Raunovodstvo

UVOD Predmet knjigovodstva ine poslovne promene na imovini, tj.finansijski i vrednosni podaci o stavu i promenama na imovini. Pod imovinom se podrazumevaju sredstva i to: 1. Stvari 2. Prava 3. Gotovina movina se posmatra sa 2 aspekta: Prema funkciji koju ima u procesu proizvodnje i oznacava se kao aktiva !. Prema poreklu i oznaava se kao pasiva P. "iljevi knjigovodstva su: 1. #tvrdjivanje finansijskog rezultata preduze$a u celini i njegovi% delova 2. #tvrdjivanje finansijskog polo&aja preduze$a 3. '(ez(edjivanje osnove za kontrolu izvr)enja planski% zadataka *. Pru&anje podataka za kontrolu raspolo&ive imovine preduze$a +. '(ez(edjivanje podataka o internim i eksternim korisnicima ,adaci knjigovodstva su: 1. Prikupljanje knjigovodstvene dokumentacije 2. -ontrola ispravnosti knjigovodstvene dokumentacije 3. -lasifikovanje knjigovodstvene dokumentacije prema imovinskim predmetima na koje se odnose .kontiranje/ *. 0ronolo)ka i sistematska evidencija .knji&enje/ +. Sastavljanje finansijskog izve)taja -njigovodstvo mo&e (iti: Prosto 1vojno Prosto knjigovodstvo predstavlja izolovanu evidenciju o pojedinim delovima imovine. Dvojno knjigovodstvo je potpun raunski sistem gde se vodi evidencija o svim delovima imovine preduze$a, na osnovu ega se mo&e sastaviti (ilans stanja i (ilans uspe%a.

Raunovodstvo

RAUNOVODSTVENO PLANIRANJE 2aunovodstveno planiranje podrazumeva redovno sastavljanje slede$i% planova: Plan rezultata Plan likvidnosti Plan finansijske strukture Plan rezultata .planski (ilans uspe%a/ o(u%vata projektovane veliine pri%oda, ras%oda i rezultata. Plan likvidnosti .planirani (ilans novani% tokova/ sadr&i projektovane iznose priliva i odliva gotovine. Plan finansijske strukture .planirani (ilans stanja/ pokazuje finansijski polo&aj preduze$a koji se oekuje na kraju planiranog perioda. RAUNOVODSTVENI NADZOR 2aunovodstveni nadzor ima za cilj utvrdjivanje ispravnosti i pouzdanosti raunovodstveni% podataka. '(u%vata kontrolu i reviziju. -ontrola je stalna, sistematska i nauna aktivnost radi provere efikasnosti poslovanja. # okviru nje razlikujemo: kontrolu pomo$u raunovodstva . kontroli)u se lica koja rukuju pojedinom imovinom kao i izvr)enje planski% zadataka/. kontrola u raunovodstvu .kontroli)e se dokumentovanje poslovni% promena/ raunovodstvena kontrola .ispitivanje ispravnosti i istinitosti podataka/

-ontrolu uglavnom vr)e interni organi. REVIZIJA 2eviziju naje)$e vr)e eksterni organi i to je naknadna provera poslovni% dogadjaja i aktivnosti. 2azlikujemo: 1. reviziju poslovanja preduze$a 2. reviziju normativni% akata 3. raunovodstvenu reviziju

Raunovodstvo

RAUNOVODSTVENA (FINANSIJSKA) ANALIZA 'va analiza (avi se istra&ivanjem kvantificiranjem i ocenom finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata poslovanja preduze$a. 3a osnovu (ilansa stanja, (ilansa uspe%a, (ilansa tokova gotovine i aneksa, ova analiza tre(a da o(jasni uzroke i okolnosti koje su dovele preduze$e u odre4eno stanje. 5om prilikom raunovodstvo se koristi i odre4enim metodama i to: metoda racio (rojeva .racio6analiza/ analiza neto o(rtnog fonda analiza tokova gotovine analiza tokova finansijski% sredstava 've analize se vr)e u roku od 3 do + godine. RAUNOVODSTVENO INFORMISANJE 2aunovodstveno informisanje predstavlja konaan proizvod raunovodstva. -orisnici su interni i eksterni. nterni korisnici su organi upravljanja i rukovo4enja koje najvi)e interesuju finansijski rezultati i finansijski polo&aj preduze$a. 7ksterni korisnici su akcionari, ortaci, kreditori, poreski organi, zavodi za statistiku, sredstva javnog informisanja i dr poslovni partneri. +86ti% godina 99 veka raunovodstvo je podeljeno na: finansijsko upravljako :inansijsko raunovodstvo predstavlja sistem (ele&enja, merenja i izve)tavanja o poslovnim operacijama koje dovode do promene u strukturi kapitala. ,asnovano je na principima dvojnog knjigovodstva. ;udu$i da na svojim raunima stanja se odra&ava novani promet, kretanje kapitala, imovine i preduze$a a na raunima uspe%a pri%odi i ras%odi preduze$a finansijsko raunovodstvo o(avezno produkuje (ilans uspe%a koji slu&e kao osnova za sastavljanje (ilansa novani% tokova. :inansijsko raunovodstvo je osnova za sastavljanje konsolidovanog (ilansa i specijalni% (ilansa u pojedinim sluejevima. nformacije finansijskog raunovodstva usmerene su prema eksternim korisnicima .investitorima i kreditorima/ ali i prema vr%ovnom menad&mentu preduze$a. nformacije su glo(alne ali u isto vreme pouzdane i istinite.

Raunovodstvo

#pravljako raunovodstvo oslikava ekonomske dogadjaje u preduze$u, i on pokazuje proces stvaranja uinaka u preduze$u. Pod njim podrazumevamo: 1. planiranje, 2. organizovanje, 3. kontrolu, *. komuniciranje i +. motivisanje. #pravljako raunovodstvo o(u%vata slede$a podruja: interpretaciju raunovodstveni% izve)taja za potre(e menad&menta o(raun tro)kova sa kalkulacijom raunovodstveno planiranje raunovodstvenu kontrolu Prva 2 podruja su radi pra$enja renta(ilnosti, solventnosti i likvidnosti preduze$a. 3 i * podruje odnose se na tzv.(ud&etsku kontrolu. nformacije upravljakog raunovodstva su za interne korisnike, analitike su i vrlo detaljne i orijentisane su na (udu$nost. NORMATIVNO REGULISANJE RAUNOVODSTVA Pod normativnim regulisanjem raunovodstva podrazumevamo skup zakonski% profesionalni% i interni% normi kojima se ure4uju odgovaraju$a podruja iz o(lasti raunovodstva u cilju svrsis%odnog vo4enja raunovodstva i do(ijanja kvalitetni% informacija. # zavisnosti od toga ko propisuje norme razlikujemo zakonsku, profesionalnu i internu raunovodstvenu regulativu. ,akonska regulativa o(u%vata direktive, zakone i podzakonska akta kojim se ure4uju (itna pitanja iz o(lasti raunovodstva. 3ji% donosi dr&ava. 'snovni zakoni u na)oj zemlji kojima se reguli)e vo4enje raunovodstva su: zakon o preduze$ima zakon o raunovodstvu zakon o reviziji raunovodstveni% izve)taja. Profesionalna raunovodstvena regulativa o(u%vata norme u vidu standarda i kodeksa, propisane od strane profesionalni% raunovodstveni% asocijacija. 2aunovodstveni standardi su ustanovljena merodavna pravila tj.usagla)eni kriterijumi o tome )ta je pravilan postupak u datoj situaciji. 2azlikujemo: nacionalne raunovodstvene standarde me4unarodne raunovodstvene standarde

Raunovodstvo

3acionalni raunovodstveni standardi < u okviru 1 zemlje. 3a)a zemlja ima 3* raunovodstvena standarda .nisu svi u primeni, z(og ega je 1==>.godine na)a zemlja poela da primenjuje ?e4unarodne raunovodstvene standarde koji% ima 3=, radi %armonizacije me4unarodnog raunovodstva/ -odeks raunovodstveni% naela usvojio je Savez raunovodstveni% i finansijski% radnika 1=>=.godine. 2azvrstan je u > grupa i predstavlja poku)aj integrisanja teorije i prakse u vidu principa kojima se reguli)e raunovodstvo. -odeks profesionalne etike raunovodstva utvr4uje etike za%teve pona)anja raunovo4a prilikom o(avljanja svoji% du&nosti. 1onet 1==3.godine od strane saveza raunovo4a i revizora. nterna raunovodstvena regulativa < skup interni% pravila kojima se reguli)u ona pitanja za koja je zakonodavac ostavio slo(odan prostor ili slo(odu iz(ora izme4u vi)e re)enja. 2eguli)u se op)tim aktom o raunovodstvu. BILANSI Pod nazivom (ilans o(ino se podrazumeva (ilans stanja a osnovna podela je: ! r"#ovn$ %$&'ns$ (ilans stanja (ilans uspe%a (ilans novani% tokova z(irni (ilans konsolidovani (ilans poreski (ilans (! s)"*$j'&n$ %$&'ns$ (ilans osnivanja (ilans fuzije .spajanja/ deo(ni (ilans .razdvajanja/ sanacioni (ilans likvidacioni (ilans steajni (ilans BILANS STANJA ;ilans stanja predstavlja pregled celokupne imovine jednog preduze$a na odre4eni dan. Sastavlja se u formi dvostranog rauna gde se na levoj strani nalazi aktiva a desno pasiva. !-5 @! < sredstva sa kojima preduze$e raspola&e na dan (ilansiranja. P!S @! < izvori ti% sredstava, tj.nji%ovo poreklo i pripadnost sa pravnog stanovi)ta.

Raunovodstvo

A+t$v' o(u%vata poslovna sredstva, a poslovna sredstva o(u%vataju osnovna i o(rtna sredstva, tako da aktivi pripadaju: 1. novana sredstva .u (lagajni, na teku$em raunu, na deviznom raunu, kod (anke i sl/ 2. zali%e .materijala, proizvodnje, gotovi% proizvoda, ro(e/ 3. razna potra&ivanja .od kupaca, od (anaka, dr&ave, radnika, gra4ana/ #koliko preduze$e ima nepokriveni gu(itak isti se svrstava u aktivu (ilansa stanja i pokazuje iznos izgu(ljeni% poslovni% sredstava. 3a taj nain uspostavlja se ravnote&a manje aktive sa ve$om pasivom. # pasivi se o(u%vataju izvori poslovni% sredstava koji pokazuju poreklo poslovni% sredstava s kojima preduze$e raspola&e, to su: ! +')$t'& akcijski dr&avni dru)tveni

(! r","rv" o(avezne zakonske statutarne revalorizacione

-! #./oro0n" o%'v"," po kreditima za oroena ulaganja prodate o(veznice

1! +r't+oro0n" o%'v"," po kreditima prema do(avljaima dr&avi radnicima gra4anima

#koliko ostvareni do(it nije raspre4en, svrstava se u pasivu i predstavlja izvor i tako se uspostavlja ravnote&a manje pasive sa ve$om aktivom.

Raunovodstvo

BILANSNA RAVNOTE2A ;ilansna ravnote&a je ravnote&a leve i desne strane (ilansa, tj.ravnote&a aktive i pasive. 'va ravnote&a leve i desne strane, odnosno aktive i pasive, odnosno izvora i nji%ovi% sredstava je neop%odna jer se radi o jednoj istoj stvari, o sredstvima preduze$a. Postoji tzv. ravnote&a unutar (ilansa, a odnosi se na ravnote&u glavni% grupacija sredstava i nji%ovi% izvora. 5ako4e tre(a da postoji i ravnote&a poslovni% sredstava i nji%ovi% izvora, ravnote&a izme4u sredstava rezervi i nji%ovi% izvora i ravnote&a izme4u neposlovni% sredstava i nji%ovi% izvora.

K&'s$3$+'*$j' %$&'nsn$4 )o,$*$j' -lasifikacija (ilansni% pozicija se vr)i )o +r$t"r$j.5. &$+v$#nost$ i kriterijumu funkcionalnosti. Aikvidnost predstavlja sposo(nost preduze$a da na vreme izmiruje svoje o(aveze. ! 1. novana sredstva 2. potra&ivanja od kupaca 3. zali%e gotovi% proizvoda *. osnovna sredstva P 1. o(aveze prema do(avljaima 2. kratkorone o(aveze do 1 godine 3. dugorone o(aveze preko 1 godine *. trajni izvori poslovni% sredstava

-lasifikacija (ilansni% pozicija )o +r$t"r$j.5. 3.n+*$on'&nost$ odlikuje se time da se sredstva svrstavaju prema nji%ovoj funkciji u poslovnim procesima. ! 6 osnovna sredstva 6 o(rtna sredstva 6 gotovi proizvodi 6 potra&ivanja od kupaca P trajne izvore poslovni% sredstava .kapital/ rezerve dugorone o(aveze kratkorone o(aveze

Raunovodstvo

Zv'n$0n' 6"5' n'6"/ %$&'ns' st'nj' j" ./&'vno5 )o +r$t"r$j.5. 3.n+*$on'&nost$! ! 6 stalna imovina 6 o(rtna imovina 6 neposlovna sredstva P 6 kapital 6 rezerve 6 neraspore4eni do(itak 6 dugorona rezervisanja 6 dugorone o(aveze 6 kratkorone o(aveze 6 neposlovne izvore

BILANS USPE7A ;ilans uspe%a slu&i za iskazivanje ostvareni% rezultata poslovanja. 'n pokazuje ras%ode, pri%ode i finansijski rezultat koji je preduze$e ostvarilo za odre4eni vremenski period. ;ilans uspe%a ima kumulativan karakter jer sadr&i pri%ode i ras%ode od poetka godine do poslednjeg dana o(raunskog perioda. .od 81.81. do 31.12./ 2as%odi i pri%odi se u (ilansu uspe%a iskazuju po vrstama, tako da razlikujemo redovne ras%odeBredovne pri%ode, koji nastaju tro)enjem elemenata reprodukcije, tj.ostvaruju se iz redovne delatnosti preduze$a, i ostale ras%ode, tj.pri%ode koji ne pripadaju prvoj grupi. ;ilans uspe%a ima formu dvostranog rauna. 3a levoj strani su ras%odi, na desnoj pri%odi, a na kraju finansijski rezultat .pozitivanBnegativan/ Pozitivan finansijski rezultat < do(itak se upisuje na levu stranu (ilansa uspe%a a negativan finansijski rezultat < gu(itak se upisuje na desnu stranu (ilansa uspe%a. #no)enjem do(itka ili gu(itka se posti&e ravnote&a leve i desne strane (ilansa uspe%a. Osnovn" %$&'nsn" )ro5"n" Svaka poslovna promena deluje na (ilans, neke deluju samo na (ilans stanja i nemaju uticaj na finansijski rezultat. 1ruge deluju istovremeno i na (ilans stanja i (ilans uspe%a i utiu na finansijski rezultat. -njigovodstvene promene koje deluju samo na (ilans stanja svrstavaju se u * grupe: 1. 2. 3. *. P'@7C!3D7 !-5 @7 P!S @7 S?!3D73D7 !-5 @7 P!S @7 ,?737 # S52#-5#2 !-5 @7 ,?737 # S52#-5#2 P!S @7
8

Raunovodstvo

'va podela je izvr)ena na osnovu kretanja imovine preduze$a. 3emaki autor Pape zami)ljaju$i da aktiva predstavlja preduze$e a pasiva spoljni svet, formulisao je * tipina vida kretanja imovine: 1. 8"ntr$)"t'&n' +r"t'nj' koja nastaju kretanjem imovine iz spoljnjeg sveta u preduze$e i dovode do pove$anja i aktive i pasive i z(ira (ilansa. 5o je sluaj sa raznim nainima priliva sredstava iz spoljnjeg sveta pri emu pove$anje sredstava izaziva i pove$anje izvora. 5ako da se z(ir (ilansa pove$ava za iznos nastale promene. 3pr. Primljena je faktura od do(avljaa za kupljenu ro(u. 2. 8"ntr$3./'&n' +r"t'nj' koja nastaju kretanjem preduze$a u spoljni svet i dovode do smanjenja aktive i pasive kao i z(ira (ilansa. 5o je sluaj sa raznim nainima odliva sredstava iz preduze$a u spoljni svet ime se smanjuju i izvori i z(ir (ilansa, za iznos nastale promene. 3pr. Sa &iro rauna je ispla$eno do(avljaima. 3. Kon*"ntr$0n' +r"t'nj' koja nastaju kretanjem imovine unutar preduze$a i dovode do izmene strukture aktive ali ne utiu na z(ir (ilansa. 5o je sluaj kada se sredstva transformi)u iz 1 o(lika u drugi. 3pr. Prema izvodu (anke kupci su uplatili +8.888,88 dinara na &iro raun. *. P"r$3"r$js+' +r"t'nj' koja nastaju kretanjem imovine u spoljnom svetu i dovode do izmene pasive, a ne utiu na z(ir (ilansa. 'vde su o(u%va$ena samo ona kretanja koja utiu na strukturu pasive nekog preduze$a. 3pr. z odo(renog kratkoronog kredita ispla$eno je do(avljaima. Knjigovodstvene promene koje deluju istovremeno na bilans stranja i na bilans uspeha

Promene koje deluju samo na (ilans stanja imaju imovinski karakter jer deluju samo na imovinsku situaciju firme koja se iskazuje u (ilansu stanja. 1ruga vrsta promena, koje deluju istovremeno i na (ilans stanja i na (ilans uspe%a imaju imovinsko uspe)ni karakter jer deluju i na finansijski rezultat i (ilans uspe%a. 1a (i se (olje s%vatila druga vrsta poslovni% promena tre(a znati slede$e: 1/ ;ilans stanja je osnovni (ilans, (ilans uspe%a je izvedeni (ilans. 2/ ;ilans stanja nastaje prilikom formiranja preduze$a i postoji na poetku svake godine. ;ilans uspe%a nastaje radom preduze$a i na kraju godine konanim o(raunom finansijskog rezultata (ilans uspe%a se gasi. 3/ 3e postoje promene koje deluju samo na (ilans uspe%a. */ 2as%odi u (ilansu uspe%a slini su aktivi u (ilansu stanja i nastaju smanjenjem aktive .sredstava/ ili pove$anjem pasive .o(aveza/ +/ Pri%odi u (ilansu uspe%a slini su pasivi i nastaju smanjenjem pasive ili pove$anjem aktive.
9

Raunovodstvo

E/ Sve promene u (ilansu uspe%a su uzrono6posledino povezane sa (ilansom stanja. RA9LANJAVANJE BILANSA I KNJI2ENJE NA RAUNIMA !ko (i sve knjigovodstvene promene pratili preko (ilansa do(ili (i jedan niz (ilansa koji se sukcesivno nadovezuju jedan na drugi. Pra$enje knjigovodstveni% promena je zato nepogodno i neekonomino, z(og ega se vr)i ra)lanjivanje (ilansa na njegove pozicije tj.raune. 5o se vr)i prilikom osnivanja preduze$a i na poetku svake poslovne godine, i to samo kod (ilansa stanja kao poetni (ilans stanja. 3a osnovu aktivne i pasivne pozicije (ilansa stanja otvara se odgovaraju$i raun, tj.konto glavne knjige i upisuje poetni saldo i to na dugovnoj strani za aktivna konta, tj.na potra&noj strani za pasivna konta. 2a)lanjavanje (ilansa poma&e da se knjigovodstvene promene evidentiraju odma% na raune na koje se odnose. 5ako da na svakom raunu mo&emo (rzo da saznamo poetno stanje, promet i kada su, kakve su i kolike su promene nastale na njima. Pro%n$ %$&'ns sastavlja se povremeno .meseno, tromeseno, polugodi)nje, godi)nje/ i njime se proverava ispravnost dvojnog knji&enja na kontima glavne knjige za odre4eni vremenski period.

RAUNI
2aun ili konto je osnovni instrument za vo4enje knjigovodstva. 3astaju na osnovu o(avljanja privredni% operacija, kada se sredstva transformi)u iz jednog o(lika u drugi. -njigovodstvene promene ili poslovne promene oznaavaju privredne operacije. Privredne operacije primaju karakter knjigovodstveni% promena tek kada i% knjigovodstvo registruje kroz poslovne knjige. -retanje imovine ima dvostruko dejstvo na polaznoj taki ono izra&ava izlaz tj.smanjenje imovine a na zavr)noj taki ulaz tj.pove$anje imovine. -njigovodstvene promene se izra&avaju vrednosno, a mogu i naturalno. 2auni predstavljaju osnovne instrumente za sistematsko pra$enje ekonomske aktivnosti preduze$a i za sagledavanje rezultata koji se time ostvaruje. DEFINI8IJA RAUNA: -njigovodstveni raun je grafiki instrument tano odre4enog kvaliteta imovine na kome se sistematski i %ronolo)ki registruju %omogene knjigovodstvene promene, u merljivim jedinicama, vrednosnim ili naturalnim, tako da se preko njega u svako vreme mo&e saznati poetno stanje, promene u odre4enom vremenskom razdo(lju i konano stanje imovine.

10

Raunovodstvo

OSNOVNA KLASIFIKA8IJA RAUNA 'snovna klasifikacija rauna je na: 1. 2aune aktive 2. 2aune pasive 3. 2aune ras%oda *. 2aune pri%oda R'0.n$ '+t$v" < pokazuju sredstva sa kojima preduze$e raspola&e. 5o su: 'snovna sredstva '(rtna sredstva Sredstva rezervnog fonda Sredstva zajednike potro)nje R'0.n$ )'s$v" pokazuju o(aveze preduze$a prema vlasnicima kapitala, do(avljaima, i ostalim poveriocima. R'0.n$ r's4o#' pokazuju anga&ovanje sredstava u privredne procese. R'0.n$ )r$4o#' predstavljaju efekte ostvarene privrednim procesima. 1a (i se rauni mogli razlikovati imaju svoj naziv. 3aziv rauna odra&ava njegovu sadr&inu. Pored naziva svaki raun ili konto ima i svoj numeriki (roj, trocifren za sintetike raune i etvorocifren ili petocifreni za analitike raune, radi nji%ovog grupisanja po vrstama imovine i (r&eg pronala&enja. Svaki raun ima oznaenu stranu, leva se oznauje kao duguje, kao ulaz ili oznakom plus F, a desna strana kao potra&uje, kao izlaz ili oznakom minus 6 . Osnovno )r'v$&o ,' +nj$:"nj" n' r'0.n$5' je svaka pozivitivna promena knji&i se na levoj strani, a svaka negativna promena na desnoj strani rauna, tako da princip ravnote&e z(ira leve i desne strane svi% knjigovodstveni% promena uvek (ude po)tovan. ! 6 pozitivne promene 1. pove$anje aktive 2. pove$anje ras%oda 3. smanjenje pasive *. smanjenje pri%oda P 6 negativne promene 1. pove$anje pasive 2. pove$anje pri%oda 3. smanjenje aktive *. smanjenje ras%oda

11

Raunovodstvo

,a knji&enje na raunima tre(a po)tovati 2 osnovna principa: 1. Princip %omogenosti 2. Princip integralnosti Pr$n*$) 4o5o/"nost$ < sastoji se u tome da se na pojedinim raunima knji&e samo %omogene tj.odgovaraju$e knjigovodstvene promene, tj.promene koje se odnose na odre4eni raun. Pr$n*$) $nt"/r'&nost$ se sastoji u tome da se na pojedinim raunima knji&e sve %omogene knjigovodstvene promene, tj. 1a na nekim raunima ne do4e do toga da neke promene koje se na nji% odnose ne (udu proknji&ene. 2azlikujemo razliite o(like rauna: 1. St")"n'st$ o%&$+ r'0.n' < svaka promena (ele&i se %ronolo)kim redom, jedna ispod druge, i posle svake promene se iznalazi saldo. 2. O%&$+ r'0.n' )o 3o&$j$ < raun je podeljen na dve strane i o(e strane imaju iste kolone, datum, opis, iznos, na levoj pozitivne na desnoj negativne. 3. O%&$+ r'0.n' )o )'/$n$ < raun se vodi na jednoj strani, kolone za datum i opis su zajednike, a za iznos postoje 2 strane, dugovna i potra&na. *. T'%"&'rn$ o%&$+ r'0.n' < on ustvari o(u%vata vi)e rauna koji se vode u vidu ta(ele i imamo kom(inovani o(lik rauna, kom(inacija rauna po pagini i stepenastog o(lika, ime se omogu$ava uvid u promet i saldo posle svake promene. VRSTE RAUNA Postoje slede$e vrste rauna: 2auni stanja < to su oni rauni koji svojim saldom pokazuju stanje. 2auni uspe%a < to su oni rauni koji svojim saldom pokazuju uspe%. RAUNI STANJA R'0.n$ st'nj' pokazuju stanje i promene na pojedinim delovima sredstava i nji%ovi% izvora. S o(zirom na karakter salda rauni stanja dele se na: !ktivne Pasivne !ktivno6pasivne

12

Raunovodstvo

A+t$vn$ r'0.n$ pokazuju stanje i kretanje sredstava. 'ni ne mogu imati negativan ili pasivan saldo jer predstavljaju sredstva i jer je nemogu$e da izlaz sredstava (ude ve$i od ulaza. # aktivne raune spadaju: 'snovna sredstva .zgrade, oprema/ '(rtna stredstva .(lagajna, &iro raun, materijal, proizvodnja u toku, gotovi proizvodi/ P's$vn$ r'0.n$ pokazuju stanje i kretanje izvora sredstava. 'ni ne mogu imati pozitivan ili aktivan saldo jer predstavljaju izvore sredstava .kapital, krediti/ A+t$vno;)'s$vn$ r'0.n$ mogu imati i aktivan i pasivan saldo, to su oni rauni na kojima se odra&avaju imovinsko pravni odnosi preduze$a sa poslovnim partnerima ili nekim tre$im licima. RAUNI USP !A R'0.n$ .s)"4' slu&e za evidentiranje ras%oda i pri%oda, i finansijskog rezultata, na kraju o(raunskog perioda. 3a levoj strani ras%odni% rauna knji&i se nastanak, tj. pove$anje ras%oda. Smanjenje i saldo za izravnanje knji&i se na desnoj strani. -od pri%odni% rauna, nastanak i pove$anje pri%oda, i saldo za izravnanje knji&i se na levoj strani. 3a kraju o(raunskog perioda, salda ras%odni% i pri%odni% rauna prenose se na z(irni raun pri%oda i ras%oda. U+.)n$ r's4o#$ knji&e se na levoj strani z(irnog rauna, a proto knji&enje na desnoj strani pojedini% ras%odni% rauna. U+.)n$ )r$4o#$ knji&e se na desnoj strani z(irnog rauna, a proto knji&enje na levoj strani pojedini% pri%odni% rauna. 2auni pri%oda i ras%oda, po pravilu, nemaju poetno stanje, jer se na kraju godine ovi rauni gase. # sluaju da se ne ostvari raspodela finansijskog rezultata ili pokri$e gu(itka, finansijski rezultat se prenosi u narednu godinu, i to tako )to do(itak ide u pasivu, a gu(itak u aktivu.

13

Raunovodstvo

S$nt"t$0+$< 'n'&$t$0+$ $ s$nt"t$0+o;'n'&$t$0+$ r'0.n$ S$nt"t$0+$ r'0.n$ su z(irni ili kolektivni, a analitiki su pojedinani rauni, tj. delovi sintetiki% rauna. Sintetiki rauni predstavljaju pozicije (ilansa, i kao takvi nam pru&aju op)ti uvid o pojedinim delovima imovine. Po)to je za teku$e poslovanje potre(no imati detaljan uvid u imovinsku situaciju preduze$a, vr)i se ra)lanjavanje sintetiki% na 'n'&$t$0+" r'0.n"! Pored sintetiki% i analitiki% imamo i s$nt"t$0+o;'n'&$t$0+" raune, koji su istovremeno analitiki u odnosu na svoje sintetike raune, a koji se dalje ra)lanjavaju na svoje podraune, prema kojima imaju karakter sintetiki%. 3pr. raun materijala je sintetiki, a materijal !,;," analitiki. Svaki od ovi% !,;," mo&e se dalje ra)laniti na svoje podvrste, tako da su rauni !,;," analitiki u odnosu na raun materijala, a sintetiki u odnosu na svoje podvrste. Pot).n$< n")ot).n$ $ +or"+t$vn$ r'0.n$ !ko rauni stanja svojim saldom pokazuju stanje, onda su to )ot).n$ r'0.n$, a ako ne pokazuju stanje onda su to n")ot).n$ r'0.n$. 3pr. potpuni rauni su (lagajna, &iro raun, kupci, gde se na levoj strani knji&i ulaz, a na desnoj izlaz. Potpuni rauni (ili (i i rauni materijala, proizvodnje i gotovi% proizvoda, ako se vode po stvarnim cenama, tako da nji%ov saldo pokazuje stanje na odgovaraju$im raunima. N")ot).n$ r'0.n$ su oni rauni koji ne pokazuju stanje, ve$ je isto potre(no utvrditi uz pomo$ korektivni% rauna, koji, u stvari, koriguju i nadopunjuju nepotpune raune. 3pr. !ko se otpis osnovni% sredstava vr)i indirektno, onda rauni osnovni% sredstava predstavljaju nepotpune raune, zato )to nji%ov saldo pokazuje na(avnu vrednost osnovni% sredstava, a rauni ispravke vrednosti osnovni% sredstava su +or"+t$vn$ r'0.n$, jer koriguju raune osnovni% sredstava. ,a utvr4ivanje sada)nje vrednosti osnovni% sredstava, potre(no je nepotpune raune, koji pokazuju na(avnu vrednost ispraviti, tj. umanjiti sa korektivnim raunima, koji pokazuju otpisanu vrednost, jer ovi rauni ine celinu, i tek zajedno predstavljaju potpune raune. !ko je saldo korektivni% rauna pozitivan, on se dodaje nepotpunim raunima, a ako je negativan, on se oduzima.

14

Raunovodstvo

B$&'nsn$ $ $,'%$&'nsn$ r'0.n$ Prema tome da li rauni ulaze u (ilans ili se svrstavaju iza (ilansa razlikujemo: 1/ B$&'nsn" r'0.n" < to su oni rauni, kojima se evidentiraju sredstva preduze$a i nji%ovi izvoriG 2/ I,'%$&'nsn" r'0.n" < to su oni na kojima se evidentiraju sredstva drugi% preduze$a, data u vidu garancije ili na uvanje, i otpisana sporna i sumnjiva potra&ivanja. 'vi rauni se upisuju posle z(ira (ilansa ispod zakljune crte. 3/ Stv'rn" $ s$5%o&$0+" r'0.n" < oni zavise od toga da li se stvarno vode u knjigovodstvu ili ne. Stvarni rauni su oni rauni koji se stalno i konstantno vode u knjigovodstvu, a do sim(oliki% rauna se mo&e do$i na osnovu svo4enja stvarni% rauna. 3pr. Svo4enjem stvarni% rauna materijala, proizvodnje i gotovi% proizvoda, mo&e se do$i do sim(oliki% rauna ro(ni% o(rtni% sredstava.

R',&$+" $,5"=. %$&'ns' $ r'0.n' 2azlike izme4u (ilansa i rauna ogledaju se u formi, sadr&ini i nameni. # pogledu forme, (ilans stanja i (ilans uspe%a imaju formu dvostranog rauna. 3asuprot njima, rauni mogu imati razliitu formu, koja zavisi od toga )ta &elimo da saznamo na raunima: stanje ili predmet, u kojim jedinicama izra&avamo promene na raunima .naturalne, vrednosne ili naturalno6vrednosne/, kao i od organizacije knjigovodstva. # pogledu sadr&ine, (ilans stanja predstavlja pregled celokupne imovine na odre4eni dan, a (ilans uspe%a predstavlja pregled ras%oda i pri%oda za odre4eno vremensko razdo(lje. Sadr&e samo vrednosne pokazatelje. 2auni predstavljaju pojedine delove (ilansa stanja i (ilansa uspe%a, i mogu sadr&ati vrednosne, naturalne i naturalno6 vrednosne pokazatelje # pogledu namene, (ilans stanja i (ilans uspe%a namenjeni su organima upravljanja u preduze$u, a rauni strunim slu&(ama i poslovodnom organu.

15

Raunovodstvo

Knj$/ovo#stv"n' #o+.5"nt'
Knj$/ovo#stv"n$ #o+.5"nt predstavlja pismenu ispravu, kojom se dokazuje da je neka promena stvarno nastala. 3a osnovu nji% se vr)i knji&enje, kao i kontrola tanosti podataka. # srednjem veku knji&enje se vr)ilo uz pomo$ memorijala, a to je podsetnik za knji&enje. @remenom, s o(zirom na porast (roja knji&enja, memorijal je postao glomazan, i poelo se sa drugaijim nainima knji&enja. -od neki% knjigovodstveni% dokumenata, firma je odre4ena, kao kod (anini% dokumenata ili po)tanskim. # preduze$ima, o(ino preduze$a utvr4uju o(like. 2azlike mogu postojati u pogledu: veliine, (oje ili rasporeda sadr&ine, iz razloga da (i se knjigovodstvena dokumenta razlikovala. Da bi knjigovodstveni dokument bio punovaan, mora da sadri sledee: naziv preduzea koje je izdalo dokument, naziv samog dokumenta, broj dokumenta, datum izdavanja, kratak sadraj nastale promene, koliinu, cenu, iznos, potpise ovlaenih lica. Prazan prostor u dokumentu tre(a precrtati, da (i se spreilo naknadno dopisivanje. # sluaju novani% dokumenata i gre)ke na njima, nema ispravljanja, nego poni)tavanja. Sa stanovi)ta kretanja dokumenata razlikujemo: 6 eksterna i 6 interna. 7ksterna dokumenta su dokumenta izme4u samog preduze$a i drugi% organizacija ili lica. nterna dokumenta su dokumenta unutar preduze$a, i ona tu i ostaju. S o(zirom na vreme i nain formiranja, razlikujemo: 6 originalna i 6 izvedena knjigovodstvena dokumenta. 'riginalna dokumenta su izvorna, i ona potvr4uju nastalu promenu, nastaju u momentu promene, i na osnovu nji% se sprovode knji&enja. # izvedenim dokumentima spadaju: (lagajniki izve)taji, izve)taji o materijalu i gotovi% proizvoda, i sastavljaju se na osnovu originalni% dokumenata: dnevno, nedeljno, meseno, tromeseno, polugodi)nje i godi)nje. Prema pripadnosti knjigovodstveni% promena, razlikujemo: dokumenta o osnovnim sredstvima, o sredstvima zajednike potro)nje, (lagajnika dokumenta, (anina dokumenta, dokumenta o do(avljaima, kupcima, materijalna dokumenta, pogonska dokumenta, ro(na dokumenta i dokumenta o zaradama.
16

Raunovodstvo

V':n$j' +nj$/ovo#stv"n' #o+.5"nt'

1/ Pr$j"5n$*' < to je dokument kojim se vr)i kvalitativni i kvantitativni prijem ro(e u skladi)te. 'na se sastavlja kada prijem vr)i jedno lice, o(ino magacioner, a kada se prijem vr)i komisijski, sastavlja se zapisnik o prijemu ro(e. Sastavlja se o(ino u 3 primerka: jedan ide na(avnoj slu&(i, drugi materijalnom knjigovodstvu, a tre$i ostaje magacinu. 2/ Tr"%ov'nj" < slu&i za prijem i izdavanje materijala iz magacina za potre(e proizvodnje. Sastavlja ga te%nika priprema u * primerka: materijalnom knjigovodstvu, pogonskom knjigovodstvu, magacinu i izdavaocu tre(ovanja. 3/ R'#n$ n'&o/ < to je dokument kojim se nala&e proizvodnji izrada odre4enog proizvoda. Sastavlja ga te%nika priprema na osnovu plana proizvodnje i za%teva prodajne slu&(e. 3a osnovu radnog naloga izdau se radni listovi, i sastavlja tre(ovanje. 'n slu&i za kontrolu proizvodnje, i preko njega se mogu videti svi nastali tro)kovi. */ R'#n$ &$st < to je dokument koji tano defini)e zadatak, koji radnik mora da uradi u okviru naloga, koji je do(io. 3a osnovu njega se utvr4uje uinak rada radnika. Popunjava ga poslovo4a, i on se dostavlja o(raunskoj slu&(i radi isplate zarada. +/ Pr"#'jn$*' (#ost'vn$*') < slu&i da se gotovi proizvodi, ili poluproizvodi predaju magacinu. Pre toga, te%nika priprema vr)i kontrolu, i ona sastavlja predajnicu, kojom se proizvodi predaju skladi)tu. Sastavlja se u 3 primerka: magacinu, pogonskom knjigovodstvu i te%nikoj kontroli. E/ Ot)r"5n$*' < sastavlja se prilikom isporuke ro(e, na osnovu pret%odno zakljuenog ugovora ili zakljunice. 'na sadr&i o(avezno: vrstu i koliinu ro(e, a mo&e i cenu. Sastavlja se u + primerka: dva sa ro(om idu kupcu, a onda se jedan vra$a prodavcu, tre$i ide prodajnoj slu&(i, etvrti ro(nom knjigovodstvu, a peti magacinu. H/ R'0.n (3'+t.r') < to je dokument koji sastavlja prodavac i isporuuje kupcu za prodatu ro(u. :aktura se sastavlja u prodajnoj slu&(i, u * primerka: dva idu kupcu, jedan knjigovodstvu, a jedan prodajnom odeljenju. :aktura je osnovni dokument, kojim se knji&e potra&ivanja i o(aveze sa kupcima i do(avljaima. >/ V$r5'n (v$r5'ns+$ n'&o/) < slu&i za (ezgotovinska pla$anja preko slu&(e za platni promet, kod koje svako preduze$e ima &iro raun. 3a osnovu njega slu&(a za platni promet skida iznos, koji je naznaen u virmanu, sa &iro rauna nalogodavca i pre(acuje na &iro raun korisnika, i to se mo&e videti kroz izvode. =/ O)6t' .)&'tn$*' < to je dokument na osnovu koga pravno ili fiziko lice vr)i uplatu gotovog novca na &iro raun korisnika. '(ino se sastavlja u 2 primerka: jedan uplatiocu, a jedan (anci ii po)ti, gde je uplata izvr)ena.

17

Raunovodstvo

18/ Gotov$ns+$ 0"+ < slu&i za podizanje novca sa &iro rauna. ?o&e ga potpisati samo lice koje ima deponovan potpis kod (anke. Iek mo&e da glasi na ime i na donosioca. Preko gotovinskog eka, (lagajnik podi&e pare sa &iro rauna za npr. putne tro)kove, zarade i druge potre(e. 11/ I,vo# %'n+" < to je dokument kojim (anka svakodnevno o(ave)tava preduze$e o promenama, i o stanju srestava na &iro i drugim raunima. 'n sadr&i stanje na &iro raunu iz pret%odnog dana, uplate i isplate u toku dana, kao i stanje &iro rauna na kraju dana za koji se izvod sastavlja. 12/ Dn"vn$+ %&'/'jn" (%&'/'jn$0+$ $,v"6t'j) < on vr)i %ronolo)ku evidenciju o uplatama i isplatama gotovog novca preko (lagajne. @odi se pose(no za svaki dan, na osnovu temeljnice .nalog za uplatuBisplatu/. 3a kraju dana dnevnik se zakljuuje i to sa(iranjem dnevnog prometa: uplata i isplata, i uz pomo$ pret%odnog salda utvr4uje se novi saldo. Sastavlja se u 2 primerka: jedan knjigovodstvu, drugi (lagajniku. 13/ S)$s'+ ,' $s)&'t. ,'r'#' < on se sastavlja na osnovu o(rauna zarada za pojedine radnike. 3a osnovu koeficijenata, stepena slo&enosti poslova, uslova rada i odre4eni% merila za vrednovanje doprinosa radnika .vreme provedeno na poslu, norma, asovi, radni uinak i td./. 1*/ P.tn$ n'&o/ < on se izdaje radi slu&(enog putovanja. Sastavlja se u 2 primerka: jedan licu koje putuje, drugi (lagajniku. 3a osnovu njega se vr)i o(raun i isplata putni% tro)kova i knji&enje isti%. 1+/ K'&+.&'*$j' < ona se sastavlja u preduze$u, prilikom na(avke i prodaje ro(e na malo i veliko, pa se razlikuje kalkulacija na(avne cene, kalkulacija prodajne cene na veliko i kalkulacija prodajne cene na malo. ?o&e se sastavljati u %orizontalnoj ili vertikalnoj formi, i na osnovu nji% vr)i se o(raun tro)kova na(avne vrednosti predate ro(e, odnosno fakturne vrednosti iste. Sv'+$ +nj$/ovo#stv"n$ #o+.5"nt tr"%' #' $5' svoj %roj! 3umerisanje dokumenata vr)i se redom prema nji%ovom formiranju, poev)i od (roja 1 pa nadalje, i to tako da svaki dokument do(ije pose(an (roj. 1a (i preglednost (ila do(ra, potre(no je )ifrirati pojedine vrste knjigovodstveni% dokumenata, npr. ; .(lagajniki dokument/, ;! .(anina/, ?! .materijalna/ i td. 3eke vrste dokumenata mogu se podeliti u 2 grupe: jedna oznaava #A!,, a druga oznaava ,A!,. 3umerisanje se lako uoava da li su sva dokumenta stigla u knjigovodstvo, i spreavaju se razne malverzacije.

18

Raunovodstvo

-ontrola dokumenata se vr)i posle likvidiranja od strane likvidatora. Aikvidacija knjigovodstveni% dokumenata se sastoji u utvr4ivanju: formalne, su)tinske i raunske ispravnosti. Ko# 3or5'&n" $s)r'vnost$ tre(a proveriti da li je promena u dokumentu u skladu za zakonskim propisima, da li je dokument sastavljen u odre4enoj formi, da li je uredno sastavljen, i da li postoje potpisi ovla)$eni% lica. Ko# s.6t$ns+" $s)r'vnost$ se utvr4uje da li je promena naznaena u dokumentu stvarno nastala, i da li je u onom o(liku koji stoji u dokumentu. -od raunske ispravnosti utvr4uje se da li su iznosi na dokumentu tani. 'dlaganje dokumenata vr)i se po registratorima, i to tako da ve$i (roj do4e gore. -njigovodstvena dokumenta, na osnovu koji% se vr)i knji&enje, uvaju se najmanje + godina, a poslovne knjige najmanje 18 godina. 1okumenta trajne vrednosti, kao godi)nji rauni (ilansa o spajanju uvaju se +8 godina. 1okumenta platnog prometa uvaju se 3 godine. Pomo$na dokumenta uvaju se 2 godine, a po isteku roka za uvanje knjigovodstveni% dokumenata, ona se uni)tavaju spaljivanjem ili prodajom u staru %artiju.

POSLOVNE KNJIGE
# poslovnim knjigama se registruju sve promene koje nastaju poslovanjem preduze$a i to 4rono&o6+$,.po vremenu nastanka/, i s$st"5'ts+$ .po predmetu na koji se odnose/. @o4enje poslovni% knjiga mo&e da vr)i samo struno lice, koje ispunjava pose(ne uslove prema ,akonu o raunovodstvu: 6 da je dr&avljanin zemlje, da ima polo&en struni ispit za odgovaraju$e struno zvanje: raunovo4a, samostalni raunovo4a ili ovla)$eni raunovo4aG i da nije ka&njavano za krivina dela, da ima zavr)enu )kolu ekonomskog smera i to za raunovo4u srednju, za samostalnog vi)u, i za ovla)$enog visoku i 3 godine radnog iskustva na poslovima raunovodstva.

Preduze$e mo&e samo da organizuje vo4enje poslovni% knjiga ili da poveri drugom pravnom licu. Poslovne knjige grupisane su u 3 osnovne vrste: 1. dnevnik 2. glavna knjiga .sintetika evidencija/ 3. pomo$ne knjige .analitika evidencija/
19

Raunovodstvo

DNEVNIK

1nevnik je takva poslovna knjiga gde se %ronolo)ki, redom, knji&e sve knjigovodstvene promene, a promene u dnevniku prenose se i u glavnu knjigu. # dnevniku se knji&enja vr)e u vidu formule raun6raunu, tako da se dvojnost knji&enja mo&e videti u dnevniku. Promet dnevnika tre(a da se sla&e sa prometom glavne knjige.

GLAVNA KNJIGA Sintetika evidencija ima trajan karakter, /&'vn' +nj$/' predstavlja sistematsku evidenciju po predmetu i karakteru. 2anije se glavna knjiga vodila u uvezanim knjigama a kasnije z(og preglednosti na karticama. -artoteka glavne knjige vodi se po dekadnom principu. Sintetiki rauni su rauni glavne knjige, dok pojedini rauni koji predstavljaju delove sintetiki% rauna su analitiki rauni koji se vode u pomo$nim knjigama. Preko glavne knjige se mo&e ustanoviti aktiva, pasiva, ras%odi i pri%odi i na osnovu nji% se vr)i (ilansiranje u odre4enim rokovima. !nalitika evidencija je detaljna evidencija o pojedinim delovima imovine preduze$a. Pru&a detaljne podatke o stanju i kretanju pojedini% delova imovine. @odi se u naturalnim i vrednosnim pokazateljima. ,a svaku sintetiku evidenciju mo&e se voditi analitika evidencija. # praksi, naje)$a analitika evidencija je analitika evidencija kupaca, do(avljaa, materijala, gotovi% proizvoda, zarada, osnovni% sredstava. 3aela za vo4enje poslovni% knjiga slu&e za pravilno, efikasno, i ekonomino vo4enje poslovni% knjiga. 3ajva&nija su naela: 6 6 6 6 6 6 a&urnosti, vrednosti, povezanosti, zakonitosti preglednosti i ekonominosti.
20

Raunovodstvo

N'0"&o ':.rnost$ znai svakodnevno vo4enje poslovni% knjiga tako da se knjigovodstvena promena registruje istog dana kad je i nastala. 3a taj nain (i se postigla dnevna a&urnost knjigovodstva a to je mogu$e ne runo ve$ me%anizacijom sredstava. -nji&enje u savremenom knjigovodstvu o(avlja se samo na osnovu pisani% dokumenata, kontrolisani% i overeni% najdu&e > dana od nastanka promene prema ,akonu o raunovodstvu. ,a a&urnost knjigovodstva va&na je standardizacija o(razaca i nain o(rade podataka kao i plan cirkulacije knjigovodstveni% dokumenata. 1a (i knjigovodstvo (ilo a&urno mora se izvr)iti podela rada i organizacija knjigovodstva. N'0"&o vr"#nost$ propisuje nain vo4enja poslovni% knjiga ime se spreavaju malverzacije, vr)i %ronolo)ko knji&enje i prostorna ispravnost knji&enja. 3astale gre)ke se reguli)u knjigovodstvenom praksom, knji&enje je iskljuivo na osnovu knjigovodstveni% dokumenata i to na vreme tj.a&urno. N'0"&o )ov",'nost$ je zasnovano na povezanosti promena i dokumenata, dokumenata i knji&enja, izme4u analitike i sintetike evidencije, izme4u evidencije i (ilansa i izme4u evidencije i razni% specifikacija. N'0"&o ,'+on$tost$ je zasnovano na zakonskim propisima i op)tim aktima preduze$a. S o(zirom da se zakonski akti esto menjaju, to ote&ava posao raunovo4ama, pa strune organizacije putem razni% savetovanja pru&aju pomo$ raunovodstvenim radnicima. ,a nepo)tovanje ovog naela neop%odna je kontrola koja je o(ino od strane slu&(e za platni promet i 3arodne ;anke Sr(ije. N'0"&o )r"/&"#nost$ < vo4enje poslovni% knjiga mora (iti pregledno i jasno. # savremenom knjigovodstvu ovo naelo dolazi do izra&aja u raunovodstvenom planu po kome preduze$a vode svoje knjigovodstvo. 2aunski plan je sastavljen po dekadnom principu gde se vr)i sistematsko ra)lanjavanje na: 6 klase 6 grupe 6 sintetike i 6 analitike raune. Pregledi koji idu organima upravljanja su mnogo detaljniji nego op)ta raunovodstvena akta. 'vo naelo dolazi do (oljeg izra&aja ako se standardizuju o(rasci. N'0"&o "+ono5$0nost$ < za%teva da korisnost od vo4enja knjiga (ude ve$a od tro)kova samog vo4enja knjiga. 5ro)kove vo4enja knjiga mo&emo meriti i pratiti jako te)ko. ,ato je neop%odno da se poslovne knjige ustroje, da se koriste te%nika sredstva i o(ez(ede kadrovi koji $e raditi na tim poslovima.
21

Raunovodstvo

GRE9KE U KNJIGOVODSTVU
Gre)ke u knjigovodstvu mo&e izazvati ovek kod rune o(rade, a kod ma)inske o(rade pored oveka i ma)ina odnosno kompjuter. Gre)ke koje ini ovek mogu (iti: 6 nenamerne .sluajne/ koje nastaju z(og nestrunosti ili nemarnosti i 6 namerne tj. manipulativne. Prema karakteru, gre)ke mogu (iti: 1. formalne 2. materijalne For5'&n" /r"6+" kod dokumentacije su u nedostatku potpisa, iznosa i slino. :ormalne gre)ke kod knji&enja su u nepravilnom dvojnom knji&enju u poslovnim knjigama. :ormalnu ispravnost utvr4uje likvidator sastavljanjem pro(nog (ilansa i prometnog lista. M't"r$j'&n" /r"6+" sadr&e netane podatke o koliini, falsifikovani potpis ili potpis neovla)$enog lica. -nji&enja mogu (iti neispravna, netana i pogre)na. 've gre)ke se uglavnom utvr4uju popisom i usagla)avanjem potra&ivanja i o(aveza. spravljanje gre)aka se vr)i runo ili ma)inski, i to )r"*rt'v'nj"5 ili )on$6t'v'nj"5. Precrtavanje je kod rune o(rade, pogre)an podatak se precrta tankom linijom, i iznad istog se upi)e ono )to je tano. Poni)tavanje je kod ma)inske o(rade, kada se pogre)an podatak poni)tava a zatim unose tani. 1rugi nain ispravljanja gre)aka je storn$r'nj". 2azlikujemo: 6 o(ian storno 6 crveni storno O%$0'n (*rn$) storno je kada se pogre)no knji&enje neutrali)e kontra knji&enjem na suprotnoj strani a zatim sprovodi ispravno knji&enje. 8rv"n$ storno je kada se pogre)no knji&enje sprovodi jo) jednom ali crvenom olovkom, )to predstavlja od(itnu stavku. 5ako se neutrali)e pogre)no knji&enje a da se (roj promena ne pove$ava i sprovodi ispravno knji&enje.

22

Raunovodstvo

KONTNI OKVIR
Kontn$ o+v$r je spisak ili pregled konta koja se otvaraju u preduze$u. Kontn$ )&'n je spisak konta stvarno otvoreni% u preduze$u. -ontni planovi su o(avezni a kontni okvir je u skladu sa ?2S6om. Pretpostavke za izradu kontnog okvira mogu (iti: 6 materijalne 6 formalne -od materijalni% pretpostavki uzimaju se u o(zir faktori koji se moraju uzeti u o(zir pri o(likovanju kontnog okvira, a to su: 6 karakteristike privrednog sistema 6 specifinosti grana 6 veliina preduze$a 6 struktura proizvodnog programa 6 tip proizvdonje 6 organizacija preduze$a a svi ovi faktori ine okru&enje finansijskog izve)tavanja. :ormalne pretpostavke se odnose na ra)lanjivanje rauna u kontnom okviru, preko redni% (rojeva, slova, ili kom(inacije slova i (rojeva, tj.preko dekadnog sistema ra)lanjavanja. Svaka cifra koja se pojavljuje ima svoju numeriku tj.(rojanu vrednost i pozicionu tj.mesnu vrednost. 2azlikujemo kontni okvir po: 6 funkcionalnom principu 6 (ilansnom principu Kontn$ o+v$r )o 3.n+*$on'&no5 )r$n*$). ( )ro*"sn$ )r$st.) ) -A!S! 8 < stalna sredstva i dugoroni izvori -A!S! 1 < monetarna sredstva i kratkoroni izvori -A!S! 2 < materijal -A!S! 3 < tro)kovi po vrstama -A!S! * < tro)kovi po mestima -A!S! + < poluproizvodi -A!S! E < gotovi proizvodi -A!S! H < redovni i vanredni ras%odi -A!S! > < redovni i vanredni pri%odi -A!S! = < zakljuak knjiga -ontni okvir po ovom principu ima za cilj pra$enje ukupne vrednosti u preduze$u na osnovu kru&nog toka kretanja sredstava )to znai da se klase re4aju prema odvijanju procesa reprodukcije, to znai: 3 < 2 < P < 21 < 31 'vaj kontni okvir se zasniva na suprotstavljanju ukupni% pri%oda ukupnim ras%odima i s o(zirom da daje detaljne podatke prvenstveno je namenjen internim korisnicima.
23

Raunovodstvo

Kontn$ o+v$r )o %$&'nsno5 )r$n*$). ( )r$n*$) ,'+&j.0+' ) -A!S! 8 < stalna sredstva -A!S! 1 < zali%e -A!S! 2 < potra&ivanja i gotovina -A!S! 3 < sopstveni kapital -A!S! * < o(aveze -A!S! + < neposlovna sredstva, izvori neposlov. sredstava, van(ilansna aktiva i pasiva -A!S! E < ras%odi -A!S! H < pri%odi -A!S! > < otvaranje i zakljuak knjiga -A!S! = < pogonski o(raun .o(raun tro)kova i uinaka/ -A!S7 8 < 2 6 poslovna aktivaG -A!S7 3 < * 6 poslovna pasivaG -A!S! + 6 neposlovna aktiva i pasivaG 6 sve zajedno ine (ilans stanja. -A!S7 E < H < (ilans uspe%a. -ontni okvir po ovom principu je zasnovan na metodi ukupni% tro)kova za utvr4ivanje finansijskog rezultata. # (ilansu stanja imovina je klasifikovana po likvidnosti a u (ilansu uspe%a po metodi ukupni% tro)kova. ZVANINI KONTNI OKVIR ,vanini kontni okvir je propisan 1==H.godine. -A!S! 8 < neupla$eni upisani kapital i stalna imovina -A!S! 1 < zali%e -A!S! 2 < kratkorona potra&ivanja, plasmani i gotovina -A!S! 3 < kapital -A!S! * < dugorona rezervisanja i o(aveze -A!S! + < ras%odi -A!S! E < pri%odi -A!S! H < otvaranje i zakljuak stanja i uspe%a -A!S! > < vanposlovna sredstva i izvori, i van(ilansna evidencija -A!S! = < o(raun tro)kova i uinaka Osnovn" +'r'+t"r$st$+" ,v'n$0no/ +ontno/ o+v$r' s.> 6 zasnovan na (ilansnom principu 6 na osnovu ovog kontnog okvira o(likuju se 2 me4uzavisna knjigovodstva i to: finansijsko . 8 < > / upravljako tj.pogonsko . klasa = / 6 zasnovano je na dekadnom sistemu )to znai da je 18 klasa ra)lanjeno na ++ grupa rauna, odnosno na jo) 238 osnovni% rauna. 6 ovaj kontni okvir je kompati(ilan sa zvaninim )emama (ilansa stanja i (ilansa uspe%a propisane 1==H.godine. 6 ovaj kontni okvir je elastian tj.zadovoljava potre(e eksterni% i interni% korisnika.
24

Raunovodstvo

INVENTARISANJE
Inv"nt'r )r"#st'v&j' #"t'&j'n .v$# . sr"#stv' )r"#.,"?' n' o#r"="n$ #'n! Sastavlja se radi lak)eg o(likovanja poetnog (ilansa. Sadr&i ukupnu imovinu .aktivu/, o(aveze .pasivu/ u u&em smislu, i istu imovinu .sopstveni kapital/ . nventar imovine se prikazuje u o(liku jednostranog rauna. 3a osnovu inventara mogu se utvrditi nedokumentovane na imovini preduze$a, tj.vi)kovi i manjkovi. nventarisanje tre(a da omogu$i realno (ilansiranje kao i kontrolu ispravnosti rukovanja sa materijalnim vrednostima. nventarisanje mo&e (iti: 6 redovno 6 vanredno @anredno inventarisanje mo&e (iti: 1. potpuno 2. delimino 3. kontinuirano 2edovno inventarisanje ili popis vr)i se na kraju godine, 31.12. radi sastavljanja godi)njeg o(rauna. V'nr"#'n )o)$s 5o:" %$t$: 6 )ot).n < i vr)i se na poetku poslovanja radi sastavljanja poetnog (ilansa, prilikom promene prodajni% cena u prodavnicama, prilikom statusni% promena i prilikom likvidacije. 6 #"&$5$0'n < vr)i se prilikom primopredaje du&nosti lica koja rukuju materijalnim vrednostima kao i po nalogu organa upravljanja ili eksterni% organa kontrole. 6 +ont$n.$r'n$ < vr)i se u toku godine, mo&e i vi)e puta i to se reguli)e pravilnikom o popisu. Pr$)r"5" ,' $nv"nt'r$s'nj" o%.4v't'j.> 6 odre4ivanje komisije za popisG 6 sastavljanje plana popisaG 6 a&uriranje poslovni% knjigaG 6 sre4ivanje zali%aG 6 o(ez(e4ivanje pri(ora za popis. Prilikom popisa, mora se voditi rauna naroito o popisu zali%a i osnovni% sredstava, o popisu novani% sredstava i o usagla)avanju potra&ivanja i o(aveza. Popis zali%a i osnovni% sredstava vr)i se u popisnim listama naturalno, i to merenjem i (rojanjem. 5om prilikom knjigovodstveno stanje nije dostupno popisivaima. ,ali%e koje imaju originalna pakovanja se ne mere nego se unose podaci sa omota. -od osnovni% sredstava o(avezno se upisuje inventarski (roj, a kod zali%a i nomenklaturi o)te$ene zali%e se pose(no iskazuju u popisnim listama kao i tu4a ro(a.
25

Raunovodstvo

Po zavr)etku popisa komisija uzima a&uriranu knjigovodstvenu evidenciju i unosi cene, koliine i vrednosti artikala, i na osnovu toga utvr4uje vi)ak ili manjak. Po)$s nov0'n$4 sr"#st'v' o(u%vata: 6 popis u (lagajni, 6 na raunima slu&(e za platni promet i 6 popis %artija od vredosti. Sve to na dan 31.12. #sagla)avanje potra&ivanja i o(aveza se vr)i pomo$u: 1. izvoda otvoreni% stavki i 2. pomo$u zapisnika. USAGLA9AVANJE POMO@U IZVODA OTVORENI7 STAVKI> 3a dan 31.12. u o(rascu izvod otvoreni% stavki, upisuje se dokument sa datumom nastanka potra&ivanja, roka dospe$a, i iznosa. 'tvorene stavke su fakture koje nisu pla$ene. '(razac se sastavlja u 3 primeraka, a du&nik je o(avezan da u roku od > dana, 1 primerak sa potvrdom ili osporavanjem vrati poveriocu. 5aj primerak slu&i za usagla)avanje potra&ivanja i o(aveza i u sluaju da nema saglasnosti potra&ivanja se prenose na konto sumnjiva i sporna potra&ivanja. USAGLA9AVANJE POMO@U ZAPISNIKA> #sagla)avanje putem zapisnika se vr)i tako )to zajedniki uestvuju poverioci i du&nici. Pose(no se u zapisnik unose usagla)ena potra&ivanja i o(aveze, a pose(no neusagla)ena .neusagla)ena idu na raun sumnjiva i sporna potra&ivanja/. #sagla)avanje se vr)i na kraju godine prilikom izrade godi)njeg rauna a u nekim situacijama mo&e i u toku godine. Svi izve)taji o popisu, dostavljaju se centralnoj popisnoj komisiji. I,v"6t'j o $nv"nt'r$s'nj. 5or' #' s'#r:$> 6 op)te podatke .predmet popisa, vreme poetka, zavr)etka, nain vr)enja popisa/, 6 glo(alne podatke, o injeninom stanju i knjigovodstvenom stanju, 6 vi)kove i manjkove, 6 uzroke koji su doveli do vi)kova i manjkova 6 predloge za nji%ovo re)avanje. M'nj+ov$ koji mogu nastati ne mogu (iti pokriveni vi)kovima ve$ idu na teret odgovornog lica ili osiguravaju$eg dru)tva. V$6+ov$ idu uvek u korist pri%oda, i ove odluke moraju (iti pokrivene odlukama organa uprave.

26

Raunovodstvo

Po)$s s&.:$ #' %$ s" .s'/&'s$&o +nj$/ovo#stv"no st'nj" s' stv'rn$5 st'nj"5 . ,(og toga je (itno kako $e se izvr)iti knji&enje vi)kova, manjkova, i sumnjivi% i sporni% potra&ivanja. -nji&enje vi)kova ide u korist odgovaraju$i% konta osnovni% i o(rtni% sredstava, a protoknji&enje na desnoj strani vanredni% pri%oda. -nji&enje manjkova se knji&i na desnoj strani odgovaraju$i% konta osnovni% i o(rtni% sredstava a protoknji&enje na levoj strani potra&ivanja od radnika ili vanredni% ras%oda. 3aplata sumnjivi% i sporni% potra&ivanja se knji&i na levoj strani &iro rauna, i desnoj strani sumnjivi% i sporni% potra&ivanja.

ZAKLJUIVANJE POSLOVNI7 KNJIGA

Z'+&j.0$v'nj" #n"vn$+' vr)i se sa(iranjem prometa gde leva i desna strana mora da (udu jednake. Z'+&j.0$v'nj" /&'vn" +nj$/" ide putem utvr4ivanja prometa i stanja pojedini% rauna glavne knjige tj.sa(iranjem iznosa leve i desne strane rauna. 3a taj nain utvr4uje se saldo. S o%,$ro5 n' s'&#o r'0.n$ 5o/. %$t$> 6 sa pozitivnim saldom 6 sa negativnim saldom 6 (ez salda 2auni sa pozitivnim saldom su oni gde je promet pozitivne strane ve$i od negativne, i saldo ide na negativnu stranu radi izravnanja. -od rauna sa negativnim saldom je, gde je promet negativne strane ve$i od pozitivne, saldo ide na pozitivnu stranu radi izravnanja. 2auni (ez salda su kada su leva i desna strana jednake. 2auni stanja .aktivni i pasivni/ se zakljuuju pomo$u rauna izravnanja konta stanja, a rauni uspe%a uz pomo$ rauna rezultata. :inansijski rezultat kao razlika ukupni% pri%oda i ras%oda knji&i se na manjoj strani rauna rezultata, a protoknji&enje u korist rauna do(itak, ako je razlika pozitivna, tj.na teret konta gu(itak, ako je razlika negativna. Promet i stanje iz glavne knjige unose se u zakljuni list a posle i u (ilans stanja i (ilans uspe%a.
27

Raunovodstvo

P"r$o#$0n$ o%r'0.n$ se sastavljaju 1 u toku godine, o(ino za period januar < jun. Slu&e eksternim i internim korisnicima jer utvr4uje finansijski rezultat za odre4eni vremenski period. ?o&e se sastavljati i vi)e puta u toku godine kao (ilans uspe%a koji ima privremeni karakter i to na osnovu knjigovodstvene evidencije (ez popisa, tj.(ez uskla4ivanja knjigovodstvenog i stvarnog stanja. Go#$6nj$ o%r'0.n se vr)i na kraju godine a dostavlja se slu&(i za platni promet, do kraja fe(ruara naredne godine. ?ora da sadr&i (ilans stanja, (ilans uspe%a, dodatni raunovodstveni izve)taj tj.aneks, godi)nji izve)taj o poslovanju i odluku organa upravljanja o usvajanju godi)njeg o(rauna. @elika preduze$a moraju da sastavljaju i (ilans tokova gotovine.

BILANS TOKOVA GOTOVINE

Preko ovog (ilansa sagledava se sposo(nost preduze$a solventnost i likvidnost preduze$a. ;ilans tokova gotovine sadr&i: 6 prilive i odlive gotovine iz poslovni% aktivnosti, 6 prilive i odlive gotovine iz aktivnosti investiranja i 6 prilive i odlive gotovine iz aktivnosti finansiranja. 3aroito je znaajno da razlika priliva i odliva (ude pozitivna jer je to preduslov za investiranje. An"+s kao #o#'tn$ r'0.novo#stv"n$ $,v"6t'j sadr&i dodatne podatke za razumevanje (ilansa stanja i (ilansa uspe%a. 'n daje realnu sliku o imovini, o finansijskoj situaciji, i uspe)nosti preduze$a. ,ato je aneks nezao(ilazan instrument uvek kada se tra&i za)tita interesa vlasnika. Pojava aneksa, vezuje se za *6tu direktivu 7vropske #nije, koja ka&e da aneks ini nerazdvojivu celinu sa (ilansom stanja i (ilansom uspe%a. Osnovn' 3.n+*$j' 'n"+s' +oj$ j" . n'6oj ,"5&j$ st.)$o n' sn'/. ABA!/o#$n" j" #' .)ot).n$ s&$+. 3$n'ns$js+o/ )o&o:'j' $ .s)"6nost$ )r"#.,"?' $ #' t' s&$+' o#/ov'r' stv'rno5 st'nj.. ,ato aneks ima slede$e funkcije: 6 funkciju interpretacije (ilansa stanja i (ilansa uspe%a, 6 funkciju korekcije eventualni% nepravilnosti u (ilansu stanja i (ilansu uspe%a, 6 funkciju rastere$enja (ilansa stanja i (ilansa uspe%a, i 6 funkciju dopunjavanja (ilansa stanja i (ilansa uspe%a. da stvara gotovinu, i

28

Raunovodstvo

?inimalna sadr&ina aneksa sadr&i: 6 o(raun amortizacije opreme, 6 o(raun zali%a, 6 osnovni% sredstava, 6 potra&ivanja i o(aveza u stranoj valuti, 6 finansijskim plasmanima, 6 zaposlenima i 6 nematerijalnim tro)kovima. Prema na)im zakonskim propisima, $,v"6t'j o )os&ov'nj. $&$ /o#$6nj$ $,v"6t'j moraju da sastavljaju velika ili srednja preduze$a. Preko izve)taja o poslovanju ili godi)njeg izve)taja se mo&e videti imovinski, finansijski i prinosni polo&aj preduze$a. 'n daje i procenu razvoja poslovanja u (udu$nosti. 3ema zakonom propisanu formu i sadr&inu ali pored op)ti% podataka o preduze$u, o(ino sadr&i podatke koji mogu da interpretiraju pro)lost i sada)njost, radi utvr4ivanja finansijskog polo&aja preduze$a. 3a osnovu toga mo&e se utvrditi i projektovati razvoj preduze$a u (udu$nosti. -ao takav izve)taj o poslovanju ili godi)nji izve)taj sadr&i: 6 prikaz i ocenu poslovanja preduze$a, 6 procenu razvoja poslovanja, 6 informacije o va&nim finansijskim doga4ajima, 6 informacije o istra&ivakim aktivnostima, 6 informacije o otkupu akcija i dr podatke. 3a osnovu ovakovog izve)taja o poslovanju donosi se odluka organa upravljanja o usvajanju godi)njeg o(rauna koja se do kraja fe(ruara dostavlja slu&(i za platni promet.

Vr"#nov'nj" %$&'nsn$4 )o,$*$j'

@r)i se procenjivanje pozicija (ilansa stanja i (ilansa uspe%a, i to na dan (ilansiranja. 5o se vr)i na osnovu slede$i% o)6t$4 n'0"&' )ro*"nj$v'nj': 6 6 6 6 6 6 naela stalnosti . periodinost i privremenost izve)tavanja / naela doslednosti . dosledno primenjivanje u du&em periodu, a u sluaju izmena pridodaje se aneks / naela opreznosti naela uzronosti pri%oda i ras%oda . za posmatrani o(raunski period (ez o(zira na datum naplate / naela pojedinanog procenjivanja imovine i o(aveza naela identiteta (ilansa . (ilans otvaranja svake poslovne godine tre(a da se podudara sa zakljunim (ilansom pret%odne godine /

29