zaokruilo polje istraivanja mirovnih instituta: izbegavanje nuklearnog rata, uklanjanje

O uticaju ovog lanka na polje studija mira najbolje govori podatak da je samo do 1992. citiran 367 puta, sedam puta ee nego sledei autor na listi najcitiranijih lanaka u JPR (Gledi, 1993). 165 Roders i Ramsbotam (1999) govore o minimalistima i maksimalistima, odnosno severnoamerikim pragmatistima i evropskim strukturalistima. 166 Galtung 1970. prestaje da rukovodi PRIO, 1976. prestaje da ureuje JCR, a 1977. daje ostavku na mesto profesora univerziteta, u skladu sa svojim javno iznetim miljenjem da nijedan pojedinac ne bi trebalo da predaje due od deset godina.

164

126

nejednakosti i nepravde iz svetskog sistema i postizanje ekoloke ravnotee.167 Ovako formirano polje istraivanja ostaje aktuelno sve do kraja Hladnog rata. Adaptacija (1979-1989) Stvaranje delimine saglasnosti o okvirima polja istraivanja bilo je mogue u uslovima otopljavanja odnosa Istoka i Zapada (Dtente) obeleenog Konferencijom o evropskoj bezbednosti i saradnji, kao i serijom sporazuma o kontroli naoruanja (SALT I i II, ABM). Meutim, istraivanje mira je u uslovima zaotravanja odnosa osamdesetih godina prolo kroz period intenzivne adaptacije novim politikim i ekonomskim uslovima. Godina 1979. predstavljala je vododelnicu Hladnog rata. Te godine poinje operacija SSSR u Avganistanu koja e voditi konanoj diskreditaciji socijalistikog modela, prvi put je izabrana konzervativna vlada Margaret Taer to je predstavljalo poetak uvoenja neoliberalnog modela, a Kina se pod Deng Sjao-pingom nepovratno otvara ka Zapadu i okree socijalistikoj trinoj privredi. U odnosima izmeu Istoka i Zapada dolazi do zahlaenja (drugog Hladnog rata), obe strane se ponovno naoruavaju i postavljaju rakete srednjeg dometa u Evropi. U skladu sa formiranim poljem istraivanja tokom sedamdesetih godina mnogi instituti su davali osnova antinuklearnim pokretima koji su se irili Zapadom. Zbog takve politike pozicije (poputanja Istoku) doli su na udar novoizabranih desnih vlada i vlada desnog centra, to je uinilo finansiranje iz dravnih (konvencionalnih) izvora jo tee dostupnim (Roders, 1999:747). Smanjena davanja i vea budetska restriktivnost vodili su ka veoj politikoj korektnosti kao novom trendu u delovanju instituta. U Skandinaviji, prva konzervativna vlada u Oslu, izabrana 1981. godine, posle pedeset godina vlasti socijal-demokrata, obrazovala je komisiju koja je imala za cilj da ispita svrsishodnost istraivanja mira u PRIO (Gledi, 2004:22). Iako izvetaj Komisije nije bio suvie kritian prema institutu, usledile su promene u organizaciji PRIO - uvodi se snanije mesto direktora i upravnog odbora i ukidaju se jednaka primanja, to je sve
167

Moda je ovo najbolje izraeno u uvodniku asopisa za istraivanje sukoba: Pretnja nuklearnog holokausta moe ostati aktuelna i narednih vekova, ali pored istraivanja obuzdavanja i razoruanja postoje i drugi problemi kojima treba posvetiti panju. asopis se mora posvetiti pitanjima meunarodnih sukoba vezanih za pravdu, jednakost i ljudsko dostojanstvo; problemima koje reavanje sukoba ima u odnosu na ekoloku ravnoteu... (JCR, 1983).

127

inilo i deo njihovog samostalnog otklona od idealizma ezdesetih i radikalizma sedamdesetih godina. U sluaju Danske, parlamentarna veina (levo-liberalna) je, uprkos snanom protivljenju vlade desnog centra 1983. Godine, uspela da odobri sredstva za osnivanje nezavisnog Centra za istraivanje mira u Kopenhagenu (COPRI, Gledi, 2004:21). Slian scenario odvijao se sa druge strane Atlantika. Vijetnamski rat, afera Votergejt i tajne operacije u Latinskoj Americi intenzivirale su kampanju za osnivanje prve Akademije za mir u SAD. Uspeh kampanje je pretoen u dvostranaku inicijativu u Kongresu za osnivanje Akademije za mir, koja je okonana donoenjem zakona kojim se osniva Ameriki institut za mir (USIP) 1984. godine.168 Kao i u sluaju Danske, dolo je do protivljenja izvrne vlasti. Budet odobren od strane Kongresa (16 miliona dolara) Regan je smanjio na etvrtinu iznosa, a pored toga odbijao je da postavi lanove upravnog odbora i vrio opstrukcije rada instituta (Montgomeri 2003:484). Budetska zavisnost USIP uslovila je njenu politiku korektnost - administracija je bila voljna da ga prihvati samo kao neeljen, ali relativno bezopasan institut. Jo pre kraja Hladnog rata, dolo je do vidljivih promena u institutima. Za razliku od prvih perioda institucionalizacije i radikalizacije, koji se, iako razliiti, smatraju zlatnim periodom istraivanja mira, ve tokom osamdesetih je poelo prilagoavanje instituta novonastalim okolnostima. Aktivizam prepoznatljiv do tada (Viberg istraivanje mira smatra delom mirovnog pokreta) naputa se u korist stroijeg naunog istraivanja, a politiko usmerenje postaje korektnije usled poveanog uticaja vlada. Posthladnoratovski period Nakon Hladnog rata dolazi do novih velikih izazova institucionalizovanom istraivanju mira. Trei talas demokratizacije po Semjuelu Hantingtonu poinje jo 1974. godine, a nakon pada Berlinskog zida i raspada Istonog bloka i SSSR, demokratija i trite postaju jedina igra u gradu (Fukujama, 1992). Sa krajem Hladnog rata postavlja se pitanje neophodnosti daljeg istraivanja mira, koje se vidi kao njegov proizvod i predlae se gaenje discipline ili utapanje u meunarodne odnose ili bezbednosne
168

U poslednjem trenutku naziv je preimenovan iz akademije u ameriki institut.

128

studije.169 Razlog tom uverenju bilo je oekivanje da e raspadom SSSR doi do nestanka ratova koji su vieni kao posledica Hladnog rata (wars by proxy) i da e doi do smanjivanja intenziteta i uestalosti sukoba izmeu novih demokratskih i trino orijentisannih drava. Meutim, iako je broj ratova voenih izmeu drava smanjen, dolo je do neoekivanog porasta ukupnog broja oruanih sukoba unutar drava (Harbom, 2006, videti grafikon 1). Zbog ovoga u nauci o meunarodnim odnosima dolazi do pomeranja sredita istraivanja kada je u pitanju priroda sukoba nakon Hladnog rata i prevazilazi se vrsto ustanovljena dihotomija unutranjih i meunarodnih sukoba. Ovakva promena ne bi bila mogua bez konceptualnog okvira koji je nastao upravo u polju istraivanja mira jo tokom osamdesetih godina. Odreenja duboko ukorenjenih sukoba (Barton) i dugotrajnih drutvenih sukoba (Azar) odgovarali su novim okolnostima vie nego postojei koncepti drugih disciplina (Roders, 1999:748), to je pomoglo ponovnoj aktuelizaciji i nastavku razvoja istraivanja mira. Adaptacija instituta tokom osamdesetih godina nastavljena je i tokom devedesetih u donekle promenjenim okolnostima. Umesto hladnoratovskih linija podela, nova pitanja pristiu na dnevni red istraivaa mira - liberalni mir i bezbedost. Oba pitanja su prisutna tokom celog posthladnoratovskog perioda, meutim prvo pitanje se nalazi u sreditu interesovanja do 2001. godine, a drugo postaje jo prisutnije nakon te godine. Liberalizacija (1989-2001) U periodu nakon Hladnog rata vlade Zapada poinju intenzivno da koriste retoriku liberalnog mira170 predsednik SAD, Bil Klinton, u obraanju naciji 1994. godine naglaava: Najbolji nain da osiguramo nau bezbednost i postignemo trajan mir je da podrimo napredovanje demokratije irom sveta. Demokratije ne ratuju

Meksvini (1998) zakljuuje da je iznenadni kraj Hladnog rata doveo mirovne institute do gubitka fokusa (polja istraivanja) formiranog tokom njegovog trajanja. 170 Teorija demokratskog ili liberalnog mira u osnovi tvrdi da demokratije ne ratuju meusobno. Ideja o odnosu unutranjeg ureenja drave i njene sklonosti da vodi ratove potie jo od Imanuela Kanta, dok je statistiku potvrdu prvi put dobila u radu kriminologa Dina Babsta Elective Governments: A Force for Peace 1964. godine.

169

129

meusobno.171 Koncept demokratskog (liberalnog) mira prvobitno je korien od strane istraivaa meunarodnih odnosa, naroito tokom osamdesetih godina (Ramel, Dojl, Raset), a nakon 1989. godine postaje sveprisutan u drutvenim naukama, pa i u istraivanju mira, u ijoj zajednici dolazi do otrih debata izmeu njegovih pristalica i protivnika, koje su podseale na podele izmeu liberalnih i radikalnih istraivaa mira krajem ezdesetih. Zavisnost od vlada koje su u ovom periodu (neposredno po okonanju Hladnog rata) imale politiki interes u promovisanju koncepta liberalnog mira, vodila je vremenom i ka prevladavanju liberalne orijentacije unutar instituta. U SAD, za razliku od finansijskih prepreka iz perioda osamdesetih, USIP je poeo da dobija znatno veu finansijsku i institucionalnu podrku Kongres je odobrio vea sredstva, promenjen je zakon kako bi im se omoguilo finansiranje iz privatnih izvora i dodeljeno im je zemljite u administrativnom srcu Vaingtona (National Mall, Montgomeri, 2003). Po Botesu, poveano dravno finansiranje USIP je vaan uticaj koji ima potencijalno negativne posledice po nezavisnost pravca istraivanja. U Evropi je, prema Botesu, situacija bila neto drugaija. Usled postojanja socijaldemokratske tradicije u veini evropskih drava, finansiranje od strane drave nije obavezno podrazumevalo potpuni gubitak nezavisnosti mirovnih instituta, ali ga nije ni spreavalo. Ipak, ovaj period je pored prozapadne (liberalne) orijentacije bio obeleen i trendom odliva znaajnih individualnih istraivaa koji su naputali rad u institutima i osnivali nove, alternativne organizacije za istraivanje mira. TRANSCEND, osnovan od strane Galtunga 1993. godine, organizuje online univerzitet za mir i slui kao konsultant u mnogim konfliktima irom sveta. Jan Oberg, koji je bio direktor LUPRI do njegovog zatvaranja 1989. godine, osnovao je Transnacionalnu fondaciju za mir i istraivanje budunosti (TFF) koja je takoe bila aktivna kao konsultant u nekoliko sukoba. INCORE iz Severne Irske, osnovan 1993. godine, stekao je svetsku reputaciju u kombinovanju akademskih analiza i konsultantskih usluga (Viberg 1999:6-7). Svi ovi alternativni vidovi istraivanja mira i naina njegovog finansiranja imali su za cilj ouvanje preko potrebne

171

Ni republikanski predsednik Bu mlai nije odstupao od ovakvog stava. U svom obraanju naciji 2005. godine on kae: Zbog toga to demokratije potuju svoj narod i svoje susede, napredak slobode e voditi ka miru.

130

nezavisnosti u periodu kada je dostupnost sredstava u sve veoj meri diktirala pravce istraivanja. Sekuritizacija (2001-2009) Nezavisnost u programima istraivanja instituta postala je jo vanija nakon 2001. godine, kada, zbog teroristikih napada na Njujork i Vaington i vojnih intervencija koje su usledile, pitanja bezbednosti postaju sveprisutna. Istraivanje mira i klasine studije bezbednosti tradicionalno su imali drugaija polja istraivanja koja su neretko bila i suprotstavljena tokom Hladnog rata. Meutim, ove razlike postale su manje izraene radovima Berija Bazana i Ole Vivera, odnosno stvaranjem koncepata socijetalne i ljudske bezbednosti. Radovi ovih autora, poznatih kao kopenhagenka kola, nastajali su u okviru polja istraivanja mira (COPRI) i predstavljali su drugaiji pristup pitanjima bezbednosti. U meri u kojoj su navedena shvatanja ulazila u glavne tokove studija bezbednosti i meunarodnih odnosa, isto toliko su ugroavala identitet istraivanja mira kao samostalne discipline. Najbolji primer je sam COPRI koji je, nakon to je doiveo meunarodno priznanje, izgubio mirovni identitet stavljanjem pod direktnu kontrolu vlade 1996. godine i potom utapanjem u Institut za meunarodne studije pod ministarstvom spoljnih poslova 2003. godine (Gledi, 2004:24). Dominacija bezbednosnih pitanja pokazana na primeru COPRI moe se videti i na globalnom nivou. Po poslednjim pokazateljima UNESCO baze podataka (UNESCO, 2001), u svetu je poetkom prve decenije XXI veka postojalo oko 600 mirovnih instituta i centara za obuku u 90 drava.172 Na osnovu podataka ove baze, mogue je analizirati oblasti njihove specijalizacije (videti grafikon 2). Pored mira i konflikata, kao tradicionalnih polja istraivanja, bezbednost zauzima vodee mesto na globalnom nivou. Nenasilje, razvoj i mir, kultura mira i obrazovanje, oblasti koje su tokom evolucije istraivanja mira zauzimale neka od centralnih mesta, danas su potisnuta u korist bezbednosti i konflikata. Navedeni trend je, treba napomenuti, verovatno jo izraeniji u poslednjih est godina od 2003. godine do kada je baza obnavljana.

172

Veina njih se nalazi u SAD i Kanadi - 193, u Evropi prednjae UK i Nemaka sa po 40, Skandinavija sa 30 i Francuska, panija i Italija sa ispod 20. U ostatku sveta, sa izuzetkom Indije i Japana u kojima se nalazi po 20, nema drava sa vie od jednocifrenog broja mirovnih instituta ili centara.

131

Izazov sekuritizacije namee potrebu da studije mira ojaaju svoj poloaj upravo u onim oblastima koje su specifine za ovu disciplinu, poput nenasilja koje je imalo vei odjek u prvim fazama nastanka discipline (Viberg, 2005:10). Druga potreba je da se, umesto utapanja u danas politiki atraktivnije studije bezbednosti, razvija istraivanje mira sa empirijski i teorijski zasnovanim, relevatnim predlozima mirovnih politika (Galtung, 2009). Fokus na bezbednosti u ovom periodu usmerio je panju istraivanja na regione koji su zbog prilika koji tamo vladaju (neuspele drave, drave odmetnici, izvori terorizma) bezbednosno privlani, dok su delovi sveta (Afrika) gde je pretnja miru moda i najizraenija ostali u senci. Adekvatni odgovori na ova pitanja, izmeu ostalih, mogli bi pomoi institutima za istraivanje mira da se samopotvrde u svetlu savremenih izazova. Zakljuak Pedeset godina institucionalizacije mira predstavlja put od nove ideje sa nesigurnom budunou, nekoliko instituta (Oslo i Miigen), nekolicinom asopisa (JCR, JPR) i meunarodnim asocijacijama (IPRA) u zaetku, preko trocifrenog broja instituta i dvocifrenog broja asopisa krajem sedamdesetih godina, akademske zajednica istraivaa mira od dve do tri hiljade pojedinaca irom sveta pred kraj hladnog rata do dananjih est stotina instituta na svim kontinentima. Razvoj je obuhvatao zlatni period intenzivne institucionalizacije zasnovane na bihevioristikoj revoluciji i radikalizaciji i aktivizmu izazvanim velikim drutvenim promenama. Nakon njega dolazi do usporavanja rasta i poetka institucionalne adaptacije uslovljene promenama u okruenju. Razvoj se nastavio periodom borbe za nezavisnost istraivanja i nauni identitet. Kljuni dogaaji i periodi Hladnog rata bili su presudni i za razvoj mirovnih instituta. Vrhunac konfrontacije Istoka i Zapada i pretnja nuklearnog unitenja podsticali su stvaranje instituta i dovoenje pitanja mira u centar naunog interesovanja. Atmosfera otopljavanja odnosa je omoguila upliv radikalne drutvene kritike kao opravdanog polja delovanja mirovnih instituta nakon Vijetnamskog rata i studentskih protesta. Meutim, drugi Hladni rat i obnavljanje trke u naoruanju, kao i promena ekonomskog modela

132

naveli su mirovne institute da se u veoj meri prilagoavanju uslovima koje su joj odreivale vlade. Kraj Hladnog rata i promenjeni meunarodni sistem donose nove odgovore na koje je potrebno postaviti nova pitanja. Liberalni momenat predstavlja za neke institute period konsolidacije, dok je za druge vreme traganja za optimalnim modelom razvoja. Nakon 2001. godine, sveprisutna potraga za bezbednou za oblast istraivanja mira predstavlja novo traganje za identitetom, a od koga e zavisiti i nastavak razvoja mirovnih instituta. Grafikon 1. Oruani sukobi od 1945 2003

Legenda: Tamno siva povrina predstavlja unutranje sukobe, ostale tri internalizovane (bela), meudravne (crna) i ekstrasistemske, kolonijalne ratove, svetlo siva.

133

Grafikon 2. Oblasti specijalizacije mirovnih instituta nakon Hladnog rata

Mirovnoobrazovanje 7% Reavanje konflikata 10% Razoruanje 4% Nenasilje 4% Kultura mira 3% Me unarodni odnosi 3% Konflikti 16% Miri razvoj 2% Kontrola naoruanja 2% Etni ki konflikti 2% Demokratija 2%

Ostalo12% Bezbednost16%

Mir17%

Literatura Alger Chadwick F, Peace studies as a transdisciplinary project in (eds) Webel Charles, Galtung Johan, Handbook of Peace and Conflict Studies, pp. 299-318, Routledge, London 2007, ISBN: 0415396654. Botes Johannes, Before PRIO: The Seedbed of Peace Research (1939-1959), The Fiftieth Anniversary of the Peace Research Institute Oslo-PRIO, Oslo, June 12, 2009. Bush George W, State of the Union Address, 2005, news.bbc.co.uk/2/hi/americas/4231571.stm Cortright David, Peace: A History of Movements and Ideas, Cambridge University Press, Cambridge 2008, ISBN: 9780449004135.

134

Clinton

William,

State

Of

The

Union

Address,

1994,

http://www.washingtonpost.com/wp-srv/politics/special/states/docs/sou94.htm Dunn David J, The First Fifty Years of Peace Research: A Survey And Interpretation, Ashgate, Aldershot 2005, ISBN: 0754619192. Friedman Thomas L, The Lexus and Olive Tree, Farrar, Straus and Giroux, New York 1999, ISBN: 0374185522. Gaddis John Lewis, The Cold War, Penguin London, 2007, ISBN:9780141025322. Galtung Johan, An Editorial in Journal of Peace Research 1 (1) 1964 p. 4. Galtung Johan, What Peace Research Would Be Like If Founded Today, On the occasion of the Peace Research Institute Oslo-PRIO 50 Years, Oslo, June 5 2009. Gleditsch Nils Petter, What is peace research? An irreverent history, Lecture at the Henrik-Steffens-Vorlesung, Humboldt-Universitat, Berlin, June 3, 2008. Gleditsch Nils Petter, Peace Research and International Relations in Scandinavia: From Enduring Rivalry to Stable Peace, in (eds) Jung Dietrich & Stefano Guzzini, Copenhagen Peace Research: Conceptual Innovation and Contemporary Security Analysis, Essays in Honour of Hakan Wiberg, Routledge, London 2004, pp.15-26, ISBN: 0415324106. Gleditsch Nils Petter, The Most-Cited Articles in JPR, Journal of Peace Research, vol.30, no.4, Sage Publications 1993, pp.445-449, ISSN:00223433. Hantington Semjuel P, Trei talas, demokratizacija na kraju dvadesetog veka, Stubovi kulture, Beograd 2004. Harbom Lotta et al, Armed Conflict and Peace Agreements, Journal of Peace Research 43(5): Sage Publications 2006, p. 619. Journal of Conflict Resolution, 27, 1, 1983. Kurlansky Mark, Non-Violence, The History of a Dangerous Idea, Jonathan Cape, London 2007, ISBN: 9780812974478. Kodama Katsuya, The IPRA Path, History of International Peace Research Association, June 25 2004, http://soc.kuleuven.be/iieb/ipraweb/documents/iprapath.pdf

135

Lawler Peter, Peace Research, War, and the Problem of Focus, Peace Review 14:1, 2002, pp. 714, ISSN: 14699982. Mc Sweeney B, The Ethical Foundation of Peace Research: A Sociological Analysis, Paper Given at ISA Anual Convention, Mineapolis, 7-21 March 1998. (Unpublished) p. 10.

Miall Hugh, Ramsbotham Oliver and Woodhouse Tom, Contemporary Conflict Resolution: The Prevention, Management and Transformations of Deadly Conflict, Polity, London 2004, ISBN: 9780745632131.

Montgomery Mary E, Working for Peace While Preparing for War: The Creation of the United States Institute for Peace, Journal of Peace Research, vol.40, no.4, Sage publications 2003, pp. 479-496, ISSN: 00223433.

Rogers Paul and Ramsbotham Oliver, Then and Now: Peace Research-Past and Future, Political Studies, Political Studies Association 1999, vol. 47(4), pages 740-754.

Stephenson Carolyn M., Peace Studies, Overview, in (ed) Kurtz Lester R, Encyclopedia of Violence, Peace, and Conflict, Vol. 2, Academic Press 1999, ISBN: 012227010.

UNESCO Peace Institutes Database, obnovljeno jul 2003, pristupljeno 25. 9.2009. http://databases.unesco.org/peace/PeaceWEBintro.shtml Van Den Dungen Peter and Wittner Lawrence S, Peace History: An Introduction, Journal of Peace Research, vol.40, no.4, 2003., Sage publications, pp.363-375, ISSN: 00223433.

Vestad Od Arne, Globalni Hladni rat, Arhipelag, Beograd 2008, ISBN: 9788686933133. Wiberg Hakan, Peace Research - Past, Present, Future, appears in Portugues as Investigacao para a Paz: Passado, Presente e future, in Revista Crtica de Cincias Sociais, vol. 71 (Junho 2005), pp. 21-42.

136

Vujo Ili Nemanja Duverovi, M.A

Change the Context of the Peace Institute Action after the Cold War
Abstract The article deals with development and the social role of peace institute during the Cold War and after its end. Reasons for the creation, specialization and growth of the number of peace institutes are interpreted through the influence of the political, economic and ideological aspect of the Cold War environment. The development of the institutionalization of peace research is shown through five specific stages. The paper presents the thesis that the Cold War environment favored the development of peace institutes, and that the changed economic and political conditions at the end of the Cold War induced the reduction of the global importance of peace institutes even though the social needs for them have not decreased with the disappearance of a bipolar order. Keywords: peace institutes, the study of peace, the Cold War, international relations

137

Jelena Lonar173

RAZVOJ GLOBALNOG CIVILNOG DRUTVA U POSTKOMUNISTIKOJ EVROPI

Saetak Autorka se bavi razvojem globalnog civilnog drutva u Srednjoj i Istonoj Evropi od osamdesetih godina XX veka kada su na ovim prostorima nastale prve ideje o povezivanju civilnog drutva preko nacionalnih granica. U prvom delu rada autorka definie globalno civilno drutvo nakon ega predstavlja razvoj prvih ideja i praksi globalnog civilnog drutva u komunistikoj Evropi. Trei deo rada posveen je razvoju globalnog civilnog drutva nakon pada Berlinskog zida 1989. godine. U poslednjem delu rada autorka sumira promene u shvatanju i razvoju globalnog civilnog drutva pre i nakon pada Berlinskog zida. Kljune rei: globalno civilno drutvo, Srednja i Istona Evropa, postkomunistike zemlje, aktivistika koncepcija, neoliberalna koncepcija.

Uvod Predmet ovog rada je razvoj globalnog civilnog drutva u postkomunistikim evropskim dravama174 koji se prati od nastanka slavnih ideja o globalnom civilnom drutvu u osamdesetim godinama na prostoru Srednje i Istone Evrope. Pored predstavljanja ovih ideja, pokuau da odgovorim na pitanje ta se sa njima dogodilo
Autorka je saradnica u nastavi na predmetima Politika sociologija, Politika sociologija savremenog drutva i Savremena drava, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu. 174 U radu nee biti razmatran razvoj globalnog civilnog drutva u svim postkomunistikim zemljama, ve samo u postkomunistikim zemljama Srednje i Jugoistone Evrope. irenje predmeta rada i na ostale postkomunistike zemlje bi zahtevalo dodatan prostor i angaovanje koje ovde nemamo na raspolaganju. Korienje termina postkomunistike zemlje ili postkomunistike zemlje Srednje i Istone Evrope treba itati imajui u vidu ogranienje koje u ovom radu podrazumeva.
173

138

nakon pada Berlinskog zida 1989. godine i ruenja komunistikih reima. Sledee vano pitanje koje postavljam jeste u kom pravcu se na ovim prostorima globalno civilno drutvo danas razvija. Pad Berlinskog zida bio je prelomni trenutak ne samo u razvoju globalnog civilnog drutva. Zid je predstavljao simbol Hladnog rata, blokovske podele sveta, straha, neizvesnosti, krenja osnovnih ljudskih prava. Pad Berlinskog zida novembra 1989. godine oznaio je kraj dotadanjeg svetskog poretka, smanjivanje tenzija i ansu za uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti, otvaranje prostora za komunikaciju, pregovaranje i saradnju. Mnogi su izraavali svoje uverenje da je kraj Hladnog rata oznaio potpunu pobedu zapadnih vrednosti, politikog i ekonomskog sistema. Procesi globalizacije se sve vie ubrzavaju, dolazi do sve vee globalne meuzavisnosti, irenja trine ekonomije i liberalne demokratije irom sveta. Globalno civilno drutvo postaje sve aktivnije i prisutnije na globalnoj sceni. Mnogi autori tvrde da sutinski 1989. godina nije donela nita novo, ve je samo ideje i vrednosti sa razvijenog Zapada trebalo izvesti na nerazvijeni Istok i Jug.175 Zapad je u tom smislu preuzeo na sebe lidersku ulogu kao ekonomski, politiki i drutveni ideal koji su drugi trebali da dostignu (v. Holley, 1997). Ipak, kako naglaava Meri Kaldor (Mary Kaldor), osamdesete godine XX veka izrodile su neke nove ideje povezivanje mira sa ljudskim pravima, novo razumevanje graanstva i civilnog drutva i transnacionalizam ili internacionalizam na nivou drutva (Kaldor, 2003:50). U ovom radu nas interesuje razvoj ovih ideja koje su oznaile nastajanje jedne nove, savremene koncepcije civilnog drutva globalnog civilnog drutva. Kraj Hladnog rata, zajedno sa svim prateim posledicama, dodatno je podstakao i ubrzao njegov razvoj irom sveta. Da li je ovaj razvoj ravnomeran, da li je globalno civilno drutvo svuda jednoznano i jednako razvijeno, videemo na primeru postkomunistikih zemalja Srednje i Istone Evrope.

Ralf Darendorf (Ralf Dahrendorf) tvrdi da pluralistika revolucija iz 1989. godine nije donela nijednu novu optu ideju, ve predstavlja povratak konceptima civilnog i otvorenog drutva (prema Pavlovi, 2006:9). Francuski istoriar Fransoa Fure (Franois Furet) je jo otriji: Uz svu buku i galamu, nijedna jedina nova ideja nije proizala iz Istone Evrope 1989. godine (prema Kaldor, 2003:50). Timoti Garton E (Timothy Garton Ash) takoe smatra da su ideje ije je vreme dolo stare, poznate ideje. I Habermas (Jrgen Habermas) je primetio da potpuni nedostatak inovativnih ideja ili ideja okrenutih ka budunosti (prema Kaldor, 2003:50).

175

139

Rad poinje definisanjem i objanjavanjem samog koncepta globalnog civilnog drutva nakon ega se znaajan deo rada posveuje idejama iz osamdesetih godina da bi se prelo na analizu razvoja globalnog civilnog drutva nakon pluralistikih revolucija 1989. godine i na njegov uticaj i rasprostranjenost u postkomunistikim zemljama. ta je globalno civilno drutvo? Pod uticajem globalizacije kulture i ekonomije, usled razvoja novih informacionih i komunikacionih tehnologija dolazi do sve vee globalizacije civilnog drutva. U savremenom svetu civilno drutvo postaje sfera koja je najvie globalizovana; u tolikoj meri da danas sve vie o civilnom drutvu govorimo kao o globalnom civilnom drutvu. Ono nastaje sa irenjem supranacionalne sfere drutvene i politike participacije u kojoj se grupe graana, drutveni pokreti i individue ukljuuju u dijalog, debate, konfrontiraju i pregovaraju jedni sa drugima i sa razliitim vladajuim akterima meunarodnim, nacionalnim i lokalnim kao i sa poslovnim svetom, i to u meri i obimu koji je bio nezamisliv do tada (Anheier, Glasius, Kaldor, 2001:4). Kaldor terminom globalno civilno drutvo opisuje globalne procese kroz koje pojedinci mogu da komuniciraju, utiu na donoenje razliitih sporazuma, pregovaraju sa centrima politike i ekonomske vlasti. Ono ukljuuje sve one organizacije, bilo formalne ili neformalne, kojima bilo koja osoba moe da se prikljui i kroz koje donosioci odluka mogu da uju stavove i miljenja pojedinaca (Kaldor, 2003:79). Globalizacija civilnog drutva nije ravnomerna i njen intenzitet nije svuda isti. Dok su zapadna civilna drutva danas globalna, u mnogim zemljama na Jugu koje nisu ukljuene u globalne tokove i nemaju pristup internetu i globalnim komunikacijama jo uvek nisu razvijena savremena civilna drutva i ona jo uvek nisu postala deo kompleksne mree globalnog civilnog drutva. Globalizacija civilnog drutva donosi promene u shvatanju i definisanju civilnog drutva. Sve ranije verzije civilnog drutva imale su nekoliko zajednikih karakteristika koje prestaju da vae za civilno drutvo u njegovoj savremenoj fazi razvoja: civilno drutvo je u svim ranijim fazama bilo vezano za dravu, ono je shvatano kao drutvo u kom postoji vladavina prava, koje poiva na pristanku individua; kao drutvo u kom

140

vladaju zakoni koji zamenjuju silu i nasilje. Takoe, u svim ovim shvatanjima civilno drutvo je vezivano za odreenu teritoriju (Kaldor, 2005:88). Globalno civilno drutvo je civilno drutvo koje se povezuje preko i uprkos dravnim granicama, ono vie nije vezano iskljuivo za dravu ve svoje zahteve usmerava i ka meunarodnim organizacijama i nadnacionalnim institucijama. Ono deluje na nadnacionalnim nivoima u kojima jo uvek ne postoje formalne vladajue institucije. Ono se interesuje za globalne teme koje vie nisu u iskljuivoj nadlenosti nacionalnih drava i bavi se problemima koji pogaaju celo oveanstvo poput ekologije, ljudskih prava, mira, globalnog siromatva, globalne nejednakosti i sl. Njegova interesovanja vie nisu vezana za reavanje problema i ostvarivanje odreenih prava iskljuivo unutar nacionalnih granica pojedine drave, ve i za reavanje problema koji se tiu svih graana sveta na globalnom nivou. Prema miljenju mnogih autora, sve vea globalizacija civilnog drutva podstie uspostavljanje odreenih nadnacionalnih nivoa upravljanja i demokratije. Da bi neki civilni akter pripadao globalnom civilnom drutvu, potrebno je da ispunjava bar neke od sledeih kriterijuma: 1. da se bavi suprateritorijalnim temama poput ekolokih promena ili prekograninim kapitalizmom, 2. da koristi suprateritorijalne komunikacije (i-mejl, faks), 3. da ima prekograninu organizaciju koja koordinie ogranke irom planete, 4. da deluje na premisama suprateritorijalne solidarnosti, npr. izmeu ena i radnika. Da bismo za neku organizaciju rekli da pripada globalnom civilnom drutvu, prema olteu (Scholte), ona ne mora da zadovoljava sva etiri kriterijuma. Na primer, neke lokalne grupe boraca za ljudska prava mogu da budu deo globalnog drutvenog pokreta iako, na primer, nisu vrsto umreeni suprateritorijalnim komunikacijama i organizacijom, ali zadovoljavaju prvi i etvrti kriterijum (Scholte, 2000:277-278).

Civilne ideje u predveerje promena iz 1989. godine

141

Veliki doprinos razvoju globalnog civilnog drutva u sedamdesetim i osamdesetim godinama XX veka doao je sa prostora Srednje i Istone Evrope176 gde dolazi do ponovnog oivljavanja ideja o civilnom drutvu i njegovog savremenog preporoda, posebno u Poljskoj, Maarskoj i ehoslovakoj, ali i u bivoj Jugoslaviji, posebno u Sloveniji, to se u literaturi ree primeuje. Civilno drutvo poinje da se budi iz osnovnih ljudskih potreba za slobodom, ouvanjem vrednosti i identiteta daleko od represije i kontrole vlasti. Kada se posmatra civilno drutvo u komunistikim zemljama Srednje i Istone Evrope, akcenat se najee stavlja na njegov doprinos demokratizaciji i ruenju reima, dok se vrlo malo panje posveuje jednoj od posledica koje su nenameravano proizale iz borbe za demokratiju i ljudska prava. Ta posledica je razvoj prvih ideja o globalizaciji civilnog drutva. Meri Kaldor, Don Kin (John Keane), Gideon Bejker (Gideon Baker) neki su od autora koji posebno ukazuju na ovu dimenziju civilnog drutva Srednje i Istone Evrope u godinama neposredno pred pad Berlinskog zida (Kaldor, 2003, Keane, 2003, Baker, 2002). U komunistikim dravama Srednje Evrope u kojima je politika imala potpunu prevlast nad drutvom, u kojima je civilno drutvo bilo potisnuto, bez prava na slobodu govora i miljenja, gde je vladao konstantan strah i prisila i kontrola od strane vlasti nad svim segmentima ivota, jedini nain da se pokrenu promene i zapone demokratizacija bio je ponovno stvaranje autonomnih drutvenih struktura odozdo, iz malih disidentskih krugova. Ranija iskustva sa pokuajima revolucija i otpora reimu koji su brzo bivali nasilno ugueni, bila su jasan znak da je potrebno pokuati sa novim nenasilnim taktikama i strategijama odozdo, bez direktnog sukobljavanja sa politikom vlasti. Jezik civilnog drutva funkcionisao je kao efektivna moralna i politika utopija (Kin, 2003:32). Ono je teilo da stvori autonomne prostore daleko od vlasti, mala ostrva civilnog angaovanja u moru nepravde, neslobode i nasilja (oznaeni terminima antipolitika177, ivot u istini178 ili paralelni polis179).
Paralelno sa oivljavanjem ideja o civilnom drutvu u Srednjoj i Istonoj Evropi i potpuno nezavisno od toga, dolazi do oivljavanja civilnog drutva i do razvoja ideja i prakse globalnog civilnog drutva na prostoru Latinske Amerike kao izraza otpora autoritarnim vojnim reimima. Kako predmet ovog rada ne pokriva ova drutva, o njima vie nee biti rei. Za vie informacija pogledati Baker, 2002. 177 Koncept antipolitike razvili su Vaclav Havel (Vclav Havel) i er Konrad (George Konrad). Ovim terminom oznaavana je sfera drutva koja se nalazi van totalne kontrole drave (prema Kaldor, 2003:55).
176

142

U Poljskoj je sindikat Solidarnost postao sinonim za nastajue civilno drutvo i prema Mihnikovim reima garant sve vee poljske demokratije (Mihnik, prema Baker, 2002:28). Ovaj pokret karakterisalo je nenasilje, solidarnost i akcenat na dijalogu. Solidarnost je postala uzor civilnim grupama i pokretima u drugim dravama i nada da je suprotstavljanje reimu i podrivanje reima odozdo i na miroljubiv nain mogue i delotvorno. Kako kae Kuron: Ono sa im se suoavamo jeste ogromni drutveni demokratizujui pokret na svim moguim nivoima. Nezavisni samoupravljajui sindikat Solidarnost je samo deo ovog pokreta i istovremeno njegov simbol (prema Baker, 2002:29). Ovaj pokret je sprovodio samooograniavajuu evolucionistiku strategiju iji je krajnji cilj bio negovanje solidarnosti u pluralnosti samoupravnih civilnih udruenja koja su sposobna da izvre pritisak na dravu spolja, i omoguavanje raznim grupama da se mirno bave svojim nedravnim poslovima (Kin, 2003:33). I u ehoslovakoj je jaanje civilnog drutva okupljenog oko Povelje 77 vieno kao Ahilova peta reima. Termini anti-politika, paralelni polis i ivot u istini najbolje oslikavaju ehoslovake disidentske pokrete. Prema reima Jana Tesara, ekog istoriara, jednog od prvih potpisnika Povelje 77 i suosnivaa Odbora za odbranu nepravedno progonjenih, ako totalitarni sistemi, kao povratak apsolutizmu u dvadesetom veku, lake nastaju u sredini u kojoj struktura civilnog drutva nije dovoljno dobro formirana, onda je najpouzdaniji nain za spreavanje njihove geneze upravo podsticanje razvoja tog civilnog drutva (prema Kin, 2003:30). Povelja 77 je slobodna, neformalna, otvorena zajednica ljudi... ujedinjenih voljom da se bore, individualno i kolektivno, za potovanje graanskih i ljudskih prava u naoj zemlji i irom sveta (deklaracija Povelje 77, Januar 1977, prema Baker, 2002:33). Represija u ehoslovakoj nakon Prakog prolea 1968. godine oslabila je opozicione pokrete i onemoguila da se u ehoslovakoj stvori toliko masovan pokret kao u Poljskoj. Civilno drutvo na prvom mestu, nenasilje, samoograniavanje narodnih snaga koje ne treba da tee politikoj moi i vlasti karakterisalo je opozicione pokrete i u ehoslovakoj kao i u Poljskoj. Paralelni polis nije teio da se takmii za mo, njegov cilj nije bio da zameni postojeu vlast novom, ve
178

Termin ivot u istini oznaavao je odbijanje da se prihvate lai politike klase (prema Kaldor, 2003:55-56). 179 Ideja paralelnog polisa razvijena je u ehoslovakoj po uzoru na Aristotelov polis organizovan oko dobrog ivota, koji bi se irio i postepeno napredovao ka formalnim politikim institucijama (prema Kaldor, 2003:66).

143

da ispod vlasti ili pored nje stvori strukture koje potuju drugaije zakone (Baker, 2002:36). ehoslovaki disidenti su se zalagali za ivot u istini koji je, prema Havelu, oznaavao nain osporavanja legitimiteta javnom domenu koji je poivao na prisilnom prihvatanju zvanine definicije stvarnosti (prema Baker, 2002:44). U Maarskoj je samomobilizacija odozdo poela u osamdesetim godinama kako su ekonomska i politika kriza postajale sve vee i uoljivije. Civilne grupe sve vie poinju javno da iznose stavove i kritike pre svega prema drutvenim, kulturnim, ekolokim temama i vrlo ogranieno prema politikim pitanjima. U tim godinama je nastao novi kritiki diskurs koji je promovisao dijalog. Razliiti drutveni pokreti, grupe i inicijative nastali u 1980-im su za sebe koristili naziv mali krugovi slobode (small circles of freedom)180. Maarski teoretiari civilnog drutva su dolazili iz reformskokomunistikog i revizionistikog okruenja iz tzv. Budimpetanske kole da bi 1978. poeli da dele ideje Komiteta za odbranu radnika (KOR) i Povelje 77 i prihvatili program civilno drutvo na prvom mestu (Baker, 2002:46). Nakon 1987. godine aktivnosti maarske opozicije su se konsolidovale u jednu mreu nezavisnih inicijativa Demokratski forum i model demokratizacije uz ideju drutvenog ugovora (Baker, 2002:47). Treba imati u vidu da ovi pokreti nisu bili masovni, sem Solidarnosti u Poljskoj, npr. Povelju 77 je potpisalo manje od 2 000 ljudi (Celichowski, 2004:63). U uslovima potpune dravne kontrole nije ni moglo da se razvije jako i masovno civilno drutvo, ali ideje koje su se razvile u tom periodu prvi put se govorilo o odvajanju civilnog drutva od drave, o povezivanju i zajednikim ciljevima civilnih grupa iz razliitih zemalja kasnije su uticale na promene u dotadanjem shvatanju politike, odnosa drutva i drave i na novo razumevanje civilnog drutva. U bivoj Jugoslaviji je politiki prostor bio malo otvoreniji nego u zemljama Srednje Evrope i tu se u osamdesetim godinama takoe razvija civilno drutvo, ak nekoliko razliitih koncepcija. Debate, pre svega mlaih intelektualaca iz Slovenije, tokom osamdesetih godina izrodile su, kako navodi Pavlovi, etiri koncepcije civilnog drutva: 1. civilno drutvo shvaeno kao drutvena opozicija, 2. civilno drutvo kao
180

Metafora potie od maarske politike misli Itvana Biboa (Istvn Bib), uglednog politikog autora i istoriara. Itvan Bibo je takoe bio ministar bez portfelja u vladi Imrea Naa (Imre Nagy) tokom Revolucije 1956. godine (Jensen&Miszlivetz, 2006:134, 135, 156).

144

samoupravno organizovano drutvo, 3. civilno drutvo kao modernizacijski teorem i 4. civilno drutvo kao oblik nacionalne emancipacije (Pavlovi, 2006:133). Meutim, ideje koje su dolazile iz slovenakog civilnog drutva nisu pozitivno prihvatane u drugim delovima Jugoslavije zbog ega slovenaki projekat civilnog drutva postaje sve izolovaniji i usmereniji na reavanje slovenakog nacionalnog i dravnog pitanja i u njoj, posebno nakon 1987. sve vie preovladava etvrta koncepcija (Pavlovi, 2006:135). Dok se civilno drutvo u drugoj Jugoslaviji sve vie okree ka unutra i fokusira na reavanje nacionalnih pitanja, civilno drutvo u Srednjoj Evropi se polako otvara i globalizuje. Poljski, maarski i ehoslovaki disidenti nisu bili zainteresovani samo za promene unutar svojih drava, ve su probleme sa kojima su se suoavali postavljali na vii, globalni nivo. Oni su pokuavali da ukau na mnogo dublje probleme od same smene reima. Iako graani u zapadnim demokratijama imaju mnogo vie slobode i sigurnosti i mnogo vea prava nego graani komunistikih drava, i u ovim dravama politika dominira svim segmentima drutva, i u ovim drutvima postoji problem nedovoljne individualne autonomije. Kako prenosi Meri Kaldor, Anti-politika nije elela da promeni samo Srednju Evropu, ve da promeni svet (Kaldor, 2003:57). Oni nisu smatrali da su relevantni samo za komunistika ili autoritarna drutva. Naprotiv, oni su verovali da je njihova situacija samo jedan simptom ire krize, koju je Havel opisao kao globalnu tehnoloku civilizaciju, a Konrad povezao sa trkom u naoruanju i pretnjom nuklearnog rata (Kaldor, 2003:56-57). Graanske inicijative smatrale su da nije dovoljno postojanje graanskih pokreta samo u Srednjoj Evropi i predlagale su dijalog na viem nivou, iznad nivoa vlada i nacionalnih granica. Iako su u tom trenutku ove ideje delovale utopijski, u njima prepoznajemo karakteristike onog to emo kasnije nazvati globalno civilno drutvo. U svojoj borbi za osnovna ljudska prava i slobode, disidenti sa Istoka su se povezivali sa novim drutvenim pokretima u Zapadnoj Evropi, pre svega antinuklearnim, mirovnim pokretima koji su predstavljali odgovor na nove generacije nuklearnog oruja i izraavali svoje suprotstavljanje Hladnom ratu. Ovo je bilo vano za nastajanje globalnog civilnog drutva i predstavljalo je veliku prekretnicu u shvatanju politike i civilnog drutva.

145

esto graanski pokreti iza gvozdene zavese nisu bili u mogunosti da se povezuju sa pokretima u drugim dravama. Ali kako i novi mirovni pokreti u Zapadnoj Evropi poinju sve vie da se interesuju za ljudska prava i deavanja u drugim delovima Evrope i sveta, komunikacija postaje znatno laka. U osamdesetim godinama je, makar u Evropi, formirana jasna svest o tome da smo svi isti, javila se potreba za komunikacijom meu graanima Evrope, izmeu Istoka i Zapada, potreba o kreiranju jedne autonomne sfere odvojene od drave i blokovskih podela. Zapadni pokreti su pod uticajem istonih poeli da povezuju pitanja nuklearnog naoruanja sa demokratijom i ljudskim pravima (Kaldor, 2003:53). Oni su postavljali pitanje kako je mogue da sami za sebe tvrde da ive u demokratskim dravama kada kontrola nad ivotom i smrti nije ak ni u rukama njihovih politiara, ve u rukama onih u Vaingtonu i Briselu. Reenje problema smanjivanja nuklernog naoruanja videlo se ne u preuzimanju vlasti, ve kao i meu disidentima Srednje Evrope u promeni odnosa izmeu drutva i drave (Kaldor, 2003:60). Sa druge strane, pored uticaja istonih pokreta na zapadne, saradnja sa zapadnim pokretima bila je izuzetno vana istonim disidentima. Zapadni pokreti su postali kanal komunikacije meu istonim pokretima, medij kroz koje su mogle da se prenose informacije i ideje. Zapadni pokreti su iznosili u javnost ono to do tada nije moglo da se uje, oni su lobirali meu svojim vladama protiv komunistikih reima. Oni su posedovali sredstva kojima su pomagali akcije istonih pokreta. Mirovni pokreti su pruali podrku grupama u Srednjoj Evropi i zapravo delovali kao kiobran ili oblik zatite posebno u Maarskoj i ehoslovakoj. Kroz dijalog su mirovni pokreti uspevali da proire prostor u kom su delovale istonoevropske grupe i da pomau komunikaciju izmeu njih i olakavaju njihovo meusobno umreavanje. Najee je bilo teko istonoevropskim disidentima da putuju i komuniciraju ak i unutar sovjetske imperije tako da su uglavnom stupali u kontakte preko Londona, Stokholma ili Berlina (videti ire Kaldor, 2003: 67-70). Doprinos mirovnih pokreta idejama intelektualaca Srednje Evrope bio je transnacionalizam u praksi, odnosno stvarna mogunost graanskih mrea da prelaze granice i stvaraju otvore u zatvorenim drutvima. Postavljanje demokratije i ljudskih prava u fokus interesovanja i istonih i zapadnih pokreta uinilo je da odnos izmeu zapadnih i istonih pokreta ne bude samo

146

odnos privremene meunarodne saradnje nekoliko graanskih inicijativa, ve je oznailo nastanak jednog drutva van granica pojedinanih drava to drutvo probleme vie nije posmatralo kao probleme unutar pojedinih drava, ve kao pitanja koja se tiu svih nas i koja moraju da se reavaju promenom odnosa civilnog drutva i drave. Povezivanjem i postavljanjem tema na globalni nivo i razvijanjem suprateritorijalne solidarnosti zapadni i istoni civilni pokreti su postali idejni tvorac i prvi akteri globalnog civilnog drutva ije postojanje su mnogi primetili tek mnogo kasnije. Ovo globalno civilno drutvo koje se razvija nezavisno od drave okuplja se oko potrebe za mirom i ljudskim pravima i u borbi za njihovo ostvarenje. Ovo povezivanje je osnailo pokrete i na Istoku i na Zapadu i davalo im podsticaje za dalje aktivnosti. Da se nije razvila ova globalna dimezija civilnog drutva, graanske inicijative u pojedinanim zemljama bi ne samo mnogo tee delovale, nego bi imale mnogo vei oseaj bespomonosti i sigurno bi bile i malobrojnije i borile bi se sa manje entuzijazma. Malobrojnim npr. maarskim disidentima postojanje istih takvih inicijativa u Poljskoj i ehoslovakoj davalo je znak da nisu sami, da su oni samo jedan glas meu mnogima, dok je podrka drutvenih pokreta sa Zapada davala signale da oni nisu deo nekog zaboravljenog, mranog sveta iji se problemi nikoga ne tiu. Saradnja sa zapadnim pokretima vratila je disidentske pokrete u Srednjoj Evropi pod okrilje Evrope i pre nego to je pala gvozdena zavesa. Aktivnosti ovih pokreta su vie nego to se oekivalo oslabile drave u kojima su delovali i dovele do revolucija 1989. godine koje su oznaile konaan slom reima i poetak demokratizacije. Kako tvrdi Spihal, civilno drutvo je kreirano u istonocentralnoj Evropi u vrlo kratkom vremenskom periodu; skoro preko noi uspelo je da zbaci stare reime i inaugurie parlamentarnu demokratiju (Splichal, prema Baker, 2002:90-91). Pad Berlinskog zida predstavljao je pobedu civilnog drutva. Ovako spektakularan iznenadni uspeh dao je novi podsticaj ranijim nadanjima da bi civilna drutva u Srednjoj i Istonoj Evropi zajedno sa novim drutvenim pokretima na Zapadu mogla da postanu novi organizacioni princip demokratije. Ovo je delovalo jo realnije kada su mnogi disidenti zauzeli kljune pozicije u vlasti nakon revolucija (Celichowski, 2004:63). Pad Berlinskog zida oznaio je i pobedu nove koncepcije civilnog drutva. Da je civilno drutvo u komunistikim zemljama Srednje i Istone Evrope ostalo zatvoreno u

147

nacionalnim okvirima, njegov uticaj na komunistike reime i udeo u njihovom slabljenju i ruenju 1989. godine ne bi bio ni priblino toliko znaajan. Isto tako, da je svet ostao podeljen, razvoj globalnog civilnog drutva bi bio znatno tei i mnogo sporiji. Na prostorima na kojima graani irom sveta nisu slobodni od dravne kontrole, na kojima granice nisu otvorene i graani nemaju slobodu kretanja i razmene ideja, nemaju slobodu izraavanja i slobodne medije, male su anse za razvoj civilnog drutva. Zbog toga je uruavanje komunizma stvorilo prve preduslove za razvoj globalnog civilnog drutva. Uruavanje komunizma je otvorilo prostor i za neke nove teme. Kada vie nije bilo konstantne pretnje nuklearnog oruja, drutveni pokreti su mogli da prestanu iskljuivo da se bave mirom (jer su napokon mir imali) i da se okrenu drugim temama siromatvu, drutvenim nejednakostima, karakteru globalizacije, ekologiji i sl. Takoe, konstantne pretnje Hladnog rata usadile su u svest svih oseaj da je mir globalna tema, odnosno zajednika potreba svih i neto emu svi teimo, dok je postojanje komunistikih reima uverilo sve one na Zapadu koji su sluali najstranije vesti o deavanjima u komunistikim dravama i one na Istoku koji su sve to proiveli da su pitanja potovanja ljudskih prava i demokratije pitanja koja se tiu celog oveanstva. Globalno civilno drutvo nakon 1989. godine Razvoj globalnog civilnog drutva bio je najbri na Zapadu iz brojnih razloga: stabilna politika i ekonomska situacija, razvijena civilna kultura, novac odnosno blizina finansijskih izvora za aktivnosti organizacija globalnog civilnog drutva, razvijenije informacione i komunikacione tehnologije nego bilo gde drugde na svetu. Meutim, ono se polako razvija i u drugim delovima sveta. Danas je globalno civilno drutvo prisutno na praktino svim meunarodnim konferencijama pod okriljem UN, bilo direktno ili kroz uestvovanje na paralelnim samitima civilnog drutva. Ono takoe organizuje zasebne konferencije, forume, proteste i globalne dane akcije. ine ga raznovrsni akteri, svi oni pojedinci, grupe, koalicije, organizacije, pokreti i mree koji se udruuju transnacionalno kako bi ukazivali na neke globalne probleme i uticali na njihovo reavanje. Oni naseljavaju politiki prostor van formalne nacionalne politike. Obraaju se razliitim institucijama (lokalnim, nacionalnim i meunarodnim) i

148

deluju kroz veze sa meunarodnim institucijama (nevladinim organizacijama (NVO), meuvladinim organizacijama, stranim dravama, grupama iz dijaspore) (Kaldor, 2003:82). Ali u njemu ne uestvuju svi graani sveta niti svi delovi sveta, niti su u njemu svi jednako aktivni. U ovom radu se postavlja pitanje koliko su globalna evropska postkomunistika drutva, ona u kojima je globalno civilno drutvo praktino zapoelo svoj razvoj. Koliki je stepen globalizacije civilnog drutva u Srednjoj i Istonoj Evropi nakon sloma komunizma 1989. godine? Iznenadna masovna mobilizacija graana tokom demonstracija 1989. godine iznedrila je oekivanja da e demokratske promene i novoosvojene politike i ekonomske slobode uticati na veu dobrovoljnu aktivnost graana u civilnom drutvu i da e veze izmeu zapadnih i istonih pokreta biti jo intenzivnije i razvijenije. Ali velike nade iz 1989. godine ubrzo su se pretvorile u duboko razoarenje. Postkomunistiku Evropu je u civilnoj sferi nakon revolucija 1989. godine karakterisalo nekoliko sledeih obeleja: Prvo, nisu sve evropske postkomunistike drave krenule istim putem nakon kraja Hladnog rata putem demokratizacije i liberalizacije niti je u svima njima nakon pluralistikih revolucija civilno drutvo jednako shvatano. Pavlovi istie da je u ovom periodu interes za civilnim drutvom drastino opao ak i u zemljama poput Poljske, Maarske, eke i Slovenije u kojima je ono igralo vanu ulogu u drutvenim i politikim promenama, dok su ostale postkomunistike zemlje na civilno drutvo gledale neutralno i potpuno nezainteresovano. Najdalje od ideja o civilnom drutvu (da i ne pominjemo njegovu globalnu dimenziju) su bile zemlje Zapadnog Balkana Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, koje su ubrzo ule u graanski rat (Pavlovi, 2006:176). Drugo, mnogi disidenti su zauzeli politike pozicije i mnoge civilne grupe su se pretvorile u politike partije (npr. eki Graanski forum ili slovaka grupa Javnost protiv nasilja, Nacionalni front spasa u Rumuniji, Sindikat demokratskih snaga u Bugarskoj, Pokret za demokratsku Slovaku) (Celichowski, 2004). Time je baza civilnog drutva u velikoj meri ispranjena. Tree, aktivistike grupe, koje su u osamdesetim bile preteno defanzivne, bile su suvie slabe i nedovoljno zrele da se suoe sa novom politikom situacijom i preuzmu

149

aktivan, ofanzivan odnos prema novoj politikoj eliti. Kada vie nije bilo zajednikog cilja koji ih je do tada ujedinjavao, a to je slamanje komunistikih reima, meu civilnim grupama su poele da se pojavljuju nesuglasice, trvenja, dolo je do razmimoilaenja i razjedinjavanja (npr. u Poljskoj rat na vrhu, v. Celichowski, 2004:64). etvrto, treba imati u vidu da je civilno drutvo za vreme komunizma inila malobrojna grupa disidenata, dok je veina graana bila ili nezainteresovana za aktivno uestvovanje u civilnom drutvu jer slobodno udruivanje ili nije bilo mogue ili je bilo deo zvaninih masovnih organizacija civilnog drutva koje je osnivala i kontrolisala drava. U te organizacije su spadale omladinske grupe, komunistika partija, sindikati, kulturni savezi, seljake i radnike grupe, enske grupe i mnoge druge, kao i razne manje politizovane (ali jo uvek pod kontrolom drave) grupe i organizacije u rasponu od sportskih klubova do klubova ljubitelja knjige. to su komunistiki reimi due postojali, a partija u narodu gubila legitimnost i entuzijazam koji su stvoreni u njihovim ranijim fazama, ljudi su sve ee pristupali organizacijama zato to su to morali, zato to su im pretili negativnim posledicama ako to ne uine, ili zato to su ulanjivanjem poveavali anse za napredovanje u karijeri (Hauard, 2008:42). Ovakva iskustva usadila su duboko nepoverenje u organizacije civilnog drutva i uticala na to da se graani nakon ruenja reima opredele za to da budu van civilnog drutva i okupljaju preteno u manjim porodinim i prijateljskim krugovima. Neprijateljstvo prema dravi i sumnje i nepoverenje u politike institucije nastavilo se i nakon ruenja reima, to je takoe uzrokovalo smanjeno interesovanje za uee u civilnom drutvu. Peto, oekivanja graana nakon revolucija su bila tolika da je neispunjavanje obeanja i razoarenje u novouspostavljeni politiki i ekonomski sistem uzrokovalo da se mnogi graani povuku jo dalje od politike, pa samim tim i od aktivnosti u organizacijama civilnog drutva. Slaba vladavina prava, nedostatak nezavisnog sudstva, dominacija politikih partija, korupcija i razliite vrste diskriminacije oteale su razvijanje civilnog drutva unutar granica drave i potisnule ga u drugi plan. Postkomunistika drutva nisu uspela da uspostave stabilan i funkcionalan privredni sistem, to je takoe jedan od preduslova za razvoj civilnog drutva Drugim reima, u tako nesigurnoj ekonomskoj klimi, znajui da se mnogo ljudi mui da sastavi kraj s krajem kako bi preivelo predstojeu zimu ili pomoglo lanovima svoje porodice i

150

bliskim prijateljima, kako se od njih moe oekivati da finansiraju dobrovoljne organizacije i da im pristupaju? (Hauard, 2008:32). Ako pokuamo da sumiramo kljune razloge za posustajanje u razvoju globalnog civilnog drutva neposredno nakon demokratskih promena, to bi, najjednostavnije reeno, bili sledei razlozi: stare teme koje su okupljale istone i zapadne pokrete su iscrpljene; za nove teme, koje je nametao razvijeniji Zapad, jo je bilo rano i na Istoku nije imao ko njima da se bavi kako zbog toga to su bivi aktivisti civilnog drutva veim delom uli u politiku i izgubili interesovanje za civilno drutvo, tako i zbog toga to su osnovne materijalne potrebe graana, koje su toliko dugo bile potiskivane u komunizmu, sada postale prioritetne vrednosti, ali i zato to je akcenat stavljan na izgradnju drave, demokratsku tranziciju, uvoenje trine ekonomije. Civilno drutvo vie niko nije doivljavao kao cilj po sebi, ve kao sredstvo koje bi trebalo da olaka sve ove bolne i teke promene. U takvim okolnostima globalno civilno drutvo nije moglo da se razvije odozdo iz lokalnih inicijativa. Meutim, ova drutva se otvaraju ka Zapadu odakle globalno civilno drutvo dolazi i u postkomunistike drave. Politika elita na Zapadu, donatori, meunarodne nevladine organizacije (MNVO) prepoznali su interes u razvoju civilnog drutva odreujui ga kao vano za uspenu tranziciju i konsolidaciju demokratije u postkomunistikim zemljama i implementaciju liberalno-demokratskih ideja i institucija. Zbog toga je jaanje civilnog drutva postalo centralni deo programa za unapreenje demokratije u tranzicionim i zemljama u razvoju. Uloga globalnog civilnog drutva bila je kljuna u ovom periodu. Odmah nakon pluralistikih revolucija 1989. godine u zemlje Srednje i Istone Evrope dolazi veliki broj MNVO. Meunarodne razvojne agencije, privatne fondacije troe velike svote novca na jaanje, izgradnju, razvoj i podrku institucijama civilnog drutva, na treninge za aktiviste civilnog drutva i finansiranje njihovih projekata (Ishkanian, 2008:58). Dolaskom velikog broja organizacija globalnog civilnog drutva u ovim zemljama poinje da deluje globalno civilno drutvo, dok je civilno drutvo unutar ovih drava jo uvek bilo slabo. Sve vee prisustvo MNVO i meunarodnih grantova podstaklo je masovnu institucionalizaciju ranijih drutvenih pokreta i irenje NVO, kao i njihovo sve vee

151

lanstvo u MNVO (v. Tabelu I), ali i u bitnoj meri opredelilo interesovanja i ciljeve lokalnih NVO. Sve vie MNVO u postkomunistikim zemljama i sve vie fondova za projekte civilnog drutva uticalo je na to da se oko njih okuplja odreena aktivistika baza koja, bez obzira na to to je stvorena odozgo, predstavlja civilno drutvo koje sarauje sa donatorskim organizacijama na Zapadu i koje se povremeno udruuje sa drugim organizacijama koje imaju sedite u nekoj drugoj dravi i pravi zajednike projekte. Nastaje sve vei broj NVO u ovim zemljama i na taj nain se polako stvara kolika-tolika baza globalnog civilnog drutva.
Tabela I

Izvor: Kaldor Mary, Anheier Helmut & Glasius Marlies, 2003:13

Meutim, ukoliko bismo eleli da izmerimo kolika je tano ta baza globalnog civilnog drutva to bi bilo vrlo teko, praktino nemogue, zbog iroke i kompleksne mree aktera koji ga ine: pojedinci, razliiti drutveni pokreti, inicijative, razliite vrste nevladinih organizacija, graanske koalicije, jezike zajednice, kulturni identiteti, dobrotvorne ustanove, grupe za lobiranje i kampanje, mediji, internet grupe i internet stranice, paralelni samiti, sportske organizacije i brojni drugi (v. Kaldor, 2003, Keane, 2003). Svaki put kada se zabrinemo zbog klimatskih promena ili kada nas pogodi vest o ratu u nekom udaljenom delu sveta, kada ivimo u Beogradu i navijamo za Milan, kada na Facebooku ili slinoj internet stranici pristupimo grupi za borbu protiv nasilja koja okuplja lanove irom sveta, mi smo deo globalnog civilnog drutva.

152

O svemu ovome, iz razumljivih razloga, ne postoje faktografski podaci. Meutim, ako obratimo panju na dostupne podatke o broju organizacija globalnog civilnog drutva i njihovog lanstva u postkomunistikim zemljama, moemo doi do nekih zakljuaka bar kad su u pitanju institucionalizovani akteri globalnog civilnog drutva. Pre svega, iz Tabele I se moe primetiti masovno irenje lanstva iz postkomunistikih zemalja u organizacijama globalnog civilnog drutva u devedesetim godinama, to ne iznenauje imajui u vidu komunistiku represiju i zabranu svih formi nezavisne nedravne aktivnosti i prinudno koncentrisanje organizacionog ivota u organizacijama koje je kontrolisala drava, kao i podsticaje sa Zapada i institucionalizaciju ranijih drutvenih pokreta. Meutim, iako je rast u procentima veliki, to ne znai i veliki broj MNVO sa seditem u ovim zemljama. Za stvaranje jasnije slike moemo uporediti podatke o broju MNVO i meunarodno orijentisanih NVO u postkomunistikim zemljama sa nekim zapadno-evropskim zemljama. Tako je npr. u Maarskoj 1993. godine bilo smeteno 40 sekretarijata ovih organizacija, dok je 2003. bilo svega 64, u Poljskoj je taj odnos u istom periodu 30 prema 47; u Srbiji i Crnoj Gori 2003. godine bilo je smeteno samo 11 sekretarijata MNVO, dok je u zapadno-evropskim zemljama istih godina bilo smeteno znatno vie sekretarijata (npr. Austrija je 1993. bila sedite 148 sekretarijata, a 2003 272, Nemaka 1993 - 637, a 2003. ak 987, u Francuskoj je bilo smeteno jo vie NVO: 1993. godine 1334, a 2003. godine 1 405 organizacija (podaci preuzeti iz Anheier, Marlies &Kaldor, 2005:297-302). Oigledno je da je u postkomunistikim zemljama dolo do poveanog rasta u broju i uticaju MNVO u odnosu na rast u drugim zemljama, ali je njihov broj i dalje zanemarljiv u poreenju sa brojem MNVO u zemljama Zapadne Evrope. Isti zakljuak se namee kada se pogleda uee drava u MNVO, odnosno lanstvo bilo graana, bilo NVO iz jedne drave u nekim meunarodnim NVO. Maarska je, odnosno njeni graani i organizacije, 1993. godine bila lanica 2 166 MNVO, a deset godina kasnije 3 630 MNVO. Poljska je procentualno imala isti porast u lanstvu u MNVO kao i Maarska - 1993. godine bila je prisutna u 2 247 MNVO, a 2003. godine u 3 768. Slovenija je sa 386 lanova u MNVO 1993. godine poveala lanstvo na 2 169 MNVO 2003. godine. Hrvatska je imala slian rast sa 374 na 2 069 za iste godine (podaci

153

preuzeti iz Anheier, Marlies &Kaldor, 2005:304-309). Iako je u poreenju sa komunistikim periodima civilna aktivnost bila znatno vea, u poreenju sa drugim regionima u svetu, Zapadnom Evropom ili Latinskom Amerikom, lanstvo u dobrovoljnim meunarodnim organizacijama u postkomunistikoj Evropi je znatno nie (Kopeck, 2003:5). Ovo potvruju podaci za neke drave Zapadne Evrope: Austrija 1993. god: 3 162, a 2003.god: 4 471, Nemaka 1993. god.: 4 707, 2003. god: 6 652, ili Francuska 1993. god: 4 847, 2003. god: 6 755 (Anheier, Glasius & Kaldor, 2005:305). Meutim, broj NVO i MNVO ne mora da govori puno o ulozi globalnog civilnog drutva u postkomunistikim dravama ako se ima u vidu primedba koja se esto upuuje ovim organizacijama, a to je da su mnoge od njih suvie okrenute ka zapadnim donatorima bez ili sa malo lokalne podrke i razumevanja potreba i problema svojih sugraana; mnoge od ovih NVO postoje samo formalno, u izvetajima najveih MNVO i vladinih kancelarija na Zapadu (Mudde, 2003:158-159, Celichowski, 2004:65-66). Veina NVO nema iroku aktivistiku bazu ve ih ine malobrojni profesionalizovani kadrovi obueni pre svega da se bore za donacije meu drugim NVO-ima. Stvaranje ili pridruivanje NVO-ima donosilo je neskromnu ekonomsku korist zaposlenima u trenucima kada je vladala velika nezaposlenost i siromatvo tako da one predstavljaju pre strategiju ekonomskog preivljavanja, nego prave predstavnike civilnog drutva (Ishkanian, 2008:77). Uprkos ovim kritikama, pomo globalnog civilnog drutva je nuna nakon perioda autoritarizma posebno zbog slabosti lokalnog civilnog drutva koje autoritarne vladavine nose sa sobom. Lokalnim snagama civilnog drutva je bar na poetku neophodna pomo, pre svega finansijska kako bi moglo da se razvije. Globalno civilno drutvo ima vanu ulogu u otvaranju prostora za komunikaciju, u obrazovanju drutva za demokratiju i u otvaranju tema o kojima moe da se debatuje. Treba obratiti panju i na teme za koje su zainteresovane organizacije globalnog civilnog drutva u postkomunistikim dravama. One se znatno razlikuju od tema koje najvie privlae drutvene pokrete u ostalim delovima sveta. Teme kojima se bavi globalno civilno drutvo u postkomunistikim dravama odnose se, pre svega, na nadgledanje izbora, graansko obrazovanje, transparentnost, ljudska prava, borbu protiv korupcije, ekologiju i prava ena. Donatorske organizacije, razliite MNVO, EU,

154

individualni donatori podstiu razvoj organizacija koje se fokusiraju na pomenute teme. Ovo svakako utie na manji razvoj organizacija koje su zainteresovane za neke manje privlane teme usled nedostatka sredstava, ali i drugih razloga poput nepostojanja jake levice koja je diskreditovana za vreme komunizma i sl. U ovim zemljama tek od skoro poinju da se istiu i neke drugaije inicijative poput antiglobalizacijskih pokreta, grupa za borbu protiv globalnog siromatva ili globalne nejednakosti. Razlika postoji izmeu postkomunistikih zemalja Srednje Evrope koje su konsolidovale svoje demokratije i stabilizovale privredu i takoe postale lanice EU i zemalja Zapadnog Balkana koje kasne u ovim procesima. Gradovi poput Varave, Budimpete ili Praga postaju sve vie globalni gradovi koji postaju domaini razliitim globalnim protestima, globalnim danima akcije, forumima globalnog civilnog drutva. Iako, verovatno, nisu velike anse da se u nekom gradu Zapadnog Balkana organizuju zapaeni protesti globalnog civilnog drutva, u gradovima Srednje Evrope takvi dogaaji su postali uobiajeni. U Varavi, Krakovu, Budimpeti i Pragu je, da navedemo jedan primer, 25. jula 2009. odran Globalni dan akcije za ljudska prava u Iranu na kom su predstavnici globalnog civilnog drutva istovremeno sa aktivistima iz jo oko sto gradova irom sveta izali na ulice da iskau podrku graanima Irana u njihovoj borbi za demokratiju, slobodu i osnovna ljudska prava181. Dogaaji koje organizuje globalno civilno drutvo su jo uvek na niskom nivou interesovanja u dravama Zapadnog Balkana i obino im prisustvuju samo malobrojni aktivisti zainteresovanih NVO. U ovim dravama civilno drutvo je jo uvek preteno usmereno na unutranje probleme demokratizacije, nezaposlenosti, prevazilaenja prolosti, pomirenja i sl. Ako izuzmemo regionalne inicijative koje se preteno bave regionalnim temama, na prostorima Jugoistone Evrope javljaju se vrlo slabi signali razvoja globalnog civilnog drutva iznutra. Iako se na ovim prostorima sve ee organizuju dogaaji globalnog civilnog drutva, oni nemaju velikog odjeka u javnosti niti utiu u znaajnoj meri na drutvo u kom se deavaju. U Srbiji o tome svedoe razliite skoranje aktivnosti i dogaaji od kojih je dovoljno pomenuti samo nekoliko.

181

Vidi http://www.united4iran.org (pristupljeno: 03.09.2009.)

155

U Beogradu je 5. jula 2008. godine, pored jo vie od 50 gradova irom sveta, organizovan Globalni dan akcije protiv kompanije Starbaks (Starbucks), najveeg svetskog lanca kafia u znak protesta zbog toga to je u aprilu iste godine, Monika, radnica jednog od kafia ovog lanca u Sevilji otputena zbog aktivnosti u lokalnom sindikatu Nacionalne konfederacije rada (CNT). Iako u Srbiji nema Starbaks restorana, Meunarodno udruenje radnika i radnica (MUR, IWA-AIT) i Industrijski radnici sveta (IWW) organizovali su u Beogradu ovaj dogaaj kao izraz solidarnosti182. U dravama u kojima Starbaks ima svoje restorane odrani su protestni skupovi, distribuirani su leci koji su pozivali zaposlene na organizovanje sindikata, a muterije da ne koriste usluge Starbaksa, dok su iz drugih drava organizovano slata protestna pisma, faksovi i upuivani telefonski pozivi kancelarijama Starbaksa. Ovaj dogaaj niti je ispraen u medijima niti se o njemu mogu nai ire informacije, npr. o broju graana koji su uestvovali i sl. Osnovne informacije su dostupne jedino na internet stranicama sindikalistikih pokreta i antiglobalizacijskih pokreta u Srbiji. Sledei primer je akcija Svetskog fonda za zatitu prirode Sat planete Zemlje 29. marta 2009. godine kojoj se jednoasovnim iskljuenjem osvetljenja pridruilo vie od dvadeset pet gradova u Srbiji kako bi pokazali da je mogue neto preduzeti u cilju spreavanja globalnog zagrevanja. Cilj akcije bio je da svetu ukae na opasnosti od klimatskih promena i globalnog otopljavanja. Meutim, u Srbiji je ova akcija pre bila akcija dravnih institucija kojoj su se pridruili akteri civilnog drutva, nego akcija samog globalnog civilnog drutva u Srbiji. U Beogradu su u 20.30h dekorativna osvetljenja iskljuili Vlada Republike Srbije, nekoliko ministarstava, Predsedniki dom, Skuptina grada, kao i brojne dravne institucije. Akciji se pridruilo i nekoliko kompanija, a domainstva u Srbiji su takoe pozvana da uine isto. U Srbiji postoji i antiglobalizacijski pokret koji nije dublje utemeljen u drutvu, niti se o njemu puno zna. ini ga nekoliko organizacija koje su poznatije jedino meu mladim ljudima: Anarho-sindikalistika inicijativa, Pokret za slobodu, Ne(u)NATO i Mladi Zeleni. Ove organizacije dele svoje promotivne materijale prolaznicima na ulici, izdaju internet asopis Kontrapunkt, a od septembra 2007. i asopis u tampanom

182

Vidi http://www.starbucksunion.org/node/2024 (pristupljeno 16.09.2009)

156

izdanju Kontrapunkt Reloaded183, kao i tromeseni Z magazin ije je balkansko izdanje poelo da se objavljuje u Srbiji 1. juna 2007. godine184. Ipak, inicijative civilnog drutva na ovim prostorima nisu nezavisne od jednog evropskog okvira. I sama opredeljnost ovih drava za pridruivanje Evropskoj uniji i aktivnosti ka ostvarenju ovog cilja nuno otvaraju i okreu ova drutva ka onom to moemo nazvati evropsko civilno drutvo ili bar evropsko civilno drutvo u nastajanju, a samim tim i ka globalnom civilnom drutvu zbog ega se moe oekivati njihovo sve vee i bre ukljuivanje u globalne inicijative i pokrete. Sumiranje promena u shvatanju i razvoju globalnog civilnog drutva Kada se osvrnemo na ceo razvojni period globalnog civilnog drutva od osamdesetih godina do danas u postkomunistikim zemljama Srednje i Istone Evrope, moemo uoiti da se njegovo poimanje bitno menjalo. Disidentske grupe u Srednjoj i Istonoj Evropi su tokom osamdesetih godina razvile jednu, reima Meri Kaldor, aktivistiku verziju civilnog drutva koja je prelazila granice nacionalne drave. Ova verzija se ponekad opisuje i kao postmarksistika ili utopijska verzija civilnog drutva. Ona se odnosi na aktivno graanstvo, proirenu participaciju i autonomiju, samoorganizovanje van formalnih politikih krugova, kao i uveane mogunosti za graane da utiu na uslove ivota bilo direktno kroz samoorganizovanje, bilo politikim pritiskom. Pretpostavlja postojanje drave ili vladavine prava, ali insistira na ogranienju dravne moi i podeli vlasti. Aktivistika verzija pretpostavlja postojanje globalne javne sfere globalnog prostora u kom se odvija komunikacija kroz mree poput Greenpeace-a ili Amnesty International-a, ili kroz globalne drutvene pokrete kao to su protesti u Sietlu, enovi, Pragu, meunarodne medije i sl (Kaldor, 2003). Meutim, dalji razvoj aktivistikog globalnog civilnog drutva u zemljama Srednje i Istone Evrope nije usledio nakon ruenja gvozdene zavese izmeu Istoka i Zapada 1989. godine. Naprotiv, dolo je do nestajanja radikalnih, aktivistikih ideja o

183 184

http://kontra-punkt.info (pristupljeno 16.09.2009.) Vidi http://freedomfight.net/cms/index.php?page=z-magazin (pristupljeno 16.09.2009.)

157

globalnom civilnom drutvu i do utapanja civilnog drutva u jedan neoliberalni model. Ovaj model se razvija nakon 1989. godine na Zapadu i potpuno apsorbuje aktivistike grupe civilnog drutva na Istoku. O ovoj promeni u razvoju civilnog drutva svedoi Kopecki (Kopeck) kada govori o opadanju uticaja odreenih organizacija globalnog civilnog drutva poput ekolokih pokreta ili enskih grupa koji su bili izuzetno aktivni i popularni krajem osamdesetih godina. Deceniju kasnije, nijedna zelena partija nije uspela da postigne (samostalno) izborni uspeh ili parlamentarnu reprezentativnost u postkomunistikom svetu... to je jo vanije, generalno se smatra da su ekoloke organizacije i pokreti irom regiona izgubili svoj radikalizam, participativni karakter i grassroot podrku, i umesto toga se pretvorili u male profesionalne grupe za pritisak, veoma zavisne od finansijskih izvora sa Zapada (Kopeck, 2003:6). Na Zapadu se smatralo da civilna drutva na Istoku tek treba da dostignu nivo razvoja civilnog drutva na Zapadu. Oni su smatrali da je njihova uloga da izvoze recepte na Istok i na Jug, promoviu trite i demokratske izbore. Globalno civilno drutvo je shvatano kao instrument za implementaciju ovog zapadnog programa, ija je uloga da stvara uslove za irenje kapitalizma, promovie demokratske procedure, politike i ekonomske reforme (Kaldor, 2003:145, Baker, 2002:89-92, Ishkanian, 2008:61). Globalno civilno drutvo u svojoj neoliberalnoj verziji predstavlja drutvenu osnovu procesa globalizacije, promovie ekonomsku globalizaciju, liberalizaciju, privatizaciju, deregulaciju, mobilnost kapitala i roba. Ono se, prema ovoj verziji, sastoji od neprofitnog, volonterskog treeg sektora koji ne samo da treba da ograniava dravnu mo, ve i da predstavlja deliminu zamenu za mnoge dotadanje funkcije drave (Kaldor, 2003:6-12, Kaldor, 2005:87-88). Globalno civilno drutvo je, kako tvrdi Bejker, u postkomunistikim dravama postalo svojina liberalne demokratije (Baker, 2002:96) ija je uloga bila da olaka i ubrza tranziciju ka demokratiji i trinoj ekonomiji. Ovakav razvoj je razumljiv poto civilna drutva u ovim dravama nisu posedovala resurse za samostalan razvoj odozdo i nakon demokratskih promena je bilo potrebno da prvi podsticaji dou spolja. Do interesovanja za postmaterijalistike teme u postkomunistikim drutvima dolazi tek sa reavanjem krupnih unutranjih politikih i ekonomskih problema i to najpre

158

u zemljama koje su ranije imale kakvo-takvo civilno drutvo. To se vidi na primeru Poljske koja je sve vreme imala aktivno masovno civilno drutvo, kao i na primerima Maarske i ehoslovake, ali i na primeru Slovenije koja je tokom osamdesetih razvila nekoliko koncepcija civilnog drutva. Sa stabilizacijom politike situacije u zemljama Srednje Evrope dolazi, slino kao i na Zapadu, do buenja interesovanja za teme globalnog civilnog drutva. Evropska postkomunistika drutva su danas integrisana ili na putu ka integraciji u globalizacijske procese sa nesumnjivom budunou u EU to sa sobom nosi sve vei uticaj i razvoj evropskog, a uz to i globalnog civilnog drutva. Sve vie se meu graanima postkomunistikih zemalja razvija svest o globalnim problemima i potreba za suoavanjem sa njima zbog ega se oni sve vie ukljuuju u globalne organizacije, inicijative i akcije. U Srbiji, Hrvatskoj i BiH su graanski rat i autoritarni nacionalistiki reimi u devedesetim godinama potisnuli civilno drutvo i usporili njegov razvoj. Oigledno je da zemlje Zapadnog Balkana jo uvek nisu ispunile osnovne kriterijume potrebne za razvoj globalnog civilnog drutva: potpuno ukljuivanje u globalne ekonomske tokove, ekonomska stabilnost i razvoj, stabilna, konsolidovana demokratija, nezavisno sudstvo, slobodni mediji i garantovana osnovna ljudska prava i slobode. Iako kasne za civilnim drutvom u Srednjoj Evropi, i zemlje Zapadnog Balkana su nedvosmisleno okrenute ka EU i razvoju i jaanju drutva i drave, zbog toga se oekuje da e i njihova civilna drutva vremenom poeti sve vie da se ukljuuju u globalne tokove. Poslednjih godina dolaze i sve vei podsticaji iz manje razvijenih delova sveta koji sve vie uzimaju udela u globalnom civilnom drutvu i koji sve vie ponovno vraaju akcenat na aktivistiku verziju globalnog civilnog drutva. Jaanje aktivistikih pokreta, poput antikapitalistikih pokreta, svakako sve vie utie na shvatanje globalnog civilnog drutva i na njegove teme i u Evropi, pa i u postkomunistikim zemljama u kojima e taj uticaj biti uslovljen prethodnim ukljuivanjem u globalne tokove, stabilizacijom i konsolidacijom demokratije. Za kraj treba napomenuti da je globalno civilno drutvo jo uvek u svojoj razvojnoj fazi, ono nije definitivno oblikovano i zavreno. Nema sumnje u to da su postkomunistika drutva deo ovog procesa i da njihovo naslee, politika i civilna

159

kultura takoe utiu na njegov razvoj i karakter kao to i samo globalno civilno drutvo usmerava i utie na razvoj i budunost ovih drutava. Literatura Anheier Helmut, Glasius Marlies & Kaldor Mary (ed) (2001), Global Civil Society 2001, Oxford: Oxford University Press. Anheier Helmut, Glasius Marlies &Kaldor Mary (ed) (2005), Global civil society 2004/5, SAGE Publications. Baker, Gideon (2002), Civil Society and Democratic Theory: Alternative Voices, London and New York: Routledge. Celichowski, Jerzy (2004), Civil society in Eastern Europe: growth without engagement, u: Glasius Marlies, Lewis David & Seckinelgin Hakan (ed) (2004), Exploring Civil Society: political and cultural context, Routledge, str. 62-73. Glasius Marlies, Kaldor Mary & Anheier Helmut (ed) (2002), Global Civil Society 2002, Oxford: Oxford University Press. Hauard, Mark Morj (2008), Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi, Beograd: Graanske inicijative. Holley, Heinz (1997), Global Order, Local Cultures and Civil Societies: Principles of New Understanding of Development, u: Wang Miaoyang, Yu Xuanmeng and Manuel B. Dy (ed), Civil Society In A Chinese Context: Chinese Philosophical Studies, XIV, http://www.crvp.org/book/Series03/III15/chapter_xiv.htm, (pristupljeno, 27.09.2009) Ishkanian, Armine (2008), Democracy Promotion and Civil Society, u: Albrow Martin, Anheier Helmut, Glasius Marlies, Price Monroe E & Kaldor Mary (ed) (2008), Global Civil Society 2007/8, SAGE Publications, str. 58-86. Jensen, Jody & Miszlivetz, Ferenc (2006), The Second Renaissance of Civil Society in East Central Europe and in the European Union, u: Wagner, Peter (ed) (2006), The Languages of Civil Society, Berghahn Books, str. 131-159. Kaldor Mary, Anheier Helmut & Glasius Marlies (2003), Global Civil Society in an Era of Regressive Globalisation, u: Kaldor Mary, Anheier Helmut & Glasius 160

Marlies (ed) (2003), Global Civil Society 2003, Oxford: Oxford University Press, str. 3-35. Kaldor Mary, Anheier Helmut & Glasius Marlies (ed) (2003), Global Civil Society 2003, Oxford: Oxford University Press. Kaldor, Mary (2003), Global Civil Society: An Answer to War, Polity Press. Kaldor, Mary (2005), The idea of global civil society, u: Baker, Gideon & Chandler, David (ed), Global Civil Society: Contested Futures, London and New York: Routledge, str. 87-96. Keane, John (2003), Global Civil Society?, Cambridge University Press. Kin, Don (2003), Civilno drutvo, Beograd: Filip Vinji. Kopeck, Petr (2003), Civil society, uncivil society and contentious politics in post-communist Europe, u: Kopeck, Petr & Mudde, Cas (ed) (2003), Uncivil Society: Contentious Politics in Post-Communist Europe, Routledge, str. 1-18. Mudde, Cas (2003), Civil society in post-communist Europe: lessons from the dark side, u: Kopeck, Petr & Mudde, Cas (ed) (2003), Uncivil Society: Contentious Politics in Post-Communist Europe, Routledge, str. 152-166. Pavlovi, Vukain (2006), Civilno drutvo i demokratija, Beograd: Slubeni glasnik Scholte, Jan Aart (2000), Globalization: a critical introduction, Palgrave Macmillan Sotiropoulos, Dimitri A. (2005), Non-governmental organizations and civic initiatives in South Eastern Europe: Towards a transnational civil society?, The Centre for the Study of Global Governance, LSE.

Jelena Lonar

DEVELOPMENT OF GLOBAL CIVIL SOCIETY IN POSTCOMMUNIST EUROPE

Abstract 161

The author analyzes the development of global civil society in Central and Eastern Europe from the 1980's when the first ideas about linking civil society across national borders emerged in this region. In the first part of the paper global civil society is defined by the author that then illustrates the development of the first ideas and practices of global civil society in communist Europe. The third part is dedicated to the development of global civil society after the fall of the Berlin Wall in 1989. The final part of the paper summarizes the changes in the understanding and development of global civil society before and after the fall of the Berlin Wall. Keywords: global civil society, Central and Eastern Europe, post-communist countries, activist concept, neo-liberal concept

Mr Duan Spasojevi185

Autor je asistent na predmetima Politika sociologija i Politika sociologija savremenog drutva, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu

185

162

DINAMIKA I FAZE RAZVOJA ISTONOEVROPSKIH PARTIJSKIH SISTEMA NAKON 1989. GODINE

Saetak Tema rada je proces nastanka, razvoja i institucionalizacije partijskog sistema u postkomunistikim drutvima Istone Evrope. Cilj rada je da predstavi teorijske okvire pogodne za razumevanje ovog procesa polazei od komunistikog naslea (pre svega u odnosu na drutvenu strukturu) preko najvanijih analitikih faza kroz koje prolaze novi partijski sistem do faze konsolidacije. Rad se primarno oslanja na socio-strukturni pristup Bjelaeka, Aga i Evansa i Vajtfilda, ali i na institucionalne elemente kada je re o uticaju izbornog sistema ili tipa politikog reima na partijske sisteme. Osnovni okvir rada su radovi Mejnvoringa i Kielta o institucionalizaciji, odnosno struktuiranju novonastalih partijskih sistema. Kljune rei: partijski sistem, postkomunizam, institucionalizacija, dinamika. *** Partije predstavljaju najvanije politike aktere u savremenim demokratijama, samim tim i u zemljama koje kroz proces tranzicije pokuavaju da postanu lanovi tog kluba. Zbog toga je izuavanje nastanka i razvoja partijskih sistema od sutinskog znaaja za razumevanje i evaluaciju konsolidacije demokratije u postkomunistikim (tranzicionim) drutvima. Cilj ovog rada je da predstavi neke teorijske okvire za istraivanje razvoja partijskog sistema u ovim drutvima i da, na osnovu njih, utvrdi najvanije i najkritinije take u procesu institucionalizacije partijskih sistema. Stoga polazimo od uoavanja razlika izmeu partijskih sistema razvijenih i novih demokratija i pretpostavke da je institucionalizacija sistema poslednja faza u njegovom razvoju, te da se ona moe izvesti na vie kvalitativnih nivoa. Centralni deo rada posveen je samim fazama razvoja partijskog sistema koje vode do institucionalizacije i koje iskazuju kako posebnosti postkomunistikih partija, tako i mehanizme kojima se razvija partijska scena.

163

Ove faze takoe ukazuju i na potencijalne dugorone razlike starih i novih demokratija i njihovog partijskog ivota. Institucionalizacija partijskog sistema - teorijski pristupi Unutar obimne literature o partijskim sistemima se kao klasino mesto sve vie pozicionira Sartorijeva (Sartori, 2002:107-119) teorija koja polazi od dve osnovne odrednice ovog fenomena - broja partija i ideoloke distance meu njima. U najkraem, partijski sistem je determinisan brojem relevantnih partija (onih koje imaju potencijal vladanja ili ucenjivaki potencijal) i ideolokom udaljenou kljunih aktera (umereni ili polarizovani sistemi). Prema Mejnvoringu (Mainwaring, 2001:185), u odnosu na Sartorijeve dve dimenzije, broju relevantih partija i ideolokoj distanci186, partijski sistemi novih demokratija podseaju na zapadne, ali ne i po treoj dimenziji institucionalizaciji partijskog sistema jer su partije u novim demokratijama187 znaajno manje institucionalizovane (Mainworing, 2001:185). Pod institucionalizacijom partijskih sistema Mejnvoring podazumeva da akteri imaju jasna i dugorona oekivanja kada je re o ponaanju drugih aktera, a stoga i o osnovnim okvirima i pravilima partijske kompeticije i ponaanja. U institucionalizovanim partijskim sitemima postoji trajnost najvanijih partija i njihovog ponaanja. Promene, iako nisu potpuno nemogue, su ograniene (2001:187). U tabeli ispod navodimo osnovne kriterijume institucionalizacije i njihove idealtipske performanse u slabo i snano institucionalizovanim sistemima. Tabela 1- Idealtipske osobine snano i slabo institucionalizovanih partijskih sistema Snano institucionalizovani sistemi Veoma stabilno. Glavne Slabo institucionalizovani sistemi Veliko prelivanje glasova.

Stabilnost oblika
186

Oceni da su male razlike u ideolokoj distanci moe se ozbiljno prigovoriti, naroito kada je re o prvim godinama tranzicije tokom kojih dominiraju politike podele zasnovane na identitetima i ideologijama, nasuprot interesno zasnovanim podelama iji je uticaj neznatan. Ipak, praksa pokazuje da su ovakve podele relativno kratkorone sa izuzetkom etniki zasnovanih rascepa (primeri Bosne i Hercegovine i Makedonije, ali i Ukrajine i Slovake). 187 Mejnvoring ukazuje da stepen institucionalizacije nije isti u svim novim demokratijama i ukazuje na primere panije i Portugala kao institucionalizovanih sistema iako je re o drutvima koje su relativno skoro prole kroz tzv. demokratsku tranziciju.

164

meupartijske kompeticije

partije ostaju na sceni decenijama. Prelivanje glasova je retko. Partije su snano ukorenje u drutvu. Veina graana dugorono glasa za istu partiju i glasa zbog partije. Organizovani interesi su povezani sa partijama.

Ukorenjenost partija u drutvu

Legitimnost partija i izbora

Partije i izbori imaju neosporan legitimitet. Partije su viene kao neophodna i poeljna demokratska institucija.

Partijska organizacija

Partije imaju znaajne materijalne i ljudske resusre. Partijski procesi su veoma institucionalizovani. Lideri partija, iako znaajni, ne zasenjuju partije. Izvor: Mainwaring, (2001:186)

Neke partije doivljavaju iznenadne padove, dok druge imaju iznenadna poboljanja izbornih rezultata. Partije su slabo ukorenjene u drutvu. Samo jedan manji deo graana stalno glasa za istu partiju. Umesto toga, graani glasaju za pojedinane kandidate ili, ukoliko glasaju za partije, menjaju onu za koju glasaju. Mnogo graana i grupa dovodi u pitanje legitimitet izbora i partija. Znaajan procenat graana veruje da partije nisu poeljne ni neophodne. Partije imaju malo resursa. One su kreacija lidera i njima su na raspolaganju. Unutarpartijski procesi nisu institucionalizovani.

Sutinski, institucionalizacija partijskih sistema oznaava stepen razvoja na kojem se moe rei da su partije i meupartijski odnosi (ukljuujui i izborni proces kao sr tih odnosa) dostigli odreeni stepen stabilnosti i trajnosti. Ova stabilnost najee pozitivno utie na kvalitet demokratije u odreenom drutvu, pa se moe tvrditi da institucionalizovan partijski sistem doprinosi konsolidaciji demokratije. U okviru postkomunistikih demokratija institucionalizacija bi predstavljala poslednju fazu razvoja koja bi indirektno svedoila i o kvalitetu tih novih demokratija. Govorei o razvoju partija u novim istono-evropskim demokratijama Kitelt (Kitschelt) ovaj proces naziva struktuiranjem partija i smatra da je to kljuni element demokratske konsolidacije (Kitschelt, 1994:1). Ovaj proces ima tri kvalitativna nivoa - partijsko struktuiranje zasnovano na 1) harizmatskom vostvu, 2) klijentelistikim (patronanim)

165

organizacijama i 3) partijskim programima188. Ovi nivoi se razlikuju (u rastuem nizu) po (1) obimu trokova koordinacije koji nastaju u procesu mobilizacije za kolektivne partijske akcije i po (2) potrebnim informacionim i kognitivnim vetinama za donoenje izbornih odluka od strane biraa. Vii nivoi struktuiranja, kao to je programsko struktuiranje partija, jesu sofisticirani sistemi koji pogoduju razvijenim oblicima demokratije, pa mogu, ali ne moraju nastati u svim drutvima. U praksi, veina partija i sistema je meavina sve tri vrste elemenata, ali sa jednim koji obino preovladava. Bez detaljnijeg ulaenja u eksplanaciju moemo utvrditi da izmeu Mejnvoringove i Kieltove klasifikacije postoji paralelizam u razumevanju kontinuuma na kojem se mogu ustaliti novonastali partijski sistemi. Posvetimo sada panju dinamici nastanka i prekretnicama u procesu institucionalizacije/struktuiranja partijskih sistema u postkomunistikoj Evropi nakon 1989. kako bi uoili posebnosti i mehanizme koji karakteriu sam proces. Dinamika, faze i kljune take razvoja partijskih sistema Partije u Istonoj Evropi nastaju na osnovama nasleenim iz prethodnog reima, ali u vremenu kada se taj sistem uruava, povlaei sa sobom sve svoje potporne stubove - dravne organe i institucije, drutvene vrednosti i politiku praksu. U tom drutvenom vakumu nastaju forme neophodne za funkcionisanje demokratskog ureenja, ali se na te novonastale forme gleda sa velikim oekivanjima: tek nastale partije moraju ispunjavati svoje drutvene funkcije - ui u izbornu trku, a nakon pobede ponuditi politiku i kadrove za vodea dravna mesta. Praktino, u Istonoj Evropi se u u nekoliko godina dogaa proces koji je na Zapadu trajao vekovima, od prvih ogranienja vlasti monarha do liberalne demokratije kakvoj danas tee skoro sve postkomunistike zemlje. Imajui to u vidu, nekoliko autora je svoja istraivanja fokusiralo na sam proces razvoja i konsolidacije partijskih sistema istone Evrope, kao i na pronalaenje nekih kljunih taaka u ovim procesima. Bjelaak (Bielasiak,1997: 30-40) izdvaja etiri faze koje obeleavju prelaz od jednopartijskog ka pluralizovanom partijskom sistemu, a Atila
188

Kielt navodi i etiri elementa koji odreuju na kom nivou e se strukturisati partijski sistem i to su sistemsko vreme, drutvena struktura, politika struktura i oblik prelaska iz realnog socijalizma u viepartijsku demokratiju (Kitschelt, 1994: 4-6).

166

Ag (Attila Agh) kroz isti broj faza analizira konsolidaciju sistema i dublje povezivanje partija sa drutvom, njegovom strukturom i parcijalnim interesima drutvenih grupa. Naravno, kako to i Bjelaak (1997:30) navodi, ove faze su samo analitiki uoljive, i esto se u realnom ivotu ne mogu tako jasno odrediti. Uprkos tome, logika razvoja partijskih sistema je u veini izuavanih zemalja vrlo slina. No pre nego to uemo u dinamiku ovog procesa valja se osvrnuti na stanje drutvene strukture postkomunistikih drutava na poetku ovoga procesa. Problem sa kojim se suoavaju (proto)stranke u postkomunistikim drutvima je odsustvo adekvatne osnove za zasnivanje partija, tj. odsustvo jasnih ideolokih razlika i svesti o interesima pojedinih drutvenih grupa. Ovakva situacija je posledica komunistike vlasti koja je formalnim i(li) realnim jednopartizmom izbrisala ili bar umanjila postojee ideoloke razlike meu graanima, a dravno-kontrolisanom ekonomijom umanjila postojanje i znaaj socio-ekonomskih razlika meu stanovnitvom. Takoe, u veini zemalja se sprovodila (opet, manje ili vie uspena) politika koja je pokuavala da prevazie nacionalnu podeljenost. Najradikalnije dileme o (ne)adekvatnosti socijalne strukture za razvoj viepartijskog sistema Kielt (1995:451) je nazvao tabula rasa hipotezom i uoio 4 povezane pretpostavke na kojoj se ona zasniva: (1) autoritarnost komunistikog reima i odsustvo interesno zasnovanih aktivnosti umanjili su sposobnost graana da participiraju u politici; (2) nerazjanjena pitanja privatne, dravne i drutvene svojine onemoguavaju stvaranje socio-ekonomskih podela i na njima zasnovanih interesa (i partijskog opredeljivanja); (3) u novim demokratijama se javlja (pre)velik broj politikih aktera bez kredibiliteta i reputacije, to oteava donoenje racionalnih odluka od strane biraa i (4) meunarodni uticaj toliko suava politiki prostor da razlike izmeu politika koje nude partije postaju irelevantne. Kielt je inae smatrao da je tabula rasa hipoteza previe pesimistina i konzervativna i da potcenjuje sposobnost ljudi da ue i da se snau u novim uslovima. Bavei se istim pitanjem, tj. karakteristikama socijalne osnove na kojoj se zasnivaju partije u postkomunistikim sistemima, Evans i Vajtfild (Evans i Whitefield, 1993: 526) u literaturi uoavaju tri istraivaka pristupa: pristup nedostajue sredine (missing middle approach), modernizacijski pristup i komparativni pristup.

167

Pristup nedostajue sredine polazi od koncepcije po kojoj je komunistiko drutvo atomizovan sistem, voen dravnim, centralizovanim aktivnostima u kome se sistemom nagrada i zasluga favorizovala individualna, ali ne i autonomna kolektivna aktivnost. Rezultat toga je artikulacija interesa na nivou masovnih kolektiva (drutva ili nacije) i svojevrsna praznina izmeu tog najoptijeg nivoa i nivoa pojedinca, graanina. Ovu prazninu u socijalnoj strukturi zapadnih drutava popunjavaju takozvane mezostrukture, tj. slobodno udruivanje graana srednjeg obima najee u sindikate, crkve, udruenja, ali i politike partije. Pristup nedostajue sredine insistira na odsustvu ovakvih formi u komunizmu i onemoguava artikulisanje interesa i na tom, za demokratska drutva najvanijem, srednjem nivou. Po Evansu i Vajtfildu, posledica ovakve strukture je da individue nemaju oseaj pripadnosti i odgovornosti organizacijama srednjeg obima i da nisu spremni da uestvuju u politikim aktivnostima... ...rezultat toga je pasivno i neparticipativno politiko ponaanje, esto izraeno u mi versus oni stavovima i visokom stepenu alijenacije od politike (Evans i Whitefiled, 1993: 530). Modernizacijski pristup se fokusira na uticaj razvoja na artikulisanje politikih interesa. Naslanjajui se na teorije konvergencije, ovaj pristup nalazi da razvoj industrijskih drutava i modernizacija izazivaju odreenu drutvenu hijerarhiju zasnovanu na statusu i zaposlenju pojedinca, kao i neka univerzalna reenja i drutvene ustanove (privatna svojina, birokratski sistem, neki oblici trine ekonomije...). Takoe, drutvena struktura se obrazovala oko faktora kao to su obrazovanje, urbanizacija i porast profesionalizma i potrebe za ekspertskim znanjem u odreenim oblastima, to je rezultiralo svojevrsnim oblicima ograniene tehnokratije. Ovo je za posledicu imalo to da su najobrazovaniji i najmoderniji delovi drutva mogli da oekuju da unaprede svoju poziciju kada budu radili u trinim uslovima (Evans i Whitefield, 1993: 531). Umesto homogenizacije i alijenacije, ove teorije predviaju razvijanje drutvene strukture zasnovane na strukturi radne snage (occupational based) i drugim razlikama, koji e predstavljati osnovu za razvoj partijskog pluralizma i neku vrstu rascepa. Komparativni pristup pokuava da pronae sredinu izmeu ova dva rigidna stava, ali i da dodatno precizira analizu insistirajui na razlikama izmeu pojednih proto-socijalnih

168

istonoevropskih zemalja. U tom smislu, autori ovog pravca istiu tri fundamentalne razlike izmeu komunistikih drutava (Evans i Whitefield, 1993: 532): a) postojanje i forma mezo-struktura nisu u svim zemljama bile zasnovane na istim osnovama, niti razvijene na istom nivou. U Poljskoj je re o delovanju katolike crkve i sindikata Solidarnost, u Sovjetskom Savezu je mezostrukturu inila federalna organizacija drave i postojanje etnikog kljua, dok bi ekvivalent u maarskom drutvu moglo biti relativno odvajanje ekonomske sfere od politike moi. Detaljnom analizom ovih mezostruktura dolazi se do zakljuka da su postojee (ili bolje reeno dozvoljene) mezostrukture imale izuzetan uticaj u demokratskim promenama irom Istone Evrope. b) modernizacija nije bila uniformna u svim zemljama, a bitan faktor uticaja na socijalne rascepe i artikulaciju politikih interesa je predstavljala distribucija progresa na razliite slojeve stanovnitva. Iako su drutva napredovala u totalu, nisu svi graani imali podjednake koristi od toga, niti su kanali verikalne mobilnosti bili podjednako uspeni u svim zemljama, to je stvaralo antikomunistiko raspoloenje u odreenim slojevima. c) Takoe, neki autori insistiraju i na kulturolokim razlikama izmeu ovih drutava. Najei primeri kulturnih razlika su usklaenost Sovjetskog reima sa kulturom i vrednostima Slovenskog stanovnitva i kontrast sa vrednostima protestantskih, katolikih ili sekularnih tradicija u zemljama Baltika, Poljskoj ili ekoj (Evans i Whitefield, 1993: 533). Pored ovoga, istie se i znaaj radoblja izmeu dva svetska rata za politike kulture ovih naroda. U najkraem, komparativistiki pristup insistira na tome da razlike izmeu komunistikih drutava odluujue utiu na razliite forme opozicionog delovanja i kasnijeg artikulisanja interesa. Nije teko zakljuii da sva tri pristupa doprinose naem razumevanju inicijalne drutvene strukture; ipak, komparativistiki pristup nas najmanje ograniava u pronalaenju zajednikih osobina i matrica razvoja, ali i isticanju specifinosti koje pojedine politike zajednice mogu u sebi kriti. Pogledajmo sada po kojim fazama se razvijaju partijski sistemi i kako na faze razvoja utiu pomenute drutvene karakteristike i obratno. Kao i Evans, Vajtfild, Kielt i

169

mnogi drugi autori, i Bjelaak polazi od komunistikog perioda i njegove zaostavtine i prvu fazu naziva sistemom sa hegemonijskom partijom (hegemonic party system). Ovu fazu odlikuje dominantan poloaj komunistike partije i pojavljivanje zametaka budue opozicije: velikih udruenja poput Solidarnosti u Poljskoj, disidentskih krugova u ekoj i Maarskoj ili proto-opozicije poput ekolokih pokreta u Bugarskoj. Znaaj ove faze je u postavljanju scene za dalji razvoj kroz tri kljuna elementa: a) organizacionu i materijalnu prednost zadrala je komunistika partija i blok okupljen oko nje, b) demokratski legitimitet je bio na strani opozicionih grupa, a c) stvorena je i velika institucionalna i drutvena praznina kao posledica uruavanja sistema i nepostojanja srednjeg nivoa graanskog organizovanja (middle level associations) (Bielasiak, 1997:33). Ovu fazu nasleuje faza polarizovanog partijskog sistema, oblikovana kroz borbu komunistike partije (ili njene naslednice) i opozicije ujedinjene u krovne (umbrella) drutvene pokrete i organizacije, to proizvodi svojevrsnu dihotomnu podelu izmeu politikih aktera (jedna lista protiv komunista). Ovakvo stanje vremenski je vezano za prve viestranake izbore (tzv. founding elections), koji su predstavljali svojevrstan plebiscit o komunistikoj vladavini. Zbog toga nije udno da su se izborne teme vie bazirale na prolosti nego na budunosti. Bjelaak odlino primeuje da je pitanje o tome ko e i kako vladati ostavljeno otvoreno, jer je ideja da se formira irok antikomunistiki blok imala prednost u odnosu na zastupanje partijskih identiteta i interesa (Bielasiak, 1997: 33-34). Ishod ovih izbora je u najveem broju zemalja bio poraz do tada vladajuih elita, ali se u nekim zemljama (ukljuujui i Srbiju) stara vlast odrala uz manje izmene karaktera. Ovde se mogu uoiti dva modaliteta u zavisnosti od toga ko je pobednik na prvi izborima: u sluaju pobede opozicije, komunistika partija biva znatno oslabljena (u nekim drava ak i zabranjena), te je potrebno znaajno vreme da se delovi starog reima vrate na politiku scenu, najee u formi reformisanih komunista (npr. kroz socijaldemokratske partije); u situacijama tzv. dvostepene tranzicije (kada stare elite ostaju na vlasti, te ne doe do potpune tranzicije i demokratizacije), founding elections bivaju odloeni na nekoliko godina, ali se u krajnjoj instanci odigraju u svakom drutvu. Tzv. arene ili izborne revolucije predstavljaju dobar primer odloenih prvih izbora, a u razvoju partijskih sistema se jasno mogu uoiti iste

170

faze kao i kod drutava koje su sa starim elitama raskrstile jo poetkom devedesetih godina 20. veka. Bez obzira na njihov ishod, prvi izbori nisu dali odgovore na kljuna pitanja koja su se postavljala pred postkomunistika drutva, ali su bili neophodan korak u demokratizaciji ovih sistema. Zbog toga nije neoekivano da je ovaj polarizovani dvolani sistem ubrzo prevazien i zamenjen novim politikim podelama. Jo jedan od elemenata naslea komunizma su bila izborna pravila prvih izbora. irom istone Evrope se o ovim pravilima odluivalo u vie-manje ravnopravnim pregovorima predstavnika komunistike partije i opozicije, gde je stara vlast zagovarala veinski, a opozicija proporcionalni sistem. Razlog ovog neslaganja nije bio u razliitim koncepcijama o buduem razvoju partijskog sistema, ve u razliitim kapacitetima ovih grupacija koje je trebalo kapitalizovati kroz izborni sistem. Komunisti (ili reformisani socijalisti) oslanjali su se na razgranatu partijsku mreu i nasleenu infrastrukturu, te javnosti poznate kadrove (lokalne lidere), dok je opozicija, esto koncentrisana samo u gradovima, pokuavala da od izbora napravi plebiscit o komunistikoj vladavini i proporcionalnom sistemu i da uz pomo nekoliko poznatih disidenata i opozicionih lidera umanji svoj poetni zaostatak. U veini zemalja poetni veinski sistem vremenom je ustupio mesto proporcionalnom ili meovitom sistemu koji je odgovarao veini stranaka189, a to je pogodovalo daljoj fragmentaciji partijske scene. Fragmentirani partijski sistem, pored institucionalnog okvira, nastaje iz dva osnovna razloga. Prvi je injenica da antikomunizam i protivljenje starom reimu nisu vie bili adekvatna osnova za organizovanje irokih krovnih drutvenih pokreta, ve su se pokreti raspali po ideolokim i taktikim razlikama. Drugi razlog je u pojavi novih aktera koji su eleli da se oprobaju u politikoj areni. Zbog nedostatka konsolidovanih osnovnih linija politikih podela (socijalnih rascepa), partije su se graanima nudile na osnovu razliitih ekonomskih, socijalnih, ideolokih, kulturnih, etnikih, verskih i drugih dimenzija, kao i na osnovu njihovih razliitih kombinacija, nadajui se da e ono to su oni izabrali biti dominantna tema narednih izbora. Ove procese dodatno je ohrabrila niska cena ulaska na politiku scenu: formalni uslovi za registrovanje partije bili su

189

Prema Mirjani Kasapovi (1996:138) 1990. je proporcionalni sistem bio primenjen u 37,5% sluajeva, a ve 1995. je bio na snazi u 57.9% zemalja regije. Takoe, nijedna zemlja nije prela sa proporcionalnog na veinski sistem.

171

minimalni, a nizak intenzitet partijske identifikacije davao je realnu nadu da se glasai mogu privoleti novim partijama. Kljuna osobina ovih partija je da su nastajale odozgo, dakle aktivnou politiih elita koje nisu imali iroko i vrsto utemeljenje u drutvu. Kako to Olson (1998:432) primeuje, partije su u prvoj polovini devedesetih godina organizaciono podseale na amerike partije, dok je sam politiki sistem imao zapadnoevropske osobine. Posledica ove faze, koja se temporalno vezuje za druge izbore, jeste disfunkcija politike ponude i potranje: ponuda je bila prevelika i zasnovana na drutveno neutemeljenim akterima i partijama, dok je potranja bila umanjena zbog socijalnoekonomske strukture koja nije mogla da iznedri interesno zasnovane kolektivne identitete koji predstavljaju vezu izmeu graana i partija. Ili kako to formulie sam Bjelaak, partijski sistem nije bio fragmentisan, ve haotian (Bielasiak, 1997:37). U odnosu na kriterijume koje nudi Majnvoring, jasno je da je u pitanju slabo institucionalizovan partijski sistem, te da su osnovi struktuiranja u najveoj meri liderski i tek delimino klijentelistiki (Kielt). Odravanje drugih parlamentarnih izbora dovodi do vee ureenosti na partijskoj sceni i pluralistikog partijskog sistema (iako terminologija podsea na Sartorijevu tipologiju, postoje znaajne razlike izmeu faza sa slinim nazivima). Granica izmeu dve faze nije precizna, tj. Bjelaak smatra da se one vrlo esto preklapaju, a da se ove dve faze razvoja u istom obliku nalaze na dva kraja procesa konsolidacije partijske scene. Kako pluralistiki partijski sistem postaje dominantnija forma, tako se konsoliduje strana politike ponude - izborni rezultati daju legitimitet pobednicima da svoje ideje i principe nametnu kao osnovu politikih rascepa i da ih putem dravne politike osnauju. Na strani politike potranje se, usled tranzicionih promena u drutvu, javlja svest o potrebi jasne artikulacije interesa i o mestu u drutvenoj strukturi kome graani pripadaju. Bjelaak ne smatra da je samim ulaskom u fazu pluralistikog sistema partijski sistem konsolidovan i razvijen, ali da se nalazi na dobrom putu da to bude. Osnaivanje veza izmeu partija i graana, proces uenja kroz izborne cikluse i navikavanje graana na demokratiju treba da doprinesu konsolidaciji scene, odnosno institucionalizaciji partijskog sistema. Meutim, ovi procesi nisu ni jednostavni, ni pravolinijski. U tom smislu, u najradikalnije primere spada sluaj Moldavije u kojoj u izbornom ciklusu 1998. u

172

parlament nije ula nijedna od partija koje su inile prethodni parlament (Birch, 2001:5). Ovi pokazatelji, po Sari Bir, ukazuju da je partijski sistem Istone Evrope po mnogo emu blii modelu uoenom u Latinskoj Americi nego onom dominantnom u Zapadnoj Evropi (Birch, 2001:5). Imajui u vidu ovakvo odsustvo drutvene utemeljenosti partija, nije neoekivan visok stepen promenljivosti partijskog sistema i veliko kolebanje meu samim pristalicama pojedinih partija. Piter Mer takvu situaciju naziva otvorenim partijskim sistemom u kome modeli kompeticije nisu ustanovljeni i u kome partije ne mogu raunati na stabilnu biraku bazu (Mair, navedeno prema Birch, 2001:5). Ipak, treba rei da je promenljivost birakog tela znatno manja ako se promene posmatraju kroz blokove srodnih partija (block volatility, Bartolini i Mair), jer je onda oiglednije da se birai razmenjuju izmeu srodnih partija, a da je nivo prelazaka izmeu udaljenih partija oekivano nizak190. Naveli smo i da vremenom veinski sistem ustupa mesto proporcionalnom izbornom sistemu. Postojanje izbornog cenzusa unutar proporcionalnog sistema vrlo je rairena pojava, a istono-evropska inovacija je uvoenje razliitog cenzusa za liste pojedinanih partija i liste koalicija. Uloga cenzusa je da se zadri proporcionalni sistem, ali da se unutar njega razviju mehanizmi koji e pomoi da se partijski sistem, pre svega ukrupni, a zatim i lake konsoliduje. Tabela 2 Izborni cenzus u nekim istonoevropskim zemljama191
Zemlja Stranke Bugarska eka Estonija Jugoslavija Letonija Moldavija Poljska 4 5 5 5 4, 5 4 5 cenzus % koalicije 4 7-11 5 5 4, 5 4 8

Do ovakvog nalaza na primeru Srbije dolazi i prof. dr Zoran Stojiljkovi. Za detaljniju analizu (ne)stabilnosti partijske scene videti Partijski sistem Srbije drugo i dopunjeno izdanje (2009), Slubeni glasnik, Beograd. 191 Prema Kasapovi (1996: 92), osim * prema Birch (2001:14).

190

173

Rumunija Slovaka Maarska* Litvanija* Rusija* Ukrajina*

3 5 4 (1990), 5 4 (1992), 5 5 4

8 7-10, 5

Pored izbornog sistema, uticaj na razvoj partija moe imati i sistem vlasti. Tako postoje tvrdnje da prezidencijalizam utie na fragmentaciju partijske scene ukoliko je pozicija predsednika znaajnija od prevlasti u parlamantu, onda popularni politiari mogu koristiti partije kao sredstva za dolazak na vlast... Istraivanja su pokazala da dvokruni izborni sistem za predsednika dovodi do vee fragmentacije partijskog sistema jer ohrabruje popularne politiare da oforme sopstvene partije u nadi da e se doepati drugog kruga ( Shugart i Carey; Jones, navedeno prema Birch, 2001: 7). No, ni semiprezidencijalizam nije bez opasnosti - oba ova pristupa oteano deluju sa nestruktuisanim partijskim sistemom, polarizovanim viepartizmom i visokom frakcionalizacijom partija (Orlovi, 2005:170). Posledice bipolarizma mogu biti neefikasnost (usled oteane meupartijske saradnje, naroito u kohabitaciji), ili autoritarna interpretacija moi predsednika (isto). Takoe, na vlast mogu doi i autsajderi, kandidati koji nisu podrani od partija i na vlast dolaze populizmom, antipartizmom, poput mesija i spasilaca (Linz, prema Orlovi, 2005:178). Institucionalna reenja ne deluju u vakuumu i nemaju zagarantovano dejstvo. Faktori koji se moraju uzeti u obzir su politika kultura i drutvena struktura, ali je razlika izmeu institucija i socijalno-strukturnih uslova, izmeu ostalog, i u tome to institucije moemo lake menjati nego okolnosti i okruenje u kojima one deluju (Orlovi, 2005:184). Zato se jo jednom moramo vratiti socio-strukturnim elementima i odnosu drutvene strukture i partija. Insistiranje na snanijem povezivanju drutvene strukture i partijskog sistema je finalna faza konsolidacije partijskog sistema po Atili Agu. Kao to smo ve naveli, i on vidi etiri faze u ovom razvoju koje su analitikog karaktera...i mogu se razdvojiti samo u Maarskoj koja ima najartikulisaniji partijski sistem (Agh, 1993: 223). Imajui u vidu da su Agove faze kompatibilne Bjeliakovim, te da su samorazumljive u datom

174

kontekstu, samo emo pobrojati prve tri, i zaustaviti se na poslednjem, ini se, sutinskom delu. Prva faza je (1) nastajanje multipartijskog unutar postojeeg jednopartijskog sistema, zatim sledi (2) nastajanje legalizovanog multipartizma pre samih parlamentarnih izbora koje svoju kulminaciju doivljava u (3) parlamentarizaciji politikih partija, to je po Agu osnovni korak u ovom procesu (Agh, 1993, 222:229). Uoljivo je odsustvo faze fragmentacije partijskog sistema, to je posledica maarske specifinosti u odnosu na veinu postkomunistikih drutava. Ag smatra da je najvanija i najdua poslednja, etvrta faza, koju naziva (4) krajem izolacije partija od drutva (Agh, 1993:231). Pozivajui se na iskustva panske, portugalske i grke demokratizacije, Ag oekuje da stranke proire polje politike izvan parlamenta i zasnuju trajnije odnose se interesnim grupama. Interesne grupe, ili politiki mezosistem je oduvek bio najslabija taka centralno-evropskih partijskih sistema, jer su one nedostajua karika funkcionalne demokratije koja treba da obezbedi lobiranje artikulisanih interesa (Agh, 1993:231). Ag nudi i austrijski model Sozialpartnerschaft-a kao neto na ta se stranke mogu ugledati. Kako god nazovemo ovaj proces, tokom ove faze se oekuje da partije ostvare znaajnije veze sa (civilnim) drutvom, odnosno da postanu ukorenjenije i usmerenije ka odreenim drutvenim grupama, to bi istovremeno rezultiralo i lakim prepoznavanjem i artikulsanjem interesa na strani politike potranje, odnosno pojedinanih graana. Pored ovog domaeg pritiska koji izrasta na sve artikulisanijim drutvenim potrebama, Atila Ag ukazuje i na znaaj evropskih integracija na konsolidaciju partijskog sistema, anticipirajui da e istonoevropske partije biti evropeizovanje, to pored prihvatanja odreenih demokratskih standarda podrazumeva i strukturalno prilagoavanje evropskom partijskom sistemu u njegovim partnerstvima i osnovama legitimizacije (Agh, 1993: 232). Procesi evropeizacije na partije i partijske sisteme utiu na etiri nivoa: na nivou politikog sistema, na nivou partijskog sistema, na nivou partija i na unutranje odnose u partijama. Direktne posledice su debata, podele i sama tematizacija i problematizacija evropskih pitanja (Orlovi, 2007:125). Zapravo, tek u ovoj poslednjoj fazi moe doi do stvaranja programski ustrojenih partija (Kielt) i do jae institucionalizovanog partijskog sistema (Mejnvoring), i to u

175

situaciji kada se partije nalaze izmeu dve vatre poveanim i sve organizovanijim zahtevima graana i pritiskom evropskih integracija i procesom evropeizacije politikih prostora. Rezultati dvostrukog pritiska u velikoj meri variraju meu istonoevropskim drutvima i to jeste predmet velikog broja komparativnih istraivanja192. Utisak je da se jo jednom mora istai da procesi institucionalizacije, i pored slinosti na teorijskom nivou, nisu uvek pravolinijski i sa istim ishodom (tim pre to u nekim zemljama nisu ni zavreni). Ovde vredi napomenuti i dva neto specifinija sluaja - Nemaku i ehoslovaku. U prvom sluaju, Istona Nemaka je svoj partijski sistem razvila (izmeu ostalog) integriui se u postojei zapadnonemaki partijski sistem, mada proces nije bio identian kod svih relevantih partija. Sa druge strane, eka i Slovaka su zapoele praksu viepartizma unutar zajednike drave, pa su nakon raspada razvile svoje separatne partijske sisteme. Oba primera zasluuju detaljnije istraivanje koje prevazilazi kapacitete ovog rada, ali ih je vano napomenuti kao delimine izuzetke193. Faze razvoja partijskog sistema predstavljaju veoma znaajan deo u ovoj analizi, kako zbog same dinamike sistema, tako i zbog injenice da je u pitanju specifian proces, potpuno nepoznat zapadnoevropskom iskustvu. Kao to smo ve rekli, izgradnja partijskih sistema je na zapadu trajala vekovima, dok se na istoku desila simboliki, ali i praktino govorei preko noi. Takoe, i sam broj politikih aktera je neverovatno visok: poreenja radi, od 1945. do 1979. na izborima u Zapadnoj Evropi je uestvovalo oko 200 stranaka, dok je u prva dva ciklusa u izbornoj trci u istonoj Evropi participiralo oko 500 stranaka (Birch, 2001: 9). Naravno, ovim ne elimo da kaemo da su sve partije koje su uestvovale na izborima relevantne (u Sartorijevom znaenju), ve da je u pitanju jo jedan neobian i specifian fenomen koji zavreuje nau panju, bez obzira to njegovo trajanje nije bilo dugako i to je partijski sistem ve poznatim, institucionalnim i socio-strukturnim mehanizmima, sveden na, bar po broju stranaka, oekivani nivo.
Odlian primer ovakvih studija je Kitschelt, Herbert, Mansfeldova, Zdenka, Markowski, Radoslaw, Toka, Gabor, (1999), Post-communist Party Systems, Cambridge University Press, Cambridge, UK. 193 Za ehoslovaki partijski sistem i njegove naslednike videti Kevin Deegan-Krause, (2006) Elected Affinitiies- Democracy and Party Competition in Slovakia and the Czech Republic, Stanford University Press, Stanford, California; za vie podataka o Nemakoj pogledati Russell, Dalton (ed.) (1996), Germans Divided: the 1994 Bundestag Elections and the Evolution of the German Party System, Berg Publisher.
192

176

Zakljune napomene Partije su na evropskom istoku nastale u toku samo nekoliko nedelja ili meseci. Nastale su na, za tu priliku, neadekvatnom socijalnom tlu - u drutvu smanjenih klasnih razlika i drutvu bez iskustva i prakse u organizovanju i zastupanju sopstvenih interesa. Partije su se stoga oslanjale na ono to im je stajalo na raspolaganju prepoznatljive lidere, drutvene pokrete, sindikate ili neke druge forme organizovanja koje su bile dozvoljene od strane komunistikih vlasti (tzv. mezonivoi). Kasnije, kako se drutvo oblikovalo u tranzicionim promenama, sve vie su se pomaljale prepoznatljive konture socijalnog organizovanja koje uoavamo i na Zapadu. Iako su partije nastajale na ruevinama komunizma, prethodni reim je na njih uticao, kako putem socijalne strukture koju im je ostavio u naslee, tako i kroz ustave, izborne sisteme, politiku kulturu i opti sistem vrednosti. Ovo naslee je i danas primetno u skoro svim zemljama, a neke se i dalje nalaze u senci ili pod vlau kadrova starog reima. Specifinost razvoja istonoevropskih partijskih sistema je i pravi partijski bum, koji je obeleavao poetak viepartizma. Tako je na prvim izborima u Poljskoj uestvovalo ak 111 stranaka, ali se broj u svim dravama rapidno smanjivao kroz nekoliko izbornih ciklusa. Sve ovo rezultiralo je izuzetno promenljivim i nestabilnim sistemima; partijska struktura je i dalje esto blia forumskim strankama, nego pravim organizacijama, a politiki nastup i dalje zasnovan na catch-all principu, pre nego na jasnom predstavljanju odreenih slojeva ili grupa. Ipak, svi partijski sistemi su proli tri inicijalne faze i u skladu sa svojim kapacitetima se kreu ka viim fazama institucionalizacije. Politikolozi koji se bave partijskim sistemima su sasvim sigurno bili oduevljeni zato to su u velikom eksperimentu, uivo, mogli da istrauju formiranje viepartijskog sistema u postkomunistikim zemljama. Graani ovih zemalja teko da dele to oduevljenje, ali ini se da nemaju previe izbora.

177

Literatura Agh, Attila, (1994), The Hungarian Party System and Party Theory in the Transistion of Central Europe, u Journal of Theoretical Politics 6 (2), Sage publications, London. Bielasiak, Jack, (1997) Substance and Process in the Development of Party Systems in East Central europe, u Communist and Post-Communist Studies, Vol 30, No 1, The Regents of the University of California. Birch, Sarah, (2001), Electoral Systems and Party System Stability in Postcommunist Europe, rad prezentovan na 97th Annual Meeting of American Political Science Association, San Francisco, USA (30 august 2 september). Evans, Geofrey; Whitefield, Stephen, (1993), Identifying the Bases of Party Competition in Eastern Europe, British Journal of Political Science, Vol. 23, No. 4, Cambridge University Press, Cambridge. Kasapovi, Mirjana, (1996), Demokratska tranzicija i politike stranke, Fakultet politikih znanosti, Zagreb. Kitchelt, Herbert, Mansfeldova, Zdenka, Markowski, Radoslaw, Toka, Gabor, (1999), Post-communist Party Systems, Cambridge University Press, Cambridge, UK. Kitschelt, Herbert, (1995), Formation of Party Cleavages in Post-Communist Democracies - Theoretical Propositions, u Party Politics, Vol 1., No. 4, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi. Mainwaring, Scott, (2001), Party Systems in the Third Way, u Diamond, Larry and Plattner, F. Marc (eds), The Global Divergence of Democracies, The John Hopkins University Press, Baltimore and London. Stojiljkovi, Zoran, (2009), Partijski sistem Srbije, Slubeni glasnik, Beograd. Olson M. David, (1998), Party Formation and Party System Consolidation in the New Democracies of Central Europe, u Political Studies XLVI, Blackwell Publisher, Oxford.

178

Orlovi, Slavia, (2005), Evropski parlament i evropske stranke - perspektiva za Srbiju, u Lutovac Zoran (ur.), Politike stranke u Srbiji i Evropska unija, Friedrich Ebert Stiftung, Fakultet politikih nauka, Beograd.

Orlovi, Slavia, (2005), Polupredsedniki sistem i partijski sistem Srbije, u Lutovac Zoran (ur.) Politike stranke u Srbiji, Institut drutvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd.

Duan Spasojevi M.A.

Dynamics and Development Phases of Eastern European Party Systems after 1989.
Abstract The paper focuses on the process of emergence, development and institutionalization of party systems in post-communist societies of Eastern Europe. The aim is to present a suitable theoretical framework for understanding this process starting from the communist legacy (particularly in relation to social structure) going through the most important analytical phases faced by the new party systems up to the consolidation phase. The paper is primarily based on the socio-structural approach by Bielasiak, Aghe, Evans-Pritchard and Whitefield, as well as on institutional elements when dealing with the impact of the electoral system or the type of political regime on party systems. The basic framework of the paper is set by the works of Mainwaring and Kitschelt on institutionalization and structuring of the emerging party systems. Keywords: party system, post-communism, institutionalization, dynamics

179

Mr Natalija Perii194

POLOAJ I PERSPEKTIVA ISTONO-EVROPSKOG SOCIJALNOG MODELA U PROCESIMA EVROPSKIH INTEGRACIJA KOMPARATIVNI PRIKAZ

Saetak U diskusijama o budunosti evropskih integracija znaajno mesto zauzima problematika evropskog socijalnog modela, ije se konceptualizovanje u najveoj meri oslanja na socijalne vrednosti zajednike svim evropskim zemljama. Evropski socijalni model se tradicionalno odlikuje ekstenzivnijim socijalnim obezbeenjem i znaajnijom ulogom drave na tritu rada. Uprkos zajednikim unutranjim i spoljanjim izazovima sa kojima se evropske drave sa stanovita svojih sistema socijalne sigurnosti suoavaju, razliitosti u strukturalnoj, kulturolokoj i institucionalnoj konstrukciji ue shvaenog socijalnog poretka meu njima su evidentne i govore u pravcu autonomne egzistencije razliitih socijalnih modela unutar zajednikog evropskog okvira. Nakon ulaska odreenog broja zemalja Istone i Centralne Evrope u Evropsku uniju, njihov znaaj punopravnih partnera u izgradnji socijalne Evrope postao je oigledan, kao i to je njihova uoljivost postala vea. Istovremeno, tradicija razvijena u socijalnoj sferi zemalja Istone i Centralne Evrope moe da ponudi korisne (teorijske i empirijske) elemente ostatku Evrope. Razmatranje razliitih pristupa problematici evropskog socijalnog modela propraeno je analizom karakteristika anglo-saksonskog, nordijskog, kontinentalnog i juno-evropskog modela. Akcenat je na prikazu istono-evropskog socijalnog modela sa stanovita njegovog razvoja tokom perioda tranzicije i pripreme za ulazak u EU, kao i percipiranih izazova.
Autorka je asistentkinja na predmetima Sistemi socijalne sigurnosti i Socijalna politika Evropske unije, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka
194

180

Kljune rei: evropski socijalni model(i); anglo-saksonski, nordijski, kontinentalni, juno-evropski i istono-evropski socijalni model.

Evropski socijalni model koncepti i dileme Termin i pojam evropskog socijalnog modela esto se upotrebljava u nauci i u javnom diskursu. Meutim, sam koncept nije jasno definisan i interpretira se na razliite naine. Ovaj koncept karakterie se visokim stepenom nejasnosti i vieznanosti. Evropski socijalni model (ESM) je labavo definisan normativni koncept i, kao takav, koristi se sa razliitim znaenjima u skladu sa prilino nedovrenim definicijama. Mnogi autori (akademici, politiari, novinari) koriste ovaj koncept, a da ga uopte i ne definiu, da bi opravdali ili odbacili neku formu intervencije politike. Jasna definicija sastavnih elemenata njegove sutine izgleda da nedostaje u veini lanaka o ovom predmetu, dok pregled najvanijih lanaka otkriva, dalje, da se, to se tie pronaenih definicija, one ne poklapaju uvek (Jepsen, Pascual, 2005: 3). Za razliku od shvatanja promovisanih u dokumentima Evropske unije i njenim delatnostima,195 teorija nije saglasno (i dosledno) definisala evropski socijalni model, iako su uoljiva izvesna preklapanja u razliitim naunim odreenjima (Arandarenko, 2005). U najirem smislu, evropski socijalni model oznaava sve ono to je zajedniko i opte u socijalnom ureenju razliitih nacionalnih evropskih drava poev od perioda Drugog svetskog rata. Nasuprot amerikom modelu koji se odlikuje visokim stepenom deregulacije i jo uvek nedovoljno razvijenom jugoistono-azijskom modelu, evropski regionalni model je takva ema koja se uobiajeno odlikuje ekstenzivnom socijalnom zatitom, obuhvatnim i zakonski sankcionisanim institucijama na tritu rada, kao i reavanjem socijalnog konflikta sporazumnim i demokratskim sredstvima (Hay, Watson, Wincot, 1999: 14).
Prisutni su i stavovi da evropski socijalni model nije u potpunosti normativno definisan na evropskom nivou i da e odreenje evropskog socijalnog modela biti uslovljeno reakcijama na promene u ekonomskim, socijalnim i demografskim strukturama EU.
195

181

S jedne strane, meu evropskim dravama postoje znaajne razlike, ali one gube na znaaju, a slinosti meu njima postaju uoljivije kada se porede sa amerikim modelom i ostatkom sveta. injenica je i da razliitost evropskog socijalnog modela u odnosu na druge postojee na svetskoj sceni, tokom poslednjih decenija, doivljava grubu eroziju u sprezi sa globalizacijom i integracijom unutar Evropske unije. Prema drugom shvatanju, pod evropskim socijalnim modelom podrazumeva se skup izvesnih socijalnih institucija i vrednosti koje su zajednike za sve drave lanice Evropske unije i koje obezbeuju razliitost u odnosu na socijalna obeleja drava koje se nalaze izvan EU.196 U tom kontekstu, Zsusa Ferge je kao zajednike karakteristike zemalja koje pripadaju socijalnom modelu Evropske unije navela: razvijen sistem socijalne sigurnosti; socijalna prava; pozitivne i negativne slobode i solidarnost; socijalnu koheziju i borbu protiv socijalne iskljuenosti; uee civilnog drutva i znaaj socijalnog dijaloga (Ferge, 2000). Unutar ovog, ueg shvatanja, uobiajen je i stav da evropski socijalni model predstavlja cilj, ali i nain ostvarivanja pune zaposlenosti, adekvatne socijalne zatite i drutvene jednakosti (Hay et al, 1999). U ovom kontekstu, evropski socijalni model poprima znaenje nad-nacionalnog socijalnog modela Evropske unije. Ovo znaenje polazi od uvaavanja onih aspekata socijalne politike koji su u domenu Unije, odnosno, koji se prenose na nad-nacionalni nivo (Hay et al, 1999). Iako je socijalna politika u nadlenosti drava lanica EU i iako je osnovni princip komunitarne socijalne politike zapravo princip supsidijarnosti, EU ima veu ulogu u oblikovanju sektorskih socijalnih politika posredstvom tzv. soft metoda. U prilog tome je i stav Evropskog parlamenta da su socijalne politike (ukljuujui socijalnu sigurnost, zdravstvo, obrazovanje i usluge nege) visoko razvijene u Evropskoj uniji, to odrava jaku privrenost socijalnoj koheziji (Golinowska, Zukowski, 2009: 14). Danijel Vogen Vajthed, kao jedan od predstavnika ovog pravca, naveo je mnotvo komponenti koje sainjavaju evropski socijalni model, i to: zakone o radu, politiku zaposlenosti i jednakih mogunosti, anti-diskriminacionu politiku, itd. Slino tome, Fric
Moe se polemisati da evropsko nije neto to se moe pronai u zajednikoj istoriji evropskih drutava, nego, nasuprot tome, neto to je i dalje teko opisati, neto to postaje predmet evropske integracije i njenog homogeniueg uticaja. Isto tako, govorei o evropskom drutvu, autori esto imaju na umu izvesne odlike kojima se karakteriu zapadno evropska drutva i koje (delimino) slue kao model za razlikovanje drutava koja se nalaze na istonoj i junoj periferiji Evrope (Offe, 2004: 4).
196

182

arp je u distinktivna obeleja ovako shvaenog evropskog socijalnog modela ubrajao opsene socijalne transfere i usluge zajedno sa odgovarajuom ulogom drave u regulisanju ekonomije. Prema treoj grupi shvatanja, evropski socijalni model predstavlja idealno-tipsku konstrukciju koja obuhvata elemente razliitih nacionalnih socijalnih modela. U tom kontekstu, identifikuju se specifini nacionalni modeli, a Ujedinjeno Kraljevstvo, vedska i Nemaka navode se kao paradigmatski primeri nacionalnih modela. Jedan od najpoznatijih i najee citiranih predstavnika ovog shvatanja je Gust Esping-Andersen, koji je argumentovao svoje stanovite o razliitim modalitetima kapitalizma i o razlozima za nemogunost njihove konvergencije. Njegovom shvatanju blisko je i shvatanje Bernarda Ebinghausa, koji je smatrao da Evropa nema jedinstveno institucionalno ureenje koje bi bilo najbolje u svim segmentima sistema socijalne sigurnosti, nego da njenu odliku predstavljaju upravo socijalne razliitosti. Kada je u pitanju kolektivna solidarnost koja postoji u svim sistemima socijalne sigurnosti evropskih nacionalnih drava, nekad se radi o solidarnosti izmeu radnika u bismarckovskom sastavu vezanom uz zaposlenost, a katkad o nacionalnoj solidarnosti prema beveridgeanskom modelu usmerenom prema kriteriju potreba i univerzalnosti (Chapon, Euzby, 2003: 367). Konstruisanje evropskog socijalnog modela kao jedinstvenog evropskog projekta i instrumenta modernizacije i prilagoavanja nacionalnih drava i nad-nacionalne evropske organizacije promenljivim ekonomskim okolnostima moe da poslui kao taka preokreta, i to u smislu prevazilaenja razliitosti nacionalnih socijalnih modela u zemljama savremenog kapitalizma. Proces globalizacije, koji proizvodi niz zajednikih pritisaka, izlae evropske zemlje zajednikim imperativima konkurentnosti, interne ekonomske integracije i inovacije socijalnih praksi. Istovremeno, evropski socijalni model predstavlja poslednju evropsku branu od radikalnog liberalizma, koji je u drugim delovima sveta esto prihvatan, naroito tokom 1990-ih godina. Izvesne sline okolnosti u evropskim zemljama, poput karakteristika socijalnih struktura, politikih institucija, stepena homogenosti populacije, kulture, percepcije problema i reenja za njih (Arts, Gelissen, 2002), a naroito razvijene socijalne tradicije, potkrepljuju tezu o odrivosti evropskog socijalnog modela.

183

Pluralizam socijalnih modela u Evropi U ligi naprednih kapitalistikih demokratija, drave se uoljivo znaajno razlikuju po pitanju akcenta koji stavljaju na blagostanje. ak i ako lavovski deo trokova ili personala slui ciljevima blagostanja, vrsta obezbeenog blagostanja e biti kvalitativno razliita, kao i njegova prioritetizacija unutar konkurentnih aktivnosti, bilo da su u pitanju vojska, zakon i poredak ili unapreenje profita i privrede (EspingAndersen, 1990: 1). Postavke teorije konvergencije, prema kojima e sva industrijska drutva sa slinom tehnologijom konstituisati slinu socijalnu strukturu, uprkos difuziji tzv. najboljih praksi, opovrgnute su pluralizmom socijalnih modela. Socijalni modeli, odnosno sistemi socijalne sigurnosti, opredeljeni su konceptom i doktrinama socijalne politike, na iju kompleksnost utie i dualizam, odnosno komplementarnost koja proistie iz njenog naunog i praktinog karaktera. Sama neizbeno uslovljena politikim sistemom, ekonomskom doktrinom, tradicijom, naukom, drutvenom sveu o vrednostima, kao i strukturom i karakteristikama stanovnitva, socijalna politika odreuje osnovne postavke, koncipira ciljeve i sredstva, a time odreuje i domete nacionalnih sistema socijalne sigurnosti. Razlike meu njima ogledaju se, prevashodno, u afirmisanju razliitih teorijskih koncepcija o drutvu, shvatanju uloge drave u obezbeivanju odreenog ivotnog standarda stanovnitva i uzroka socijalnih problema ka ijem prevazilaenju i minimiziranju su usmereni. Sa stanovita rezultata i ishoda, socijalni modeli razlikuju se prema opsegu u kom ispunjavaju ciljeve kojima tee, tj. koji su im povereni. Shodno tome, oni mogu da budu emancipatorni i osnaujui, ali i neutralni u odnosu na svoje korisnike, njihove porodice i zajednice, kao i sveukupno stanovnitvo. Razliiti naini obezbeivanja socijalne sigurnosti ukazuju na mnotvo delova evropske socijalne slagalice, uz neodrivost tvrdnje o pukoj varijaciji istog (socijalnog) imenitelja, kao i to zahtevaju prepoznavanje, u operativne svrhe, egzistencije razliitih evropskih socijalnih modela (Perii, 2008):

184

anglo-saksonski model (Velika Britanija, Irska) zasniva se na socijalnoj pomoi. Siromano stanovnitvo zavisi od dravne pomoi, a ostale drutvene grupacije iskljuivo od trita. Osnov za ostvarivanje prava u sistemu socijalne pomoi je provera dohotka i imovine;

nordijski model (vedska, Finska, Danska) odlikuje se univerzalnim javnim programima u sistemu socijalne sigurnosti. Osnov sistema su aktivne mere na tritu rada i on je usmeren ka obezbeivanju socijalne sigurnosti za sve graane, bez obzira na njihov radni status;

kontinentalni model (Nemaka, Austrija, Francuska) poiva na dravnom socijalnom osiguranju korporativnog tipa i uslovljen je statusom na tritu rada. Privatno osiguranje je potisnuto. Orijentisan je ka ouvanju tradicionalne nuklearne porodice;

juno-evropski model (Italija, Grka, panija, Portugalija) karakterie se kasnim ustanovljavanjem univerzalnog sistema socijalne sigurnosti i niskim stepenom angaovanja drave u ovoj sferi;

istono-evropski model (eka, Slovaka, Maarska, Poljska) sa bizmarkovskim tipom socijalnog osiguranja, socijalistikim egalitarizmom i univerzalizmom, modifikovan je reformama svih segmenata sistema socijalne sigurnosti u periodu tranzicije (Esping-Andersen, 1990; Soede, Vrooman, Ferraresi, Segre, 2004; Abrahamson, 2000).

185

Prednosti i nedostaci socijalnih modela u Evropi

Model Anglo-saksonski promenama niske poreske stope mesta Nordijski univerzalan obuhvat stanovnitva visok nivo naknada diferenciranost socijalnih usluga aktivna politika zapoljavanja smanjenje socijalnih razlika Kontinentalni visok nivo podrke javnosti odre priblino isti nivo standarda uveanja doprinosa posredno poresko optereenje odrava i podstie socijalne razlike demografskim trendovima koje nema stalno i stabilno zaposlenje otra speracija izmeu onih koji su unutar i izvan sistema socijalnog osiguranja Juno-evropski visok nivo penzijskih naknada poveanje osetljivosti drave prema socijalnim problemima najpovoljnija demografska sa drugim modelima nedovoljna ukljuenost drave u javni sistem socijalne sigurnosti deficiti u finansiranju javnog sistema socijalne sigurnosti omoguava korisnicima naknada da uslovljen promenama na tritu rada i uveavanje nivoa naknada u sluaju nefleksibilnost prema stanovnitvu Prednosti najmanje podloan demografskim Nedostaci visoki socijalni transferi se ne percipiraju kao poeljni visoka stopa nejednakosti u drutvu stigmatizacija korisnika socijalne pomoi i predrasude prema njima zahteva velika materijalna sredstva visoke poreske stope snana orijentisanost prema dravi

stimulisanje otvaranja novih radnih nizak nivo naknada za siromane

struktura stanovnitva, u poreenju ne-javnost i ne-transparentnost

186

Istono-evropski

pred-tranziciona tradicija ljudski kapital institucionalne reforme u pravcu spreavanja novih socijalnih problema ulazak u EU i prilagoavanje

nepovoljni makroekonomski indikatori i nedostatak sredstava za finansiranje sistema socijalne sigurnosti sniavanje nivoa socijalne sigurnosti stanovnitva u odnosu na period socijalizma visoka centralizovanost socijalnog sistema brojnost socijalnih problema (nezaposlenost, novo siromatvo) trokovi ulaska u EU i prilagoavanja

Izvor: Perii, 2008.

Anglo-saksonski socijalni model Anglo-saksonskom modelu unutar Evrope pripadaju Velika Britanija i Irska. Zemlje ovog modela karakteriu se prilino niskim iznosom dravnih penzijskih naknada u poreenju sa ostalim zemljama. Uopteno, tamo gde su definisane eme naknada, minimalne dravne penzije iznose ispod 50% od zarada ostvarivanih tokom perioda zaposlenja. I maksimalne penzije su uglavnom ograniene na relativno niske iznose, zbog ega postoji snana usmerenost ka privatnom sektoru, odnosno ka privatnim penzijskim fondovima. Drava podstie privatno osiguranje, delimino i time to prua relativno nizak nivo javnih socijalnih usluga. Korisnici javnih servisa obino su lica sa niskim zaradama. Starije osobe bez zaposlenja mogu da ostvare samo pravo na socijalnu pomo, i to uz prethodnu proveru imovine i prihoda. Po pravilu, naknade su jednakog nivoa za sve korisnike. Poput penzijskih naknada, i naknade za nezaposlene su relativno niske. Pri tome, postoje dva reenja: ili su jednakog iznosa za sve korisnike ili iznose 55% od poslednje zarade i isplauju se krae od godinu dana. Ovakav sistem naknada za nezaposlene je najnepovoljniji u odnosu na sve ostale socijalne modele.

187

Budui da isplata naknada za nezaposlene traje kratko, vei znaaj pridaje se naknadama u sistemu socijalne pomoi. Iznosi naknada za socijalnu pomo se razlikuju. U poreenju sa nordijskim dravama, iznosi za socijalnu pomo su znaajno nii u zemljama anglo-saksonskog modela. Posledica niskih naknada za socijalnu pomo i malog obuhvata lica sa socijalnom pomoi su i niske poreske stope. Za zemlje koje pripadaju anglo-saksonskom modelu, karakteristina je transformacija konvencionalnih provera prihoda i imovine kao kriterijuma za ostvarivanje prava ka ostvarivanju prava na naknade na bazi uslova koji se tiu prihvatanja zaposlenja. Ova promena motivisana je podsticanjem lica na zapoljavanje posredstvom politika (defanzivnog) aktiviranja i reavanjem problema niskih nadnica. Socijalna politika orijentisana je dominantno ka de-regulatornim, trino pokretanim strategijama (Esping-Andersen, 1996: 69), to ima za posledicu, izmeu ostalog, i uveanje razlika meu stanovnitvom i podizanje nivoa nejednakosti, kao i uveanje stope siromatva u ovim zemljama. Istraivanje pokazuje i da je problem (ne)pokrivenosti emama unutar sistema socijalne sigurnosti u ovom modelu manje izraen kod starih u odnosu na mlade. U vezi sa tim je i porast siromatva meu decom, koji je delimino posledica i niske sposobnosti samohranih majki da se zaposle i ostvare dohodak koji bi im obezbedio socijalnu sigurnost. Delimino, ovaj problem proizilazi iz nepostojanja adekvatne mree staranja o deci, koja bi omoguila zapoljavanje majki. Osim niskih naknada za nezaposlene, i nivo zatite zaposlenih je nizak. Razlog za to nalazi se u oslabljenosti kolektivnih organizacija, odnosno sindikata. U sluaju da zaposleni bude proglaen tehnolokim vikom, mali je broj dravnih programa koji bi mu mogao pomoi u pronalaenju novog zaposlenja. U anglo-saksonskim dravama, procenat BDP koji se troi na ove programe je ispod 0.5%, to je uporedivo i sa nekim istono-evropskim zemljama. Odsustvo principa egalitarnosti uoljivo je i na taj nain to, za razliku od zemalja koje pripadaju nordijskom modelu, Velika Britanija, na primer, nije preduzela mere u pravcu smanjenja nejednakosti u dohocima. U stvari, u ovoj zemlji dolo je do smanjenja

188

nivoa redistribucije sredstava uporedo sa poveanjem trinih nejednakosti (EspingAndersen, Gallie, Hemerijck, Myles, 2001). Nacionalna strategija staranja o deci u Velikoj Britaniji, promovie

ustanovljavanje infrastrukture objekata za staranje o deci, koja bi se u najveoj meri oslanjala na susedstva, kao i promovisanje mera koje bi omoguile roditeljima da usklade svoje porodine i radne obaveze. To je u skladu sa oslanjanjem na sopstvene snage i principom samopomoi, ali je i u vezi sa nedovoljno razvijenim mehanizmima roditeljskog odsustva. Vlada Margaret Taer se, na primer, zalagala i za oduzimanje prava oevima na roditeljsko odsustvo na onaj nain na koji je to pravo definisano u Direktivi EU o roditeljskom odsustvu iz 1984. godine. Nordijski socijalni model Nordijski model socijalne sigurnosti, karakteristian za vedsku, Dansku i Finsku na poetku XXI veka je ekstenzivno definisan, i, u skladu sa tim, prava u njemu se ostvaruju na principu univerzalnosti. Njegove bazine odlike u empiriji, a ujedno i specifinost u odnosu na ostale modele, su: aktivna (ofanzivna) politika na tritu rada, proirenje obuhvata stanovnitva socijalnim slubama i izjednaavanje (ekonomskog) statusa polova. U pozadini ovakvih praktinih reenja nalaze se klasina naela socijalno-demokratske socijalne drave, usklaivanje egalitaristikih ideala s rastom i punim zapoljavanjem, optimizacija zapoljavanja i minimalizacija socijalne zavisnosti (Esping-Andersen, 1996: 66). Znaajnu odliku ovom modelu obezbeuje uee samih nordijskih drava u pokrivanju najveeg dela socijalnih izdataka (Vukovi, 2005). Stoga su visoka izdvajanja propraena ekvivalentno visokim poreskim stopama, to predstavlja potencijalno veliki problem po dugoronu odrivost nordijskog modela. Porezi u ovim dravama su relativno visoki; na primer, prosena poreska stopa za oenjenog radnika koji ima dvoje dece, iznosi 37% u Danskoj, to je ujedno jedan od najviih iznosa u Evropi. Iako su prosene poreske stope u nordijskom regionu visoke, marginalne poreske stope se razlikuju meu dravama i uporedive su sa kontinentalnim modelom (Soede et al, 2004: 33). Dodatni

189

razlog uveavanja poreskih stopa predstavlja ekstenzivan javni sektor, koji zapoljava visok procenat zaposlenih (oko 30%) i koji proizvodi brojne pozitivne posledice. Politika aktivnog zapoljavanja predstavlja jednu od najprepoznatljivijih karakteristika nordijskog socijalnog modela, koja se dodatno osnauje, pre svega sa stanovita strunog obuavanja i ponude poslova. Tako se danski program garantovanja zaposlenja u najveoj meri oslanja na zatiena radna mesta u javnom sektoru, ali se iri i na sektor privatnog zapoljavanja.197 Znaajan pomak predstavlja orijentacija nordijskih politika ka podsticanju zapoljavanja mladih (posredstvom prekvalifikovanja i life long learning), koji su, po pravilu, ugroeni aktuelnim trendovima u svetu rada. Trokovi za programe aktivne politike zapoljavanja su veliki: Danska, na primer, troi najvie na aktivne mere politike zapoljavanja; a oko 3% BDP usmerava ka pasivnim merama politike zapoljavanja (Soede et al, 2004). Aktivna politika zapoljavanja u kombinaciji sa socijalno-politikim instrumentima, ima pozitivnu posledicu na poloaj ena. Pre svega, u pitanju je izjednaavanje njihovog ekonomskog statusa sa mukarcima u kontekstu izjednaavanja naknada za isti rad. Istovremeno, u odnosu na ostale drave, stopa siromatva u porodicama u kojima je glava porodice ena postala je zanemarljiva (Esping-Andersen, 1996: 66). Broj zaposlenih ena, koji u proseku iznosi oko 80%,198 vei je od broja radno sposobnih mukaraca u ostalim evropskim dravama i podran je sistemom dnevne brige o deci, koja obuhvata oko 50% dece uzrasta od 3-6 godina u Danskoj i vedskoj (EspingAndersen et al, 2001). Preduslov za zapoljavanje ena predstavljaju i relativno velike slobode po pitanju porodiljskih odsustava, koja su, u poreenju sa ostalim dravama, ekstenzivna. U ovom modelu, drave izdvajaju poreska sredstva za isplatu naknada za porodiljsko odsustvo za sva lica koja imaju prebivalite u njima. U vedskoj, ove naknade tokom jedne godine iznose 80% od zarade koju je lice ostvarivalo, a nakon toga se redukuju na naknadu univerzalnog iznosa za sve i isplauju se tri meseca.

U privatni sektor uvedene su marginalne subvencije za zarade, a Vlada Danske je uvela i program subvencija na bazi kojih isplauje 20-30% plate u pojedinim sektorima usluga (Esping-Andersen et al, 2001). 198 injenica je, meutim, da su ene u veoj meri zaposlene u javnom sektoru u kom je dolo do smanjenja zarada, za razliku od mukaraca koji se zapoljavaju primarno u privatnom sektoru.

197

190

Visina penzije je umerena. Penzijski sistemi se ne razlikuju meu profesionalnim grupama i mogu se oznaiti univerzalnim. Stanovnici koji nisu bili zaposleni, ostvaruju pravo na dravnu penziju, iako se u Danskoj i Finskoj ovo pravo ostvaruje nakon provere dohotka i imovine. to se tie isplate penzije po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja, svi zaposleni u vedskoj i Finskoj obuhvaeni su dravnim sistemom osiguranja. U Danskoj su samo samostalno zaposlena lica u obavezi da sama organizuju penzijsko osiguranje. Ne postoje ogranienja po pitanju maksimalnog i minimalnog penzijskog iznosa. Izmene u sistemima penzijskog osiguranja, sprovoene u npr. vedskoj od 1999. godine, preobratile su osobinu univerzalizma u nordijskom modelu. Postoje indikacije da je naelo univerzalizma ugroeno i da moe opstati samo ukoliko ne doe do daljeg proirenja privatnih penzijskih ema. Upravo u sistemu penzijskog osiguranja, lica sa viim zaradama opredeljuju se za privatno osiguranje i/ili privatne socijalne usluge. Moe se desiti da u nordijskom modelu, usled smanjenja rasta javnog sektora, ali i drugih okolnosti, doe do smanjenja izdvajanja za socijalni sistem, to bi imalo za krajnju posledicu smanjenje nivoa postojee socijalne sigurnosti. Istovremeno, to bi moglo da predstavlja i razlog oslanjanja veeg segmenta stanovnitva na privatni sektor u sferi socijalnog osiguranja, te bi zadrlo u same osnove nordijskog modela, budui da bi vodilo ka eroziji elemenata egalitarizma i solidarnosti. Pojava novih socijalnih rizika kojima su izloene sve zemlje, potencijalno, takoe, uruava visok nivo socijalne sigurnosti nordijske populacije. Meutim, raspoloivi podaci upuuju na to da je nordijski model za sada najbolje prilagoen, upravo zahvaljujui svojim tradicionalnim mehanizmima zatite populacije. Kontinentalni socijalni model Kontinentalne drave (Nemaka, Francuska, Belgija, Austrija, Luksemburg) zauzimaju sredinju poziciju u poreenju sa nordijskim, anglo-saksonskim i junoevropskim modelom. U dravama ovog prilino heterogenog skupa, nivo socijalne sigurnosti niti je previsok, niti prenizak i dominantno je opredeljen pozicijom na tritu rada.

191

Penzijske naknade u kontinentalnom modelu uporedive su sa nordijskim modelom. Nivoi penzijskih naknada kreu se u iznosu od 50% do skoro 100% od prethodno ostvarivanih zarada. Najvia stopa korelacije izmeu penzijskih naknada i prethodno ostvarivanih zarada karakteristina je za Luksemburg (93%) i Austriju (80%). Izuzev Belgije, sve kontinentalne zemlje u svom zakonodavstvu predviaju da lice mora prethodno biti zaposleno odreen minimalni period da bi ostvarilo pravo na penziju na bazi doprinosa. U Luksemburgu i Austriji ovaj period iznosi vie od pet godina. Karakteristina odlika kontinentalnog modela je veza izmeu prethodnog zaposlenja i ostvarivanja prava u sistemu socijalnog osiguranja. Budui da je ostvarivanje prava uslovljeno zaposlenjem i uplatom doprinosa, ovaj model je izrazito osetljiv na savremene promene na tritu rada, s obzirom na to da one podrazumevaju fleksibilno radno vreme, a ponekad i prekide u periodima zaposlenosti. To se odraava negativno na poloaj korisnika, jer sistem socijalnog osiguranja nagrauje one koji imaju dugu neprekinutu karijeru (Esping-Andersen, 1996: 71). Istovremeno, on nije senzitivan u odnosu na poloaj ena, jer prava u sistemu socijalne sigurnosti pre svega vezuje za hranioca porodice, koji je po pravilu mukarac. Znaajno mesto zauzimaju naknade koje su u funkciji zatite porodica sa decom, ali bez intencije obezbeivanja ekonomske nezavisnosti oba partnera. Ostvarivanje prava u sistemu socijalne sigurnosti na osnovu uplate doprinosa pokazuje njegovu usmerenost ka odravanju postojeeg standarda ivota. Prava i kriterijumi za njihovo ostvarivanje se razlikuju meu razliitim grupama, tako da ovaj model zadrava postojee razlike izmeu stanovnitva, nasuprot nordijskom, koji je usmeren ka njihovom redukovanju. Broj posebnih ema za profesionalane grupe je veliki u kontinentalnom modelu, a naroito u Francuskoj i Nemakoj. U ovim zemljama postoje i posebne eme za dravne slubenike, koji esto ostvaruju vea prava u odnosu na ostatak populacije. Problem koji se javlja u sprezi sa velikim brojem fondova osiguranja u prvom redu tie se njihovog finansijskog funkcionisanja. Postalo je uoljivo, naime, da su fondovi osiguranja profesija koje su u usponu finansijski operativni, za razliku od fondova osiguranja profesija (poput rudarske) koji su u znaajnim finansijskim neprilikama.

192

Nasuprot vrlo razvijenom sistemu socijalnog osiguranja (pre svega penzijskog), socijalne usluge su razvijene u mnogo manjoj meri. To se naroito odnosi na one usluge koje prua drava, budui da ih je na izvestan nain prenela na dobrovoljne (crkvene, ali i svetovne) organizacije. U sluaju nezaposlenosti, prosean zaposleni koji je ostao bez posla, dobija izmeu 68% (Nemaka) i 85% (Luksemburg) od prethodne zarade na poetku gubitka zaposlenja. Naknade za nezaposlene prilino su visoke u ovom modelu i isplauju se tokom dugog vremenskog perioda. Karakteristino je da su zaposleni dobro zatieni protiv otkaza (Soede et al, 2004: 37). Sindikati imaju veliku ulogu u tome, budui da se lako prepoznaje potreba za kontinuiranom zaposlenou radnika, s obzirom na to da pozicija i socijalna sigurnost porodice zavise od njenih zaposlenih lanova (model mukog hranioca porodice). Negativna posledica prezatienosti zaposlenih i javnih intervencija u ovoj sferi je smanjivanje mogunosti za zapoljavanje ena i nie produktivne radne snage, kao i krutost trita radne snage uopteno. Juno-evropski socijalni model Nasuprot nordijskom modelu drave blagostanja, nivo socijalne sigurnosti u juno-evropskim dravama je relativno nizak. Tome doprinosi, izmeu ostalog, i to to, na primer, u Portugaliji i Grkoj nisu ustanovljeni nacionalni sistemi socijalne pomoi. Portugalija je bila prva zemlja unutar juno-evropskog modela koja je uvela univerzalnu emu podrke stanovnitvu posredstvom garantovanja minimalnih dohodaka 1996. godine. U paniji i Italiji neto maksimalni iznosi naknada za pojedince i porodice su meu najniim u Evropskoj uniji. U Evropi, samo zemlje Istone Evrope imaju nie nivoe naknada u sistemu socijalne pomoi od juno-evropskih drava. Uopte, nivoi izdataka za sistem socijalne sigurnosti per capita u zemljama ovog modela su ispod proseka EU (Maroto, Rubalcaba, 2005). Nivo i duina isplate naknada za nezaposlene se meusobno razlikuju meu dravama ovog modela. U paniji, nezaposleni ostvaruju pravo na naknade u trajanju od dve godine i u iznosu od 70% od prethodno ostvarivane zarade, dok se u Grkoj isplauju

193

samo tokom godinu dana, i to u iznosu od 40% od prethodne zarade nezaposlenog. Naknade su, uopte uzev, nie nego u nordijskim i kontinentalnim dravama, ali su vie nego u anglo-saksonskim i istono-evropskim. Zaposleni su relativno dobro zatieni kada je u pitanju otputanje sa posla, tako da u sve etiri zemlje pripadnice ovog modela, trea strana (sindikati) mora biti obavetena o davanju otkaza zaposlenima. Tipian iznos otpremnine koja se dobija na bazi etvorogodinjeg zaposlenja, je relativno visok. U tri od etiri drave ovog modela, nadoknada za zaposlenog prilikom dobijanja otkaza u sluaju da ima radni sta u trajanju od dvadeset godina iznosi osamnaest mesenih zarada. U sluaju nezaposlenosti, programi za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju su brojni. Trokovi za aktivne mere zapoljavanja u ovim dravama konkretno iznose oko 0.5% do 1% BDP u paniji, Portugaliji i Italiji. Samo su u Grkoj ovi izdaci nii (0.46%). Izdaci za pasivne mere na tritu rada su u Italiji i Portugaliji izmeu 0.5% i 1% BDP, u Grkoj su neto nii (0.47%), a u paniji neznatno vii (1.33%). Iznosi penzija u juno-evropskom regionu su vii u poreenju sa ostalim modelima drave blagostanja. Na primer, zaposleni u paniji sa 35 godina radnog staa moe primati penziju u 100% iznosu od prethodne zarade, to je jedna od najviih stopa u Evropi. Osim toga, starosna granica za odlazak u penziju je relativno niska, a proseni trokovi za penzijsko osiguranja kao procenat BDP u mediteranskim zemljama su najvii u Evropi (Soede et al, 2004: 36). Kada je u pitanju stopa zaposlenosti ena, ona se nalazi ispod evropskog proseka, koji iznosi 52.6% (stopa zaposlenosti ena u paniji je 37.3%, u Grkoj 40.3%, a u Italiji 38.1%). Meutim, mediteranske zemlje ulau napore u podizanje stope zaposlenosti ena, tako da su se u Italiji, na primer, na 85% novo otvorenih radnih mesta nakon 1998. godine, zaposlile ene. Istovremeno, pad stope raanja u mediteranskim zemljama u vezi je i sa niskom zastupljenou servisa za zbrinjavanje dece, odnosno odsustvom mree podrke i pomoi porodici kada je u pitanju zbrinjavanje dece (Esping-Andersen et al, 2001). U paniji, na primer, ena ima pravo na naknadu u iznosu od 100% sopstvene zarade, nakon roenja deteta, u trajanju od 16 nedelja, a u sluaju da ne ispunjava uslove, to isto pravo ima otac, ali u periodu skraenom za est nedelja. U Portugaliji, takoe,

194

naknada iznosi 100% zarade, kao i to se isplauje priblino tokom istog perioda (120 dana). Utvrena je i minimalna naknada, koja ne sme biti nii od 50% minimalne zarade u profesiji osiguranika. Za razliku od panije i Portugalije, u Italiji se isplauje 80% prethodno ostvarivane zarade, 2 meseca pre i 3-4 meseca nakon roenja deteta, kao i to postoji pravo na 6 meseci odsustva, u svrhu staranja o novoroenetu (SSPTW: 2009). Iznos naknada koje domainstvo dobija po osnovu porodinih naknada ili deijih dodataka je znatno ispod proseka EU. Za razliku od ekstenzivne zbrinutosti dece posredstvom javnih slubi u nordijskom modelu, sistem zatite i dnevnog zbrinjavanja u Italiji i Grkoj je vrlo slabo razvijen i zapravo je u najveoj meri u nadlenosti porodica. Istono-evropski socijalni model
Poev od devedesetih godina XX veka, istono-evropske zemlje sprovele su sutinske izmene u svojim sistemima socijalne sigurnosti, pre svega sa stanovita redefinisanja odnosa (i odgovornosti) izmeu drave (drutva), trita i porodice, u odnosu na prethodni, socijalistiki socijalni model. Okolnosti u kojima se tranzicija socijalnog sistema odvijala bile su nepovoljna fiskalna ogranienja i deficiti, kao i izrazito ne-egalitarna drutvena struktura. Nalije tranzicije bila je visoka stopa nezaposlenosti, sniavanje nivoa ivotnog standarda, ugroenost socijalnog i radnog statusa zaposlenih. Stopa rizika od siromatva u ovim dravama ostala je natproseno visoka i nakon njihovog ulaska u EU.

Iako su zemlje Istone Evrope usvojile veliki broj zakona, uredbi i mera (kao i Direktiva Evropske unije),199 u svrhu reavanja problema i posledica tranzicije i, pre svega, prilagoavanja zahtevima EU, tempo sprovoenih institucionalnih reformi razlikovao se meu njima, kao i to je zavisio od podruja sistema koje je reformisano. Urlike Goting je kao najznaajnije podstreke reformama u socijalnoj sferi navela dobru makroekonomsku situaciju i politiku stabilnost (Brusis, 1998), to je empirijski nedvosmisleno potkrepljeno.200

Direktiva o zatiti zdravlja i bezbednosti na radnom mestu, Direktiva o jednakom tretmanu mukaraca i ena, Direktiva o Evropskim radnim savetima i socijalnom dijalogu, Direktiva o pravima zaposlenih migranata u EU, itd. 200 Reforme drave blagostanja su vrlo napredne u ekoj, dok je Poljska implementirala institucionalne reforme tek nakon 1997. godine. Reforme u Maarskoj i Slovakoj su na srednjem nivou, a Maarska je

199

195

Sve do stabilizacije promena u sistemu socijalne sigurnosti, ove zemlje karakteristisale su se tranzicijskim modelima sa nejasnim ishodom po pitanju socijalnog modela koji e prihvatiti, a donekle su predstavljale i laboratorije ili poligon za isprobavanje razliitih reenja. Naime, tranzicija praena spoljanjim zahtevima da se sprovede ok-terapija bila je motivisana neo-liberalnom milju. Pre svega, nesumnjivi pritisci usmereni ka sniavanju socijalnih transfera na makro nivou stimulisali su potragu istono-evropskih drava u svrhu podizanja ekonomske konkurentnosti za socijalnim modelima sa pro neo-liberalnim odlikama. Nastale izmene direktno su uticale na modele socijalne pomoi, prilike za zapoljavanje i individualne anse u ivotu, sa razliitim efektima na razliite gradove, regione i socijalne grupacije (Hudson, Williams, 2001: 35). Osim toga, budui da su se odluile za zapadni tip liberalne demokratije i trinu ekonomiju, ove drave suoile su se sa zadatkom reformisanja socijalne dimenzije u skladu sa zahtevima institucija posredstvom kojih su ovi principi legalizovani (Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda). Time su stvoreni preduslovi za transfer osnove zapadno-evropskih socijalnih modela na istono-evropske. Specifian paradoks istono-evropskog modela ogledao se i u tome to je podrka javnog mnjenja sprovoenju reformi i jasnom raskidu za socijalistikom prolou bila izuzetno visoka, ali i disproporcionalna sa spremnou da se prihvate posledice i ishodi koje su ubrzo poeli da proizvode tako reformisani sistemi. Meutim, pojavili su se i raznovrsni sukobi izmeu liberalno orijentisanih strunjaka i onih koji su podravali socijalistiki koncept tradicionalnog socijalnog osiguranja. S tim u skladu, sprovedene socijalne reforme u ovim zemljama karakterisale su se ideolokom konfrotacijom izmeu kontinentalno evropskog konzervativno-korporativnog pristupa i liberalnog rezidualnog reima blagostanja, koji postoji u anglo-amerikom svetu (Pellny, Horstmann, 2003: 249) i donekle rezultovale hibridnim institucionalnim aranmanima, koji odraavaju kompromis izmeu liberalno-rezidualnog i korporativnog modela drave blagostanja. Nedovoljno koordinisane reforme razliitih segmenata socijalnog sistema, uopteno u pravcu smanjenja elemenata univerzalnosti i solidarizma, pootravanja prava i proirivanja

preduzela kompleksnije reformske korake u oblasti penzija, zdravstvene zatite i lokalnih socijalnih usluga (Brusis, 1998: 5).

196

diskrecijskog odluivanja, imale su za posledicu sniavanje nivoa socijalne sigurnosti za veliki procenat populacije u odnosu na period pre tranzicije. Nezaposlenost, i time izazvano siromatvo, kao dva najznaajnija socijalna problema u ovim zemljama, reavani su prevremenim penzionisanjem, produenjem perioda obrazovanja i inicijativama za povlaenje ena sa trita rada. Sve zemlje uvele su naknade za nezaposlene ija je visina u direktnoj proporciji sa duinom i visinom uplate doprinosa tokom perioda zaposlenja. U odnosu na zemlje koje pripadaju ostalim modelima, iznos ovih naknada je nizak i iznosi oko 66% od prethodne zarade. Samo u Poljskoj naknade su jednakog iznosa za sve nezaposlene. Naknade se isplauju u trajanju od est do osamnaest meseci. Nakon toga, lice ostvaruje pravo na pomo za nezaposlene, ali po proveri dohodaka i imovine, ili postaje korisnik socijalne pomoi. ak i maksimalni iznos socijalne pomoi u ovom modelu je nizak. Trokovi za aktivne mere zapoljavanja su niski i ne postoje dokazi o njihovoj efikasnosti. Razlog za to jeste i neprilagoenost preuzetih zapadnih reenja karakteristikama nezaposlenih u ovim zemljama. Politike i mere podrke porodicama sa decom su reformisane, potpuno se udaljavajui od principa sveobuhvatnosti ostvarenog tokom perioda socijalizma. S tim u skladu, u svim istono-evropskim zemljama postoje porodine naknade, ali se pravo na njih ostvaruje nakon provere dohotka i imovine. Najvee promene pretrpeo je sistem penzijskog osiguranja. Pod uticajem neoliberalnih paradigmi Svetske Banke, on je reformisan, i to u radikalnoj formi modela sa tri stuba: dravnog penzijskog osiguranja, koje se bazira na tekuem finansiranju; obaveznog privatnog osiguranja i dobrovoljnog privatnog osiguranja. Novoj penzijskoj pravovernosti (Muller, 1999) otpor su pruali strunjaci, penzijska uprava i sindikati i to zbog trokova, loe strune pripreme i poveane nesigurnosti. Javne rasprave nikada nisu bile dobro voene, a promotivna kampanja bila je izuzetno efikasna. Tako su pobornici reforme dobili bitku (Ferge, Tausz, 2001: 121). Visina penzijskih naknada je neto ispod proseka EU, a nasuprot prethodnom univerzalnom obuhvatu u socijalistikom sistemu, broj specijalnih profesionalnih ema je sada veliki. Nasuprot tome, restrukturisanje sistema invalidskog osiguranja bilo je neuporedivo ogranienije u odnosu na promene uvedene u sisteme penzijskog osiguranja.

197

Zdravstveni sistemi takoe su reformisani i to u pravcu privatizacije, usled potrebe za uveanjem efikasnosti. eka i Slovaka ustanovile su regulisanu konkurenciju izmeu organizacije javnog osiguranja i novih privatnih i radnih kompanija, Maarska je zadrala obavezno lanstvo u svom javnom zdravstvenom osiguranju i ograniila privatne kompanije na pruanje usluga u sferi dobrovoljnog dodatnog zdravstvenog osiguranja [] 1. januara 1999. godine, Poljska je uvela nezavisna zdravstvena osiguranja na nivou novo-ustanovljenih vojvodstava (Brusis, 1998: 9). Izdvajanja za sistem socijalne sigurnosti u celini su u ovim zemljama visoka u poreenju sa njihovim ekonomskim razvojem. Upravo ekonomski razvoj preti da poniti socijalnu infrastrukturu koja se odlikovala univerzalizmom (socijalistiki legat), s obzirom na tekue institucionalne reforme koje idu u pravcu liberalizacije. Literatura Abrahamson, P. (2000). Proizvodnja modela socijalne politike. U: Revija za socijalnu politiku 1/2000. Zagreb: Pravni Fakultet Studijski centar socijalnog rada, Sveuilite u Zagrebu i Ministarstvo zdravstva i socijalne skrbi. Arandarenko, M. (2005). Cross-national Anti-poverty Strategies Shaping the Social Inclusion Agendas of South Eastern European Countries: Millenium Development Goals, Poverty Reduction Strategy Papers and European Union Social Agenda. Arts, W. Gelissen, J. (2002). Three Worlds of Welfare Capitalism or More? In: Journal of European Social Policy, Vol. 12(2). London: SAGE Publications. Brusis, M. (1998). Residual or European Welfare Model? The European Union and the Social Policy Reforms in Central and Eastern Europe. www.prokla.de/archiv/abstr114.htm, oktobar 2006. godine. Chapon, S. Euzby, C. (2003). Prema konvergenciji europskih socijalnih modela? U: Revija za socijalnu politiku 3/2003. Zagreb: Pravni fakultet Studijski centar socijalnog rada, Sveuilite u Zagrebu, Ministarstvo rada i socijalne skrbi. Esping-Andersen, G. (1996). Nakon zlatnog doba: budunost socijalne drave u novom svjetskom poretku. U: Revija za socijalnu politiku 1/1996. Zagreb: Pravni

198

Fakultet Studijski centar socijalnog rada, Sveuilite u Zagrebu i Ministarstvo zdravstva i socijalne skrbi. Esping-Andersen, G. (1990). The Three Worlds of Welfare Capitalism. Princeton: Princeton University Press. Esping-Andersen, G. Gallie, D. Hemerijck, A. Myles, J. (2001). A New Welfare Architecture for Europe? Report submitted to the Belgian Presidency of the European Union. Ferge, Z. (2000). Social Security Reform: Is It a Different Issue for Accession Countries? Paper prepared for the Conference on Economic and Social Dimensions of EU Enlargement. Brussels, 16 November 2000. http://www.cepii.fr/anglaisgraph/communications/pdf/2000/enepri161100/ pdf/fergepaper.pdf, mart 2007. godine Ferge, Z. Tausz, K. (2001). Transformacija i socijalna sigurnosti u Maarskoj. U: Revija za socijalnu politiku 2/2001. Zagreb: Pravni Fakultet Studijski centar socijalnog rada, Sveuilite u Zagrebu i Ministarstvo zdravstva i socijalne skrbi. Golinowska, S. Zukowski, M. (2009). Introduction: The European social model. Its meaning and scope. In: S. Golinowska, P. Hengstenberg, M. Zukowski (eds), Diversity and Commonality in European Social Policies: The Forging of a European Social Model (13-22). Warsaw: Wydawnictwo Naukowe Scholar, Friedrich-Ebert-Stiftung. Hay, C. Watson, M. Wincott, D. (1999). Globalisation, European Integration and the Persistence of European Social Models. Working Paper 3/99, Project titled: One Europe or Several? Birmingham. Hudson, R. Williams, A. (2001). Re-Shaping Europe: the Challenge of New Divisions within a Homogenized Political-Economic Space. In: Rethinking European Welfare - Transformation of Europe and Social Policy. London: The Open University in association with SAGE Publications. Jepsen, M. Pascual, A. S. (2005). The European Social Model: an exercise in deconstruction.

199

http://www.seeuropenetwor.org/homepages/seeurope/file_uploads/jep_serr-1003.pdf, 2006. godine Maroto, A. Rubalcaba, L. (2005). The Structure and Size of the Public Sector in an Enlarged Europe. Publin Report No. D14. Oslo: NIFU STEP. Offe, C. (2004). Social Protection in a Supranational Context. European Integration and the Fates of the European Social Model. www.nova.no/asset/608/1/608_1.pdf, septembar 2006. godine. Pellny, M. Horstmann, S. (2003). Outlook: Enlargement and Social Protection. In: Social Protection in the 13 Candidate Countries A Comparative Analysis. Luxembourg: Directorate-General for Employment and Social Affairs, Office for Official Publications of the European Communities. Perii, N. (2008). Socijalna politika izazovi i perspektive evropeizacije. Beograd: Zadubina Andrejevi. Soede, A. J. Vrooman, J. C. Ferraresi, P. M. Segre, G. (2004). Unequal Welfare States. The Hague: Social and Cultural Planning Office. SSPTW - Social Security Programs Throughout the World (2009). Europe. http://www.socialsecurity.gov/policy/docs/progdesc/ssptw/20082009/europe.pdf, oktobar 2009. godine Vukovi, D. (2005). Socijalna sigurnost i socijalna prava. Beograd: Fakultet politikih nauka. avgust

200

Natalija Perii M.A

Position and prospects of East European social model in the European integration processes - a comparative view
Abstract In the debates on the future of European integration, an important place is occupied by the issues related to the European social model, whose conceptualization is largely based on social values common to all European countries. The European social model is traditionally characterized by a rather extensive social security and a significant role of the state in the labor market. Despite the common internal and external challenges faced by the European countries from the standpoint of their social security systems, differences in structural, cultural and institutional constructions in the stricter interpretation of the social order are obvious among them and indicate an autonomous existence of different social models within the common European framework. After a number of Eastern and Central European countries became members of the European Union, their importance as full partners in building a social Europe has become obvious, just as their visibility has become greater. At the same time, traditions developed in the social sphere in Eastern and Central European countries can provide useful (theoretical and empirical) elements to the rest of Europe. The review of different approaches to the problem of the European social model is accompanied by an analysis of characteristics of the Anglo-Saxon, Nordic, continental and South-European model. The focus is on the presentation of the East-European social model, from the standpoint of its development during the period of transition and the preparation for EU accession, as well as on the perceived challenges. Keywords: European social model(s), Anglo-Saxon, Nordic, Continental, European and South-East European social model.

201

Biljana orevi201

POVRATAK U BUDUNOST: MARKSIZAM POSLE KOMUNIZMA

Saetak Ovaj rad ima skromni cilj otvaranja zaboravljene teme marksizma u Srbiji. Pitanje o tome da li marksizam ima budunost van Srbije se relativno esto uje. Postoje dva naina na koji se moe obnoviti interesovanje za ovu temu - akcenat se moe staviti na same Marksove spise ili na kasnija marksistika tiva posveena naunom razumevanju uslova za radikalnu, egalitarnu drutvenu promenu. Tako se u radu razlikuju autentini od klasinog marksizma, kao to se dalje razlikuju i razne nacionalne grane marksizama. Najvea panja posveena je u nas nedovoljno poznatoj, ali interesantnoj pojavi angloamerikog analitikog marksizma razvijanog u tradiciji analitike filozofije, koji moda moe biti inspirativan generacijama obrazovanim u okviru liberalne paradigme. Kljune rei: Marks, marksizam, smrt i budunost marksizma, analitiki marksizam Ono to je sigurno to je da ja nisam marksista. Karl Marks Marks je bio marksista kada je to eleo da bude. The Economist Uvod Zgodan je povod ove 2009. godine, dvadeset godina nakon pada Berlinskog zida kao jednog od simbola sovjetskog komunizma, postaviti pitanje o budunosti marksizma.

201

Autorka je demonstrator na predmetu Savremena politika teorija Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu.

202

Poraz komunizma je za veinu ljudi znaio i poraz marksizma202, a jo dalje slom komunizma je sasvim diskreditovao svaku zamislivu alternativu tritu. To da marksistika ideja moe zavriti samo u sovjetskom totalitarizmu i da isti taj totalitarizam ima najadekvatnije opravdanje u Marksu i marksizmu smatralo se neupitnim, bez potrebe dokazivanja da je Marksova ideja zaista bila otelotvorena u SSSR, kao i da je njegov raspad bio posledica ba marksizma, a ne neeg drugog. Takoe, svetska finansijska kriza koja traje ve gotovo dve godine prouzrokovala je nagli skok interesovanja za mranu analizu kapitalizma, te je porasla i prodaja Marksovog Kapitala u knjiarama irom sveta (iako je ve i ranije primeeno da se Marks bolje prodaje od Smita, odnosno da se vie naslova pojavljuje o Marksu nego o apostolu slobodnog trita). Razumno je pitati: od kad istoriju piu gubitnici? (Muller, 2002) Generacije koje su u Srbiji studirale u poslednjih desetak godina obrazovale su se na delegitimizaciji koncepcija koje u sreditu imaju Marksove ideje, a ne znaju mnogo vie ni o humanistikom marksizmu kao domaem proizvodu razvijanom kroz grupu Praxis. Ovi redovi doli su iz iste akademske radoznalosti da se promisli da li je prolo vreme za otpor prema svakom marksistikom tivu apriori, a i ako jeste, odakle treba krenuti sada kada je liberalna paradigma ta koja nas je oformila kao mislioce. eli se i skrenuti panja da bi puka potreba za poricanjem marksizma mogla dovesti do neopravdanog zaborava mnogih uvida do kojih su marksisti, neomarksisti, postmarksisti ili antimarksisti doli. Marks i marksizam i dalje su znaajni kako politiki, tako i kao izvor ideja (treba istai uticaj i doprinos marksizma u oblasti geografije, antropologije, knjievnosti, umetnosti203, kriminologije, ekologije). Stoga ovaj rad treba videti samo kao otvaranje jedne tabu teme, a ne ispitivanje da li je Marks bio u pravu ili koja verzija marksizma treba da bude vodea.

202

Marksistike vlade i dalje postoje sa svakako najupeatljivijim primerima Kine i Kube, irom sveta aktivne su i marksistike partije i organizacije, npr. Zapatisti u Meksiku. 203 Ovogodinji 43. BITEF odran je pod sloganom Kriza kapitala - umetnost krize i na njemu je prikazana predstava Schauspielhaus Dsseldorf, Karl Marks: Kapital , tom 1.

203

Marks, marksizam i marksizmi

Postoje dva naina na koje se moe obnoviti interesovanje za Marksom i marksizmom. Jedan je itanje izvornih Marksovih radova sa ove istorijske distance, bez ideolokog pritiska, iz istog istorijskog ili naunog interesovanja. Drugi nain je dosta oslikan u onome to je jedan od vodeih analitikih marksista Erik Rajt (Eric O. Wright) rekao prilikom jednog intervjua: Ja generalno ne verujem da je najbolji nain da se razvijaju argumenti i teorija gura napred angaman u sofisticiranim debatama o interpretaciji tekstova, ma koliko briljantni oni bili, pogotovo tekstova koji su pisani pre vie od jednog veka. Stoga gotovo da nijedan od mojih radova nije centriran oko samih Marksovih spisa. Ako je marksistika tradicija iskreno posveena naunom razumevanju drutvenih uslova za radikalnu, egalitarnu drutvenu promenu, onda bi odista bilo veoma neobino ako bi najkorisnija stvar za veinu savremenih tema XXI veka bila napisana sredinom XIX veka. Kao to se evolucionisti u biologiji ne zamaraju itajui Darvina (osim iz istog istorijskog interesovanja), konano e, nadajmo se, doi vreme kada e Marksovi spisi biti uglavnom vani za istoriju ideja, ali ne za izlaganje naunih argumenata (The Globalsite, 2001). a) Autentini marksizam i ortodoksni (klasini) marksizam Pored diskreditovanja marksizma nakon ruenja komunistikih sistema, jedna od potekoa u rehabilitovanju Marksa je traenje autentinog Marksa, odnosno oslobaanje Marksa od marksizma (Rockmore, 2000: 96 ). Sam Marks je favorizovao termine poput kritikog materijalistikog socijalizma, kritikog i revolucionarnog socijalizma ili naunog socijalizma. Bojao se etikete marksizam koji bi mogao da marginalizuje njegove ideje i pristalice time to bi ostavio dosta prostora za napade da se radi o sekti okupljenoj oko njega samoga (Walker, 2007: xxvii). Engels u pismu Berntajnu iz novembra 1882. citira Marksa koji je navodno rekao da ono to je sigurno to je da on nije marksista elei da se distancira od ideja i grupa u Francuskoj koju su sebe nazivale marksistikim (Marxist, 2009).

204

Komunizam se poistoveuje sa Marksom marksizmom zbog Komunistikog manifesta. Komunizam je za Marksa i Engelsa znaio politiki pokret radnika, ali i drutvo koje e proizai iz kapitalizma. Ipak, izraz komunizam nije bio ekskluzivno vezan za njih, koristili su ga i na njega se pozivali i drugi socijalisti jo u Marksovo vreme, poput Luja Blankija (Louis Blanqui) i njegovih pristalica (Walker, 2007: xxviii). Iako su marksizam i komunizam termini koji su esto korieni kao sinonimi, moglo bi se dokazivati da budunost marksizma posle komunizma nije identina budunosti komunizma posle marksizma. Ma ta pisao Berntajnu, a mnogi kasnije to besomuno citirali, Engels je u stvari prvi marksista taj inicijalni marksizam se, prema Rokmoru (Rockmore, 2000: 96) oslanja direktno na Engelsa, a indirektno na Marksa iz nekoliko razloga: njih dvojica su bili saradnici dugi niz godina i inilo se u redu pretpostaviti da su imali zajednika ili ista gledita204. Implikacije te pretpostavke vane su zbog lake dostupnosti Engelsovih spisa u odnosu na Marksove i zbog injenice da mnogi vani Marksovi spisi poput Ekonomskofilozofskih rukopisa iz 1844. godine, Nemake ideologije i Temelja slobode, kao osnove kritike politike ekonomije (Grundrisse) nisu objavljeni za Marksovog ivota, to moe znaiti da ih je marksizam ve oblikovao kada su bili objavljeni. Takoe, postojale su razlike izmeu Marksa i Engelsa kako u obrazovanju, tako i u filozofskim pozicijima koje su zauzimali Marks je izdanak iroko shvaenog nemakog idealizma i pravi Hegelov ak, dok je Engelsov anti-idealizam blizak pozitivizmu. inilo se ispravnim osloniti se na Marksovog kolegu imajui u vidu relativnu lakou da se razume Engels, koji veoma jasno iznosi stanovite oko ma kog pitanja, za razliku od Marksa koji je kao sloen mislilac pisao u groznom akademskom stilu tipinog nemakog profesora (Rockmore, 2000:96). Ako je marksizam teoretski rad Marksa i njegovih saradnika, postavlja se pitanje koliki je opseg tih saradnika i sledbenika i gde povui granicu videli smo ve da ono to je smatrano ortodoksnim marksizmom ne mora biti autentini marksizam koji je proiziao od Marksovih ideja, a ak je verovatno da se jedan autentini marksizam nikada konano nee otkriti. Isto se tako moe rei da postoje razne forme socijalizma,
204 To se javlja kao problem kod autora koji sarauju i objavljuju zajedno, pa se pretpostavlja da i ono to objave pojedinano mora nekako biti u saglasnosti sa zajednikim ili rukopisima onog drugog. Savremeni primer su Ernest Laklau i antal Muf.

205

liberalizma, feminizma, komunitarijanizma, ali olakica je to nazivi ovih paradigmi ne potiu od imena osnivaa, ve od njegovih spisa. Zato istorija marksizma nije istorija autentinog marksizma, ve istorija marksizama, pluralizma marksizma koji su manje ili vie elaboracije, nastavci, transformacije, pa i zloupotrebe Marksovih ideja. Stvar se jo vie komplikuje pod uticajem prakse, odnosno praktikovanja marksizma, na teoriju marksizma, i to ne samo jer se teorija morala menjati kao odgovor na promenjene uslove i nauene lekcije, ve i jer je morala da opravda samu praksu, ma kako zabludela bila. Marksizam se kao izraz koristi i za drutvene, politike i ekonomske sisteme zemalja tzv. Drugog sveta. Postojale su i politike partije koje su batinile marksistiku ideologiju uz naravno sporno pitanje koliko su te politike marksizma imale veze sa teoretskim radom samog Marksa. Norman Beri pie da apologetski usklik da ono to se praktikovalo u Sovjetskom Savezu i Istonoj Evropi nije bilo zaista marksistiko, bio je tuan izgovor: postoji toliko razliitih pretenzija na istinskog Marksa da je teko zamisliti da se pomenuti reimi nisu prilagodili nijednoj od njih (Beri, 2007: 34). Jesu nekolicini marksizmu, lenjinizmu i staljinizmu. Praksa ovih zemalja nije imala mnogo veze sa vizijom slobodnog i besklasnog drutva u kome je drava postala izlina, ali bi ipak bilo previe naivno odbaciti bilo kakvu vezu izmeu marksizma i praktikovanja marksistike teorije od strane komunista. Pojedinac i njegova prava, konstitucionalizam, demokratske institucije i procedure su izostale, kako se obino smatra iz isuvie optimistinog vienja ljudske prirode. Upravo ovi nedostaci teorije objanjavaju totalitarne tendencije komunistike prakse. Jedan od cininih argumenata u prilog ovome mogao bi da bude i taj da Marks zapravo nije dovoljno rekao o komunizmu kao drutvu koje e nastupiti pored briljantnog uvida u funkcionisanje kapitalizma, njegove nedostatke i dinamiku razvoja i posledice razvoja proizvodnih snaga (to mnogi smatraju za njegov najvei doprinos), istorijska neminovnost komunizma nije praena i opisom funkcionisanja istog u praksi. To znai da su taj deo popunjavali diktatori kako im je bila volja. Ili da je teorija izdala praksu. Poslednje dve decenije marksizam je bio potpuno zapostavljen u zemljama u kojima je nekad bio vodea teorijska kola, u kojima je ostvarena i teorija i praksa nekog od marksizama. Na izvestan nain, svi ovi narodi eleli su da zaborave te poraene ideje, pa su sa loim stvarima odbacili i neke dobre. Ljudi na Zapadu su mogli da gledaju na

206

ove dogaaje sa manje pristrasnosti, jer nisu iveli u sistemima inspirisanim Marksom, te su mogli da tvrde kako je on jednostavno bio pogreno shvaen i da bi ga komunizam Istone Evrope i SSSR prestravio koliko je prestravio i zaplaio i sve nas. Samo desetak godina nakon pada Berlinskog zida, pojavile su se knjige poput Marksova osveta Megnada Desaija (Marx's Revenge, Meghnad Desai), profesora ekonomije na LSE, ili Zato itati Marksa danas? Donatana Volfa, profesora sa UCL (Why Read Marx Today, Jonathan Wolff), ili autobiografija marksistikog istoriara Erika Hobsbauma (Interesting Times: A Twentieth-Century Life, Eric Hobsbawm), koje dokazuju da je Marks pogreno shvaen i da je ovaj velikan bio u pravu oko mnogo vie toga nego to mu se priznaje (Economist, 2002). Na pitanje da li marksizam ima budunost, neki kau kratko i jasno: ne. Bjuravoj (Burawoy) upozorava da pre urbe da poaljemo marksizam na groblje, treba da se podsetimo da je marksizam inspirisao, ak i u formi bauka, neke od najveih i najkreativnijih radova u filozofiji, istoriji, ekonomiji, politici i sociologiji, bilo da su branili ili otro kritikovali Marksa, te da oni koji slave kraj marksizma zapravo sami sebi kopaju grobove. Marksizam je vie puta bio proglaavan mrtvim i vie puta se vraao na scenu jer svaka generacija iskopa svog Marksa (Burawoy, 2000: 151-154). Drugi kau da je komunizam kao sistem vladavine umro ili izumire, dok kao sistem ideja ima sigurnu budunost (Economist, 2002), da slom komunizma oslobaa marksizam od inhibirajueg naslea (Marsh et al, 2005: 157), jer se vie ne mora baviti opravdavanjem neopravdivog. Bjuravoj (Burawoy, 2000: 154-155) smatra da pored preovlaujueg, koje govori o smrti marksizma, postoje jo dva naina gledanja na budunost marksizma. Prvi je pristup supermarketa moemo da izaberemo sa police ta nam se dopada razdvajajui ito od kukolja koncept otuenja, moralnu kritiku kapitalizma koji porie ljudski potencijal u koji je Marks toliko verovao, ideju o kapitalistikom sistemu koji se razvija, iri kroz krize, ili jedinstvo teorije i prakse. Drugi je pristup naslea, odnosno prihvatanje marksizma kao sistema, kao drveta sa trulim granama koje treba odsei, ali iji je koren jo uvek iv. etiri grane koje Bjuravoj prepoznaje su nemaki marksizam, ruski marksizam, marksizam treeg sveta i zapadni marksizam. Poslednja grana, marksizam

207

posle komunizma, ne treba da bude nacionalna ili regionalna, ve da ima globalne dimenzije. b) Analitiki marksizam injenica da debate meu marksistima iz Zapadne Evrope nisu bile voene po nalogu politikih voa kako bi sluile kao zvanina dravna ideologija, niti su bile cenzurisane na nain na koji bi to bile u zemljama istonog bloka, omoguila je zapadnim marksistima da napreduju i prihvate nemarksistike uticaje kao i da sami bitno utiu na nemarksistike intelektualce. Moris Merlo-Ponti (Maurice Merleau-Ponty, 1973) je prvi upotrebio izraz zapadni marksizam za mislioce kao to su er Luka (Georg Lukcs), Karl Kor (Korsch), Antonio Grami (Gramsci), frankfurtsku kolu205, egzistencijalne marksiste (sam MerloPonti), strukturalistike marksiste206, itd. Svi su oni kritikovali i oficijelni marksizam SSSR i evrokomuniste. Batinili su tradiciju kontinentalne filozofije XX veka, oslanjajui se najvie na neohegelijanizam, strukturalizam, fenomenologiju i egzistencijalizam, to objanjava i njihov nevelik uticaj u Britaniji i SAD gde su ovi pravci bili nedovoljno poznati i bliski. Beri Hindes (Hindess, 2007), pored kritike teorije kao najuticajnije marksistike akademske tradicije na Zapadu, u zapadne marksiste ukljuuje i analitike marksiste (iako se oni dosta razlikuju od ostalih zapadnih marksista), jer, kako sam termin analitiki marksizam kae, u pitanju je marksizam razvijan u tradiciji analitike filozofije. Ipak, Derald Koen (Gerald Cohen) u svojoj knjizi Marksova teorija istorije: odbrana (Karl Marxs Theory of History : A Defence) iz 1978. godine, ija se pojava uzima kao zaetak ovog stila teoretisanja uskoro nazvanog analitiki marksizam, pie da nije sutina u analizi ve je sutina uvek u marksizmu - analiza je samo upotrebljena da se ispita marksizam (Tarrit, 2006).

205

Kritika teorija je posebno bila u sukobu sa pozitivizmom za koji saznanje ima objektivnu strukturu prirodnih nauka, te kritiki ili refleksivni aspekti znanja nemaju saznajnu vrednost. Kritika teorija pozitivizam vidi kao glavnu pretnju najvanijem savremenom sredstvu ljudske emancipacije, a ulazi u sukob i sa deterministikim i pozitivistikim interpretacijama marksizma, kao i sa negiranjem uloge neekonomskih faktora u ljudskom i drutvenom razvoju. 206 Strukturalistiki marksizam pojedince vidi kao nosioce funkcija koje proizilaze iz njihovih pozicija unutar strukture. Poznat je jo i kao marksistiki antihumanizam ili altiserovski marksizam nazvan prema Luju Altiseru i njegovim francuskim saradnicima tokom ezdesetih. Danas ostaje uticajan kroz radove Slavoja ieka, nekih Altiserovih kolega i autora povezanih sa asopisom Rethinking Marxism. Zanimljivo je da ovaj ameriki asopis proslavio dvadesetogodinjicu izlaenja prole godine, godinu dana pre dvadesetogodinjice pada Berlinskog zida.

208

Ko su bili analitiki marksisti? To je bio krug od desetak mislilaca iz nekoliko zemalja sa prestinih univerziteta koji su od 1979. godine poeli da se redovno sastaju svakog septembra207 isprva u Londonu, a kasnije i Parizu, Oksfordu, ikagu i Njujorku208: Derald Koen (Gerald A. Cohen, Oxford), Don Rojmer (John Roemer, Yale), Hilel tajner (Hillel Steiner, Manchester), Robert Van der Ven (Robert Van der Veen, Amsterdam), Filip Van Parijs (Philippe Van Parijs, Louvain-la-Neuve), Erik Olin Rajt (Wright, Madison), Pranab Bardan (Bardhan, Berkeley), Sem Bouls (Sam Bowles, Amherst)209, Robert Brener (Brenner, Los Angeles), Doua Koen (Joshua Cohen, MIT)210, Jon Elster (Chicago, Collge de France) i Adam Prevorski (Przeworski, New York)211. Prve rasprave ticale su se samo Marksa, a kasnije su ukljuile i iru oblast radikalne egalitarne politike i drutvene teorije. Ovaj stil teoretisanja na anglo-amerikim univerzitetima svoj vrhunac imao je osamdesetih godina, ba onda kada je sam komunizam doivljavao svoj pad i kad marksizam nije nimalo bio u modi, pogotovo ako se uzme u obzir politika realnost SAD i Ujedinjenog Kraljevstva i dominacija Regana i Taerove.212 Na ovim univerzitetima nije se gajila marksistika tradicija, niti su postojali znaajni politiki i intelektualni pokreti koji su se identifikovali sa marksizmom. To se moe uzeti kao prednost i olakavajua okolnost za novi poetak, za odgovornost samo akademskim standardima (Levine, 2004) analitiki marksisti delili su iskreno ubeenje da su Marksovi uvidi u globalu bili ispravni i svoje istraivanje zapoeli sa ciljem da odbrane Marksa kroz ponavljanje, novo promiljanje, reciklau, reinterpretaciju Marksa. Prema Levinu (2004), zavrili su, dodue nenamerno, unitavajui marksizam, ali su mu, paradoksalno, ba tako omoguili budunost. Kritiari kau da je zakljuak o rasplinjanju marksizma morao doi kada su analitiki marksisti koristili neadekvatna sredsva za odbranu marksizma. O emu je re?
Poznati su jo i kao Septembarska grupa ili Marksizam bez budalatina (the NBSMG - nonbullshit Marxism Group). 208 Poslednji sastanak za koji znamo odran je septembra 2006. godine. 209 Pridruio se grupi 1987. godine (Wright, 2005). 210 Pridruio se grupi 1996. godine (Wright, 2005). 211 Poslednja dvojica su napustila grupu 1993. godine izgubivi interes za marksizmom. 212 Unutar ovog pravca postoje velike razlike ba kao i u samom marksizmu, te je za neke to vie stil teoretisanja nego celovita doktrina (Barry Hindess, 2007), odnosno kompletna paradigma. Mnogi glavni mislioci su i dalje ili do nedavno bili i dalje aktivni, mada je veina poput kritikih teoretiara napustila marksistiku poziciju.
207

209

Svi prethodni marksisti tvrdili su da dijalektika odvaja marksizam od buroaske filozofije. Teorija istorije klasinog marksizma temelji se na naunom naelu dijalektike istorijski razvoj uvek je obeleen procesom u kom protivurenosti u tezi podraavaju antitezu u kojoj se te protivurenosti otkrivaju, te se potom stvara sinteza koja postaje teza (David Marsh, 2005:149). Analitiki marksisti su, praktikujui analitiku filozofiju, fokusirani na detalje i argumentaciju, doli su do tvrdnje da nema posebnog maksistikog dijalektikog metoda. Glavni teoretiar istorije Septembarske grupe, Derald Koen, pokuao je da odbrani istorijski materijalizam na nehegelovskim osnovama pokazujui kako Marksova teorija istorije nije teleoloka poput Hegelove. Njegova verzija je teorija istorije o onome to bi se moglo dogoditi ukoliko se ne pojave suprotstavljene sile, a ne tvrdnja da e se neto neizbeno dogoditi. Koen je kasnije i sam shvatio da je njegov pokuaj da rigoroznim alatima analitike filozofije odbrani ovu teoriju propao, ali se kao interesantno dostignue uzima osloboenje Marksa od dijalektike. Analitiki marksisti analizirali su drutveni ivot sa pozicije metodolokog individualizma. Uzeemo Elstera i Prevorskog za primer kako to moe da izgleda: obojica vide pojedince kao kreacije svog socijalnog poloaja oni ili biraju najracionalniji pravac delovanja prema situaciji u kojoj se nalaze ili su interiorizovali odgovarajua pravila i deluju prema njima. Elster u svojoj knjizi Nai smisao u Marksu (Making Sense of Marx) tvrdi da je specifian doprinos marksizma metodologiji drutvenih nauka uzrono objanjenje agregatnih fenomena nastalih pojedinanim akcijama. Marksova strukturna analiza moe da bude usklaena sa metodolokim individualizmom - postoji neto to Elster objanjava kao neeljene posledice ljudskih akcija kada se ukljue uverenja i obmanjujue percepcije jednih aktera o drugima i o ulozi koju zauzimaju. Brojne individualne racionalne odluke mogu izazvati neoekivane posledice koje se javljaju kao strukturalne tendencije u ekonomiji - tako se anticipira drutvena promena u svakom drutvu u kom su ekonomske odluke nedovoljno koordinirane (Elster, 1985: 4-48 u Hindess, 2007: 398-399). Prevorski smatra da klase ne treba posmatrati kao objektivne strukture nastale prema karakteru svojinskih odnosa, ve kao rezultate borbe tokom koje se i menjaju uslovi pod kojima se klase formiraju. Klasni interesi su strukturalne karakteristike drutva, a kolektivna akcija kojom se ide ka

210

dostizanju tih interesa je proizvod politike borbe izbori racionalnih pojedinaca su odreeni tim interesima i uslovima delovanja kojem se suprotstavljaju. Klase nema kada nema politike sile da radnike mobilizuje kao klasu (Przeworski, 1985:11, 92 u Hindess, 2007: 399). Analitiki marksisti pokuali su jo jednu originalnu stvar, a to je da nenormativni marksizam (nauni socijalizam) pretvore u normativnu marksistiku teoriju. Savremena politika teorija oivljavala je sa Rolsovom Teorijom pravde, a sami analitiki marksisti tada su istraivali problem pravde razvijan u marksizmu pre ruske revolucije. Bio je pravi trenutak napraviti vezu izmeu Rolsa i Marksa. Meutim, kako je analitiki marksizam bio u zaetku u sredini u kojoj je dominirala liberalna misao, diskusija se morala voditi na liberalnom terenu kako bi se glas analitikih marksista uopte uo (Levine, 2004: 78). Poto su analitiki marksisti ve bili porekli postojanje dijalektikog metoda, trebalo je nai argument da je marksizam jo uvek osobena tradicija - kako nisu uspeli analitikom filozofijom da odbrane premise klasinog marksizma, odnosno da je socijalizam neizbean, postalo je vano objasniti da je socijalizam, a jo vie komunizam moralno poeljan. Tako su doli do teze da je posveenost odreenim vrednostima koje treba da dovedu do promene sveta osobenost marksizma. Pitanje pravde nije bilo pitanje postavljano u okviru marksizma - pravda je smatrana elementom superstrukture i zavisila od naina proizvodnje. Mnogi marksisti su se suprotstavljali stavovima da je komunizam baziran na principu pravde, pratei samog Marksa koji je ideje jednakog prava video kao praznu priu. Zajednica treba da se ponaa prema ljudima koji je ine kao prema jednakima, ali se to ne moe postii primenom teorije pravne jednakosti koja kroz princip univerzalnosti u klasno podeljenim drutvima zapravo promovie interese ekonomski dominantne klase. Teorije pravedne raspodele koncentriu se isuvie na raspodelu umesto na osnovna pitanja proizvodnje ako samo raspodeljujemo onima koji nemaju uzimajui od onih koji imaju, nita ne radimo na ukidanju klasa, ve naprotiv, one opstaju, a sa njima i eksploatacija. Potrebno je stoga transformisati vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju ime bi se izgubila potreba za redistribucijom. Zakljuak je da mnogi marksisti veruju da pravda nije kao kod Rolsa prva vrlina drutvenih institucija i da zapravo jedno istinsko dobro drutvo, zajednica, nema potrebu za tim. Ako se ljudi ne slau oko ciljeva i suoeni su sa

211

ogranienim resursima, neizbeno e doi do sukobljenih zahteva i onda potrebe za principima pravde kao instrumentima regulacije konflikta. Ukoliko se eliminiu sami konflikti meu ciljevima ljudi ili problem nedostatka resursa nestane, teorija pravne jednakosti e postati izlina (Kymlicka, 2002: 168-175). Dostizanje moralnog poretka ljudska je mogunost. Naravno, posle ovakve argumentacije postavlja se pitanje da li je marksizam, podsmevajui se utopijskim socijalistima, sam skliznuo u najveu utopiju oekujui eliminaciju samih konflikata i bazirajui se na prevelikom antropolokom optimizmu. Centralni normativni koncept je koncept otuenja mladog Marksa nain na koji privatna svojina redukuje radnike na sredstva korisna za kapitaliste i zaustavlja razvoj naih najvanijih kapaciteta. Dok su jedni eksploatisani od strane onih koji eksploatiu, otueni su svi. Otuenje je univerzalno. Interesantan je obrt oko upotrebe liberalnih vrednosti autonomije i samovlasnitva (self-ownership) prava na zatitu linosti od fizike ili moralne agresije bez pristanka, uz ovlaenje na prisvajanje svih proizvoda dobijenih korienjem sredstava i sposobnosti linosti. Te vrednosti su u stvari glavno argument-oruje protiv kapitalistike eksploatacije, jer kapitalista zapravo profitira i uzima viak vrednosti proizveden od strane radnika koji bi, prema principu samovlasnitva, trebalo da mu pripada. U prilog kreiranju normativnog imida ide i Marksovo dranje do vrednosti samoostvarenja, realizacije ljudskih potencijala ogranienih materijalnim resursima, kao i znaaj zajednice (Levine, 2004). Moe se postaviti i pitanje: u kojoj meri je analitiki marksizam zaista marksizam (Tarit je pitao da li je ameriki analitiki marksizam oksimoron). To bi moglo biti sporno za svaki samoproklamovani marksizam. Ipak, uz sve razlike brojnih verzija marksizama, ono to je za marksizam esencijalno na najoptijem nivou jeste kombinacija teorije drutva sa politikom emancipacije bez teorije drutva politika emancipacije nema vodia; bez politike emancipacije, teorija drutva nema svrhu (Carling, 1997: 768). Veza akademskog sa realnou borbe na terenu znai da teorija drutva uvek ima politiku ulogu. Drutvena teorija klasinog marksizma sadri metodologiju (Hegelovu) i teoriju istorije (koja se tie odnosa izmeu svojinskih sistema, nivoa tehnologije i trita, za iju

212

analizu je opet centralna radna teorija vrednosti klasinog marksizma). Analitiki marksizam je porekao postojanje osobenog metoda i teleoloki smisao istorije kroz rekonstrukciju teorije istorije na nehegelovskim osnovama, i zamenio radnu teoriju vrednosti sa savremenom teorijem ekvilibrijuma (Roemer). Politika emancipacije klasinog marksizma tie se meupovezanosti seta vrednosti (jednakost, samoostvarenje i zajednica), drutvenog pokretaa (proleterijat) i politikog procesa koji e pomoi da drutveni pokreta ostvari marksistike vrednosti u skladu sa teorijom drutva (klasna borba). Analitiki marksizam izazvao je uvreeno miljenje da su pomenute vrednosti tipino socijalistike. Princip samovlasnitva stoji zajedno sa principom ravnotee rada (nejednaka razmena je nepravedna, jer ljudi zasluuju da im se vrati onoliko koliko su uloili u rad pitanje je da li se nagrauje doprinos ili trud), a ovaj princip i koncepcije koje se na njega oslanjaju su u skladu sa pozicijama levih liberala (Dvorkin). Meutim, princip jednakosti blagostanja dostie se primenom principa kompenzacije svakome prema potrebama imajui u vidu one ugroene, onemoguene da uestvuju u radnoj razmeni ili one koji ulau izuzetan napor bez postizanja rezultata. Svi ovi principi ne razlikuju se mnogo od principa levih liberala, razlikuje se nain na koji su povezani. to se tie drutvenog pokretaa, gore smo pomenuli Prevorskog za koga ne postoji esencija radnike klase bez politike borbe (Carling, 1997). Ako se drimo pomenutog pristupa supermarketa, nije verovatno da su analitiki marksisti ispitali sve to je moglo da se ispita. Njihovi preokreti su na nivou Poaroovih detektivskih majstorija, samo sa drugaijim ishodom neuspehom da sauvaju posebnost marksizma. Ali, mora se priznati zanimljivost projektu ak i ako se smatra neubedljivim. c) Postmodernizam Mnogi samoproklamovani akademski marksisti poistoveuju se sa nekom formom postmodernizma koji odbacuje osnovne pretpostavke naslednika prosvetiteljske tradicije: predstavljanje sveta kakav zaista jeste, a ne kakav izgleda da jeste u konstrukciji jedne ili druge diskurzivne prakse. Klasini marksizam temelji se, za razliku od antifundacionalistikog postmodernizma, na fundacionalistikoj ontologiji i realistikoj epistemologiji prema Marksu, savremenu drutvenu egzistenciju oblikuju ili uzrokuju neki esencijalni procesi i strukture iako nisu uvek dostupni neposrednom posmatranju,

213

ve su ak esto ispod povrinske pojavnosti koja ak sistematski moe prikrivati stvarnost i promovisati neke konkretne ekonomske interese (Marsh, 2005: 148). Marksisti-postmodernisti ne prolaze gore opisani test esencijalnog marksizma jer nisu zainteresovani ni za objanjenje drutva ni za njegovo poboljanje, odnosno promenu. Iako ele da se predstave kao odgovorni anarhisti (Stronach and MacLure's, 1997 u Cole, 2003: 489), oni upravo daju kapitalizmu ideoloku podrku onemoguavajui socijalne promene i borbu za njih na globalnom nivou insitiranjem na svojim lokalnim priama. Pored neizbenog intenzivnog otpora od strane kapitala, najvea prepreka promeni nije revolt koji e se probuditi kod privilegovanih, nego samo ubeenje da je promena nemogua (Callinicos, 2000:128, u Cole, 496). ta uostalom moe biti postignuto dekonstrukcijom bez konstrukcije? ak i bez postojanja reenja za gradnju, mora postojati nada da reenja ima. Umesto zakljuka Erik Olin Rajt je u svom autobiografskom eseju zapisao da je njegova akademska karijera bila utemeljena na seriji dubokih i verovatno nereivih tenzija poput one izmeu posveenosti marksizmu kao ivoj intelektualnoj i politikoj tradiciji i straha da ostane zarobljen u neodbranjivim, zastarelim pretpostavkama; ili izmeu toga da bude relevantan za stvarne borbe i posveivanja energije poboljanju apstraktnih koncepata. Kako sam kae, nemogue je izbei ove tenzije, ali se moemo nadati da e one biti kreativne i da e pogurati nae ideje napred i sauvati nas da skliznemo u udobno zadovoljstvo (Wright, 2005: 42). Analitiki marksisti slabo su poznati van engleskog govornog podruja i teko da emo ih uskoro itati na srpskom jeziku. Nije toliko vano na kraju da li su oni zaista marksisti, ta to danas moe da znai i hoe li opet biti znaajne paradigme, nekog -izma prema imenu oveka koji je 1999. godine na osnovu glasanja organizovanog od BBC proglaen najveim misliocem milenijuma. Vano je da njihovi motivi i rezultati ne budu doivljeni samo kao protraeno vreme.

214

Literatura Beri, Norman (2007), Uvod u modernu politiku teoriju, Slubeni glasnik, Beograd. Burawoy, Michael (2000), Marxism after Communism, Theory and Society, Vol. 29, No. 2, pp. 151-174. Cole, Mike (2003), Might It Be in the Practice that It Fails to Succeed? A Marxist Critique of Claims for Postmodernism and Poststructuralism as Forces for Social Change and Social Justice, British Journal of Sociology of Education, Vol. 24, No. 4, Carfax. Hindess, Barry (2007), Marxism, in: (Eds.) Goodin, Robert E. et al. (2007), A Companion to Contemporary Political Philosophy, 2nd Edition,Volume I, Blackwell Publishing. Kymlicka, Will (2002), Contemporary Political Philosophy: An Introduction, Oxford University Press. Levine, Andrew (2004), A Future for Marxism? in: Handbook of Political Theory, Gaus, Gerald F. and Kukathas, Chandran (Eds.), SAGE Publications, pp. 75-88. Marsh, David and Stoker, Gerry, Ur. (2005), Teorije i metode u politikoj znanosti, preveli Toni Kursar i Davor Stipeti, Fakultet politikih znanosti, Zagreb. Miliband, Ralph (1979) Marxism and Politics, Oxford University Press. Muller, Jerry Z. (2002), The Mind and the Market, Capitalism in Modern European Thought, New York: Knopf. Rockmore, Tom (2000), On recovering Marx after Marxism, Philosophy & Social Criticism, Vol. 26, No. 4, 95-106. Tarrit, Fabien (2006), Un trange marxisme : Essai de dlimitation des contours du marxisme analytique, dostupno na : http://netx.uparis10.fr/actuelmarx/m4tarrit.htm#_ftnref2 (pristupljeno 30.9.2009) Walker, David and Gray, Daniel (2007), Historical Dictionnary of Marxism, The Scarecrow Press, Inc.

215

Wright, Erik Olin (2005), Grappling with Marxism: an autobiographical reflection, in: The Disobedient Generation: '68ers and the Transformation of Social Theory, Chicago: University of Chicago Press, 1st ed.

Globalsite

(2001),

Intervju

Erik

Olin

Wright,

dostupno

na

http://www.theglobalsite.ac.uk/press/105wright.htm (pristupljeno 30. 9. 2009) Economist, Marx after Communism, December 19, 2002, dostupno na http://www.freerepublic.com/focus/news/809559/posts (pristupljeno 1. 10. 2009) Marxist, Letters of Frederick Engels 1882, Engels to Eduard Bernstein, dostupno na http://www.marxists.org/archive/marx/works/1882/letters/82_11_02.htm (pristupljeno 14. 10. 2009)

216

Mr Ana Milojevi213 Aleksandra Ugrini214

MEDIJI I BERLINSKI ZID VEST ILI ISTORIJA?

Saetak U ovom radu analizira se izvetavanje dnevnih listova Politika, Borba i Veernje novosti, kao i nedeljnika NIN o padu Berlinskog zida. Period istraivanja obuhvata nedelju dana pred i nedelju dana nakon pada gvozdene zavese 9. novembra 1989. i isti period tokom 1999. godine. Tekst se temelji na rezultatima kvantitativne analize sadraja dok je analitiki instrumentarijum posebno napravljen za ovo istraivanje. Zastupljenost teme drastino je varirala u periodu koji je obuhvatio na monitoring. U godini pada Berlinskog zida je analizirano 135 tekstova, dok je publicitet deset godina kasnije bio pet puta manji. Kompleksna politika situacija u tadanjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji je uticala da ovaj vaan istorijski dogaaj ne bude u vrhu medijske agende. Teme su obraivane preteno na faktografskom nivou, dominira hronoloka deskripcija dogaaja i neutralan pristup. Primetan je nedostatak analitikog tretmana, ak i u tekstovima deset godina nakon pada Berlinskog zida. Analizirani mediji su konsultovali veliki broj izvora kako iz same Nemake, tako i iz vodeih zemalja Istonog i Zapadnog bloka. Reagovanja jugoslovenskih zvaninika su izostala, kao i interpretacija posledica dogaaja na politiko ureenje nae zemlje. Dodatni publicitet postignut je izdvajanjem dogaaja posebnim grafikim reenjima i estim korienjem fotografije kao izraajnog sredstva. Uoljivo je brojno pozicioniranje tekstova na naslovnim stranicama. Redakcije svih dnevnih novina imale su specijalne izvetae iz Berlina i Bona, to je

213

Autorka je saradnica na Odeljenju za novinarstvo i komunikologiju, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu

Autorka je demonstratorka na Odeljenju za novinarstvo i komunikologiju, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu

214

217

rezultiralo pojavom specifine forme u izvetavanju, u kojoj je uz reportane elemente saeto prenoen i sadraj nemakih medija. Kljune rei: pad Berlinskog zida, Istoni blok, Nemaka Demokratska Republika, analiza sadraja, medijsko izvetavanje

O istraivanju U ovom radu prezentovani su najvaniji nalazi istraivanja o izvetavanju tampanih medija o padu Berlinskog zida. Analizirano je pisanje tri dnevna lista Politike, Veernjih novosti i Borbe, kao i nedeljnika NIN u periodu od 3. do 16. novembra 1989. i 1999. godine. Istraivanjem je obuhvaeno nedelju dana pre i nedelju dana nakon ruenja Berlinskog zida (9. novembar 1989. godine), kao i isto razdoblje deset godina nakon tog dogaaja.215 Kao kljuni element pri odabiru novina uzet je kontinuitet u izlaenju, to je u interpretaciji omoguilo uporedivost podataka. Politika je najstariji i jedan od najuglednijih dnevnih listova u Srbiji. Drugi list po duini trajanja (osnovan 1953. godine) su Veernje novosti. Uzete su u analizu kao dnevni list sa najveim tiraom u SFRJ (15. novembra 1989. godine tira je iznosio 266 282 primeraka). Novosti su ogranak novinske kue Borba. Istoimeni list Borba je u socijalistikoj Jugoslaviji bio glasilo vladajue komunistike partije. Izlazile su u Zagrebu na latininom, a u Beogradu na irilinom pismu. Kada je ugaeno zagrebako izdanje, Borba je nastavila da se tampa u Beogradu - jednog dana na irilici, a drugog na latinici. U istraivanju su predstavljeni rezultati analize sadraja ukupno 161 teksta, od kojih je 135 objavljeno tokom 1989. a samo 26 u 1999. godini. Ovakva razlika u intenzitetu medijskog izvetavanja oekivano je produkovana aktuelnou dogaaja koji je u toj 1989. godini bio jedan od najvanijih u svetu. Dakle, u godini pada Berlinskog zida dnevno je objavljivano (u proseku) vie od devet tekstova, dok je na desetogodinjicu intenzitet sasvim oekivano bio znatno manji - tek 1.85 tekstova u
Izuzetak je nedeljnik NIN gde je obuhvaen i 17. novembar 1989. godine kako bi analiza obuhvatila dva broja u kontinuitetu.
215

218

proseku. Najvei broj tekstova je objavljen 11. novembra (dva dana nakon ruenja Zida), kada je objavljeno ak 27 tekstova. Grafikon 1. Intenzitet izvetavanja (realni brojevi)

30 25 20 15 10 5 03.11.1989. 04.11.1989. 0 1 05.11.1989. 5 3 06.11.1989. 5 07.11.1989. 6 08.11.1989. 7 6 10.11.1989. 11 8 8 12 15 11 10 4 1 09.11.1989. 11.11.1989. 12.11.1989. 13.11.1989. 14.11.1989. 15.11.1989. 16.11.1989. 17.11.1989. 04.11.1999. 08.11.1999. 09.11.1999. 10.11.1999. 11.11.1999. 12.11.1999. 5 4 4 2 13.11.1999. 1 14.11.1999. 1 15.11.1999. 1 16.11.1999. 3 27

1989

1999

Analiza medijskog izvetavanja deo je ireg projekta sprovedenog na Fakultetu politikih nauka u Beogradu koji ima za cilj da dopinese (u meri u kojoj je to mogue) boljem razumevanju ovog dogaaja, iz drugaijeg konteksta - dvadeset godina kasnije. Stoga je ruenje Berlinskog zida sagledano, osim iz medijskog, i iz sociolokog i politikolokog aspekta, kao i iz ugla njegovog uticaja na meunarodne odnose. Glavni cilj medijskog istraivanja jeste tenja da se odgovori na neka od kljunih pitanja koja se nameu: kakav je bio novinarski angaman u vodeim medijima tokom dogaaja koga su mnogi nazvali istorijskim, na koji nain su mediji izvetavali o njemu i kako su videli budue reperkusije novembarskih zbivanja u Berlinu. Analiza e ukazati i na promene do kojih je dolo deset godina kasnije, a koje se tiu odnosa tampanih medija prema ovom dogaaju.

219

Ruenje Berlinskog zida istorija u medijima Nakon Drugog svetskog rata, Nemaka je bila podeljena na etiri okupacione zone, kao i sama prestonica Berlin. Hladnoratovska tenzija je dovela do toga da se francuska, britanska i amerika zona ujedine u SRN (Saveznu Republiku Nemaku) sa Zapadnim Berlinom, dok je sovjetska zona postala NDR (Nemaka Demokratska Republika). Stanovnici Berlina mogli su slobodno da se kreu izmeu zona, ali je slobodan protok sa zaotravanjem hladnoratovske politike postajao sve restriktivniji. Od 1948. godine poveavao se ekonomski, politiki i kulturni jaz izmeu zapadne (kapitalistike) drave i njenog istonog pandana pod presudnim uticajem SSSR. Berlinski zid je posledica nastojanja Istone Nemake da rei problem stalno rastueg broja stanovnika koji su eleli da odu na Zapad. Politika (11. novembar 1989. godine) u tekstu Prva no Berlinskog zida objavljuje svedoenje tadanjeg dopisnika iz Berlina, Boidara Dikia, o noi izmeu 12. i 13. avgusta 1961. godine kada je Berlinski zid podignut. On kae da je najpre nikao kao ivi bedem od poreanih pripadnika Folksarmije i Folkspolicije, svrstanih jedan do drugog.216 Ubrzo zatim cementiran je betonom, opasan straarskim kulama i mitraljeskim gnezdima. Stanovnici Zapadnog Berlina su tada protestvovali na elu sa njihovim gradonaelnikom Vilijem Brantom koji se pojavljuje i kao izvor na stranicama nae tampe u tekstu Burna no za Nemce sa obe strane granice (Politika, 12. novembar 1989. godine) kao svedok oba istorijska momenta Berlinskog zida njegove izgradnje i njegovog ruenja. Zid je bio dugaak preko 155 kilometara i bio je samo mali deo granice izmeu dve Nemake. Uprkos injenici da je granica bila strogo uvana, a dobrim delom i minirana, bilo je estih pokuaja bekstva sa Istoka na Zapad. Bealo se u balonima, mini podmornicama ili kroz tunele koje su begunci kopali ispod granice. Graniari su imali nareenje da pucaju u sluaju pokuaja prelaska u drugu Nemaku (NIN, 4. novembar 1999. godine). Pored raznih inventivnih pokuaja prelazaka bilo je i onih sa traginim krajem. Zanimljivo je da nedeljnik NIN i dnevni list Veernje novosti povodom desetogodinjice pada objavljuju iste ilustrativne podatke. Tokom dvadeset osam godina
216

Politika, Prva no Berlinskog zida, 11. novembar 1989. godine.

220

postojanja Berlinskog zida poginule su 943 osobe (NIN, 4. novembar 1999.), iako neki drugi izvori kazuju drugaije. Tvrdi se da je, na osnovu razliitih izvetaja, tokom postojanja zida ubijeno 192 ili 239 osoba koje su pokuale da ga preu217. Najpoznatiji neuspeni prebeg je bio onaj Petera Fehtera, koji je pogoen i ostavljen da krvari do smrti naoigled zapadnih medija 17. avgusta 1962. godine. Istononemaka vlada je tvrdila da je zid bio antifaistika zatitna barijera, izgraena da odvrati agresiju sa Zapada. Ipak, ovu tvrdnju opovrgnuli su sami dogaaji 1989. godine. Da podsetimo, masovne demonstracije protiv Vlade u Istonoj Nemakoj su poele u jesen 1989. godine. Dugogodinji voa Istone Nemake, Erih Honeker, podneo je ostavku 18. oktobra 1989. i zamenio ga je Egon Krenc nekoliko dana kasnije. Honeker je prorekao januara 1989. da e zid stajati jo sto godina. Nova Krencova vlada je pod pritiskom takozvanog ehoslovakog problema odluila da dozvoli graanima Istonog Berlina da slobodno putuju u Zapadnu Nemaku. Graani NDR su u sve veem broju koristili eku teritoriju da bi zaposedanjem tamonje zapadnonemake ambasade isposlovali odlazak na zapadnu stranu. Pod pritiskom ehoslovake vlade, koja nije uspevala da kontrolie situaciju na granicama, ishitreno je izraen novi zakon o putovanjima. Nakon burne sednice CK JSPN (Centralnog komiteta Jedinstvene Socijalistike Partije Nemake) Ginter abovski, istononemaki ministar propagande, na redovnoj konferenciji za tampu obelodanio je napreac sroen propis (Politika, 11. novembar 1999. godine). Kako aludira naslov feljtona Politike Re koja je sruila zid, izjava na konferenciji za tampu je pokrenula nezaustavljivu bujicu naroda ka najomrenijem simbolu Hladnog rata. Konferencija je trajala od 18 do 19 asova kako bi glavne informacije mogle biti saoptene u udarnim informativnim terminima. Odmah posle 19 sati, kada je zavren direktan prenos konferencije, koja je i pre svetske vesti donela malu senzaciju - prvi put je dozvoljeno da se lanu Politbiroa postavljaju pitanja pred ukljuenim kamerama! Za nae istraivanje zanimljiva je injenica da je jedan novinar, Rikardo Erman, slavljen kao ovek koji je otvorio Berlinski zid. Na sada ve uveno pitanje ovog italijanskog dopisnika ANSE kada propis stupa na snagu, abovski je odgovorio: Pa
217

Vikipedia, Berlinski zid poseeno 10. oktobra 2009. godine.

221

prema mom saznanju... stupa na snagu odmah. Neizostavno. Ovaj novinar je upravo zbog tog pitanja, nekoliko sati kasnije na graninom prelazu u Fridrihtrase noen na rukama ljudi koji su ga prepoznali sa ekrana. Kuriozitet je takoe, to saznajemo iz feljtona Politike, da su se najvii zvaninici SAD i SSSR informisali o padu Berlinskog zida upravo iz medija. Tajne slube nisu imale nikakva saznanja o onome to e se dogoditi. U tekstu Televizija umesto CIA napisano je da su svi centri moi bili iznenaeni informacijom do koje su doli posredstvom najmonijeg medija. Tehniki, zid je ostao uvan neko vreme nakon 9. novembra, iako sa smanjenim intenzitetom. Prvih meseci, vojska Istone Nemake je ak pokuala da popravi neka oteenja koja su nainili lovci na suvenire. Pad zida bio je prvi korak ka ujedinjenju Nemake, koje je zvanino okonano 3. oktobra 1990. godine. Nae istraivanje pokazuje da je upravo ovo jedan od znaajnijih aspekata za medijsku analizu pada Berlinskog zida. Od ukupno 135 tekstova objavljenih u 1989. godini, skoro svaki deseti tekst se bavi ovom temom. Istraivaki nalazi Osnovna intencija ovoga rada jeste da pokae kakav je tretman pad Berlinskog zida imao u tampi velike Jugoslavije (Saveznoj Federativnoj Republici Jugoslaviji) 1989. odnosno Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) 1999. godine. Poseban fokus je interpretacija ovog dogaaja u kontekstu politikih prilika u naoj zemlji. Budui da je tema istraivanja specifian istorijski dogaaj, dinamika izvetavanja je pratila dinamiku dogaanja. U godini pada Berlinskog zida broj tekstova je pet puta vei nego 1999. godine. Rekordan broj tekstova je zabeleen 11. novembra 1989. godine (43 odsto od ukupnog broja tekstova posveenih ovoj temi), to je oekivan nalaz ako uzmemo u obzir dinamiku izlaenja dnevnih novina. Dogaaj je imao podjednako zapaen publicitet u svim analiziranim medijima - Politika i Veernje Novosti objavile su po 41 tekst, a Borba 40. itaoci su, dakle, imali priliku da redovno budu informisani o najvanijim deavanjima na ulicama Berlina, opirno i reporterski, ali sa malim ili nikakvim konotacijama na unutranje prilike u naoj zemlji.

222

Grafikon 2. Distribucija tekstova (realni brojevi)

50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 0 Borba NIN Politika Ve ernje novosti 4 13 4 14 4 1989. 1999. 40 41 41

Znaaj dogaaja ogleda se ne samo kroz broj objavljenih tekstova, ve i prostorom koji zauzima u tampanim medijima. Izuzetno veliki i veliki tekstovi ine etvrtinu od ukupnog broja, to, zajedno sa tekstovima srednje veliine (kojih je bilo 38 odsto), ini dve treine ukupnih objava, to ukazuje na ekstenzivniji pristup u izvetavanju svih redakcija. Izuzetno velikih tekstova (cela stranica i vie) svega je 7 odsto, a udeo velikih (koji zauzimaju polovinu ili vie od polovine stranice) je 18 odsto. Mali tekstovi (ovde se misli na kratke faktografske anrove) ine 37 odsto. Veliina naslovnog bloka nas upuuje da dominiraju pratei naslovi, oni koji su srazmerni veliini teksta. Neupadljivost naslovnog bloka nam ukazuje na odsustvo tabloidnijeg pristupa ovoj temi. Takav nalaz nije neoekivan budui da u periodu koji je obuhvatio na monitoring tabloidizacija nije bila dominantna odrednica medijskog sistema u Srbiji. S obzirom na to da su naslovni blokovi prvi vizuelni element kojim novinari daju znaaj odreenoj temi, ruenje Berlinskog zida je opravdalo epitet dogaaja sa velikim publicitetom. Ukupno 103 teksta (8 jedinih na strani, 53 koji su dominirajui na strani i 42 koji prate srednje i velike tekstove) gotovo dva puta nadmauje broj tekstova sa manje uoljivim naslovima.

223

Grafikon 3. Veliina naslovnog bloka (realni brojevi)

50 45 40 35 31 31 30 30 Jedini na strani Osim naslovnog bloka, i pozicija teksta ukazuje na koji su nain urednici 25 Nosei na strani 21 pristupili ovom dogaaju. Rezultati istraivanja pokazuju da je ak 60 Prate tekstova zauzelo 20 i, uz veliinu teksta 15 13 dominantnu poziciju na poetnim stranicama, od ega se 15 nalo na naslovnoj, 19 na 15 8 10 drugoj, a 26 na treoj strani. 5 4 Budui da je staro pravilo u tampi da se desna strana 5 za obradu znaajnih (hard news) 3informacija, pad Berlinskog zida je u 64 teksta uzima 0 prostor na treoj, petoj, sedmoj i devetoj strani. Deveta strana je posebno dobio Borba NIN Politika Veernje indikativna jer je u Veernjim novostima i Borbi bila rezervisana za meunarodnu novosti
politiku. Kada je re o autorstvu, ispod najveeg broja tekstova (71 odsto) potpisan je neko od novinara redakcije (specijalni izvetai ili stalni dopisnici). Politika je imala specijalnog dopisnika kako iz Berlina, tako i iz Bona, i njihovi izvetaji su se uvek pojavljivali paralelno. To nam svakako govori o balansiranom pristupu dogaaju, ali i elji da se ne izae iz zacrtanog okvira politike korektnosti. Samo je 13 tekstova ostalo nepotpisano (u Borbi tri, jedan u Politici i devet u Veernjim novostima), dok je 25 preuzeto od agencije Tanjug. Prisustvo novinara na licu mesta sugerie brzinu i pravovremenost u izvetavanju. italakoj publici je dogaaj priblien gotovo neposredno zbog reporterskog naina izvetavanja koji je prenosio uzbudljivu atmosferu sa ulica Berlina. Atmosfera je oslikavana kao euforina, dramatina, emotivna, uzavrela. Najee je poreena sa karnevalskom atmosferom", sveoptim narodnim veseljem", a vest o padu zida je opisivana kao odjek bombe i najdramatiniji trenutak nove istorije. Tretman pada Berlinskog zida se ogleda i kroz anrovsku zastupljenost, koja oslikava razliit pristup medija sa drugaijim profilom i ureivakom politikom. Skoro 40 odsto ini osnovni faktografski anr vest, dok se petina ukupne medijske slike

224

odnosi na neto duu formu faktografije - izvetaj. Uoavamo, dakle, da skoro dve treine medijske slike ine faktografske forme uprkos podatku da je veina redakcija imala novinara na licu mesta, bez naglaenog oslanjanja na agencije. Sasvim je izvesno da su ureivake politike potencirale faktografski nain izvetavanja bez iznoenja naglaenih vrednosnih sudova. Tako svaki etvrti tekst spada u ono to smo okarakterisali kao izvetaj sa komentarima a NIN je jedini medij koji je imao zastupljene sve novinarske anrove. Intervjui su se pojavljivali iskljuivo u NIN-u i to est puta. Komentara je bilo ukupno pet, Borba i Veernje novosti objavile su po jedan, a NIN tri. Oekivan rezultat je da su anrovi sa vie elemenata analitinosti zastupljeniji u NIN-u, dok je Politika povodom desetogodinjice pada Berlinskog zida objavila feljton u ak 23 nastavka. Od toga je naa analiza obuhvatila 9 nastavaka. Tabela 1. anrovska zastupljenost

Novina
Borba

anr
Vest Izvetaj Izvetaj sa komentarima Komentar

Broj
44
20 12 11 1

NIN
Vest Izvetaj sa komentarima Intervju Komentar lanak

17
3 1 6 3 4

Politika
Vest Izvetaj Izvetaj sa komentarima Feljton

55
21 10 15 9

Veernje novosti
Vest Izvetaj Izvetaj sa komentarima Komentar

45
18 13 13 1

Ukupno

161

225

Pad Berlinskog zida najee je obraivan kroz dve rubrike: Meunarodnu politiku i Novosti dana (ukupno 38 odsto). Najavu i tekst na naslovnoj strani imali su Politika i Borba, a Veernje novosti su jedanaest puta imale samo naslove na naslovnoj strani uz nastavak teksta na nekoj drugoj strani. Borba i Veernje novosti su potencirale znaaj dogaaja koristei se razliitim tehnikama: Borba je tokom etiri dana imala posebnu rubriku Reagovanja na berlinske dogaaje, dok su Veernje novosti vizuelno izdvojile temu - etiri ilustrovane srednje strane na kojima se uz kratke tekstove nalo ak dvanaest fotografija. Da ovakav koncept u izvetavanju zna da bude i elja redakcije za tabloidnijim pristupom pokazuje i primer od 11. novembra 1989. godine, kada se uz fotoreportau o padu Berlinskog zida nala i nagrada za jednog estradnog pevaa! Bez obzira na komercijalne pritiske, tekstovi naslovljeni sa Nisu emigranti i Hari kao poklon predstavljaju primer neadekvatnog spoja dve razliite teme na istoj strani. Grafikon 4. Plasman tekstova (realni brojevi)

Meunarodna Rubrika nije nazna ena Posebne rubrike za dogaaj Najava i tekst na naslovnoj Novosti dana Samo naslov na naslovnoj strani Feljton Ilustrovana

47 44 16 15 14 11 11 3 0 10 20 30 40 50

226

Posebno indikativni rezultati su kada analiziramo odnos tekstova sa vizuelnim dodatkom i tekstova koji nisu imali nikakvu fotografiju ili ilustraciju druge vrste (karikature i slino).218 Podatak da je ak 45 odsto tekstova bilo praeno nekom fotografijom sugerie koliko je dogaaj medijski znaajan, budui da analiza nije obuhvatila nijedan od tabloida. Ako dodamo da veinu fotografija ine dogaaji, a ne linosti, jasno je da je reporterski nain u izvetavanju bio dominantan. Takoe, ovo nam sugerie da je redakcijska procena ila u pravcu znaajnog vrednovanja slike kao izraajnog sredstva. Grafikon 5. Vizuelni elementi (u %)

3 32 Bez ilustracije Fotografija izvora 55 10 Fotografija dogaaja Karikatura

T T

Borba je jedina ilustrovala dogaaj karikaturom (u etiri teksta). Tekst pod naslovom Strah od straha, objavljen 7. novembra 1989. godine, pratila je karikatura preuzeta iz uglednog nemakog lista Frankfurter algemaine cajtung. Ona je predstavljala graanina NDR koji pokuava da se oslobodi stega, bodljikave ice. Tekst u ijem se naslovu nalazi re Die Wende (zaokret), dopunjen je prikazom pisae maine na ijim se tipkama nalaze simboli komunizma - srp i eki. Karikature od 13. i 14. novembra 1989. godine pozicionirane su u centru stranice i predstavljale su poseban tekst. Prva je prikaz peanika u kom se tuni graani NDR prelivaju ka zapadnom delu i postaju nasmejani. U drugom sluaju imamo karikaturu Egona Krenca koji na psihoterapiji kod doktora Gorbaova kae: Moj problem je, doktore, u tome to imam utisak da me vie niko ne slua.

218

227

Tako dolazimo do prosenog teksta o padu Berlinskog zida: to je tekst srednje veliine, sa prateim naslovnim blokom, redakcijskim autorstvom koji pripada nekom od faktografskih anrova. Analiza je dalje pokazala da je dogaaj koji je radikalno promenio politike okolnosti u celom svetu dobio visoku poziciju na medijskoj agendi u naoj zemlji. To potvruje esto prisustvo na naslovnim stranama, kao i plasman na udarnim stranama u novinama uz este pratee vizuelne elemente i dominantne naslovne blokove. Ovakvi zakljuci dobijaju na znaaju imajui u vidu da je danas jedna od vodeih medijskih teorija upravo ona koja govori o tome da mediji definiu ono o emu emo misliti ukoliko ve ne menjaju postojee stavove. Tematski okvir tampani mediji su u svom izvetavanju o padu Berlinskog zida kroz jedanaest razliitih tema pratili razvoj dogaaja. Dogaaj je, uglavnom, obraivan hronoloki uz minimalno iznoenje novinarskih sudova. Kao dominantan tematski okvir mediji su izdvojili reagovanja na pad Berlinskog zida 41 tekst, to ini petinu medijske slike. Takvom trendu najvie je doprinelo izvetavanje Politike (39 odsto od ukupnog broja tekstova o ovoj temi). Sledi Borba sa 29 odsto, odnosno Veernje Novosti sa 24 odsto. U obradi ove teme dat je gotovo jednak prostor za reagovanja Istoka i Zapada (19 naspram 17 tekstova). Oito da je o postojanju balansa, shodno nesvrstanoj poziciji SFRJ u meunarodnoj politici, urednitvo vodilo rauna. Indikativan je nalaz da zvaninog reagovanja Beograda gotovo i da nije bilo. Samo dva objavljena teksta predstavljaju kratku vest i u njoj je preneto saoptenje Saveznog sekretarijata za inostrane poslove. Posle razliitih reakcija povodom ruenja zida, mediji su najvie izvetavali o dvema temama koje su u bliskoj korelaciji sa konkretnim dogaajem - analiza situacije u Istonoj Nemakoj (25 tekstova) i dogaaji koji su prethodili 9. novembru 1989. godine. Hronoloki pristup posebno je bio zastupljen u NIN-u i Politici tokom 1999. godine, kada je obeleavana desetogodinjica dogaaja. Iako je 1999. godina bila jedna od najteih u novijoj istoriji Srbije (NATO bombardovanje, sloena ekonomska i socijalna situacija), ne moe se rei da je deset godina od pada Berlinskog zida prolo nezapaeno. Osim retrospektive na glavne dogaaje koji su pruili novinari NIN-a i Politike, bilo je i devet

228

tekstova o samoj proslavi u Berlinu. U tim tekstovima bili su preneti i rezultati ankete preuzete iz nemakih medija.219 Grafikon 6. Tematski okvir (realni brojevi)

Reagovanja na PBZ Analiza situacije u Istonoj Nemakoj Dogaaji koji su prethodili PBZ Ruenje zida Istoriografsko opisivanje PBZ Odnos Isto ne i Zapadne Nema ke Ujedinjenje Nema ke Desetogodinjica od PBZ Analiza situacije u Zapadnoj Nemakoj Odnos Jugoslavije prema PBZ Ostalo

41 25 19 17 15 15 12 9 4 2 2 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45

Da opseno izvetavanje o jednom dogaaju ne podrazumeva nuno i kritiku obradu teksta pokazuju i podaci u nainu obrade teksta. Teme su u 52 odsto tekstova obraivane na informativan ili faktografski nain, dok je 40 odsto predstavljalo neki vid interpretacije dogaaja. Kritiki pristup je prisutan u svega est tekstova, a od toga je pet u NIN-u i jedan u Politici. Iako se moglo oekivati da je 1999. godina idealna prilika da
Veernje Novosti 9. novembra 1999. objavljuju tekst pod naslovom Sad je zid u glavama o nepremostivim razlikama izmeu istonjaka i zapadnjaka.
219

229

se uradi neka analiza ili kritiki osvrt na dogaaje koji su istorijski uticali na ovaj deo sveta, to se nije desilo. Takoe je izostalo i sagledavanje znaaja ovog dogaaja na politika zbivanja kako u SFRJ, tako i u novonastaloj SRJ. Meutim, dva teksta (Nemaka iznad svega u NIN-u i Potpuno iznenaenje i zateenost, kojim je poeo feljton u Politici) otvorila su i pitanje uloge Nemake u raspadu Jugoslavije, to je iz tadanje perspektive vladajueg reima bila zavodljiva politika tema. Emotivnomobilizirajui ton u obradi teksta, imajui u vidu snagu analiziranog dogaaja, prisutan je u zanemarljivom procentu tek 4 odsto. Deavanja izmeu Istoka i Zapada uvek su izazivala kontroverze, pa je interesantno pomenuti i neke od termina koje su u izvetavanju o dogaaju koristili vodei mediji u Srbiji tako je Berlinski zid bio bastion socijalizma, simbol staljinskog dogmatizma, mrani simbol Hladnog rata, gvozdena zavesa, demarkaciona linija izmeu dva ekonomska i vojna sistema, antifaistika zatitna barijera. Ovo su svakako teme za neku ozbiljniju diskurzivnu analizu to nije u fokusu ovako zamiljenog istraivanja. Fokus je bio dominantno iz istononemake perspektive - 42 odsto tekstova kao svoje ishodite je imalo taj deo nemake teritorije. Potom je panja bila usmerena na zemlje Zapada (24 odsto), dok su ostale istonoevropske drave bile u fokusu 16 odsto tekstova. Dakle, dogaaj je dominantno razmatran sa stanovita zemalja Istonog bloka, ak je i tampa koristila posebne okvire koji su nagovetavali takav ugao. Na primer, NIN je pad Berlinskog zida objedinio pod rubrikom Socijalizam na iskuenjima. Veernje novosti su objedinile osmu i devetu stranu 14. novembra 1989. godine pod okvirom Nagle promene u zemljama realnog socijalizma...posle ruenja Berlinskog zida.220 Ovakvi rezultati su u domenu oekivanog, jer su posledice ruenja zida nepovratno promenile politike prilike, pre svega u socijalistikim drutvima.

Od osam tekstova iz pomenutog okvira, samo tri su u direktnoj vezi sa naim istraivanjem. Proirivanje teme o padu Berlinskog zida na unutarpartijske promene u ostalim socijalistikim zemljama primeeno je i u Borbi. Naime, pod posebnom rubrikom koja je otvorena 13. novembra - Reagovanja na berlinske dogaaje, objavljeno je ak deset tekstova iz Sofije, Bukureta, Praga i ostalih glavnih gradova bivih socijalistikih drava koji se tiu iskljuivo unutranjih pitanja njihovih socijalistikih partija.

220

230

Grafikon 7. Izvori o dogaaju (realni brojevi)

Strani dravnici Strani dravnici i mediji Strani mediji Graani Predstavnici politikih partija Arhiva, javno dostupni dokumenti Strani dravnici i graani Strunjaci Javne linosti Domai dravnici
0 3 2 10 20 30 40 50 60 70 80 5 5 7 7 9 12 28

83

90

U najveem broju tekstova kao izvori su se pojavljivali strani dravnici, i to u vie od polovine objavljenih tekstova. Zapaen je i osoben nain izvetavanja koji su koristili specijalni dopisnici iz Berlina i Bona. Oni su prenosili izvetavanje nemake tampe ne navodei da je materijal preuzet, ve su ga tako uobliili da se stie utisak da su sami doli do odreenih informacija. Koga su to vodei beogradski mediji najee citirali od stranih dravnika? Pre svega, Egona Krenca, Hans Modrova, Helmuta Kola, Dorda Bua, Mihaila Gorbaova, Eduarda evarnadzea, Fransoa Miterana, Margaret Taer, Gintera abovskog i gradonaelnika Zapadnog Berlina, Valtera Mompera. Ovakav nalaz je oekivan jer se radilo o dogaaju koji je uticao na kreiranje velikih promena u svetskom poretku. Ono to nije oekivano, ali je politiki lako objanjivo jesu zanemarljive reakcije iz Beograda. Upeatljivo je da NIN u 1989. godini preuzima tekstove stranih listova kao to su: La stampa, Europeo, Republica i Le monde. Kroz kategoriju predstavnici politikih partija analizirani su predstavnici novih opozicionih pokreta u Istonoj Nemakoj (Novi Forum, Liberalno-demokratska partija). 231

Zakljuak Ruenje Berlinskog zida i ponovno ujedinjenje Nemake teko da je moglo ostaviti ravnodunim ondanje hroniare politikih (i ne samo politikih) zbivanja u Evropi. Iako te promene nisu imale karakter dramatinih potresa (izostanak radikalnih lomova i prevrata), vanost dogaaja na redefinisanje politikog poretka u svetu prenela se i na mekim socijalizmom uljuljkanu Jugoslaviju, koja je te godine jo uvek vaila za respektabilnu dravu u Istonom bloku. Pad Berlinskog zida uticao je i na medije koji su svoju agendu morali prilagoavati vestima koje su stizale iz Berlina. Medijski tretman ovog dogaaja doneo nam je dva vana zakljuka, na prvi pogled paradoksalna, pre svega kada govorimo o 1989. godini. Naime, na jednoj strani ruenje Berlinskog zida bila je udarna vest u svim medijima koje je analiza obuhvatila (te godine je u proseku bilo skoro deset tekstova dnevno), ali je istovremeno o ovom dogaaju izvetavano bez direktnog povezivanja sa ondanjim prilikama u Jugoslaviji. Kao najbolji pokazatelj u korist ove teze javlja se podatak da su iz zvaninog Beograda usledile samo dve reakcije na deavanja u Berlinu a i one su bile u impersonalnoj formi (putem saoptenja). Ureivake politike su kao izvor najee koristile nastupe stranih dravnika i medija (stoga i ne udi da je veina tekstova plasirana u rubrici Meunarodna politika) bez pominjanja eventualnih reperkusija na politiku klimu u Jugoslaviji. Deset godina kasnije, meutim, vie nije ni postojala ta drava; novofmormirana SRJ je bila optereena nizom politikih i socijalnih problema, pa je i jubilej doekan u potpuno drugaijim okolnostima. Mediji nisu ignorisali ovaj dogaaj, ali ni decenijska distanca nije doprinela kritikom osvrtu na pad Berlinskog zida osim nekoliko politiki konotiranih poruka o uticaju Nemake na raspad nekadanje drave. Izvetavanje medija o ovom dogaaju, iako vrlo detaljno i ekstenzivno, bilo je politiki korektno, bez zameranja i otvaranja problematinih tema, sa balansiranim ili neutralnim pristupom u kome se fokus medijskog diskursa preneo na reagovanja iz drugih zemalja, pre svega onih iz Istonog bloka. Razloge za ovakve nalaze ne treba traiti izvan tadanjeg politikog trenutka i sistema u kome smo iveli, odsustva medijskog pluralizma, ali i nesposobnosti rukovodstva SFRJ da percipira dalekoseniji znaaj ovog dogaaja.

232

Ana Milojevi M.A. Aleksandra Ugrini

The Media and the Berlin Wall - News or History?

Abstract This paper analyzes the reporting of the daily newspapers Politika, Borba and Veernje Novosti, and that of the NIN weekly magazine dealing with the fall of the Berlin Wall. The period taken into consideration spans from a week before to a week after the fall of the "Iron Curtain" on November 9th 1989, and the same period in 1999. The text is based on the results of quantitative content analysis. The presence of the topic varied drastically in the period covered by our monitoring. In the year of the fall of the Berlin Wall 135 articles were analyzed, whilst the publicity given to the issue ten years later was five times lower. The complex political situation in the then Federal Republic of Yugoslavia affected the absence of this important historical event from the top issues on the media agenda. The issue was mostly dealt with on the factual level, with a predominance of chronological descriptions of events and a neutral approach. Quite noticeable is the lack of analytical treatment, even ten years after the fall of the Berlin Wall. The analyzed media consulted a number of sources both from Germany itself, and from the leading countries of the Eastern and Western block. Reactions by Yugoslav officials have not been offered, nor have there been interpretations of the consequences the events had on our country's political system. Additional publicity has been achieved by giving a distinguishing graphic layout to the event and with the frequent use of photography as an expressive means. Quite noticeable is the numerous positioning of these articles on front pages. All the daily newspapers listed, had a special reporters in Berlin and Bonn, which resulted in the appearance of a specific form of coverage, in which the reporting elements were accompanied by concise quotes from German media. Keywords: fall of the Berlin Wall, Eastern block, the Democratic Republic of Germany, content analysis, media reporting

233

IZAZOVI

234

Prof. dr Mirjana Vasovi221 Milena Gligorijevi222

PAD BERLINSKOG ZIDA - KRAJ AUTORITETA ILI POETAK NOVE AUTORITARNOSTI?

Ljudi su se preko noi nali u novom, osloboenom ambijentu bez ikakvih prinuda i stega, ali su odjednom izgubili koordinate za orijentaciju, na koje su ve decenijama bili navikli. R. Florijan Saetatak Mnogi smatraju da je pad Berlinskog zida i nestanak komunistike ideologije znaio raskid ne samo sa konkretnim autoritarnim voom, ve sa autoritarnou uopte. Osnovni cilj ovog rada jeste da preispita da li je sa nestankom autoritarnih sistema i demokratizacijom bivih komunistikih zemalja zaista prestala da postoji i autoritarnost ili su se sa padom Berlinskog zida javili potencijalno novi izvori autoritarne svesti. U radu je analiza autoritarnosti u postkomunistikim zemljama izvrena na dva nivoa - na nivou politikih institucija i nivou drutvene svesti. U okviru nivoa politikih insititucija bie razmatrani karakter demokratskih revolucija, zatim poimanje demokratije, karakteristike parlamentarizma i ideologija neoliberalizma, dok e na nivou analize drutvene svesti biti preispitani uticaji tradicionalne kulture, politike socijalizacije, retradicionalizacije i drutvene situacije kao potencijalni izvori autoritarnosti u demokratiji.

221

Redovna profesorka na predmetima Socijalna psihologija i Psihologija politikog ponaanja, Fakultet politikih nauka u Beogradu 222 Saradnica u nastavi na predmetima Socijalna psihologija i Psihologija politikog ponaanja, Fakultet politikih nauka u Beogradu

235

Kljune rei: autoritarnost, tranzicija, demokratija

Ruenje Berlinskog zida pokrenulo je lavinu promena koje su drastino promenile sliku savremenog sveta. Pad gvozdene zavese vodio je ne samo ponovnom ujedinjenju Nemake, ve i konanom krahu komunizma, zavretku Hladnog rata i jaanju novih evroatlantskih integracija. Na zgaritu biveg Sovjetskog Saveza, ehoslovake i SFR Jugoslavije formirane su nove drave na tlu Srednje i Istone Evrope koje su, zbacivi sa sebe teku odoru komunizma, krenule putem politiko-ekonomske tranzicije ka demokratiji. Meutim, dvadesetogodinje iskustvo demokratizacije pokazuje da odbacivanje iskljuive ideologije, autoritativne drave i autoritarnog politikog reima, odnosno pokuaji uspostavljanja demokratskih vrednosti, nisu oznaili nuno kraj autoritarnosti i autoritarnih odnosa u veini bivih komunistikih drutava. Sama priroda tranzicije kao spone izmeu starog i novog poretka uslovila je da, paralelno sa procesima demokratizacije, opstaju neki elementi nekadanje autoritarnosti. Meutim, pokazuje se da tranzicija trai i nove, prelazne oblike autoritarnih odnosa, kao i da demokratske revolucije imaju svoja sopstvena ishodita autoritarne drutvene svesti. U tom kontekstu, ovaj rad ima za cilj da odgovori na pitanje koji su to novi izvori autoritarnosti i da li su oni samo pratea pojava tranzicionih procesa ili su inherentni novim demokratijama.

Demokratska revolucija kao izvor autoritarnosti Teko je, ili gotovo nemogue, zamisliti politiku bez autoriteta. U teorijskom smislu autoritet je bio isto toliko prihvatan koliko i odbacivan. ak i onda kada su isticali njegovu vanost i neophodnost, mnogi teoretiari politike smatrali su da neke vrste autoriteta, kao to je npr. lini autoritet voe, treba odbaciti kao potencijalno opasne. Do sada su u politikoj teoriji i empiriji dominirala dva pristupa autoritetu - jedan ga je

236

prihvatao i opravdavao, a drugi ga je u potpunosti osporavao i odbacivao. Izmeu ova dva ekstremna stava postoji itava lepeza razliitih pristupa koji ili delimino prihvataju ili delimino odbacuju autoritet u politici. Na autoritetu u politici insistirali su svi zagovornici reda, poretka, discipline i efikasnosti. Najizrazitije pristalice autoriteta u politici imale su pesimistiki stav prema ljudskoj prirodi. Naime, oni su smatrali da je ovek po prirodi egoistiko bie kojim upravljaju njegove line strasti. U prirodnom stanju te strasti ga vode ka optem ratu svakog protiv svakog (Hobbes, 1961:108). Izlazei iz tog prirodnog stanja ljudi sklapaju ugovor kojim se odriu svojih prirodnih prava i prenose ih na suverena kome se od tada apsolutno pokoravaju. Odriui se svojih prirodnih prava ljudi zauzvrat dobijaju zagarantovan mir i sigurnost. U ovoj teoriji je na mesto pojma autoritet upotrebljen pojam suverenitet, a on je pridodan dravi koja s njim dobija apsolutnu vlast. Ova teorija je protiv podele vlasti, jer smatra da svaka podela deli i dravu. Tako suverenitet u ovoj teoriji zavrava u autoritarnosti i autoritarnoj dravi. Druga politika tradicija, za razliku od prethodne, odbacivala je svaki autoritet. Ovde se pre svega misli na politiku teoriju i pokret anarhizma koji su bili dosledno antiautoritarani. Oni su smatrali da je svaki autoritet oznaka za neslobodu, nejednakost i neracionalnost. Pojmovi autoritet i sloboda su ne samo nespojivi, ve i meusobno iskljuivi. Prihvatajui autoritet - odbacujemo slobodu, i obrnuto. Da bi se izvojevala sloboda, trebalo bi ukinuti dravu i njene zakone. Anarhisti ipak nisu bili protiv svake organizacije, ve samo protiv one koja se temelji na autoritetu vlasti i hijerarhiji. Teorija koja nije odbacivala svaki autoritet, iako se estoko protivila svakom apsolutistikom autoritetu, zasnivala se na ideji ogranienja vlasti.223 Ona je polazila od stava da se ovek u prirodnom stanju raa slobodan i da on tei tu slobodu da ouva. Zajednica u kojoj pojedinci organizuju ivot, a koja slui ouvanju njihove slobode, jeste drava koja im osigurava mir i bezbednost. Njena funkcija je da titi pojedinca, njegov ivot, slobodu i svojinu, a garancija ouvanja interesa njenih graana je ugovor koji oni sklapaju meu sobom. U ovoj teoriji dominira ideja ograniene i kontrolisane politike vlasti koja se suprotstavlja autoritetu line i grupne vlasti i zalae za vladavinu zakona
223

Osnovne postavke ove ideje nalazimo u teoriji Dona Loka, a razraenu varijantu iste kod arla Monteskjea.

237

koja je garancija slobode svih pojedinaca. Idejom o ograniavanju vlasti putem njene podele dolo se do uverenja da su na taj nain pomireni do tada nepomirljivi pojmovi autoriteta i slobode. Ove obrasce, koji su u politikoj teoriji jasno artikulisani i razgranieni, neophodno je preispitati u svetlu iskustava mladih tranzicionih demokratija. Demokratija se, inae, pokazala kao kontroverzan pojam. Bivajui predmet oprenih interpretacija, demokratija bila i ostala centar rasprava i sukobljavanja razliitih miljenja. Podravana, napadana, pa ak i ignorisana, bivala je utemeljivana, ruena i nanovo uspostavljana. Meutim, tokom poslednje polovine dvadesetog veka inilo se da su neprijatelji demokratije konano izgubili bitku. Kao ideja koju, bar naelno, malo ko osporava, demokratija je stekla veliku popularnost i postala jedna od najee upotrebljavanih rei kako u naunoj literaturi, tako i u svakodnevnim politikim govorima. Sve ovo dovelo je do toga da je demokratija postala mono sredstvo politike manipulacije u borbi za vlast i uvrivanje legitimnosti postojeih sistema vladavine. Pozivanje na demokratski izraenu volju naroda predstavlja osnovu zasnivanja legitimnosti svih savremenih sistema politike vlasti te danas, ini se, ne postoji vlada koja za sebe ne tvrdi da je demokratska ili da bar demokratija nije njen krajnji cilj. Meutim, politika istorija sveta nam dokazuje da je barem jedno kritiko gledite o autoritetu u politici zavrilo u krajnjem autoritarizmu. Re je, naime, o teorijskoj i praktinoj struji u marksizmu koja vodi od Engelsa, preko Lenjina, do Trockog i Staljina. Oni su osporavali politike autoritete koji su porobljavali, kao i sve religiozne autoritete. Kritikujui protivnike autoriteta koji su zahtevali da se autoritarna politika drava ukine odjednom, ovo gledite istie da je to nemogue zato to nema nieg autoritarnijeg od revolucije, jer jedan deo stanovnitva namee svoju volju drugom delu. U ovakvom stavu ve se nazire mogunost uspostavljanja autoriteta u autoritarnom znaenju. Dalje pribliavanje autoritarizmu nastavlja se u stavovima da je diktatura proleterijata vlast koja je uspostavljena nasiljem i koja se uz pomo nasilja i odrava. Ovakvo stanovite vodilo je opravdanju nasilja u revolucionarnoj situaciji, to je u nekim sluajevima nastavljeno da se praktikuje i posle osvajanja i uvrivanja vlasti. Na taj nain su se revolucionarne i oslobodilake partije pretvarale u porobljivake, a na mesto racionalnog autoriteta uspostavljao se apstraktni autoritet partije i konkretni autoritet politikog voe.

238

Ukoliko prihvatimo gledite da je svaka revolucija autoritarna, s pravom se moemo zapitati da li to vai i za demokratske revolucije. Nije redak sluaj da se danas, pod platom demokratizacije, u mnogim postkomunistikim zemljama uvode administrativne mere i odigravaju politiki procesi koji su u osnovi autoritarne prirode i, kao takvi, predstavljaju ishodita neke nove autoritarnosti. U maniru nema slobode za neprijatelje slobode, zagovara se proces lustracije pripadnika bivih komunistikih reima, iji su kriterijumi u toj meri neodreeni da se mogu generalizovati na sve protivnike novouspostavljenog demokratskog reima. Tako je stepen blizine ili udaljenosti od drave i reima koji je odreivan arbitrarno, u skladu sa politikom celishodnou, predstavljao jedinicu demokratinosti. Protagonisti ovakvog demokratskog ekstremizma poimaju proces demokratske tranzicije kao permanentnu revoluciju (Nije gotovo, tek poinje), tako da e uvek postoji neko ko moe ugroziti tek iznikle izdanke mlade demokratije. Ovakva filozofija odreuje odnos prema opozicionom delovanju tj. tendenciju da se svaki protivnik demokratskog reima igoe kao protivnik demokratije uopte. Nasuprot tome, za pristalice biveg koministikog reima koji su se priklonili novoj demokratskoj vlasti smatra se da su samim tim prigrlili i ideju demokratije, tako da se oni bez rezerve prihvataju kao demokrate. Posledica toga je stvaranje neprincipijelnih koalicija tj. ulazak u vlast osvedoenih nedemokrata autoritarne provenijencije. Usko povezano sa demokratskim revolucijama jeste i samo poimanje demokratije. Naime, za period tranzicije karakteristino je prihvatanje ideologije radikalne demokratizacije koja demokratiju izjednaava sa odbacivanjem svakog poretka. U svom ekstremnom obliku ova filozofija demokratije esto je bila shvatana kao odsustvo bilo kakvog autoriteta, tako da se svaka, a ne samo autoritarna, drava proglaavala glavnom preprekom emancipaciji drutva. U skladu sa tim, pobeda demokratije mogla je biti izvojevana jedino povlaenjem drave.224 Ovakva tumaenja puta ka demokratiji kao procesa suprotstavljenog dravi i strukturama vlasti, ali i kao procesa slabljenja drave uopte, esto koriste neoliberalnu retoriku kao to su apeli za oslobaanje svakog pojedinca od autoritarne drave i stvaranje jednog otvorenog,

224

Uporedi: Krastev, I. i dr. Zamka nefleksibilnosti (Frustrirana drutva, slabe drave i demokratija), Program za razvoj Ujedinjenih nacija, Beogradski fond za politiku izuzetnost, Beograd, novembar 2004.

239

nerepresivnog drutva u kojem e ljudi moi dobrovoljno da se udruuju i uestvuju u donoenju odluka koje utiu na njihove ivote.225 Slogan slaba drava jako i emancipovano (civilno) drutvo bila je tako osnovna formula za uspostavljanje demokratije. Prema miljenju nekih analitiara, devolucija dravne vlasti esto biva shvatana kao pobeda civilnog drutva, pa i pobeda same demokratije. Meutim, s obzirom da civilno drutvo nije u dovoljnoj meri razvijeno, demokratija bez bilo kakvog autoriteta lako moe zapasti u anarhiju koja, gotovo po pravilu, na dugi rok, vodi uspostavljanju autoritarne drave. Jo jedno od ishodita autoritarnih odnosa u postkomunistikim zemljama svakako jesu deije bolesti ranog parlamentarizma u gotovo svim postkomunistikim zemljama. U srcu reprezentativne demokratije lei parlament kao predstavniko telo neposredno izabrano od strane graana koje govori i odluuje u ime naroda. Meutim, parlament kao nosilac narodnog suvereniteta u znaajnoj meri je marginalizovan. Iako bi parlament trebalo da kontrolie vladu, esto se deava upravo obrnuto tj. da partijski lideri vladajue koalicije kontroliu parlament preko efova poslanikih grupa, ali i putem partijske discipline. Ovakva prevlast izvrne nad zakonodavnom vlau za posledicu ima pomeranje sedita politike moi na politike partije. U tom smislu, parlament se sve vie pretvara u debatni klub ili javni forum koji samo potvruje odluke koje su ve donete na nekom drugom mestu (Orlovi, 2008). Ovakvo svoenje parlamenta na kancelariju za udaranje peata na odluke vlade (Vasovi, 2006), ini da se zakoni sve vie donose kroz skuptinu, ali ne i od strane skuptine. Takoe, labava pravila parlamentarnog ivota koja su neretko krena kako od strane onih koji su na vlasti, tako i od strane opozicije, za posledicu ima opstrukciju rada parlamenta. Ukoliko svemu ovome pridodamo estu promenu stranakog sastava, trgovinu mandatima, falsifikovanje glasova, kupovinu poslanika, potiskivanje opozicionog miljenja, kao i slabu parlamentarnu kontrolu vlade ini se da je proces uruavanja parlamentarizma zapoet pre nego to je on uistinu i uspostavljen. A ukoliko parlamentarizam stoji na staklenim nogama, demokratiji preti opasnost da postane samo mrtvo slovo na papiru.

Uporedi: Schweitzer, D.R. and Elden, J.M. (1971) New Left as Right:convergent themes of political discontent, Journal of Social Issues 27, 141-66.

225

240

Meutim, ini se da autoritarnost ni tu nije iscrpla sve svoje izvore. Sprovoenje ekonomskih reformi i uvoenje trine privrede u postkomunistikim zemljama odvijali su se pod okriljem nedemokratskih institucija. I mada su zagovornici neoliberalne doktrine, koja dravu posmatra kao neprijatelja svake ekonomske i preduzetnike inicijative, predviali da e se na taj nain razviti preduzetnitvo i smanjiti korupcija, ini se da se dogodilo upravo suprotno. Neoliberalni koncept u odsustvu pravne drave pokazao se katastrofalnim. Naime, u ne-pravnom ambijentu pojedini zakoni koji su izglasani nisu mogli, a da ne budu predmet manipulacija i prevara u sredini u kojoj nije postojala sveobuhvatna demokratska pravna regulativa i nezavisno pravosue. Najupeatljiviji primer za to je tzv. divlja privatizacija u kojoj su se predstavnici i biveg (partijski konvertiti) i sadanjeg reima (partijska klijentela) domogli najperspektivnijih preduzea. I ba kao to se u socijalizmu partijski monopol pretvarao u ekonomski, tako su i u periodu tranzicije oni koji su blii vlasti, blii i ekonomskim resursima. Praksa je, dakle, pokazala da postojanje viepartijskog sistema ne mora nuno da podrazumeva i postojanje slobodne trine konkurencije. Naglo i neplansko sprovoenje doktrinarnog neoliberalizma u mnogim oblastima privrednog ivota dovelo je do manjka ili odsustva svake dravne (odnose pravne) regulative, ak i u onim oblastima u kojima je ona, u tranzicionom periodu, bila neophodna. Kao posledica toga dolo je do proliferacije prateih patolokih pojava korupcije, privrednog kriminala i pojave tzv. tranzicionih mafija u razliitim oblastima privrednog ivota (graevine, steaja, carine, sporta, obrazovanja i dr.) to nuno, kad-tad, uslovljava autoritaran odgovor drave. Poseban problem predstavlja propadanje preduzea privatizovanih sumnjivim kapitalom i sve uestaliji zahtevi njihovih radnika da drava bude arbitar koji regulie odnose izmeu vlasnika i zaposlenih i subvencionie gubitke. U takvim okolnostima, autoritativna intervencija drave postaje nuno sredstvo ouvanja socijalnog mira u funkciji odranja (demokratskog) reima na vlasti. Etatistika svest gubitnika u tranziciji dobija poseban zamah u uslovima globalne ekonomske krize koja ozbiljno uzdrmava i onako slabo razvijene privrede pojedinih postkomunistikih zemalja. Zavedeni notornim egalitaristikim porivom da se sve manji kola sve pravednije deli, graani novouspostavljenih demokratija lako se ponovo okreu jakoj dravi koja na autoritativan nain posreduje u raspodeli opteg dobra.

241

Mada su svi ovi procesi u krajnjoj suprotnosti sa principima demokratije i slobodnog trita, drava i njena izvrna vlast na taj nain ponovo izbijaju u prvi plan kao neprikosnoveni autoriteti. Stara i nova ishodita autoritarne svesti Komunistiki sistem nesumnjivo je ostavio zametljiv trag na mentalnu strukturu stanovnitva koji su pod njime iveli skoro pola veka. Naime, smatra se da su neka institucionalna obeleja socijalistikog sistema (kao to su dominacija dravnog, tj. drutvenog vlasnitva nad svojinom, dominacija politike nad svim ostalim sferama drutvenog ivota, nepostojanje pravne drave i sl.) uticala na formiranje specifinog sindroma vrednosti, stavova i uverenja, to predstavlja ogromnu i teko savladivu prepreku uvrivanju demokratije. Analizirajui faktore koji oteavaju proces demokratizacije i uvoenja trine privrede u postkomunistikim zemljama, veliki broj istraivaa drutvene svesti navodi nekoliko karakteristika prethodnog sistem koji su uticala na formiranje osobene drutvene svesti i na nju oslonjene politike kulture. Pored neprevladanog tradicionalizma, karaktera grupnih identifikacija (ija je okosnica etniki i parohijalni identitet) i generalnog nepoverenja graana u demokratske institucije, autoritarnost se esto navodi kao jedna od najveih prepreka razvoju demokratije. Istraivai koji su istraivali autoritarnu svest meu graanima bivih komunistikih zemalja mahom su relativizovali Adornovo psihodinamiko objanjenje autoritarnosti (koje je obajanjavalo razvoj potencijalnog faiste) i ukazivali na znaaj kulturnih i potkulturnih vrednosnih obrazaca, odnosno drutvenih izvora autoritarnosti. Rairenost tzv. autoritarnog sindroma u postkomunistikim zemljama nije proizvod potisnute agresivnosti i odbrambene identifikacije, ve je re, kako kau Rot i Havelka o uverenjima koja su karakteristina za pojedine sredine, a koja su prvenstveno usvojena direktnim socijalnim uenjem (Rot i Havelka, 1973:158). Visok stepen autoritarnosti u ovim zemljama, dakle, nije posledica psihodinamikih procesa, ve proistie iz vrednosti, normi i uverenja koja su karakteristina za tradicionalnu (patrijarhalnu) kulturu. Meutim, to to neki stavovi izraavaju kulturne obrasce ne ini ih manje autoritarnim

242

(ako su autoritarni), nego samo pokazuju da su oni vie deo drutvenog nego individualnog karaktera. Pokuavajui da odgovore na pitanje zato je skoro svaki pokuaj demokratske transformacije postkomunistikih drutava zavravao u nekom obliku autoritarne politike kulture, analitiari se esto pozivaju upravo na postojanje ovakvog specifinog modalnog tipa autoritarne linosti. injenica da demokratizacija nuno zahteva ne samo radikalnu promenu politikih institucija, ve i istinsku reformu naina miljenja, doprinela je shvatanju da ova vrsta autoritarnosti, iako ne odgovara u potpunosti uobiajenom (psihoanalitikom) konceptu, predstavlja direktnu pretnju ustanovama demokratskog drutva jer, izmeu ostalog, diktira podreivanje pojedinca autoritetu voa, nekritiku lojalnost primarnim (posebno etnikim) grupama i ponaanje u skladu sa ulogom (koje predstavlja jedan od vidova neautonomnog ponaanja). Kao takva, ona predstavlja ishodite socijalne netolerancije i ksenofobije. Pa ipak, ova tzv. patrijarhalna autoritarnost, kao specifina oblast tradicionalne svesti, u veini istonoevropskih zemalja nikada nije bila ozbiljno izloena preispitivanju. Ona i danas, u nekim zemljama koje su ve duboko zagazile u proces demokratske trazicije, predstavlja kulturalnu konstantu, to znai da se odrava i reprodukuje nezavisno od spoljanjih drutvenih okolnosti, ak i u odsustvu kulturalnih uslova koji su je proizveli. Ovakav mentalni sklop (tradicionalistiko-autoritarni sindrom) u velikoj meri oteava utemeljenje modernog demokratskog drutva bez kojeg demokratske institucije i vrednosti ostaju tek mrtvo slovo na papiru. Ipak, tranziciona autoritarnost na podruju postkomunistikih zemalja ne nastaje samo inercijom tradicionalne svesti, tj. persisitiranjem obrazaca tradicionalne patrijarhalnosti i tradicionalnog sistema vrednosti. U periodu komunizma postojali su i neki sistemski izvori autoritarnosti vezani za ustrojstvo politikog sistema, politike dogaaje, drutvenu klimu i specifinu politiku kulturu. Iako je nakon Drugog svetskog rata izvrena radikalna promena ideologije, ta nova ideologija bila je vrlo autoritarna. Naglaavanje kulta voa (osobito glavnog), hijerarhije, partijske discipline (u okviru samo jedne dozvoljene partije) i poslunosti, svakako je ostavilo primetan trag na proces politike socijalizacije mladih u koli i van nje (u pionirskim i omladinskim organizacijama). U tom smislu, nije nebitno to to je generacija koja danas ini politiku i

243

intelektualnu elitu prola kroz svoj kritian period politike socijalizacije u vreme autoritarnog politikog reima i pod uticajem iskljuive idelogije. Pa iako su prihvatili demokratske vrednosti i uprkos tome to zagovaraju demokratski poredak i pravnu dravu, pitanje je u kojoj meri je mentalna struktura glavnih aktera demokratizacije uistinu promenjena. S druge strane, proces modernizacije koju je sprovodio komunistiki reim svodio se na puku industrijalizaciju bez istovremene demokratizacije politikih institucija to je omoguilo opstanak tradicionalne kulture i njemu komplementarnog patrijarhalnog drutva. Autoritarni model vlasti, paternalistika drava, kolektivni vidovi solidarnosti, egalitarna raspodela sve to se jednostavno nadovezivalo na zateene tradicionalistike obrasce i tako pogodovalo odravanju, pa ak i jaanju, nekih vidova tradicionalne svesti. Na taj nain je, usled zakasnelog i fragmentarnog procesa modernizacije, u mnogim elementima dolo do spajanja tradicionalnih i novih vidova autoritarnosti, odnosno do jednostavne supstitucije autoriteta u politiki i ideoloki relevantnim sferama (Kuzmanovi, 1995:71). Stare forme ispunjene su novim sadrajem i upravo ta injenica omoguila je da se kasnije uvedu i neke nove forme autoritarnosti to je u velikoj meri otealo proces tranzicije ka demokratiji. Meutim, krah komunistike ideologije nije znaio samo kraj jednog drutvenog i politikog sistema, ve i kraj legitimiteta nekada dominantnog sistema vrednosti. Snaan talas dezideologizacije koji je usledio posle konane propasti socijalistikog projekta pospeio je proces retradicionalizacije (Vasovi, 1998). U uslovima vrednosnog vakuuma i drutvene anomije ne iznenauje injenica da su se ak i modernizacijski usmerene grupe okrenule tradiciji koja je u tom trenutku nudila pouzdane i proverene orijentacije u sferi vrednosti i simbola identifikacije. Tako se dolo do paradoksalne situacije da je uvoenje demokratije pratio proces retradicionalizacije, odnosno da su demokratske vrednosti bivale prihvatane paralelno sa jaanjem autoritarne svesti. Jo jedna potencijalna opasnost od autoritarnosti vreba iz neprevladanog etatizma kao jedne od komponenti drutvene svesti koja je nastala kao posledica viegodinje dominacije autoritarne drave nad drutvom i graanima kao pojedincima. Naime, uprkos tome to je komunistiki sistem bio u politikom smislu represivan, stvarajui elementarne uslove za socijalnu sigurnost veine stanovnitva (putem pune zaposlenosti,

244

kompletne zdravstvene zatite i reavanja stambenog pitanja), sistem je uvrivao izvesne vrednosti koje su se umnogome razlikovale od kapitalistikih. U tom smislu, etatizam kao sistem stavova i uverenja o primarnoj ulozi drave u svim znaajnijim sferama drutvenog ivota, bio je veoma zastupljen meu stanovnicima komunistikih zemalja. Ovakav sistem vrednosti doprineo je stvaranju svesti o neophodnosti postojanja jake, paternalistike drave ija je dunost da brine o obezbeivanju egzistencije svakog pojedinca, kao i o potrebi postojanja pravednog i energinog voe ija e vrsta ruka uvesti red i disciplinu u zemlji. U periodu neposredno nakon sloma real-socijalizma u Centralnoj i Istonoj Evropi, suoavanje sa problemima koji prate proces tranzicije (drastino osiromaenje graana, rastui socijalni jaz, pojava kriminala, korupcije i dr.) dovelo je do oivljavanja etatistike svesti (a pomenuli smo, prethodno, da ona danas ima i nova globalizacijska ishodita). U svakom sluaju, svedoci smo toga da ideja o monoj paternalistikoj dravi koja na autoritaran, ali pravedan nain raspodeljuje materijalno bogatstvo i brine o svakom pojedincu ponovo je dobila na snazi (Vasovi, 1998:386). Nostalgini sindrom za prolim reimom (Zid je bio bolji), koji je zabeleen u mnogim postkomunistikim zemljama, karakteriu, pre svega, pozitivna seanja na bolji ivotni standard i socijalnu i fiziku sigurnost koji su graani uivali u komunistikom sistemu. Ova vaskrsnuta etatistika svest, meutim, ima za posledicu porast nepoverenja graana novih demokratija prema ekonomskom liberalizmu, privatizaciji, slobodnom tritu i preduzetnikoj inicijativi. S obzirom da etatistika svest predstavlja specifian vid autoritarne orijentacije, postaje jasno u kojoj meri ona moe predstavljati opasnost za uspostavljanje demokratije i njoj svojstvenog trinog kapitalizma. Ovde treba pomenuti da postoji jo jedna vrsta autoritarnog ponaanja koja ne proizilazi iz vrednosnih dispozicija. To je tzv. reaktivna autoritarnost. Ova vrsta autoritarnosti javlja se u situaciji drutvenog haosa, anomije, egzistencijalne ugroenosti i line nesigurnosti pojedinaca. Ova situaciono uslovljena autoritarnost manifestuje se u populaciji vie u vidu raspoloenja i ponaanja nego u vidu trajnije karakteristike linosti; ne proizilazi iz stabilizovanog drutvenog ili individualnog karaktera, ve je proizvod specifine drutvene situacije i aktuelnog stanja u drutvu (Golubovi, Kuzmanovi, Vasovi, 1995). Ona predstavlja uobiajenu reakciju pojedinaca i

245

drutvenih grupa na frustracije, nejasne situacije, pa i krize koju donose promene. Dakle, ova poveana autoritarnost moe se shvatiti kao odgovor drutva, posebno tranzicionih gubitnika, na pojaanu potrebu za stabilnim i ureenim svetom, za redom i mirom u haosu. U takvim okolnostima poveava se broj onih koji izraavaju netolerantne stavove ne samo prema razliitim drutvenim pitanjima, ve i prema razliitim drutvenim grupama. U tom svetlu moemo razumeti i objasniti pojavu neonacizma i opstanak antidemokratskih uverenja i pokreta olienih u ksenofobiji, fanatinom nacionalizmu i verskom fundamentalizmu. Valja, meutim, napomenuti da tzv. neonacizam ili neofaizam imaju u razliitim zemljama, zavisno od lokalne politike kulture, razliita ishodita. U okviru pojedinih potkultura starih evropskih zemalja on je preteno usmeravan rasnim i ekonomskim razlozima - meusobnim rivalitetom razliitih, ali, po pravilu, ekonomski deprivilegovanih grupa (suprotstavljanje uvozu jeftine, imigrantske, radne snage iji su pripadnici, nekim sluajem, drugaijeg etnikog porekla). Ne treba zanemariti, takoe, ni uticaj ideje po kojoj se sa padom Berlinskog zida legitimno otvara pitanje preispitivanja do tada vaeih istorijskih injenica o autoritarnoj i nedemokratskoj prolosti pojedinih lanica dananje ujedinjene Evrope, u funkciji podele odgovornosti za izbijanje Drugog svetskog rata i potvrivanja njihovog dananjeg evropskog demokratskog identiteta. U postkomunistikim zemljama ovakve tendencije neke prevashodno su nacionalno i religijski obojene, mada, sve vie, karakteriu i tranzicione gubitnike. Ova zatvorenost i odbojnost, zbog svog obima i optosti, ima karakteristike ksenofobije. Meutim, za razliku od ksenofobije, koja je vie kulturalno uslovljena, generalizovano nepoverenje koje stanovnitvo postkomunistikih zemalja izraava prema strancima i drugim etnikim grupama izrazito fluktuira u zavisnosti od promena aktuelne politike (i meuetnike) situacije. Goati ovu pojavu naziva antimanjinski sindrom i smatra je faktorom koji, s obzirom na nacionalnu heterogenost nekih tranzicionih zemalja, oteava stabilizovanje demokratskih institucija (Goati, 1996).

246

Sporno pitanje i mogui odgovori U ovom radu pokuali smo da damo odgovor na pitanje da li ostaci autoritarnosti koji se naziru u procesu tranzicije znae da mlade demokratije jo uvek proganjaju duhovi autoritarne prolosti, ili pak da u samom demokratskom sistemu postoje neki novi izvori autoritarnosti. Meutim, sutinsko pitanje je da li su ovi izvori sporadinog karaktera ili pak postoji mogunost da autoritarne tendencije u postkomunistikim zemljama ponovo prevladaju. ini nam se da se odgovor na ovo pitanje krije pre u meunarodnom okruenju u ijem kontekstu se uspostavlja i razvija demokratski profil bivih komunistikih zemalja nego u njihovoj autoritarnoj prolosti. Pritisci ka novim, evropskim, integracijama svakako aktualizuju pitanje demokratskog preobraaja bivih komunistikih zemalja. Imajui u vidu to da proces donoenja odluka u Evropskoj Uniji pati od ozbiljnog deficita demokratinosti, s pravom se moemo zapitati da li bi ulaskom u evropsku zajednicu ovakve autoritarne tendencije gubile na snazi ili bi na neki nain bile pospeene. Drugi, ali ne manje vaan problem dananjice svakako predstavlja pitanje globalne bezbednosti. Iako je nakon pada Berlinskog zida nestala blokovska podela sveta i Hladni rat je navodno zavren, svi su izgledi da se svet demokratije ponovo nalazi u opasnosti. U vremenu ekonomskih migracija svetskih razmera, sve organizovanijeg meunarodnog kriminala i sveopte opasnosti od globalnog terorizma, ak se i stare demokratije nalaze pred dilemom: emu dati prednost poveanju kolektivne bezbednosti ili daljem razvoju demokratije. Mere koje su u zemljama stabilnih demokratija preduzete posle jedanaestog septembra svedoe u prilog tome da su ova dva procesa nuno u obrnuto proporcionalnom odnosu - poveanje bezbednosti ide na utrb potovanja graanskih i politikih prava. Da li e pitanje globalne bezbednosti koje prevazilazi ideoloke podele ponovo staviti u prvi plan snaan dravni aparat i neprikosnoveni autoritet demokratskih voa koji sprovode i brane demokratiju na autoritaran nain? Meutim, odgovori na ova pitanja zahtevaju neku novu, obimniju analizu. Za sada, jedino to moemo da kaemo jeste da parafraziramo mudro upozorenje dravnika iz zemlje koja je tek odskora zakoraila u svet demokratije i evropskih integracija: u situaciji kada se o kljunim pitanjima i sudbini jedne nacije opet odluuje negde drugde i 247

bez njih samih, vrlo lako bi se moglo desiti da se ponovo naemo u vremenu za koje smo se nadali da je zauvek prolo (Vaclav Klaus, obraanje Evropskom parlamentu, Brisel, 19.02.2009).

Literatura Hobs, T. (1961) Levijatan, Kultura, Beograd. Goati, V. (1996) Stabilizacija demokratije ili povratak monizmu- Jugoslavija sredinom 90-ih, Unireks, Podgorica. Golubovi, Z., Kuzmanovi, B., Vasovi, M. (1995) Drutveni karakter i drutvene promene u svetlu nacionalnih sukoba, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Filip Vinji, Beograd. Krastev, I. i dr. (2004) Zamka nefleksibilnosti (Frustrirana drutva, slabe drave i demokratija), Program za razvoj Ujedinjenih nacija, Beogradski fond za politiku izuzetnost, Beograd. Kuzmanovi, B., Vasovi, M. (1995) Tradicionalistika orijentacija, u: Golubovi, Z., Kuzmanovi, B., Vasovi, M.: Drutveni karakter i drutvene promene u svetlu nacionalnih sukoba, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Filip Vinji, Beograd. Kuzmanovi, B. (1995) Etatizam kao specifian oblik autoritarne svesti, u: Golubovi, Z., Kuzmanovi, B., Vasovi, M.: Drutveni karakter i drutvene promene u svetlu nacionalnih sukoba, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Filip Vinji, Beograd. Kuzmanovi, B. (1998) Retradicionalizacija politike kulture, u: Vasovi, M. (red), Fragmenti politike kulture, Institut drutvenih nauka, Beograd. Orlovi, S. (2008) Politiki ivot Srbije: izmeu partokratije i demokratije, Slubeni glasnik, Beograd. 248

Rot, N., Havelka, N. (1973) Nacionalna vezanost i vrednosti srednjokolske omladine, Institut za psihologiju i Institut drutvenih nauka, Beograd.

Schweitzer, D.R. and Elden, J.M. (1971) New Left as Right: convergent themes of political discontent, Journal of Social Issues 27, 141-66.

Vasovi, M. (1998) Vrednosne pretpostavke demokratske transformacije, u: Samardi, S., Nakarada, R., Kovaevi, ., Lavirinti krize (preduslovi demokratske transformacije SR Jugoslavije), Institut za evropske studije, Beograd.

Vasovi, V. (2006) Savremene demokratije I, Slubeni glasnik, Beograd.

Prof. Mirjana Vasovi PhD Milena Gligorijevi

The Fall of the Berlin Wall - End of Authority or Beginning of "New" Authoritarianism?
Many believe that the fall of the Berlin Wall and the disappearance of communist ideology marked a break not only with a concrete authoritarian leader, but with authoritarianism in general. The main purpose of this paper is to examine whether the disappearance of authoritarian systems and the democratization of former communist countries actually brought an end to authoritarianism, or has the fall of the Berlin Wall generated potentially "new" sources of authoritarian mindset. The analysis of authoritarianism in post-communist countries has been performed on two levels - that of political institutions and on the level of social consciousness. Within the framework of political institutions the character of "democratic revolutions" has been considered, as well as the understanding of democracy, the characteristics of parliamentarianism and the ideology of neo-liberalism, whilst the analysis on the level of social consciousness deals with influences by traditional culture, political socialization, re-traditionalization and social situation as potential sources of authoritarianism in a democracy. Keywords:authoritarianism, transition, democracy

249

Nikola Beljinac226

LIBERALIZACIJA POSTKOMUNISTIKIH DRUTAVA JUGOISTONE EVROPE - MULTIKULTURNA PERSPEKTIVA

Saetak U radu se analizira odnos multikulturalizma, liberalne transformacije i konstitucionalizacije u postkomunistikim drutvima Jugoistone Evrope. Autor zastupa tezu da liberalni konstitucionalizam poseduje adekvatne mehanizme i strategije upravljanja vienacionalnim zajednicama koji, meutim, nisu primenjeni u fazi inicijalne konstitucionalizacije drava u regionu. Izostanak adekvatnog konstitucionalnog normiranja manjinskog pitanja posledino otvara ozbiljan legitimacijski problem koji e podrivati dalju demokratizaciju postkomunistikih drutava u ovom delu Evrope. Kljune rei: multikulturalizam, liberalna transformacija, konstitucionalizacija, etnifikacija politike, manjinska prava

Uvodna skica problema U tekstu koji pie pod utiskom nemakog ujedinjenja i implozije komunistike imperije, Jirgen Habermas e napetost izmeu univerzalnih principa ustavnih demokratija, s jedne strane, i partikularnih zahteva zajednica da sauvaju obiajnosni integritet svog naina zivota, s druge... ispravno najaviti kao jednu od bitnih istorijskih tendencija posthladnoratovskog doba.227 Prasak etnokulturnog pluralizma i s tim
Autor je saradnik u nastavi na predmetu Savremena politika teorija na Fakultetu politikih nauka u Beogradu. 227 Habermas, Jirgen,Citizenship and National Identity, Praxis International, vol. 12, No. 1, april 1992, preveo Slobodan Divjak.
226

250

povezeno preoblikovanje odnosa izmeu principa graanstva i partikularnih identiteta obeleie period velikih promena kroz koje je prolazio itav evropski kontinent u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Slom komunistikog bloka temeljno je prekomponovao drutvenu i politiku stvarnost svih evropskih drava. U starim evropskim demokratijama, etabliranim nacionalnim dravama, u iu politikih debata, u odsustvu ideolokog suparnika, dospevaju teme identitetske raznolikosti. Kontraverze u vezi sa nainom tretiranja sve brojnije populacije imigranata, kao i pretnje secesijom pojedinih regiona pokazale su da zapadne demokratije ipak nisu imune na tenzije prouzrokovane etnokulturnom heterogenou. U intelektualnim krugovima ova pojava je propraena pravom inflacijom lanaka i knjiga koje su se bavile identitetskim temama. Termin multikulturalizam hitro ulazi u argon akademskih delatnika i politiara postajui nova popularna re kojom se obezbeuje tira i dobijaju glasovi. I dok su na Zapadu razliiti oblici politizacije kulture u najveoj meri uspeno pacifikovani, u dravama Centralne i Istone Evrope buenje etniciteta poprima drugaije konture. Ve na prvom koraku mukotrpnog zaokreta od nedemokratske prolosti ka vrednostima i institucionalnim reenjima drava zapadnih demokratija, postkomunistika drutva su se suoila sa ozbiljnom preprekom. Snani porivi etnifikacije politike bolno su se preplitali sa problemima tranzicije u liberalnu demokratiju. Euforija pronalaenja i velianja dugo potiskivanog nacionalnog identiteta najburnije protie na prostorima Jugoistone Evrope. Regresivne forme etnikog nacionalizma nipodatavale su svaki nagovetaj stabilizacije tek osloboenih drutava. U krvavoj epizodi novog balkanskog romantizma manjine su platile najveu cenu. Stoga e pitanje odnosa prema brojnim manjinskim etnokulturnim grupama koje su presecale granice krhkih dravnih tvorevina postati arina taka socijalne i politi;ke dinamike u ovom delu Evrope. Nije potrebno naglaavati da su mogui razliiti pristupi prilikom razmatranja komplikovanog pitanja meuetnikih odnosa na ovim podebljima. Predmet nae panje bie konstitucionalna dimenzija manjinskog pitanja. Problemu etnikih raskola i krnjeg multikulturalizma u novim demokratijama Jugoistone Evrope pristupiemo analizirajui inicijalni proces liberalne transformacije i konstitucionalizacije kroz koji su

251

prolazile gotovo sve drave u regionu poetkom devedesetih godina228. Nastojaemo da pokaemo da se proces konstitucionalizacije revolucionarnih uinaka u delu koji se odnosi na tretiranje poloaja etnikih manjina odvijao na neliberalan nain. Izostanak adekvatnog konstitucionalnog normiranja manjinskog pitanja, posledino otvara ozbiljan legitimacijski rascep koji e podrivati dalju demokratizaciju postkomunistikih drutva u Jugoistonoj Evropi. Manjine u procesima liberalne transformacije drava Jugoistone Evrope Pad Berlinskog zida preokrenuo je tokove istorije i na prostorima Jugoistone Evrope. Poetak nove ere karakterie odluna namera drava u regionu da krenu putem uspostavljanja ustavne demokratije. Na razvalinama onoga to se u terminu negativne politike moe oznaiti kao autokratski obrazac vladavine trebalo je izgraditi posve drugaiji tip politike zajednice. Liberalna transformacija postkomunistikih drutava nije bila niti jednostavan, niti linearan in. Pre se moe rei da se radilo o dramatinoj borbi protivrenih procesa koji su transformacijom pokrenuti, i nepovoljnih okolnosti u kojima su se odvijali. Imperativi redefininicije kolektivnog identiteta, uspostavljanja demokratskih ustanova i procedura, primene mehanizama trine privrede i mera socijalno odgovorne drave meusobno su se potirali. U jednom koraku i u izrazito nestimulativnim drutvenim i politikim okolnostima koje obeleava odsustvo demokratske politike kulture trebalo je preskoiti put kojim su stare evropske demokratije koraale vekovima. Nenad Dimitrijevi ovo paradoksalno obeleje postkomunistike transformacije naziva dramom suprotstavljenih imperativa229, dok Don Elster upotrebljava sintagmu teorema nemogunosti.230 Najproblematiniji deo tranzicione jednaine sadran je u urgentnoj potrebi rekonstrukcije identitetske osnove postkomunistikih drutava. Bez bazinog konsenzusa koji je ustavno pozitiviran u vidu saglasnog odgovora na prvo pitanje svake politike zajednice (Ko smo mi i ta je to to nas dri na okupu?), nemogue je govoriti o stabilnoj
Izuzetak su Srbija i Crna Gora koje e putem liberalne transformacije krenuti tek nakon oktobarskih promena 2000. Godine. 229 Dimitrijevi, Nenad, Ustavna demokratija shvaena kontekstualno, Fabrika knjiga, Beograd, 2007, str. 110. 230 Podunavac, Milan, Poredak, konstitucionalizam, demokratija, igoja tampa, Beograd, 2006, str.135.
228

252

i mirnoj reprodukciji politike mou u polju svakodnevne politike. Stoga je u uslovima zaotrenog etnikog pluralizma bilo neophodno pronai horizont zajednikog smisla koji bi svi pripadnici politike zajednice prihvatili bez obzira na meusobne razlike. I pored toga to su sve drave nekadanjeg komunistikog bloka imale formu liberalne revolucije, primetan je izostanak konstitucionalnog uvaavanja liberalnih principa ustrojstva polja bazinog konsenzusa. Da se podsetimo: liberalna shema dobro ureenog poretka temelji se na moralnom primatu slobode jednakih graana. To podrazumeva garanciju jednakih pravnih statusa, pravnih i politikih obligacija, kao i jednako pravo uea u raspodeli bazinih dobara za sve dravljane u javnoj sferi. Da bi postali deo javne sfere nije neophodno da sledimo odreenu koncepciju dobrog ivota. Dovoljno je prihvatiti osnovna pravila igre inkorporirana u ustavnom tekstu. To je i odgovor na pitanje ta je zajedniko pripadnicima liberalne drave. Ustav, kao zajedniko politiko dobro svih graana, predstavlja ono mesto u kojem je locirana njihova identitetska privrenost zajednici. Istina je da se mnoge savremene liberalne drave deklariu kao nacionalne drave. Vano je, meutim, naglasiti da se radi o pravno-politikoj verziji nacionalizma koja se postepeno, kroz procese republikanizacije politike, oslobaala supstancijalnih naslaga dominantnog etnikog identiteta. Vil Kimlika e stoga ispravno zakljuiti da pitanje nije u tome da li se drave angauju na graenju nacije, ve o kakvoj se vrsti graenja nacije radi.231 Liberalni projekat graenja nacije je uslovljen i samoograniavajui u tom smislu to, s jedne strane, omoguava svima koji nisu pripadnici nacije, a ele da postanu njen deo, to i uine, a s druge strane dozvoljava podelu javne sfere u onim sluajevima u kojima pripadnici nacionalnih manjina insistiraju na ouvanju svojih razliitosti. Kako to uoava Milan Podunavac, ova osobita podela rada izmeu nacionalizma i liberalizma, s obzirom na prirodu nacionalizma u postkomunistikim ambijentima i izrazitu etniku hetrogenost, nije poeljan nain izgradnje nacionalnih drava u Jugoistonoj Evropi.232 Uputnije je bilo prikloniti se liberalnim naelima ustavnog patriotizma ime bi se identitetska rekonstrukcija zajednice obavila sa one strane nacije-drave. Naalost, drava se na ovom podruju, bez izuzetka konstituie kao domovina veinske etnike grupacije.
Kimlika, Vil i Opalski, Magda (ur.), Moe li se izvoziti liberalni pluralizam?, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2002, str. 71. 232 Podunavac, Milan, Poredak, konstitucionalizam, demokratija, str. 90.
231

253

Najvii pravni akti zemalja u regionu u svojim odredbama izostavljaju u liberalnom konstitucionalizmu primeren teritorijalno-politiki i republikanizovani koncept nacije. Na kljuno pitanje identitetske integracije Zato smo zajedno? odgovor je pronalaen u primodijalnim politikim tradicijama. Ovo nesaglasje izmeu naelno prihvaenog opredeljenja za principe i ustanove liberalne demokratije i graenja drave na osnovama etnikog nacionalizma negativno je uticalo na poloaj manjinskih zajednica. Sa stanovita pripadnika manjina, na delu je bio arbitraran izbor koji je na direktan nain ugroavao njihovu slobodu i ravnopravnost.233 Ve u preambulama ustavnih tekstova jasno je stavljeno do znanja ko je vlasnik drave. Ustav Albanije tako govori o vekovnoj tenji albanskog naroda ka ostvarenju nacionalnog identiteta i jedinstva ; Ustav Bosne i Hercegovine istie konstitutivnost Bonjaka, Hrvata i Srba; Ustav Hrvatske navodi neotuivo, nedeljivo, neprenosivo i nepotroivo pravo hrvatskog naroda na samoopredeljenje i dravni suverenitet; Ustav Crne Gore naglaava istorijsko pravo naroda Crne Gore na sopstvenu dravu, Ustav Makedonije eksplicitno istie da se Makedonija uspostavlja kao nacionalna drava makedonskog naroda; Ustav Rumunije navodi da je izvor nacionalne suverenosti rumunski narod; Ustav Srbije u jednoj vrsti kompromisne solucije ipak prednost daje veinskoj etnikoj grupi. Srbija je drava srpskog naroda i svih njenih graana; Ustav Bugarske, za razliku od prethodno citiranih ustavnih reenja, u svojoj preambuli sadri graanski konotiranu definiciju nacije, ali zato u lanovima koji se odnose na religiju i jezik daje prednost etnikom konceptu dravnosti.234 Kao to moemo da primetimo, manjine su, slovom ustavnih povelja, iskljuene iz same definicije graanstva, a time i iz procesa oblikovanja osnovnog drutvenog ugovora. Ta injenica e ustavne odredbe o pravima manjina u znaajnoj meri uiniti praznim i jalovim. Onog trenutka kada je neutralno polje politike uinjeno pristrasnim u korist veinske nacije, a iskljuivim u odnosu na identitetske obzire manjina, mogunost bazinog konsenzusa o kolektivnom identitetu zajednice ozbiljno je ograniena. Neuvaavanje injenice multikulturalnosti predstavljae izvor ozbiljnih legitimacijskih deficita poskomunistikih reima. Legitimacijski deficit otvorie problem lojalnosti skrajnutih

233 234

Dimitijevi, Nenad, Ustavna demokratija shvaena kontekstualno, str. 166. Navedeno prema : Ibid, str. 164

254

manjina, ime je stvoreno plodno tlo za ozbiljne drutvene krize i nestabilnosti. Kao mnogo puta ranije tokom istorije, drave Jugoistone Evrope i ovom prilikom proputaju, ini nam se, najbolju ansu da manjinsko pitanje adekvatno ree. Liberalni konstitucionalizam poseduje dobre strategije upravljanja multikulturnim zajednicama. Te strategije se uobiajeno oznaavaju kao politike liberalnog multikulturalizma. U sluaju konstitucionalizacije postkomunistikih drutava u regionu uoljiv je izostanak mnogih primera dobre prakse liberalnog multikulturalizma. Najvei previd je uinjen prilikom redefinicije kolektivnog identiteta. Potpuno pogreno, kao prirodan osnov zajednice uzet je dominantan nacionalni identitet, ime su dvostruko zanemarene potrebe manjinskih grupa. Prvo, manjine su neskriveno diskriminisane s obzirom na da je polje javne sfere dodeljeno iskljuivo jednoj etnikoj grupi. Drugo, pripadnici manjina su i faktiki obespravljeni budui da proklamovane ustavne garancije jednakih prava i pristupa bazinim drutvenim dobrima nisu od velikog znaaja bez oseaja vrednosti i samopotovanja koju prua javno priznanje kulturne osobenosti manjinskih zajednica. Zajednica predstavlja, glavna je pouka pobornika liberalnog multikulturalizma, kontekst unutar kojeg individualna autonomija postaje operacionalna. Izbor izmeu razliitih opcija sa kojima se pojedinci u svojim ivotima svakodnevno susreu uslovljen je njihovim kulturnim razumevanjem. Iz tog razloga, bez dravnog priznanja etnokulturnuh osobenosti manjina putem garancije uivanja razliitih grupnih prava, ne moemo govoriti ni o efektivnom uvaavanju individualnih prava njihovih pripadnika. Da bi se to ostvarilo neophodna je ustavna identifikacija jednog inkluzivnog i za sve prihvatljivog okvira zajednikog ivota u kome e priznanje posebnih identiteta biti uravnoteeno sa univerzalizmom prava.235 Upravo takva koncepcija kolektivnog identiteta izostaje u ustavnom inenjeringu poskomunistikih drutava Jugoistone Evrope. Zakljuna razmatranja: o zarobljenom multikulturalizmu Promiljajui problem javnog priznanja partikularnih identiteta, Ejmi Gatman u uvodu
235

edicije

Multikulturalizam

saeto

saoptava

veliku

istinu:

izazov

Ibid, str.168.

255

multikulturalizma predstavlja fenomen karakteristian za liberalne demokratije.236 Drugi politiki konteksti nisu pogodni za afirmaciju multikulturnih tema. Otud je jasno zato do pune tematizacije pitanja multikulturalizma na prostoru Jugoistone Evrope dolazi tek nakon uruavanja komunistike ideologije. S obzirom da je multikulturalizam jedan od oblika pluralizma, okolnosti represivnog jednoumlja svakako nisu bile stimulativni okvir za bilo kakvo multikulturno promiljanje i delovanje. Sa poetkom liberalne transformacije osloboenih drutava Jugoistone Evrope stvoreni su uslovi da se odnos izmeu veinskih nacija i etnikih manjina uredi u skladu sa reenjima multikulturnih politika koje su u dravama Zapadne Evrope poele da se razvijaju ve krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka. Ubrzo, meutim, postaje jasno da je primena zapadnih multikulturnih iskustava umnogome ograniena i uslovljena socijalnim i politikim kontekstom unutar kog se odvijala konstitucionalizacija novih evropskih demokratija. Multikulturalizam e stoga, u prvim godinama ivota liberalne demokratije na podruju Jugoistone Evrope, biti zarobljen u spletu nepovoljnih okolnosti koje su oblikovale procese normativne integracije postkomunistikih drutava. U vidu zakljunih razmatranja, izdvajamo tri osnovna razloga neadekvatnog konstitucionalnog normiranja manjiskog pitanja. Prvo, za razliku od zapadnih drutava u kojima su multikulturne ideje dui vremenski period sazrevale, najpre kroz plodni dijalog liberala i komunitaraca, a potom i kroz raspravu unutar liberalne kole izmeu pristalica radikalnog liberalizma i liberalnog pluralizma, postkomunistika drutva su se suoila sa istovremenim imperativima liberalizacije, identitetske rekonstitucije i multikulturne stvarnosti. Drugo, ozbiljnu prepreku multikulturnim stremljenjima predstavljala je snana tendencija etnifikacije politike. Kako navodi Vukain Pavlovi: Implozija socijalizma ila je simultano sa eksplozijom nacionalizma.237 Drava se, bez izuzetka, konstituie na monokulturnim pretpostavkama, ime se vri njena privatizacija u korist veinske etnike grupacije. Izraelski sociolog Semi Smuha e navedenu tendenciju povezati sa konceptom etnike demokratije.238 Po njemu, iako se politiki sistemi postkomunistikih zemalja u odreenoj meri zasnivaju na principima liberalne
Ejmi Gatman (ur.), Multikulturalizam, Centar za multikulturalnost, Novi Sad, 2003, str. 15. Pavlovi, Vukain, Civilno drutvo i demokratija, Slubeni glasnik i Zavod za udbenike, Beograd, 2009, str. 142. 238 Smooha, Sammy, Types of Democracy and Models of Conflict Managment in Ethnicaly Divided Societies, Nations and Nationalism, Vol. 8, No. 4, 2002, p. 424.
237 236

256

demokratije (sva stalno nastanjena lica imaju dravljanstvo, garantuju im se graanska, politika, socijalna, ekonomska i kulturna prava), ipak se ne moe tvrditi da u svakodnevnim ivotnim situacijama postoji simetrija izmeu prava pripadnika veinske nacije i prava pripadnika manjinskih zajednica. Pripadnici veinske nacije dravu percipiraju kao istorijsku domovinu njihovim predaka i buduih pokolenja. S obzirom da dravljanstvo nije dovoljno za lanstvo u nacionalnom identitetu, nisu retke situacije u kojima je etnika dijaspora u boljem poloaju u odnosu na pojedine dravljane zemlje. Tako su, na primer, Hrvati u dijaspori tokom devedesetih godina znatno lake ostvarivali svoje birako pravo nego pripadnici manjinske srpske zajednice. Tree, spisku neprijatelja multikulturalizma treba dodati i fenomen sekuratizacija manjinskog pitanja.239 injenica da mnoge nacionalne manjine u regionu imaju u svom susedstvu matinu dravu, percipira se kao bezbednosna pretnja. Ukratko, prisutan je strah od iredentistikih namera nelojalnih manjina. To je naroito briga onih drava ije su manjine etniki i religijski povezane sa susednim dravama. Kimlika ispravno primeuje da problem nije samo u tome to manjina ima matinu dravu ve pre u istorijskoj injenici da je manjina saraivala sa matinom dravom u potinjavanju veinske zajednice.240 Tako su Srbi u Hrvatskoj smatrani produenom rukom povampirenih velikosrpskih ambicija, Hrvati u Srbiji su nazivani eksponentima germanskih imperijalnih namera, dok su Albanci u Srbiji i Makedoniji, ba kao i Turci u Bugarskoj oznaavani kao oivljeni relikti Otomanske Imperije. U takvom ambijentu, odnos drave i manjina se nuno posmatra kao bezbednosno pitanje najvieg ranga, a ne standard demokratskog razvoja. Posledino, opseg manjinskih prava i delovanja udruenja manjinskih zajednica zakonski se ograniavaju, a neretko i potpuno zabranjuju. Navedene nepovoljne okolnosti zatirale su svaku mogunost adekvatnog tretiranja zahteva manjina, to je dovelo do internacionalizacije ove teme. Zapadni model ophoenja prema potebama etnokulturnih manjina postaje standard i kriterijum za lanstvo u meunarodnim organizacijama. Na taj nain, principi i mehanizmi multikulturalizma postepenu bivaju uveeni u politiki diskurs i normativne okvire
Kymlicka, Will, Multiculturalism and Minority Rights - East and West, Journal on Ethnopolitics and Minority Issues in Europe, Flensburg, Issue 4-2002, p 24. 240 Kimlika, Vil i Opalski, Magda (ur.), Moe li se izvoziti liberalni pluralizam?, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2002, str. 81.
239

257

ovdanjih drava. Kljunu ulogu u procesu multikulturnog preobraaja postkomunistikih drutava Jugoistone Evrope preuzimaju Evropska Unija, Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju. Njihove preporuke, rezolucije i konvencije, otvorie perspektivu trajne pacifikacije manjinskog pitanja u regionu. Literatura Zbornik, Multikulturalizam, uredila Ejmi Gatman, Centar za multikulturalnost, Novi Sad, 2003. Zbornik, Politike institucije i demokratija, uredio Vukain Pavlovi, igoja tampa, Beograd, 2006. Zbornik, The Oxford Handbook of Political Science, uredili Don Drajzek, Boni Honih, En Filips, Oxford University Press, Njujork, 2006. Zbornik, Nacija, kultura i graanstvo, uredio Slobodan Divjak, Skubeni list SRJ, Beograd, 2002. Dimitrijevi, Nenad, Ustavna demokratija shvaena kontekstualno, Fabrika knjiga, Beograd, 2007. Divjak, Slobodan, Problem identiteta: kulturno, etniko, nacionalno i individualno, Slubeni glasnik, Beograd, 2004. Jovanovi, A. Miodrag, Kolektivna prava u multikulturnim zajednicama, Slubeni glasnik, Beograd, 2004. Kimlika, Vil i Opalski, Magda (ur.), Moe li se izvoziti liberalni pluralizam?, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2002. Kimlika, Vil, Multikulturno graanstvo, Centar za multikulturalnost, Novi Sad, 2002. Kimlika, Vil, Savremena politika filozofija, Nova srpska politika misao, Beograd, 2009.

258

Kymlicka, Will, Multiculturalism and Minority Rights - East and West, Journal on Ethnopolitics and Minority Issues in Europe, Flensburg, Issue 4, 2002.

Pavlovi, Vukain, Civilno drutvo i demokratija, Slubeni glasnik i Zavod za udbenike-Beograd, Beograd, 2009.

Podunavac, Milan, Poredak, konstitucionalizam, demokratija, igoja tampa, Beograd, 2006.

Podunavac, Milan, Princip graanstva i poredak politike, igoja tampa, Beograd, 2001.

Smooha, Sammy, Types of Democracy and Models of Conflict Managment in Ethnicaly Divided Societies, Nations and Nationalism, Vol. 8, No. 4, 2002.

Nikola Beljinac

The Liberalization of Post-Communist Societies in South East Europe - A Multicultural Perspective

Abstract: This paper analyzes the relationship between multiculturalism and liberal transformation constitutionalisation in post-communist societies in Southeast Europe. The author sustains the thesis that liberal constitutionalism has adequate mechanisms and strategies for managing multinational communities which, however, have not been applied in the initial phase of constitutionalisation of the countries in the region. The lack of adequate constitutional regulation of minority issues, consequently, raises a serious legitimacy problem that will undermine further democratization of post-communist societies in this part of Europe. Keywords: multiculturalism, liberal transformation constitutionalisation, ethnification of politics, minority rights

259

Mr Vladimir Pavievi241

EVROPSKA INTEGRACIJA DRAVA ZAPADNOG BALKANA: NAREDNI KORACI ZA SRBIJU

Saetak Ruenje Berlinskog zida 1989. godine je u dravama centralne i istone Evrope oznailo poetak transformacije njihovog ekonomskog, pravnog i politikog sistema u moderne zajednice koje se temelje na trino orijentisanoj privredi, vladavini prava i politikom pluralizmu. Usmerenost ka novim vrednostima bila je jasno determinisana i inspirisana idejom o lanstvu u Evropskoj zajednici (EZ), to je trebalo da obezbedi konano ujedinjenje dva dela evropskog kontinenta koja su tokom pola veka bila razdvojena neprobojnim zidom. Ovim tekstom definiu se kljune istorijske i politike take u razvoju Srbije u periodu od 1989. do 2009. godine; odreuje se presek stanja evropskih integracija Srbije dvadeset godina nakon pada Berlinskog zida; objanjavaju se uzroci takvog stanja; i nudi se predlog odgovarajue politike koja bi trebalo da doprinese ubrzanju procesa integracije Srbije u EU. Kljune rei: Berlinski zid, evropske integracije, saradnja, vizna liberalizacija, slobodno trite, ustavna reforma, reforma spoljne politike Uvod U novembru 2009. godine obeleava se dvadesetogodinjica pada Berlinskog zida. U ove dve decenije desile su se fundamentalne promene u sistemu meunarodnih odnosa. One su preoblikovale evropski kontinent, a njihove posledice su najvidljivije u
241

Autor je asistent na predmetima Istorija politikih teorija I i Istorija politikih teorija II, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu.

260

zemljama Centralne i Istone Evrope koje su pristupile transformaciji preanjih sistema u moderne zajednice koje poivaju na vladavini prava, trinoj privredi i politikom pluralizmu. Usmerenost ka novim vrednostima bila je jasno determinisana i inspirisana idejom o lanstvu u Evropskoj zajednici (EZ), to je trebalo da obezbedi konano ujedinjenje dva dela evropskog kontinenta koja su tokom pola veka bila razdvojena neprobojnim zidom.242 Od svih komunistikih drava u Evropi, evropska perspektiva je 1989. godine bila najblia tadanjoj Jugoslaviji (SFRJ), koju je inilo est federalnih jedinica (Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Slovenija i Crna Gora) i dve autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodina). Autonomne pokrajine su administrativno bile deo Srbije, ali su svoje predstavnike i pravo odluivanja imale i u federalnim organima. Za razliku od drugih drava Centralne i Istone Evrope, koje su propau komunizma lanstvo u EZ definisale kao svoj veoma udaljeni, ali prioritetni cilj, u bivoj Jugoslaviji su narasli etniki sukobi doveli do rata i raspada zemlje, a evropska budunost nekada zajednike drave potisnuta je kao manje vano pitanje, koje je tek nakon ratova postalo politiki prioritet njenih naslednica. Evropska unija je u junu 2003. godine otvorila novi institucionalni i pregovaraki mehanizam za prijem u lanstvo koji je ponuen dravama Zapadnog Balkana, a meu dravama koje su nastale na tlu bive Jugoslavije jedino je Slovenija postala punopravna lanica Evropske unije 2004. godine. Preostale zemlje, ukljuujui i Albaniju koja nije bila deo bive Jugoslavije, ali se smatra delom Zapadnog Balkana, nalaze se u predvorju Evrope. Hrvatska ima status kandidata za lanstvo u EU, otpoela je pregovore o punopravnom lanstvu i oekuje se da e tokom 2010. godine ove pregovore i da zaokrui. Makedonija je, uprkos problemima, dobila status kandidata za lanstvo u EU 2005. i priprema se za poetak pregovora za lanstvo. Crna Gora je u decembru 2008. godine predala zahtev za lanstvo i oekuje da e tokom 2010. godine osigurati status kandidata. Albanija i Bosna i Hercegovina imaju potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju; Albanija je predala i zahtev za lanstvo, dok Bosna i Hercegovina eka priliku da to uradi, kako bi nakon toga stekle status kandidata.
242

O (ne)izneverenim oekivanjima protagonista ovih dogaaja Sorin Antohi, Vladimir Tismaneanu (prir.), Between Past and Future. The Revolutions of 1989 and their Aftermath, Central European University, Budapest 2000, 3-100.

261

Devet godina nakon promena 2000. godine, otpoetih uklanjanjem Slobodana Miloevia sa vlasti, status evropske integracije Srbije je i dalje neizvestan. Srbija je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, ali se odredbe Ugovora jo uvek ne primenjuju zbog nedovoljne saradnje Srbije sa Hakim tribunalom. Proces pridruivanja Srbije Evropskoj uniji dodatno je usporen nakon to je 17. februara 2008. godine Skuptina Kosova donela odluku o proglaenju nezavisnosti. Time je pitanje naina na koji Srbija treba da reaguje na proglaenje kosovske nezavisnosti potisnulo raspravu o evropskoj perspektivi Srbije i dovelo u pitanje integraciju Srbije u Evropsku uniju. Ovaj tekst sadri kratki pregled kljunih dogaaja u Srbiji u poslednjih dvadeset godina i upuuje na est pitanja od ijeg reavanja dominantno zavisi evropska budunost Srbije. Pored uputa na ova pitanja, tekst sadri i predlog politike Srbije u svakoj od tih oblasti uz poeljno jaku ulogu i uticaj Evropske unije.

Nestanak Jugoslavije i formiranje novih drava Uprkos veoma povoljnoj poziciji koju je 1989. godine Titova Jugoslavija uivala spolja i koja je mogla da joj obezbijedi jasnu evropsku perspektivu i lanstvo u EZ u narednoj deceniji, Jugoslavija nije opstala, a njeni narodi su jedni druge poeli da posmatraju kao neprijatelje. Nespremnost politikih elita federalnih jednica da se dogovore o principima ureenja transformisane drave uveli su jugoslovenske narode u ratove koji su poeli u Sloveniji, potom i u Hrvatskoj u leto 1991. Nakon to su Slovenija i Hrvatska, a zatim Makedonija i Bosna i Hercegovina proglasile nezavisnost, Srbija sa dve autonomne pokrajine, Vojvodinom i Kosovom, i Crna Gora su odluile da formiraju novu zajednicu Saveznu Republiku Jugoslaviju.243 Novostvorena drava, koja je Ustavom garantovala jednakost Srbije i Crne Gore, proglasila se i jedinim legitimnim sukcesorom socijalistike Jugoslavije. Otuda njeni predstavnici, nasuprot oekivanjima meunarodne zajednice, nisu ponovo konkurisali za
Sabrina P. Ramet, Vjeran Pavlakovi (ed.), Serbia Since 1989 Politics and Society under Miloevi and After, University of Washington Press, Washington, 2007. Mladen Lazi, Raiji hod. Srbija u transformacijskim procesima, Filip Vinji, Beograd 2000. Slobodan Antoni, Zarobljena zemlja. Srbija za vlade Slobodana Miloevia, Otkrovenje, Beograd 2002.
243

262

lanstvo u meunarodnim organizacijama i forumima, smatrajui da je stolica u tim organizacijama obezbeena polaganjem prava na naslee socijalistike Jugoslavije. Sve do smene Miloevia 2000. godine status Savezne Republike Jugoslavije u meunarodnoj zajednici nije bio definisan. U trenutku nastanka SRJ, uveliko je voen rat na teritoriji Hrvatske, a u Bosni i Hercegovini su ratni sukobi poeli da se rasplamsavaju. Veliki broj dobrovoljaca iz Savezne Republike Jugoslavije, kao i oruane snage JNA koja se transformisala u Vojsku Jugoslavije i vojske srpskih paradrava, uestvovale su u ratnim dejstvima na teritoriji njenih novih zapadnih suseda. Uee jugoslovenskih formacija u Hrvatskoj pravdano je potrebom da se Srbima u Hrvatskoj omogui slobodno odluivanje o tome da li ele da ostanu da ive u Hrvatskoj. U tom kontekstu, na teritoriji hrvatske drave proglaena je Republika Srpska Krajina kao posebni entitet koji je kao svoj cilj definisao pripajanje Saveznoj Republici Jugoslaviji. U Bosni i Hercegovini je situacija bila jo kompleksnija. Tri konstitutivna naroda, Bonjaci, Srbi i Hrvati nisu mogli da se saglase oko modela zajednikog ivota, pa su bosanski Srbi vrlo brzo proglasili Republiku Srpsku, usmerivi svoje politiko delovanje ka punoj nezavisnosti od vlade u Sarajevu i potencijalnom pripajanju Saveznoj Republici Jugoslaviji. Formalno voena predsednikom i vladom nove federacije, SRJ je tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini bila drava u kojoj je sutinsku mo imao tadanji predsednik Srbije Slobodan Miloevi. Miloevi je pod svojom kontrolom imao rukovodstvo male Crne Gore, a masku politikog pluralizma koristio je za legitimisanje svoje vladavine kao demokratske. Nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okonan rat u Bosni i Hercegovini, inilo se da prostor Zapadnog Balkana oekuje period stabilizacije. Dugo oekivani mir stvorio je nadu da je vreme ratova za jugoslovensko naslee prolo. Slobodan Miloevi je u Srbiji, veoj lanici jugoslovenske federacije, uvrstio svoju vlast, ostavi predsednik Srbije sve do 1997. godine. Upravo tada i uporedo sa razvojem politke distanciranja crnogorskog rukovodstva od Srbije, na teritoriji Kosova, nekadanje autonomne pokrajine Srbije, rasplamsan je sukob izmeu Albanaca i Srba. Bojkot dravnih institucija i stvaranje paralelnih institucija sistema na Kosovu, govorilo je o

263

reenosti albanske populacije da ne prihvati ni minimalne nadlenosti Srbije na Kosovu.244 Pravdajui svoje angaovanje zloinima prema Albancima u kojima je poetkom 1999. godine ubijen veliki broj civila, Severnoatlantski vojni savez (NATO) je 24. marta 1999. godine zapoeo vojnu intervenciju protiv Savezne Republike Jugoslavije. Rezultat desetonedeljne intervencije bilo je povlaenje vojnih i policijskih snaga SRJ i Srbije, koje je ureeno Kumanovskim sporazumom, kao i definisanje statusa Kosova Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija. Naredne godine, nakon poraza na izborima i velikih graanskih protesta na kojima je uestovalo preko pola miliona ljudi, Slobodan Miloevi je zbaen sa vlasti, a Demokratska opozicija Srbije je preuzela kontrolu nad dravnim institucijama; u roku od dva meseca raspisani su izbori za organe vlasti u Srbiji, nakon ega je poetkom 2001. godine konstituisana nova demokratska vlast. Dve kljune teme koje su doekale novu vlast u Srbiji bile su odnosi Srbije i Crne Gore i reavanje statusa Kosova. Crnogorska vlast je 21. maja 2006. godine organizovala referendum na kojem je veina od 55.5% glasaa podrala stvaranje nezavisne drave Crne Gore, a crnogorska Skuptina je proglasila nezavisnost 3. juna 2006. godine. Nezavisnost novostvorene drave priznala je Srbija, drave lanice Evropske unije i lanice Ujedinjenih nacija. Godinu dana kasnije doneta je odluka o proglaenju Ustava Republike Crne Gore. U februaru iste godine, u Beu je otpoeo pregovaraki proces o definisanju statusa Kosova. Pregovori nisu obezbedili reenje kosovskog problema, pa su kosovski Albanci odluili da proglase nezavisnu dravu Kosovo. To su uinili 17. februara 2008. godine. I dok je ovaj dogaaj u Pritini obeleen vatrometom, u Beogradu je to izazvalo nasilje na ulicama i paljenje nekoliko stranih ambasada. Vlada Srbije je saoptila da nikada nee priznati jednostrano proglaenu nezavisnost Kosova, a dravama koje su izrazile nameru da priznaju nezavisnost Kosova najavila pogoranje odnosa. U isto vreme proces evropske integracije je znatno usporen. Uprkos deklarativnom zalaganju Vlade Srbije za punu saradnju sa Hakim tribunalom, njena nesposobnost ili nevoljnost da locira i izrui Ratka Mladia dovela je do prekida

Predrag Simi, Put u Rambuje, Nea, Beograd 2000, Marti Ahtisari, Misija u Beogradu, Filip Vinji, Beograd 2001.

244

264

pregovora u okviru Procesa o stabilizaciji i pridruivanju. Ovi pregovori su nastavljeni u leto 2007. godine, a Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju potpisan je u maju 2008. godine. Od tog trenutka, proces evropske integracije je blokiran zbog nepotpune saradnje Srbije sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju. Otud se ini vanim naznaiti politike ijom bi realizacijom Srbija ubrzala proces reformi pravnog, ekonomskog i politikog sistema i pospeila svoju evropsku integraciju. Naredni koraci za Srbiju

1. Unapreenje saradnje sa susedima Srbija je devedesetih godina 20. veka prema susedima uglavnom vodila neracionalnu politiku, koja je ostavila posledice na odnose sa nekim od susednih drava u vidu sporova koji se reavaju ili e se reavati na bilateralnom ili multilateralnom nivou. Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju istaknuta je ugovorna obaveza Srbije da neguje dobrosusedske odnose u regionu, a Evropska komisija i Evropski parlament su u svojim izvetajima isticali da je regionalna saradnja jedan od kljunih pokazatelja proevropskog karaktera Srbije. Zato sva otvorena pitanja Srbije u odnosima sa susedima treba da budu reena, a saradnja sa njima mora biti intenzivna u oblastima politike i ekonomije. Nakon to su Hrvatska, Crna Gora i Makedonija priznale nezavisnost Kosova stvorena je izuzetno loa atmosfera u diplomatskim odnosima Srbije i njena tri suseda. Nerazumno otrom i emotivnom reakcijom, iz Beograda je proterana ambasadorka Crne Gore, kao i ambasador Makedonije, to je drastino unazadilo diplomatske odnose sa dve drave i izazvalo zabrinutost evropskih institucija. Normalizacija odnosa sa Makedonijom i Crnom Gorom predstavlja nunost na putu ostvarenja pune evropske integracije Srbije. Zato je izuzetno vano da Vlada Srbije, kroz organizovanje zvaninih poseta Skoplju i Podgorici i povlaenje odluke o proglaenju ambasadora nepoeljnima, prui ruku saradnje susedima, koji su na evropskom putu stigli dalje od Srbije.

265

Hrvatska mora biti glavni partner Srbije na putu ka Evropskoj uniji, uprkos zaotravanju retorike prema njoj nakon priznanja nezavisnosti Kosova. Zagreb treba da bude glavni partner Beograda po pitanju ulanjenja u EU i NATO, ali i po pitanju povratka raseljenih u Hrvatsku i reavanja ostalih nereenih pitanja iz perioda ratnih sukoba iz devedesetih godina. Tube koje su Meunarodnom sudu pravde uputile obe drave treba, u sluaju nemogunosti vansudskog reenja spora, prepustiti Sudu, iju presudu Srbija mora da potuje. Istovremeno, pogranini spor Srbije i Hrvatske oko granice na Dunavu, treba, to je pre mogue, reavati kroz bilateralne razgovore sa hrvatskom vladom kako bi se spreilo da ovo pitanje postane nepremostiva prepreka u trenutku pristupanja Srbije Evropskoj uniji. U sluaju Bosne i Hercegovine, Srbija bi, kao garant Dejtonskog sporazuma, trebalo da podrava sve napore meunarodne zajednice da se BiH ustavnom reformom redefinie i uini efikasnijom. Bez ustavne reforme u BiH nee biti njene unutranje stabilnosti, a ni stabilnosti u regionu koja je neophodna za brzu evropsku integraciju svih drava Zapadnog Balkana. 2. Zaokruenje saradnje sa Hakim tribunalom Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju i Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom ratifikovani su u parlamentu Srbije 9. septembra 2008. Usled protivljenja holandske vlade, ratifikacija ovih sporazuma jo uvek nije poela u EU zbog izostanka pune saradnje Srbije sa Hakim tribunalom. Evropska unija bi od Srbije trebalo da zahteva hapenje Ratka Mladia i Gorana Hadia ili substantivni dokaz da to ne moe da uradi i time pokae da ostvaruje punu saradnju sa Hakim tribunalom. Time bi Srbija pokazala sposobnost da ispunjava svoje meunarodne obaveze, pre svega one utvrene presudom Meunarodnog suda pravde u sporu Bosne i Hercegovine protiv Srbije, ali i usmerenost ka istinskom opredeljenju za osnovne vrednosti ujedinjene Evrope potovanje ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije i vladavine prava.

266

3. Rad na ukidanju viza graanima Srbije za putovanje u drave potpisnice engenskog sporazuma Savet Evropske unije je jo 15. marta 2001. doneo Uredbu kojom je utvrdio kriterijume koje drave, koje su izvan zone primene engenskog sporazuma, moraju da zadovolje da bi njihovi dravljani na teritoriju strana ugovornica mogli da ulaze bez viza. Srbija je prva meu dravama Zapadnog Balkana dobila tzv. Mapu puta ka viznoj liberalizaciji u maju 2008. godine. U dokumentu je naveden niz tehnikih uslova koje Srbija treba da ispuni kako bi njenim graanima bilo obezbeeno putovanje bez viza u drave potpisnice engenskog sporazuma. Budui da je ispunjavanje zadataka iz Mape puta osloboeno politikih uslova i pritisaka, Evropska unija bi trebalo da, u komunikaciji sa predstavnicima Vlade u Beogradu, redovno podsea da je zamena starih putnih isprava novim, kao i predan rad na uspostavljanju stabilnog, pouzdanog i integrisanog sistema kontrole dravnih granica, kako bi se spreio ilegalan prelazak roba i ljudi preko teritorije Srbije, pretpostavka za otvaranje evropskih granica i za graane Srbije. 4. Liberalizacija trgovine Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju Srbije sa EU i dravama lanicama predvia postepeno, fazno ukidanje svih carina i trgovinskih barijera izmeu Srbije i drava lanica Evropske unije, s tim to e, stupanjem na snagu prelaznog trgovinskog sporazuma, Evropska unija ukinuti sva ogranienja za uvoz robe poreklom iz Srbije, dok e Srbija isto uraditi fazno, u periodu od est godina. Sporazumom je predviena mogunost da Srbija, ukoliko to dozvoli opte privredno stanje i stanje u odreenom privrednom sektoru, moe bre sniavati svoje carine u trgovini sa Zajednicom (l. 23 Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju). Meu akterima u privrednom ivotu Srbije koji zagovaraju snaniju liberalizaciju trgovinskih odnosa sa EU postoji slaganje da je Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju predvien predug period trgovinske liberalizacije, jer koristi od trgovinske liberalizacije mogu najpre osetiti potroai snienjem cena proizvoda poreklom iz EU na domaem tritu. U procesu pregovaranja o ovom poglavlju, predstavnici Evropske unije

267

bi trebalo da imaju u vidu da svako produavanje uklanjanja carinskih barijera, odnosno iskoriavanje punog estogodinjeg perioda, zapravo odlae dostizanje konanog cilja, a to je lanstvo Srbije u EU. Primera radi, ukoliko Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju konano stupi na snagu tokom 2009, to bi u praksi znailo da, raunajui sa punim estogodinjim periodom za uklanjanje carina i drugih barijera, Srbija najranije moe da rauna sa punopravnim lanstvom u EU do 2017. godine. to je jo bitnije, ovako dug period ostavljen za uklanjanje carinskih barijera za proizvode poreklom iz EU imae viestruke negativne posledice, meu kojima se kao najznaajnije izdvajaju vie cene proizvoda na domaem tritu i produetak smanjene konkurentnosti privrede usled poslovanja pod povlaenim uslovima. S druge strane, brim uklanjanjem carinskih barijera trgovinskom liberalizacijom, domaa privreda e u kraem roku biti usmerena na jaanje konkurentnosti, kako bi mogla da izdri trinu utakmicu. U tom postupku, na krai rok moe doi do oteanih uslova poslovanja domaih preduzea, pa i do likvidacije jednog broja preduzea usled pojaane trine konkurencije, kao i do gubitka dela carinskih prihoda, to moe uticati na likvidnost budeta. 5. Ustavna reforma Na svom putu ka Evropskoj uniji, Srbija e morati da promeni pojedine odredbe svog Ustava kao to su to inile i druge drave u okruenju, poput Slovenije, koja je svoj ustav menjala ak dva puta pre ulaska u Uniju. U Ustavu Srbije koji je usvojen 2006. godine postoje dve kljune prepreke na putu ka lanstvu Srbije u Evropskoj uniji: a) odredbe o Kosovu, b) odredbe o nadlenostima Srbije i (ne)postojanju primata meunarodnog prava nad nacionalnim. Preambulom Ustava Srbije, kao i tekstovima zakletve koje polau najvii dravni nosioci vlasti, Kosovo je definisano kao autonomna pokrajina u sastavu Srbije. Krutim insistiranjem na unoenje ove odredbe u najvii pravni akt, smanjena je mogunost manevarskog prostora u pregovorima sa predstavnicima kosovskih Albanaca o svim tekuim pitanjima na Kosovu. Budui da je status Kosova definisan meunarodnim

268

aktima, razumno ponaanje politike elite na vlasti u Srbiji jeste zalaganje za promenu ovih odredbi Ustava Srbije, kako bi se spreila svaka eventualna budua manipulacija evropskom integracijom Srbije koja bi bila povezana sa tzv. kosovskim pitanjem. Ustav Srbije nije definisao primat meunarodnog prava nad nacionalnim. Tako je potpuno laiki predvieno da svaki meunarodni ugovor mora biti usklaen sa Ustavom. Iako Srbija i Kosovo imaju odvojeni put integracije u Evropsku uniju, a Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju se ne odnosi na Kosovo, ova odredba Ustava mogla bi biti iskoriena kao formalna prepreka lanstvu Srbije u EU i zato kao takva mora biti prioritetno promenjena. Istovremeno, Odeljak IV Ustava, ne predvia prenos suverenih nadlenosti na nadnacionalnu organizaciju, tj. na Evropsku uniju, to takoe moe biti veoma ozbiljna formalna prepreka ulasku Srbije u ovu organizaciju. 6. Usklaivanje spoljne politike Srbije sa EU Kao jedan od kljunih zahteva tokom procesa pridruivanja postavlja se i pitanje usklaivanja i koordinacije spoljne politike Republike Srbije sa Evropskom unijom. lan 10. Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju predvia obavezu Srbije da aktivno radi na pribliavanju stavova strana (EU i Srbije) o meunarodnim pitanjima, ukljuujui pitanja u vezi sa Zajednikom spoljnom i bezbednosnom politkom. Evropska unija bi trebalo da ima u vidu da se usklaivanje spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU postavlja kao jedno od vanijih pitanja tokom procesa pristupanja. U tom kontekstu, sadanja politika upornog konfrontiranja sa lanicama EU u vezi pitanja statusa Kosova, kao i strateko okretanje Srbije ka Rusiji ima sutinski antievropski karakter i predstavlja radikalni zaokret i otklon u odnosu na proklamovanu proevropsku politiku Srbije. Evropska unija bi u svom delovanju trebalo neprestano da ukazuje da je usklaivanje osnovnih smernica spoljne politike sa naelima spoljnopolitike doktrine Evropske unije ne samo neophodan uslov za lanstvo u ovoj organizaciji, ve da je i u najboljem interesu graana Srbije. Baziranje spoljne politike na vrstim osnovama u skladu sa proevropskom orijentacijom zemlje jedan je od najznaajnijih koraka u evropskoj integraciji Srbije.

269

Literatura Marti Ahtisari, Misija u Beogradu, Filip Vinji, Beograd, 2001. Sorin Antohi, Vladimir Tismaneanu (ed.), Between Past and Future. The Revolutions of 1989 and their Aftermath, Central European University, Budapest 2000. Slobodan Antoni, Zarobljena zemlja. Srbija za vlade Slobodana Miloevia, Otkrovenje, Beograd, 2002. Mladen Lazi, Raiji hod. Srbija u transformacijskim procesima, Filip Vinji, Beograd, 2000. Sabrina P. Ramet, Vjeran Pavlakovi (ed.), Serbia Since 1989 Politics and Society under Miloevi and After, University of Washington Press, Washington, 2007. Vladimir Pavievi, M.A

European Integration of Western Balkans: Future Steps for Serbia

Abstract: For countries in Central and Eastern Europe, the toppling of the Berlin Wall in 1989 marked the beginning of the transformation of their economic, legal and political systems into modern communities based on market-oriented economy, the rule of law and political pluralism. The orientation towards new values was clearly determined and inspired by the idea of membership in the European Community (EC), which was supposed to provide the final unification of the two parts of the European continent divided by an impenetrable wall for nearly half a century. This paper defines the key historical and political points in the development of Serbia between 1989 and 2009; offers an overview of European integration of Serbia twenty years after the fall of the Berlin Wall; explains the causes of this situation, and suggests an appropriate policy capable of accelerating the process of integration of Serbia into the EU.

270

Marko Simendi245

DA LI JE HUMANITARNA INTERVENCIJA MORALNO OPRAVDANA: DOSLEDNOST LIBERALNE ARGUMENTACIJE

Saetek Ovaj rad ispituje moralnost humanitarne intervencije razmatranjem doslednosti savremene liberalne odbrane ovakvog poduhvata. Posle razmatranja razliitih liberalnih osnova za opravdanje humanitarne intervencije, autor nastoji da dokae da njen konsekvencijalistiki element dozvoljava poreenje instrumentalne vrednosti humanitarne intervencije sa drugim sredstvima pomou kojih se moe pomoi stranim graanima koji su se nali u tekoj situaciji. Dakle, sve dok postoji delotvornije i instrumentalno vrednije sredstvo za pomo strancima u nevolji, humanitarna intervencija se ne moe moralno opravdati ni u sluaju da u potpunosti prihvatimo argumente liberala koji je podravaju. Kljune rei: humanitarna intervencija, liberalizam, moralna opravdanost

Uvod Iako su slini poduhvati zapoinjani na razliitim osnovama tokom istorije, humanitarna intervencija proizvod je poslednje decenije dvadesetog veka. Posle pada Berlinskog zida, opravdanje za nasilno meanje u unutranje sukobe unutar drava i naruavanje njihove suverenosti nije zasnivano na religijskoj argumentaciji, niti pravdano potrebom da se odreeni narodi civilizuju. Meutim, iako nije bilo rei o nevernicima
Autor rada je saradnik u nastavi angaovan na predmetima Istorija politikih teorija I i II na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu.
245

271

iju bi duu trebalo spasti niti divljacima koje bi trebalo naterati da se ponaaju civilizovano, nesumnjivo je da su odreeni reimi i u periodu posle Hladnog rata uskraivali prava i slobode svojim graanima, ukljuujui i pravo na ivot. Takoe, dolazilo je do tekih humanitarnih kriza irom sveta, uzrokovanih kako graanskim ratovima koji su razdirali etniki heterogene savezne drave, tako i bezvlaem i haosom koji su nastajali usled nemogunosti vlada da odre red i kontrolu nad svojom celokupnom teritorijom. Humanitarne krize su nastajale irom sveta, od Somalije do SFR Jugoslavije, a osnovna ljudska prava uskraivana su graanima drava u kojima je besneo rat. Sa druge strane, prvi put posle Drugog svetskog rata, neviena koliina tvrde moi bila je u rukama liberalnih i demokratskih drava iji su politiki sistemi izgraeni na potovanju vrednosti koje su gaene irom sveta. Iako nije postojao nijedan meunarodni propis koji bi nedvosmisleno dozvolio takve poduhvate, zahtevi liberalnim dravama da se vojno umeaju su postajali sve glasniji posle pada gvozdene zavese. Po definiciji J. L. Holcgrefea, humanitarna intervencija se ogleda u pretnji ili upotrebi sile izvedenoj van dravnih granica od strane jedne ili vie drava u cilju spreavanja ili okonanja iroko rasprostranjenih i tekih krenja osnovnih ljudskih prava pojedinaca koji nisu graani te ili tih drava, a bez dozvole drave na ijoj teritoriji se sila sprovodi (Keohane, 2003: 1). ini se da je osnovno liberalno opravdanje humanitarne intervencije prilino jednostavno: ukoliko verujemo u osnovna ljudska prava (ona prava koja svaka osoba uiva samom injenicom da je ljudsko bie), moramo verovati da se ona moraju tititi univerzalno i initi ta god moemo kako bismo ih ouvali. Ovde izgleda da se sama namee poznata analogija Pitera Singera (1972: 231) koji je uporedio dilemu o tome da li treba pruiti humanitarnu pomo sa dilemom da li treba pomoi nepoznatom detetu koje se davi ukoliko takva pomo ne ugroava pomagaa. Ipak, opravdanost humanitarne intervencije kritikovana je sa vie aspekata. Pravni pozitivisti tvrde da se humanitarna intervencija ne pominje ni u jednom meunarodnom sporazumu, te da nema ni prava ni obaveze na koju bi se drava koja intervenie mogla pozvati. Autori koji pripadaju koli realizma tvrde da je meunarodni sistem po svojoj prirodi anarhian. Dakle, njihov pristup je u suprotnosti sa univerzalistikim karakterom pozivanja na liberalne vrednosti i potovanje ljudskih prava. Komunitarci mahom odbacuju zamisao o humanitarnoj intervenciji jer smatraju da je sam koncept ljudskih

272

prava proizvod specifinog drutvenog konteksta, te da nije mogue opravdati prisilu nad drugim drutvima u cilju prihvatanja principa koji su im strani. Dalje, meu teoretiarima prirodnog prava i drutvenog ugovora ne postoji konsenzus po ovom pitanju (Holzgrefe, 2003: 15-36). Na kraju, utilitaristiko vienje ovog problema nije lako utvrditi, budui da podrava ili osuuje humanitarnu intervenciju na osnovu (korisnosti) njenih posledica po odreeno dobro. Ipak, svrha ovog rada nije da ispita neliberalne kritike humanitarne intervencije. Umesto toga u pokuati da utvrdim doslednost liberalne argumentacije koja podrava humanitarnu intervenciju. U prvom delu teksta u predstaviti tri liberalna pristupa koji povezuju ljudsku patnju u svetu sa univerzalnom dunou da se prui pomo. Ovi pristupi su zasnovani na 1) meunarodnom pravu, 2) teoriji pravde Dona Rolsa, 3) Singerovoj zdravorazumskoj moralnosti (Heinze, 2005). Drugi deo ovog rada se bavi ulogom konsekvencijalistike raunice u moralnom opravdavanju humanitarne intervencije. Naime, ukoliko se posmatra u kontekstu ire utilitaristike teorije, nasilna intervencija postaje samo jedan od moguih naina na koje se moe pomoi strancima. Dalje, ukoliko se spasavanje ivota postavi kao osnovni cilj, humanitarna intervencija postaje uporediva sa drugim aktivnostima na meunarodnom planu koje imaju isti cilj. U tom sluaju delotvornost postaje odluujui kriterijum za poreenje. Trei deo teksta je posveen takvom poreenju zasnovanom na primeru bombardovanja SR Jugoslavije od strane NATO 1999. godine, koji pokazuje da je humanitarna pomo delotvornija od humanitarne intervencije. Kako se radi o veoma osetljivoj temi, vano je ponovo naglasiti da se ovaj rad bavi ispitivanjem onoga to smatram najsnanijom liberalnom argumentacijom u korist humanitarne intervencije. Za potrebe analize u prihvatiti argumentaciju koju u svom radu detaljno iznosi Fernando Teson (2003), jedan od liberalnih zastupnika humanitarne intervencije. Dakle, prihvatiu da se liberalni argumenti u ovom sluaju ne mogu pobiti neliberalnim kritikama i pretpostaviti da nema nikakvih moralno problematinih elemenata u fazama pripreme i izvoenja humanitarne intervencije, kao i da ne postoje skriveni, nehumanitarni, motivi iza takvih poduhvata. Na isti nain u se baviti bombardovanjem SR Jugoslavije i posmatrati ovaj poduhvat sa stanovita drava koje su ga sprovele. To e se nuno odraziti na terminologiju koju u koristiti, posebno pri prepoznavanju etnikih Albanaca kao (jedinih) rtava. To nikako ne

273

znai da zastupam jednostrano vienje prirode ovog sukoba. Naime, osnovni razlog za korienje intervencije iz 1999. godine je injenica da liberalne pristalice humanitarne intervencije uglavnom smatraju ovaj poduhvat uspenim i da su dostupni podaci o sredstvima koja su u tom cilju utroena. Na kraju, ponudiu argumente u korist tvrdnje da je humanitarna intervencija iz 1999. godine neopravdana i da e svaku narednu intervenciju ovog tipa biti nemogue moralno opravdati sa liberalnog stanovita sve dok postoje delotvorniji naini spasavanja ivot na globalnom nivou. Deontoloka opravdanja humanitarne intervencije Osnova liberalnog opravdanja humanitarne intervencije poiva na pretpostavci da sve osobe imaju moralnu vrednost koju bi trebalo potovati i moralne interese koje bi trebalo tititi zbog toga to su ljudska bia (Caney, 2005: 232). Stoga te osobe zasluuju da ive u politikim sistemima iji je osnovni cilj unapreivanje i zatita njihove moralne vrednosti putem zatite i obezbeivanja ljudskih prava (Tesn 2003: 93). Takoe, budui da sa liberalnog stanovita politike ustanove ne poseduju vrednost same po sebi, one reime koji se ne odnose prema svojim graanima sa potovanjem treba smatrati nelegitimnim (Caney, 2005: 233). Tiranska vlast je posledica postojanja takvih reima i, zajedno sa bezvlaem, smatra se legitimnim povodom za humanitarnu intervenciju. Teson (2003: 94-95) tvrdi da situacije koje izazivaju humanitarnu intervenciju su zlodela poput zloin protiv ovenosti, ozbiljnih ratnih zloina, masovnih ubistava, genocida, iroko rasprostranjenog zlostavljanja, kao i hobsovsko prirodno stanje (rat sviju protiv svih) prouzrokovano uruavanjem drutvenog poretka. Naravno, zajedniki imenilac za ove situacije je injenica da sve ostavljaju razorne posledice po ivotne izglede osoba koje se u njima nau. Prema Sajmonu Kejniju, smo postojanje ovakvih okolnosti dovoljno je za uspostavljanje prava na intervenciju. Dalje, usvajajui pretpostavku da ljudska prava stvaraju obaveze drugima (Caney, 2005: 233), moe se tvrditi da je humanitarna intervencija dunost. Ova pretpostavka poiva na ideji kosmopolitske pravde. Postoje najmanje tri pristupa kojima se moe podrati ideja da je zatita prav stranaca dunost.

274

Prvi je zasnovan na meunarodnom pravu. Naime, Tomas Pog navodi da je takva dunost objavljea u 28. lanu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Pog tumai ovaj lan kao dunost da se ne bude delom globalnog sistema u kome se naruavaju prava odreenih lanova i da to znai da treba spreavati takve poduhvate (Nickel, 2006; Caney, 2005: 233). Ipak, pravna dunost zemlje da intervenie na humanitarnim osnovama se ne moe ustanoviti budui da je intervencija nedvosmisleno zabranjena lanom 2(4) Povelje Ujedinjenih nacija: Svi lanovi se u svojim meunarodnim odnosima uzdravaju od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti svake drave, ili na svaki drugi nain nesaglasan s ciljevima Ujedinjenih nacija. Takoe, Pogov argument ne predstavlja uobiajeno tumaenje Univezalne deklaracije. Prema Krisu Braunu, (2002: 143) norme predstvljene u njoj nikada nisu bile tumaene na nain koji bi podrao humanitarnu intervenciju. Iako tvrde da je mogue i drugaije tumaenje, Teson (2003: 108-111) i Kejni (2005: 256-257) se slau da meunarodno pravo u svom trenutnom obliku zabranjuje intervenciju na humanitarnim osnovama i zagovaraju promenu meunarodnog pravnog poretka, kako bi potvrdio pravo (ili dunost) da se intervenie. Dakle, ne moe se tvrditi da trenutne norme meunarodnog prava podravaju dunost ili pravo na intervenciju. Drugi pristup se oslanja na pretpostavku da se Rolsovi principi pravde mogu primeniti na svetskom nivou. Ova pretpostavka se ini opravdanom, jer je mogue proiriti Rolsovu metodologiju i zamisliti globalni prvobitni poloaj u kome bi se celokupno oveanstvo dogovorilo oko istih principa koje bi graani odabrali pri stvaranju pravednog institucionalnog poretka u okviru svojih drava.246 Korisno je primetiti i to da, iako se proirenje Rolsovih dvaju principa pravde mahom razmatralo u vezi sa dunou globalne primene principa razlike u cilju suzbijanja siromatva i gladi u svetu, isti argumenti se mogu koristiti i za zagovaranje Rolsovog principa slobode kao zajednike globalne obaveze. Rolsov prvi princip pravde glasi da svaka osoba treba da ima jednako pravo na najiru shemu jednakih osnovnih sloboda koja je spojiva sa slinom shemom sloboda za
Ovde vredi pomenuti da se Rols nije slagao sa ovakvim tumaenjem svoje teorije. U svom radu, kasnije proirenom u knjigu Pravo naroda, on zastupa stanovite da su drave (a ne pojedinci) te koje bi trebalo smatrati uesnicama globalnog poetnog poloaja koje ustanovljavaju standarde meunarodne pravde (Rawls, 1993: 43-47).
246

275

druge (Rols, 1998: 70). Ukoliko pretpostavimo da neija naconalna ili etnika pripadnost ne poseduje moralnu vrednost, isto kao to je nemaju ni neija rasa ili pol, moemo tvrditi da Rolsovi principi pravde vae globalno. Ipak, ak i ukoliko se sloimo da je neije dravljanstvo moralno irelevantno, ovakvo proirenje Rolsovih principa se suoava sa ozbiljnom potekoom. Naime, Rols nastoji da primeni svoje principe na osnovnu strukturu drutva, odnosno ustanove shvaene kao javni sistem pravila (Rols, 1998: 65). Kako se te ustanove nalaze u okviru drave, proirivanje Rolsovih subjekata pravde bi zahtevalo uspostavljanje sline vlasti na globalnom nivou. Pog i arls Bejc tvrde da se slian rezultat moe postii i bez stvaranja jedinstvene svetske vlade, ve stvaranjem kooperativnog meudravnog sistema koji bi globalno primenjivao principe oko kojih se oveanstvo sloilo (Blake, 2005). Ukoliko se sloimo sa Pogom i Bejcom, zatita principa slobode legitimnom humanitarnom intervencijom bi zahtevala prenos legitimnih sredstava prinude sa drave na neko meunarodno telo ili drugu dravu. Oba reenja su problematina. Prvi je suoen sa izuzetno teko ostvarivom mogunou stvaranja meunarodne vlade (ili slinog meunarodnog tela koje bi kontrolisalo i koordiniralo takve aktivnosti), dok je potonji optereen nita manje tekim pitanjima praktine prirode. Osnovni izazov ovakvoj zamisli proistie iz toga to drave uglavnom nisu voljne da se odreknu svoje suverenosti, a ni monopola nad primenom sile na svojoj teritoriji. Takoe, ak i ako pretpostavimo da drava moe da zadri svoj aparat prinude i da istovremeno uestvuje u ovakvom globalnom poduhvatu, savremena raspodela moi u svetu bi najverovatnije spreila bilo kakvu nasilnu meru usmerenu protiv najmonijih drava (na primer, nad onima koje raspolau nuklearnim naoruanjem). Trei pristup mogue je izvesti iz Singerovog rada Glad, obilje i moralnost (Famine, Affluence and Morality, 1972). Zgroen humanitarnom katastrofom velikih razmera koje je pogodila Bengal 1972. godine, Singer zagovara optu dunost pruanja humanitarne pomoi milionima raseljenih lica. Analogno pseudo-rolsovskom objanjenju koje sam opisao ranije, Singerova argumentacija se moe prilagoditi kako bi opravdala humanitarnu intervenciju. Glavna prednost Singerovog argumenta je njegova jednostavnost. Budui da ne ukljuuje nikakav poseban koncept pravde, Singerov argument se zasniva na zdravorazumskoj tvrdnji da su: patnja i smrt od nedostatka

276

hrane, sklonita i medicinske nege loi (Singer, 1972: 231). Razumno je pretpostaviti da svako moe da prihvati ovu tvrdnju bez obzira na sopstveno poimanje moralnosti. Teson (2003: 101) proiruje Singerov argument navodei da su situacije koje zahtevaju humanitarnu intervenciju jednako moralno neprihvatljive svim razumnim religijskim i etikim teorijama. Erik Hajnce (2005) ovo naziva zdravorazumskom moralnou. Dunost da se dela sledi iz Singerovog principa po kome ukoliko je u naoj moi da spreimo neto loe bez rtvovanja bilo ega sline moralne vanosti, imamo moralnu dunost da to i uinimo (Singer, 1972: 231). U sutini, Teson (2003: 94) predlae isti pristup kada se radi o humanitarnoj intervenciji tvrdei da (1) intervencija treba da bude dobrodola meu pogoenim stanovnitvom (2003: 106) (2) izvedena po razumno visokoj ceni za onoga koji intervenie (2003: 94) (3) sprovedena od strane profesionalnih vojnih snaga koje tu dunost obavljaju na dobrovoljnoj osnovi (2003: 127) i (4) izvrena uz potovanje strogih pravila poput proporcionalnosti i doktrine duplog efekta (2003: 115-116). Na ovaj nain su anse da bilo ta sline moralne vanosti bude rtvovano svedene na najmanju moguu meru. Jo jedan primamljiv element Singerovog pristupa ogleda se u tome da ne prenosi breme moralne obaveze na bilo koga, sem na one koji (bi trebalo da) interveniu. On nastoji da dokae da se neija moralna obaveza da spase dete koje se davi u njenoj ili njegovoj blizini ne umanjuje time to postoji vie osoba koje su svesne situacije i koje su sposobne da pomognu. Singer smatra odgovornim svakoga ko je u stanju da reaguje. U skladu sa tim, a suprotno pseudorolsovskom objanjenju i pozitivno-pravnom pristupu, moe se zahtevati od drava da interveniu iz principa, bez potrebe da zahtevaju dozvolu od Ujedinjenih nacija ili da obezbede bilo kakav konsenzus. Ovo pravo ili dunost zahteva od svake drave da paljivo razmotri prednosti i nedostatke (jednostrane) humanitarne intervencije, jer snosi punu odgovornost kako za delanje, tako i za moralne posledice (ne)delanja. Ipak, oprezna intervencionistika politika umanjuje ansu da drava dela jednostrano, posebno ukoliko je mona drava ta koja kri ljudska prava svojih graana. Sa druge strane, liberalna drava se lake moe odluiti na delanje ukoliko je deo grupe ili saveza osnovanog u cilju zatite ljudskih prava. Drugi srodan problem postaje oigledan usled injenice da se humanitarna intervencija razlikuje od humanitarne pomoi u jednom bitnom aspektu. Naime, pod

277

pretpostavkom da ne postoje problemi u saradnji meu dravama u okviru saveza, ansa da e poduhvat biti uspean e rasti sa porastom broja drava koje u njemu uestvuju. Prema tome, za razliku od pojedinane odluke da svako da po 5 funti kako bi pomogao raseljenim licima u Bengalu (Singer, 1972: 233), odluka drave da humanitarno intervenie moe zavisiti i od procene da je uspeh odreene intervencije zagarantovan samo ukoliko vie drava uestvuje u njoj. Kontekst ekvivalentan Singerovom primeru podrazumevao bi situaciju u kojoj se dete moe spasti jedino zajednikim poduhvatom. U najboljem sluaju mogao bi nastati savez koji se sastoji od mnogo drava koje svaka za sebe delaju iz principa, ali bi logika koja prati ovaj grupni poduhvat trebalo da ostane ista: odluka pojedinane drave da dela ne sme biti uslovljena stavom drugih drava prema intervenciji. S druge strane, isto deontoloki pristup podrazumeva da su potekoe za ostvarivanje moralno vrednog cilja moralno proizvoljne, bez obzira na to koliko su ozbiljne. Pored zanemarivanja potencijalno ozbiljnih posledica, ovaj bi pristup takoe opravdao paternalistiku intervenciju u ime rtava koje nisu dale ni eksplicitnu, ni preutnu saglasnost za tako neto. Meutim, autori liberalne provenijencije koji podravaju humanitarne intervencije se ne bi sloili sa tim. Umesto toga, oni uvode konsekvencijalistiko ogranienje koje smanjuje obim legitimnosti intervencija na one koje su izvedene po razumno visokoj ceni. tavie, konsekvencijalistiki element ima centralnu ulogu u opravdavanju intervencije, budui da bi pacifista mogao rei sa isto deontolokog stanovita da nijedan rat nije mogue opravdati bez obzira na eventualno dobre posledice. Oslanjanje na konsekvencijalizam radi naglaavanja stranih posledica nespreavanja moralno neprihvatljive situacije je verovatno najjai odgovor pacifistikim kritiarima. Za sada moemo zakljuiti da bez obzira na izbor pristupa kojim bi opravdali takvo pravo ili dunost, pristalice humanitarne intervencije nisu spremne da prihvate isto deontoloku argumentaciju. To je upravo ono to Teson (2003: 114) navodi filozofska odbrana humanitarne intervencije nuno kombinuje deontoloke i konsekvencionalistike elemente.

278

Proirenje konsekvencijalistikog argumenta i njegove moralne posledice ta zapravo znai ograda da je humanitarna intervencija opravdana samo ukoliko je ostvariva po razumno visokoj ceni? Poput Singera, Teson (2003: 114) tvrdi da konsekvencijalistiki zahtev podrazumeva da intervencija ini vie dobra nego tete. Iako se ova tvrdnja moe shvatiti i u optijem smislu, Teson se trudi da je suzi na dva pitanja: problem kolateralnih rtava i smrti nastale usled odluke da se ne intervenie. to se tie raunice u vezi sa ivotima vojnika koji su ukljueni u intervenciju, Teson (2003: 126-128) navodi da pristanak pojedinca da se posveti vojnikom pozivu opravdava opasnosti koje ovakav izbor namee. Ovako usko tumaenje konsekvencijalistikog ogranienja nije uverljivo. Naime, ukoliko se sloimo da drava treba da tei injenju vie dobra, nego zla, zato to strogi deontoloki pristup vodi posledicama koje su suprotne zdravom razumu makar kada su meunarodni odnosi u pitanju (Teson, 2003: 115), nema razloga da ograniimo ovo pravilo iskljuivo na humanitarne intervencije. Umesto toga, trebalo bi ga upotrebiti kao kriterijum za uspostavljanje prioriteta u primeni spoljne politike jedne liberalne drave. U praksi to znai da bi drava koja je istinski posveena zatiti univerzalnih ljudskih prava trebalo da smatra princip koji je obavezuje da ini to vie dobra vrhovnim ciljem svoje spoljne politike. Nesporno je da je zatita ljudskih ivota osnovni deo ovakve politike i da bi liberalna drava trebalo da smatra moralno jednakim sve ljude na svetu kojima je potrebna njena pomo. Ovaj preduslov bi trebalo da iskljui sve proizvoljnosti koje bi mogle da utiu na odabir primaoca, koliinu i vrstu pomoi. Jednostavni (deontoloki) zahtev za unapreivanjem (sopstvene) koncepcije dobra na globalnom nivou je dovoljno opteg karaktera da ne bude u sukobu ni sa jednim liberalnim principom, a istovremeno odgovara i na zahteve Singerove zdravorazumske moralnosti. Ono to ga ini istinski liberalnim je uslov koji eliminie mogunost diskriminacije primalaca pomoi na osnovu sluajnosti poput verske, etnike ili polne pripadnosti. Na neto drugaiji nain bi trebalo pristupiti odabiru sredstava koja vode ostvarenju idealnog opteg cilja liberalne spoljne politike. Naime, ukoliko pretpostavimo da su sva predloena sredstva legitimna, jedini preostali kriterijum njihove procene je

279

delotvornost u ispunjavanju postavljenog cilja. Kako su resursi uvek ogranieni i kako nijedna drava nije u stanju da samostalno rei neki globalni problem, konsekvencijalistika raunica predstavlja najadekvatniji nain odabira najboljeg sredstva za ostvarivanje idealnog oteg cilja spoljne politike. Prema tome, ukoliko se ista koliina resursa utroi za primenu dvaju sredstava, poeljnije je ono koje u veoj meri doprinosi ostvarenju postavljenog cilja. Ovakav pristup je uobiajen u savremenoj praksi meunarodnih odnosa. Na primer, razumno je pretpostaviti da e dve drave u sporu pokuati da razree svoje nesuglasice odreenim redom: zapoinjanjem bilateralnih pregovora, arbitraom, obraanjem meunarodnim pravnim ustanovama i nastojanjem da se na druge naine doe do obostrano prihvatljivog reenja pre okretanja agresivnijim metodama od kojih se vojni angaman uvek smatra poslednjim sredstvom. Dakle, rat se moe smatrati (moralno) najskupljim sredstvom postizanja nekog spoljnopolitikog cilja. Prema tome, ukoliko smatramo humanitarnu intervenciju i humanitarnu pomo jednako legitimnim sredstvima za spasavanje ljudskih ivota, koje bi od ta dva sredstva trebalo primeniti?247 Naravno, ova dva sredstva nisu jednako primenljiva u svim situacijama. Na primer, jasno je da je humanitarna intervencija spasla Kurde posle Zalivskog rata i da bi oslanjanje iskljuivo na dostavljanje hrane i lekova bila potpuno pogrena strategija u situaciji kada su Kurdi bili pod stalnim napadima irakih snaga. Ipak, ukoliko smatramo sve ljude koje moemo spasti moralno jednakim, bolje je iskoristiti resurs R za spasavanje ivota sto ljudi koji pate zbog krize A, nego spasti devedeset ljudi koji pate usled krizne situacije B, pod uslovom da nema dovoljno R da se intervenie i u A i u B. U skladu sa tim, ukoliko je cena primene sredstva X ili Y jednaka R, a ta sredstva su optimalna reenja kriza A i B, respektivno, X je poeljnije od Y i ispravno bi bilo posvetiti se reavanju krize A, a ne B. Kako se konsekvencijalistika raunica koja odluuje o ivotu i smrti moe uiniti nemoralnom, kratko u se pozabaviti pitanjem njene moralnosti u kontekstu humanitarne intervencije. Naime, moralnost humanitarne intervencije u velikoj meri zavisi od toga da li je mogue odbraniti od kritike po kojoj ubistvo makar jedne nevine osobe nepovratno naruava moralnu privlanost celokupnog poduhvata. Hajnce (2005: 174-175) koristi

Radi jednostavnosti, za potrebe ovog rada u pretpostaviti da postoje samo ova dva sredstva za spasavanje ivota stranih graana i da su oba legitimna.

247

280

primer elija Kegana da ilustruje ovu dilemu. Naime, zamislimo da je pet osoba u bolnici i da im je hitno potrebno presaivanje organa. Meutim, pojavljuje se savreno zdrava esta osoba koja moe da ponudi pet svojih organa i, rtvujui sebe, spase pet potpunih stranaca. Ubijanje este osobe sigurno se ini nemoralnim, a to je upravo ono to bi konsekvencijalistika raunica predloila. Ipak, Hajnce (2005: 175) i Teson (2003: 119) tvrde da je humanitarna intervencija specifina zbog toga to tokom nje nevini stradaju sluajno, a cilj same intervencije je ispravljanje neke nepravde (Tesn 2003: 120). Prema tome, ovi autori tvrde da, iako ulaze u procenu rizika ili moralne cene intervencije, kolateralne smrti nevinih ljudi nisu sredstvo spasavanja ivota njihovih sugraana. Teson proiruje ovaj argument tvrdei da je razumno pretpostaviti da bi obespravljeni graani prihvatili da rizikuju sopstvene ivote i podre intervenciju koja za cilj ima da ih zatiti od ugnjetavanja ili smrti. Ipak, takvo se razmiljanje ne moe primeniti na nain uspostavljanja prioriteta u spoljnoj politici koju sam prethodno predloio. tavie, spasavanje sto ljudi i preputanje devedeset njihovoj sudbini bi bilo izvreno potpuno voljno (ali ne i iracionalno) i jednostrano, te ne postoji prethodni dogovor po kome bi se svih 190 ljudi saglasilo da budu tretirani na ovaj nain. Ipak, postoji znaajna razlika izmeu situacije u kojoj bi izostanak delanja doveo sve potencijalne rtve u smrtonosnu opasnost i one u kojoj bi izostanak delanja sauvao ivot potencijalnog donatora organa. Potonja je odluka zasnovana na deontolokom principu, dok je prva moralno problematina iz istih razloga zbog kojih bismo osudili nameran izostanak pomoi detetu koje se davi: ukoliko bi se intervenisalo, veina bi dobila ansu da preivi. Izostanak intervencije veini njih drastino smanjuje anse za preivljavanje. Za sada moemo zakljuiti da je teko odbaciti konsekvencijalistiku formulu uspostavljanja prioriteta u spoljnoj politici kao nemoralnu i da bi donoenje drugaije odluke moralo biti zasnovano na argumentaciji koja obrazlae ostavljanje svih sto devedeset ljudi u ivotnoj opasnosti. Delotvornost humanitarne intervencije Sada u razmotriti razloge koji podravaju tvrdnju da humanitarnoj pomoi treba dati prednost u odnosu na humanitarnu intervenciju. U tom u cilju iskoristiti primer

281

nasilne intervencije NATO protiv SR Jugoslavije iz 1999. godine. Ovaj sluaj je posebno ilustrativan iz sledeih razloga: 1) cilj intervencije je postignut; 2) povod za rat je bio iskljuivo humanitarne prirode; 3) NATO je bio u stanju da relativno lako razvrsta rtve od ugnjetaa po etnikom principu; 4) oni koji su prepoznati kao rtve su u potpunosti podravali intervenciju i aktivno doprinosili njenom ostvarenju; 5) iako su SAD vodile kampanju, to su inile uz pomo i podrku drugih liberalnih drava; 6) nadmo drava koje su intervenisale bila je nesumnjiva, to je garantovalo uspeh operacije; 7) rizik po vojnike i tehniku NATO bio je minimalan; 8) geografski poloaj krizne oblasti bio je povoljan, te se vee logistike potekoe nisu mogle oekivati. Takoe moemo pretpostaviti da bi humanitarna intervencija izvedena u teim uslovima od ovih bila moralno i materijalno skuplja. Proklamovani cilj intervencije bila je zatita albanskog stanovnitva na Kosovu i Metohiji od etnikog ienja koje su navodno sprovodile srpske snage (Brown, 2002: 150). Iako Braun (2002: 151) navodi da se ova intervencija moe u najboljem sluaju smatrati uslovno uspenom, posle est nedelja bombardovanja jugoslovenske vlasti su prihvatile da povuku svoje snage iz june srpske pokrajine i predaju je pod upravu Ujedinjenim nacijama. Organizatori intervencije su tvrdili kako je njen uspeh zaustavio krenje ljudskih prava nad oko 1.5 miliona etnikih Albanaca. To je postignuto uz znatne trokove. Po proceni Kongresne istrane slube (Congressional Research Service, 2000: 4), do kraja intervencije trokovi SAD su narasli na pet milijardi amerikih dolara. To je bio najvei doprinos pojedinane drave intervenciji. Poreenja radi, ova sredstva odgovaraju polovini strane pomoi SAD za 1999. godinu i 22 puta su vea od sredstava koje je UNICEF zahtevao za 2000. godinu radi pruanja pomoi za deset miliona dece. Takoe, manje od 7% ovih sredstava bilo bi dovoljno da u potpunosti odgovori na sve UNICEF-ove hitne apele za pomo u 1999. godini (UNICEF, 1999). Na kraju, svota od 464 miliona funti sterlinga za koju Singer navodi da bi bila dovoljna da obezbedi potreptine za devet miliona raseljenih lica u istonom Bengalu 1971. godine grubo odgovara sumi od pet milijardi amerikih dolara 1999. godine (Officer, Williamson, 2008). Ipak, autori koji podravaju humanitarnu intervenciju bi mogli i dalje kritikovati ovakvu analizu tvrdnjom da humanitarna pomo i humanitarna intervencija reavaju

282

potpuno razliite probleme. Sa ovog stanovita, humanitarna pomo je poeljna, ali samo privremeno ublaava neke od simptoma bezvlaa i tiranije (Tesn, 2003: 117). Sa druge strane, cilj humanitarne intervencije je da zatiti pravdu i prava. tavie, Teson navodi da je ovaj cilj normativno privilegovan u odnosu na spasavanje ivot. Ukoliko pretpostavimo da se spasavanjem ivot upravo titi pravo na ivot, iz Tesonovog argumenta proistie da drugim (verovatno politikim) pravima treba dati prednost u odnosu na to pravo. Ovo je vrlo problematino. Naime, kada govori o tome da bi rtve trebalo da pristanu na stranu intervenciju po cenu eventualne smrti od prijateljske vatre, Teson naglaava da one zapravo ne znaju da li e zaista i umreti. To bi znailo da su rtve spremne samo da rizikuju svoje ivote, a ne da ih zamene za slobodu, te maksima Patrika Henrija dajte mi slobodu ili mi dajte smrt ne moe biti primenjena na Tesonovu odbranu humanitarne intervencije. Ako bi, sa druge strane, onaj ko intervenie zanemario stav rtava prema intervenciji, morao bi opravdati nametanje slobode po svaku cenu zasnovano na verovanju da je bolje umreti nego iveti bez odreenih prava. Teson ne moe dosledno tvrditi da postoje prava vanija od prava na ivot. Takoe, njegova skeptinost prema delotvornosti humanitarne pomoi je neosnovana. Kao to se moe tvrditi da bezvlae i tiranija stvaraju potrebu za humanitarnom intervencijom, moe se rei i da je ekstremno siromatvo (ili izostanak pomoi) potencijalni uzrok nasilja. Humanitarna intervencija sama po sebi ne moe uspostaviti pravedan poredak ili osigurati kontinuirano potovanje ljudskih prava na nekoj teritoriji. To je cilj misija koje se bave izgradnjom i uvanjem mira koje mogu, ali i ne moraju, zapoeti sa radom posle uspene humanitarne intervencije. Paralelno s tim, ni pruanje humanitarne pomoi nije dugorono reenje, ali razvojna pomo jeste. I humanitarna pomo i humanitarna intervencija su kratkotrajne mere usmerene ka hitnom olakavanju izuzetno tekih situacija. U tom smislu, jedina razlika izmeu dveju mera je u tome to humanitarna pomo ima iru sferu primene od humanitarne intervencije. Zakljuak Nesumnjivo je da postoje drastine razlike u materijalnoj ceni (a prilino je jednostavno dokazivo da ih ima i u moralnoj ceni) izmeu uspene humanitarne

283

intervencije i pruanja humanitarne pomoi koja bi spasla isti broj ljudi. Dakle, sve dok su sredstva namenjena spasavanju graana stranih drava ograniena i sve dok postoji ozbiljna potreba za humanitarnom pomoi, njoj bi trebalo dati apsolutnu prednost. Naalost, nesumnjivo je da ovakva potreba i dalje postoji. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama, postoji 963 miliona ljudi koji pate od neuhranjenosti (FAO 2008). Pored toga to znaajno umanjuje ivotne izglede tih ljudi, ovakvo stanje izaziva irenje mnogih smrtonosnih bolesti koje mogu biti izleene pravovremenom negom. To u ogromnoj meri doprinosi injenici da oko 10.8 miliona dece ispod pet godina starosti umre svake godine (UNMP 2005). Dok se ova i druge ozbiljne krize u svetu ne razree, smatram da nijedan istinski liberal ne bi trebalo da podrava humanitarnu intervenciju ukoliko se ista koliina resursa moe iskoristiti za humanitarnu pomo koja bi pomogla daleko veem broju ljudi. Iako je pomo strancima cilj kome doprinose oba sredstva, delotvornost humanitarne intervencije je znatno manja. To ini davanje prednosti humanitarnoj intervenciji nad humanitarnom pomoi nemoralnim na isti nain na koji je nemoralan izostanak bilo kakve pomoi. Ukoliko se vratimo na primer koji sam dao predstavljajui formulu za uspostavljanje prioriteta u realizaciji idealnog cilja liberalne spoljne politike, onaj ko odabere manje delotvorno sredstvo da bi spasao 90 ljudi suoenih sa krizom B umesto delotvornijeg sredstva koje bi spaslo 100 ljudi u krizi A morao bi da objasni zbog ega je odluio da treba spasti 10 ljudi manje. Dakle, takva bi osoba bila suoena sa kritikom koja odgovara Tesonovoj (2003: 122) osudi odluke francuskog generala koji 1995. godine nije uinio nita da sprei masakr u Srebrenici. Ukoliko proirimo Tesonov stav po kome je general kriv zbog toga to je bio sposoban da donese moralni sud, moemo videti da bi iz istog razloga bila kriva vlada koja bi u spoljnoj politici dala prednost humanitarnoj intervenciji. Iako bi pojedini liberali mogli da tvrde da humanitarna intervencija nije sama po sebi loa, morali bi da objasne zbog ega bi trebalo utroiti odreena sredstva radi spasavanja manjeg broja ljudi humanitarnom intervencijom umesto odgovaranja na neku drugu kriznu situaciju i spasavanja veeg broja ljudi slanjem humanitarne pomoi. Liberalno opravdanje humanitarne intervencije bi tada palo, budui da bi liberali morali da poreknu da su svi ljudi moralno jednaki. Takoe, odluujui da pomognu manjem

284

broju ljudi, praktino bi uvaili njihovo (a ne i neije drugo) pravo na ivot i time porekli univerzalnost ljudskih prava koja pokuavaju da zatite! Ovo je vrlo ozbiljan izazov unutranjoj doslednosti liberalnog opravdanja humanitarne intervencije. On se zasniva na konsekvencijalistikoj raunici ije bi pobijanje zahtevalo prihvatanje istog deontolokog opravdanja humanitarne intervencije koje je opasno i neodreeno. Opasno je zbog toga to otvara mogunost sukoba svetskih razmera oko ljudskih prava, a neodreeno zato to ne postoji konsenzus oko toga ta bi trebalo po svaku cenu zatititi (ljudska prava ili mir, na primer). Sa druge strane, ukoliko bi liberalni pobornici humanitarne intervencije tvrdili da ona nije uporediva sa humanitarnom pomoi, morali bi da priznaju postojanje motiva koji stoje iza nje, a nisu humanitarne prirode. Ovakvo objanjenje je svojstveno realistikoj teoriji u meunarodnim odnosima i istinski liberal teko moe potkrepiti svoje stavove i ostati dosledan ukoliko se na njega osloni. U svakom sluaju, teret dokazivanja pada na liberalne zastupnike humanitarne intervencije. Iako se ovaj rad nije bavio inae vrlo snanim neliberalnim kritikama humanitarne intervencije, neuspeh liberala u odbrani doslednosti argumentacije koja podrava ovakav poduhvat bi mogao na dobar nain otvoriti raspravu o postojanju neliberalnih razloga za humanitarne intervencije. U suprotnom, u svetu u kome svakih 3.6 sekundi jedna osoba umre od gladi nemogue je moralno opravdati zapoinjanje neverovatno skupih vojnih poduhvata u cilju zatite ljudskih prava, ak i ukoliko zanemarimo neliberalne kritike i sloimo se sa liberalnim autorima koji smatraju da su oni sami po sebi legitimni Literatura Alexander, L; Moore, M (2007) Deontological Ethics in: Stanford Encyclopedia deontological/ ) Blake, M. (2005) International Justice in: Stanford Encyclopedia of Philosophy (http://plato.stanford.edu/entries/international-justice/ ) of Philosophy (http://plato.stanford.edu/entries/ethics-

285

Brown, C. (2002) Sovereignty, rights and justice : international political theory today Malden, MA : Blackwell Publishers. Caney, S (2005) Justice Beyond Borders - A Global Political Theory. Oxford: Oxford University Press, Oxford Scholarship Online. Oxford University Press. Heinze, E (2005) Commonsense Morality and the Consequentialist Ethics of Humanitarian Intervention, in: Journal of Military Ethics, 4:3, pp. 168 182. Holzgrefe, J.L (2003) The Humanitarian Intervention Debate in: Holzgrefe J.L; Keohane, O (ed.) Humanitarian Intervention. Cambridge: Cambridge University Press.

Keohane, O (2003) Introduction in: Holzgrefe J.L; Keohane, O (ed.) Humanitarian Intervention. Cambridge: Cambridge University Press. Nickel, J (2005) Human Rights in: Stanford Encyclopedia of Philosophy(http://plato.stanford.edu/entries/rights-human/) Rawls, J (1993) The Law of Peoples, in: Critical Inquiry, Vol. 20, No. 1 (Autumn, 1993), pp. 36-68. Rols, D (1998) Teorija pravde. Podgorica: CID. Singer, P (1972) Famine, Affluence, and Morality in: Philosophy and Public Affairs, Vol. 1, No. 3 (Spring, 1972), pp. 229-243. Tesn, F (2003) The Liberal Case for Humanitarian Intervention in: Holzgrefe J.L; Keohane, O (ed.) Humanitarian Intervention. Cambridge: Cambridge University Press.

Congressional Research Service (2000) NATO Burdensharing and Kosovo: A Preliminary Report, 2000. Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO) (2008) Number of hungry people rises to 963 million, 9. December 2008. (http://www.fao.org/news/story/en/item/8836/icode/ )

Officer, L, H; Williamson, S, H (2008) Computing 'Real Value' Over Time With a Conversion Between U.K. Pounds and U.S. Dollars, 1830 2007, MeasuringWorth. (http://www.measuringworth.com/exchange/ )

286

The United Nations Children's Fund (UNICEF) (1999) 'Humanitarian favouritism' threatens lives of most needy, 22 December 1999. (http://www.unicef.org/newsline/99pr62.htm )

UN Millennium Project (UNMP) (2005) Donor Countries Asked to Focus on Preventing Deaths of Children, Women in Developing World (http://www.unmillenniumproject.org/reports/tf4_e.htm )

Marko Simendi

Is Humanitarian Intervention Morally Justified: Consistency of the Liberal Argument

Abstract This paper examines the morality of humanitarian intervention by considering the consistency of contemporary liberal justification of such a mission. After considering various liberal arguments in favor of humanitarian intervention, the author tries to demonstrate that its consequential element allows a comparison between the instrumental value of humanitarian intervention and the other means of helping foreign citizens facing a difficult situation. Therefore, as long as there are more efficient and instrumentally more valuable tools to help foreigners in need, humanitarian intervention can not be morally justified even if we fully accept the arguments of liberals who support it. Keywords: humanitarian intervention, liberalism, moral justification

287

Sran Perii248

LIBERALIZAM I KRAJ ZAPADNE DEMOKRATIJE: IZMEU KRAJA ISTORIJE I STRAHA OD BUDUNOSTI

Saetak Autor u radu govori da ruenje Berlinskog zida nije samo oznailo da je liberalizam uspeo da sa scene skloni jo jednu politiku ideologiju socijalizam, nego da su liberali, bilo oznaeni kao neoliberali, libertarijanci, levi ili desni i sl, krenuli u istiskivanje i same demokratije sa kojom su simbiotiki na Zapadu izgraivali nacionalnu i socijalnu dravu. Liberalizam je svet uveo u novu istorijsku epohu (postmoderna) u kojoj je poslednji talas irenja demokratije u stvari privid njenog desupstancijalizovanja. Od kompetitivnog elitizma, kao njene ve davne redukcije, demokratija najpre involvira u proceduralnu ili minimalnu demokratiju, da bi zavrila u pukoj medijskoj manipulaciji izbornim telom. Klju netrpeljivosti izmeu liberalizma i demokratije se nalazi unutar njihovog ideolokog sklopa. Kraj zapadne demokratije je postavio pitanje da li e savremeni svet doiveti i ideoloku bitku za postmodernu kao to se odvijala borba za ve staru epohu.
Kljune rei: liberalizam,

demokratija, kraj demokratije, ideologija, moderna,

postmoderna, drutvo, graanin, indivualizam, elite, mase, trite, manipulacija.

Uvodna razmatranja: kraj istorije ili smena epoha Frensis Fukujama (F. Fukuyama) je, donekle, bio u pravu kada je silazak socijalizma sa istorijske scene okarakterisao kao kraj istorije.249 Ako kraj istorije shvatimo kao
248 249

Doktorant na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, studije politikologije. F. Fukujama, Kraj istorije i poslednji ovek, CID, Podgorica, 1997.

288

desakralizaciju politikog, onda je istorija zavrena. Naime, ve tokom XX veka je sakralnost politikog isrcrpljena, potroena (A. Benoa). Meutim, postavimo li pitanje da li je savremeno drutvo iskorailo iz epohe zakona sile i mranjatva, kako smatra Fukujama, ili je, pak, ukorailo u budunost koju karakterie strah od pobede liberalizma shvatiemo da je istorija itekako iva. Naime, sa padom Berlinskog zida osnovni cilj liberalne ideologije jo uvek nije ostvaren. Taj cilj je, prema aku Ataliju (J. Attali), stvaranje svetskog drutva koje e biti jedinstveno i istorodno. To e se ostvariti pomou novca kao univerzalnog ekvivalenta vrednosti, jer novac omoguava da se sve stvari (i nematerijalne) izraze na najracionalniji nain.250 Odnosno, cilj je stvaranje trinog, masovnog drutva globalnih razmera u kome je graanin sveden na apstraktnu individuu, a narod zamenjen mnotvom. Tek tada e istorija biti sahranjena. Liberalizam je, u nameri da ostvari ovaj cilj, uspeo da pobedi sve konkuretne politike ideologije XX veka i da ih skloni sa istorijske scene: nacizam, faizam (ukljuujui i Frankov nacional-sindikalizam, Peronov justicijalizam, Salazarov korporativni faizam, itd.) i na kraju socijalizam (ukljuujui komunizam i socijal-demokratiju). Upravo je nestanak socijalizma oznaio da je istorija nastavila svoj tok, ali na drugim premisama. Pad Berlinskog zida je simbol kraja jednog istorijskog perioda u kome su se ideologije borile da dominiraju nad istorijom. Mnogi istoriari i filozofi ovaj period nazivaju epohom moderne, iji se poeci veu simbolino za Vestfalski mir (1648. godine), kada je ustanovljeno naelo epohe drava nacija. Meutim, pobeda liberalizma oznaava i poetak jedne jo u potpunosti neimenovane epohe. Neki teoretiari smatraju da je nastupila postmoderna (A. Benoa, A. Negri, . Bodrijar, . F. Liotar) ili jednostavno crni period koji e trajati bar sledeih dvadeset pet do pedeset godina (I. Valertajn). Bez obzira na ove teorijske rasprave uoavaju se praktine konsekvence pobede liberalizma. Glavna karakteristika istorijskog nastupa liberala posle ruenja Berlinskog zida je njihovo i definitivno odbacivanje demokratije. To je, moemo rei, najbitniji sadraj epohe posle 1989. godine. Meutim, padom Berlinskog zida 1989. godine narodi socijalistikih zemalja nisu razmiljali o liberalizmu i njegovom shvatanju istorije, odnosno, nisu shvatili da su se

250

. Attali, Na poroge novogo tseleti, Medunarodne otnoeni, Moskva, 1993.

289

nali usred smene epoha. Oni su razmiljali o demokratiji. Zahtev za demokratijom kod nekih istonoevropskih zemalja bio je, pre svega, zahtev za osloboenjem od sovjetske dominacije, ali, isto tako, taj zahtev je bio i zahtev za boljim ivotom kakav je bio na Zapadu. Profesor Nenad Kecmanovi u knjizi Dometi demokratije navodi rei Zigmunta Baumana i Adama Mihnjika da su mase bile revoltirane, jer im drava nije ispunjavala svoje paternalistike obaveze, te su parole za boljim materijalnim ivotom zamenjene politikim.251 Prema tome, drutvo je pod parolom demokratije zahtevalo dravu blagostanja, ali nije ni znalo da je Zapad u velikoj meri ve krenuo stazama ukidanja upravo te socijalne i nacionalne drave kao temelja demokratije. Nestala je uvena tautologija sadrana u objanjavanju i apologetici tzv. liberalne demokratije. Naspram toga obrazovao se istinski suparniki par demokratija liberalizam. Sutinski razlozi nestanka ove tautologije nalaze se unutar ideolokog sklopa samog liberalizma i u osobinama stvarne demokratije. Demokratija vladavina svesnog demosa Etimoloki gledano, re demokratija potie od grke rei demos (narod) i kratein (vladati, snaga). Doslovan prevod bi bio da je demokratija vladavina naroda. Ovde se odmah postavlja pitanje da li je ovo samo etimoloko znaenje ili su stari Grci istinski razumeli pojam demos? Kasnije su razni teoretiari na razliite naine definisali ta predstavlja narod i kako povezati tako shvaen narod sa principom vladanja.252 Meutim, da bismo shvatili odreenje demosa, nuno je vratiti se antikim Grcima. Stari Grci su demos shvatali kao narod, tj. kao ljude koji ive na odreenoj teritoriji (polis) koji su povezani istorijskim, socijalnim i etnikim odnosima i vezama. Naspram pojma demos, oni su drugim pojmom - laos oznaavali sveukupno stanovnitvo bez obzira da li u njemu prisutna ili odsutna veza sa tradicijom i kulturom datog prostora (polis). Meutim, demokratija se shvatala ne kao uee svih pojedinaca u upravljanju dravom, nego kao uee samo onih koje karakterie istovetnost, odnosno zajedniko
N. Kecmanovi, Dometi demokratije, FPN igoja, Beograd, 2005, str.17-18. Italijanski filozof ovani Sartori (Giovanni Sartori, 1924,-) govori o est moguih interpretacija pojma narod. - . Sartori, Demokratija, ta je to?, CID Podgorica, 2001, str. 94-96.
252 251

290

poreklo, ivot, tradicija, seanje i obiaji, a to se sticalo u demosu. To jedinstvo u demosu je samim tim bilo nedeljivo na individue, tj. nije ga bilo mogue atomizovati na vie grupa ili pojedinano na individue. Jedinstvo ili istovetnost je bila ukorenjena u kulturnoj, religioznoj i etikoj tradiciji, svojstvenoj datoj oblasti. Pored toga, stari Grci su, u svom shvatanju demokratije, delili ljude na graane i negraanje, tj. polites (graanin) i idiotes (negraanin). Idiotes je pojedinac koji nema nikakve veze sa demosom, koji je udaljen od socijalne, etnike, verske, istorijske istovetnosti u demosu, i predstavlja samo izolovanog, atomizovanog pojedinca. Suprotno od njega stajao je graanin polites, koji je duboko ukorenjen u tradiciji demosa i polisa, tj. koji je uestvovao u politici i upravljanju dravom. Negraaninu je bilo nemogue da postane polites, to se sticalo samo roenjem. Antiki Grci su dobro primetili da je za demos, za upravljanje dravom i za funkcionisanje demokratije veoma vaan koncept opteg dobra. S tim u vezi, Aristotel () govori o dravnim ureenjima koja mogu biti ili dobra ili loa, bez obzira da li je u pitanju monarhija, aristokratija ili politeja. Osnovni kriterijum za to je vladavina zakona i briga za opte dobro, tj. optu korist, jer oni oblici dravnog ureenja koji imaju u vidu optu korist ispravni su i apsolutno su pravedni,253 u suprotnom se radi o loim ureenjima koja predstavljaju devijacije (tiranija kao devijacija monarhije, oligarhija kao negiranje aristokratije i demokratija kao negiranje politeje). Ali, Aristotel demokratiju vidi kao najmanje loe ureenje meu ovim loim, jer shvata da nema ni idealno loih ni idealno dobrih, ve da se svako ureenje mora posmatrati kroz odreeni period razvoja. Tako ureenja mogu biti izmeu politeje i demokratije, bitno je da vladaju zakoni, jer tamo gde ne vladaju zakoni nema dravnog ureenja.254 Prema tome, sagledavajui izvorno shvatanje demokratije, nuno je primetiti da se ono odnosilo samo na istovetne zajednice, kolektivitete, istorije i kulture koje su nedeljive, i koje se, shodno tome, razvijaju na konceptu opteg dobra. Prema ovom primarnom shvatanju demokratije ne moe postojati njena univerzalna teorija sa univerzalnim receptom, ve samo pojedinane, jedinstvene istorijske i nacionalne
253 254

Aristotel, Politika, Kultura, Beograd, 1960, str. 83. Isto, str. 125.

291

demokratije. Pored toga to je vezana za jedan demos, demokratija je vezana i za jednu dravu (polis) u kojoj se demos istorijski razvijao. Jedan od savremenih demokratologa, Robert Dal (R. Dahl) je verovatno to i imao u vidu kada je naznaio da nijedna od transnacionalnih organizacija, kao to su Evropska zajednica, NATO, UN, multinacionalne korporacije, nije demokratska. On navodi da uprkos manjkavostima poliarhije u zadovoljavanju kriterijuma za demokratske procese, nijedna internacionalna organizacija, ili bar ijedna koja poseduje bilo kakvu znaajnu mo, ni izdaleka im se ne pribliava u ispunjenju tih kriterijuma. Isto tako, navodi Dal, nijedna od ovih organizacija nema narod, demos. Evropska zajednica teko da bi mogla prihvatiti vladu koja bi bila priblino toliko demokratska kao poliarhije koje sada postoje u okviru drava lanica.255 Jo jedna od vanih crta demokratije jeste jednakost graana u demosu. Kada Aristotel govori o jednakosti, on polazi od vrline i dobra. Naime, vrlina je sredina izmeu dve krajnosti, to vai i za dravno ureenje i dravu.256 Aristotel navodi da je najbolje drati se umerenosti i sredine i imati srednje imanje, a da u dravi dominira srednji imovni stale, to uslovljava da drava ima najstabilnije ureenje - ljudi koji imaju preterano velika imanja, mo i bogatstvo niti hoe niti umeju da se pokoravaju, dok oni koji su toga sasvim lieni se samo ropski pokoravaju.257 Znai, pretena imovinska jednakost graana omoguava da oni uestvuju u vladanju (ideal dobre drave) ili oni nisu graani demosa nego negraani . Liberalizam konverzija demosa u masu pojedinaca Liberalizam u svom imenu nosi ideju slobode (libertas sloboda), ali na takav nain da znai irenje slobode iz ideje u opti princip na osnovu koga je sloboda osnova posmatranja celokupne drutvene stvarnosti, kao mera vrednovanja drutva i politike. Ali, treba odmah primetiti - nikada se u istoriji liberalne misli pojam sloboda ne primenjuje na
255 256 257

R. Dal, Dileme pluralistike demokratije, BIGZ, Beograd, 1994, str. 42-43. Aristotel, Politika, str. 134. Isto, str. 135, 138-139.

292

bilo koji kolektivni identitet, bilo da je u pitanju narod, drutvo, nacija, drava, klasa, socijalna ili neka druga grupa. Jedna grupa savremenih teoretiara pokuala je da povee vrednosti liberalizma sa etnikim identitetom ili nekim njegovim delovima. Tako, izraelska teoretiarka Jael Tamir (1954) u svojoj teoriji liberalnog nacionalizma navodi da, budui da ljudi kreriraju politiki sistem, donose zakone, itd. poseduju odreenu kulturu, te ne mogu da ne izbegnu njeno unoenje u politiki domen.258 To je sasvim tano, ali je Tamir ve samim tim izala iz liberalizma kao politike ideologije. Naime, konstrukcije kao to su liberalni nacionalizam, dravni liberalizam, nacionalni liberalizam ili narodni liberalizam su nemogue i apsurdne. Opte je poznato da su jo prvi liberalni teoretiari drutvenog ugovora napravili radikalan raskid u odnosu zajednica drava uvodei pojam apstraktnog graanina, tj. pojedinca koji prema dravi nastupa bez konkretnih odreena: nacionalnih, kulturnih, istorijskih, moralnih, socijalnih, klasnih, itd. Time se proces nastajanja graanske drave odvijao kao proces eliminacije zajednikih vrednosti koje su ranije bile u javnoj sferi, tj. kao proces njihove privatizacije. Osnovni principi liberalizma su formulisani od strane engleskih, kotskih i velkih filozofa XVII i XVIII veka. U njihovim radovima prvi put u istoriji ovekove misli pojavljuje se individua kao neka apsolutna kategorija koja ivi i deluje radi zadovoljavanja linih, egoistinih potreba. Na osnovu toga liberali su izgradili predstavu o drutvu, politikom i ekonomskom ustrojstvu drave i definisali stalnu potrebu za modernou i promeni. U tome im je pomogla francuska revolucija koja je uspostavila modernost kao Weltanschauung modernog sveta, to istie Imanuel Valertajn259 (I. Wallerstein, 1930). On naglaava da je liberalna ideologija bila verovanje da je, da bi istorija pratila svoj prirodan tok, bilo nuno angaovati se u svesnom, stalnom inteligentnom reformizmu, uz punu svest da je vreme univerzalni prijatelj, koji e doneti sreu za vei broj ljudi.260 (kurziv S.P) Prema liberalima, jedini subjekat koji moe dati odgovor na novi pogled na svet (modernost) jeste pojedinac. Da bi apstraktna individua uspela da ostvari ulogu subjekta, ona mora stalno da zahteva potrebu za tzv. negativnom
258 259 260

J. Tamir, Liberalni nacionalizam, Filip Vinji, Beograd, 2002. I. Valertajn, Posle liberalizma, Slubeni glasnik, Beograd, 2005, str. 198 Isto, str. 68.

293

slobodom koja pojedinca odreuje samostalnim, bez obaveza prema bilo kakvom kolektivnom cilju, tj. optem interesu. Negativno odreenje slobode je, najjednostavnije reeno, povezano sa individualnim shvatanjem slobode. S obzirom da su razlike izmeu pojedinaca neograniene, onda i negativno odreenje slobode ima neogranienost. Time je liberalna sloboda pojmovno nedefinisana, ali se upoznaje u neogranienom ispoljavanju individualizma. Prema tome, pojam oveka je u liberalizmu sasvim suprotan od graanina kako ga razume grka demokratija. Liberalni graanin je apstrahovan od svih vrednosti koje ine antikog graanina i, shodno tome, moemo zakljuiti da bi, u grkom demokratskom polisu, centralni subjekat liberalizma, atomizovani apstraktni pojedinac, dobio ponizno ime idiotes. Sasvim se jasno da je ovakvo shvatanje individue i njene slobode liberale suoilo sa kontradikcijom: sloboda jednog pojedinca je ograniena slobodom drugog. Meutim, liberali su pronali jedan nain da se prividno izbegne ova kontradikcija. Naime, sveli su svu filozofsku problematiku individualne slobode i njenog neogranienog ispoljavanja na ekonomsku sferu. U tom pravcu se najvie angaovao kotski filozof i ekonomista Adam Smit (A.Smith, 1723-1790). On je princip slobode individue preveo u koncept slobodne trgovine na taj nain to je samoljublje (egoizam) i sujetu pojedinca preneo na ekonomsku sferu. Prema Smitu, kako ne bi dolo do rasula u drutvu, nuno je da se potuju ugovori na osnovu kojih se obezbeeuje osnovni mehanizam usklaivanja interesa, tj. trite.261 Dakle, zadatak liberalnog trita je da redukuje uticaj nematerijalnih i neegoistinih faktora kako bi se u potpunosti ostvario pojedinac sa svojim materijalnim potrebama. Time je trite postalo model svih aktivnosti u drutvu. Tu karakteristiku istie ameriki filozof Tomas Molnar (1921). On navodi da nije pitanje kako saznati ko je u pravu, jer objektivnost sama po sebi ne postoji (Kant), pitanje je u upoznavanju statuta svakog rasuivanja da bi se iz toga iskristalisalo ono koje je najverovatnije, ono koje pridobije saglasnost svih. Najvia vrednost trita nije istina nego razmena.262 Glavni proizvod ovako postavljenog slobodnog trita je nivelisanje i uniformizacija
261 262

A. Smit, Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, tom 1, Kultura, Beograd, 1971, str. 60-62. T. Molnar, Liberalna hegemonija, SKC, Beograd, 1996, str. 42.

294

svega to bi moglo biti uzrok realnih diferencijacija i distinkcija263, jer razliitosti nisu kvantitativno merljive. S tim u vezi, kulturni i ostali kolektivni identiteti meu narodima i pojedincima su nepotrebni i treba ih se osloboditi. Reeno renikom starih Grka, liberalizmu nije potreban demos i iz njega izveden pojam graanina (polites) sa svim vrednostima, nego atomizovani pojedinac, tj. idiotes (negraanin). Samim tim liberalima je i demokratija suvina, jer podrazumeva angaovanost upravo demosa. Ono o emu mnogi teoretiari ne govore je i to da je liberalizam jako fundiran u ideji moi. Na prvi pogled liberalizam i mo nemaju mnogo dodirnih taaka, jer sloboda i mo stoje na suprotnim logikim pozicijama. Meutim, zahtev liberala za slobodom individue je i zahtev za moi, tj. osloboenja individue i nema ako ona ne upotrebi mo, i to u vidu moi razuma (filozofski racionalizam). Naravno, analiziranje moi u liberalizmu je nemogue bez sagledavanja moi kroz politiko delovanje. Kroz politiku mo se vidi tenja liberalizma da dominira kao ideologija, a time i kao paradigma Zapada. Profesor D. Simeunovi politiku mo odreuje kao mogunost da se formalnim i neformalnim uticajem u sferi politike utie na kljune tokove razvoja drutva, a koja je najee ispoljena kroz odnose podreenosti i nadreenosti...264 Preko ovih pojmova liberalizam deluje ne samo u pojedinanim zemljama, nego nastupa i na globalnom nivou. Naime, liberalizam od svog nastanka pa do danas razvija drutvo nasuprot dravi, istiui znaaj pluraliteta drutva kao jedino mogueg naina oduzimanja moi od drave. Meutim, disperzovana mo po grupama graanskog drutva nastoji da se uvea i, usled injenice da gospodare moima, grupe nastoje da te moi i operacionalizuju ne samo kroz uticaj na dravu, nego i kroz upravljanje dravom. Najmonije su one grupe koje raspolau sa moima u finansijama, industriji, medijima, raznim multinacionalnim korporacijama, vojno-bezbednosnim organizacijama, itd. Dakle, liberalizam istorijski, filozofski, i politiki predstavlja kategoriju koja je u potpunosti suprotna demokratiji. Ako je demokratija zasnovana na vladavini kolektivnih interesa preko privatnih, liberalizam je vladavina privatnog nad kolektivnim; ako demokratija primarno brine o politikoj sferi i upravljanju zajednicom, onda se liberalizam bavi obezbeenjem ekonomske slobode pojedinca; i, konano, ako je
263 264

Isto, str.43. D. Simeunovi, Teorija politike, rider, Nauka i drutvo, Beograd, 2002. str. 145.

295

demokratija oblik politike strukture tradicionalnog drutva, onda je liberalizam doktrina koja u potpunosti, nihilistiki odbacuje institucije koje pripadaju politikoj i kulturnoj istoriji nacije, razvijajui drutvo gde je sve roba, pri emu istinski demos predstavlja smetnju. Otklon liberalizma ka demokratiji? Istorijski gledano, liberali su, tokom XIX i XX veka sa drugim politikim ideologijama, time i sa demokratijom, bez obzira na razliitost ili potpunu suprostavljenost prema njima, ostvarivali meanje i, na prvi pogled, izgraivali drutva u zapadnim zemljama. Ovo je bitna karakteristika perioda moderne. Meutim, kako se to dogodilo imajui u vidu da liberali iskljuuju doktrinarne kategorije koje su izvan njihovog ideolokog domena? Liberalizam je ve tokom XIX veka, istie Valertajn, bio prinuen da demokratskim vrednostima ojaava dravnu strukturu. Zato? Kljuni odgovor, prema Valertajnu, lei u injenici da je radniku klasu, koja je bila sve opasnija, trebalo integrisati u drutvo kroz davanje opteg prava glasa, ali i integracijom u jedinstven nacionalni politiki proces na takav nain da radnitvo nije predstavljalo pretnju funkcionisanju svetske kapitalistike privrede.265 Meutim, Valertajn ne primeuje da je izgradnja i nacionalne i socijalne drave, odnosno prihvatanje demokratskih tendencija od strane liberala, bila samo faza u razvoju liberalizma i njegovom putu ka globalnom drutvu trita gde je sve samo roba. On ne uoava da su socijalistike, nacionalne i demokratske tendencije samo iskoriene. Isto tako, zaslepljen milenijaristikim razmiljanjima, Valertajn ne vidi da su liberali kasnije uruili socijalnu i nacionalnu dravu, ne samo tenjom za sabiranjem maksimalnog profita u dravama jezgra, nego, pre svega, tenjom ka izgradnji globalnog drutva u kome nema mesta za ispoljavanje demosa ni u socijalno-distributivnom pogledu, ni u etno-kulturnom, ni u politikom. Cilj je realizacija projekta svetskog slobodnog trita u kome bi postojali samo atomizovani pojedinci (individue) i grupe formirane po principu

265

I. Valertajn, Posle liberalizma, Slubeni glasnik, Beograd, 2005, str. 90. i 200.

296

razliitog ispoljavanja individualizma, bez bilo kakvih etno-kulturalnih, socijalnih i politikih karakteristika (vrednosti, identiteta). Naravno, ovaj cilj se ne moe odjednom ostvariti, ve su liberali prinueni da grade privremeni otklon ka drugim politikim doktrinama. U tome im danas pomau konformisti i s leva i s desna. To se posebno vidi u Evropi. Nekadanji revolucionari iz 1968, marksisti, socijal-demokrate, sindikalisti uopte se ne razlikuju od liberala, ve napustajui ideju socijalne drave (kakav paradoks!) u savezu sa desnicom (koja je u Francuskoj odavno napustila istinski degolizam) ostvaruju projekat liberalnog razaranja nacija, njihovog identiteta i vrednosti, tj. demosa.266 Imajui u vidu da se liberalizam do pada Berlinskog zida oslobodio svih politikih ideologija, ostala je samo demokratija. Nju je postepeno poeo istiskivati ve sedamdesetih godina prolog veka, da bi je, osnaen podrkom konvertitske levice i desnice, posle 1989. i definitivno poeo ograniavati i potiskivati. Kraj zapadne demokratije Kraj zapadne demokratije moemo pratiti kao proces njenog uruavanja koji jo nije zavren. Liberalizam ograniava i vodi demokratiju ka njenom kraju u njenoj socijalnoekonomskoj i politikoj dimenziji. Zato, izmeu ostalog, jo uvek i ne moemo govoriti o kraju istorije. 1. Ograniavanje politikog pluralizma Prvo to se primeuje je to da su politike partije postale otueni deo politike elite na vlasti. Poslednjih decenija ovo je dobilo znaenje koje se odnosi na svoenje viepartijnosti na dvopartijski sistem koji deluje jednopartijski. Naime, poraena partija ili koalicija ne silazi sa scene, ona ostaje u svojstvu lojalne opozicije raunajui da e na sledeim izborima pobediti, pri emu dobija i jedan deo vlasti i koristi koje su u vezi sa njom. Ovaj kompromis je u skladu sa optom tendencijom ukrupnjavanja monopola na tritu. Nove partije nemaju nikakvih ansi! Da sistem deluje jednopartijski govori i

O savezu levice (BOBO levica) i finansijske desnice u Francuskoj videti intervju sa Alan Soralom (Alain Soral), francuskim piscem i publicistom, u asopisu Geopolitika, br. 29, Beograd, 2008, str. 8.

266

297

injenica da su ove dve grupacije partija postale deo dravnog aparata i deo privrednofinansijskih monopola i konglomerata. O tome je naroito pisao sociolog Aleksandar Zinovjev (1922-2006), koji takav sistem poredi sa jednopartijskim sistemom u bivim socijalistikim zemljama. Naime, prva karakteristika ovakvog sistema je da je dolo do srastanja politike i upravljanja, odnosno, vodei partijski aktivisti, tj. politiari su postali deo upravljakog sloja i u dravi i u ekonomiji ba kao u dravnom aparatu komunistikih zemalja.267 Zinovjev istie da politiari postaju saradnici koncerna, zauzimaju poloaje koji uopte nisu politiki. Obrazuju se svojevrsni karteli velikih partija i klika profesionalnih politiara. Oni odluuju ko e i kakve poloaje zauzeti u ustanovama u kojima vlast ima pristupa...Partije i klike prebrauju dravu u svoj plen, u izvor svakojakih ivotnih dobara...268 Izbori su, u takvoj situaciji, izgubili svoj nekadanji demokratski karakter, jer su se sveli ne na ostvarivanje ideje demokratije, ve na izbor lica u organe vlasti na neogranieno dug period. Sutina zapadnog izbornog sistema ne sastoji se u tome da se ostvari apstraktna ideja demokratije, ve u tome da se prui mogunost da se praktino izaberu neka lica u organe vlasti i da se kao takva ozakone.269 Da je situacija sa izborima ovakva, u prilog ovome govore i injenice da veina graana ignorie izbore iz razloga to smatra da ne mogu nita promeniti. Izlaznost na izborima je gotovo uvek ispod 50%. Ovde moemo primetiti da se graani redovno pozivaju da izau na glasanje, ali, realno gledano, profesionalnim politiarima to i ne odgovara. Eventualno velika izlaznost bi na scenu verovatno dovela neku radikalniju partiju, to ni u kom sluaju liberalima ne odgovara. Liberalizam ne dozvoljava nikakve lomove i promene. Stari princip podele vlasti (zakonodavna, izvrna, sudska) izgubio je svoj smisao. Imajui u vidu da se stvorila upravljaka elita koja je neogranieno dugo prisutna u vlasti, sve je podreeno to operativnijem upravljanju. To se moe postii samo kroz potpuno jedinstvo zakonodavne i izvrne funkcije vlasti. U takvoj situaciji potpuno je izmenjen i princip veine. Naime, usled birokratizovanja i koncetracije moi u grupama, i to u
267 268 269

A. Zinovjev, Zapad, Na dom Age D' Homme, Beograd, 2002, str. 165. Isto. Isto, str. 196.

298

korporativno-finansijskim i vojnim elitama, one nastoje da tu mo stave u funkciju upravljanja drutvom i dravom. Tako vlade u liberalnim zemljama i ne zastupaju volju veine, ve volju ovih elita. Veina uopte i nepostoji kao primarno dati faktor (izuzev u samim izborima).

2. Korporativizam i pobunjene elite U uvenom izvetaju Trilateralne komisije 1975. godine, Semjuel Hantigton (S. Huntington, 1927-2008) upozorava na opasnost preterane demokratije i kae: Liberalizam usporava logiku demokratije, a demokratija se protivi logici liberalizma. Demokratijom se ne moe vladati. Ograniavanje uea masa u politikim odlukama i prenoenje odluivanja u ruke korporativnih elita je neizbeno.270(podvukao S.P) Tokom koegzistencije liberalizma i demokratije, ideja korporativne demokratije ili socijetalnog korporativizma je bila u poetku kompatibilna sa karakteristikama drave blagostanja.271 Meutim, ograniavanjem demokratije dolo je do konverzije socijetalnog u liberalni korporativizam. Sutinu tzv. korporativnog liberalizma, ini: potinjavanje socijalnih slojeva kapitalu i njegovim predstavnicima u industrijsko-finansijskim korporacijama; potinjavanje socijalnih grupa dravnom aparatu koji je, videli smo, sazdan od srastanja politike i upravljanja, kao i potinjavanje vostvu sindikata, na takav nain da se rukovodiocima korporacija i politikim elitama dodeljuje monopolski poloaj u svom domenu.272 Direktna posledica ovako strukturiranog korporativizma je i nestanak socijalno-politikog angamana radnika. Kako je do toga dolo? Francuski sociolog Pjer Burdije (Pierre Bourdieu, 1920-2002) navodi da je liberalizam u privredi stvorio darvinovski svet nesigurnosti, patnje i stresa, to je obrazovalo jednu rezervnu armiju radne snage

270 271

S. Avramov, Trilateralna komisija, Institut za meunarodno pravo, Banjaluka, 2000, str. 60-69.

D. Obradovi, Korporativni politiki sistemi: komparativni pristup, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1992.
272

Isto, str. 42-43.

299

ukroene prekarizacijom i nezaposlenou.273 Naime, tenja preduzea ka ostvarivanju maksimalnog profita u uslovima kretanja kapitala i finansija na globalnom nivou uslovila je da preduzea sprovode takvu politiku usmerenu na fleksibilnost u zapoljavanju i platama. Ta vladavina fleksibilnosti se ogleda u primanju u radni odnos na odreeno vreme i uspostavljanje u preduzeima konkurencije izmeu zaposlenih. Na delu je, kako istie Burdije, individualizacija odnosa izmeu poslodavaca i zaposlenih.274 To je uslovilo da oslabe kolektivni ciljevi i solidarnost izmeu svih. Na delu je sistem strukturalnog nasilja koji se ogleda u strepnji zaposlenih od otkaza, demoralizaciji i konformizmu. To stvara skladno funkcionisanje individualistikog mikroekonomskog modela, a armija nezaposlenih i nije armija, jer izoluje, etomizuje, individualizuje, demobilie i desolidarie.275 Radnitvo je izgubilo svoj politiki identitet, ime su potrebe za demokratijom suene. Glavni proizvod korporativnog liberalizma je, time, drutvo masa kao zamena za drutvo graana u demosu. To je jo davno analizirao arls Mils (C.R.Mills, 1916-1962), koji navodi da korporativni kapitalizam, sistemom monopolskih korporacija proizvodi civilizaciju u kojoj trijumfuje masovno otuenje oveka od oveka.276 Naime, graani postaju konzumenti bez ikakvih drugih identiteta (negraani). Narod, tj. demos postaje masa, a mali krug vlasnika - elita. Mils navodi da je korporativizam uslovio da graanin za vlast ne predstavlja nita osim posedovanja dravljanstva i sticanja punoletnosti radi glasanja na izborima. Danas, u savremenom drutvu, ove korporativne liberalne elite su dobile i nova obeleja, ali su se proirile i sa novim intelektualnim slojevima. Naime, ameriki autor Kristofer La (C. Lasch, 1932-1994) pie o novoj vrsti elita koje danas vladaju liberalnim drutvima.277 Analizirajui elite u SAD, La navodi da su one identine u svim liberalnim

273

P. Burdije, Signalna svetla: prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999, str. 110-111.

274

To se postie utvrivanjem individualnih ciljeva, uvoenjem individualnih evaluativnih razgovora, individualizovanjem poviice, individualizovanjem karijere, strategijom davanja odgovornosti sa ciljem da se obezbedi autoeksploatacija odreenih kadrova... - Isto, str. 110. Isto, str. 111-112. R. Mils, Elita vlasti, Plato, Beograd, 1998. K. La, Pobuna elita, Svetovi, Novi Sad, 1996.

275 276 277

300

zemljama i da su one, u odnosu na stare nacionalne elite - kosmopolitske. U njih spadaju ne samo korporacijski menaderi, ve i sve struke koje proizvode i manipuliu informacijama. To je nova, celebralna aristokratija iji se ivotni prihodi, za razliku od pripadnika ranijih vladajuih elita, ne oslanjaju toliko na vlasnitvo koliko na manipulaciju informacijama i profesionalnom ekspertizom.278 Njih povezuje svet apstraktnih koncepata i simbola koji se proteu od cena na berzi do vizuelnih prikaza koje stvaraju Holivud i Medison Avenija, i koji se specijalizuju za interpretaciju i upotrebu simbolikih informacija.279 Pored kosmopolitizma i sveta simbola, bitna karakteristika ove elite je da je ona u idejnom smislu prividno leviarska. To takoe istie La.280 Osim to po prihodima pripada najviim slojevima drutva i to je u savezu sa finasijskim, industrijskim lobijima, tj. ekonomskim liberalima, leviarski angaman nove elite se sastoji u bavljenju drutvenim pitanjima kao to su: rodna diskriminacija, homofobija, seksizam, transseksualizam, itd, tj. pitanjima koja proistiu iz razliitog ispoljavanja indvidualizma. Ovoj eliti su strana socijalna pitanja, nejednakost, osiromaenje stanovnitva, kriza porodice, enormna porast nasilja, smanjenje opte kulture, itd. Ono to je najvanije, nova elita je naglaeno anacionalna, apstrahovana od bilo kakvog identiteta vezanog za etno-kulturu, tradiciju, istoriju, obiaje i sl.281 Nacionalni interes shvataju samo kroz ostvarivanje geopolitikih pretenzija na neliberalne delove sveta, ali i to pod maskom ljudskih prava i sloboda. Prema tome, i ova elita se nalazi sa druge strane demokratije, i time je liberalizam i konano, posle toliko vremena, dobio elite koje e voditi atomizovanu zajednicu (mase, negraane) u pravcu izgradnje nihilistikog liberalnog drutva. S tim u vezi, La novu elitu i naziva pobunjenom protiv sopstvene nacionalne drave i kulture, a time i protiv demokratije.

Isto, str. 10-11. Ovu aristokratiju sainjavaju bankari, graevinski finansijeri i preduzimai, inenjeri, konsultatni svih vrsta, sistemski analitiari, naunici, doktori, publicisti, izdavai, urednici, direktori reklamnih agencija, umetniki direktori, filmadije, zabavljai, novinari, televizijski producenti i reditelji, umetnici, pisci, profesori... Isto, 37.
279 280 281

278

Isto, str. 38-39. Isto, str. 17-18. Isto, str. 48-50.

301

3. Manipulacija javnim mnjenjem Imajui u vidu da je nasilno nametanje nekog opteg interesa za celo drutvo karakteristika totalitarnih drutava, u antipodu totalitarizma - demokratiji, javno mnjenje je kao interes veine, kako istie Nenad Kecmanovi, temelj demokratije.282 Javno mnjenje podrazumeva miljenje o nekom znaajnom drutvenom pitanju (politikom, ekonomskom, pravnom, sportskom i sl.) koje je raireno, dominantno u javnosti jednog drutva u odreenom trenutku. Javno mnjenje ine trenutna uverenja, stavovi i sudovi. Profesor Kecmanovi navodi da se ono obrazuje uzajamnim sueljavanjem partikularnih i subjektivnih interesa putem dijaloga i debate, uz svestranu toleranciju prema svim razlikama i suprotnostima, ime se dolazi do opteg, odnosno, barem veinskog interesa.283 Ovako definisano i u praksi primenjivano shvatanje javnog mnjenja je karakteristika demokratije. S obzirom da je javno mnjenje sazdano od elja, interesa, i sl. koji su manje ili vie subjektivni, ono ne moe da pretenduje na apsolutnu istinu. Zato je ono vrlo fluidno, podlono kontroli i manipulacijama politikih i ekonomskih centara moi. Upravo u manipulaciji javnim mnjenjem vidi se ograniavanje, suavanje demokratije, kriza i njen kraj. Istraivanjem ovog fenomena bavili su se Mils, La, Burdije, Zinovjev, Negri. Svi oni istiu da se manipulacija sa javnou odvija putem medija. Mediji graaninu sugeriu oslobaanje suvinih identiteta svodei ga na individuu kojoj je svejedno ta se deava u zemlji i svetu. Mediji imaju ulogu da spree bilo kakvu politiku akciju usmerenu na stvaranje opozicije liberalnom poretku. S tim u vezi, Burdije kae da su mediji jedan faktor depolitizacije koji oigledno deluje prvenstveno na one frakcije publike koje su najvie depolitizovane, tj. na ene, manje obrazovane, siromane. Televizija predlae jedno vienje sveta koje je sve vie depolitizovano, aseptino, bezbojno, i sve vie vue za sobom novine u svom skretanju ka demagogiji i podreivanju komercijalnim potrebama.284 Nekad uticajni francuski
282 283 284

N. Kecmanovi, Dometi demokratije, FPN igoja, Beograd, 2005, str. 43. Isto.

P. Burdije, Signalna svetla: prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999, str. 87-88.

302

mislilac Gi Debord (G. Debord, 1931-1994) pisao je da su mediji drutva spektakla285, a italijanski teoretiar Antonio Negri (A. Negri, 1933-) da se politika preselila iz parlamenta u medije, ime je postala deo virtuelne stvarnosti286. Da bi se omoguila laka manipulacija, mediji su na Zapadu, ve poetkom osamdesetih godina prolog veka, privatizovani, a ubrzo i centralizovani (opta tendencija ukrupnjavanja kapitala). Naime, na medije se u privatnoj sferi lake utie nego kada su oni pod lupom drutvene kontrole i javnosti.287 Da su razmere manipulacije ogromne govore injenice iz rata protiv Iraka 1991. i dananjih ratnih dogaanja, gde su razaranja i masovno stradanje irakog naroda ostala gotovo nezabeleena od strane medija i bez suda javnosti na Zapadu. Jugoslovenski sukob 1991-1999. je poseban primer kako se, opet, prikazi razaranja i zloina mogu usmeriti na takav nain da se satanizuje samo jedna strana u sukobu. U ovom sluaju javno mnjenje Zapada je oblikovano i usmereno u pravcu ostvarivanja geopolitikih interesa SAD i NATO. Umesto zakljuka: od kraja istorije do straha od budunosti Liberalizam odbacivanjem demokratije konano odbacuje znaenje politikog (u odreenju K. mita)288, tj. politiko se konvertuje u politiku. Naime, osim to politika vie nije u parlamentu (na sceni je vladavina medija), bitna osobina izmene znaenja 'politikog' je besciljnost u vremenu i prostoru. O ovome govori A. Negri (zajedno sa M. Hartom) u knjizi Imperija.289 Naime, postmodernu karakterie carstvo koje ne predstavlja

285 286 287 288

G. Debor, Drutvo spektakla (La Socit du spectacle), A. Golijanin, Beograd, 2003. A. Negri, M. Hard, Imperija, IGAM, Beograd, 2005. A. Zinovjev, nav.delo, str. 249.

Politiko moemo odrediti kao generalizaciju istorije (prolog) i na osnovu toga traenje sopstvenog mesta u svremenom svetu (sadanjost) putem formiranja politikih ciljeva i delovanja na nivou naroda (drutva). Ono u sebi ukljuuje i ideju istorije i ideju budunosti, a ispoljava se kroz ciljeve u drutvu, vlast, odnos prema nejednakosti, pravni sistem, kolektivni identitet, nasilje i zatitu od nasilja, vrednosni sistem, obrazovanje, itd. A. Negri, M. Hard, Imperija, IGAM, Beograd, 2005.

289

303

dominaciju nad prostorom, ve oznaava kretanje ka oslobaanju od ciklinog karaktera istorijskog vremena sjedinjujui i prostor i vreme u singularnost. Isto tako, izmena politikog je uslovila da u postmoderni nema hijerarhinosti. Ona je zamenjena mnotvom. Naime, liberalizam je na Zapadu uveliko okonao postojanje klasa, etnosa, verskih konfesija, kultura. Na njihovo mesto dolazi, kako Negri i Hart istiu, mnotvo koje se sastoji od neorganizovanih atomizovanih individua (atoma). Svaki element u mnotvu je jednak drugome, ali ne na principu jednakih mogunosti, ve uniformnosti. I na kraju, izmena se vidi i u politikoj ravni. To je postojanje dve pozicije: saglasnost umiranju istorije (kao centar) i nesaglasnost (kao periferija). Ovo znai da se na savremenom Zapadu ne moete opredeliti, kao nekad u moderni, za desnicu, levicu, centar, konzervativnost, socijalizam, i sl, tj. za neku od ovih razliitih kombinacija. Postoji samo princip: ko nije sa nama, taj je protiv nas, to na globalnom planu ima za posledicu proglaavanje itavih naroda i kultura otpadnikim (nesaglasnim). Prema tome, analizirajui poslednje obrise demokratije sasvim je jasno zato su graani nezainteresovani za politiki ivot. Liberali upravo i grade sistem u kome e graani biti politiki nezainteresovani, kolektivistiki obezbojeni, apstraktni, svedeni na potronju i konsenzuse u masovnoj kulturi. To nije nikakva anomalija liberalizma koja se kao takva moe odstraniti nekakvom participacijom ili deliberativnom demokratijom (Habermas) i slinim utopijskim korekcijama i alternativama.290 Ovo je nuna faza istorijskog razvoja liberalizma, te je odbacivanje demokratije njegova zakonitost. Izgraujui globalno drutvo, liberalizam indirektno unitava ideju prolosti (istorije). To je osnovni cilj liberalne ideologije, a Fukujama je prvi liberal koji je otvoreno govorio o kraju istorije. Postavlja se pitanje ta je sa idejom budunosti? Od samog formiranja liberalne ideologije (XIX vek), liberali su proizvodili vizionarsku svest. Otklonom prema drugim ideologijama (socijalizam, demokratija, antiapsolutizam, antinacizam, antifaizam), liberali su narodima i drutvima stvarali viziju u progres i u pravedniju budunost. To je osnovna karakteristika moderne. Pobedom nad politikim ideologijama u XX veku i na kraju padom Berlinskog zida liberalizam je jo jednom pokuao da svoju
Videti: Aleksandra Mirovi, Diskurzivna demokratija kao specifian oblik deliberativno-demokratskog modela, Srpska politika misao, 01/09, IPS, Beograd, 2009, str. 45. A. Mirovi iznosi gledite o utopijskom karakteru Habermasovog modela korigovanja liberalizma.
290

304

pobedu predstavi kao potvrdu tog puta ka drutvu slobode. Objanjenje je dato od Fukujame a glasi kraj istorije. Ali, ishitreno. Na putu liberalne univerzalizacije ostala je demokratija. Sa njom je liberalizam, u periodu moderne, ostvario sve svoje pobede. Meutim, sadrei u sebi procese individualizacije, masifikacije (mase), desakralizacije i proces koji je poslednji zapoeo univerzalizacije, liberalizam je morao da se okrene protiv demokratije. Jednostavno, ona je prirodna prepreka unifikaciji Zemlje. Unitavajui ideju istorije i, u dananjem vremenu, ideju demokratije, liberalizam unitava mogunost formiranja kritike distance prema postojeem svetu. Postaje totalitaran, ali ne na ogoljenom nasilju, despotizmu i tiraniji, ve na novim, suptilnijim operacijama. On na prividno nenasilan nain, uz vlastiti pristanak, svodi oveka na nivo depolitizovanog pojedinca (negraanina) koji u svojoj slobodi slua anacionalne nove elite pobunjene protiv sopstvene kulture. One su obrazovale takvu strukturu i odnose da funkcioniu kao naddravna levijatanska kontrola i drave i drutva. To je sutina epohe posle 1989. godine, epohe postmoderne. Dakle, istinskog graanina je strah od budunosti. Budunost se iz liberalne perspektive ne vidi. To nas nagoni na pitanje da li postoji mogunost otpora strahu. Koje su to idejne snage koje mogu povesti bitku za postmodernu? Moda se otpor krije u mnotvu, kako smatra marksista A. Negri? Meutim, mnotvo ne moe da zadovolji ni osnovne kriterijume da bi se smatralo ideolokom i svakom drugom opozicijom liberalnom postmodernom poretku. Ono je depolitizovano! Kada je mnotvo i bilo svesno svog poloaja (radnika klasa u moderni), ono nije uspelo da uvede istoriju u svoju postmodernu epohu! Verovatno se otpor uoava u samoj zasienosti liberalizmom. Pobedivi sve ideoloke konkurente u periodu moderne i odbacujui i plat demokratije u postmoderni, liberalizam je novu epohu uinio potpuno liberalizovanom. To je Fukujamu i podstaklo da proglasi kraj istorije. Ali, i on je uvideo da je to uradio ishitreno. Naravno, on nije priznao da kraja jo nema zbog neophodnog procesa odbacivanja demokratije, ve je odbacivanje demokratije oznaio time da se pojavljuju arhaini modeli tradicionalnih drutava (premoderna). Meutim, zato se premoderna ponovo pojavljuje ako je ona poraena u proteklih 200 godina? Upravo u odgovoru na ovo pitanje lei i odgovor na pitanje mogunosti otpora strahu od budunosti!

305

Literatura Aristotel, Politika, BIGZ, Beograd, 1984. Attali, ak, , , Moskva, 1993. Avramov, Smilja, Trilateralna komisija, IMP, Banjaluka, 2000. Burdije, Pjer, Signalna svetla: prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. Fukujama, Frensis, Kraj istorije i poslednji ovek, CID, Podgorica, 1997. Debor, Gi, Drutvo spektakla (La Socit du spectacle), A. Golijanin, Beograd, 2003. Kecmanovi, Nenad, Dometi demokratije, FPN igoja, Beograd, 2005. La, Kristofer, Pobuna elita, Svetovi, Novi Sad, 1996. Mils, Rajt, Elita vlasti, Plato, Beograd, 1998. Mirovi, Aleksandra, Diskurzivna demokratija kao specifian oblik deliberativnodemokratskog modela, Srpska politika misao, 01/09, IPS, Beograd, 2009. Molnar, Tomas, Liberalna hegemonija, SKC, Beograd, 1996. Negri, Antonio i Hard, Majkl, Imperija, IGAM, Beograd, 2005. Obradovi, Daniela, Korporativni politiki sistemi: komparativni pristup, IMPP, Beograd, 1992. Sartori, ovani, Demokratija, ta je to?, CID Podgorica, 2001, Simeunovi, Dragan, Teorija politike, Nauka i drutvo, Beograd, 2002. Smit, Adam, Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Kultura, Beograd, 1971. Soral, Alan, Savez desnice vrednosti i levice rada, Geopolitika, br. 29, Beograd, 2008. Tamir, Jeal, Liberalni nacionalizam, Filip Vinji, Beograd, 2002. Valertajn, Imanuel, Posle liberalizma, Slubeni glasnik, Beograd, 2005.Dal, Robert, Dileme pluralistike demokratije, BIGZ, Beograd, 1994. Zinovjev, Aleksandar, Zapad, Na dom, Beograd, 2002.

306

Sran Perii

LIBERALISM AND THE END OF WESTERN DEMOCRACY: BETWEEN THE END OF HISTORY AND FEAR OF THE FUTURE
The paper shows that the fall of the Berlin Wall not only signaled that liberalism managed to remove yet another ideology - socialism from the political scene, but that the liberals, identified either as neo-liberals, libertarians, left or right etc., are now determined to squeeze out even democracy itself with which they had been symbiotically building the national and social state in the West. Liberalism introduced the world to a new historical era (postmoderne) in which the last wave of expansion of democracy, is apparently its desubstantialization. From competitive elitism, representing its early reduction, democracy first follows an involution into procedural or minimal democracy to finally end up in mere media manipulation of the electorate. The key to understanding the hostility between liberalism and democracy lies within their ideological structure. The end of Western democracy raises the question whether the modern world will also face an ideological battle for the postmoderne similar to the fight for the already obsolete epoch? Keywords: liberalism, democracy, end of democracy, ideology, moderne, postmoderne, society, citizen indivualism, elite, masses, market, manipulation.

307