RAZVOJNE SPECIFINOSTI ROMSKE POPULACIJE U KOLAMA ZA

DECU OMETENU U MENTALNOM RAZVOJU

Glumbi N. (2005): Razvojne specifinosti romske populacije u kolama za decu ometenu u
mentalnom razvoju, Pedagogija, Forum pedagoga Srbije i Crne Gore, vol. 14, No. 4, pp. 495-510.

Istorija diskriminacije
Komparativna istorijska i lingvistika istraivanja pokazuju da Romi vode poreklo iz
severozapadne Indije (Kafirstan, Dardistan) iz oblasti blizu reke Ganga (Kenrick, 1994). Njihova
dugotrajna migracija poela je u XI veku, a osnovni podsticaji migracionim kretanjima bili su spoljna
invazija i lo poloaj unutar kastinskog sistema (Bhalla, 1994). Poetkom XIV veka Romi se
naseljavaju najpre u Junoj i Istonoj, a od XV veka i u Zapadnoj Evropi. Gde god da su se nali
iveli su unutar plemenskog sistema koga odlikuju veze na osnovu porodinih odnosa, zajedniki
obiaji, jezik i ekonomski interesi. Svaki sistem ini porodica pod zajednikim atorom; proirena
porodica via, zajednica roaka koju ine braa i njihove porodice; asocijacije porodica koje imaju
zajednikog pretka i nose isto prezime velika via i pleme koje se sastoji od nekoliko asocijacija. U
proteklom milenijumu Romi su se proirili po itavoj Evropi kao etnika grupa sa transnacionalnim
identitetom. Udaljenost od Indije dovela je do ouvanja specifinog stila ivljenja, tradicionalnih i
kulturnih vrednosti u razliitim okruenjima uz usvajanje i prilagoavanje lokalnih socijalnih i
religijskih obeleja. Danas se smatra da u Evropi ima oko 10 miliona Roma i da veina njih ivi u
zemljama Centralne i Istone Evrope (Etxeberria, 2002). Oko 35 miliona potomaka drevnih Roma jo
uvek ivi u Indiji, ukljuujui i plemenske grupe kao to su Gadulia, Banjari i Lahore. Ove grupe
imaju gotovo istovetan stil ivota (putnici, kovai, muziari, trgovci) kao i mnogi Romi u savremenoj
Evropi.
Veinske etnike zajednice u srednjovekovnoj Evropi sa nepoverenjem su gledale na nomadski
stil ivota, tradicionalni sistem vrednosti i osobeni jezik romske populacije. Katolika Crkva je u
Srednjem Veku aktivno zabranjivala upotrebu romskog jezika, a pojedini Romi su optuivani za jeres i
spaljivani na lomai. Njihova deca su smetana u institucije da bi se spreilo dalje irenje jezika koji
niko nije mogao da razume (Kyuchukov, 2000). U paniji i Finskoj upotreba romskog jezika obino je
kanjavana odsecanjem jezika. Tokom vladavine Marije Terezije, a potom i Franje Josifa, Romima je
bila zabranjivana upotreba maternjeg jezika, uz posledino primoravanje svih pripadnika romske
zajednice da promene prezime. Franja Josif je zabranio nomadski nain ivota Romima u
Austrougarskoj.
Na teritoriji dananje Rumunije koja ima najbrojniju populaciju Roma u Evropi pripadnici
romske zajednice imali su robovski status sve do sredine XIX veka. Mihaela Mudure (Mudure, 2003)
ukazuje na paralelizam izmeu abolicionistikog pokreta za ukidanje crnog ropstva u Americi i
pokreta za oslobaanje Roma u Valakiji i Moldaviji. Robovski poloaj Roma u ovim regionima
vremenom se menjao. U srednjem veku Romi nisu mogli da sklapaju brakove bez saglasnosti oba
gospodara koji su, u sluaju nepostizanja dogovora, mogli svojevoljno da raskinu brak romskih
suprunika. Pod uticajem ideja prosvetiteljstva Alexandru Mavrocordat, princ Valakie, 1743. godine
donosi zakon kojim se ukidaju navedene ingerencije robovlasnika, a deca roena iz veze roba i
slobodnog oveka smatraju se slobodnim ljudima. U XIX veku Romi su jo uvek robovi koje gospodar
surovo kanjava, ali ne moe nekanjeno da ih ubije. Ideja o oslobaanju crnaca u Americi i Roma u
Evropi jednim je delom osmiljena i u masonskoj loi Devet muza iji je lan bio i Frenklin. Mnogi
rumunski revolucionari iz 1848. godine bili su masoni koji su snano podravali ovu ideju. U
Rumuniji je 1853. godine prevedena ia Tomina koliba Herijet Bier Stou i sve tada objavljene
kritike dovodile su u vezu abolicionistiki pokret u Americi sa sve uestalijim nastojanjima da se i
Romi oslobode ropskog poloaja. Kada je ropstvo ukinuto 1855. godine u Valakii, a sledee godine i u
Moldaviji, vlasnici nekadanjih robova masovno su odbijali kompenzaciju za osloboene robove.
Oslobaanje od ropstva nije automatski dovelo i do promene statusa ove populacije. Za razliku od
1

Afro-amerikih robova koji su do danas napredovali zahvaljujui intelektualnoj eliti, to se nije desilo
sa Romima ija je tradicija uglavnom usmena i koji imaju veoma malo intelektualaca koji zastupaju
njihove interese.
Progon Roma u XX veku nije se ograniio samo na koncentracione logore i etnika ienja u
II svetskom ratu. Za razliku od Zapadne Evrope koja je uglavnom sprovodila vaninstitucionalnu
diskriminaciju Roma, u zemljama Varavskog pakta diskriminacija romske populacije sprovoena je
delovanjem represivnog dravnog aparata. Komunistika vlast u Bugarskoj zvanino je zabranila
upotrebu romskog jezika. Postojali su pisani znaci upozorenja da je upotreba manjinskih jezika na
javnom mestu apsolutno zabranjena (Kyuchukov, 2000). Prisilnom kolektivizacijom i zapoljavanjem
Roma u Rumuniji njihov socijalni status se unekoliko popravio, ali po cenu gubitka tradicionalnih
vrednosti i nomadskog naina ivota. U Rumuniji su posle II svetskog rata u dva navrata, 1960. i 1978.
godine, doneseni dekreti kojima je romskoj populaciji oduzeto svo porodino zlato (Mudura, 2003).
Sedamdesetih godina prolog veka u ehoslovakoj je donet zakon kojim su omogueni prisilna
sterilizacija i prisilni abortusi romkinja sa veim brojem dece (Fox, 2001).
Odreeni oblici diskriminacije bili su prisutni i u meunarodnim dokumentima. Prema
enevskoj konvenciji iz 1954. godine Romi-nomadi koji ne plaaju porez smatraju se licima bez
dravljanstva to za posledicu ima ukidanje svih socijalnih prestacija ovoj populaciji (Fox, 2001). Iako
su u Evropi tokom poslednjih godina usvojeni brojni dokumenti kojima se izjednaavaju prava Roma
sa pravima svih ostalih etnikih zajednica, njihova drutvena uloga i mo na veoma su niskom nivou.
Komparativne analize evropskih parlamentarnih sistema pokazuju da su se Romi retko pojavljivali na
politikoj sceni, a da se za njihova prava uglavnom bore razliite nevladine organizacije (Vermeersch,
2001).
Ve smo ukazali na injenicu da se bez adekvatne edukacije to veeg dela romske populacije i
stvaranja nekog oblika intelektualne elite, teko moe govoriti o poboljanju opteg poloaja romske
zajednice u Evropi. U ovom trenutku prisutni su mnogi problemi, poevi od injenice da veliki broj
romske dece ne pohaa ni osnovnu kolu. Samo retki pojedinci imaju srednje ili visoko obrazovanje.

Problemi u obrazovanju romske dece

Tradicionalna edukacija Roma zasnovana je na obrazovanju u zajednici. Deca ue da razumeju
i iitavaju komunikacione signale od odraslih ljudi u zajednici mnogo ranije od njihovih vrnjaka iz
opte populacije. Ona uestvuju u svakodnevnim aktivnostima svoje zajednice postepeno usvajajui
ekonomske, socijalne, lingvistike, politike i moralne kodove svoga drutva. Analizom razliitih
modela porodinog obrazovanja romske dece uoene se neke zajednike karakteristike tog oblika
obrazovanja:

tradicija se prenosi usmenim putem

edukacija romske dece je iskustvena, praktina i uglavnom se ui putem rada
sentimentalne veze meu lanovima zajednice od posebnog su znaaja
edukacija je kolektivna (svi ue od odraslih, a zatim poduavaju mlae od sebe)
u neformalnom obrazovnom sistemu formira se vrednosni sistem ije su okosnice: iskustvo,
inicijativa, solidarnost, asna re, potovanje starijih i zatita porodice (Etxeberria, 2002).

Kada dou u kolu, obino bez prethodnog predkolskog obrazovanja, romska deca se nau u
sredini koja ne deli njihova dotadanja iskustva, nain ivota i vrednosni sistem. Ova deca su baena
u svet u kome se znanja o ivotu i drutvu stiu na potpuno drugaiji nain. Iako njihova saznanja o
stvarnom ivotu mogu biti znatno bogatija od znanja kojima raspolae veinska zajednica, mogu da
imaju znaajne potekoe u razumevanju novih socijalnih pravila. Roditelji ove dece takoe ne vide
bilo kakvu direktnu vezu izmeu obrazovnog nivoa i socijalnog blagostanja i najee ne sarauju sa
nastavnicima i strunim saradnicima kole.
Istraivanja rumunskih autora pokazuju da romska deca istovremeno ispoljavaju i potrebu da se
integriu u postojei obrazovni sistem i da zadre svoja specifina obeleja. Ispitivanjem nivoa
socijalne distance romske dece prema veinskoj etnikoj zajednici ustanovljeno je da najvei broj
2

Roma smatra da je potpuno u redu da se u njihovom razredu nalaze i Rumuni, ali bi najvie voleli da
im u neposrednom susedstvu budu samo Romi (Cosma, Cucos, Momanu, 2000). ak 70% devojica
tvrdi da odlazi u kolu zato to to tako treba. Ovaj odgovor ukazuje na nepostojanje intrinsike
motivacije za dalje kolovanje, tako da se formalno obrazovanje smatra neugodnom drutvenom
obavezom.
Ogroman broj romske dece nikada ne zavri osnovnu kolu. Neredovno pohaanje nastave,
loa kolska postignia i naputanje kole, predstavljaju konstante u obrazovanju Roma u gotovo svim
evropskim zemljama. Neki od najee navoenih razloga za ovako lo obrazovni poloaj romske
populacije su: ekstremno nizak socio-ekonomski status, nedovoljna priprema za kolu kroz
predkolske institucije, nedovoljno razvijene higijenske, zdravstvene i radne navike,
nezainteresovanost i nesaradljivost porodice, nedovoljno poznavanje veinskog jezika, loi uslovi za
uenje, nedostatak knjiga na maternjem jeziku, nedostatak nastavnika koji znaju romski itd.
Romska deca svakodnevno se suoavaju sa rasizmom veinske zajednice. Istraivanja
pokazuju da su u paniji Romi najodbaenija etnika grupa (Calvo, 1990). Ovaj autor navodi da Romi
govore o vrednostima svoje zajednice iskljuivo u pozitivnim terminima, a da sva negativna iskustva
objanjavaju rasizmom i nerazumevanjem veinskog stanovnitva. U panskim medijima o Romima se
esto govori u kontekstu socijalno-patolokih pojava: siromatva, delinkvencije i zloupotrebe
psihoaktivnih supstanci. Vie od 70% Rumuna smatra da Rome treba kolovati u posebnim kolama, a
ak 60% ispitanika iz ovog uzorka misli da Romi ne treba da imaju svoja sredstva informisanja
(Cosma, Cucos, Momanu, 2000). Ovi podaci ukazuju na visoko stepen netolerantnosti veinskog
stanovnitva prema romskoj populaciji. Posavec i Hrvati (2000) nalaze da hrvatski srednjokolci
ispoljavaju izraenu socijalnu distancu prema romskoj populaciji. Za mnoge ispitanike Romi su
neprihvatljivi ak i kao turisti. Istraivanja ovakvog tipa ukazuju na postojanje tzv. dalekih prijatelja.
To su obino dravljani dalekih zemalja koje ne poznajemo i prema kojima imamo relativno nizak
stepen socijalne distance. S druge strane Romi, kao manjinska etnika zajednica u Hrvatskoj, veoma su
negativno vrednovani. Od trinaest etnikih zajednica, prema stepenu ispoljene socijalne distance oni se
nalaze na jedanaestom mestu. Loije su kotirani samo Srbi i Crnogorci. Britanski autori smatraju da
rasistiki nazivi i izraena hostilnost drugih uenika imaju ulogu okidaa u donoenju odluke da se
kola napusti (Kenrick, Bakewell, 1995).
U Engleskoj poslednjih godina puno se radilo na osnovnokolskom
obrazovanju ak i one romske dece koja ive kao nomadi. Samo 20% ove dece
upisuje srednju kolu. Derington (Derrington, 2005) je zatraio od profesora iz
osnovne kole da ukau na inioce koji e, po njihovom miljenju, uticati na
odluku romske dece da napuste srednjokolko obrazovanje. Prepreke na putu
daljeg obrazovanja romske dece ovi ispitanici vide u:

hostilnosti nastavnika
direktnom stilu komunikacije koji nastavnici tumae kao nepotovanje
uticaju dece sa problematinim ponaanjem na ovu populaciju
maskiranju potekoa acting-out ponaanjem
nedostatku odrasle osobe od poverenja
neprimerenom borbom za mesto u socijalnoj hijerarhiji i
sporadinom pohaanju nastave.

Uprkos nastojanjima da se u postojeim okolnostima romska deca obrazuju

u redovnim kolama i dalje postoje izraeni zahtevi da se otvaraju posebna
odeljenja ili posebne kole samo za romsku decu to doprinosi njihovoj daljnjoj
marginalizaciji i getoizaciji. U naoj zemlji sve su uestaliji zahtevi da se romska
deca koja pohaaju specijalne kole integriu u redovan obrazovni sistem.
Izdvajanje romske dece iz specijalnih kola bez ikakve prethodne pripreme i bez
utvrenog sistema pruanja podrke pomalo podsea na pokret oslobaanja od
ropstva koji im je, sredinom XIX veka, doneo formalnu slobodu, bez ikakvih
garancija da e se u budunosti njihov poloaj stvarno popraviti. Pre nego to
3

ukaemo na mogue smernice u prilagoavanju obrazovnog sistema romskoj

populaciji, morali bi da poznajemo razvojne specifinosti romskih uenika u
kolama za decu ometenu u mentalnom razvoju.

Neke razvojne karakteristike romske dece u specijalnim kolama

Prema popisu iz 2002. godine u Srbiji i Crnoj Gori ivi 108 193 Roma, to predstavlja 1,44%
ukupne populacije. Zbog izrazitog transnacionalnog identiteta i dugotrajnih asimilacionih procesa
mnogi Romi na popisu se izjanjavaju kao pripadnici veinske etnike zajednice, pa se veruje da je
njihov broj daleko vei. Bez obzira na stvaran broj Roma jasno je da procentualna zastupljenost
romske populacije u kolama za decu ometenu u mentalnom razvoju viestruko prevazilazi njihovo
procentualno uee u optoj populaciji.
Neretko se moe uti da su romska deca u specijalnim kolama zapravo pseudoretardirana, te
da je ovakav oblik edukacije romske populacije u savremenim drutvima neprihvatljiv. Tokom
procene razvojnih sposobnosti dece ometene u mentalnom razvoju prikupili smo podatke o etnikoj
pripadnosti, maternjem jeziku i stepenu inteligencije 140-oro dece koja pohaaju dve beogradske
osnovne kole za decu ometenu u mentalnom razvoju. U navedenom uzorku bilo je 57 Srba, 75 Roma i
8 pripadnika drugih manjinskih etnikih zajednica. Kada smo romsku decu uporedili sa decom koja
pripadaju veinskoj etnikoj zajednici doli smo do sledeih rezultata: umerena mentalna retardacija
dijagnostikovana je samo kod estoro dece srpske nacionalnosti; laku mentalnu retardaciju imalo je 56oro romske i 43 srpske dece; 19 Roma i 8 Srba intelektualno funkcioniu na graninom nivou. Razlika
u intelektualnim postignuima izmeu ovih poduzoraka bila je statistiki signifikantna ( = 12,874; p
= 0,012). To znai da postoji tendencija da se romska deca obrazuju u specijalnim kolama nezavisno
od stepena intelektualne ometenosti (Glumbi, 2004). Ovo istraivanje ipak pokazuje da su sva
ispitivana deca ispodprosenih intelektualnih sposobnosti. Da li su oni uistinu mentalno retardirani ili
su diskriminisani samom procedurom ispitivanja?
Amerika asocijacija za mentalnu retardaciju (AAMR, 2002) navodi da je mentalna retardacija
oblik ometenosti koga karakteriu znaajna ogranienja, kako u intelektualnom funkcionisanju tako i u
adaptivnom ponaanju, ispoljenom u konceptualnim, socijalnim i praktinim adaptivnim vetinama.
Primena ove definicije zasniva se na sledeim pretpostavkama:
1.

2.

3.

Ogranienja u trenutnom funkcionisanju moraju se razumeti u kontekstu sredine koja je

tipina za vrnjake grupe i kulturu kojoj ometena osoba pripada. Romska deca esto potiu
iz sredina koje neguju sasvim osobene kulturoloke obrasce, nedovoljno poznate
procenjivaima. Njihovi vrednosni sistemi, ivotno iskustvo i opta znanja mogu da budu u
direktnom raskoraku sa iskustvima, vrednostima i znanjima ire populacije.
Procena se smatra validnom samo ako su uzete u obzir kulturoloke i jezike razliitosti, kao
i specifini oblici ponaanja, komunikacije, senzornog i motornog funkcionisanja. U ve
navedenom istraivanju od ukupno 75 Roma, 24-oro dece govorilo je samo srpskim jezikom,
dok je 51 ispitanik bio bilingvalan. Stepen bilingvizma romske dece moe da varira od sluaja
do sluaja. Kod dece sa nebalansiranim bilingvizmom ponekad se interferiraju sheme dva
jezika to nepovoljno utie na opti govorno-jeziki i kognitivni razvoj. U najdrastinijim
sluajevima dolazi do pojave semilingvizma, odnosno dvostruke polujezinosti, kada dete ne
poznaje dovoljno dobro ni maternji jezik, ni veinski jezik sredine u kojoj ivi. Obino se misli
da se problem kulturolokog diverziteta moe razreiti primenom neverbalnih testova
inteligencije, ali istraivanja pokazuju da su postignua ispitivane dece na neverbalnim
testovima takoe uslovljena mnotvom kulturolokih inilaca (Fernando, 1989).
Specifina ogranienja u jednoj oblasti funkcionisanja mogu da budu praena ouvanim
kapacitetima u nekoj drugoj oblasti. Jasno je da se iza odreene vrednosti kolinika
inteligencije kriju sasvim razliiti profili funkcionisanja, zbog ega je potrebno da se utvrde
specifina ogranienja, ali i ouvani kapaciteti svakog deteta pojedinano.
4

4.

5.

Osnovni cilj dijagnostikog postupka kojim se utvruju postojea ogranienja jeste

definisanje profila neophodne podrke. Individualne potrebe za podrkom dece koja potiu iz
bilingvalnih sredina sa veoma niskim socio-ekonomskim statusom, mogu znaajno da se
razlikuju od potreba koje ima dete iji je intelektualni deficit uslovljen naslednim iniocima ili
perinatalnom ozledom. ak se i u okviru romske populacije mogu detektovati razliiti profili
potrebe za podrkom. Zbog toga se u mnogim zemljama, umesto specijalnih programa,
namenjenih nekom imaginarnom detetu ometenom u mentalnom razvoju, kreiraju
individualizovani programi podrke.
Funkcionisanje osoba sa mentalnom retardacijom bie bolje ako im se obezbedi prikladna
individualizovana podrka. Svaki oblik tretmana zasniva se na pretpostavci da e se
sposobnosti ispitanika pod uticajem tog tretmana ili posebno osmiljenog edukativnog procesa
razviti. Intenzivan tretman usmeren na podsticanje razvojnih sposobnosti romske dece mogao
bi da ima i diferencijalno-dijagnostike implikacije. Na osnovu stepena ostvarenog napretka
mogue je razlikovati decu sa pseudoretardacijom od dece sa funkcionalnom mentalnom
retardacijom.

Funkcionalna mentalna retardacija je stanje intelektualne ometenosti koje se dovodi u vezu sa

socijalnom deprivacijom i kulturnim liavanjem, tako da deca sa ovim oblikom ometenosti nemaju
vidljive lezije centralnog nervnog sistema kojima bi mogla da se objasni pojava intelektualnog deficita.
Zbog toga se ovaj oblik retardacije ponekad oznaava i kao kulturoloka retardacija. Deca sa
funkcionalnom mentalnom retardacijom usvajaju modele ponaanja koji nisu identini modelima
ponaanje ire kulturne zajednice. Smatra se da postoje neki personalno-motivacioni inioci koji su
zajedniki gotovo svoj deci sa kulturolokom retardacijom. U ove inioce ubrajamo: preteranu
zavisnost od odluka koje donose odrasle osobe; visok stepen anksioznosti u inicijalnim reakcijama sa
drugim ljudima; oslanjanje na druge u procesu reavanja problema; spoljanji lokus kontrole i sklonost
trenutnom zadovoljavanjuu potreba. Ova deca retko oekuju da e u bilo kojoj oblasti biti uspena, a
reavanje tekih zadataka ne priinjava im nikakvo posebno zadovoljstvo (Merighi, Edison & Zigler,
1990).
Romska deca esto potiu iz sredina sa ekstremno niskim socio-ekonomskim statusom, zbog
ega je pojava funkcionalne mentalne retardacije u ovoj populaciji relativno esta. Rezultati razliitih
epidemiolokih studija pokazuju da je prevalencija mentalne retardacije izmeu 1% i 3% (BeirneSmith, Ittenbach, Patton, 2002). Moe se oekivati da e prevalencija intelektualne ometenosti u
pojedinim grupama izloenim socijalnoj deprivaciji biti znaajno vea. Dakle, niti su sva romska deca
mentalno zaostala, niti je svaki registrovan sluaj mentalne retardacije u romskoj populaciji rezultat
loe procene. Negiranje injenice da je prevalencija mentalne retardacije u romskoj populaciji neto
vea od teorijski oekivane, znai i odbacivanje socio-kulturne deprivacije kao mogueg uzronika
intelektualne ometenosti.
U kolama za decu ometenu u mentalnom razvoju nalazi se heterogena populacija romske dece.
Prema stepenu i obliku intelektualnog funkcionisanja moemo razlikovati romsku decu sa graninim
stanjima inteligencije, sa lakom (funkcionalnom) mentalnom retardacijom, kao i decu sa
pseudoretardacijom. Treba imati u vidu da se u ovom sluaju i sam koncept pseudoretardacije moe da
dovede u pitanje. Ako se nekim dijagnostikim postupkom pokae da je trenutna intelektualna
neefikasnost uslovljena neregulisanim epileptinim napadima, hiperkinetskim sindromom,
poremeajem ponaanja ili nekim drugim, ekstraintelektualnim faktorom, moe se sa sigurnou tvrditi
da je ranije postavljena dijagnoza mentalne retardacije netana, te da se moe govoriti o
pseudoretardaciji. Ako, sa druge strane, snieno intelektualno funkcionisanje objanjavamo nedovoljno
podsticajnim delovanjem okruenja, ostaje nam mogunost da ukljuimo dete u neki oblik tretmana
kojim bi se sistematski radilo na podsticanju kognitivnog funkcionisanja te dece. Kod dece sa
pseudoretardacijom po pravilu dolazi do vidnog napretka u oblasti opteg intelektualnog
funkcionisanja. Ako se sa takvom decom ne radi, ona e posle vie godina funkcionisati kao i sva
druga deca sa lakom mentalnom retardacijom.
Tokom proteklih godina preduzeli smo itav niz istraivanja sa ciljem da utvrdimo da li postoje
i kako se ispoljavaju razlike u pojedinim razvojnim sposobnostima izmeu romske i srpske dece koja
pohaaju specijalne kole.
5

Procena razvojnih sposobnosti dece u specijalnim kolama izvrena je primenom ACADIA

testa razvojnih sposobnosti iji rezultati ukazuju da dete sa niskim postignuima na jednom ili vie
suptestova moe da ispolji i specifine smetnje u uenju. Uzorkom je obuhvaeno 37-oro
monolingvalne i 24-oro bilingvalne (romske) dece, oba pola, uzrasta izmeu 9 i 15 godina. Sva deca
pohaaju kole za decu ometenu u mentalnom razvoju. Komparirani poduzorci bili su ujednaeni u
odnosu na pol, uzrast i koeficijent inteligencije. Dobijeni rezultati pokazuju da su romska deca postigla
neznatno bolje rezultate na gotovo svim suptestovima, ali da su na tri suptesta (auditivna
diskriminacija, vizuelna diskriminacija i vizuelna asocijacija) razlike u postignuima monolingvalne i
bilingvalne dece bile statistiki signifikantne (p=0,05). Na ostalim suptestovima (vizuo-motorna
koordinacija, precrtavanje oblika, sled i ifrovanje, auditivna memorija, vetina stvaranja pojmova,
steeno jeziko blago, automatsko jeziko blago i crtanje) nije utvrena statistiki signifikantna razlika
izmeu kompariranih poduzoraka (Glumbi, Golubovi, Jovanovi, 2004). Dobijeni rezultati pokazuju
da romska deca imaju unekoliko razliiti sistem organizacije razvojnih sposobnosti, te da su i njihove
kognitivne strategije uglavnom bazirane na ouvanim kapacitetima senzorne diskriminacije i
asocijacije. Ovi rezultati donekle se mogu koristiti i u procesu kreiranja specifinih programa za
pruanje podrke romskoj deci u obrazovnom procesu.
Za uspeh u poetnoj nastavi matematike od presudnog je znaaja pojava konkretnog logikog
miljenja. Poznato je da deca s lakom mentalnom retardacijom prolaze kroz iste faze saznajnog razvoja
kao i deca prosene inteligencije. Ako imamo u vidu da u odnosu na monolingvalne ispitanike romska
deca u specijalnim kolama u proseku postiu bolje rezultate na testovima inteligencije, moemo da
pretpostavimo da je i dostignuti nivo operativnosti miljenja ove dece znaajno vii. U jednom,
nedavno objavljenom istraivanju, testirali smo 187 uenika kola za decu ometenu u mentalnom
razvoju, uzrasta od 9 do 15 godina. Uzorak je sastavljen od 110-oro dece srpske nacionalnosti i 77-oro
romske dece. Iz uzorka su iskljueni ispitanici sa dualnim dijagnozama, tj. ona deca kod koje je na
postojee stanje intelektualne ometenosti superponirano i neko psihijatrijsko oboljenje. Sva deca su
ispitana standardnim Pijaeovim probama za procenu konzervacije, serijacije, klasifikacije i
korespondencije. Romska deca su postigla znaajno bolje rezultate na testovima za procesnu serijacije
(2 = 30.30, df = 2, p = 0.001) i korespondencije (2 = 8.49, df = 2, p = 0.014). Razlike u postignuima
ispitivane dece na zadacima klasifikacije i konzervacije koliine bile su van granica statistike
znaajnosti (Glumbi, Brojin, Kaljaa, 2005).
Po svemu sudei, ovakva postignua ne moemo objasniti pojavom bilingvizma. Istraivanja
pokazuju da su bilingvalna deca koja su podjednako dobro govorila hebrejski i engleski jezik imala
bolje razvijene pojedine egzekutivne funkcije, ali da se u odnosu na postignua na Pijaeovim
probama nisu razlikovala od monolingvalnih ispitanika (Been-Zev, 1972). Saito-Horgan (1995) je na
velikom uzorku hispanoamerike dece koja potiu iz porodica sa veoma niskim socio-ekonomskim
statusom pokazao da nivo ovladanosti konkretnim logikim operacijama ne zavisi od toga da li dete
govori jednim ili dvama jezicima.
U naim ispitivanjima razvojnih sposobnosti i operativnosti miljenja dece ometene u
mentalnom razvoju uglavnom smo poredili postignua romske i srpske dece koja pohaaju tzv.
specijalne kole. Ako se istraivanje odnosi na specifino jezike probleme neophodno je da se unutar
romske populacije razlikuju bar dve grupe ispitanika. Jednu grupu ine deca koja i u koli i kod kue
govore srpskim jezikom. Ova deca nekada uopte ne poznaju romski jezik, naroito ako ive u
domovima ili internatima. S druge strane postoje romska deca koja se srpskim jezikom slue iskljuivo
u koli. Zbog toga smo ispitivanje verbalne fluentnosti na uzorku od 90 ispitanika s lakom mentalnom
retardacijom zapoeli podelom celokupnog uzorka na tri poduzorka sa po 30 ispitanika. Prvi
poduzorak su inila deca srpske nacionalnosti koja se slue iskljuivo maternjim jezikom; drugu grupu
ispitanika su inila romska deca koja i u koli i van nje govore iskljuivo (ili gotovo iskljuivo)
srpskim jezikom, dok su treu grupu inila romska bilingvalna deca koja se koluju na srpskom jeziku,
a kod kue i u neposrednom okruenju komuniciraju na romskom jeziku. Stepen verbalne fluentnosti
ispitan je odgovarajuim suptestom McCarthy skale dejih sposobnosti. Rezultati pokazuju da su
postignua bilingvalne dece na testu za procenu verbalne fluentnosti znaajno loija od performansi
obe grupe monolingvalnih ispitanika (Glumbi, Boinovi, 2005).
I u optoj populaciji bilingvalni ispitanici imaju loija postignua na zadacima verbalne
fluentnosti kada se testiraju na jeziku koji im nije maternji (Rosseli et al., 2002). Razlike u
6

postignuima ukazuju na mogunost da se leksika organizacija u razliitim jezicima ostvaruje na

razliite naine. Takoe je mogue da su loija postignua bilingvalnih ispitanika uslovljena
interferencijom shema dva jezika. Naalost, nismo bili u prilici da ispitamo verbalnu fluentnost romske
bilingvalne dece na maternjem jeziku. Pretpostavljamo da bi dobijeni rezultati uslovili dodatno
raslojavanje ovog poduzorka na dvojezine ispitanike kod kojih je jedan od navedenih jezika
dominantan i dvostruko polujezine ispitanike kod kojih nejasno izdiferencirane jezike sheme
stvaraju lou osnovu za dalji razvoj kognitivnih sposobnosti.
Iako se najvei broj istraivaa bavi semantiko-sintaksikom organizacijom jezika bilingvalne
dece u specijalnim kolama, smatramo da su od posebnog znaaja istraivanja vezana za procenu
pragmatske kompetencije ove populacije. Pragmatika prouava govor u socijalnom kontekstu. U svrhu
procene pragmatskih sposobnosti konstruisali smo Skalu za procenu pragmatske kompetencije dece s
lakom mentalnom retardacijom (Glumbi, Brojin, 2001). Skala se sastoji iz dva dela. U prvom delu se
na video snimku prikazuju razliite socijalne situacije, a od ispitanika se trai da prepozna pravo
znaenje tih situacija u odreenom kontekstu. Drugi deo Skale, vezan je za sposobnost ispoljavanja
socijalno prihvatljivih oblika ponaanja. U domenu pragmatskih sposobnosti takva ponaanja se vezuju
za adekvatnu upotrebu honorifikih elemenata u govoru, skladnost preuzimanja uloge govornika i
sluaoca, vremenski adekvatno elaboriranje teme i sl.
Naa istraivanja pokazuju da su pragmatske sposobnosti romske dece koja pohaaju
specijalne kole znaajno bolje razvijene od pragmatskih sposobnosti monolingvalne dece u istim
kolama (Glumbi, Brojin, 2003). Paljivija analiza pokazuje da su navedene razlike posledica
injenice da romska deca mogu da ovladaju socijalno prihvatljivim oblicima ponaanja, dok je njihova
sposobnost razumevanja komunikacionih signala u socijalnom kontekstu i dalje veoma ograniena.
Ovi nas rezultati ponovo navode na razmatranje svrsishodnosti upotrebe standardizovanih
testova inteligencije za procenu stepena intelektualne ometenosti. Romska deca relativno lako mogu da
ovladaju socijalno prihvatljivim oblicima ponaanja, ako se za to steknu povoljne okolnosti. Uprkos
nedovoljno razvijenim konceptualnim sposobnostima, njihove socijalne i praktine vetine mogu da
budu u skladu sa potrebama i oekivanjima zajednice kojoj pripadaju. Sredinom prolog veka mnogi
istraivai i praktiari koristili su sintagmu estoasovno retardirano dete da bi njome oznaili decu
koja ostvaruju niske skorove i na testovima inteligencije, kao i na testovima znanja, pri emu su
njihove adaptivne sposobnosti relativno ouvane. Ova deca ne ispunjavaju ni minimalne edukativne
standarde, ali su sposobna da na sebe preuzmu i uspeno realizuju sve one socijalne uloge koje se
smatraju poeljnim u njihovom neposrednom okruenju. Savremeni, petodimenzionalni model
mentalne retardacije, izmeta fenomen mentalne retardacije van same linosti i pozicionira ga u
meuprostor ije su referentne take ometena osoba, njena sredina i stepen ispoljenosti potrebe za
podrkom.
Potrebno je da se proces prilagoavanja obrazovnog procesa potrebama romske populacije
otpone upravo procenom posebnih potreba za podrkom svakog deteta pojedinano, kao i procenom
resursa za zadovoljavanje tih potreba kojima zajednica raspolae.

Osnovne pretpostavke interkulturalne edukacije romske dece

Evropska povelja iz 1992. godine i Univerzalna deklaracija o jezikim pravima iz 1996. godine
ukazuju na loe edukativne standarde romske populacije, kao i na neophodnost interkulturalnog
obrazovanja romske dece. Iako postoji tendencija da Romi pohaaju redovne kole praksa edukacije
romske dece u Evropi je razliita. U Francuskoj, Portugaliji i Holandiji oni se edukuju u posebnim
odeljenjima, dok se u drugim zemljama koriste intermedijarni modeli, poput prijemnih odeljenja ili
bridge school u Francuskoj i paniji. Tokom Frankovog reima romska deca se uopte nisu
kolovala. Zatim je od sredne sedamdesetih dolo do stvaranja adaptiranih odeljenja u koja su primana
samo romska deca tokom ogranienog vremenskog perioda i za njih su stvarani posebni remedijalni
programi. Danas se insistira na potpunoj integraciji ove populacije u redovni obrazovni sistem.
Integracija romske dece u redovni obrazovni sistem u mnogim evropskim zemljama poela je
bez potpuno jasnih kriterijuma, adekvatnog treninga nastavnika i potpunog uvida u taan broj i
heterogenost romske populacije. Uvoeni su programi za koje se ispostavilo da se ne mogu primeniti
na celokupnu etniku zajednicu. Otuda su se roditelji esto opredeljivali za pojedine kole u kojima je
7

status romske dece prihvatljiviji, tako da je tokom niza godina, formiranjem kola u kojima najvei
broj uenika ine romska deca, ponovo dolo do njihove getoizacije.
Pristupi koji se bave specijalnom edukacijom, remedijalnom edukacijom, pruanjem socijalne
pomoi i oni pristupi koji se fokusiraju na Rome kao na problematinu grupu nisu se pokazali dovoljno
efikasnim. Oni samo podstiu marginalizaciju i dezintegraciju romske populacije. Interkulturalna i
nerasistika edukacija treba da se zasnivaju na pruanju podrke manjinskim grupama i osnaivanju
njihove kulture. Koncept interkulturalne integracije nadilazi granice konformistikog i folkloristikog
modela koji samo podstiu diskriminatornu edukativnu strukturu (Skutnabb-Kangas, 1988). Reenje
treba nai u obrazovanju koje nudi iste mogunosti kao i za druge manjinske grupe.
Interkulturalizam kao teorijska osnov i praksa predstavlja odgovor na fundamentalni nedostatak
dosadanjih sistema edukacije dece imigranata. Ovaj pristup nije ni nova nauka ni novo polje
istraivanja (Perotti, 1992) ve je re o novoj metodologiji iji je cilj da kombinuje uvide koje
ostvaruju psihologija, antrpologija i socijalne nauke, politika, kulturologija i istorija i da ih primeni na
oblast obrazovanja. Interkulturalna edukacija fokusira se na razvoj edukativnih strategija koje se mogu
primeniti na svakoga.
Uvoenjem knjiga na romskom jeziku u redovni obrazovni proces gotovo se nita ne reava,
ako se i veinska populacija ne upozna sa injenicom da romska kultura obogauje evropsko kulturno
naslee. Romi i njihova kultura nevidljivi su u postojeim udbenicima. U istorijskim itankama nema
tekstova o Romima, nita se ne pie o uticaju Roma na svetsku muziku i kulturu, nema ni nagovetaja
o postojanju knjievnosti na romskom jeziku (Cummins, 1981). Svakako da u programe pojedinih
nastavnih predmeta treba uneti sadraje koji su usmereni na razumevanje romske kulture (istorije,
geografije, muzike, knjievnosti) za sve uenike bez obzira da li su Romi ili ne. Neki predlau da se
uvedu i specifine forme edukacije u kolama sa romskom decom (izborni predmeti romskog jezika i
kulture, kooperativno uenje ili drugi oblik saradnikog uenja) i poseban kolski sistem koji bi
objedinio nove oblike poduavanja, oblasti i pristupe (Posavec, Hrvati, 2000).
Osnovni preduslov uspenog kolovanja romske dece jeste njihovo potpunije ukljuivanje u rad
predkolskih ustanova. Eventualna pojava nebalansiranog bilingvizma uspeno bi mogla da se razrei
adekvatnom predkolskom edukacijom ove dece. Postoje i posebni oblici rada u predkolskim
ustanovama koje se nalaze u izrazito multikulturalnim zajednicama. U paniji se organizuju govorne
sesije poznate pod nazivom La Ronda. Deca sede na tepihu poreana u krug i svako dete moe da
ispria neko svoje ivotno iskustvo. Ako dete ne eli da pria, to se od njega ne zahteva. U ovakvom
obliku rada dolaze do izraaja individualne, ali i kulturoloke razlike. Vaspitai se posebno obrazuju
kako bi na adekvatan nain usmeravali dijalog u meuetnikoj komunikaciji (Poveda, 2003).
Romska deca koja pohaaju predkolske ustanove lake e se prilagoditi redovnom
obrazovnom sistemu. Proces adaptacije bie utoliko laki ukoliko su nastavnici bolje pripremljeni za
rad sa romskom decom. Potrebno je da se u nastavne programe inkorporiraju kulturoloke i
tradicionalne vrednosti romske populacije. Ako se roditeljske prie i obiaji iz porodinog doma
prenesu i u kolsku sredinu, proces adaptacije na sistem formalnog obrazovanja nee biti toliko
neizvestan. Interaktivna nastava i drugi oblici aktivnog uenja u skladu su sa ivotnim iskustvom i
stretagrijom saznavanja romske dece u porodinoj sredini.
Problem bilingvizma reava se na razliite naine. Za decu koja dobro govore jezik sredine
mogu da se organizuju samo dodatni asovi i letnje kole na romskom jeziku u cilju ouvanja
kulturnog identiteta. Ako se dete uglavnom slui romskim jezikom potrebno je da se edukacija
realizuje na maternjem jeziku, uz dopunsku edukaciju na jeziku sredine. U ovom trenutku nema
dovoljno kadrova koji bi mogli da izvode nastavu na romskom jeziku. Poseban problem predstavlja
semilingvizam, za ije je reavanje nekada potrebna i profesionalna pomo i saradnja, logopeda,
psihologa i nastavnika.
Problem edukacije romske dece ne moe da se rei izvan ireg konteksta reavanja njihovog
socio-ekonomskog statusa i obezbeivanja njihove socijalne pozicije. Neke organizacije poput
Karitasa ispoljavaju zabrinutost da stalna socijalna davanja ine da ova populacija nedovoljno vrednuje
to to im se daje i da nemaju inicijativu da ita promene. Stoga se predlae da nekako budu odgovorni
za sredstva koja dobijaju i da ak delimino plaaju za njih. Kroz edukativni proces treba postepeno
raditi na odbacivanju koncepta nauene bespomonosti i pasivnog prihvatanja uloge rtve kao
8

socijalno poeljnog oblika ponaanja. Od posebnog su znaaja i programi alternativne edukacije za

romsku decu i odrasle osobe koji su ve napustile redovni obrazovni sistem.

Umesto zakljuka
Adaptacija i integracija romske dece u opti sistem obrazovanja podrazumeva ukidanje
specijalnih kola, specijalnih odeljenja i segregirane edukacije. Koncept inkluzivne edukacije koji bi
mogao da se primeni na svu decu sa posebnim potrebama podrazumeva obezbeivanje neophodne
podrke na osnovu unapred sprovedene procene i implementiranog modela za kontinuirano pruanje te
podrke. Ukoliko se takva podrka ne obezbedi romska deca e, izbaena iz specijalne i
neprihvaena u redovnoj osnovnoj koli, i dalje tragati za alternativnim oblicima upoznavanja sveta u
getoiziranoj zajednici kojoj roenjem pripadaju.

Literatura:
1.

AAMR (2002): Mental Retardation: Definition, classification and systems of support, 10 th edition, American
Association on Mental Retardation, Washington D.C.

2.
3.

Bhalla A. (1994): Seroanthropology of Roma (Gipsies), Roma, Chandigarh, 41, pp. 48-50.
Blackwell Publishing, Lt
Been Zev S. (1972): The Influence of Bilingualism on Cognitive Development and Cognitive Strategy, Doctoral
dissertation, University of Chicago.

4.
5.

Beirne-Smith M., Ittenbach R., Patton J. (2002): Mental Retardation, Merrill Prentice Hall.

6.

Calvo T. (1990): Espana racista? Madrid: Editorial Antrophos.

7.

Cozma T., Cucos C., Momanu M. (2000): The education of Roma children in Romania: description, difficulties,
solutions, Intercultural Education, Vol. 11, No. 3, 281-288.

8.

Cummins J. (1981): The role of primary language development in promoting educational success for language
minority students. In: Office of Bilingual Education (Ed.) Schooling and Language Minority Students: A
Theoretical Framework. Los Angeles: California State University.

9.

Derrington C. (2005): Perceptions of behaviour and patterns of exclusion:Gypsy Traveller students in English
secondary schools, Journal of Research in Special Educational Needs, Vol. 5, No. 2, 55-61.

10. Etxeberria F. (2002): Education and Roma Children in the Basque Region of Spain, Intercultural Education, Vol.
13, No. 3, 291-304.
11. Fernando S. (1989): Race and Culture in Psychiatry, London: Routledge.
12. Fox J. (2001): Patterns of Discrimination, Grievances and Political Activity Among Europes Roma: A CrossSectional Analysis, Journal of Ethnopolitics and Minority Issues in Europe, 1-22.
13. Glumbi N., Brojin B. (2002): Skala za procenu pragmatske kompetencije dece sa lakom mentalnom
retardacijom, Beogradska defektoloka kola br. 1-2, DDJ, Beograd, vol. 8, str. 163-176.
14. Glumbi, N., Brojin, B (2003): Pragmatic Capabilities of Bilingual Children with Mild Mental Retardation,
International Conference on Minority Languages, Kiruna, Sweden, 2-3 June, 2003, p. 86.
15. Glumbi N, Golubovi S., Jovanovi M. (2004): Developmental characteristics of bilingual children with mild
mental retardation, The 2nd International Conference on Education, Hawaii, Honolulu, USA, 2-6 Jan, 2004, pp.
1642-1647.
16. Glumbi N. (2004): Roma children in special schools, III Mercator international symposium, Linguistic diversity
and education, challenges and opportunities, Ljouwert, Netherlands, 25th 27th Nov, 2004.

17. Glumbi N., Boinovi A. (2005): Semantic verbal fluency of the bilingual children with mild intellectual
disability, Defektoloka teorija i praktika, Institut za defektologiju, Skoplje, vol. 2, No. 1-2, 99-108.
18. Glumbi N, Brojin B., Kaljaa S. (2005): Concrete operational thinking in bilingual children with mild
intellectual disability, The 3nd International Conference on Education, Hawaii, Honolulu, USA, 7-10 Jan, 2005, pp.
1439-1446.
19. Kenrick D. (1994): Gypsies: From India to the Mediterranean, Toulouse: CRDP Midi-Pyrenees.
20. Kenrick D., Bakewell, S. (1995): On The Verge: The Gypsies of England, University of Hertfordshire Press.
21. Kyuchukov H. (2000): Transformative education for Roma (Gypsy) children: an insiders view, Intercultural
Education, Vol. 11, No. 3, 273-280.
22. Merighi, J., Edison, M., & Zigler, E. (1990): The role of motivational factors in the functioning of mentally
retarded individuals. In R.M. Hodapp, J.A. Burack, & E. Zigler (Eds.), Issues in the developmental approach to
mental retardation (pp. 114-134). New York: Cambridge University Press.

23. Mudure M. (2003): From the Gypsies to the African Americans, JSRI, No. 4, 58-71.
24. Posavec K., Hrvati N. (2000): Intercultural education and Roma in Croatia, Intercultural Education, Vol. 11, No.
1, 93-105.
25. Perotti A. (1992): La Lutte Contre Lintole rance et la Xe nophobie, Berne: Conseil de la Cooperation
interculturelle.
26. Poveda D. (2003): Paths to participation in classroom conversations, Linguistics and Education, Vol. 14, No. 1,
69-98.
27. Rosselli M. et al. (2002): A cross-linguistic comparison of verbal fluency tests, International Journal of
Neurosciences, 112, pp. 759-776.

28. Saito-Horgan N. (1995): Rates of Cognitive Development among Bilingual Latino Children, Annual Meeting of
the American Educational Research Association, San Francisco, CA, April 18-22, 1995.
29. Skutnabb-Kangass T. (1998): Linguistic diversity, human rights, and the free market. In: Kontra M. et al. (Eds.)
Approaches to Linguistic Human Rights. Budapest: Central European University Press.
30. Vermeersch P. (2001): Advocacy Networks and Romani Politics in Central and Eastern Europe, Journal of
Ethnopolitics and Minority Issues in Europe, 1-22.

Apstrakt
RAZVOJNE SPECIFINOSTI ROMSKE POPULACIJE U KOLAMA ZA DECU
OMETENU U MENTALNOM RAZVOJU
Nenad Glumbi
U osnovnim kolama za decu ometenu u mentalnom razvoju nalazi se disproporcionalno veliki
broj romske dece. Obino se smatra da je specijalno kolovanje romske dece oblik diskriminacije, te
da su ova deca u stvari pseudoretardirana.
Istraivanja pokazuju da romska deca u specijalnim kolama predstavljaju vrlo heterogenu
populaciju. Njihove intelektualne sposobnosti obino su neto vie od intelektualnih sposobnosti
drugih uenika tih kola i kreu se u nivou lake mentalne ometenosti ili graninih stanja inteligencije.
Osim dece sa funkcionalnom mentalnom retardacijom ima i one romske dece koja su, nakon
viegodinjih neuspeha u redovnim osnovnim kolama, nastavila kolovanje u kolama za decu
ometenu u mentalnom razvoju i pored relativno ouvanih kognitivnih kapaciteta.
Problem neuspene edukacije romske dece treba sagledati u irem kontekstu reavanja
problema romske zajednice, pre svega kroz razliite oblike interkulturalne edukacije.
10

Kljune rei: romska deca, mentalna retardacija, interkulturalna edukacija

11