1 LINIJE U TEHNIKIM CRTEIMA

1.1 Tipovi linija

U tehnikim crteima koriste se tipovi i debljine linija prikazani u tabeli broj 1.1. U sluajevima kada se, za specijalne oblasti (na primer, za elektrine i cevovodne eme), koriste drugi tipovi ili druge debljine linija ili kada se linije date u tabeli koriste za svrhe drugaije od onih koje su navedene u poslednjoj koloni tabele, moraju se dati objanjenja na crteu. rimena razlitih tipova linija prikazana je na slici 1.1.

1.2 Debljine linija

U tehnikim crteima koriste se dve debljine linija ! debela i tanka. "dnos izmedu debele i tanke linije ne sme biti manji od # $ 1. %ebljine linija se biraju, u skladu sa veliinom i tipom crtea, iz slede&eg niza$ ',#() ',*() ',() ',+) 1) 1,, i # mm. -a sve poglede jednog dela u istoj razmeri debljine linija moraju biti iste.

1.3 Ra !a" i !e#$ linija

.inimalni razmak izme/u paralelnih linija, ukljuuju&i i ra0uru, ne sme iznositi manje od dvostruke debljine linije. "vaj razmak ne sme biti manji od ',+ mm.

1.% Re&o'le& p(io(i)e)a po&$&a(ni* linija

1ada se dve ili vie linija razliitog tipa podudaraju, primenjuje se slede&i redosled prioriteta$ 1) 2idljive konture i ivice (puna debela linija, tip 3)) #) -aklonjene konture i ivice (isprekidana linija, tip 4 ili 5)) *) 6avni presecanja (crta!taka!crta, tanka linija, zadebljana na krajevima i na mestima promene ravni presecanja, tip 7)) ,) "sne linije i simetrale (crta!taka!crta, tip 8)) 5) 9eine linije (crta!dve take!crta, tanka linija, tip 1)) 6) omo&ne kotne linije (puna tanka linija, tip :). ;usedne konture sklopljenih delova treba da se poklapaju, izuzimaju&i tanke tamne preseke.

Slika 1.1: Tipovi linija

1

Tabela 1.1 Tip linije 3 +pi'

una debela

,(i!ena
31 2idljive konture 3# 2idljive ivice :1 <inije imaginarnog prodora :# 1otne linije :* omo&ne kotne linije :, okazne linije :( =ra0ura :> 1onture zaokrenutih preseka :+ 1ratke osne linije

una tanka (prava ili kriva)

? %

una, tanka, izvuena slobodnom rukom una, tanka (prava), sa cikcakom

?1 8ranine linije deliminih ili skra&enih pogleda ili preseka, ako te granine linije nisu date linijom tipa 8 %1 41 -aklonjene konture 4# -aklonjene ivice 51 -aklonjene konture 5# -aklonjene ivice

4 5

@sprekidana, debela @sprekidana, tanka

8
?rta!taka!crta, tanka

81 "sne linije 8# ;imetrale 8* 9rajektorije (putanje)

?rta!taka!crta,tanka, zadebljana na krajevima i na mestima promene pravca

71 6avni presecanja

A1 ?rta!taka!crta, debela

rikazivanje linija ili povrina kojima se postavljaju specijalni zahtevi

?rta!dve take!crta, tanka

11 1onture susednih delova 1# 3lternativni i krajnji poloaj pokretnih delova 1* 9eine linije 1, olazne konture pre oblikovanja 1( %elovi koji se nalaze ispred ravni presecanja

o uzoru na tabelu 1.1, nacrtati tipove linija, dati opis i njihovu primenu. Tip linije +pi' ,(i!ena

2 ,RINCI, +RT+-+NALN+- NAINA ,R+JEKT+.ANJA

"rtogonalni nain projektovanja primenjuje se na crteima svih tehnikih oblasti (mainstva, elektrotehnike, arhitekture, gra/evine itd...). ;peci0ini zahtevi i detaljna razrada za pojedine tehnike oblasti dati su posebnim standardima u okviru odredjene tehnike grane ili grupe.

2.1 Na ivi po/le&a

redmet koji se prikazuje na tehnikom crteu posmatra se sa vie strana (slika #.1) i projektuje se na projektne ravni. ravac posmatranja predmeta uvek je upravan na projektne ravni. ;vi pogledi ine izme/u sebe uglove od B' ili umnoske od B'. U ortogonalnom projektovanju ima est osnovnih pogleda od kojih se pogled spreda (a) bira kao glavni pogled, a nazivi i oznake osnovnih pogleda su slede&i$ ogled u pravcu a C pogled spreda (glavni) ogled u pravcu b C pogled odozgo ogled u pravcu c C pogled sD leva ogled u pravcu d C pogled sD desna ogled u pravcu e C pogled odozdo ogled u pravcu 0 C pogled straga Slika 2.1

2.2 ,olo0aj po/le&a

o metodi prvog diedra, glavno mesto na tehnikom crteu zauzima pogled spreda (glavni), koji je u pravcu (a), a ostali osnovni pogledi u odnosu na glavni dobijaju svoj poloaj na slede&i nain$ ogled odozgo (b) ! dole ogled odozdo (e) ! gore ogled sleva (c) ! desno ogled zdesna (d) ! levo ogled straga (0) ! levo ili desno (kako je zgodnije) 6aspored osnovnih pogleda po metodi prvog diedra prikazan je na slici #.# (evropski nain projektovanja E ranije metoda 4). ;imbol za oznaavanje projektovanja po metodi prvog diedra prikazan je na slici #.*.

Slika 2.2

Slika 2.3

3ko se iz nekog razloga (npr. prikazivanje predmeta sa kosim povrinama, nedostatak mesta i sl.) mora odstupati od principa ortogonalnog projektovanja po metodi prvog diedra, obavezna je primena re0erentnih strelica i slovne oznake pravca posmatranja. U takvim sluajevima, izuzimaju&i glavni pogled, svaki pregled se oznaava velikim slovom, koje se stavlja uz strelicu koja pokazuje pravac posmatranja za odgovaraju&i pogled. "znaeni pogledi se razmetaju bez obzira na glavni pogled. 2elika slova koja oznaavaju pogled smetaju se odmah ispod ili iznad odgovaraju&eg pogleda. Fa jednom istom crteu ova slova se razmetaju na isti nain. Fe stavlja se nikakva druga oznaka.
4

2.3 I bo( po/le&a

Fajin0ormativniji pogled jednog predmeta koristi se kao pogled spreda ili glavni pogled. "vaj pogled obino pokazuje deo u poloaju 0unkcionisanja. %elovi koji mogu da se koriste u bilo kom poloaju crtaju se u glavnom poloaju izrade ili montae. 1ada su potrebni drugi pregledi (ukljuuju&i i preseke), oni se odabiraju prema slede&im principima$ ograniiti broj pogleda i preseka na minimum potreban i dovoljan za potpuno prikazivanje predmeta bez nejasno&a) ne predstavljati zaklonjene konture i ivice) ne ponavljati detalje.

2.% 1pe2ijalni po/le&i

3ko je potreban drugaiji pravac posmatranja od onih koji su navedeni u taki #.1, ili ako pogled ne moe da se razmesti u poloaj primenom metode prvog diedra, koriste se re0erentne strelice (slike #., i #.(). :ez obzira na pravac posmatranja, velika slova koja upu&uju na pogled uvek stoje normalno u odnosu na pravac itanja.

Slika 2.4

Slika 2.5

2.3 Deli!i4ni po/le&i

%elimini pogledi se mogu koristiti kada potpuni pogledi ne daju in0ormaciju koju treba pruiti. %elimian pogled se prekida pomo&u pune tanke linije izvuene slobodnom rukom (tip ?) ili pomo&u pravih linija sa cikcakom (tip %) .

2.5 1"(a6eni po/le&i

%a bi se utedeo prostor, dozvoijeno je prikazati samo one delove dugakog predmeta koji su dovoljni da ga odrede. 8ranine linije tih delova prikazuju se kao kod deliminih pogleda, a sami delovi se crtaju jedan uz drugi (slika #.> i #.+ ).

Slika 2.6

Slika 2.7
5

U tabeli #.1 prikazani su modeli u izometriji i njihovi izgledi 3, : i ?. Tabela 2.1

."%4< 1

."%4< #

."%4< *

."%4< ,

Nastavak tabele 2.1

."%4< (

."%4< >

."%4< +

."%4< G

-a modele prikazane u izometriji, nacrtati tri osnovne ortogonalne projekcije na kvadratnoj mreici, na kojoj je oznaen poetak crtanja sve tri projekcije.

,RIMER 1. 7ADATKA
.odel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima$ ogled 3 C izgled spreda) ogled : C izgled odozgo i ogled ? C izgled sleva, prema ;6 ; .. 3'. '('. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjam. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'>,( .etodska jedinica$ ,o')$p2i p(i"a ivanja p(e&!e)a na 2()e0$ @znad izgleda modela upisati$ @zgled 3, @zgled : i @zgled ?.

10

REENJE PRIMERA

11

,RIMER 1. 7ADATKA
.odel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima$ ogled 3 C izgled spreda) ogled : C izgled odozgo i ogled ? C izgled sleva, prema ;6 ; .. 3'. '('. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjam. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'(,( .etodska jedinica$ ,o')$p2i p(i"a ivanja p(e&!e)a na 2()e0$ @znad izgleda modela upisati$ @zgled 3, @zgled : i @zgled ?.

12

REENJE PRIMERA

13

7ADATAK 1. 1
.odel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima$ ogled 3 C izgled spreda) ogled : C izgled odozgo i ogled ? C izgled sleva, prema ;6 ; .. 3'. '('. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjam. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.1(*' .etodska jedinica$ ,o')$p2i p(i"a ivanja p(e&!e)a na 2()e0$ @znad izgleda modela upisati$ @zgled 3, @zgled : i @zgled ?.

14

15

7ADATAK 1. 2
.odel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima$ ogled 3 C izgled spreda) ogled : C izgled odozgo i ogled ? C izgled sleva, prema ;6 ; .. 3'. '('. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjam. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,( .etodska jedinica$ ,o')$p2i p(i"a ivanja p(e&!e)a na 2()e0$ @znad izgleda modela upisati$ @zgled 3, @zgled : i @zgled ?.

16

17

7ADATAK 1.3
.odel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima$ ogled 3 C izgled spreda) ogled : C izgled odozgo i ogled ? C izgled sleva, prema ;6 ; .. 3'. '('. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjam. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'>,( .etodska jedinica$ ,o')$p2i p(i"a ivanja p(e&!e)e na 2()e0$ 2reme izrade$ # asa @znad izgleda modela upisati$ @zgled 3, @zgled : i @zgled ?.

18

19

7ADATAK 1.%
.odel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima$ ogled 3 C izgled spreda) ogled : C izgled odozgo i ogled ? C izgled sleva, prema ;6 ; .. 3'. '('. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjam. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'>,( .etodska jedinica$ ,o')$p2i p(i"a ivanja p(e&!e)e na 2()e0$ 2reme izrade$ # asa @znad izgleda modela upisati$ @zgled 3, @zgled : i @zgled ?.

20

21

7ADATAK 1.3
.odel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima$ ogled 3 C izgled spreda) ogled : C izgled odozgo i ogled ? C izgled sleva, prema ;6 ; .. 3'. '('. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjam. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'>,( .etodska jedinica$ ,o')$p2i p(i"a ivanja p(e&!e)e na 2()e0$ 2reme izrade$ # asa @znad izgleda modela upisati$ @zgled 3, @zgled : i @zgled ?.

22

23

7ADATAK 1.5
.odel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima$ ogled 3 C izgled spreda) ogled : C izgled odozgo i ogled ? C izgled sleva, prema ;6 ; .. 3'. '('. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjam. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'>,( .etodska jedinica$ ,o')$p2i p(i"a ivanja p(e&!e)e na 2()e0$ 2reme izrade$ # asa @znad izgleda modela upisati$ @zgled 3, @zgled : i @zgled ?.

24

25

7ADATAK 1.8
.odel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima$ ogled 3 C izgled spreda) ogled : C izgled odozgo i ogled ? C izgled sleva, prema ;6 ; .. 3'. '('. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjam. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'>,( .etodska jedinica$ ,o')$p2i p(i"a ivanja p(e&!e)e na 2()e0$ 2reme izrade$ # asa @znad izgleda modela upisati$ @zgled 3, @zgled : i @zgled ?.

26

27

7ADATAK 1.9
.odel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima$ ogled 3 C izgled spreda) ogled : C izgled odozgo i ogled ? C izgled sleva, prema ;6 ; .. 3'. '('. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjam. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'>,( .etodska jedinica$ ,o')$p2i p(i"a ivanja p(e&!e)e na 2()e0$ 2reme izrade$ # asa @znad izgleda modela upisati$ @zgled 3, @zgled : i @zgled ?.

28

29

7ADATAK 1.:
.odel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima$ ogled 3 C izgled spreda) ogled : C izgled odozgo i ogled ? C izgled sleva, prema ;6 ; .. 3'. '('. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjam. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'>,( .etodska jedinica$ ,o')$p2i p(i"a ivanja p(e&!e)e na 2()e0$ 2reme izrade$ # asa @znad izgleda modela upisati$ @zgled 3, @zgled : i @zgled ?.

30

31

7ADATAK 1.1;
.odel, prikazan u izometriji, prikazati u izgledima$ ogled 3 C izgled spreda) ogled : C izgled odozgo i ogled ? C izgled sleva, prema ;6 ; .. 3'. '('. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjam. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'>,( .etodska jedinica$ ,o')$p2i p(i"a ivanja p(e&!e)e na 2()e0$ 2reme izrade$ # asa @znad izgleda modela upisati$ @zgled 3, @zgled : i @zgled ?.

32

33

3 ,RE1ECI
3.1 C()anje i o na4avanje p(e'e"a
"pta pravila za raspored pogleda odnose se podjednako i na crtanje preseka. 3ko je poloaj jedne ravni presecanja jasan, ne prikazuje se taj poloaj odnosno ne upisuju se oznake (slika *.1). 1ada poloaj ravni presecanja nije jasan ili kada je potrebno razlikovati nekoliko ravni presecanja (vidi slike *.1 do *.*), poloaj ravni presecanja se obeleava sa crta!taka!crta, tankom linijom, zadebljanom na krajevima i na mestima promene pravca (tip 7). Fa ravan presecanja upu&uje se oznakama, npr. slovima, a pravac posmatranja se obeleava strelicama. resek se oznaava odgovaraju&im oznakama.

Slika 3.1 Slika 3.3 Slika 3.2 "znake uz preseke smetaju se ili odmah ispod ili odmah iznad odgovaraju&ih preseka, ali na jednom crteu one se smetaju na isti nain. %ruga oznaka se ne stavlja. 6ebra, ivije, osovine, paoci tokova i sl. ne crtaju se u uzdunim presecima i zato se ne ra0iraju (slika *.,).

3.2 Ravni p(e'e2anja

rimeri ravni presecanja dati su na slikama, i to$ za presek u jednoj ravni C na slici *.1, za presek u dve paralelne ravni C na slici *.#, za presek u tri susedne ravni C na slici *.*,
za presek u dve ravni koje se presecaju, od kojih je jedna prikazana u zaokrenutom

poloaju u ravni projektovanja C na slici *.,.

Slika 3.4
34

3.3 ,(e'e2i ao"(en$)i $ o&/ova(aj$6i po/le& ili o&!a"n$)i p(e'e2i

reseci mogu da se zaokrenu u odgovaraju&i pogled ili da se odmaknu. 1ada se presek zaokrene u odgovaraju&i pogled, njegova kontura se crta punim tankim linijama (tip :) i onda nikakva blia oznaka nije potrebna (slika *.(). 1ada se presek odmakne, njegova kontura se crta punim debelim linijama (tip 3). "dmaknuti presek moe$ da se smesti blizu pogleda i da se povee sa njim pomo&u tanke linije crta!taka!crta (tip 8) (slika *.>) ili da se postavi u neki drugi poloaj i da se obelei na uobiajeni nain, pomo&u oznaka.

Slika 3.5

Slika 3.6

3.% ,ol$p(e'e2i
;imetrini delovi mogu da se nacrtaju pola u pogledu i pola u preseku.

3.3 Deli!i4ni p(e'e2i

%elimini presek se moe nacrtati ako potpuni presek ili polupresek nije pogodan. rekid deliminog preseka moe se predstaviti ili pomo&u pune tanke linije izvuene slobodnom rukom (tip ?), ili pomo&u pune tanke prave linije sa cikcakom (tip %).

3.5 Ra'po(e& $ a')opni* p(e'e"a

Uzastopni preseci raspore/uju se tako da budu jasni i razumljivi, na nain prikazan u primerima na slici *.+ ili na drugi slian nain.

Slika 3.7

3.8 1$'e&ni &elovi

1ada je potrebno prikazivanje delova koji se nalaze u sklopnoj vezi nekog predmeta, oni se crtaju tankim linijama crta!dve take!crta (tip 1). ;usedni deo ne sme zaklanjati glavni deo ali moe biti zaklonjen od glavnog dela. ;usedni delovi i preseci se ne ra0iraju.

35

3.9 <(a=i(anje p(e'e"a

=ra0iranje se naje&e koristi da bi se prikazale povrine preseka. ri tome se mora koristiti onakva ra0ura kakva odgovara metodi reprodukcije koja &e biti primenjena. Fajprostiji oblik ra0ure, a i naje&i, ostvaruje se punim tankim linijama (tip :) izvuenim prvenstveno pod uglom od ,(I, u odnosu na glavne konture ili simetrale preseka (slike *.G, *.B, *.1').

Slika 3.8

Slika 3.9

Slika 3.10

"dvojene povrine preseka istog elementa ra0iraju se na isti nain. =ra0iranje susednih elemenata vri se u razliitim pravcima ili sa razliitim razmacima (slika *.11). 6azmak izme/u linija ra0ure bira se u zavisnosti od veliine povrina koje se ra0iraju, uz uslov da se obezbedi ispunjenje zahteva u pogledu minimalnog razmaka. Ukoliko su povrine velike, ra0ura se moe ograniiti na zonu uz konturu povrine koja se ra0ira . 1ada se preseci istog dela u paralelnim ravnima prikazuju jedan pored drugog, ra0ura je identina, ali moe biti pomerena du podeone linije izme/u preseka ako treba obezbediti ve&u jasno&u. =ra0ura se prekida kada nije mogu&e smestiti podatke izvan ra0irane povrine (slika *.1#).

Slika 3.11

Slika 3.12

=ra0iranje se moe koristiti za oznaavanje tipa materijala na presecima. 3ko se za oznaavanje razliitih materijala koriste razliiti tipovi ra0ure, znaenje svakog tipa ra0ure se jasno odre/uje na crteu.

3.: U'"i p(e'e2i

Uski preseci se prikazuju potpuno tamni. @zme/u susednih preseka ovog tipa mora se ostaviti razmak od najmanje ',+ mm (slika *.1*).

Slika 3.13

36

% K+TIRANJE
1ota je brojana vrednost izraena odgovaraju&om jedinicom mere koja je prikazana gra0iki na tehnikom crteu pomo&u linija, simbola i oznaka. rema vanosti razlikuju se slede&e vrste kota$ 5unkcionalna kota ! mera bitna za 0unkciju dela ili prostora (vidi J5J na slici ,.1)) Fe0unkcionalna kota ! mera koja nije bitna za 0unkciju dela ili prostora (vidi JF5J na sl ,.1)) omo&na kota ! mera koja se daje samo in0ormativno. "na ne utie na proizvodne ili kontrolne operacije a dobijena je iz drugih vrednosti prikazanih na crteu ili u prate&im dokumentima. omo&ne kote date su u zagradama i tolerancije se ne odnose na njih (vidi J3UKJ na slici ,.1).

a) ;klop

b) 2ijak sa naslonom

c) 6upa sa navojem

Slika 4.1: Funk ionalne! ne"unk ionalne i po#o$ne kote

%.1 ,(i!ena
;vi podaci o dimenzijama potrebni za odre/ivanje dela ili komponente moraju biti nedvosmisleno i potpuno prikazani neposredno na crteu pomo&u kota. Ukoliko podaci nisu naznaeni u tehnikoj dokumentaciji svaka mera se na crteu kotira samo jedanput. 1ota se smeta u onu projekciju ili presek u kojem je dotini deo predmeta najjasnije prikazan. -a sve kote na istom crteu koristi se ista jedinica (npr. milimetri), ali bez pisanja jedinice mere. %a bi se izbeglo pogreno tumaenje, moe se jedinica mere koja je najzastupljenija na crteu naznaiti u primedbi. 3ko na jednom delu crtea mora da se upotrebi druga jedinica (npr. F L m za moment ili k a za pritisak), ona se daje zajedno sa pripadaju&om vredno&u. Fa crteu nije potrebno kotirati vie mera gotovog proizvoda ili dela nego to je potrebno za njihovo odre/ivanje (dimenzionisanje, opisivanje). Fijedan detalj gotovog proizvoda ne odre/uje se s vie od jedne kote u bilo kojem smeru. @zuzetak se ipak moe nainiti u sluaju$ a) kada je potrebno navesti dopunske mere u me/u0azama izrade (npr. mere dela pre cementiranja ili pre zavrne obrade), b) kada bi dodavanjem pomo&ne kote crte postao jasniji. U sluaju kada je to potrebno zbog osiguranja ispravnog 0unkcionisanja ili me/u zamenljivosti, daje se opis proizvodnih postupaka ili metoda ispitivanja. 5unkcionalne kote unose se direktno u crte gde god je to mogu&e (slika ,.#). onekad je indirektno 0unkcionalno kotiranje opravdano i potrebno. U takvim sluajevima mora biti sauvan isti e0ekat kao i pri direktnom 0unkcionalnom kotiranju.

Slika 4.2
37

Fa slici ,.* prikazan je primer indirektnog 0unkcionalnog kotiranja kod koga je zahtev sa slike ,.# prikazan u dve varijante.

Slika 4.3

%.2 Me)o&e "o)i(anja

Elementi kotiranja
4lementi kotiranja su$ pomo&na kotna linija, kotna linija, pokazna linija, kotni zavretak, poetna taka, kotni broj. 6azliiti elementi kotiranja prikazani su na slikama ,., i ,.( (po standardu ;6 ; 3.3".11').

Slika 4.4

Pomone kotne linije, kotne linije i pokazne linije

omo&ne kotne linije, kotne linije i pokazne linije crtaju se kao tanke, pune linije, kako je dato u ;6 ; 3.3".11' i prikazano na slici ,.,. omo&ne kotne linije ograniavaju kotnu liniju i obavezno prelaze kotnu liniju za 1 do * mm. omo&ne kotne linije crtaju se upravno na karakteristiku koja se kotira. 3ko je neophodno, mogu se crtati koso, ali me/usobno paralelno (slika ,.(). resek konturne i pomo&ne kotne linije mora se neznatno produiti izvan njihovog preseka (slika ,.>). o pravilu, pomo&ne kotne linije i kotne linije ne smeju presecati druge linije, osim kada to nije mogu&e izbe&i (slika ,.+).

Slika 4.5

Slika 4.6

Slika 4.7
38

1otna linija crta se neprekinuta i kada je na crteu na koji se ona odnosi prikazan prekid (slika ,.G). reseci pomo&nih i kotnih linija moraju se izbegavati. 1ada ih nije mogu&e izbe&i, nijedna linija ne sme imati prekid (slika ,.B). "sne linije i konturne linije ne smeju se koristiti kao kotne linije, ali se mogu koristiti kao pomo&ne kotne linije (slika ,.B).

Slika 4.8

Slika 4.9

%.3 Ko)ni av(>e2i i po4e)na )a4"a

1otne linije moraju imati jasno oznaene kotne zavretke, i to strelicom ili kosom crtom ili, po potrebi, poetnom takom. ;trelica se 0ormira po dve crte spojene pod uglom izmedu 1(I i B'I. ;trelica moe biti otvorena, zatvorena ili zatvorena i ispunjena (vidi sliku ,.1'a). 1osa crta crta se kao jedna kratka linija nagnuta pod uglom od ,(I (vidi sliku ,.1'b). ribline veliine strelica i kose crte prikazane su na slikama ,.1'c, ,.1'd, ,.1'e, gde je d ! debljina pune linije i M N 1(I do B'I.

Slika 4.10 Fa jednom crteu koristi se samo jedan oblik strelice kao kotni zavretak. 9amo gde je za kotne strelice prostor mali stavlja se kosa crta ili taka . Fa crteima gde ima dovoljno prostora vrh strelice se postavlja unutar granice kotne linije (slika ,.11). 9amo gde nema dovoljno prostora strelice se mogu nalaziti izvan predvi/enih granica kotne linije koja se u tu svrhu produuje (vidi sliku ,.1#).

Slika 4.11

Slika 4.12

Slika 4.13

ri kotiranju poluprenika koristi se samo strelica kao kotni zavretak iji je vrh na rubu luka (slika ,.1*). 2rh strelice moe biti ili sa spoljanje ili sa unutranje strane konture crtea (ili njegove pomo&ne kotne linije), zavisno od veliine crtea.
39

%.% + na4avanje v(e&no')i "o)a na 2()e0$

2rednosti kota na crteu oznaavaju se kotnim brojevima koji se unose u takvoj veliini kako bi se osigurala potpuna itljivost na originalnom crteu i na kopijama, kao i na kopijama s mikro0ilma. 1otni broj mora biti upisan tako da ga ne presecaju i ne odvajaju nikakve linije na crteu. 1otni broj upisuje se na crte u skladu sa jednom od slede&e dve metode. ;amo jedna od metoda koristi se na jednom crteu. %eto&a 1 1otni brojevi se upisuju paralelno sa svojim kotnim linijama, prvenstveno u sredinu i iznad kotne linije (slika ,.1,). 1otni brojevi upisuju se obavezno tako da se mogu itati odozdo ili sa desne strane crtea. Fa kosim kotnim linijama kotni brojevi moraju biti postavljeni kao to je prikazano na slici ,.1(.

Slika 4.14 1otni brojevi za uglove upisuju se kao na slikama ,.1> i ,.1+.

Slika 4.15

Slika 4.16 %eto&a 2

Slika 4.17

1otni brojevi upisuju se tako da se mogu itati odozdo sa crtea. 1otne linije koje nisu horizontalne prekinute su prvenstveno u sredini da bi se upisao kotni broj.

%.3 1!e>)aj i o na4avanje "o)a

;metaj kota na crteu mora jasno ukazivati na svrhu crtea. 8eneralno, smetaj kota je rezultat kombinacije razliitih konstrukcijskih zahteva.

Lanano kotiranje
<anano kotiranje sastoji se od niza pojedinanih kota. 1oristi se samo tamo gde ne postoji opasnost ugroavanja 0unkcionalnih zahteva predmeta kada se saberu tolerancije (slika ,.1G). -a lanano kotiranje moe se koristiti bilo koji kotni zavretak, osim strelice sa uglom od B'I

Slika 4.18

Slika 4.19

40

Kotiranje poev od zajednikog elementa

"vaj metod kotiranja koristi se kada nekoliko kota istog smera ima zajedniki poetak. 1otiranje u odnosu na zajedniki element moe biti paralelno ili kotiranje superponiranjem (sa uzastopnim dodavanjem). aralelno kotiranje je me/usobno paralelno razmetanje odredenog broja pojedinih kotnih linija koje su tako razmaknute da se lako moe upisati kotni broj (slika ,.1B). U cilju jednostavnijeg oznaavanja i jasnijeg tumaenja crtea koriste se simboli uz kotni broj, i to$ ' ! prenik ) 6 ! poluprenik) O ! kvadrat) ;6 ! poluprenik kugle) ; ' ! prenik kugle. 1ada je oblik predmeta jasno prikazan, oznake za prenik i kvadrat mogu se izostaviti. "dgovaraju&e oznake prethode kotnom broju (slike ,.#'!,.#,).

Slika 4.20

Slika 4.21

Slika 4.22

Slika 4.23

Slika 4.24

"dre/ivanje mesta za kotne brojeve esto zahteva prilago/avanje razliitim situacijama. Usled toga kotni broj se moe nalaziti$ blie kotnom zavretku kako bi se izbegla dugaka kotna linija, tamo gde je jasno prikazivanjem samo dela te linije (slika ,.#()) iznad produetka kotne linije, iza spoljanjeg kotnog zavretka, ako je prostor ogranien (vidi sliku ,.#>)) na kraju pokazne linije koja se zavrava na kotnoj liniji, a kotna linija je prekratka za oznaavanje kotnog broja na uobiajeni nain) iznad horizontalnog produetka kotne linije kada prostor ne dozvoljava da se kotni broj smesti u prekid nehorizontalne kotne linije.

Slika 4.25

Slika 4.26

41

,RIMER 2. 7ADATKA? ,UN @R+NTALNI ,RE1EK

-a prikazani model, nacrtati horizontalnu i pro0ilnu projekciju i pun rontalni presek ( resek 3!3). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek 3!3, upisati 64;41 3!3 i @-8<4%!e : i ?. 9olerancije$ ! cilindrinost otvora P1,mm treba da je u toleranciji ','Gmm ! donja povrina (*>Q,mm) treba da je paralelna u odnosu na gornju (#,Q,'mm) sa tolerancijom ',,mm ovrinska obrada$ ! otvor P1,mm je u stepenu tanosti FG(6aN*,#Rm) ! gornja povrina (#,Q,'mm) je u stepenu tanosti FB (6aN>,*Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti F1' (6aN1#,(Rm)

42

REENJE PRIMERA

43

,RIMER 2. 7ADATKA? ,UN H+RI7+NTALNI ,RE1EK

-a prikazani model, nacrtati 0rontalnu i pro0ilnu projekciju i pun !orizontalni presek ( resek :!:). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek :!:, upisati 64;41 :!: i @-8<4%!e 3 i ?. 9olerancije$ paralelnosti ','Gmm ovrinska obrada$ ! otvor P*'mm je u stepenu tanosti FG(6aN*,#Rm) ! donja povrina +'Q,'mm je u stepenu tanosti F+ (6aN1,>Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti FB (6aN>,*Rm) ! krunost otvora P*'mm treba da je u toleranciji ','>mm ! gornja povrina treba da je paralelna u odnosu na donju sa tolernacijom

44

REENJE PRIMERA

45

7ADATAK 2.1
-a prikazani model, nacrtati horizontalnu i pro0ilnu projekciju i pun rontalni presek ( resek 3!3). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'>,( .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek 3!3, upisati 64;41 3!3 i @-8<4%!e : i ?. 9olerancije$ ovrinska obrada$ ! cilindrinost otvora P#'mm treba da je u toleranciji ',#(mm ! ravnost eonih povrina #'Q#'mm(#Q)treba da je u toleranciji ',*,mm ! otvor P#'mm je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm) ! eone povrine #'Q#'mm(#Q) su u stepenu tanosti FG (6aN*,#Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti F11 (6aN#(Rm)

46

47

7ADATAK 2.2
-a prikazani model, nacrtati horizontalnu i pro0ilnu projekciju i pun rontalni presek ( resek 3!3). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek 3!3, upisati 64;41 3!3 i @-8<4%!e : i ?. 9olerancije$ u toleranciji ',#mm ovrinska obrada$ ! koaksijalnost otvora P1Gmm u odnosu na spoljanji prenik P*>mm, treba da je ! ravnost gornje povrine #'Q#'mm(#Q)treba da je u toleranciji ',*,mm ! otvor P#'mm je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm) ! eone povrine #'Q#'mm(#Q) su u stepenu tanosti FG (6aN*,#Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti F11 (6aN#(Rm)

48

49

7ADATAK 2.3
-a prikazani model, nacrtati 0rontalnu i horizontalnu projekciju i pun pro ilni presek ( resek ?!?). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'(,( .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek ?!?, upisati 64;41 ?!? i @-8<4%!e 3 i :. 9olerancije$ u toleranciji ',#mm ovrinska obrada$ ! koaksijalnost otvora P1Gmm u odnosu na spoljanji prenik P*>mm, treba da je ! ravnost gornje povrine #'Q#'mm(#Q)treba da je u toleranciji ',*,mm ! otvor P#'mm je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm) ! eone povrine #'Q#'mm(#Q) su u stepenu tanosti FG (6aN*,#Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti F11 (6aN#(Rm)

50

51

7ADATAK 2.%
-a prikazani model, nacrtati horizontalnu i pro0ilnu projekciju i pun rontalni presek ( resek 3!3). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek 3!3, upisati 64;41 3!3 i @-8<4%!e : i ?. 9olerancije$ ! osa otvora P#'mm treba da je upravna u odnosu na osu otvora P#Gmm, sa tolerancijom sa tolerancijom upravnosti ',1#mm ! paralelnost osa otvora PGmm treba da je u toleranciji ',1Gmm ovrinska obrada$ ! otvori P#'mm i P#Gmm su u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm) ! otvori PGmm su u stepenu tanosti FG (6aN*,#Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti FB (6aN>,*Rm)

52

53

7ADATAK 2.3
-a prikazani model, nacrtati horizontalnu i pro0ilnu projekciju i pun rontalni presek ( resek 3!3). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek 3!3, upisati 64;41 3!3 i @-8<4%!e : i ?. 9olerancije$ ovrinska obrada$ ! cilindrinost otvora P#Gmm treba da je u toleranciji ','(mm ! ravnost povrine ,'Q*>mm treba da je u toleranciji ','Bmm ! otvor P#Gmm su u stepenu tanosti FG (6aN*,#Rm) ! povrina ,'Q*>mm je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti FB (6aN>,*Rm)

54

55

7ADATAK 2.5
-a prikazani model, nacrtati horizontalnu i pro0ilnu projekciju i pun rontalni presek ( resek 3!3). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek 3!3, upisati 64;41 3!3 i @-8<4%!e : i ?. 9olerancije$ ! krunost otvora P#'mm, treba da je u toleranciji ','>mm ! osa otvora P#'mm treba da je upravna u odnosu na gornju povrinu (*#Q*Gmm) sa tolerancijom upravnosti ',#'mm ovrinska obrada$ ! otvor P#'mm je u stepenu tanosti F>(6aN',GRm) ! gornja povrina (*#Q*Gmm) je u stepenu tanosti FG(6aN*,#Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti F1'(6aN1#,(Rm)

56

57

7ADATAK 2.8
-a prikazani model, nacrtati 0rontalnu i pro0ilnu projekciju i pun !orizontalni presek ( resek :!:). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek :!:, upisati 64;41 :!: i @-8<4%!e 3 i ?. 9olerancije$ ovrinska obrada$ ! cilindrinost otvora P#,mm treba da je u toleranciji ','>mm ! ravnost donje povrine otvora 1>Q,,mm treba da je u toleranciji ',1mm ! otvor P#,mm je u stepenu tanosti FG(6aN*,#Rm) ! gornja povrina ,,Q,,mm je u stepenu tanosti F+ (6aN1,>Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti FB (6aN>,*Rm)

58

59

7ADATAK 2.9
-a prikazani model, nacrtati horizontalnu i pro0ilnu projekciju i pun rontalni presek ( resek 3!3). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek 3!3, upisati 64;41 3!3 i @-8<4%!e : i ?. 9olerancije$ ! cilindrinost otvora P1>mm, treba da je u toleranciji ','Gmm ! osa otvora P1'mm treba da je upravna u odnosu na osu otvora P1>mm sa tolerancijom upravnosti ',#'mm ovrinska obrada$ ! otvor P1'mm i P1>mm su u stepenu tanosti FG(6aN*,#Rm) ! kose povrine su u stepenu tanosti FB(6aN>,*Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti F11(6aN#(Rm)

60

61

7ADATAK 2.:
-a prikazani model, nacrtati 0rontalnu i pro0ilnu projekciju i pun !orizontalni presek ( resek :!:). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek :!:, upisati 64;41 :!: i @-8<4%!e 3 i ?. 9olerancije$ ovrinska obrada$ ! cilindrinost otvora P#'mm treba da je u toleranciji ',1(mm ! ravnost donje povrine ljeba #GQ,,mm, treba da je u toleranciji ',*'mm ! otvor P#'mm je u stepenu tanosti FG(6aN*,#Rm) ! povrine ,,Q#Gmm i ,,QGmm(#Q) su u stepenu tanosti FB (6aN>,*Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti F11 (6aN#(Rm)

62

63

7ADATAK 2.1;
-a prikazani model, nacrtati horizontalnu i pro0ilnu projekciju i pun rontalni presek ( resek 3!3). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek 3!3, upisati 64;41 3!3 i @-8<4%!e : i ?. 9olerancije$ ! osa otvora P#'mm treba da je upravna u odnosu na osu otvora P1'mm, sa tolerancijom upravnosti ',1mm ! krunost osa otvora P#'mm, treba da je u toleranciji ','>mm ovrinska obrada$ ! otvori P#'mm i P1'mm, su u stepenu tanosti FG(6aN*,#Rm) ! radijusni ljeb 61(mm je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti FB (6aN>,*Rm)

64

65

7ADATAK 2.11
-a prikazani model, nacrtati 0rontalnu i pro0ilnu projekciju i pun !orizontalni presek ( resek :!:). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek :!:, upisati 64;41 :!: i @-8<4%!e 3 i ?. 9olerancije$ paralelnosti ',*mm ovrinska obrada$ ! otvor P#'mm i otvori P#>mm su u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm) ! gornja i donja povrina je u stepenu tanosti FB (6aN>,*Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti F1' (6aN1#,(Rm) ! cilindrinost otvora P#'mm treba da je u toleranciji ',#(mm ! gornja povrina treba da je paralelna u odnosu na donju sa toleranciji

66

67

7ADATAK 2.12
-a prikazani model, nacrtati 0rontalnu i horizontalnu projekciju i pun pro ilni presek ( resek ?!?). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'(,( .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek ?!?, upisati 64;41 ?!? i @-8<4%!e 3 i :. 9olerancije$ ovrinska obrada$ ! krunost otvora P#'mm treba da je u toleranciji ',1mm ! ravnost donje povrine ljeba irine 1>mm treba da je u toleranciji ',,mm ! otvor P#'mm je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm) ! donja povrina ljeba irine 1>mm je u stepenu tanosti FB (6aN>,*Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti F1' (6aN1#,(Rm)

68

69

7ADATAK 2.13
-a prikazani model, nacrtati horizontalnu i pro0ilnu projekciju i pun rontalni presek ( resek 3!3). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek 3!3, upisati 64;41 3!3 i @-8<4%!e : i ?. 9olerancije$ ovrinska obrada$ ! krunost prenika P,' treba da je u toleranciji ',1(mm ! paralelnost osa otvora P1>mm treba da je u toleranciji ',*mm ! deo cilindra P,'mm je u stepenu tanosti FG(6aN*,#Rm) ! otvori P1>mm su u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti FB (6aN>,*Rm)

70

71

7ADATAK 2.1%
-a prikazani model, nacrtati 0rontalnu i horizontalnu projekciju i pun pro ilni presek ( resek ?!?). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek ?!?, upisati 64;41 ?!? i @-8<4%!e 3 i :. 9olerancije$ ovrinska obrada$ ! krunost otvora P#,mm treba da je u toleranciji ','Gmm ! paralelnost useenih lunih segmenata treba da je u toleranciji ',(mm ! otvor P#,mm je u stepenu tanosti FG(6aN*,#Rm) ! kose povrine su u stepenu tanosti FB (6aN>,*Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti F1' (6aN1#,(Rm)

72

73

7ADATAK 2.13
-a prikazani model, nacrtati 0rontalnu i horizontalnu projekciju i pun pro ilni presek ( resek ?!?). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek ?!?, upisati 64;41 ?!? i @-8<4%!e 3 i :. 9olerancije$ ',#(mm ovrinska obrada$ ! krunost krunost P('mm treba da je u toleranciji ',1*mm ! paralelnost povrina #'Q#1mm u useenom ljebu, treba da je u toleranciji ! deo cilindra P('mm je u stepenu tanosti F+ (6aN1,>Rm) ! povrine #'Q#1mm su u stepenu tanosti FG (6aN*,#Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti F1' (6aN1#,(Rm)

74

75

7ADATAK 2.15
-a prikazani model, nacrtati 0rontalnu i horizontalnu projekciju i pun pro ilni presek ( resek ?!?). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek ?!?, upisati 64;41 ?!? i @-8<4%!e 3 i :. 9olerancije$ ',,mm ovrinska obrada$ ! paralelnost eonih povrina cilindra P('mm treba da je u toleranciji ',*mm ! ravnost zaseenih povrina na cilindru (irina 1'mm), treba da je u toleranciji ! cilindar P('mm je u stepenu tanosti F+ (6aN1,>Rm) ! zaseene povrine na cilindru su u stepenu tanosti FG (6aN*,#Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti FB (6aN>,*Rm)

76

77

7ADATAK 2.18
-a prikazani model, nacrtati horizontalnu i pro0ilnu projekciju i pun rontalni presek ( resek 3!3). ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ."%4< .aterijal$ H.'*,(.(1 .etodska jedinica$ ,$n p(e'e" "znaiti presek 3!3, upisati 64;41 3!3 i @-8<4%!e : i ?. 9olerancije$ ! cilindrinost otvora P#(mm treba da je u toleranciji ',1mm ! koaksijalnost otvora P#(mm u odnosu na spoljanji prenik P('mm treba da je

u toleranciji ',#(mm ovrinska obrada$ ! cilindar P('mm je u stepenu tanosti FG(6aN*,#Rm) ! otvor P#(mm su u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm) ! ostale povrine su u stepenu tanosti F1'(6aN1#,(Rm)

78

79

,RIMER 3. 7ADATKA
Fa osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa vie paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije naznaen presek. =ra0irati presek. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ";9"<A4 .aterijal$ :9el .etodska jedinica$ ,(e'e" 'a vi>e pa(alelni* (avni @znad dobijenog preseka upisati 64;41 3!3.

80

REENJE PRIMERA

81

7ADATAK 3.1
Fa osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa vie paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije naznaen presek. =ra0irati presek. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ";9"<A4 .aterijal$ :9el .etodska jedinica$ ,(e'e" 'a vi>e pa(alelni* (avni @znad dobijenog preseka upisati 64;41 3!3.

82

83

7ADATAK 3.2
Fa osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa vie paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije naznaen presek. =ra0irati presek. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ";9"<A4 .aterijal$ :9el .etodska jedinica$ ,(e'e" 'a vi>e pa(alelni* (avni @znad dobijenog preseka upisati 64;41 3!3.

84

85

7ADATAK 3.3
Fa osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa vie paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije naznaen presek. =ra0irati presek. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ";9"<A4 .aterijal$ :9el .etodska jedinica$ ,(e'e" 'a vi>e pa(alelni* (avni @znad dobijenog preseka upisati 64;41 3!3.

86

87

7ADATAK 3.%
Fa osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa vie paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije naznaen presek. =ra0irati presek. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ";9"<A4 .aterijal$ :9el .etodska jedinica$ ,(e'e" 'a vi>e pa(alelni* (avni @znad dobijenog preseka upisati 64;41 3!3.

88

89

7ADATAK 3.3
Fa osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa vie paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije naznaen presek. =ra0irati presek. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ";9"<A4 .aterijal$ :9el .etodska jedinica$ ,(e'e" 'a vi>e pa(alelni* (avni @znad dobijenog preseka upisati 64;41 3!3.

90

91

7ADATAK 3.5
Fa osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa vie paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije naznaen presek. =ra0irati presek. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ";9"<A4 .aterijal$ :9el .etodska jedinica$ ,(e'e" 'a vi>e pa(alelni* (avni @znad dobijenog preseka upisati 64;41 3!3.

92

93

7ADATAK 3.8
Fa osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa vie paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije naznaen presek. =ra0irati presek. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ";9"<A4 .aterijal$ :9el .etodska jedinica$ ,(e'e" 'a vi>e pa(alelni* (avni @znad dobijenog preseka upisati 64;41 3!3.

94

95

7ADATAK 3.9
Fa osnovu dve projekcije postolja, nacrtati presek sa vie paralelnih ravni, umesto projekcije u kojoj nije naznaen presek. =ra0irati presek. ?rte raditi u razmeri 1$1, sa kotiranjem. 5ormat$ 3, Faziv dela$ ";9"<A4 .aterijal$ :9el .etodska jedinica$ ,(e'e" 'a vi>e pa(alelni* (avni @znad dobijenog preseka upisati 64;41 3!3.

96

97

3 T+LERANCIJE
8eometrijske tolerancije se utvr/uju samo kada su neophodne sa aspekta 0unkcionalnih zahteva, zamenljivosti ili eventualno sa aspekta proizvodnje. 8eometrijske tolerancije elementa utvr/uju polje unutar kojeg mora leati element ( povrine, ose ili srednje ravni ). U zavisnosti od karakteristike i mere koja se tolerie polje moe biti$ povrina unutar kruga) povrina izme/u dva koncentrina kruga) povrina izme/u dve ekvidistantne prave ili dve paralelne prave) prostor unutar cilindra) prostor izme/u dva koaksijalna cilindra) prostor izme/u dve ekvidistantne povrine ili dve paralelne ravni) prostor unutar paralelopipeda. Ukoliko nije dodatno naznaeno prema tabeli (.1 i (.#, tolerancija vai za ukupnu duinu ili povrinu tolerisanog elementa. 8eometrijske tolerancije elementa koje se daju u odnosu na re0erentni element ne ograniavaju odstupanje oblika samog re0erentnog elementa. 6e0erentni element mora imati za odre/enu namenu dovoljnu tanost, zbog ega je neophodno utvrditi tolerancije oblika re0erentnog elementa. Tabela 5.1: ()nake )a ka*akte*istike )a koje se utv*+uju tole*an ije Ele!en)i i )ole(an2ije Ka(a")e(i')i"a ravost ojedinani elementi 9olerancije oblika 6avnost 1runost ?ilindrinost ojedinani ili 6e0erentni elementi ro0il linije ro0il povrine ararelnost 9olerancije pravca Upravnost Fagib ( kosina ) 6e0erentni elementi 9olerancije poloaja 9olerancije bacanja oloaj (lokacija) 1oncentrinost i koaksijalnost ;imetrinost :acanje Ukupno bacanje + na"a

98

Tabela 5.2 +pi' "znaavanje elemenata koji se tolerie Feposredno ;lovom Feposredno "znaavanje re0erence ;lovom
3 3

+ na"a

6eper

9eorijski tana mera rojektovano teorijsko polje rincip maksimuma materijala -ahtevi koji se odnose na tolerancije unose se u pravougaoni okvir koji je podeljen na dva ili vie polja. ;leva nadesno polja sadre slede&e$ (slike (.1!(.*)$ oznaku karakteristike za koju se utvr/uju tolerancije) vrednost tolerancije u istim jedinicama kao i duina (ispred vrednosti tolerancija krunog ili cilindrinog oblika stavlja se znak P)) slovo ili slova koja identi0ikuju re0erencu ili re0erence.

Slika 5.1

Slika 5.2

Slika 5.3

Fapomena za toleranciju, na primer$ S> otvoraT, S, povrineT ili S>QT, mora biti napisana iznad okvira (vidi slike (., i (.().

Slika 5.4

Slika 5.5

%odatni podaci o obliku elemenata unutar tolerancijskog polja moraju biti napisani u blizini okvira za tolerancije i mogu se povezati pomo&nom linijom (vidi slike (.> i (.+).

Slika 5.6

Slika 5.7

3ko je neophodno dati vie od jedne tolerancije za jedan element, tolerancije se daju u okvirima za tolerancije postavljenim jedan iznad drugog (sliku (.G).

Slika 5.8
99

3.1 Ele!en)i "oji 'e )ole(i>$

"kvir za tolerancije povezan je sa elementom koji se tolerie pomo&u re0erentne linije sa strelicom na slede&i nain$ na konturnu liniju elementa ili na pomo&nu kotnu liniju, ako se tolerancija odnosi na liniju ili povrinu (vidi slike (.B i (.1')

Slika 5.9 elementa (slike (.11!(.1*) $

Slika 5.10

kao produetak kotne linije ako se tolerancije odnose na osu ili sredinju ravan kotiranog

Slika 5.11

Slika 5.12

Slika 5.13

na sredinju liniju elementa, kada se tolerancija odnosi na osu ili srednju liniju koja se

poklapa sa osom ili sredinom ravni (vidi slike (.1,!(.1>).

Slika 5.14

Slika 5.15

Slika 5.16

F3 ".4F3 C 3ko se tolerancije odnose na konturu cilindrinog ili simetrinog elementa ili na osu ili srednju ravan, one zavise od 0unkcionalnih zahteva.

3.2 <i(ina )ole(an2ij'"o/ polja

=irina tolerancijskog polja ima smer strelice re0erentne linije koja spaja okvir za tolerancije sa elementom, izuzev ako ispred vrednosti ne stoji oznaka P (vidi slike (.1+ i (.1G).

Slika 5.17

Slika 5.18

100

o pravilu, pravac irine tolerancijskog polja je u pravcu normale na geometrijski oblik dela (vidi slike (.1B i (.#').

Slika 5.19

Slika 5.20

3.3 Re=e(en2a
1ada je tolerancija elemenata data u odnosu na re0erencu, ona se po pravilu oznaava pomo&u re0erentnog slova. @sto re0erentno slovo se ponavlja u okviru za tolerancije. 6adi oznaavanja re0erence, uokvireno re0erentno slovo je spojeno preko punog ili praznog re0erentnog trougla (vidi slike (.#1 i (.##)

Slika 5.21

Slika 5.22

6e0erentni trougao sa re0erentnim slovom se postavlja$ na konturu elementa ili pomo&nu liniju (vidno odvojen od kotne linije), kada je re0erenca linija ili povrina na samom delu (slika (.#*)$

Slika 5.23 u produetku kotne linije, kada je re0erentna osa ili sredinja linija (slike (.#, !(.#>) $ F3 ".4F3 C 3ko nema dovoljno mesta za smetanje dve kotne strelice, jedna se moe zameniti re0erentnim trouglom (slike (.#( i (.#>).

Slika 5.24
101

Slika 5.25 na osu ili sredinju liniju, kada je re0erenca $ a) osa ili sredinja linija samog elementa (na primer cilindar), b) zajednika osa ili sredinja linija dva elementa (slika (.#+).

Slika 5.26

Slika 5.27 3ko se okvir za tolerancije moe pomo&u re0erentne linije povezati direktno sa re0erencom, tada se re0erentno slovo moe izostaviti (slike (.#G i (.#B).

Slika 5.28

Slika 5.29

ojedinana re0erenca se obeleava velikim slovom (slika (.*'). -ajednika re0erenca koju ine dve re0erence obeleava se sa dva velika slova koja su razdvojena horizontalnom crtom (slika (.*1).

Slika 5.30

Slika 5.31

3ko je redosled dve ili tri re0erence od vanosti, onda se re0erentna slova daju u posebnim okvirima, pore/anim po vanosti, sleva nadesno (slika (.*#). 3ko je redosled re0erenci nebitan, re0erentna slova se stavljaju u jedan okvir (sliku (.**).

Slika 5.32

Slika 5.33

102

3ko se tolerancija odnosi na jedan ogranieni segment duine, bilo gde da se nalazi, duina ovog segmenta mora se dati posle tolerancije i odvojiti od nje kosom crtom. U sluaju povrine koristi se isti nain oznaavanja. 9o znai da tolerancija vai za svaku liniju na utvr/enoj duini u svakom poloaju i pravcu (slika (.*,). 3ko se utvr/uje ua tolerancija iste vrste na ogranienom segmentu duine, kao i na celom elementu, onda se ona daje u donjem odeljku okvira za tolerancije (slika (.*().

Slika 5.35 U nekim sluajevima tolerancije pravca i poloaja ne primenjuju se na sam element nego na njegovu projekciju. "vakva tolerancijska polja se obeleavaju oznakom (slika (.*>).

Slika 5.34

Slika 5.36

3.% +bele0avanje )ole(an2ij'"i* polja

-a obeleavanje tolerancijskih polja osovina i spoljnih mera uopte koriste se mala slova od a do h. osmatranjem tablice (.* uoava se kolona pod nazivom -o&*u.je na)ivni/ #e*a, to podrazumeva meru izraenu u milimetrima za odre/ene mainske delove. Fa primer mera osovine, (slika (.*+), #(0G podrazumeva da je nazivna mera u podruju od #, mm do *' mm tolerancijskog polja 0G ije je gornje granino odstupanje ag N!#'Rm, a ad odnosno donje granino odstupanje (*Rm, to se ita iz kolone 0G

Slika 5.37

103

U tablici na crteu u kojoj su predstavljene mere sa odstupanjima, gornje granino odstupanje pie se u gornjem delu tablice i izraava se mm , a donje pie se u donjem delu tablice i tako/e se izraava u mm. Tabli a 5.3 0o*nja i &onja o&stupanja spoljni/ #e*a u (Rm)
odruje nazivnih mera mm iznad do ! 1 ... * ! ! * ... > ! ! > ... 1' ! ! 1' ... 1, 1, ... 1G 1G ... #, #, ... *' ! ! ! ! *'V,' ,'V(' ! ! ('V>( >(VG' ! dB ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! eB 1, *B #' (' #( >1 *# +( ,' B# (' 11 # >' 1* , ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! 0G > #' 1' #G 1* *( 1> *, #' (* #( >, *' +> ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! 0> > 1# 1' 1G 1* ## 1> #+ #' ** #( ,1 *' ,B ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! ! g> # G , 1# ( 1, > 1+ + #' B #( 1' #B ! ! ! ! ! ! ! h11 ' >' ' +( ' B> ' 11 ' ' 1* ' ' 1> ' ' 1B ' ! ! ! ! h> ' > ' G ' B ' 1 1 ' 1 * ' 1 > ' 1 B U ! U ! U ! U ! U ! U ! U ! j> , # > # + # G * B , 1 1 ( 1 # + U U U U U U U U U U U U U k> > ' B 1 1 ' 1 1 # 1 1 ( # 1 G # # 1 # U U U U U U U U U U U U U k( , ' > 1 + 1 B 1 1 1 # 1 * # 1 ( # U U U U U U U U U U U U U U m+ 1 , , 1 > , # 1 > # ( + # B G * , B , 1 1 1 U U U U U U U U U U U U U U m> G # 1# , 1( > 1G + #1 G #( B *' 11

#' ,( *' >' ,' +' (' B* >( 11+ G' 1,# 1'' 1+,

-a obeleavanje tolerancijskih polja otvora i unutranjih mera uopte koriste se velika slova od 3 do 7. osmatranjem tablice (., uoava se kolona pod nazivom -o&*u.je na)ivni/ #e*a, to podrazumeva meru izraenu u milimetrima za odre/ene mainske delove. Fa primer mera otvora (slika (.*G), #(7G podrazumeva da je nazivna mera u podruju od #, mm do *' mm tolerancijskog polja 7G ije je gornje granino odstupanje 3g NU**Rm, a 3d odnosno donje granino odstupanje 'Rm, to se ita iz kolone 7G.

Slika 5.38 Tabli a 5.4 0o*nja i &onja o&stupanja unut*a1nji/ #e*a u (Rm)
odruje nazivnih mera mm iznad do U 1 ... * U U * ... > U U > ... 1' U 311 ** ' #+ ' *, ( #+ ' *+ ' #G ' ?11 U U U U U U 1# ' >' 1, ( +' 1+ ' G' U U U U U U %B ,( #' >' *' +' ,' U U U U U U 4B * B 1 , ( ' # ' > 1 # ( U U U U U U 5G # ' > # G 1 ' * ( 1 * U U U U U U 5+ 1 > > # # 1 ' # G 1 ( U U U U U U 8> G # 1 # , 1 , ( 711 U U U U U U >' ' +( ' B> ' 7B U U U U U U # ( ' * ' ' * # ' 7G U U U U U U 1 , ' 1 G ' # # ' 7+ U 1 ' U ' U 1 # U ' U 1 ( U ' U U U U U U 7> > ' G ' B '

104

U 1' ... 1, 1, ... 1G U U 1G ... #, #, ... *' U

,' ' #B ' ,* ' *' '

U U U U

#' ( B( #, ' 11 '

U U U U

B* (' 11 + >(

U U U U

+ ( * # B # , '

U U U U

* , 1 > ( * # '

U U U U

* , 1 > , 1 # '

U U U U

1 + > # ' +

U U U U

11 ' ' 1* ' '

U U U U

, * ' ( # '

U U U U

# + ' * * '

U 1 G U ' U # 1 U '

U U U U

11 ' 1* '

105

5 7NACI 7A +7NAA.ANJE K.ALITETA +ARABENIH ,+.R<INA

"snovni znak za oznaavanje kvaliteta povrina sastoji se od dva kraka pravih linija pod uglom od >' u obliku kukice, kako je prikazano na slici >.1. 3ko se zahteva skidanje materijala obradom, osnovnom znaku dodaje se crtica kako je prikazano na slici >.#. 3ko nije dozvoljeno skidanje materijala, osnovnom znaku dodaje se jedan krug, kako je prikazano na sl. >.*. -nak na slici >.* moe se tako/e upotrebiti na crteu koji se odnosi na izvestan proizvodni proces da oznai da se data povrina mora ostaviti u stanju koje rezultira iz prethodnog proizvodnog procesa i to bez obzira da li je to stanje postignuto skidanjem materijala ili na neki drugi nain. 1ada treba oznaiti specijalne karakteristike povrine (vidi tabelu. >.1), u duem kraku bilo kojeg od prednjih znakova dodaje se produena linija, kako je prikazano na slici >.,.

Slika 6.1

Slika 6.2

Slika 6.3

Slika 6.4

2rednost ili vrednosti koje de0iniu glavni kriterijum hrapavosti 6a (vidi t. >.1) dodaju se znacima datim na sl. >.1 do >.*, kako je prikazano na sl. >.(, >.> i >.+. "ve slike prikazuju$ povrinu dobijenu bilo kojom metodom proizvodnje, slika >.() povrinu dobijenu skidanjem materijala, slika >.>) povrinu dobijenu bez skidanja materijala, slika >.+) 1ada je samo jedna vrednost naznaena, ona predstavlja maksimalnu dozvoljenu vrednost povrinske hrapavosti. 3ko se naznauje najve&a i najmanja granina vrednost glavnog kriterijuma povrinske hrapavosti, obe vrednosti se prikazuju kao na sl. >.G i to tako da najve&a granina vrednost (a1) bude iznad najmanje granine vrednosti (a#).

Slika 6.5

Slika 6.6

Slika 6.7

Slika 6.8

Umesto hrapavosti 6a moe se staviti i odgovaraju&i broj klase hrapavosti, prikazan u tabeli >.1. Tabela 6.1 Fajve&a vrednost za 6a
m

:roj klase povrinske hrapavosti F1 F# F* F, F( F> F+ FG FB F1' F11 F1#

','#( ','( ',1 ',# ',, ',G 1,> *,# >,* 1#,( #( ('

106

3ko se zahteva da se konana povrinska hrapavost ostvari odre/enom metodom proizvodnje, ova metoda se oznaava jasnim reima na produetku dueg kraka znaka. @sto tako na ovom produetku daju se bilo kakve oznake koje se tiu odre/enog postupka ili prevlake. 3ko drugaije nije naznaeno, brojna vrednost hrapavosti odnosi se na povrinsku hrapavost odre/enog postupka ili prevlaenja. 3ko je neophodno de0inisati povrinsku hrapavost i pre i posle odre/enog postupka ili prevlaenja, ovo se mora objasniti pogodnom napomenom ili u skladu sa slikom >.B.

Slika 6.9 3ko je neophodno oznaiti re0erentnu duinu, ona se naznauje uz znak, kako je prikazano na slici >.1'. 3ko je neophodno utvrditi pravac prostiranja brazda, on se utvr/uje odre/enim znakom koji se dodaje znaku za povrinsku hrapavost, kako je prikazano na slici >.11.

Slika 6.10

Slika 6.11

ravac prostiranja brazda je pravac prostiranja preovla/uju&e brazde povrinske hrapavosti, koji je obino odre/en primenjenom metodom proizvodnje. 1ada je neophodno naznaiti vrednost dodatka za mainsku obradu, ona se upisuje na levoj strani znaka, kako je prikazano na slici >.1# i izraava se u . %odatne oznake u znaku za povrinsku hrapavost postavljaju se kako je prikazano na slici >.1*.
mm

Slika 6.12

Slika 6.13

107

Fa slici >.1* je$ a C vrednost hrapavosti 6a u mikromilimetrima ili broj klase hrapavosti F1 do F1# b C metode proizvodnje, postupak ili prevlaka) c C re0erentna duina) d C pravac prostiranja neravnina) e C dodatak za mainsku obradu) 0 C druge vrednosti hrapavosti, na primer (6z, 6maQ). "snovni i dodatni znaci crtaju se na nain prikazan na slici >.1,. .ere za oznake i dodatna objanjenja date su u tabeli >.#.

Slika 6.14 Tabela 6.2 .ere u mm 2isina oznaka i velikih slova (h) *,( %ebljina linija za oznake (dW) 2isina 71 2isina 7# ',*( ( 1' ( ',( + 1, + ',+ 1' #' 1' 1 1, #G 1, 1,, #' ,' #' # 1G (>

108

,RIMER %. 7ADATKA
-a vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na 0ormatu 3, u razmeri 1$1 F3?6939@ 63%@"F@H1@ ?694X. @zvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovaraju&e poprene preseke. rvi prenik (tolerancija 0>) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m>) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na tre&i prenik (tolerancija k>) u vrednosti za ',*mm. 1oaksijalnost drugog prenika u odnosu na tre&i iznosi ','#mm. Upravnost desne eone povrine prenika P('mm u odnosu na tre&i prenik iznosi ','1mm Xljeb za klin je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm), a otvori su u stepenu tanosti FB(6aN>,*Rm). ;poljai prenici su u stepenu tanosti F>(6aN',GRm). "stale povrine su u stepenu tanosti F1'(6aN1#,(Rm). F3 ".4F3$ ! relazi prenika P*'mm na P('mm i P('mm na P*Gmm su radijusni 6*mm

109

REENJE PRIMERA

110

7ADATAK %.1
-a vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na 0ormatu 3, u razmeri 1$1 F3?6939@ 63%@"F@H1@ ?694X. @zvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovaraju&e poprene preseke. rvi prenik (tolerancija 0>) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m>) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na tre&i prenik (tolerancija k>) u vrednosti za ',*mm. 1oaksijalnost drugog prenika u odnosu na tre&i iznosi ',,mm. Xleb za klin je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm), a otvori su u stepenu tanosti FB(6aN>,*Rm). ;poljai prenici su u stepenu tanosti F>(6aN',GRm). "stale povrine su u stepenu tanosti F11(6aN#(Rm). F3 ".4F3$ ! relazi prenika P('mm na P>'mm i P>'mm na P*'mm su skoeni #Y,(I.

111

112

7ADATAK %.2
-a vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na 0ormatu 3, u razmeri 1$1 F3?6939@ 63%@"F@H1@ ?694X. @zvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovaraju&e poprene preseke. rvi prenik (tolerancija 0>) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m>) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na tre&i prenik (tolerancija k>) u vrednosti za ',*mm. 1oaksijalnost tre&eg prenika u odnosu na drugi iznosi ',(mm. Xleb za klin je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm), a otvori su u stepenu tanosti FB(6aN>,*Rm). ;poljai prenici su u stepenu tanosti F>(6aN',GRm). "stale povrine su u stepenu tanosti F1'(6aN1#,(Rm). F3 ".4F3$ ! relazi prenika P,'mm na P>'mm i P>'mm na P,#mm su skoeni #Y,(I.

113

114

7ADATAK %.3
-a vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na 0ormatu 3, u razmeri 1$1 F3?6939@ 63%@"F@H1@ ?694X. @zvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovaraju&e poprene preseke. rvi prenik (tolerancija 0>) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m>) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na tre&i prenik (tolerancija k>) u vrednosti za ',*mm. ?ilindrinost tre&eg prenika treba da je u toleranciji ',(mm. Xljeb za klin je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm), a otvori su u stepenu tanosti FB(6aN>,*Rm). ;poljai prenici su u stepenu tanosti F>(6aN',GRm). "stale povrine su u stepenu tanosti F1'(6aN1#,(Rm). F3 ".4F3$ ! relazi prenika P*'mm na P+'mm i P+'mm na P('mm su radijusni 6(mm

115

116

7ADATAK %.%
-a vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na 0ormatu 3, u razmeri 1$1 F3?6939@ 63%@"F@H1@ ?694X. @zvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovaraju&e poprene preseke. rvi prenik (tolerancija 0>) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m>) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na tre&i prenik (tolerancija k>) u vrednosti za ',*mm. Upravnost otvora P1,mm u odnosu na zaseenu ravnu povrinu iznosi ',*mm. Xleb za klin je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm), a otvori su u stepenu tanosti FB(6aN>,*Rm). ;poljai prenici su u stepenu tanosti F>(6aN',GRm). "stale povrine su u stepenu tanosti F1'(6aN1#,(Rm). F3 ".4F3$ ! relazi prenika P,'mm na P>'mm i P>'mm na P,Gmm su skoeni ,Y,(I.

117

118

7ADATAK %.3
-a vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na 0ormatu 3, u razmeri 1$1 F3?6939@ 63%@"F@H1@ ?694X. @zvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovaraju&e poprene preseke. rvi prenik (tolerancija 0>) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m>) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na tre&i prenik (tolerancija k>) u vrednosti za ',*mm. ?ilindrinost drugog prenika treba da je u toleranciji ',,mm. Xleb za klin je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm), a otvori su u stepenu tanosti FB(6aN>,*Rm). ;poljai prenici su u stepenu tanosti F>(6aN',GRm). "stale povrine su u stepenu tanosti F11(6aN#(Rm). F3 ".4F3$ ! relaz prenika P,'mm na P>'mm je skoen *Y,(I.

119

120

7ADATAK %.5
-a vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na 0ormatu 3, u razmeri 1$1 F3?6939@ 63%@"F@H1@ ?694X. @zvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovaraju&e poprene preseke. rvi prenik (tolerancija 0>) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m>) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na tre&i prenik (tolerancija k>) u vrednosti za ',*mm. Upravnost osa otvora P#'mm (otvori skroz) iznosi ',,mm. Xleb za klin je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm), a otvori su u stepenu tanosti FB(6aN>,*Rm). ;poljai prenici su u stepenu tanosti F>(6aN',GRm). "stale povrine su u stepenu tanosti F11(6aN#(Rm). F3 ".4F3$ ! relaz prenika P,'mm na P((mm je skoen *Y,(I.

121

122

7ADATAK %.8
-a vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na 0ormatu 3, u razmeri 1$1 F3?6939@ 63%@"F@H1@ ?694X. @zvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovaraju&e poprene preseke. rvi prenik (tolerancija 0>) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m>) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na tre&i prenik (tolerancija k>) u vrednosti za ',*mm. aralelnost ravnih povrina, zaseenih na prvom mestu, iznosi ',(mm. Xleb za klin je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm), a otvori su u stepenu tanosti FB(6aN>,*Rm). ;poljai prenici su u stepenu tanosti F>(6aN',GRm). "stale povrine su u stepenu tanosti F1'(6aN1#,(Rm). F3 ".4F3$ ! relazi prenika P,'mm na P+'mm i P+'mm na P*Gmm su skoeni (Y,(I.

123

124

7ADATAK %.9
-a vratilo prikazano u izometrikoj aksonometriji, na 0ormatu 3, u razmeri 1$1 F3?6939@ 63%@"F@H1@ ?694X. @zvriti potrebna uvrednjavanja i prikazati odgovaraju&e poprene preseke. rvi prenik (tolerancija 0>) i leva bona strana drugog prenika (tolerancija m>) imaju dozvoljeno aksijalno odnosno radijalno bacanje u odnosu na tre&i prenik (tolerancija k>) u vrednosti za ',*mm. Upravnost otvora P#'mm (dubine ('mm) u odnosu na skoenu povrinu je ',,mm. Xleb za klin je u stepenu tanosti F+(6aN1,>Rm), a otvori su u stepenu tanosti FB(6aN>,*Rm). ;poljai prenici su u stepenu tanosti F>(6aN',GRm). "stale povrine su u stepenu tanosti F11(6aN#(Rm). F3 ".4F3$ ! relaz prenika P*'mm na P('mm je skoen ,Y,(I.

125

126

8 1NIMANJE MA<IN1KIH DEL+.A

8.1 1"i2i(anje !a>in'"i* &elova
od skicom se podrazumeva bilo kakav crte ura/en slobodnom rukom. 1ada se govori o snimanju sa modela, moe se re&i da je '"i2a (a&ioni4"i 2()e0 $(a#en 'lobo&no! ($"o!. ;kica zbog toga mora sadrati sve elemente koje sadri i radioniki crte$ potreban broj projekcija i preseka, sve potrebne dimenzije (mere gotovog predmeta), oznake za obradu povrina i oznake materijala. ostupak izrade skice ima slede&e 0aze$ 1. zamisli se predmet koji se eli skicirati, a moe se koristiti i uzorak predmeta!mainskog dela (ovo tim pre ako je re o snimanju modela)) 2. odredi se potreban broj pogleda i preseka kao i njihov raspored) prema veliini i sloenosti samog predmeta odredi se veliina papira za skicu) 3. crtaju se osne linije, zatim simetrino, u odnosu na osu, crtaju se vidljive i nevidljive ivice! konture) ,. crtaju se preseci) 5. vri se kotiranje i unose oznake za kvalitet obra/enih povrina) 6. propisuje se materijal i oznaava se oznakom ;6 ;. Fa slici +.1. dat je sklop koturae i pozicije koturae.

Slika 7.1: Sklop kotu*a.e 2a3 i po)i ije kotu*a.e 2b3

127

Izrada originala na o"nov# "ki$e

;kica se moe koristiti kao punovaan crte, ali , ako je re o crteu trajnije vrednosti, na osnovu skice crta se originalni crte na pausu pomo&u potrebnog pribora ili na raunaru. 9akvi crtei umnoavaju se kopiranjem!tampanjem. %obijene kopije koriste se u tehnologiji, konstrukcionom birou, proizvodnji itd., a originali se uvaju u arhivi. ostupak izrade originalnog crtea predmeta ili modela posredstvom skice u osnovi je isti kao pri skiciranju. Fa slici +.#. dat je postupak za izradu skica za delove koturae.

Slika 7.2: -ostupak )a i)*a&u ski a &elova kotu*a.e

128

8.2 i)anje (a&ioni4"i* 2()e0a

1ako je itanje crtea najvanija komponenta u tehnikom crtanju, u kojoj su objedinjena sva znanja iz oblasti projiciranja i ostalih pravila tehnikog crtanja, to je za uspeno itanje crtea, osim projekcija i preseka, potrebno dobro poznavati uvrednjavanje, tolerancije, oznaavanje materijala po ;6 ;!standardima kao i oznake kvaliteta obrade pojedinih povrina. Hitanje radionikih crtea sastoji se u analizi oblika i mera nacrtanog predmeta$ na osnovu datih ortogonalnih izgleda najpre se u svesti stvara jasna predstava o obliku predmeta) na osnovu datih podataka pri kotiranju ustanovljavaju se sve mere predmeta) utvr/uje se koje su vrednosti (ili oblici) tolerisane) analizira se kvalitet obra/enih povri. Fa slici +.*. prikazan je radioniki crte punog vratila sa svim potrebnim projekcijama, merama i materijalom tako da se po njemu moe izvriti izrada takvog dela!vratila. 6azrada, a time i itanje samog crtea, ilo bi ovim redom$ a) 2ratilo je prikazano u jednoj projekciji sa prikazom potrebnih preseka. ; obzirom da je vratilo u svim presecima krunog oblika i kotirano sa Z, to druga projekcija nije ni potrebna. Fa mestima gde su izvo/eni lebovi za klin dati su tragovi presenih ravni, u presecima su date dubine i irine lebova. b) 1valitet obrade dat je na svim potrebnim mestima, a sve ostalo, to nije naznaeno obraditi sa F1'. c) 9olerancije prenika ZG'k(, Z+(k>, Z+(m> i #' B date su u gornjem levom uglu crtea. d) %ati su potrebni detalji kanala za bruenje T?[ i T%[. e) .aterijal H.'>,( kaljen. 0) .erilo!koje je na crteu oznaeno je 1$(. U daljim postupcima itanja crtea treba voditi rauna i o proraunu (ako je potreban), brzini rezanja, paralelnosti i ekscentrinosti pojedinih povrina i slino. Fa primer, na crteu je data i tablica za tip pua!evolventni (proraunate vrednosti).

Slika 7.3: 4a&ioni.ki *te5 pu5no6 v*atila

129

130

8.3 ,(i!e(i 2()e0a !a>in'"i* &elova

Slika 7.4: 7*te5 t*ape)no6 kai1nika

Slika 7.5: 7*te5 osovini e

131

Slika 7.6: 7*te5 konusno6 )up.anika

132

Slika 7.7: 7*te5 kai1nika

Slika 7.8: 7*te5 plo.e

133

9 ELEKTR+TEHNIKE +7NAKE I 1IMA+LI

;va pravila, propisi i standardi iz tehnikog crtanja u celini vae za sve oblasti tehnike pa, prema tome, i za elektrotehniku. U ovom poglavlju bi&e rei o odre/enim osobenostima u elektrotehnici. %a bi se prikazala sprega jednog elektrotehnikog ure/aja!naprave (maine, aparata, instrumenta kontrolnih i regulacionih), u elektrotehnici se upotrebljavaju ematski crtei elektrotehnikih mrea!instalacija u kojima se ucrtavaju razne elektrotehnike oznake!simboli. 4lektrotehnike oznake i simboli po svom izgledu i obliku podse&aju na stvarni izgled konstrukcione koncepcije elektrotehnikih ure/aja. 1od elektrotehnikih crtea ne radi se, dakle, o neposrednoj izradi onoga to je nacrtano, u smisu kako je to bio sluaj kod radionikog crtea, ve& su elektrine eme vrlo sline emama cevnih vodova. ri izradi crtea elektrotehnike eme treba obratiti panju na debljinu izvuenih crta, kao i veliinu samih simbola. U tabelama G.1!G.( prikazani su i postupno svrstani osnovni elektrotehniki simboli najvie primenjivani u elektrotehnikim emama. Tabela 8.1 A(oi 'i!bola
9.1.1

1i!bol

7na4enje
Ne$)(alni p(ovo&ni" N?p(ovo&ni" 7a>)i)ni p(ovo&ni" ,E?p(ovo&ni" 7a>)i)no?ne$)(alni p(ovo&ni" ,EN?p(ovo&ni" ,(i!e(CT(o=a ni (a vo& 'a ne$)(alni! p(ovo&ni"o! i a>)i)ni! p(ovo&ni"o!

9.1.2 9.1.3 9.1.%

Tabela 8.2 A(oi 'i!bola

9.2.1

1i!bol

7na4enje
Ra vo& 'e vo&i na/o(e

9.2.2

Ra vo& 'e vo&i na &ole

9.2.3 9.2.% 9.2.3 9.2.5

Ra vo& 'e vo&i ve()i"alno K$)ijaD op>)i 'i!bol 1pojna ili (a vo&na "$)ija Ta4"a napajanja ele")(i4ne in')ala2ije 'a po)(ebno! op(e!o! Ra'"lopni blo" 'a 4e)i(i o&vo&a i je&ni! &ovo&o!

9.2.8

134

Tabela 8.3 A(oi 'i!bola

9.3.1 9.3.2 .i>e')($"a p(i"lj$4ni2a E&vo')($"aF 9.3.3 9.3.% 9.3.3 9.3.5 9.3.8 ,(i"lj$4ni2a 'a a>)i)ni! p(ovo&ni"o! E"on)a")o!F ,(i"lj$4ni2a 'a a)va(a4e! ,(i"lj$4ni2a 'a je&nopolno! '"lop"o! ,(i"lj$4ni2a 'a '"lop"o! blo"i(anja ,(i"lj$4ni2a 'a )(an'=o(!a)o(o! a ele")(i4no o&vajanje ,(i!e(C ,(i"lj$4ni2a a ele")(i4ni apa(a) a b(ijanje ,(i"lj$4ni2a a )ele"o!$ni"a2ijeD op>)i 'i!bol + na"e a o na4avanje (a li4i)i* )ipova p(i"lj$4ni2a '$C T,?)ele=on M?!i"(o=on 7? v$4ni" @M?=(e"ven)ni !o&$la)o( T.?)elevi ija TG?)ele)e"')

1i!bol

7na4enje
,(i"lj$4ni2aD op>)i 'i!bol

9.3.9

9.3.:

Tabela 8.4 A(oi 'i!bola 1i!bol 7na4enje

9.%.1

1"lop"aD op>)i 'i!bol

9.%.2

1"lop"a 'a 've)lo! a o(ijen)a2ij$

9.%.3

Je&nopolna '"lop"a 'a o/(ani4eni! v(e!eno! a)va(anja

9.%.%

Dvopolna '"lop"a

135

Nastavak tabele 8.4 A(oi 'i!bola 1i!bol 7na4enje

Je&nopolna vi>epolo0ajna '"lop"a 9.%.3 E'e(ij'"aF ,(i!e(C 7a (a li4i)e nivoe o'e)ljivo')i

9.%.5

Je&nopolna nai !eni4na '"lop"a

Nai !eni4naD vi>epolo0ajna E$na"('naF '"lop"a E"vivalen)na >e!a 9.%.8

9.%.9

1"lop"a 'a (e/$la2ijo!

9.%.:

Je&nopolna po)e na '"lop"a

9.%.1;

,(i)i'no &$/!e E)a')e(F

9.%.11

,(i)i'no &$/!e 'a 'i/nalno! 'ijali2o!

9.%.12

,(i)i'no &$/!e 'a o/(ani4eni! p(i')$po!

9.%.13

+p(e!a a v(e!en'"o o/(ani4enje

9.%.1%

.(e!en'"a '"lop"a

1"lop"a 'a "lj$4e! 9.%.13 U(e#aj a na& o( o'oblja

136

Tabela 8.5 A(oi 'i!bola 1i!bol 7na4enje

9.3.1

,(i"lj$4no !e')o 've)ilj"e p(i"a ano 'a ele")(i4ni! (a vo&o!

9.3.2

,(i"lj$4no !e')o i&ne 've)ilj"e p(i"a ano "a&a je napajanje 'a leve ')(ane

1ijali2aD op>)i 'i!bol +vaj 'i!bol 'e "o(i')i pone"a& a o na4avanje o&(e#eni* v(')a 've)ilj"i 9.3.3 1i/nalna 'ijali2a op>)i 'i!bol +vaj 'i!bol 'e !o0e &op$ni)i 'lovni! 'i!boli!a i ).9.3.3 ')an&a(&a 1R,1.N.A3.;;9

9.3.% 9.3.3 9.3.5

1ve)ilj"a 'a =l$o(e'2en)no! 2eviD op>)i 'i!bol ,(i!e(iC 1ve)ilj"a 'a )(i =l$o(e'2en)ne 2evi 1ve)ilj"a 'a pe) =l$o(e'2en)ni* 2evi

9.3.8

,(oje")o(D op>)i 'i!bol

9.3.9

,(oje")o( 'a $'"i! 've)lo'ni! 'nopo!

9.3.:

,(oje")o( 'a &ive(/en)ni! 've)lo'ni! 'nopo!

,o!o6ni p(ibo( a 'ijali2$ 'a p(a0njenje! 9.3.1; +vaj 'i!bol 'e "o(i')i 'a!o "a&a p(ibo( nije $/(a#en $ 've)ilj"$

9.3.11

1ve)ilj"a a 'i/$(no'no 've)lo $ po'ebno! ')($jno! "ol$

137

Nastavak tabele 8.5 A(oi 'i!bola 1i!bol 7na4enje

9.3.12

1ve)ilj"a a 'i/$(no'no 've)lo 'a ne avi'ni! E'op')veni!F napajanje!

9.3.13

7a/(eva4 vo&e p(i"a an $ ele")(i4noj in')ala2iji

9.3.1%

.en)ila)o( p(i"a an $ ele")(i4noj in')ala2iji

9.3.13

a'ovni" a (e/i')(ovanje v(e!ena

9.3.15

Ele")(i4na b(ava

9.3.18

In)e(=on

138

U,UT1T.+ 7A I7RADU 3. 7ADATKA

-a izradu petog zadatka prvi deo rada podrazumeva crtanje gra/evinske osnove, a drugi deo kreiranje i umetanje blokova za ku&nu instalaciju.

%rtanje gra&evin"ke o"nove

re poetka crtanja potrebno je de0inisati$ 1. jedinice mere u kom se radi crte$ Fo*#at89nits8:nse*tion s ale8%entimeter" 2. preciznost crtanja$ Fo*#at89nits8-*e ision8','' 3. granice crtea$ Fo*#at8;*a<in6 =i#its8 ri pozivanju ove komande na komandnoj liniji ispisuje se poruka za de0inisanje koordinate donjeg levog ugla granice crteaY odrazumevane koordinate su (')'', ')''*! koje ne treba menjatiY -a prihvatanje ovih koordinata pritisne se Enter8 Fa komandnoj liniji ispisuje se poruka za izbor koordinate gornjeg desnog uglaY Unese se vrednost (+''',,-''*8 Enter) "ve dimenzije se unose jer je osnova objekta 1G''Q11>'. %imenzije 0ormata mogu biti$ - ukljuene!.N!to znai da se moe crtati samo unutar de0inisanog 0ormata - iskljuene!./!omogu&ava crtanje van de0inisanog 0ormata. %a bi cele granice crtea bile prikazane na ekranu, potrebno je izabrati putanju >ie<8?oo#8,ll. reporuuje se da granice crtea budu ukljuene jer se time izbegava da kreirani crte bude van de0inisanog 0ormata. Fakon ovih podeavanja, crta se gra/evinska osnova. rvo se kreira =a@e* (nivo) u kojem se crtaju zidovi osnove Fo*#at8=a@e*8Ne<8?i&ovi87*vena boja8(A. Fivo zidovi proglasi se teku&im. -a crtanje zidova na paleti alata ;*a< izabere se komanda 4e tan6le i crta pravougaonik Y 1likne se u blizini koordinatnog poetka za odre/ivanje donjeg levog ugla pravougaonikaY -a gornji desni ugao pravougaonika koriste se relativne koordinate$\1G'',11>'8Bnte*. oto je debljina zidova *( cm (u gra/evinskoj osnovi) na paleti alata %o&i"@ izabere se komanda za paralelno kopiranje (""set i kopira nacrtani pravougaonik sa distancom *( cm prema unutra. Fakon toga da bi se nacrtali pregradni zidovi, otvori za vrata, ispusti na prednjem delu, potrebno je komandom BCplo&e rastaviti postoje&e pravougaonike, a zatim koristiti komande =ine, (""set, T*i# i BCten&. Fa taj nain dobija se izgled prikazan na slici G.1.

Slika 8.1: 0*a+evinska osnova

139

%a bi se kompletirala gra/evinska osnova potrebno je ubaciti vrata i prozore na odgovaraju&a mesta u osnovi, ime se dobija izgled prikazan na slici G.#. oto se vrata i prozori pojavljuju vie puta na istom crteu, najlake je 0ormirati njihove blokove i zatim ih koristiti neogranieno puta sa odre/enim 0aktorom razmere da bi se prilagodili stvarnim dimenzijama na crteu.

Slika 8.2: Ao#pletna 6*a+evinska osnova

Kreiranje 0lokova
:lokove je najbolje kreirati u nultom la@e*!u, a kasnije ih ubaciti u eljene la@e*!e sa dodatim eljenim bojama jer se tako izbegava kon0uzija sa bojama blokova koji bi eventualno bili 0ormirani pod drugom bojom. 1ada se pravi blok potrebno je kreirati njegovu de0iniciju. U pitanju je entitet koji se ne vidi a uva se u okviru crtea i sastoji se od$ imena bloka take umetanja!bazne take u odnosu na koju &e biti umetnut blok objekta koji su grupisani u blok -a gra/evinsku osnovu potrebno je kreirati blokove vrata i prozora. rvo se kreira blok v*ata100, koji se sastoji iz dva objekta i to iz pravougaonog dela i luka. ravougaonik se crta izborom komande 4e tan6le! dimenzija 5C100 #. <uk se crta komandom ,* , izabere se ,* 8Sta*t!7ente*!,n6le. -a poetnu taku luka potrebno je izabrati gornju levu taku pravougaonika, za centar luka donju levu taku pravougaonika a za ugao rotacije ugao D90(.. -a kreiranje bloka v*ata100 izabere se na paleti alata ;*a< komanda %ake Elo k , ijim aktiviranjem se pojavljuje prozor Elo k ;e"inition. U delu prozora Na#e upisuje se naziv bloka!v*ata100) u delu Ease -oint, klikne se na ikonu -i k -oint i izabere donji levi ugao vrata) u delu (bje ts klikne se na ikonu Sele t (bje ts i selektuju se vrata a zatim se pritisne Bnte*, ime se vra&a prozor Elo k ;e"inition i klikne na (A. 9reba napomenuti da u okviru prozora Elo k ;e"inition postoje u delu (bje ts tri dugmeta od kojih treba izabrati ;elete, to znai da se objekti automatski briu nakon to se de0inie blok. "pcija ;elete se ukljui ako se blok koristi sa razliitom razmerom, orjentacijom ili lokacijom u odnosu na objekte koji ulaze u blok. Fa isti nain kao to se kreira blok vrata kreira se i blok p*o)o*100 (u nultom la@e*!u i duine 100 # zbog kasnijeg prilago/avanja). "vaj blok se sastoji iz pravougaonika dimenzija 100C5 # i etiri vertikalne linije duine 15 # ije se poetne take nalaze na uglovima pravougaonika.
140

1metanje 0lokova
re nego to se pone sa ubacivanjem blokova na crte, potrebno je 0ormirati nove la@e*!e na kojima &e se ti blokovi nalaziti. U tu svrhu kreiraju se dva nova la@e*!a sa pripadaju&im bojama$ prozori!ljubiasta boja, vrata!zelena boja. =a@e*!i se kreiraju iz razloga to je na jednom crteu potrebno imati vie nivoa, a na tim nivoima objekte iz iste grupe, kako bi se kasnije mogli lako privremeno uklanjati iz teku&eg prikaza crtea. rivremeno uklanjanje jednog la@e*!a a samim tim i svih elemenata koji su na njemu vri se u okviru za dijalog =a@e* -*ope*ties %ana6e*. @zabrani la@e* moe biti ukljuen ili iskljuen, zamrznut ili odmrznut, zakljuan ili otkljuan to se postie jednostavnim pritiskom na odgovaraju&u kolonu izabranog la@e*!a. -a umetanje blokova u na paleti alata ;*a< izabere se komanda :nse*t Elo k ( ili se u padaju&em meniju :nse*t izabere komanda Elok). ozivanjem ove komande otvara se dijalog prozor :nse*t u kome se moe uoiti pet polja u kojima su grupisani parametri koje treba de0inisati da bi se izvrilo umetanje kreiranih simbola. U polju Na#e postoji lista u kojoj se nalaze imena svih kreiranih simbola aktivnog crtea, gde se moe selektovati ime bloka koji se ume&e. U polju :nse*tion point vri se podeavanje parametara preko kojih se de0inie taka umetanja bloka u crte, u polju S ale vri se de0inisanje 0aktora razmere po koordinatnim osama za simbol koji se ume&e, u polju 4otation vri se de0inisanje ugla rotacije simbola koji se ume&e. U ovim poljima potrebno je ukljuiti opciju Spe i"@ (nDs *een kako bi se mogle unositi vrednost 0aktora razmere po koordinatnim osama, de0inisati razmera i ugao rotacije simbola koji se ume&e. 3ko je polje BCplo&e u donjem levom uglu ukljueno tada &e svaki blok prilikom umetanja u teku&i crte biti rastavljen na sastavne elemente, pa se ova opcija naje&e ne koristi, jer se blok moe i kasnije rastavljati. Fa primer, 0aktor razmere u F pravcu kontrolie veliinu bloka po horizontali, kao i njegovu orijentaciju (znak minus ispred vrednosti de0inie orijentaciju). U konkretnom sluaju za prikazanu gra/evinsku osnovu, za ubacivanje bloka vrata (slika G.*) u centralnom delu objekta, ija je irina 110 #, potrebno je prvo zumirati taj prostor na crteu, proglasit la@er v*ata teku&im, a zatim pokrenuti komandu :nse*t Elo k.

Slika 8.3: 9ba ivanje bloka v*ata

141

U padaju&oj listi Na#e izaberu se v*ata100 i proveri da li je opcija Spe i"@ (nDs *een ukljuena u sva tri polja, dok je polje BCplo&e iskljueno. 1likom na (A vra&a se na crte pri emu je blok v*ata100 vezan sa kursorom pri emu se taka koja je izabrana kao bazna nalazi u sredini kursora. roveri se da li je ukljuen (snap kriterijum Bn&point, a zatim pomeri kursor do donjeg desnog kraja dovratnika prednjih vrata. 1ada se pojavi kvadrati&, potrebno je kliknuti ime je izabrana taka umetanja bloka. Fa komandnoj liniji pojavljuje se poruka za unos 0aktora razmere po F osi $ Bnte* C s ale "a to*, Spe i"@ opposite o*ne*! o* 27o*ne*8FG?3 H1I.1ao 0aktor razmere uneti vrednost HD1I a zatim Bnte*. -a G 0aktor razmere unosi se vrednost 1, zatim Bnte*, dok se za ugao rotacije prihvata ponu/eni uga tj 0(, zatim Bnte*. 9ime je zavreno ubacivanje ovog bloka i na slian nain se ubace i preostala vrata, a zatim prozori. -a nadvratnike nije potrebno praviti blokove jer su to samo prave linije. "vim je zavrena kompletna gra/evinska osnova.

2eo0a in orma$ija izme&# $rte3a

%a bi se postoje&i crtei i njegovi elementi mogli koristiti u daljem radu pod nekim novim imenom potrebno je crte iskopirati u novi 0ajl. oto je 3uto?3% u stanju da podri nekoliko otvorenih crtea istovremeno, moe se podeavati koji je od crtea vidljiv. 3ko se istovremeno vidi vie crtea, mogu se bilo koji objekti ili svi zajedno prevlaiti sa jednog na drugi. U trenutku dok je crte gra/evinska osnova otvoren izabere se File8(pen a zatim se u prozoru Sele t File izabere 0ajl u kome se nalaze blokovi gra/evinske osnove i pritisne dugme (pen. Fakon toga se u padaju&em meniju izabere Jin&o<8Tile >e*ti all@ ime se pored crtea gra/evinske osnove pojavljuje crte sa blokovima gra/evinske osnove. U jednom trenutku moe biti aktivan samo jedan crte, pri emu je okvir aktivnog crtea tamno plave boje. 3ko se eli otvoriti novi crte, u trenutku kada je otvoren crte gradjevinska osnova, postupak je slian. @zabere se File8Ne<, ime se otvara prozor 7*eate Ne< ;*a<in6 i izabere opcija 9se a Te#plate i klikne na (A, a zatim se izabere Jin&o<8Tile >e*ti all@ i pored prethodno otvorenog crtea pojavljuje se novi crte ;*a<in6 1. Fovi crte se proglasi aktivnim i preko opcije Fo*#at 9nits promeni tip jedinica i preciznost, kao kod crtea gra/evinske osnove.

Prevlaenje o0jekata "a jednog na dr#gi otvoreni $rte3

ojedini objekti ili svi objekti sa jednog crtea na drugi prevlae se tako to ih najpre selektujemo, pri emu se na izabranim objektima pojavljuju vorovi. 1ursor se postavi na nekom od selektovanih objekata gde nema vorova, klikne i dri pritisnut levi taster mia i prevue kursor na drugi crte. -atvori se crte sa koga su prevueni objekti, a zatim razvue preko celog ekrana crte koji sadri nove objekte. 1ada je zavrena kompletna gra/evinska osnova potrebno je napraviti novi 0ajl, na prethodno opisan nain, pod nazivom ema elektrine instalacije (za datu gra/evinsku osnovu). Fa kreiranom 0ajlu potrebno je izvriti umetanje blokova elektrotehnikih oznaka i simbola. otrebno je napomenuti da je u novijoj praksi crtanja ema elektrinih instalacija opte prihva&en nain u kojem se svi vodovi (jedan ili vie njih) obeleavaju sa po jednom linijom. 9a linija oznaava samo trasu vodova a iz naknadnih obeleavanja prikljunih mesta lako se ustanovljava koliko strujnih krugova imamo. Fajlaki i najbri nain crtanja je da se prvo iscrtaju kompletne trase elektrinih vodova a nakon toga se ubace ve& kreirani blokovi elektrinih elemenata.

142

,RIMER 3. 7ADATKA
4lektrina razvodna instalacija stambene jedinice, ija je gra/evinska osnova data na slici, treba da sadri slede&e$ 1. 6azvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru) #. ;vetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti, postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru) *. Aedno0azne prikljunice sa zatitnim provodnikom, postavljene u svakoj prostoriji, na mestima po sopstvenom izboru. ,. Aednopolne sklopke, postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.

143

REENJE PRIMERA

144

7ADATAK 3.1
4lektrina razvodna instalacija stambene jedinice, ija je gra/evinska osnova data na slici, treba da sadri slede&e$ 1. 6azvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru) #. ;vetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti, postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru) *. Aedno0azne prikljunice sa zatitnim provodnikom, postavljene u svakoj prostoriji, na mestima po sopstvenom izboru. ,. Aednopolne sklopke, postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.

145

146

7ADATAK 3.2
4lektrina razvodna instalacija stambene jedinice, ija je gra/evinska osnova data na slici, treba da sadri slede&e$ 1. 6azvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru) #. ;vetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti, postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru) *. Aedno0azne prikljunice sa zatitnim provodnikom, postavljene u svakoj prostoriji, na mestima po sopstvenom izboru. ,. Aednopolne sklopke, postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.

147

148

7ADATAK 3.3
4lektrina razvodna instalacija stambene jedinice, ija je gra/evinska osnova data na slici, treba da sadri slede&e$ 1. 6azvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru) #. ;vetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti, postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru) *. Aedno0azne prikljunice sa zatitnim provodnikom, postavljene u svakoj prostoriji, na mestima po sopstvenom izboru. ,. Aednopolne sklopke, postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.

149

150

7ADATAK 3.%
4lektrina razvodna instalacija stambene jedinice, ija je gra/evinska osnova data na slici, treba da sadri slede&e$ 1. 6azvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru) #. ;vetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti, postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru) *. Aedno0azne prikljunice sa zatitnim provodnikom, postavljene u svakoj prostoriji, na mestima po sopstvenom izboru. ,. Aednopolne sklopke, postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.

151

152

7ADATAK 3.3
4lektrina razvodna instalacija stambene jedinice, ija je gra/evinska osnova data na slici, treba da sadri slede&e$ 1. 6azvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru) #. ;vetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti, postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru) *. Aedno0azne prikljunice sa zatitnim provodnikom, postavljene u svakoj prostoriji, na mestima po sopstvenom izboru. ,. Aednopolne sklopke, postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.

153

154

7ADATAK 3.5
4lektrina razvodna instalacija stambene jedinice, ija je gra/evinska osnova data na slici, treba da sadri slede&e$ 1. 6azvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru) #. ;vetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti, postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru) *. Aedno0azne prikljunice sa zatitnim provodnikom, postavljene u svakoj prostoriji, na mestima po sopstvenom izboru. ,. Aednopolne sklopke, postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.

155

156

7ADATAK 3.8
4lektrina razvodna instalacija stambene jedinice, ija je gra/evinska osnova data na slici, treba da sadri slede&e$ 1. 6azvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru) #. ;vetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti, postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru) *. Aedno0azne prikljunice sa zatitnim provodnikom, postavljene u svakoj prostoriji, na mestima po sopstvenom izboru. ,. Aednopolne sklopke, postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.

157

158

7ADATAK 3.9
4lektrina razvodna instalacija stambene jedinice, ija je gra/evinska osnova data na slici, treba da sadri slede&e$ 1. 6azvodno mesto odabrano po sopstvenom izboru) #. ;vetiljke sa inkadescentnim izvorima svetlosti, postavljene u svakj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru) *. Aedno0azne prikljunice sa zatitnim provodnikom, postavljene u svakoj prostoriji, na mestima po sopstvenom izboru. ,. Aednopolne sklopke, postavljene u svakoj prostoriji na mestima po sopstvenom izboru.

159

160