Projektovanje transportnih i logistickih sistema

Promenljive i promenljive performanse sistema elementarnih sistema (cvornih tacaka), i okruzenja FTS. Osnovni problemi u projektovanju FTS-a i sistema uopste sastoji se u efinisanju strukture sistema(po istema i elemenata), efinisanju prostorne strukture ( efinisanju !"#O$T-a), resenju kretanja materijala i postizanju sto bolje% iskoriscenja prostora. Proces mo eliranja javlja se i specificnih problema koje treba posebno na%lasit& - sa%le ati veze sistem-okolina tj. efinisanje %ranica sistema - formiranje po sistema - efinisanje elementarnih sistema ili cvornih tacaka koje pre stavljaju potencijalna mesta uskih %rla. uska %rla mo%u znacajno a u%roze performanse celokupno% sistema, naime ka a se olazni tok je inica u neku o cvornih tacaka priblizi njenom kapacitetu opsluzivanja, nastaje zasicenje o cije% stepena zavisi stepen poremecaja u ra u sistema. zasicenje neke o cvornih tacaka najcesce ovo i o otezano% ra a, ela sistema ili celo% sistema a njeno potpuno za%usenje moze ovesti o za%usenja ela sistema ili celokupno% sistema. elementarni po sistemi mo%u a se sastoje o stan ar nih elemanata transportne opreme i mo%u a se projetkuju prema specificnim zahtevima sistema. - izvo i efinisanje strukture mo ela - o re jivanje kriterijuma za izbor resenja - mo eliranje sistema 'spitivanje sistema se u opstema slucaju moze o nositi na ceo sistem ili eo sistema. Postoje bar ( aspekta u ispitivanju sistema& - sam sistem i nje%ovi elovi - performanse sistema i njihov o nos prema za atim ciljevima - okruzenje sistema tj. me ijum u kome sistem ra i Svaki o ovih aspekata moze a se opise u zavisnosti o svojih svojstava ili svojih karakteristika koje se nazivaju promenljive. Termin promenljiva o nosi se na bilo koje svojstvo neke celine, kojoj se mo%u o eliti razlicite kvantitativne ili kvalitativne vre nosti po razlicitim okolnostima. promenljive sistema, mo%u opisivati razlicite nivoe or%anizacije efinisano% sistema& - ukupno% sistema koji je efinisan kao cilj istrazivanja - po sistema - elova sistema koji mo%u biti razliciti po strukturi ili funkciji koju obavljaju - komponenti (elemenata sistema) koji formiraju po sistem. Tako je nekoliko po sistema mo%u ucestvovati u izvo jenju je ne funkcije a je an po sisem moze ucestvovati u izvo jenju vise funkcija.

Promenljive performanse sistema

O nose se na opisna svojstva rezultata ra a sistema tj. rezultata na ostizanju ciljeva postavljenih na sistem. Potrebno je na%lasiti a promenljive performanse pre stavljaju u %lobalnom pristupu istrazivanja sistem promenljive uslovno receno bu uci a su one zapravo izlazni rezultati mo ela kojim kojim je sistem mo eliran (njihove vre nosti se u toku izvo jenja mo ela zapravo neprestano menjaju). Finalne vre nosti promeljivih performansi tj. njihove vre nosti za finalno usvojeno projektno resenje, potom efinisu performanse sistema. Promenljive performanse tako je mo%u opisivati razlicite nivoe or%anizacije sistema& - ciljeve-%lobalnu namenu sistema npr.& maksimalna fleksibilnost& FTS, maksimalnu ukupnu pouz anost sistema, minimalna investiciona ula%anja, minimalne eksploatacione troskove... - funkcije-tj. uspostavljanje zahtevanjo% nivoa performansi svako% o po sistema npr.& minimalno sre nje vreme prolaska ") vozila kroz raskretnicu, minimalno vreme po izanja transportno% ure jaja na ru%i nivo transportne staze ko sistema fleksibilnih transportera, minimalno vreme premestanja tereta, maksimalna efikasnost o eljivanja za ataka transportnim ure jajima *FT-a, minimalno sre nje vreme obavljanja transportnih za ataka... - zahtevane performanse-specificirane vre nosti koje opisuju zahtevani nivo performansi elementarnih po sistema. Promenljiva okruzenja o ose se na svojstva okruzenja sistema koja uticu na sisem i nje%ove performanse. O re jivanja %ranica sistema tj. efinisanje sistema i nje%ovo% sistema zavisi o slucaja o slucaja. potrebno je na%lasiti a promenljive okruzenja pre stavljaju promenljive u %lobalnom smislu ok su u mo elu kojim je mo eliran celokupni sistem one zapravo konstantne zapravo pre stavljaju ulazne po atke za izabrani mo el. primer& promenljive okruzenja FTS pre stavljaju tipovi elova koje se proizvo e u FPS, njihova tehnolo%ija izra e tj. uzina trajanja poje inih operacija, uzina trajanja operacije paletizacije i epaletizacije, intnzitet ulaska elova u sistem it . Potrebne informacije pri prijektovanju sistema su& - specifikacija svih relevantnih promenljivih sistema, okruzenja i performansi sistema - o nosi koji pokazuju uticaj njihovih verifikacija na stvarivanje ciljeva postavljenih pre sistem. Postoje va tipa pomenutih o nosa& +. efinise vrste %lobalno% o nosa izme ju vrsta promenjivih i promenjivih performansi. ,pr. -ece brzine kretanja transportnih ure jaja uticace n poboljsanje promenjivih performansi sistema i performansi elementarnih po sistem skracivanjem sre nj% vremena obavljanja transportnih za ataka. ,pr. -eci kapaciteti re ova cekanja u elementarnm po sistemima uticace na vise nivoa vre nosti njihovih performansi. -ece brzine ra nih ho ova transportnih ure jaja u elementarnom po sistemu skracuju sre nje vreme za rzavanja transortnih ure jaja u elementarnom po sistemu kao i sre nje vreme bavljenja transportne je inice u cvornim tackama. .. ru%i tip o nosa kvalifikuje uticaj vre nosti promenjivih na vre nost promenjivih performansi O re jivanje vre nosti promenjivih performansi je veoma slozeni za atak a o ovih vre nosti se olazi %ra njom o %ovarajuce% mo ela sistema. Potrebno je istaci a projektovanje sistema zahteva jasno razumevanje interakcija izme ju poje inih komponenti sistem.

/elativno je lako sastaviti listu komponenti ali je mno%o teze i entifikovati skup kriticnih parametara jer su uticaji karakteristika na performanse ukupno% sistema nelinearni i ne eterministicki i u opstem slucaju implicitni. Preve eno na jezik mo eliranja karakteristike komponenti pre stavljaju zapravo njihove promenjive koje efinisu i promenjive celokupno% sistema a o%le aju se u konstruktivnim nacinima izvo jenja, nacinima ra a, brzinom izvo jenja poje inih operacija i t . Sa ru%e strane karakteristike komponenti uticu je ne na ru%e, o nosno pri optimizaciji sistema me jusobno iktiraju karakteristike je na ru%oj, a opet u funkciji maksimiziranja %lobalnih performansi celokupno% sistema. ,ajosetljivija mesta FTS-a, mesta o kojih zavisi normalan ra i irektno zavise i irektno zavise sve %lobalne performanse sistema su& 0lementarni po sistemi ili cvorne tacke. ,jihovom i entifikacijom i optimizacijom tj, o re jivanje optimalnih vre nosti njihovih promenjivih u smislu ostvarivanja maksimalnih vre nosti %lobalnih performansi celokupno% sistema a ne izolovanih performansi cvornih tacaka efinisu se karakteristike (vre nosti promenjivih komponenti, po sistema i sistema) za ciju kombinaciju izlazne performanse celokupno% FTS-a imaju najvise vre nosti.

Elementarni podsistemi (cvorne tacke) FTS

+. /a ne stanice ( ra ni centri ) FPS -a /a ne stanice mo%u biti & alatne masine na kojima se izvo i neka obra a elova ( alatne masine, FP celije, stanice za automatsko zavarivanje). - 1esto montaze - $lazno - izlazne zone automatskih skla ista - 1esta paletizacije - epaletizacije Sve ra ne stanice imaju ulazni re cekanja koji formiraju transportne je inice koje cekaju na izvo jenje tehnickih operacija u ra njoj stanici i izlazni re cekanja koji obrazuju transportne je inice koje cekaju opremu iz cvornr tacke o sle ece% mesta izvo jenja tehnickih operacija .. /askrsnice mreza transportnih staza (. $tovarne stanice u ra nim stanicam 2. 'stovarne stanice u ra nim stanicama 3. 4entralno me juskla iste Promejive svih elementarnih po sistema su& -opste promenjive -njena lokacija -projektno resenje cvorne tacke koje efinise njenu vezu sa ostalim cvorni tackama -konfi%uracija cvorne veze u tacki ili elu cvorne tacke koja pre stavlja utovarno-istovarnu stanicu -velicina prostora za cekanje transportnih ure jaja za ulazak u kontrolnu zonu koja sa rzi cvornu tacku -broj mesta za o la%anje transportnih je inica u cvornu tacku u kojoj seo vija neka tehnicka operacija -vrsta primenjenih transportnih ure jaja u cvornoj tacki, njihovo konstruktivno resenje i tehnicke karakteristike ure jaja (brzina ra nih ho ova, uzine transportera)

Promejive performansi elementarno% po sistema su& -sre je vreme prolaska transportnih ure jaja kroz kontrolnu zonu cvorne tacke -sre nja brzina T* u ulaznom re u cekanja cvorne tacke -sre nje vreme T* u re u cekanja -sre nji broj je inica u ulaznom i izlaznom re u cekanja cvorne tacke -sre nje vreme cekanja T* u izlaznom re u cekanja ra ne stanice ,"*-"5,'*0 P/O10,*'-0 FTS-" S$& -!"#O$T transportnih staza, konfi%uracija mraze transportnih staza sa efinisanim kontrolnim zonama i prostora za cekanje transportnih ura jaja -lokacija utovarnih i istovarnih stanica -tip i broj transportnih ure jaja -brzina sabracanja transpotrnih ura jaja -otpremna pravila P/O10,*'-0 P0/FO/1",S0 40!O6$P,O) fts-" S$& -ostvareni protok elova kroz sistem -sre je vreme protoka kroz sistem -sre nje iskoriscenje transportnih ure jaja -povrsina karakteristicno% !"#O$T-a FTS -ukupna uzina mreze transportnih staza

Ulazno izlazna zona automatskog skladista

$lazno izlazna zona je oblast u kojoj se transportna je inica privremeno zaustavlja cekajuci a ih skla isna izalica unese u automatsko skla iste ili a ih iz izlazno% ela ove zone transportni ure jaji FTS utovari i o nese o sle ece ra ne stanice. $lazno izlazna zona sastoji se o rezultata transportnih ure jaja koji omo%ucavaju povezivanje tokova materijala izme ju skla ista izalice i FT sistema& utovarnih i istovarnih stanica FTS i ure jaja za transport, akomulaciju, povezivanje i raz vajanje transportnih tokova. Promenljive ovo% sistema su& - uzine poje inih transportera - brzine poje inih transportera - vreme premestanja transportne je inice sa ili na pokretno% stola - vreme okretanja okretno% stola za 78 stepeni - brzina horizontalno% kretanja automatske izalice - brzina vertikalno% kretanja automatske izalice - visina re%ala skla ista - uzina re%ala skla ista - broj ho nika - broj skla isnih izalica - vrsta ciklusa koja obavlja izalica - imenzije transportne i skla isne je inice Promenljive performanse ulazinh po sistema ulozno izlazne zone su i enticno vec atim opstim promeljivama.