asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Bobi Badarevski

Nauka, gej gen, ljudska prava

Tokom poslednje decenije prolog veka, u nekoliko naunih projekata sprovedeno je istraivanja o seksualnoj orijentaciji, a njihovi izvetaji su pobudili veliko interesovanje ne samo u naunom svetu, ve i u iroj javnosti. Istraivaki projekti su se bavili poreklom muke homoseksualnosti. U izvetajima se tvrdilo da postoje indikacije o biolokom poreklu muke homoseksualnsoti. Argumenti o kojima se u ovim istraivakim projektima raspravljalo, bili su najbolje primljeni u amerkom drutvu. Javnost je kroz javne debate odgovarala za i protiv posebnih prava za homoseksualce ispitujui na taj nain izvetaje kao argumente u odbranu svojih stanovita. Interesovanje za istraivake projekte nije bilo ogranieno samo na gej i lezbejske pokrete, biomedicinsku nauku i javne debate o pravima homoseksualaca. Mnoge feministike autorke kritikovale su otkria. Njihova kritika poivala je na iskustvu u vezi s naturalizmom kao dominatnom strategijom u praksi naunih istraivanja. U okviru gej i lezbejskih pokreta, teorijske i politike razlike izmeu dominatnih frakcija postale su jasnije: frakcija koja je zastupala gej gen, kao pozicija koja je podravala bioloki koncept homoseksualnosti, i oni koji su podravali queer stanovite, to jest, svi oni koji se na neki nain nisu uklopili u dominatne heteroseksualne normativne prakse. Svi koji su isticali izbor kao ishodite svoje pozicije i bili bliski antinaturalistikim stavovima, pridruili su se queer stanovitu. Nije bilo teko pretpostaviti da e se pojaviti novi izvetaji istraivakih projekata s ciljem da verifikuju validnost predstavljenih otkria. I zaista, takvi istraivaki projekti su sprovedeni, ali veina njih nije potvrdila otkria u vezi s biolokim uticajem na seksualna opredeljenja kada je re o mukoj homoseksualnosti. Kao dopuna tih istraivanja, pojavile su se nove studije i knjige u kojima su komentarisani svi aspekti rasprave i njihova meusobna povezanost. Meutim, kao to je to bio sluaj i u ponovljenim istraivakim projektima, autori su doli do skeptinih i agnostikih zakljuaka. Metodologija koriena u teorijskim postavkama obino je bila feministika epistemologija kojom se dokazivala nemogunost donoenja zakljuka o ovim otkriima, ili se pak tvrdilo da otkria nisu relevantna u pogledu borbe za homoseksualna prava. Zatim je usledio pokuaj da se u kontekstu biolokih istraivanja o mukoj homoseksualnsoti predoe suprotstavljena stanovita metafizikih, epistemolokih i politikih diskursa u feministikim i gej i lezbejskim teorijskim stanovitima.

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

NAUKA Realizam ovih dana nije popularan. Metafizika doktrina poznatija kao konstruktivizam u svim svojim verzijama od ontoke i epistemoloke do lingvistike, razvija se kao preovlaujue stanovite. Iako raspravu izmeu realista i konstruktivista moemo da pratimo sve do srednjovekovne rasprave o prirodi i znaenju koncepata, ona je jo uvek iva, a konteksti i motivi za njenu ponovnu aktuelizaciju neprestano se menjaju. Rasprava o realizmu je u feministiku literaturu uvedena uvenim citatom Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir): ena se ne raa, nego se ena postaje. Poetkom sedamdesetih godina, otkrie kategorije rod kao drutveno-kulturne odlike koja se razlikuje od kategorije pol, doprinelo je irenju rasprave o realizmu u podrujima antropologije i drutvene ontologije. U skladu sa standardnom interpretacijom, kategorija pol se odnosi na neto dato, na nepromenljivo prirodno svojstvo, dok se rod odnosi na drutveno-kulturne aspekte. Na temelju toga da kategorija rod ne zavisi od datih i uvrenih atributa, njena priroda je opisana kao konstrukt. Pokazalo se, meutim, da ak i konstrukti mogu da imaju sutinu. Problem se pojavio zbog injenice da je kategorija rod interpretirana u odnosu na kategoriju pol, a ova relacija je bila odgovor na ontoloko pitanje, a ne metafiziko. Metafiziko pitanje je pitanje o sutini kao tipinom svojstvu svakog lana bilo koje date kategorije i pitanje na koje se moe odgovoriti i bez odgovora na ontoloko pitanje. U pogledu kategorije rod esencijalizam je, kao neprihvatljivo ontoloko stanovite, u modernoj feministikoj teoriji destabilizovan na dva naina: istorizacijom kategorije i njenom dekonstrukcijom. Meutim, istoricizam i materijalizam nisu vie bili u trendu. Strategija dekonstrukcije sprovedena je u dva smera: na metafiziki izazov odgovorilo se dezorijentacijom metafizikog koncepta identiteta otelovljenog u relaciji sutina/pojava. A s obzirom na ontoloko pitanje, s kojim je koketirao lingvistiki konstruktivizam, ne samo da je kategorija roda konstrukt, ve je to i kategorija pol. Diskurzivni konstruktivizam Dudit Batler (Judit Butler, 1990, 1993) bio je, i jo uvek je inspiracija za teorijsko promiljanje kategorija roda, pola i seksualnosti. Meu mnogobrojnim interpretacijama, verovatno je nazanimljivije objanjenje dala En Fausto-Sterling (Anne FaustoSterling, 2000). Po njoj, teorija D. Batler se moe smatrati polaznom takom u analizi i kritici diskursa biomedicinskih nauka. Analizirajui osnove konceptualnog okvira istraivanja seksualnosti, E. Fausto-Sterling naglaava da dualizam pol/rod ograniava feministike i druge vidove analize. Termin rod postavljen u dihotomiju, nuno iskljuuje biologiju. Misliti o biologiji na kritiki nain postaje nemogue zbog podele na realno i konstruisano, pri emu znanje o realnom mnogi mapiraju

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

u podruju nauke, dok ono konstruisano izjednaavaju sa podrujem kulture. (Fausto-Sterling, 2000, 2003). Iako njeno stanovite poiva na diskurzivnom konstruktivizmu, ona ga menja tvrdei da: Kako rastemo i razvijamo se mi, doslovno, a ne samo diskurzivno (to jest, preko jezika i kulturnih praksi), konstruiemo vlastita tela, inkorporisanjem iskustva u samo nae telo. Da bismo razumeli ovu tvrdnju, moramo da ponitimo razliku izmeu fizikog i drutvenog tela (FaustoSterling, 2000). ini se da ovaj stav doputa nove interpretacije konstruktivizma i na taj nain proiruje njegovo znaenje. Ukoliko poemo od toga da prihvatamo da biti materijalan znai govoriti o procesu materijalizacije, onda diskurzivni konsturktivizam D. Batler postaje diskurzivni materijalizam. Naposletku, izgleda da je, po E. Fausto-Sterling, jedna od najmonijih implikacija diskurzivnog materijalizma mogunost dekonstrukcije razlike izmeu prirode i kulture koja se ogleda u dihotomijama rod/pol, homoseksualnost/heteroseksualnost. Primenjena u naunoj analizi, dekonstukcija e pokazati neosnovanost stanovita da nauka radi u podruju realnog. Meutim, E. Fausto-Sterling odrava tu razliku, ali samo s heuristikog aspekta, zato to su, kako istie, u kontekstu biomedicinskih nauka, ljudi kako prirodna tako i drutvena bia, to ih ini artificijelnim, to jest, takoe, konstruisanim biima. Po Elizabet Gros (Elizabeth Grosz, 1994), esencijalizam je prirodan neprijatelj ena. Iako je esencijalzam prisutan u feministikim diskursima, on je, po E. Gros povezan sa patrijarhalnim diskursom kroz opravdanost enskog potinjavanja mukarcima. Esencijalizam za sobom povlai biologizam, naturalizam i univezalizam, to su okviri i paradigme funkcionisanja nauke. U skladu s ovim metafizikim okvirima, biologizam je predstavljen u hijerarhiji biolokih kapaciteta. Naturalizam se moe predstaviti kao jedna verzija biologizma, ali ne mora da bude uvren na biolokom nivou opisa. Naturalizam pretpostavlja ontoloki determinisane sposobnosti, ne nuno date u smislu onog fizikog. Univerzalizam ne zavisi od fizikih i ontolokih opisa. On ukljuuje opte karakteristike koje se, takoe, mogu odrediti kao drutveno-kulturne karakteristike. Nasuprot esencijalistikoj epistemologiji, feministika epistemologija i filozofija nauke su antirealistine u smislu post-kunovskog (Kuhn) epistemolokog stanovita. Sledei ovu tradiciju, one se pribliavaju drugim pristupima znanju i naunoj analizi koji naglaavaju svoje drutvene i kulturne aspekte. U skladu s feministikom epistemologijom i filozofijom nauke, znanja i naune prakse u izvesnoj meri slede seksistike, maskulinistike i homofobine pretpostavke. Nauka kao institucija ne moe da postoji izvan drutva; zbog toga su izvesni drutveni uticaji prisutni u samoj

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

konceptualizaciji predmeta istraivanja. Iako feministika kritika ne iskljuuje mogunost objektivnog znanja, ipak, da bi se takvo jedno znanje postiglo, neophodno je eliminisati bilo kakve metafizike pretpostavke koje do izvesnog stepena podravaju seksizam. Dobra nauka je nauka koja je svesna drutvenih i metafizikih pretpostavki u svojoj praksi i koja za cilj ima eliminaciju i relativizaciju diskriminiuih politikih implikacija naunog istraivanja. Feminizam povezuje konstruktivizam sa kritikom nauke. Kao to smo videli u tumaenju E. Fausto-Sterling, konsturktivizam se pojavljuje kao a priori argumentacija protiv metafizikog realizma koji se povezuje sa uobiajenim naunim praksama. Dekonstruktivizam je postavljen na drugu stranu dihotomije transcedencija/imanencija, i ponuen kao transcedentalan uvid u uslove i mogunosti prevazilaenja ideolokih principa nauke. GEJ GEN Izraz gej gen ima mnogobrojna znaenja. Koristi se da oznai genetski dokaz za muku homoseksualnost. Takoe se koristi kao sinonim za teorijsko stanovite da je muka homoseksualnost bioloki utemeljena. Neki teoretiari ovaj izraz koriste da bi konstuisali sintagmu diskurs o gej genu i oznaili odvojena podruja biolokih istraivanja o seksualnosti, poput bihejvioralne genetike, neuro-endokrinologije, sociobiologije i razvojne psihologije. Teorijska primenljivost sintagme ne spreava odreenu interdisciplinarnu metodologiju; ona uglavnom otkriva moguu povezanost sa rezultatima dobijenim na osnovu eksperimenata i istraivanja sprovedenih u okviru gore pomenutih disciplina. Primer takve povezanosti moe se nai u istraivanjima koja su sproveli LeVej i Hermer (Simon LeVay i Dean H. Hermer) o ijim otkriima se uveliko raspravljalo. U asopisu Scientific American (sveska 270, 1994), oni su objavili zajedniki lanak u kojem su predstavili rezultate istraivnja sprovedenih na temu muke homoseksualnosti. Godinu dana ranije, LeVej je objavio knjigu pod naslovom Seksualni mozak (Sexual Brain, 1993), a godinu dana kasnije, Hermer je zajedno sa Koplendom (Copeland) objavio rad Nuka elje (Science of Desire (1994). Poto su njihovi radovi postigli veliki uspeh u javnosti, oni su kao naunici i kao aktivni lanovi gej pokreta stavljeni u neuobiajenu poziciju da svoj rad moraju da procenjuju kako iz strune tako i iz politike perspektive. Izgleda da javnost nije bila toliko zainteresovana za sadraj biomedicinskog istraivanja koliko za politiku i retoriku dimenziju rasprave o gej pravima.

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Bioloka istraivanja o homoseksualnosti imaju dugu tradiciju. Ono to je tipino za rad LeVeja i Hermera jeste da je on nastavak takozvanih modernih istraivanja sprovedenih tokom osamdesetih godina. Naime, LeVejevo polazite je bio istraivaki projekat Gorskog (Gorski) i njegovih saradnika sa Univerziteta UCLA, na polju neuro-endokrinologije. Lora Alen (Laura Allen), lanica ovog istraivakog tima ukazala je na to da ljudski mozak ima dimorfnu strukturu: grupa elija koje se nazivaju INAH3, i smetene su u srednjem eonom renju hipotalamusa vea je u mukom nego u enskom mozgu. LeVej je 1991. godine pokuao da istrai i proveri da li se neka druga grupa elija smetenih u srednjem eonom renju mozga razlikuje u pogledu seksualnog opredeljivanja. U tu svrhu, LeVej je koristio uzorke hipotalamusa 19 homoseksualnih i 16 heteroseksualnih mukaraca obezbeenih autopsijom. Studija je ukljuivala i 6 ena ija seksualna opredeljenja nisu bila poznata. Na osnovu testiranja i merenja sprovedenih na uzorcima, LeVej je izdvojio jo jednu grupu elija: INAH1 i INAH2. LeVej je, slino istraivanju koje je sproveo Gorski, zakljuio da je elijska grupa INAH3 mnogo vea kod mukaraca nego kod ena. Meutim, takoe je primetio da je INAH3 oblast mnogo vea kod heteroseksualnih nego kod homoseksualnih mukaraca. I pored toga, uticaj mozga na seksualno opredeljenje, to jest, njihova meusobna relacija sama po sebi ne otkriva zbog ega do takve relacije dolazi, da li postoje procesi koji je omoguavaju i kakva je njena priroda. Jedna od mogunosti za intrinsike razlike u mozgu jeste njegova reakcija na androgino u toku individualnog razvoja. Istraivaki projekti o mogunosti uloge genetike u seksualnom opredeljivanju vie su bili usmereni na ispitivanje genetskog uticaja nego na ispitivanje genetske predodreenosti. Poznato je da mukarci imaju dva polna hromozoma X i Y: hromozom Y je dobijen od oca, a hromozom X od majke. Hermer i njegovi saradnici postavili su hipotezu o X hromozomu kod homoseksualnih mukaraca. Projekat je bio usmeren na 40 porodica koje imaju dva gej sina. Rezultati analize su pokazali da 33 para ima iste genetske markere, to nije bio sluaj kod ostalih sedam parova. Hromozomski marker X koji je otkriven kod 33 para, poznat je kao XQ28. Tumaenje da XQ28 odreuje seksualno opredeljenje ne moe se direktno dokazati; meutim, LeVejevo i Hermerovo istraivanje pokazalo je da je nasledan, a otuda i bioloka predispozicija. Oni su postavili hipotezu o indirektnom uticaju na specifine genetske faktore preko temperamenta, a, kao na najintirgantniju mogunost, uputili su na odnos izmeu gena XQ28 i njegovog direktnog uticaja na seksualno dimorfne renjeve u mozgu kakav je INAH3.

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Iako na kraju ni jedan ni drugi istraivaki projekat nisu izneli direktan dokaz o mukoj homoseksualnosti, zakljuna uoptavanja utemeljena na statistikoj metodi su jo uvek relevantna. Trenutna istraivanja i teorijske analize mogu samo da raspravljaju o vrednosti procenata i njihovoj interpretaciji, ali se, kao takvi, uklapaju u unutranji kontekst istraivanja. Ono to takva istraivanja i analize ne mogu da ispitaju jeste sam konceptualni okvir istraivanja i mogunost tog tipa istraivanja. Problem sa uoptenim pristupom biolokih teorija i projekata moe se odrediti jedino u okviru meta-metodolokih rasprava. E. Fausto-Sterling je kritikovala metodoloke pretpostavke biolokih istraivanja o seksualnosti u kojima se implicira nezavisno istraivanje organizama u odnosu na okolinu. Nasuprot unutranjem modelu, ona je naglasak stavila na model povezivanja. U skladu s ovim modelom, organizam bi trebalo posmatrati kao proces neprestanog povezivanja sa okolinom to za rezultat ima njegovo dinamino oblikovanje. Meutim, jedna od glavnih primedbi upuenih ovom stavu je da su u okviru biomedicinskih istraivanja, pitanja seksualnih opredeljenja i rodnog identiteta isprepletana. Kritika diskursa o gej genu s epistemolokog aspekta, kao i s aspekta filozofije nauke, nastala u feministikim teorijama proirila se u nekoliko smerova. Kao to je ranije pomenuto, feministika epistemologija je kritikovala pretpostavke da su nauka i nauno znanje prakse otkrivanja relanosti i da su potpuno nezavisne od drutvenih vrednosti i uticaja. Slaui se s ovim stanovitem, kritika analiza se zasniva na dve pretpostavke: da se u konceptualizaciji predmeta istraivanja oituju dominatne seksistike, homofobine i heteronormativne strategije; i da relevantno istraivanje ima neku vrstu uticaja ili odraza na politiki status i ciljeve grupe koja je predmet istraivanja. Primer takve analize moe se pronai u kritikim primedbama Brukija (Robert Alen Brookey) u knjizi Ponovno izumevanje mukog homoseksualca: retorika i mo gej gena (Reinventing the Male Homosexual: The Retoric and Power of the Gay Gene (2002), u okviru edicije Rasa, rod i nauka na Indiana University, koju je priredila En Fausto-Sterling. Istraivanje o mukoj homoseksualnosti Bruki postavlja u kontekst homoseksualnih ljudskih prava pokuavajui da identifikuje politiki kapacitet za istraivanje. Pokuava da obezbedi odgovor na pitanje da li diskurs o gej genu moe da funkcionie kao uspena retorika strategija za gej prava. U tu svrhu, a da bi odgovorio na svoje pitanje koristi dva koncepta: koncept bio-retorike i koncept pretpostavljenih verovanja.

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Koncept bio-retorike se razvio u retorikim istraivanjima nauke i posmatra retorike i pragmatike uinke na drutvo. Lin (Lyne, 1990, 1993), koji je postulirao ovaj koncept, definie bioretoriku kao strategiju za odreivanje i organizovanje biolokih diskursa na takav nain da prelamaju drutveni, politiki i moralni ivot, podravajui odreena verovanja. U skladu s kritikom moi ovog koncepta, Bruki zakljuuje da je rasprava o gej pravima odgovarajua ilustracija diskursa o gej genu predstavljenom u implikaciji: homoseksualnost je bioloki odreena stoga, homoseksualna prava treba zatiti. Koncept pretpostavljenih verovanja koji je razvila Longino (Longino, 1990) u obzir uzima odreene naine identifikacije spornih elementa diskursa koji transfromiu ono nauno jeste utreba da, to se upotrebljava u javnoj politici. Na osnovu analiza naunih istraivanja u biologiji, ona zakljuuje da su odreena nauna otkria koja se ne slau sa dananjim verovanjima u datom kulturnom i civilizacijskom kontekstu pogreno protumaena. Po Longinovoj, implicitna verovanja definiu naune pretpostavke i odreuju trendove i interpretacije biolokih istraivanja. U skladu s Brukijem, diskurs o gej genu ne moe da funkcionie kao bio-retoriki zbog toga to je utemeljen na pretpostavljenim verovanjima o mukoj homoseksualnosti kao fenomenu feminiziranosti i kao posledici asimetrine, normativne dihotomije seksualnosti, pola i roda. Time to diskurs o gej genu opisuje muku seksualnost kao seksualnu devijaciju i tipinu seksualnost kojoj bi trebalo prirodno da se pripada, po Brukiju, ide u prilog stavovima o njenoj navodno patolokoj prirodi. U kontekstu gej prava, zakljuuje on, diskurs ogej genu deluje upravo kao bioretorika pozicije koja je protiv gej prava. LJUDSKA PRAVA Tekstovi o diskursu gej gena obino se zavravaju postavljanjem pitanja o politikom. Pokuaji drutvene promene koji rezultiraju elimincijom hijerarhija i iskljuivih odnosa predstavljanih u relacijama mukarac/ena, homoseksualnost/htereoseksualnost, isto tako su zajedniki za feminizam i gej/lezbejske pokrete. Meutim, ironija je da je to najoiglednije u onim knjigama koje saimaju teorijsku i politiku poziciju pokreta. Osoba kojoj je takva literatura nepoznata mogla bi da se zbuni. Na primer, u raspravi izmeu esencijalizma i konstruktivizma, ontoloka stanovita nisu vrednovana u skladu s njihovim teorijskim kredibilitetom, ve prema kriterijumu politikog pragmatizma, ime se falsifikuje njihova torijska opravdanost. Termini strateki esencijalizam ili oblik mnoine feminizmi koji bi, barem semantiki sauvali jedinstvo enskog subjekta i u isto vreme raznovrsnost meu enama bez negiranja, ukazuju na odreene

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

tenzije. Konano, da li je mogue uspostaviti epistemoloki prihvatljiv kriterijum za konceptualizaciju ljudskog tela i seksualne sposobnosti, konstruisan i postavljen na osnovu pragmatinih i politikih kriterijuma za anti-esencijalistiki feminizam i gej-queer pokrete na takav nain da teorijska koncpetualizacija nije i ne implicira seksizam, homofobiju, itd? ini se da logika demaskiranja nema efekta. Kritiki osvrti na diskrurzivne sisteme nauke radi predstavljanja njihovih ideolokih i kontigentnih pretpostavki o onome ta je normalno ili stvarno, ne doprinose radikalnom koraku napred, jer nikada nisu funkcionisali na osnovu ovih dihotomija. Nauka malo brine o tome da li je ono to u njenom diskursu varira stvarno ili nije. Pitanje metafizikog statusa njenih diskurzivnih referenata, to jest, pitanje njene realnosti je uvek bilo stvar rasprave i filozofske debate. Sama priroda demaskiranja ostaje problematina. To je taka na kojoj dekonstruktivistika tumaenja doivljavaju neuspeh, iako naglaavaju preklapanje izmeu ontolokih, politikih i kulturnih aspekata. Logika i sled procesa demaskiranja jesu izvrnuta transcedentalna logika; tako da bi rekonstrukcija dihotomija trebalo da objasni kako je stvoreno ono to shvatamo kao dato. Ovakva strategija s take gledita dananjeg opteprihvaenog diskursa, u vidu slonih procedura i praksi u odnosu na ono to se smatra uspenim postuliranjem i reavnjem odreenih teorijsko-empirijskih problema, izaziva podsmeh i ruganje. To se deava iz dva razloga: ako je kritika predstavljena jezikom savremenog opteprihvaenog diskursa, ona gubi mo i pojavljuje se kao teorija ontoloke konspiracije, a, s druge strane, ako je kritika predstavljena jezikom koji je konstruisan kao to je jezik D. Batler, Deride (Jacques Derrida) i drugih, dogaa se pogreno tumaenje i falsifikovanje originala. Radikalna neprevodivost je uvek praksa diskurzivnih tranzicija. Prakse oznaavanja poput nauke, nisu vie spekulativni poredak koji se moe rekonstruisati i ija nedodirljivost moe da se pokae upotrebom samih principa koji ga legitimiu. Naime, iroko preklapanje veza izmeu ovih diskursa razvija strategije za opravdanost i legitimnost, to se ne moe imamentno kritikovati niti pak rekonstruisati. Kolebanje u vazi s maskulinitetom, seksizmom, homofobijom i heteroseksualnim normativom, bilo je jo oiglednije u dilemi oko jedinstva feministikog politikog subjekta i pitanja queer identiteta. Subverzivni osmeh kao pasti efekat u parodijskim praksama shvata se kao groteska u kojoj uiva perverzni cinini um.Ne urite. Prvo doite do toga ko ste i ta ste. Mi smo uvek spremni na razgovor. Grubo govorei, ovako se teoretiarski establiment obraa onima koji imaju problem sa svojim identitetom. I pored toga, pitanje identiteta i dalje ostaje centralni problem diskursa o gej pravima i gej pokretima za oslobaenje. Duboka veza izmeu delovanja i moi kao vane politike poente

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

neprestano iziskuje da se u teorijskim diskursima ponovo preispitaju koncept identiteta i njegove mogunosti u okviru uobiajenih diskursa. Debate i podele u gej pokretu proistiu iz radikalne kritike koncepta identiteta. Politiki neuspeh dekonstrukcije identiteta proistie iz injenice da je dekonstukcija identiteta kroz predstavljanje detaljnog objanjenja koje bi moglo na ispravan nain da bude shvaeno, bila ukljuena u nekonzistentne strategije opravdavanja i legitimizacije politikih i drutvenih pokreta. Na primer, u okviru debate o gej pravima, rasprava o pitanjima koja se odnose na status i prirodu identiteta postaju paradoksalna. Oni koji su podravali izbor da se bude queer mogu da kau da se slau sa kritikom da homoseksualnost nije uvren identitet. S druge strane, u okviru diskursa o gej genu tvrdilo se da je homoseksualnost stabilan identitet, stanovite koje su podravali njihovi kritiari. Queer teorija shodno stavovima onih koji je podravaju neprestano naglaava katastrofalne posledice po gej oslobaanje ukoliko se insistira na kategoriji identiteta, a u isto vreme , diskurs o gej genu ponavlja apsurdnost ideje o radikalnom ne-identitetu. Ni gej pokret kroz svoje vidove oslobaanja, ni feminizam nisu postigli znaajne rezultate kada su svoja stanovita potkrepljivali esencijalistikim osnovama. Meutim, satanizovati esencijalizam kao osnovu koja implicira asimetrine relacije, nepostojea svojstva i identitete, to proizvodi seksizam po definiciji, i favorizovati konsturktivizam i njegove dekonstruktivistike varijante, znai zatvoriti se u okvire metafizikog dijalogizma. Kada su otkria dekonstruktivistikih tumaenja formulisana u smislu diskursa koji se dekonstruie, ona ne postiu toliko tetan efekat koliko bi se oekivalo. Izjave poput onih identitet je konstrukt, stvarnost je fikcija, itd., ne izazivaju nove normalne izjave ija semantika oituje dekonstuktivistiko tumaenje metafizikih dihotomija. Primer dekonstruktivistikog semantikog kovitlaca se moe videti u raspravi izmeu Dudit Batler i Katerine Kolozove na seminaru odranom na Ohridu (2000. god.) pod nazivom Kriza subjekta. ini se da Kolozova koristei dekonsturkciju dihotomije pol/rod kod D. Batler, kao osnovu za novo itanje i tumaenje dihotomije realno/fiktivno, u svom tekstu Aporetik of the Real (Kolozova, 2000) naputa dekonstrukciju i prihvata koncept Vizije-u-jednom koji je razvijen u Laruelovoj (Laruelle) ne-filozofiji. Iako je tekst uoblien kao dekonstruktivistiki pokuaj, on se na kraju razotkriva kao simulakrum dekonstrukcije kao interpretativne prakse. U Viziji-u-jednom realnost i fikcija nisu suprotstavljene, one ak nisu ni postavljene u (meusobnu) relaciju (Kolozova, 2001, 41). Priznajui orsokak lingvistikog konstruktivizma, D. Batler pokuava da interpretaciju Kolozove preokrene u svoju korist, interpretirajui na taj nain orsokak vlastite doktrine kao pokazatelj Realnog. Ona, meutim, zaboravlja da niti je Realno kod Laruela neto to transcendira jezik, niti je pak jezik neto

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

transcedentno. Radikalna imanentnost Realnog nije pozicionirana relaciono. Uprkos tome, problem je i dalje prisutan. Nije do kraja jasno na koji nain moemo da formuliemo hipoteze kao strategije teorijsko-empirijskog istraivanja koristei pristupe koje imaju Kolozova i Dudit Batler. Dekonstruisati metafizike pretpostavke na uobiajene diskurse znai da se tu previe pretpostavlja. Ideja da normalni diskursi moraju da slede pravila funkcionisanja ak i u onim situacijama kada je oigledno da ta pravila nisu ono to ih konstituie i legitimie kao normalne diskurse, znai imati metafiziku veru u njihovu racionalnu imanentnost. Piui o realizmu na kritiki nain, a ne iz racionalnih debata, niti na osnovu obrta u oznaiteljskim praksama, moemo da zakljuimo da e realizam nestati iz ivog sveta, jer vie ne postoje realni razlozi da se veruje u njegovu neophodnost, ili zbog toga to prakse koje su preduslov njegovog postojanja vie nisu operativne. Pitanje koje bi trebalo preispitati jeste da li opravdanost strategija tipina za normalne diskurse moe da se blokira kako bi se spreilo kretanje kroz ono to kroz ta se legitimiu seksizam, homofobija i heteroseksualni normativ. Put koji bih predloio je na neki nain klasian u svom pristupu. Nije re o odbijanju dekonsturktivistikih tumaenja, ve pre o tome da se prema tim tumaenjima odnosimo kao prema eksplikatornim teorijama problema definisanih terminima koji su karakteristini za normalne diskurse. Takav status stvara konfuziju i apsurdna teorijska stanovita, posebno kada se ona koriste kao politika sredstva u vezi s politikim delovanjem. Ako dekonstruktivistiki i radikalno kritiki spisi nemaju vie status uobiajenog eksplikatornog diskursa, onda vie nema potrebe praviti dramu oko mogunosti demaskiranja i demistifikovanja metafizikih razlika i dihotomija. To ne znai da moramo da se sloimo sa injenicom da oni i dalje funkcioniu kao principi ili mehanizmi u ivom svetu, torijskim i raspravnim strategijama. Mislim da postoje autori koji veruju da dekonstrukcija vie nee postojojati onda kada sve metafizike dihotomije budu dekonstruisane, ali da, takoe, ima autora koji veruju da je dihotomna nunost sveta oigledna. Odreujui ovu situaciju kao pitanje izbora i odluke samo navodimo na pogrean put. Ovakva organizacija problema uspostavlja sugerisani kritiki pristup u okviru uobiajenih diskursa. Promena u stavu u pogledu esencijalizma i konstruktivizma i njihove veze sa moguim diskriminiuim i oslobaajuim praksama, oituje se u injenici da ove veze vie ne bi trebalo tretirati kao implicitne relacije. Relacije izmeu ovih pozicija moemo da posmatramo kao opravdavajue prakse utemeljene na odreenim argumentativnim strategijama. Drugim reima, esencijalizam se moe tretirati kao opravdavanje seksizma sprovedenog uz izvesna pravila. Meutim, priroda ovih pravila

10

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

ne doputa stvaranje univerzalnog aksiomatskog jedinstva. Ova metafizika pretpostavka je uzrok problema koji danas postoji: izvoditi pogreonost seksizma i homofobije iz pogrenosti esencijalizma. Hou da naglasim da je priroda ovih relacija semantiko-pragmatika, a ne epistemoloko-ontoloka. Meutim, prouavanje karaktera tih semantiko-pragmatikih strategija prevazilazi granice ovog teksta.

Sa makedonskog prevela Tatjana Popovi

11

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Bibliografija
Butler, J (1990). Gender Trouble: Feminism and Subversion of Identity. New York: Routledge. [Judith Butler, Nevolje s rodom, Feminizam i subverzija identiteta, prev. Mirjana Pai-Jurini, Zagreb, enska infoteka, 2001] - (1993). Bodies That Matter, New York and London: Routledge. [Dudit Batler, Tela koja neto znae: o diskurzivnim granicama pola, prev. Slavica Mileti, Samizdat B92, Beograd, 2001] Brookey, Alan. (2002). Reinventing the Male Homosexual: The Rhetoric and Power of the Gay Gene. Bloomington: Indiana University Press. Grosz, Elizabeth A. (1994). Volatile Bodies: Toward A Corporeal Feminism. Bloomington: Indiana University Press. [Elizabet Gros Promenljiva tela: ka telesnom feminizmu, prev. Tatjana Popovi, Centar za enske studije Beograd, 2006.] Hamer, D. and Copeland, P. (1994). The Science of Desire: The Search for the Gay Gene and the Biology of Begavior. New York: NY: Touchstone. Kolozova, Katerina (2001). Aporetik of the Real u Conversations with Judith Butler, prir. Katerina Kolozova i arko Trajanoski, Skopje: Euro-Balkan Insititute. LeVay, S. And Hamer, D. (1994) Evidence for Biological Influence in Male Homosexuality Scientific American, 270, str.44-49. LeVay, Simon. (1991). A Difference in Hypothalamic Structure Between Heterosekual and Homosexual Men. Science 253, str. 1034-1037. - (1993). The Sexual Brain. Cambridge: MIT Press. - (1996). Queer Science: The Use And Abuse Of Research Into Homosexuality. Cambridge, MA: MIT Press. Longino, H. (1990). Science as Social Knoweledge. Princeton: Princeton University Press. Lyne, J. (1993). Bio-rhetorics: Moralizing the Life Sciences. U Persuasion in the Conduct of Inquiry. Chicago: University of Chicago Press. str. 35-37. Lyne, J. (1993). Arguing Genes: From Jurassic Park to Baby Jessica. U McKerrow, R. (prir.) Argument and the Post-modern Challange, Annandale, VA: SCA Press, str. 429-436. Fausto-Sterling, Anne. (2000). Sexing the Body: Gender and Politics and the Construction of Sexuality. New York: Basic Books.

12