Medicinski fakultet, Novi Sad Smer: Medicinska rehabilitacija

SEMINARSKI RAD
Tema: Studije preseka i greke merenja

Student: Marko Bjelica Br.index : 87/10F

Profesor: Predrag uri

Novi Sad, 2011 g.

Studije preseka
Studije preseka predstavljaju analitike studije koje ispitiju bolesti i pretpostavljenog uzroka. One uzimaju u obzir njihovo postojanje u populaciji kao i u odreenoj vremenskoj taki. U anglosaksonskoj literaturi se oznaava kao cross-sectional study dok se u naoj literaturi koristi termin transfezalna studija, studija prevalencije ili studija ispitivanja uestalosti bolesti.

Postoje epidemioloka ispitivanja, koja su dizajnirana tako da u jednom odredjenom trenutku snime situaciju vezanu za broj obolelih od neke bolesti i ekspoziciju odredjenim faktorima rizika. Takva ispitivanja se nazivju studije preseka, i poto njima moe da se odredi prevalencija neke bolesti obino se nazivaju i studije prevalence. Na primer, ukoliko je namera ispitivaa da odredi ukupan broj obolelih od hipertenzije u jednoj populaciji, takvo ispitivanje bi se sprovelo studijom preseka. Za sprovodjenje ove studije najpre mora da se definie sama bolest (koji su kriterijumi da bi se za neku osobu reklo da boluje od hipertenzije ili ne), odredi populacija u kojoj se vri ispitivanje (npr. sve stanovnitvo na teritoriji jedne optine) i vreme (zdravstveno stanje stanovnitva odredjenog datuma, npr. 31.5.1998. godine). Prikupljanje svih podataka od ispitanika se odnosi na prevalentni datum: da li ispitivana osoba 31.5.98 boluje od hipertenzije, da li je u momentu ispitivanja pua, da li je gojazna, kakva joj je fizika aktivnost ... Na ovaj nain moe da se odredi prevalencija bolesti u ispitivanoj populaciji (koliki je ukupan broj obolelih) i prevalencija faktora rizika. Medjutim, nije mogude odrediti duinu eksponiranosti faktorima rizika, a i kod tumaenja rezultata vezanih za eksponiranost treba biti obazriv: mogude je da obolela osoba bude prvi put eksponirana ispitivanom faktoru tek nakon pojave bolesti (poela je da pui nakon to je dobila hipertenziju). Pored toga, uzrono-posledine veze (faktor rizika - bolest) mogu biti nejasne: utvrdjeno je da od diskopatija obino boluju punije osobe, ali ovakvom vrstom ispitivanja je nemogude utvrditi da li je diskopatija posledica gojaznosti, ili je gojaznost posledica bolesti (zbog smanjene fizike aktivnosti obolelih). Osnovna karakteristika studija preseka je jednovremenost utvrivanja ekspozicije i bolesti. Mogude je kao predmet istraivanja izazvati ekspoziciju ili bolesto, zavisno od njihove uestalosti u ispitivanoj populaciji tako da veza izmeu pretpostavljenog uzroka i bolesti moe da se ispita u odnosu na: 1. Odsustvo ili prisustvo agensa meu obolelim i neobolelim osobama 2. Bolest u prevalenciji kod razliitih podgrupa populacije definisanim prema prisustvu agensa ili njegovom odsustvu. Studija preseka utvruje: 1. Proporcije eksponiranih meu obolelima i neobolelima 2. Stope prevalencije oboljenja za eksponirane i ne eksponirane osobe, ili za osobe sa razliitim stepenom ekspozicije.

Poeti sa:

D efinisana populacija

Prikupljanje podataka o ekspoziciji i bolesti

4 m ogue Eksponirani aju bolest grupe im

Eksponirani nem aju bolest

N eeksponirani N eeksponirani im aju bolest nem aju bolest

Ako ekspoziciju utvrdimo u jednom trenutku ona de predstavljati samo ekspoziciju procene u prolosti. Studije preseka su pogodne za istraivanje kada se ekspozicija ne menja i kada je latentni period od ekspozicije do pojave bolesti kratak. Studijama preseka ispitiju se bolesti sa hroninim tokom, i posebno su pogodne za bolesti kod kojih je mogude kvantitativno merenje ishoda npr. merenje krvnog pritiska, kao i za utvrivanje veza izmeu genetskih, anatomskih i drugih stalnih karakteristika ispitanika: 1. 2. 3. 4. Rasa Pol Krvna grupa Pojava bolesti

Kao prednost nad anamnestikim studijama navodi se to to se studije preseka zasnivaju na uzorku opte populacije a ne samo na osobama koje samo trae medicinsku pomod pa su pogodnije za uoptavanja zakljuaka. Osim toga manje su nepouzdane od anamnestikih u pogledu podata o izloenosti, jer se nezasnivaju na sedanju obolelih. Prednost nad konhortnim studijama je kratko vreme izvoenja kao i niska cen a studija. Osnovni nedostatak studija

preseka je to to vremenski sled uzroka i posledice ne moe da se odredi. Izuzetak predstavlja re o genetskim, anatomskim i drugim karakteristikama ispitanika. Primeri studija preseka -Diskopatija i gojaznost -Aerozagadjenje i hronina respiratorna oboljenja -Konzumiranje soli i hipertenzija -Nivo holesterola u krvi i KSO -Hipotireoza i koncentracija joda u vodi za pide

Navike studentkinja beogradskog univerziteta sa migrenskim primarnim glavoboljama

Navike

Osobe sa migrenskom g.(n=245)

Br. %

Osobe sa nemigrenskom g. (n=1943) Br %

Pr. broj obroka dnevno Manje od 3 3 Vie od 3 Pr. br. as. spav/dan Manje od 7 7- 8 Vie od 8 Puai

73 135 37 49 167 29 113

30 55 15 20 68 12 46

261 602 162

26 59 16 ns

137 13 704 69 177 17 s 422 40 ns

Nedostaci studija preseka Teko je odrediti smer uzrono-posledine veze (gojaznost i diskopatija) Dobijena veza ne mora da bude tana (aerozagadjenje i HOBP) Problem efekata leenja (so i KP) Ne koristi se za retke bolesti i one bolesti koje kratko traju

Greke merenja
Po definiciji greka predstavlja tvrdnju ili verovanje koje odstupa od istine. Greke nastaju zbog
kompleksnosti i heterogenosti ivih bida u biologiji i medicini nema teoretskih vrednosti, to merenja u ovoj oblasti ini komplikovanim. Pored toga u epidemiolokim istraivanjima koja se izvode u

populaciji problemi u merenju mogu da nastanu i zbog etikih, tehnikih ili finansijskih ogranienja. U epidemiolokim studijama mogude su dve vrste greaka, to su sluajne i sistematske greke. Sluajna greka je deo varijacije merenja koji nema uoljive veze sa bilo kojim drugim merenjem ili promenljivom, pa se obino smatra posledicom sluaja. Greka uzrokovanja U epidemiolokim istraivanjima zakljuke o ispitivanoj populaciji donosimo najede na osnovu uzorka. Kada koristimo uzorak iz opte populacije postoji mogudnost da on ne bude reprezentativan za tu populaciju. Taj problem postoji ak i prilikom sluajnog izbora ispitanika, to predstavlja greku uzorkovanja. Ova greka je sluajna kao to se sluajnom smatra "loa sreda"u kartama ili ruletu Iako ne postoji siguran nain da se greka uzorkovanja potpuno izbegne, poveanje veliine uzorka smanjuje mogudnost njegove nereprezentativnosti. Sistematska greka Sistematska greka, pristrasnost (bias) predstavlja odstupanje rezultata ili zakljuaka od istine, ili procese koji vode takvom odstupanju. Predstavlja svaku tendenciju u prikupljanju, analizi, tumaenju, objavljivanju ili publikovanju podataka koje vodi zakljucima sistematski razliitim od istine . Pristrasnost moemo podeliti na tri osnovna inioca a to su: 1. pristrasnost izbora 2. informaciona pristrasnost 3. pristrasnost usled pridruenosti Pristrasnost izbora predstavlja rezultat veze izmeu ispitivanog faktora i oboljenja zapaena u studiji razlikovade se od te iste veze meu osobama koje su mogle da uestvuju u istraivanju, ali to nisu elele ili ih istraiva nije ukljuio u studiju . Informaciona pristrasnost predstavlja greku u klasifikaciji ispitanika u odnosu na izloenost ili ishod. Pridruenost (konfaunding) predstavlja meanje efekta izloenosti ispitivanom faktoru na oboljenje pod uticajem drugog(drugih) faktora. Pridruenost moe da dovede do precenjivanja ili potcenjivanja efekta zavisno od smera njegove povezanosti sa oboljenjem, odnosno ispitivanim faktorom.