Jedan od kljunih problema, koje treba reiti u procesu organizovanja je - komunikacija u organizaciji.

U odnosu na proces organizovanja, ovo je sub-proces, koji treba da prati organizovanje. lzdvojeno iz organizacije, komuniciranje je proces kreiranja, transmisije interpretiranja ideja, injenica, miljenja i oseanja, odrosno - njihova medjusobna razmena izmedju dve ili vie Iinosti. Formalna komunikacija u okviru organizacije, moe se posmatrati sa tri aspekta: mediji komunikacije, vetina komuniciranja i organizacija komuniciranja. Pre nego to se uspostavi sistem formalnih komunikacija, menadrnent kompanije mora se suoiti sa nekoliko kljunih pitanja, iji e odgovori odrediti okvire mree komunikacije u organizaciji. Kojim informacijama komunicirati? Kada komunicirati? Sa kim komunicirati? Kako komunicirati?

Informacije, kojim treba komunicirati, se mogu podeliti u formalne (slubene) i neformalne (glasine). Podela se moe izvriti i na osnovu prostora sa kojeg informacije dolaze. U tom smislu, mogu biti interne, ukoliko su izvori u samoj organizaciji i eksterne, ukoliko dolaze iz organizacijskog okruenja. Svakako, formalne informacije imaju vei stepen pouzdanosti i na njih se treba oslanjati u raznim oblastima delovanja, posebno ka da se radi o odluivanju. Glasine nemaju visok stepen pouzdanosti, ali mogu biti od koristi kao putokaz prema formalnim informacijama. Treba stalno koumunicirati, i formalno i neformalno. Medutim, intenzitet formalnog komuniciranja poveava se u periodima kada se reavaju kljuna pitanja poslovanja, ili sudbinska pitanja organizacije. Interna komunikacija treba da se obavlja na svirn nivoima organizacije. Kod centralizovanih organizacionih struktura, tendencija je da se komuniciranje obalja po vertikalnoj liniji. Matrina organizaciona struktura kombinuje vertikalnu i tzv. lateralnu vrstu komuniciranja. I pored toga to je komuniciranje potrebno na svim nivoima organizacije, neophodna je selekcija informacija, koje treba da budu dostupne samo "top" menadmentu, od informacija koje se distribuiraju na sve nivoe organizacije. Isto je potrebno uraditi i sa informacijama, koje dolaze iz organizacijskog okruenja. Vertikalna komunikacija obavlja se dvosmerno, i to - menaderi alju informacije u vezi poslovne politike, planova, instrukcija - "odozgo-nadole", a zaposleni svoje ideje, sugestije, molbe, albe - "odozdo-nagore". Kod vertikalne komunikacije dominirajue su informacije, koje idu smerom od vrha ka podnoju organizacije. Lateralna komunikacija podrazumeva protok informacija preko cele organizacije. Preteno, to su informacije izmedju Ijudi na istim radnim zadacima, ili izmedju radnih timova koji su povezani tehnolokirn procesom, a najee - izmedju raznih odeljenja, odnosno sektora organizacije. Veina informacija, koje se distribuiraju putem lateralne komunikacije je tehniko-tehnoIokog karaktera ili se vezuju za konkretne radne zadatke. Distribucija ovih informacija znaajno utie na poveanje kooperativnosti izmedju radnih grupa i timova.

Retko kad ove informacije "preskoe liniju" i krenu vertikaInim putem. To se deava samo u sIuaju izuzetnog znaaja informacije za funkcionisanje celokupne organizacije, odnosno kada informacija dobije oznaku: "potrebno je obavestiti ... "

Postoji nekoliko tipova komunikacionih mrea. To su: u obliku lanca; u obliku toka; kruni tip; u obliku slova "Y" i viekanalni tip. Najcentralizovaniji tip komunikacije je u obiiku toka, poto sve informacije idu ka i od koordinatora, koji se nalazi u centru mree. Ovaj tip komunikacijske mree najee se sree kod funkcionalne organizacione strukture sa piramidalnim tipom upravljanja. Suprotno, najdecentralizovaniji tip mree komunikacija je viekanalni, koji je karakteristian za matrinu organizacionu strukturu sa klaster (razudjenim) tipom upravljanja. Kruni tip je, takodje, decentralizovan, a lanani i "Y" tip su, u osnovi, hijerarhijski i centralizovani tipovi komunikacione mree i sreu se u funkcionalnim i divizionalnim organizacionim strukturarna, koje irnaju piramidalni ili net (teniska mrea) tip menadmenta