RENESANSNA UMETNOST

Prouavajui prelaz izmeu klasine antike i Srednjeg veka, bili smo u mogunosti da ukaemo na veliku prekretnicu - pojavu islama - koja obeleava podelu izmeu ovih era. ikakav slian dogaaj ne odvaja Srednji vek od !enesanse. Svakako da su "# i "#$ vek bili plodni dalekosenim dogaajima - pad %arigrada i &ursko osvajanje jugoistone 'vrope, istraivaka putovanja koja su dovela do zasnivanja prekomorskih imperija u ovom svetu ()*rici i )ziji+, koja donose sa sobom i suparni,tvo izmeu -panije i 'ngleske, kao prvih kolonijalnih sila, duboka duhovna kriza re*ormacije i protiv re*ormacije. .vo je samo deo dogaaja koji su prouzrokovali ovu eru. &eoretiari renesanse / 0enimo 0enimi - &raktat o slikarstvu, 1orenzo 2hiberti - 3omentari biogra*ije umetnika, 1eone 4attista )lberti - . slikarstvu, Piero della 5rancesca - . slikanju perspektivom, 1eonardo - &raktat o slikarstvu, #ignon de 4arochi - Perspektiva .... Homo Universale - umetnik renesanse / arhitekta, skulptor, pesnik, slikar, teoretiar. !enesansa je bila prvi period u istoriji koji je bio svestan svog postojanja i koji je sam sebi iskovao ime. Srednjevekovni ovek nije mislio da pripada dobu koje se razlikuje od klasine starine6 pro,lost se za njega sastojala prosto iz ere 7Pre 8rista i Posle 8rista7, iz 're 9akona (,to znai Starog zaveta+ i 're :ilosra (,to znai posle 8ristovog roenja+. asuprot tome, renesansa je delila pro,lost ne prema 4oanskom planu Spa,enja, ve na bazi ljudskih ostvarenja. Ona je na Klasinu Antiku gledala kao na Eru kada je ovek dostigao vrhunac svojih stvaralakih snaga eru koju su varvarske inva!ije koje su sru"ile Rimsku im#eriju naglo #rekinule #a je vreme hiljadugodi"njeg intervala mraka odnosno ne#rosve$enosti trajalo sve do Renesanse% 9ato se ovi vek mogao nazvati 7Preporodom7 (od latinskog !enasci - ponovo se roditi+. Petrarka, prvi od velikih ljudi koji su stvarali !enesansu, meutim, smatrao je novu eru kao oivljavanje klasike, tj. iskljuivo kao uspostavljanje 2rkog i 1atinskog jezika u njihovoj ranijoj istoti i vraanje na originalne tekstove klasinih pisaca. &ndividuali!am - nova samosvest i samopouzdanje - osposobila ga je da objavi, nasuprot svim utvenim autoritetima, svoje sopstveno ubeenje da je doba 7verovanja7 u stvari bilo doba neprosveenosti i mraka, dok su mrani pagani )ntike stvarno predstavljali najsvetliji stepen istorije. .vakva spremnost da se posumnja u tradicionalno verovanje i obiaje ostae duboko karakteristina za !enesansu kao celinu. Na stvaranje uslova !a ra!voj renesanse uticali su' -ponovno istraivanje antike umetnosti (zapoeto jo, od ; v.+ -razvoj gradova i gra.klase koja e u <= i <> v.poeti da neguje jedan bitno drugaiji stav prema umetn.od onog srednjevekovnog. %ilj renesanse nije bio da se dela )ntike podraavaju, ve da se dostignu, i ako je mogue i prevaziu. ? praksi, to je znailo da autoritet koji je pridavan klasinim uzorima ni izdaleka nije bio nedodirljiv. .snovni paradoks je ,to je elja za vraanjem klasiarima, zasnovana na odbacivanju Srednjeg veka, donela ovoj eri ne preporod )ntike, ve raanje modernog oveka. !enesansa, kao revolucija u umetnosti, u svom stvaranju nije uni,tila dotada,nju umetnost, ve ju je apsorbovala, sintetisala je sa drugim *ormama i drugom sadrinom, i stvoriv,i jednu kvalitetnu, novu umetnost nastavila je dalje svojim razvojem. ovi duh u umetnosti doneo je osloboenje od ranijih stega, ,to je imalo za posledicu to da se mani*estuje individualnost umetnika - i to mnogo jae nego u )ntiko vreme. ?metnika dela, koja se u Srednjem veku razlikuju po tipu, a ne prema linosti umetnika koji su ih stvorili, sada poinju da se razlikuju jedna od drugih ba, prema umetniku - autoru i ig njegove linosti postao je najvanija odlika. &ei,te !enesanse je njen javni karakter.

122

Pored navedenog, veoma je vana i pojava humanizma , tj. stavljanje oveka u sredi,te panje.

Ra!like i!me(u Srednjevekovne umetnosti i Renesanse ' <. ? nainu mi,ljenja i procesu umetnikog stvaranja, @. ? Srednjem veku umetnici idu od apstraktnog ka konkretnom (odreenu religioznu ideju materijalizuju u slici+. Prirodu dekomponuju i podreuju je zahtevima slike. &o delu daje svojstvo 7transedentalno - imaginarnog7. ? dobu gotike javlja se svojevrsni realizam, ali posmatranje prirode nije nauno. =. !eligija nije antireligiozna, ve antisholastika i antiklerikalna, proeta humanistikim idejama. ? centru panje je ovek koji sve podvrgava kontroli svoga razuma. >. 3onkretne ideje - $talija nije omoguila razvijanje osnovne ideje 2otikskih konstruktivnih elemenata (prelomljeni luk, rebrasti svod, podporni luk, nema vitraa+, jer je bila pod jakim uticajem #izantije i !omanike. A. Srednjevekovna umetnost je skru,ena, ali omoguava renesansnim umetnicima teorijsko i praktino obrazovanje.

Umetnost koja je #ri#remila Renesansu ' - Preovlauje problem proporcije ljudskog tela, - $strauje se pokret ljudskog tela (njegove relacije u odnosu na prirodu+, - Ba bi se ostvarila trea dimenzija u dvodimenzionalnom okviru slike, vr,e se sistematska istraivanja perspektive (antika umetnost nije znala za jedinstvene nedoglede za sve paralelne prave+.

)% *RETE+E RENESANSE , trecento

3rajem "$$$ veka do,lo je do eksplozije stvaralake energije u $talijanskom slikarstvu, tako spektakularne i dalekosene po dejstvu na budunost, kao ,to je bila i pojava gotike katedrale u 5rancuskoj. Srednjovekovna $talija, iako pod snanim uticajem umetnosti severa 123

Istorija umetnosti jo, od 3arolin,kog doba, uvek je ostala i u bliskom dodiru sa #izantijskom umetno,u. 9ahvaljujui tome, slikarstvo na drvetu, mozaik i zidno slikarstvo - tehnike koje nikada nisu uhvatile vrstog korena severno od )lpa - stalno su bile ive na italijanskom tlu. $ ba, u vreme kada su prozori od bojenog stakla postali glavni vid slikarske umetnosti u 5rancuskoj, nov talas #izantijskog uticaja preplavio je romanike elemente koji su se bili zadrali u italijanskom slikarstvu. $ma izvesne ironije u injenici ,to se ovaj novovizantijski stil (ili 7grki manir7 kako su ga $talijani zvali+ pojavio u vreme etvrtog krsta,kog rata <@C>.g. - ovek se pritom sea kako je 2rka umetnost nekada osvojila ukus pobedonosnih !imljana. 4ilo kako mu drago, 2rki manir je preovlaivao sve do kraja "$$$ veka, tako da su italijanski umetnici mogli da apsorbuju vizantijsku tradiciju mnogo temeljitije nego ikada ranije. Dovek je izbio u prvi plan, istiu se ljudske vrednosti. Prouava se )ntika, a ljudske *igure su realne zahvaljujui posmatranju. ?metnici trae svoj individualni izraz, oni su svestrani i obavljaju vi,e delatnosti. Prisutna je elja za odbacivanjem Srednjevekovne tradicije i elja za vraanjem ka klasinom. Bodirna taka ive )ntike i nove $talijanske umetnosti nije u stilu, ve u temi - obe umetnosti su okrenute ka realnom izgledu, pokretu i *ormi. $zraen naturalizam - dah prirodnosti i humanizam - prisutna svest o ovekovoj moi i njegovom dostojanstvu. %ilj !enesanse nije podraavanje )ntike, ve njeno prevazilaenje. ?metnika dela poinju da se razlikuju po autoru, a ne po tipu - dolazi do izraaja individualni izraz umetnika, koji izlazi iz anonimnosti.

-ima.ue

Cimabue (1240.-1302.g.), jedan od slikara grkog manira, *irentinski majstor, moda i 2iottov uitelj, uivao je poseban glas. Eo, tesno vezan za #izantijski duh, ali ga obogauje novim ivotom i )ntikom plemenito,u. Svetlost i senku je rasporeivao na interesantan nain i tako davao plastinost oblika. ?speo je da ostvari realistinu *ormu u modernom svetu. .n je umetnik zidne slike, monumentalne kompozicije u *resko tehnici. 1. Madona na prestolu - E >@F6 GP <CF6 $S @;6 3 ?peatljiva oltarska slika na drvetu, oko <@HC.g., takmii se sa najlep,im vizantijskim ikonama i mozaicima. .no po emu se od njih razlikuje jeste uglavnom vea strogost crtea i izraza, koji odgovaraju njenim ogromnim dimenzijama (=.HA I @.@> m.+. a istoku se nikada nisu usuivali da rade slike na drvetu u ovako monumentalnim razmerama. $sto tako, nevizantijski je oblik slike koja se gore zavr,ava sa zabatom, kao i nain na koji je uraen presto od drveta sa intarzijama, ponavljanjem odreenog oblika. 4ogorodica sa 8ristom je na zlatnoj podlozi, sedi na prestolu koji pridravaju aneli rasporeeni u tri reda. Stasom je vea od anela, kao i na vizantijskim ikonama - uticaj koji je preko .rijenta #izantija primila od 'gipta. :adona nije ,ematizovana u liku, ve ima individualne crte. ?ravnoteenost oblika i usklaenost volumena.

/oto di 0ondone

Giotto di Bondone (1267.-1337.g.). ajvei umetnik, sa kojim poinje !ana renesansa. )rhitekta, skulptor, slikar, verovatno uenik %imabuea (od njega je nasledio smisao za monumentalnost+ - %imabue je otkrio njegov talenat posmatrajui ga kako kao pastir crta ovce na kamenu. :ajstor zidne slike, vratio je slici realnu dimenziju dela - kod njega nije odbaeno sve ,to ranije bilo u slikarstvu. ? njegovim kompozicijama ima vizantijskih reminiscencija. .vali njegovih lica i skulptoralnost *orme takoe imaju korena u ranijem srednjevekovnom slikarstvu, kao i njegova mirna monumentalnost. 9a njegove draperije 124

reklo se da su jednolike i te,ke, za njegove tipove da su esto vulgarni, za njegov crte da nije uvek valjan. o mnogo vanije osobine su njegovo izvorno posmatranje i interpretiranje prirode6 njegova lucidnost u nainu kako slikarski misli, jedna prostota njegovog prianja i njegov dar da gestom verno izrazi du,evno stanje svojih *igura. ? tom pogledu njegova imetnost je koraknula toliko unapred da valjda zbog toga zaostaci pro,losti ve izgledaju strani u njegovim slikama i skoro da se od njega oekuje da ue i u one probleme koji e vremenski tek kasnije doi na red da budu re,avani. $strauje realni arhitektonski prostor, *igure i prostor dovodi u realne razmere. o, nikada nije mogao da ostvari preteranu dubinu prostora, *igure su u prednjem planu slike, pa je po tome on jo, uvek ovek srednjevekovnog duha. 2iotto je odbacio tradicionalnu zlatnu pozadinu i zamenio je nebom i pejzaem. jegov pejza je sasvim nerazvijen, ali korak napred je uinjen. )rhitektura u njegovim slikama nije u proporciji sa linostima. jegovo posmatranje prirode ograniilo se na ljudsku *iguru uglavnom, dok su ostali satojci, predeli i zgrade, vegetacija i ivotinje, sluile samo kao dekor ispred koga se scena sa linostima odigrava, a uneti su tek da ukratko objasne sredinu u kojoj se radnja de,ava. 2. Oplakivanje Hrista - GP <C;6 $S =<6 3 "$# vek. &ragino raspoloenje saop,teno je sveanim ritmom koncepcije isto koliko i gestovima i izrazima uesnika. 9grene i pognute *igure, koje su najnii centar gravitacije (*igure na tlu daju stabilnost kompoziciji, nivo pogleda je u donjoj polovini+, izraavaju tmurnost prizora i bude na,e saoseanje, jo, pre nego ,to smo shvatili speci*ino znaenje naslikanog dogaaja. S izvanrednom smelo,u 2iotto istie sleeni jad oalo,enih smrtnika nasuprot pomamnom pokretu anela koji plau meu oblacima (aneli uzleu i padaju u agoniju, kao ranjene ptice+, kao da su *igure na tlu sputane svojom zajednikom duno,u da sauvaju stabilnost
Giotto - The Scrovegni Chapel, Lamentation of Christ

kompozicije, dok aneli, mali i li,eni teine kao ptiice, ne snose zajedno sa ljudima ovaj teret. Bejstvo drame pojaano je strogim jednostavnim okvirom. agib brega koji se spu,ta deluje kao ujedinjujui element i u isto vreme upravlja na,e poglede prema glavama 8rista i 4ogorodice, koji su u ii prizora. ak i drvo ima dvostruku ulogu. jegova ogolelost i usamljenost navode nas na misao da itava priroda na neki nain uestvuje u Spasiteljovoj smrti6 ali nas i poziva da razmi,ljamo o jednoj jo, odreenijoj simbolikoj poruci. Eer ono je aluzija, kao kod Bantea u jednom stavu 4oanstvene komedije, na drvo znanja, koje se zbog greha )dama i 've osu,ilo, ali e se povratiti u ivot zahvaljujui 8ristovom rtvovanju. 5igura 8rista je sapeta linijom i vrsta. ema akcije kretanja - sleen jad oalo,enih. $zuzetna jasnoa kompozicije. 4ogorodica, kao majka, slici daje dubinu, ali je u isto vreme i zatvara.

1uio di 0uoninsegna

Duccio di Buoninsegna (1225.-131 .g.), Prvi majstor Sijenske "kole. !adio je za gradske uprave. :anje snage od 2iotta, ali vi,e upotrebljava treu dimenziju - za razliku od 2iotta rasporeuje *iguru u prostoru (2iotto je dri u prvom planu+. 5igure po prvi put rasporeene u zatvorenom arhitektonskom prostoru. ?kara,ava 2iottovu jednostavnost i uvodi nenost i 125

Istorija umetnosti manje o,trina, ima mek,e draperije, trodimenzionalnije. .n radi tehnikom tempere na dasci (,ta*elaje+, pa zbog toga ima drugi kolorit. 3olorista je prvog reda - boja je sjajna i njegova glavna preokupacija, zlatna osnova zahteva istotu i snagu. !aspored volumena u prostoru nema nikakvu posebnu vrednost.&raga za plastino,u oblika, a i za skraenjem. Poznat po malim slikama punim poezije, koje blistaju arkim sjajem i koloristikom masom karakteristika Sijenske ,kole. 3oristi naelo koordinacije - radi istu linost vi,e puta na jednoj slici. !adi u #izantijskom maniru, ali na jedan plemeniti nain. 3. Hristov ulazak u Jerusalim - E >@H a poleini oltara. $ u prizorima pod vedrim nebom, kao ,to je ovaj, arhitektura je zadrala svoju *unkciju u uobliavanju prostora6 dijagonalni pokret u dubinu nije izraen *igurama koje su na celoj slici istih dimenzija, ve zidovima sa obe strane puta koji vodi u grad, kapijom koja uokviruje masu koja klie u znak dobrodo,lice i graevinama iza nje. 4ez obzira na to kakvi su nedostaci Bucciove perspektive, njegova arhitektura opet ispoljava sposobnost da sadri i zatvori, i ba, zbog toga ostavlja na nas utisak neeg mnogo razumljivijeg nego i jedan vidik u )ntikoj umetnosti.
Duccio - Ulazak u Jerusalim, detal

4. Skidanje sa krsta 5reska. 8rist klonuo na 4ogorodicu, merdevine uz krst, zlatna pozadina, vizantijsko-gotiki pravac. :ajesta - oltarska ikona, na prednjoj strani :adona, na zadnjoj strani prikazan 8ristov ivot. 2rki manir u Bucciovim rukama nije vi,e ukoen/ talasasta mekoa draperije, senenje zlatnim crtama svedeno na minimum, tela, lica i ruke poinju da se zaobljuju.
Duccio - !aesta, Skidan e sa krsta

(12 !.-1344.g.), Sijena. :lai od Buccia, Pertrarkin prijatelj. ? njegovom delu #izantijski elementi blede, dok se vrlo jasno ispoljavaju 2otske *orme - jo, mek,e crte od Bucciovih, sa veom detaljizacijom i manjom monumentalno,u, kao i toplim koloritom. e pla,i se nereda niti dekoracije. .n je poeta u slikarstvu. $zradio je mnoge slike na drvetu, izvr,io veliki uticaj na 5rancusko slikarstvo. 3arakteri,u ga pre*injenost *orme elegantnih ra*iniranih oblika i kolorita, meke linije. aslikao vi,e oltarskih slika. Poslednje godine ivota proveo je na Papskom dvoru u )vinjonu 5. Kondotiere Gidori io da !o"liano - GP <<C6 3 Pro*ana tema, koja mu je bila poruena od Sijenske op,tine, koja je traila da naslika monumentalnu kompoziciju. 3onjanik ja,e preko osvojenih zemalja, posle pobeda kod gradova :ontemasi i Saso*orte, koji su takoe predstavljeni na slici. Pejza je sterilan, ni,ta se ne kree i sve je podlono ra*iniranosti. Ba 5ogliano je predstavljen pola kao linost

Simone Martini

126

(bogato odeven i dostojanstvenog stava+, a pola kao heraldiki simbol. .vo je prvi konjaniki portret u $taliji, po kome je :artini pretea ?ccela i 2ocelia. Simone !artini - Condotiere "Guidariccio da #ogliano+ #. $la"ovesti - $S =>6 3 !azlikuje se od prea,njih svojom izrazitom linearno,u - sa prepla,enom 4ogorodicom i blistavim , li,em ovenanim )nelom, koji anticipira 4otielija. 3rinovi (simbol istoe+, li,e i svetla ptiija krila lirski su rasporeeni po zlatnoj pozadini, sa koje treperi jo, blje,taviji )nelov zlatni oreol. !a*inirana spiritualnost i delikatnost emocija, koji se navode kao karakterne osobine Sijenske ,kole, nisu moda ni u jednom Sijenskom delu tako izraziti kao na ovoj slici.
Simone !artini - $lagovesti

Am.ro(o 2orenceti

"mb#ogio $o#en%etti (131!.-1347.g.), slavniji od svoga brata Pietra. jih dvojica su uinili korak blie prirodi. ? njihovom delu se javlja bliski opus prema svakodnevnom ivotu, ali u monumentalnijm razmerama, udrueno sa ivim interesovanjem za prostor. &aj prostor je prikazan majstorski, este su i vedute gradova. )mbrogio 1orenzetti je narooto poznat po svojim slikama politike sadrine u Palazzo Publico u Sijeni. &o su *reske 7Bobra uprava7, 79la uprava7 i 7Posledica dobre i zle uprave7.

%. &o'ra uprava ( E >==, >=>6 GP <<@6 a ovoj *resci je naroito poznata alegorijska *igura 7:ir7 po kojoj je i sala u kojoj su *reske naslikane dobila ime Sala :ira. .d dve *reske, koje predstavljaju posledice dobre uprave, na jednoj se vidi grad Sijena i miran ivot u njemu a na drugoj bezbednost na poljima i njivama iznad grada (7 ek bez straha svako ide slobodno svojim putem - neka radi i seje - dokle vlada ova vlastelinka, koja je zlotvorima oduzela svaku mo7+. Belo je uraeno zahvaljujui kombinaciji arhitektonskog slikarskog prostora Buccia i vajarskog slikarskog prostora 2iotta. !azumljiva slika itavog jednog grada predstavlja deo jednog razraenog alegorijskog programa, koji slika suprotnosti izmeu dobre i lo,e uprave. &ako je umetnik, da bi pokazao ivot sreenog grada - drave, morao ispuniti ulice i kue preobilnom aktivno,u. #eseli i zaposleni svet daje arhitektonskom vidiku upeatljivu realnost, uvodei u njega ljudske razmere. Sa desne strane ova *reska prua sliku Sijenske okoline, oiviene dalekim planinama. ?speo je poku,aj da se da sveobuhvatni portret jednog grada i prikae ,iroka panorama okoline. &o je pravi predeo (prvi posle !ima+, prostran i dubok, a ipak razliit od njegovih !imskih prethodnika po jednom uvr,enom redu i atmos*eri pripitomljenosti. Prisustvo oveka ovde nije sluajno - on je u punoj meri postao vlasnik prirode, koji obrauje terasaste breuljke sa vinogradima i ,ara doline geometrijom njiva i pa,njaka. ? takvom okviru )mbrogio posmatra seljake u njihovim 127

Istorija umetnosti sezonskim radovima, beleei &oskanski seoski prizor, tako karakteristian da se skoro nije promenio za poslednjih FCC godina. Sagledavanje prostora u tri dimenzije, ali razliiti nedogledi.
Lorenzetti - %llegor& of Good Government

$o#en%o G&ibe#ti (13 1.-1455.g.), je u zrelom dobu svog umetnikog stvaranja promenio stil od 2otikog ka !enesansnom. .n je bio zlatar, slikar, kolekcionar )ntikih dela i teoretiar. .no ,to je stvorio u skulpturi bilo je ne,to sasvim novo, ,to je daleko prema,ilo tenje Pizanske ,kole. Po ivosti i lepoti scena, po studiji i izradi ljudskog tela, po skladu proporcija i zrelosti modulacija, i uop,te, po zrelosti shvatanja njegovi relje*i ine prekid sa primitivizmom koji u slikarstvu tog vremena jo, uvek traje. )ntikih elemenata ima u toj skulpturi, naraito u draperiji. :eutim, iako se oslanja na )ntiku, njegov lini stil i originalno interpretiranje prirode, ogroman napredak u tehnikom znanju i predstavljanju du,evnog stanja (u stavu, gestovima i likovima *igura+ je mnogo vaniji.

2orenco 3i.erti

).*ajska vrata - GP <=@, <==6 82 >=F)6 3 3rstionica u 5irenci. &o su druga vrata ($stona+ koja je 2hiberti radio za krstionicu od <>@A. - <>A=.g. Prva su Severna, koja je radio od <>C<. - <>@>.g.&oliko su lepa da su dobila ime !ajska, krase ih <C velikih relje*a u etvrtastim okvirima (a ne @H malih ploa u etvorolisnim okvirima, kao na ranijim vratima iz <>C<.g.+ i utkano je preko <CC *igura (elegancija *igura postignuta je izduenim proporcijama do </;+, sa Starozavetnim temama, a pokazuju umetnikovo uspe,no shvatanje rane renesanse. Pria o Eakovu i $saku/ okvir za 2hibertovu priu je prostrana dvorana, sjajan primer ranorenesansnog arhitektonskog prostora, koji odraava zrelu umetnost 4runeleskia, dok nas njegovi likovi svojim otmenim i ljupkim klasicizmom jo, prilino podseaju na meunarodni 2otiki stil. .sim samih scena uven je i ornamentalni okvir ovih vrata sa motivima iz biljnog i ivotinjskog carstva (veverice, ,eve, vorci, prepelice...+. ? izradi samih scena 2hiberti je eleo kompozicijom i nainom tretiranja pejzaa i arhitekture da se u relje*u takmii sa slikarstvom (to su njegove rei+, kazuje sadrinu na slikarski nain. !elje* je izvuen iz pozadine i time je dobijena perspektiva (ima i e*ekata vazdu,ne perspektive+. ? ukljuuje vi,e epizoda jednog dogaaja, radi mnogo *igura u dubokom prostoru, a dubinu nagla,ava smanjenjem plastinosti i veliine oblika srazmerno udaljenosti. 2radacija plastinosti se zove JskjaaturaJ - lepinja, ime dobija slikarska svojstva relje*a. 1judska *igura je u prirodnom pokretu i proporciji, aneo u skraenju. :icchelanghelo se divio ovim vratima i rekao je da su dostojna !aja.

4% RANA RENESANSA U &TA2&5& , 6uattrocento

128

&akozvana 2iottova ,kola, koja je pokazala bujnu ma,ta, bila je isuvi,e plodna, radila je isuvi,e brzo, pa je poela da pada u banalna ponavljanja istih *ormi. 3ada se pojavila jedna grupa ozbiljnih umetnika, koji nisu imali osobinu da slikaju lako, kao od ,ale, koji su se trudili da budu taniji, poeli da sa vi,e panje i istrajnosti da izuavaju prirodu i ivot. a elo te grupe realista do,ao je :asaccio. )li, progres koji e se pokazati u slikarstvu blagodarei :asacciu bio je pripremljen predhodnim programom u skulpturi. ? stvari, prirodno je bilo da se skulptura morala vi,e koristiti lekcijama )ntike nego neke druge umetnosti, iz prostog razloga ,to su primeri )ntike likovne umetnosti, koji su neposredno, kao modeli, uticali na renesansnu likovnu umetnost, bila vajarska, a ne slikarska dela. a duh renesanse kao celine, naravno, uticala je i )ntika knjievnost. .sim toga, )natomija se takoe poela ivo izuavati u "# veku i pored crkvenih zabrana, a skulptura je iz tih anatomskoh studija izvukla jo, vi,e koristi nego slikarstvo. ? umetnosti, prvu re je povela 5irenca, pa je trg pred katedralom u 5irenci postao kolevka nove skulpture. <>C<.g. raspisan je konkurs za bronzana vrata 4aptisterija u 5irenci (poetak !enesanse+. ? radovima koji su pristigli, pobedio je 1. 2hilberti, iako se iri lomio izmeu njega i 4runelescija.

Odlike rane renesanse su' -nema jakih kontrasta svetlosti i senke, -*orma se de*ini,e linijom, jakom konturom, -boja je sekudarni element, zbog neujednaenog svetla, -slikari su osloboeni od svi kanona, slobodni su da sve ,to vide u prirodi pretoe u lini izraz, -ikonogra*ija je sastavljena iz novih tema, sakralne teme gube od svoje svetosti, one se laiciziraju, u njih prodire realni portret, -novina je uvoenje psihologizacije likova, esto se u kompozicije unose likovi donatora. 3lasina nagota je u,la u Srednjevekovnu umetnost u neulnom stanju. 2de god imamo nago telo od HCC. do <>CC.g., moemo biti sigurni da ono potie direktno ili indirektno iz nekog klasinog izvora, bez obzira koliko malo liilo na njega. &akva nagota ima neko moralno znaenje, ili negativno ()dam i 'va, ili gre,nici u paklu+ ili pozitivno (nagota 8rista u stradanju, Svetaca koji mue ili ubijaju svoje telo ili snaga u obliju 8erkula+. Srednjevekovna naga tela, ak i ona najsavr,enija, li,ena su one ulnosti koja se u svakom aktu klasine starine podrazumevala. &u ulnost su, verovatno, pre izbegavali nego ,to nisu mogli da je pokau, jer je Srednjovekovna duhovna i *izika lepota )ntikih idola, posebno nagih kipova, bila otelotvorenje podmuklih drai paganizma. "# vek je ponovo otkrio ulnu lepotu neodevenog tela. 7A5ARST7O RANE RENESANSE U &TA2&5& Skulptura se u $taliji razvijala drugaije nego u drugim delovima 'vrope. 2otski skulptori su bili nepoznati i duboko skriveni iza svojih dela. ? renesansi je vajarsko delovanje zbir dela vrlo znaajnih pojedinaca. .dmah se primeuje uticaj )ntike tradicije u dobroj proporciji, poloaju, kompoziciji, detalju. #izantija nije mnogo uticala na skulpturu, osim u ikonogra*skoj ,emi. Primetan je uticaj romanike i gotike. ? gotici postoji tutorstvo arhitektura nad skulpturom, mada u opadanju. ? $taliji, osim :ilanske katedrale, ne postoje gotske graevine, prisutan je zid i horizontala, pa je skulptura drugaija - esto je u unutra,njem 129

Istorija umetnosti prostoru, mada je ima i spolja. ? vreme renesanse skulptura se otkida od arhitekture i postaje autonomna, mada postoje dela vezana za arhitekturu (vrata 4aptisterijuma+. Eavlja se proces laicizacije skulpture, javlja se mecenat, koga preuzima pro*ana grana - plemstvo, a tutorstvo crkve jenjava. 3ao i u slikarstvu obnavalja se )ntiki duh, polazi se od prirode i prouava se anatomija. Eedan od velikih majstora skulpture je 1orenzo 2hiberti, koji ostavlja i pisano delo o skulpturi - J3omentarijJ. 3ao poetak skulpture se uzima <>C<.g. - javni konkurs za severna bronzana vrata 4aptisterijuma u 5irenci. Skulptura renesanse je i nastala u 5irenci, dok je slikarstvo imalo brojne ,kole.

1onatelo

Donatte''o(13 6.-1466.g.), Sintetizovao dela svih vajara, najvei vajar svog doba, nesumljivo najvei vajar $talije pre :ichelangela. .n je vrhunac vajarstva rane renesanse, koji je razre,io veinu problema 'vropskog vajarstva. $zvrsno je radio u kamenu, ali su mu najbolja dela u bronzi. Podstakao Padovansku slikarsku ,kolu. ?inio posle anni di 4anca da se klasicizam utvrdi. &okom svoje mladosti i ranog perioda, u 5irenci, Bonatellova glavna nastojanja bila su upravljena ka jaanju realizma i pristupanosti umetnikih dela, smanjenjem psiholo,ke barijere izmeu dela i posmatraa. Postigao je to dajui svojim *igurama sve izraajnija lina obeleja. !ado se citira Bonattellov naturalizam kao njegova najvanija osobina, mada neki u njemu vide pre*injenost kao osnovnu notu, jadnu skoro nervoznu senzibilnost. &akoe, neki istiu snagu kao njegovu osnovnu odliku. ? stvari, sve te osobine postoje u njegovoj skulpturi, sintetisane u jednoj novoj hijerarhiji, koja sainjava njegov skulptorski lik. Preuzima oblike iz prirode, sve manje ih idealizuje, likovi su realistini i brutalni. 5ormu modeluje snanim kontrastima svetlosti i senke, ,to pojaava dinamiku kompozicije, emu pomae i pokret. 3roz izraze lica postie unutra,nju dinamiku. ? svojoj poslednjoj *azi Bonattello menja plastinost svojih *igura, pa od pune i jake *orme nastaju *igure koje su isu,ene i brutalno rune - radi JruneJ skulpture, ima rune modele. !adio uglavnom u 5irenci, Pizi, Padovi. Poznaje perspektivu i malo prejako nagla,ava iluziju tree dimenzije. 1. +rorok ,u one - E >KF6 82 >@;)6 3 (7&ikvasta glava - elavac7+ <>@=.-<>@A.g., jedna od pet skulptura koje je Bonattello uradio za zvonik 5irentinske katedrale, a ova ostavlja najsnaniji utisak. ?padljivi primer majstorovog realizma - daleko vi,e realistian od bilo koje druge klasine statue ili statua njegovih takmaca, kao Proroci na :ojsijevom kladencu, npr. Bonattello nije uradio konvencionalne likove proroka (bradati starac u odei, nalik na orijentalno, sa svitkom u ruci+. .n je zamislio jedan potpuno novi tip, jer je oseao da utvreni tip ne odgovara njegovoj linoj koncepciji. #erovatno je da je Proroka zami,ljao prema onome ,to je o Prorocima itao u Starom zavetu. Stekao je utisak, predpostavljamo, da su to 4ogom nadahnuti govornici koji dre govor masama, a to ga je , opet, podsetilo na !imske govornike koje je video u )ntikim skulpturama. .tuda klasino ruho na 9ucconeu, iji ogrta pada sa jednog ramena, kao kod patricija odenutih u toge. .tuda i zanimljiva, runa, ali i plemenita glava, kao na !imskim portretima iz $$$ veka n.e. ?obliiti sve te elemente u jedinstvenu celinu bilo je revolucionarno delo. .vo je prvo delo njegovo sa potpisom. 2. -rodova "oz'a - E >KK 6 82 >=<)6 3 <>@A. g., pozlaeni bronzani relje*. $sta izvesna doteranost povr,ine, kao 2hibetievi ralje*i, ali snaga izraza koju moemo oekivati samo od majstora, tvorca 130

9ucconea. 3ompozicija je dramatina, trodimenzionalna, *orme su snanije, a ta snaga se potencira smenjivanjem svetlih i tamnih povr,ina. Prema klasinim ili srednjevekovnim merilima, glavni je prizor lo,e komponovan - tei,te drame (delat koji daje $rodu glavu Sv. Eovana+ je sasvim na levoj strani6 Saloma, koja igra, i veina posmatraa okupljeni su na desnoj strani, a sredina ostaje prazna. &a praznina koja zjapi istie mnogo e*ektnije nego pokreti i izrazi svedoka kod dejstva tog groznog prizora. %entri*ugalni pokreti likova doprinose na,em ubeenju da se slika prosto ne zavr,ava u okviru relje*a, ve se nastavlja u nedogled, u svim pravcima, kao da je okvir prozor kroz koji gledamo ovaj pojedinani iseak neograniene, neprekidne stvarnosti. 9asvedeni otvori na samom relje*u treba da uokvire ostale delove iste stvarnosti i da nas namame u dubinu palate. &a arhitektura, sa svojim polukrunim svodovima, kaneliranim stubovima i pilastrima nije 2otika, ve odraaj novog stila, koji je uveo 5ilippo 4runelesci. 4runelesci je takoe prona,ao sistem linearne perspektive, pa je $rodova gozba verovatno najraniji sauvani primer likovnog prostora konstruisanog po metodi linearne perspektive. 3. &avid - E >H<6 3 4ronzana statua, 5irenca, <>=C.-<>=@.g. !evolucionarno delo rane renesanse, prva naga mu,ka statua u prirodnoj veliini, od )ntike na ovamo, a koja je potpuno slobodna. Srednji vek bi ga sigurno osudio kao idola, a ni Bonattellovim savremenicima sigurno nije bilo po volji, pa je niz godina ostao usamljen - jedino delo te vrste. Bavid nosi prilino ukra,ene vojnike izme i ,e,ir, i po,to je u izvesnom smislu delimino Donatello - David odeven, mi smo manje skloni da se pitamo ,ta je sa ostalim delovima njegove odee, a vi,e za,to ima na sebi i to ,to ima. agota je oigledno njegovo prirodno stanje, a na klasinu statuu lii po svom divno uravnoteenom kontrapostu, emu pomae ma. Bonattello je odabrao da vaja poluodraslog deaka (Bavid je bio adolescent koji je pobedio 2olijata+, a ne mladia kao ,to su 2rke atlete, tako da je sklop kostura ovde manje obavijen u nabrekle mi,ie, a nije ni ra,lanio deakov torzo prema klasinim uzorima. )ko *igura, i pored svega, nosi snaan peat klasike, razlog je van njegovog anatomskog savr,enstva, kao kod )ntikih statua, telo nam govori mnogo reitije nego lice, ,to je Bonattellov ideal - udno li,avanje individualnosti. Bonattello - naturalizam u statuama svetaca, portretima i relje*ima. aturalizam se sastoji u tome da u bronzi i mermeru oivotvori britke, muskulaturne, energine i izrazite *igure. 4. Gattamelata - E >H@ 6 82 >=@)6 3 3onjanik, bronza, Padova, <>>A.-<>AC. g. ?metnikovo najvee delo u bronzi, koje stoji slobodno u prostoru. jegova dva prehodnika su konjanike statue :arka )urelija - kojom je inspirisano ovo delo (!im+ i %ana 2rande u #eroni. e podraavajui neposredno ova dva predhodna, 2attamelata sa prvim ima zajednikog ,to su raeni u istom materijalu, veliinu koja ostavlja snaan utisak, oseanje za ravnoteu i dostojanstvo. Bonattellov konj je te,ka ivotinja koja je sposobna da nosi oveka u punom obliku, toliko je veliki, da jaha mora da vlada njime autoritetom svoje zapovesti, a ne *izikom snagom. #eza sa %anom 2rande, mada manje oigledna, isto tako je znaajna/ obe statue su postavljene uz crkveno proelje, 131

Istorija umetnosti obe su spomenici vojnike hrabrosti pokojnika. )li, 2attamelata, po novoj !enesansnoj modi nije deo grobnice6 on je namenjen jedino tome da ovekovei slavu velikog vojnika. Bonattello je stvorio lik koji potpuno sjedinjuje ideal i stvarnost6 2eneralov oklop je kombinacija moderne konstrukcije i klasinih pojedinosti, glava je neobino individualna, ali i obdarena pravom rimskom plemenito,u. Proporcije konja su nesrazmerne, on je prevelik i nepravilno koraa - ugledao se na )ntike uzore, ,to je kobna gre,ka. .dnos konja i konjanika takoe nije dobar, zato ,to je skulptura namenjena gledanju odozdo. Poku,aj uno,enja dijagonale. eobian odnos dobijen je igrom proporcija / palica, ma, ornamenti na oklopu - jaih su dimenzija od samog jahaa.

Nani di 0anko

(anni di Banco (o)o 13 0.-1421.g.) .n je bio oigledno pod vrlo snanim uticajem !imske skulpture (znamenite portretne glave iz $$$ veka n.e.+, njihovog realizma i izmuenog izraza. jegova sposobnost da uhvati su,tinu oba ova svojstva ukazuje na nov stav prema klasinoj umetnosti, koji sjedinjuje klasian oblik i sadrinu, ne razdvajajui ih vi,e kao ,to su to radili Srednjevekovni klasicisti. .n je radio sa Bonattellom. 5. .van/elista 0uka Skulptura iz <>@C. g. Sedi, bogata draperija, ima bradu, poluzatvorene oi. $zduena *orma, donekle gotika draperija.

2uka dela Ro.ija

'anni di $anco - San Luca (vangelista

$uca de''a *obbia (13!!.-14 2.g.+ Poeo kao zlatar, pa poprimio uticaje Bonattella i 2hibertija. .sim 2hibertia, on je jedini vajar stvarne vrednosti u 5irenci, u vreme Bonattellovog odlaska. .n je postao slavan <>=C.g. po svojim mermernim relje*ima na %antoriji - pevnici u katedrali. Peenoj zemlji se okree posle >C g. i po tome postaje poznat.Duven je i po tome ,to je prvi upotrebljavao jednu vrstu otporne emajl lazure za bojenje statua i radova od terakote. #. 1n/eli koji pevaju - E ACK6 3 .ko <>=A. g. mermer, relje*, 5irenca. 9anosna me,avina ljupkosti i ozbiljnosti, karakteristina za sva 1ukina dela. jegov stil ima veoma malo zajednikog sa Bonattellovim. .n podsea na klasicizam anni di 4anca. .sea se i uticaj 2hibertija, kao i snaan uticaj klasicistikih !imskih relje*a. %antoria (gde se nalaze )neli+ je ostala njegovo najpoznatije delo i najpoznatije ostvarenje. 8or deaka je u hri,anskoj smirenosti, ali je evidentna snaga u *ormi i pokretu. Svaki )neo ima svoj lini izraz. 3asnije se se iskljuivo posvetio vajanju terakota - je*tinijeg i manje zahtevnog materijala od mermera, pa je terakote prevlaio gleu slinom emajlu da bi za,titio povr,ine - tehnika majolike.
%n)eli ko i peva u

132

Andrea del 7erokio

"nd#ea de' +e##occ&io (1435.-14 .g.) ajvei vajar svoga doba i jedini je imao ne,to od Bonattellovog doma,aja i ambicije. 4io je takoe i ugledan slikar (mada vi,e skulptor+ i uitelj 1eonarda, ,to je u neku ruku i nesrea, jer su od tada stalna poreenja i,la na njegovu ,tetu. Potpuno vlada linijom. Puna, ,iroka *orma sa realistinim oseanjem. $mao je sjajnu tehniku sigurnost i sistematinost. %. Konjani2ki spomenik 3olleonija - E A<A6 82 >=;)6 GP <=F6 3 #enecija, oko <>H=.-<>HH.g., bronza. Belo koje je krunisalo ostvarenja #eroccnievog ivotnog puta (kao i Bonattellovo+. #erocchio je verovatno smatrao Bonattellovo delo kao prototip svoje statue. $pak, nije doslovno podravao svoj slavni uzor, ve je istu temu ponovo protumaio, moda manje ve,to, ali ne i manje upeatljivo. 3onj, graciozan i ivahan, a ne snaan i miran je izvajan sa istim oseanjem za anatomiju u pokretu. .vaj spomenik zovu jo, i 7.drani konj7 -njegova tanka koa otkriva svaku venu, mi,i i nerv, pa je u o,troj suprotnosti prema ukoenim povr,inama *igure u oklopu koja ja,e na tom konju. Po,to je i konj manji u odnosu na jahaa nego ,to je to 2attamelatin, %olleone se pojavljuje u sedlu kao olienje snage i moi. Pravi, ukoenih nogu, ramena isturenog naped, on nadgleda prostor pred sobom sa krajnjom usresreeno,u, ali je njegova usna prezrivo izvijena. i 2attamelata ni %olleoni nisu portreti u pravom smislu te rei. $ jedan i drugi predstavljaju idealizovane linosti, koje je svaki umetnik vezao za uspe,no voenje rata. Bok 2attamelata pokazuje nepokolebljivu odlunost i plemenitost karaktera, %olleoni zrai zastra,ujuom snagom i odaje utisak velianstvenog samopouzdanja. %olleoni je u punoj ratnoj opremi i vlada konjem, konj je grudnim delom iza,ao van postolja (kretanje mu je nepravilno, kao i kod Bonattella ,to vue koren iz antike hod kamile+, ime se postie dinamika pokreta. $stinost u predstavljenju monumentalne skulpture.

8ranesko da 2aureana

,#ancesco da $au#eana (1424.-1502.g.) Balmatinac, sa ostrva kod 9adra. Slavan je po neobino *ino povr,inski modeliranim dugovratim enskim glavama, sa zako,enim oima. ). .leonora 1ra"onska - 3 3ao sa #izantijskih *resaka, etvrtasti izraz, marama oko glave, kose oi i dug nos. &anani, meki s*umato prelazi, delikatno vajanje.
#rancesco Laureana - $ista (leonore %ragonske

S2&KARST7O RANE RENESANSE U &TA2&5& :ada se ranorenesansno slikarstvo nije javilo pre <>@C. g. (3apela 4rankai+, njegov poetak je najneobiniji od svih6 taj novi stil uveo je, potpuno sam, jedan mladi umetnik :asaccio, koji je u to vreme imao samo @< godinu, a koji je umro kada je imao @K godina. !enesansa se tada ve bila ustalila u vajarstvu i arhitekturi, ,to je njegov zadatak uinilo lak,im nego ,to bi to bilo inae, ali njegovo delo ipak ostaje udesno. Sredinom "# veka 133

Istorija umetnosti pronaene su uljane boje (:esina+. ov kvalitet u slikarstvu se prenosi sa *reske na platno, a tehnika uljanih boja ima uticaj i na *resku. ? prvoj polovini "# veka u tehnici *reske boja modeluje tematiku - prelazi se prvo na temperu i na slikarski tretman, a vrhunac je #enecijansko slikarstvo. 5reske su se radile u velikim kompozicijama, monumentalno i dvodimenzionalno pokrivaju povr,ine zidova, sa ,to vernijim predstavljanjem prostora. Perspektiva se prvo prouava empirijski, pa onda matematiki - nauno, pa je sada slika prostorni volumen na dvodimenzionalnoj povr,ini. %kvene linosti se rade kao ivi ljudi sa individualnim karakteristikama - sve vi,e portreti. ?metnici stiu pravi poloaj, a njihova dela pravu vrednost. Pro*anizacija umetnosti kroz sve prisutniji humanizam. :etoda je posmatranje oveka, a ne imitiranje.

Ma!ao

-asaccio (1401.-142 .g.) Pokreta novog pravca u 5iretinskom slikarstvu i 2iottov naslednik. .n je naslutio zakone pomou kojih se u slikanju postie prostor - jedinstvo i povezanost u prostoru. ?pravo se on dotakao onog bitnog problema slikanja, iju e soluciju kasnije 1eonardo traiti izvlaenjem *orme iz s*umata, koga e !embrant *ormulisati u vidu svetlo - tamnog, a noviji slikari, recimo, re,avati slikanjem *ormi u 7atmos*eri7. $znad svega on uvodi u slikarstvo naturalistiki koncept akta, a nain na koji on slika akt jeste ono ,to je moralo privlaiti :ikelanela i Sinjorelina (u kapeli 4rankai, gde je radio zajedno sa Pazolinijem - tu je &oreano slomio :ikelanelu nos+. :asaccio se dotakao i re,io neupadljivo i neusiljeno probleme svetlo - tamnog (uticaj 5irentinske skulpture+, modeliranja, skraenja i perspektive. ? izradi se nije upu,tao u detalje. jegovo delo karakteri,e naroito vraanje na veliki i upro,en stil. a njegovim *reskama *igure nisu stavljene pred pozadinu, ve u prostor, arhitekturu ili pejza, u kome ima vazduha. .n ozbiljno slika. jegove su *igure telesnije, stabilnije, masivnije, plastinije, prirodno stoje u prostoru. ? njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. jegova umetnost je snana i opora, ozbiljna, naglo je preokrenola renesansu. Posle 2iotta, $talijansko slikarstvo je sticalo sve vi,e tehnikog znanja, ali je ujedno postajalo i sve komplikovanije. :asaccio mu ponovo daje upro,enu velianstvenu mirnou, pa se u daljem razvoju, posle njega, ono ponovo komplikuje. &ek mu 1eonardo ponovo vraa red i upro,enost. 1. +oreski nov2i4 - E >;=6 3 5reska, iz kapele 4rankai, 5irenca, oko <>@K. g. ajuvenija :asacciova *reska u ovoj kapeli. Prikazuje vekovno starim metodom, koji se zove 7povezano prianje7, priu iz Eevanelji po :ateji. ? sredini, 8ristos poduava Petra kako e uhvatiti ribu, u ijim e se ustima nalaziti novac za poreznika. Baleko ulevo, u daljini, Petar vadi novi iz ribljih usta6 desno ga daje porezniku. Po,to se donja ivica na >.@ metara poda kapele, :asaccio tu nije mogao uskladiti svoju perspektivu sa stvarnim nivoom na,eg oka. ?mesto toga, on oekuje od nas da zamislimo da gledamo pravo u prividno srednji presek, koji je postavljen iznad 8ristove glave. 9audo, to je tako lako uiniti da mi to primeujemo samo ako smo u nekom analitikom raspoloenju.:asaccio upravlja mlazom svetlosti (koja dolazi sa desne strane,

134

gde je ustvari postavljen prozor na kapeli+ i slui se vazdu,nom perspektivom u *ino nijansiranim tonovima pejzaa. 1ikovi na Poreskom noviu pokazuju :asacciovu ve,tinu da stopi teinu i masu 2iottovih likova sa novim *unkcionalnim gledanjem na draperiju i telo. Svi stoje u uravnoteenom kontrapostu, a briljivo ispitivanje otkriva tanke vertikalne linije koje je umetnik zarezao u gipsani malter da bi utvrdio gravitacionu osu svakog lika, od glave do pete noge koja nosi teinu. &o, meutim, ini *igure prilino statinim - ono narativno izraeno je vi,e u dubokim pogledima i nekim nagla,enim gestovima, nego *izikim pokretima. 2. -z"nanje iz raja - E >;>6 GP <=;6 3 5reska na drvetu iz 4rankaijeve kapele, <>@K.g. .vde :asaccio odluno dokazuje svoju sposobnost da prikae ljudsko telo u pokretu i lepoti. #isok, uzan *ormat, ostavlja malo mesta za prostorni okvir6 vrata !aja su samo naznaena, a u pozadini ima nekoliko zasenenih padina bez vegetacije. )li *ino modelovanje atmos*ere, a posebno aneo koji se kree unapred, smelo skraen, dovoljni su da prikau slobodan i neogranien prostor. :asacciovi )dam i 'va, ophrvani bolom, sa izrazom oajanja, kajanja i stida, mada manje zavisni od )ntikih modela, isto tako su ubedljivi primerci lepote i snage nagog ljudskog oblika - masivne *igure, pune snage i energije, nisu banalne. )dam je lice pokrio rukama, a 'va skriva grudi i trbuh.
!asaccio - *zgnan e iz ra a

,#a ,i'i..o $i..i (1406.-146!.g.) ?enik 5ra )ngelica, ali ubrzo sledi struje novog vremena i pravi od prisnih i jednostavnih :arija otmene i elegantne pojave. 1ippi je svojim raspusnim ivotom (oteo 1ukreciju i sa njom imao sina 5ilippina 1ippija, pa je i napustio *ratarski red+ dao povode mnogim priama. jegova 1ukrecija postaje model za 4ogorodice - plave prozirne oi, plava, sitno kovrdava kosa i izdueno lice - model koji je preuzeo 4otieli. ? slikarstvu je traio put izmeu :asaccia i kolorista, a nauio je da uspe,no predstavlja plastine oblike. Perspektiva mu je, dodu,e, malo nesigurna. 3ako mu nikad nije po,lo za rukom da obuzda svoju bujnu ma,tu (po karakteru hirovit i nepredvidljiv, njegov je talenat ivahan i lian.+, na svojim slikama nije ba, postigao jedinstvo prostora, usresreenost kompozicija i integraciju boja. 3ompozicije su mu esto dezartikulisane, iako uglavnom simetrine. ?nosi dramatiku, i to *igurama koje su vi,e izvrnute i neprirodne. 3oristi zgusnute boje. Proporcije su mu malo tee, likovi malo zaokrugljeni. Pa, ipak, njegovo je slikanje sjajno, slike su mu kompozicije lepote. &o se ogleda u draperijama (koje su lake i prozrane+ i *inoi izrade enskih likova. .pevao je lepotu enskog tela i gracioznost. 3. $la"ovesti - $S AC6 3 ova ljupkost izbija iz jedva nagnute :adone. ini se kao da duva jedva primetan povetarac. $nteresovanje za pokret je evidentno, oseaju se i ak 5lamanski odjeci, ,to e kasnije uticati na 5irentijsko slikarstvo.

8ra 8ili#o 2i#i

135

Istorija umetnosti 4. $o"orodi a i dete - $S A<6 GP <>F 5ra 5ilippov lini lirizam dobija neku religioznu notu. 1jupka, a skoro naivna pobonost dolazi do izraaja. .sea se prirodna impusilsivnost, mali 8rist nije konvencionalno prikazan, jer ima udan pokret. 5. $o"orodi a sa Hristom na vetnoj livadi ( 3(L+ Eedna od najlep,ih 1ippijevih slika uraenih za dvor 3ozima :ediija. Po legendi, livada se osula cveem od 8rista :ladenca. 9alee je tamna ,uma - novina koja se uvodi u slikarstvo. :odel za ovu 4ogorodicu, kao i za veinu, bila je njegova ena. ? ovoj kompoziciji ima neke religiozne ednosti oseanje koje e vremenom nestati sa njegovih slika, njegove :adone postae gizdave 5lorentinke sa zdravom i punakom decom, kojima skoro *ali vrat. .ne obino nemaju ni senke od neeg 4oanskog, ali se ipak preteruje kada se na njima, pod impresijom 1ippijevog ivota, pronalazi ne,to raskala,no.
$ogorodica sa +ristom na cvetno livadi $ogorodica i dete

#. 051doration ( 3 &empera na drvenoj ploi , oko <>FC.g. a slikama ove vrste svetlotamno postepeno prelazi u blage prelive bledih, uglavnom hladnih boja (srebrenasto-sivih+. .vde postoji naturalizam, manje doktriniran nego 5ra )ngelicov, koji se svodi na nov odnos pri slikanju prirodnih oseanja i pokreta tela kojima se ta oseanja iskazuju.
L,%doration

8ra An(eliko

,#a "nge'ico (1400.-1455.g.) .vaj zatucani i estiti kaluer bio je vrlo veliki slikar nekog nestvarnog sveta aneoske dobrote i krotkosti. 3ao dvadesetogodi,njak se zamona,io, bio je veoma uvaavan i od Pape je dobio ime 4eato )ngelico (blaeni i aneoski+. jegovo je slikarstvo puno poetike duboke religioznosti, ,to je svojstveno kasnom srednjem veku. &o je jedan od retkih slikara u $talijanskoj ranoj renesansi koji stoji po strani ivota svoga doba i koga se ne tie ni,ta van zidova svoga manastira. jegovo je slikarstvo pod ogromnim uticajem srednjevekovnih minijatura, pa mu slike daju utisak uveanih minijatura. $ako ga smatraju 2iottovim naslednikom, on ljudsko telo poznaje bolje i od samog 2iotta. eki u njegovom nainu komponovanja vide i :asaccov uticaj. ? njegovom svetlom koloritu dominiraju neno plavi, zeleni, zlatni i roze tonovi, esto i na ivici neukusa. ? ,ta*elajnim slikama ima vrlo mnogo zlatne, ,to jo, vi,e podsea na minijature iz srednjeg veka. ?speo je da uspostavi ist prostor sa pravilnom kompozicijom. Primenjuje centralnu perspektivu. Prikazuje posebna emotivna stanja, koristi gotike proporcije *igura kod religijskih motiva (za ostale motive koristi realne proporcije+. 5igure su u prvom planu, ali se prostor i ahitektonski produbljuje. &aj mali horizont ne suvi,e dubokog misticizma je dao veoma mnogo poezije, istun,tva i detinjasto ulne naivnosti, koja zbilja gane oveka, ali, kako je njegovo delo vrlo obilno, a ta

136

edna naivnost vrlo uporna - takorei pro*esionalna, posmatra se zamori od te uvek iste, divne melodije. %. $la"ovesti - E >;K6 $S >>6 3 5reska, <>>C.-<>AC.g. 5irenca, manastir Sv. :arko. 5ra )ngelico zadrava upravo ona :asacciova shvatanja - njegovo dostojanstvo, neposrednost i prostorni red - koji je 5ra 5ilippo 1ippi odbacio. jegovi likovi, ma koliko se divimo njihovoj lirskoj nenosti, nikada ne dostiu onu psihiku samosvesnost koja karakteri,e renesansnu sliku oveka. 2otike proporcije tela. Savr,ena perspektiva. Sladunjave, nene boje, ljupkost. istota *orme i jednostavnost. ). Krunisanje $o"orodi e - $S >>6 3 .ko <>=C.g. .vde se vide najbolje osobine 5ra )ngelica, koji je nadahnut religioznim zanosom i tei da svoje odu,evljenje prenese gledaocu prikazajui nebo, 4ogorodicu i svece u nadzemaljskoj lepoti. ? tom !aju je sva izve,taena i lepr,ava lepota 2otike. Slikar nije ,tedeo zlatnu i plavu boju, glatku i punu bogatih sazvuja, ali to ne smeta da steknemo potpuni utisak tih nagla,enih volumena. .vo delo je imalo uspeha zbog neposrednosti nadahnua i ljupkosti, koja nije otuna.

*jero dela 8raneska

/ie#o de''a ,#ancesca (1420.-14!2.g.) Pripada 5loretinskom slikarstvu, iako je malo radio u 5irenci. 9a njega kau da je poslednji primitivac, naslednik 2iotta i )ngelica, koji je robovao pravilima. $ako primitivac, dobro su mu poznata otkria nove slikarske nauke kojom se on koristio neupadljivo (rezimirao je re,enja predhodnika da bi demonstrirao svoja saznanja+, znajui da je potini mirnom ritmu linija i boja. Pored tog savladanog znanja on unosi u slikarstvo i svoje sasvim originalne novine/ rastavljanje lokalnog tona, upu,tanje u problem luminarizma i problem vazdu,ne perspektive (pa su udaljeni predmeti na njegovim slikama ne samo manji, nego su im i konture blae a boje gube intezitet+. .n prvi unosi re*leks, kojim razbija jedinstvo lokalnog tona. 4oje su mu smirene, a oblici ravnomerno osvetljeni - snane *orme sa blagim prelazom svetla u senku. Svaki njegov oblik korespondira sa drugim, ali bez dramatike. Pejza kod njega takoe dobija novi vid. 9anemaren kroz ceo srednji vek, pejza poinje da se razvija napredovanjem naturalistikog posmatranja. 3od Piera ima pejzaa produenih u skoro beskrajni prostor. Baljina nije dobijena samo crtakim perspektivnim e*ektima, ve i tonskim moduliranjem. ?daljeni predmeti gube konturu i tonski intezitet (vazdu,na perspektiva+, ,to u stvari predstavlja samo sprovoenje re,enja problema prostora u pejzau, na isti nain kako je taj problem re,avan i u *iguralnom delu njegovih kompozicija. apisao je vi,e dela o perspektivi, kojom se tako sistematino bavio, i o problemima teorije umetnosti. 6. $atista S7or a i !ederi o di Monte7eltro - $S AA6 GP <>A6 3

137

Istorija umetnosti Biptih (slika iz dva dela+ <>FA.-<>FF.g. 5irenca. .tvoren horizont, kojim se pejza utapa u nebo, dat je i u ovim uvenim portretima #ojvode i #ojvotkinje od ?rbina. 9a njih kau da su to prvi $talijanski portreti na kojima je relje*ni stil zamenjen prostornim stilom. Prostor u koji umetnik stavlja svoje ljude zrai hladnom svetlo,u - svetlost, bistra kao voda, igra oko njih, odstranjujui sve ,to nije bitno i povezujui prizor u jednu celinu. Pejza (prisutna perspektiva+ u pozadini portreta - kao pozae u prvom planu - postaje trajno likovno re,enje u renesansi. :irni pejza namee utisak valjane i mirne vladavine ,irom njihovih zemalja. 1ica ne govore svojim izrazima, ve gestovima. ?metnost je bezlina i statina, likovi vanvremenski.

Andrea Mantenja

"nd#ea -antegna (1431.-1506.g.) ajistaknutiji predstavnik Padovanske ,kole i jedan od najveih majstora rane renesanse, radio je *reske. 4io je blizak )ntici, voleo je i shvatao direktnije - divio se starim !imskim spomenicima, antikom nakitu i no,nji. 9a njega se kae da je skulptorski temperament, pa njegove *igure, pejzai i arhitektura izgledaju kao izliveni u bronzi. aroito je nagla,avan uticaj barelje*a. .n je ne samo veoma uen, ve i vanredno misaoni umetnik. Po prirodi svog talenta on je muevan, malo opor i realista, koji voli patos i veliki prizor, a naroito vrstu, tvrdo nacrtanu, valjanu konstruisanu i jasno protumaenu *ormu, na kojoj belei svaki detalj. &im crtakim odlikama podreen je i njegov kolorit (boje hladne+, u kome ponekad dominiraju svetli, srebrno-sivi a ponekad tamni, zlatno-smei tonaliteti. Stvara dela puna stroge gramatike. Snane muskulature, plemeniti nain drapiranja podraava klasine likove na statuama. Padaju u oi ponekad tvrde boje, prevelika jasnoa svih predmeta i esto opasna skraenja. $strauje skraenja pomeranjem one take - on podie onu taku, pa predmete posmatra odozdo (ablja perspektiva+. &ime je izvr,io veliki uticaj na slikarstvo/ preokrenuo je #enecijansko -&intoretto, &iziano i #eronese to kasnije prihvataju, a preko njih i 4arok. 18. Mrtvi Hristos - $S AH6 3 .blici mu ostaju glatki, kao isklesani, esto namre,kani6 podseaju uvek na metal, kristal ili kamen. 3upaju se u udnoj sivo-plavoj svetlosti, koja ponekad izgleda kao da dolazi sa morskog dna. .sea se sve vei uticaj gravira i sve suptilnijih zahteva koje one postavljaju. Pojaan je stepen realizma na enskim *igurama koje oplakuju 8rista, na njima je prikazana svaka bora. 8ristova *igura je prikazana u opasnom skraenju, koje on re,ava tako ,to pravi gre,ke/ 8ristova glava je ne,to poveana, a noge su manje.

*i!anelo Antonio

/i%ane''o "ntonio (13!7.-1455.g.) 8valjen je kao plemeniti slikar koji neguje ra*inirani stil. 4lisko je vezan za 5irentinsko slikarstvo, ali gaji speci*ian odnos prema materiji i detalju, 138

,to je tipino za #enecijance. Eedan je od onih umetnika ije su slike samo prividno religijske. !eligijska *abula je kod njega samo predtekst, povodom koga on slika ono ,to njega stvarno zanima - prirodu i lepotu isto svetovnog ivota. .n je slikar ivota starinskog srednjevekovnog vite,tva, koje je doivljavalo svoje poslednje dane. aroito su ivotinje bile za njega privlani i blagorodni modeli. jegove studije srndaa, starih konja u mirnim stavovima, lisica, ptica, pasa ili zeeva u skoku predstavljaju prve ozbiljne studije iz ivotinjskog carstva, posle Pompejanskih mozaika, a raene su sa ljubavlju i o,trinom posmatranja koje podseaju na Birerovu radoznalost za biljke i ivotinje. Pored toga, on radi i portrete likova, koje prikazuje realno. ? svojim crteima kostima pokazuje majstorsku ve,tinu u prikazivanju elegantnog odevanja svoga doba. $zvrstan je portretista, ali je njegova radoznalost ,ira i on dosta duguje humanizmu6 kopira motive sa antikih sarko*aga, upotrebljva 2rka slova na svojim medaljama. $ma sposobnost i tenju da postigne skladnu celinu. Svoje oseanje odnosa praznog i punog i ve,tinu isticanja siluete on verovatno duguje rezanju medalja (obnovio rezanje medaljona+. 11. +ortret +rin eze iz porodi e &5.ste - $S ><6 3 Pizanello voli ist i linearno izveden portret, ,to je nesumljivo posledica uspeha koji je postigao u medaljama. a udan nain zatvara prvi plan portreta, prikazujui grm sa mnogo detalja. %vee i leptiri, koje on stavlja u zalee na svojim portretima, njegovo tkivo i njegove boje, bilo je to za njega isto toliko znaajno i zanimljivo kao i sama lica. Psiholo,koj snazi pro*ila doprinosi o,tro zapaanje i psiholo,ki crte, kosa vezana u punu.
-isanello - -ortret princeze iz porodice D.este

*aolo U$elo

/ao'o 0cce''o (13!6.-1475.g.) Po prirodi je bio *antasta (uccelo i znai ptica, koje je voleo+, ali u isto vreme obdaren i za matematike studije - perspektiva je bila njegova bolest (strasno je istraivao perspektivu, pa mu #asari pripisuje da je i prona,ao, no prona,ao je 4runelesci+. Baleko uven kao slikar bitaka, scena lova, parada, turnira... ?ivao je u tim svojim kompozicijama, na kojima je vrlo ueno predstavljao neverovatan mete konja i oklopnika sa udesnim ukrasima na ,lemovima i ,arenim i belim kopljima, iz kojih je paralelnim ili poprenim linijama izvlaio naroite e*ekte (tim svojim lirskim istraivanjima je i podredio perspektivu+. amerno ili ne, njegovi kratki i debelju,kasti konji, ponekad oboreni na tlo, izazivaju veselost svojim pozama, bojom i crteom (zaleeni konji+. $mao je autonomni kolorit/ tlo mu je ruiasto, ovek zelen... Slike su u tamnoj skali i *antastine su po koloritu (boje pomno prouava+ - izazivao je divljenje kod :antegne.

12. $itka kod San *omana - GP <>=6 3 Slika na drvetu, oko <>AA.g. Pokazuje njegovu krajnju zaokupljenost stereometrijskim oblicima. &lo je pokriveno jednom re,etkastom ,arom, nainjenom od razbacanog oruja i komada oklopa. &o je jedna tako studirana i aranirana perspektiva, da se tu moe ukljuiti i jedan poginuli vojnik. $ pejza je podvrgnut postupku stereometrijske apstrakcije, pa je u skladu sa prvim planom. $pak, uprkos ovim valjanim naporima, slika nema ni malo kristalne jasnoe i 139

Istorija umetnosti reda koje sreemo u delu Piera della 5rancesca. 3ompozicija je bez jasnoe i reda. ? rukama ?ccella perspektiva stvara udno uznemiravajue, *antastine e*ekte, ono ,to ini sklad njegove slike nije prostorna konstrukcija, ve njena povr,inska shema, ija je dekorativnost pojaana mrljama sjajnih boja i obilatom upotrebom zlata. 13. S ene iz lova - 3 :oe se initi skoro srednjevekovnom, ali obojena stabla, grupe jahaa i pasa, planirani su tako da vode na sredi,nji prostor, obeleen vertikalama dva drveta, u kome se odigrava sam lov. Psi u perspektivi. iste boje bez nijansi. erealno.
-aolo Uccello - Scene iz lova, nocni lov

0eno!o 3o!oli

Beno%%o Go%%o'i (1420.-14! .g.) Pravi harmoniar svoga vremena, koji je razvijao elemente narativnosti. .n zna da ispria neku priu tako spontano, svee i ivo da se u nama probudi onaj slu,alac iz detinjstva koji slu,a prie o vilama. 4io je obdaren retkom lakoom u izradi i intervenciji. Sklon je inventivnom slikanju odee, veseloj ornamentici, egzotici i eItravaganciji. #e,ti i ljupki umetnik prua dokaz neobine vitalnosti 2otske, kurtoazne struje. Sposoban je da se spretno koristi svim sredstvima modernih majstora, koja treba da jedino ukrase njegova dela, dela koja po duhu odgovaraju *rancuskim tapiserijama ili minijaturama, ali koja zauzimaju ogromne povr,ine. e vlada su,tinom, ,to se vidi iz njegovog insistiranja na detaljima. #rlo konvencionalan, izraene dekorativnosti. jegove *igure imaju zaleeni stav. Pejzai sa puno udnih elemenata. 3arakteristino za njega je ,to prikazuje kretanje. :ajstorski je radio *reske (sjajne *reske iz kapele :edii+. 14. +utovanje triju kraljeva - $S A<6 3 <>A;.g. 5irenca, *reska. ajlep,i primerak neke vrste bezopasnog dekorativnog naturalizma. 3raljevi su portreti 3ozima :ediija, njegovog brata i njegovog unuka 1orenca, zvanog :anji*iko. 5reska se prostire preko tri cela zida i predstavlja briljantnu reviju savremenika, domaih i stranih. Slikarski, sve je to predstavljeno u obliku jedne preterano rasko,ne i gizdave kavalkade u divnom predelu, sa uzgrednim scenama lova. Pejza je prenatrpan.

1omeniko 7enecijano

Domenico +ene%iano (1410.-1461.g.) Bolazak ovog #enecijanca u 5irencu je spreio 5irentinsko slikarstvo da se sasvim potini :asacciovom uticaju. Ba bi dao novu snagu koloritu, ovaj :leanin je doneo sa sobom tehniku uljanog slikarstva i ve,tinu organizovanja prostora pomou boje. Pro*injenost, plitak relje* i gipka linija. .n sliku organizuje pomou svetla, kao #enecijanac voli kolorit zasiene, sjajne boje / crvena, zelena, uta. )9% +ortret mlade 9ene - $S AC 6 3 .ko <>FC. g. $zvanredno oseanje za boju, koja je integralni deo njegovog stvaranja. Svetao kolorit, blistavost i ivost. 4elo lice na plavoj pozadini. Prikaz brokata (preuzeto od 5lamanskog slikarstva+. Pro*il je pod uticajem medaljona u ranoj renesansi. .sea se prostor 140

oko *igure.
0oman

Domenico /eneziano-&oung

1omeniko 3irlandajo

Domenico G&i#'andaio (144!. - 14!4.) #erokiev uenik, majstor *reske (Santa :arija ovela, SiItina+. ? vremenu univerzalnih ljudu, u 5irenci, koja je naizmenino ili istovremeno bila u groznici paganske poezije i verskog misticizma, on je bio samo veliki *reskoslikar. 3ao slikar - tehniar, 2hirlandaio se nije bavio novim izumima, niti je cenio uvoenje novina. .n je bio univerzalni naslednik ogromnog kapitala slikarskih sredstava ,to ih je bila nagomilala cela jedna generacija slikara, a to nasledstvo je za njega bilo dovoljno. $ako ponekad potcenjivan kao stvaralac, on je bio umetnik trezven i realan, koji je jasno mislio i umeo da se jasno i elegantno izrazi. $zuzetno karakterizuje likove, odraavajui njihov unutra,nji ivot, unosi pojaani realizam, koji ima neeg *lamanskog. Sve mase su harmonino postavljene i esto koristi trodelnu kompoziciju. 3od njega nema one lepe stvaralake ma,te, one tuge i poetske suptilnosti, ,to imaju #erokio ili 4otticelli, po mnogim svojim osobinama on mnogo vi,e lii na 4enozza 2ozzolija. 3ao i 4enozzo, on je miran i estit, neumoran radnik, samo je kao dekorater snaniji od njega i ume bolje od i jednog slikara, posle :asaccioa, da vlada grupama *igura, da ih odmereno rasporedi i uravnotei. ? crteu je precizan i voli veliku, dominantnu liniju. $za likova zatvara pozadinu, ali jedan deo otvara i prikazuje pejza. 2hirlandaio je bio 1eonardov i :icchelanghelov uitelj (koji je kao etrnaestogodi,njak stupio u njegov atelje <>HH+. 1#. +ortret star a sa unukom - E A<;6 3 Slika na drvetu, oko <>HC.g. :ada mu nedostaje stilska *inoa *lamanskih portreta, on ipak odraava njihovu skoro preteranu panju za *akturu povr,ina i za detalje lica. )li, nijedan slikar sa Severa ne bi mogao da prikae, kao 2hirlandaio, nean i ljudski odnos izmeu malog deaka i njegovog dede. Psiholo,ki, ova slika potpuno odaje svoje $talijansko poreklo. !uno lice dede sa bubuljicama. 1%. $o"orodi a sa detetom - 3 Slika enterijera, << likova, stepenice levo.
Domenico Ghirlandaio - $ogorodica i dete

Sandro 0otieli

1and#o Bottice''i (1444. - 1510. g.) jegovo delo otvara zrelu renesansu. 4io je uenik 5ra 5ilippa 1ippia i ovek dosta neobine prirode, a radio je i u #erokievoj radionici. Pre*injen, skoro bolesno oseajan i visoko kultivisan umetnik ,koji je umeo da uiva u literaturi i poeziji, bio je zanet paganskom lepotom. Sa druge strane, bio je vatrena hri,anska du,a, sklona misticizmima, ispa,tanju i kajanju. ? pogledu te unutra,nje protivurenosti i nije neka velika retkost u svom vremenu - talas praznovernog strahovanja od greha bio je zahvatio 5irencu toga vremena, pa su mnogi ljudi pokazivali du,evne osobine sline 4otticellijevim. Ta udna me"avina #agani!ma i hri"$anskog ose$anja i jeste jedna od odlika njegovog slikarstva% .n je majstor neobino velike stvaralake snage, jedan retko originalan duh i jedan od najdivnijih pesnika u slikarstvu. jegova umetnost je izraz one krajnje istananosti *lorentinskog ukusa sa kraja "# veka, preko koje se nije moglo ii dalje. Samim tim ,to je dostigla vrhunac, otkriva dekadentne tendencije, koje su na pomolu. 141

Istorija umetnosti .n nije ni kolorista, a ni majstor tona i valera, njegova je boja jednostavno *ina. 3asnije koristi jau boju i njome nagla,ava emocije. 5ina, ravnomerna svetlost bez jakog kontrasta, sa ravnomernim zasenenjima. jegova glavna izraajna snaga lei u udljivoj i vanredno senzibilnoj igri linija6 njegova arabeska ostavlja utisak takorei muzikih kadenci, koje ni za trenutak ne idu na u,trb najstroeg i najpre*inijeg akademizma - njegova linija nije samo kontura, ve obliku daje ivost. ikada do kraja nije dinamizirao prostor. Koristio je #ose.nu kom#o!iciju karakteristinu !a 8irencu #odeljenu na tri dela' centralni deo i dva krila% Simetrinost postie rasporedom masa. ije zainteresovan za probleme perspektive, poznavao je , ali to nije pokazivao. .n se potpuno posveuje istraivanju ljudskog tela, naroito enskog. jegove *igure imaju bogovske proporcije i lepu liniju koja miluje telo. &ek posle <>KC. g. razlikuju se sa sigurno,u dela koja potiu od njegove ruke. ? njegovom stvaranju istoriari obino razlikuju > epohe / - 5lorentinsku, pre puta u !im, - Sikstinsku (radi je *reske u kapeli+, - !ad u 5irenci - poslednju *azu, kada ostavlja svoje paganske slike i okree se verskoj tradiciji. 1). *a/anje :enere - E =<K6 $S F;6 3 .ko <>HC. jegova verovatno najslavnija slika - ona se raa iz morske pene, sa naivnim licem tek probuenog deteta. Plitko modelovanje i nagla,ene konture stvaraju utisak niskog relje*a, a ne vrstih, trodimenzionalnih oblika ne primeujemo interesovanje za dubinu prostora. 4otielijeva tela su mr,ava, potpuno li,ena teine i mi,ine snage ini se kao da lebde, ak i ako dodiruju tle. Sve ovo kao da porie osnovne vrednosti ranorenesansne umetnosti, pa slika ipak ne deluje kao srednjevekovna/ tela, mada eterina, zadravaju svoju ulnost, ona su su,tinski naga i uivaju punu slobodu kretanja. Ba bismo shvatili taj paradoks, moramo razmotriti znaenje ove slike i op,tu upotrebu klasinih tema u ranorenesansnoj umetnosti. &okom srednjeg veka, klasina *orma se odvojila od klasine sadrine. ?metnici su mogli koristiti samo )ntiki repertoar stavova, gestova itd. a izmeniti identitet svojih uzora/ *iloso*i su postali )postoli, .r*ej se pretvorio u )dama, 8erkul u Samsona. 3ad su srednjevekovni umetnici imali prilike da prikau paganske bogove, oni su uvek svoje likove zasnivali na knjievnim opisima, a ne na ivim modelima. &akva je situacija bila sve do polovine "# veka. &ek sa Polajulom i :antegnom, u severnoj $taliji, klasina se *orma poinje spajati sa klasinom sadrinom. !oenje #enere je prva monumentalna slika, od !imskog doba na ovamo, nage boginje u stavu koji je izveden iz klasinih statua #enere. Dak je i tema te slike zami,ljena kao ozbiljna i sveana. 3ako su se takve slike mogle opravdati u jednoj hri,anskoj civilizaciji, a da umetnik i mecena ne budu optueni za neopaganizamL ? srednjem veku klasini mitovi su ponekad tumaeni didaktiki - bez obzira na to ,to je analogija bila daleka, kao alegorije hri,anskih zapovesti. 9a stapanje i povezivanje hri,anske vere sa antikom mitologijom 142

bilo je potrebno nauno obrazloenje, koje su dali neoplatonski *iloso*i, iji je predstavnik bio :arsilio 5icino, koji je uivao ogroman ugled na kraju "# veka i kasnije. jegova *iloso*ija, zasnovana na misticizmima Plotina i autentinim delima Platona, bila je prava suprotnost sreenom sistemu srednjevekovne skolastike. .n je verovao da je ivot svemira, ukljuujui i ovekov, vezan za 4oga duhovnom krunom linijom, koja se stalno uspinje i spu,ta, tako da je svako otkrovenje, bilo iz Svetog pisma, Platona ili klasinih mitova - jedno. 1jubav, lepotu i blaenstvo progla,ava takoe delom tog kruga i jednim. &ako su neoplatonisti mogli naizmenino prikazivati 4ogorodicu i nagu #eneru (koja se na ovoj slici raa iz mora+ kao izvor 4oanske ljubavi i saznanje 4oanske lepote. .va 4oanska #enera, prema 5icinu, boravi samo u s*eri duha, dok njena bliznakinja, obina #enera, raa ljudsku ljubav. 3ada smo shvatili da ova 4otielijeva #enera ima kvazireligiozno znaenje, ini nam se manje udno ,to dva 4oga vetra toliko lie na )nele i ,to personi*ikacija Prolea, na desnoj stranikoja pozdravlja dobrodo,licom #enerino stupanje na obalu - podsea na odnos Sv. Eovana prema Spasitelju u 3r,tenju 8ristovom. 3ako je 3r,tenje ponovno roenje u 4ogu, roenje #enere budi nadu u 7ponovno roenje7, po kome je !enesansa i dobila ime. 9ahvaljujui elastinosti neoplastinog uenja, broj asocijacija koje je mogue vezati za ovu sliku je skoro neogranien. Sve one, meutim, kao i sama ebeska #enera, 7borave u s*eri duha7, a 4otielijeva 4oginja te,ko da bi bila pogodan sud za njih da je manje eterina. Smirena boja karakteristina za kasniju *azu. eutralni zadnji plan, a istaknut prvi. Svetlo je u potpunosti ravnomerno. Sjajna veza psihologija likova. 4laga *orma - savr,ena linija. 3osa je zmijolika i zlatna, vrat je dugaak. 16. +role4e - GP<>F 6 $S F;6 3 3rajni domet njegove laike *aze. Predstavljeno je #enerino carstvo u prirodi, postoje dva tumaenje/ ili obiaj izlaska u prirodu ili 4ogorodica sa gre,nicima. ejasno slaganje *iloso*skih i literalnih znaenja ne umanjuju lepotu ove slike. #enera se pojavljuje kao boginja ljubavi, ne samo u tradicionalnom smislu, ve onako kako joj se obraao 1ukrecije/ boginja op,te plodnosti. Brvee je puno plodova. a desnoj strani, na 9e*irov dodir, 5lora se pretvara u Prolee i posipa po travi crvene i bele rue6 gore slepi 3upidon baca plamenu strelu na jednu od tri 2racije koje igraju - onu koja se zami,ljeno okrenula ka :erkuru, koji poku,ava da uhvati plod (tri 2racije su najuspelije *igure na ovoj slici i vrhunac su njegove umetnosti, prozranih velova, plave kose, svuda isti model+. ) #enera podie ruku kao da hoe da blagoslovi ovu vezu. #izija humanistike )ntike ovde je data kao u snu/ 7svetost sadraja7 nije nipo,to izneverena, dekorativna izvijenost linija, baletski stavovi ne umanjuju njegovu tajanstvenost i sugestivnost. &o su aluzije na Platonsku 5iloso*iju ljubavi i lepote. Sve *igure su u elegantnom stavu, lake su i prozrane kao i draperije. 5igure su elegantne, ali ne u )ntikom smislu. Braperije su gotovo prozirne, uskovitlane. 1ikovi su harmonini i smireni, nema jakih kontrasta, *orma je blaga. Svetlost je di*uzna. Prostor je, suprotno renesansnom, vizuelno zatvoren. 3ompozicija nije razja,njena do kraja. 143

Istorija umetnosti

28. Madona dr9i malo" Hrista - 3 &ri *igure, ona sa velom, sa desne strane lista, sa zatvorenim oima. Slika sa verskom temom.
Sandro $otticelli - $ogorodica sa +ristom

:%7&SOKA RENESANSA U &TA2&5& ;7& 7EK ,cin6e cento

Smatralo se da su veliki majstori "#$ veka - 2eonardo 0ramante Michelangelo Ra<<aello 3iorgione Ti!iano - imali iste ideale kao i njihovi prethodnici, ali da su ih oni tako potpuno izrazili da su njihova imena postala sinonimi za savr,enstvo. .ni predstavljaju #!8? )%, 31)S$D ? 5)9? !' 'S) S ' ?:'& .S&$, ba, kao ,to je izgledalo da je 5idija uzdigao umetnost )ntike umetnosti do njene najvi,e take. esumljivo je da tenja da se na umetnika gleda kao na suverenog genija, a ne kao na portvovanog zanatliju, nikada nije bila jaa nego u toku prve polovine "#$ veka. Platonovo shvatanje genija - duha koji se uvlai u pesnika i navodi ga da stvara u 74oanskom zanosu7 pro,irili su :arsilio 5icino i njegovi neoplatoniari, pa je ono obuhvatilo arhitekturu, vajarstvo i slikarsrvo. &aj KU2T 3EN&5A imao je dubokog uticaja na umetnike visoke renesanse. #era u 4oansko poreklo nadahnua navodila je umetnika da se osloni na subjektivna, a ne na objektivna merila istine i lepote. Bok su se umetnici rane renesanse oseali sputani pravilima za koja su verovali da su univerzalno vaea, kao ,to su numeriki odnosi muzike harmonije i pravila naune perspektive, njihovi naslednici u vreme visoke renesanse manje su bili zainteresovani za racionalni red nego za vizuelni e*ekat. .ni su stvorili novu dramu i novu retoriku, da bi uticali na oseanja posmatraa, bez obzira na to da li su ih klasini predhodnici sankcionisali ili ne. &rai se kvalitet idealne lepote, mirne, statine i simetrine kompozicije, sa )ntikom vedrinom. ?metnost renesanse je inspirisana ljudskom *igurom (humanizam+, koja se predstavlja sa velikom stra,u, ,to je reakcija na srednji vek renesansa sa odu,evljenjem, plastino i anatomski predstavlja *iguru. #isoka renesansa se ubrzo zavr,ila, u njenoj harmoninoj uzvi,enosti krila se nestabilnost i ravnotea razliito usmerenih kvaliteta. Svi njeni glavni spomenici potiu izmeu <>;A.g. i <A@C.g., i pored velike razlike ljudi koji su ih stvarali. :ajstori imaju sintetiki pristup i sabiraju sva dotada,nja iskustva. !adi se uljanim bojama, ,to dozvoljava meko i blago nijansiranje, a mozaika nema. S2&KARST7O 7&SOKE RENESANSE U &TA2&5&

2eonardo da 7ini

$eona#do da +inci (1452.-151!.g.) !oen u selu #inci, kao vanbrano dete bogatog oca Piera )ntonija i majke, siroma,ne seljanke. .tac ga odvojio od majke i pobrinuo se za njegovo obrazovanje, dav,i ga sa <= g. u uvenu radionicu, kod #erochia. Sa trideset godina odlazi u :ilano, gde radi na dvoru porodice S*orza. :oro S*orza otvara kasnije i 1eonardovu slikarsku ,kolu. !adio je i u 5irenci, u kojoj je bila prihvaena *iloso*ija neoplatonista, a koju je morao da napusti zato jer je bio )ristotelovac. ajuniverzalniji od svih umetnika, propada 144

mu poasno mesto najranijeg majstora visoke renesanse (a ne 4ramanteu+. 4io je slikar, skulptor, arhitekta, teoretiar, astronom, *iziar, mehaniar, hidrauliar (podmornice+... 1eonardo predstavlja sam vrh renesanse, sa stanovi,ta metoda koje je renesansa prihvatila - polazi od prirode, koja se prouava sistematino i ostavljaju se pisana dela. Posle njegove smrti dolazi do krize duha, jer se nije moglo vi,e ii dalje tom metodom. 1eonardo je do samog vrha doveo kompozicioni postupak u slikarstvu. 3od njega postoji naelo subordinacije - postoji jezgro slike, gde se kondezuje panja posmatraa. 4io je sjajan crta, a ipak u njegovim slikama crte ne postoji. .n ne konstrui,e sliku crteom, ve koristi e*ekte svetlosti i senke. 3oristi svetlost onog dela dana kada sunce zae, kada je svetlost rasuta, a ne koncetrisana. &a njegova meka svetlost uobliava *ormu i daje meke s*umato prelaze. 9bog takve svetlosti, 1eonardov kolorit je tamniji. 4io je veoma oprezan i dugo i sporo je slikao. %eo svoj likovni jezik podreuje 7kvintescenumu7 - vatra, voda, vazduh, zemlja, duhovni elemenat - i sve vezuje u prirodnu celinu - bavi se prirodom. Sam 1eonardo, iako je slikao verske teme, nije imao religijska oseanja. 4io je nauniki duh, kome religija bila strana stvar. %rkvene besede nisu na njega mnogo uticale. jegov 7Eovan 3rstitelj7 razlikuje se od 74ahusa7 samo po tome ,to dri jedan jedva vidljiv krst, dok 4ahus dri tirs. Po duhu razlike nema. ? njegovom delu nema ni senke od hri,anske poti,tenosti, ashetizma ili mistike. &zv. 7tajanstvenost7 njegovih slika je isto slikarska kategorija, e*ekat njegovog s*umata. )li ni paganstvo, kako je bilo shvaeno na dvorcu 1orenza :agni*ika, nije za njega bilo primamljivo. )ntiku je voleo i izuavao dublje nego iko u njegovo vreme, ali njegovo delo nije podraavanje )ntike, ni po *ormi ni po duhu. :itolo,ka *abula ga je slabo interesovala. .dbacio je zastareli slikarski jezik alegorija i izraavao se neposredno, predstavama koje su op,te razumljive. Paralelno uz )ntiki tip lepote, stvorio je svoj tip lepote, koja ne zaostaje za )ntikom. ? njemu centralno mesto zauzima *igura 4ogorodica, koja je ujedno i tip njegove enske *igure uop,te, ak i kad je u pitanju lik kao ,to je portret 70okonde7, ili mu,ka *igura kao 74ahus7 ili 7Eovan 3rstitelj7. &aj tip je u vezi sa omiljenim tipom njegovog uitelja #erochia. jega je 1eonardo uinio jo, lep,im i produhovljenijim, odstranio je sa njega sve ono ,to podsea na grubost i suvoparnost, ukrasio ga je osmehom koji su njegovi slebdenici zloupotrebili i uinili otunim. 3oristei se iskustvom koje je pre njega postojalo, a koje on preistio i upotpunio, podigao je umetnost na jedan novi stepen. $z nje je sada nestalo svakog traga ranijeg primitivizma. .stvario je jedan novi vid slikarstva i dao njegovu de*initivnu, tako rei apsolutnu *ormu, kojoj se nije moglo vi,e ni,ta dodati, od nje ne,to oduzeti ili u njoj ne,to menjati. Desto je izmi,ljao i nove tehnike slikanja, no sa dosta neuspeha. 1. Kr;tenje Hrista - $S FF6 !adio zajedno sa #erochiom. ? #erochiovom ateljeu zajedniki rad je bilo pravilo - najpoznatiji primer je )neo koga je 1eonardo naslikao u 3r,tenju 8rista, delu svoga uitelja - i zato nikad nee biti napravljen taan spisak 1eonardovih dela, niti razja,njeno u kojoj su meri uitelj i uenik uticali jedan na drugog. )neo iz 3r,tenja je harmonino realistina *igura, obuena u draperiju, koja je ,iroko zami,ljena i paljivo naslikana, nabor po nabor. #asari kae da je #erochio, kada je video 1eonardovog )nela, od jeda prestao da slika, i mada je ovo tipina #asarijeva pria, ona izraava jednu psiholo,ku istinu. ?mesto detalja samih i izolovanih studija *igura, graevina, pejzaa, 1eonardo uskoro stapa sve ovo u jednu organsku kompoziciju, ak i ako su njegove studije snanije i podrobnije negoli ma koja ranije. Leonardo da
/inci - 1rsten e +ristov

2. Monaliza - E A@F6 82 >K<)6 3 145

Istorija umetnosti 0okonda, slika na drvetu, <AC=.-<ACA.g. ajuveniji 1eonardov portret. eni s*umato ve zapaen kod :adone u peini, ovde je toliko usavr,en da je umetnikovim savremenicima izgledao udesan. .blici su graeni od slojeva tako pauinasto tanke glazure, da slika izgleda kao ozarena nekom blagom unutra,njom svetlo,u. )li, slava ove slike ne potie samo iz njene slikarske utananosti/ mnogo je zagonetnija psiholo,ka neodoljiva privlanost modela kao linosti. %rte lica su isuvi,e individualne da bismo pomislili da je 1eonardo prosto naslikao jedan idealan tip, ali je elemenat idealizacije tako snaan da potire karakter modela. $ ovog puta je umetnik dve suprotnosti doveo u skladnu ravnoteu. $ osmeh, takoe, moe da se proita na dva naina/ kao odjek trenutnog raspoloenja ili kao vanvremenski, simbolini izraz (ne,to nalik arhajskom 2rkom osmehu+. $ako je lik smiren, oitava se tenzija posebno iz oiju, njen lik je istovremeno sinteza sumnje, ironije, produhovljene mudrosti, istananosti oseanja. .igledno, :onaliza oliava svojstvo materinske nenosti, koja je za 1eonarda bila su,tinska enstvenost. Pa i pejza u pozadini, komponovan uglavnom od stena i vode, ukazuje na oplodnu mo elemenata. 2rudi :onalize su najsvetliji sredi,nji deo kompozicije. :onaliza nije ni stara ni mlada, ni lepa ni runa, lica je jajoliko, oi skoro bez obrva, prelepe ruke i poprsje su osvetljeniji od pejzaa. Postoje teorije da je to on sam, ili njegova majka i sl.
Leonardo da /inci - !ona Lisa Gioconda

3. $o"orodi a u pe4ini - E A@=6 82 >K@)6 3 Slika na drvetu, oko <>HA.g. .ltarska slika. 1ikovi se pojavljuju iz polutamne peine, obavijeni vazduhom punim vlage, koji blago zamagljuje njihove oblike, ali likovi nisu izvueni iz prirodnog okruenja, ve su akcentrirani. &a *ina izmaglica, s*umato, jae izraena nego slini e*ekti na 5lamanskim i #enecijanskim slikama, daje naroitu toplinu i prisnost prizoru. .na stvara i neku atmos*eru udaljenosti i nestvarnosti i ini da slika vi,e lii na poetsku viziju nego na obinu sliku stvarnosti. Svetle take su samo akcenti. &ema mali Sv. Eovan, koji se klanja malom 8ristu u prisustvu 4ogorodice i jednog )nela - iz vi,e razloga je tajanstvena, bez neposrednog predhodnika. ?samljeni, stenoviti okvir, barica u prvom planu i briljivo odabran i izvrsno prikazan biljni svet, sve to nagove,tava neko simbolino znaenja koje je prilino te,ko odgonetnuti. Putokaz moda lei u zdruenosti gestova - za,tite, 146

ukazivanja i blagoslova - u pravcu sredi,ta grupe. :a koliko zagonetna bila njena sadrina, mali je broj slika iz kojih zrai tako neprolazna ar. $ pored originalnosti, 4ogorodica u peini se po koncepciji ne razlikuje vidno od ciljeva rane renesanse. 1ik 4ogorodice, 8rista, )nela i Eovana ine jedan trougao. 4. <ajna ve2era - E A@>6 82 >F;)6 3 9idna slika, uljane boje, oko <>;A.g.-<>;H.g. Bvanaestak godina mlaa od 4ogorodice u peini, 1eonardova &ajna veera je uvek bila priznavana kao prvi klasini izraz ideala slikarstva visoke renesanse i smatra se njegovim kapitalnim delom. )ko posmatramo kompoziciju kao celinu, odmah nam upada u oi njena postojana ravnotea6 tek posle toga otkrivamo da je ta ravnotea postignuta merenjem suparnikih, ak protivurenih zahteva, na nain na koji ni jedan raniji umetnik nije to postigao. Prostorni okvir izgleda kao aneks stvarnoj unutra,njosti re*ektorijuma. 1eonardo je poeo sa kompozicijom likova, arhitektura je od poetka imala samo pominu ulogu. %entralna taka preseka, koja upravlja na, pogled u prostoriju, postavljena je iznad 8ristove glave, tano na sredini slike, dobijajui tako simboliko znaenje. &akoe je jasna i simbolina *unkcija glavnog otvora na zadnjem zidu6 istureni prozorski zabat izgleda kao arhitektonski ekvivalent oreola. &ako postajemo skloni da perspektivni okvir prizora vidimo skoro iskljuivo u povezanosti sa likovima, a ne kao entitet koji je i ranije postojao. 3ako je vitalna ta veza moemo lako utvrditi ako pokrijemo gornju treinu slike/ kompozicija onda dobija svojstvo *riza, grupisanje apostola je manje jasno, a smireni i trouglasti lik 8rista postaje potpuno pasivan, umesto da deluje kao *iziko i duhovno ari,te prizora. .igledno je eleo da zgusne *iziki svoju temu kompaktnim, monumentalnim grupisanjem likova, kao i duhovno, prikazujui vi,e razliitih znaenja odjednom. &ako, 8ristovo dranje izraava rtvovanje i potinjavanje 4oanskoj volji. &o je aluzija na glavni in &ajne veere, ustanovu &ajne Svetog Prie,a (7$ dok jedahu, uze 8rist hleb... i dav,i ga uenicima ree/ ?zmite6 jedite6 ovo je telo moje. $ uze a,u... dade im/ Pijte iz nje svi6 jer je ovo krv moja...7+. Branje apostola nije samo odgovor na te rei, svaki od njih otkriva svoju linost i svoj odnos prema Spasitelju, koji tada govori da e ga jedan izneveriti (obratiti panju da Euda nije vi,e izdvojen negoli ostali6 njegov mrani i prkosni pro*il ga sasvim dovoljno izdvaja+..ni su primeri za ono ,to je umetnik zapisao/ da je najvi,i i najtei cilj slikarstva da gestovima i pokretima udova predstavi 7namere oveije du,e7, ,to je izjava koju ne treba tumaiti tako kao da se odnosi na trenutno du,evno stanje, ve na ovekov unutarnji ivot u celini. 4ela horizontalna linija stola je osnova kompozicije. )postoli >I= (= je sveti broj+, 8rist je peti (simbolika brojeva je duhovni elemenat+.
Leonardo da /inci - Ta na vecera

5. Studija konjanika - 3 3roki, plavi crte. 1eonardo je briljivo studirao konje. 4avio se anatomijom, jer ni,ta nije prepu,tao sluaju. .d <H. predstava konja, on je kod <>. predstavio pravilan hod, a ne pogre,an, kao kod hoda kamile. 4oni hod imaju samo $slamski poni ili dresirani konji. 147

Istorija umetnosti

Mikelan(elo 0uonaroti

-ic&e'ange'o Buona##oti (1475.-1564.g.) Sa trinaest godina poeo je da ui kod 2hirlandia. 4io je uporan, odoleo je eljama roditelja da se bavi neim drugim. Stvaralaka snaga je bila vea od njegovih *izikih moi, secirajui le,eve ak se i in*icirao. ?prkos svemu, bio je nesrean i kao ovek i kao stvaralac. Prgav, cinian izolovan od sveta, mizantrop ovekomrzac. ijedno njegovo veliko delo nije zavr,eno. Stalno se vraao svojim delima, ali su mu to drugi onemoguavali. ije priznavao nijedan autoritet vi,i od diktata svoga genija. $,ao je svojim putem. ajbolji je predstavnik plastinog slikarstva. Neo#latonistika atmos<era je doekala )= godi"njeg Michelangela koji je tada #rimljen u Mediijevu Akademiju u 8irenci. 3ao deak verovatno nije mogao ni da shvati ovu *iloso*iju, ali mu je ona pomogla da se duhovno razvije. &u se i upoznao sa )ntikom skulpturom, koju su :ediijevi sakupljali, kao i sa Bonatelovim vajarskim pristupom, preko njegovih uenika. Eo, kao mlad umetnik se opredelio za skulpturu. 4oravio je i u !imu, gde se zavr,io krug njegovih putovanja i istraivanja. Sva njegova stvaralaka strast bila je usmerena ka oveku - uop,te gigantu - kondezacija duhovnog i moralnog. &ei da iskae op,te oveanske strasti - *iziku snagu, mudrost, bol, strast, ali nije u stanju da se vee za pojedince. 3roz portrete ostvaruje odreena svojstva (1orenco :edii - misaoni tip+. 1ik deluje kao personi*ikacija ljudskog svojstva. :ichelangelo se opredeljuje posebno za pojedinani portret. Buboko se nadahnjuje )ntikom (prvi rad relje* - borba 1apita i 3entaura+. ? su,tini, vezao se za klasinu )ntiku # veka, najbolje doba, u kome nema portreta, kada se idealizuju lepota i duhovna svojstva. 9adojen je tradicijom neoplatonizma. Ba bi postigao dinamiku, uvlai dijagonale, kojima poinje kovitlac, koji se osea kao jedna psiholo,ka akcija, kojoj je *orma podreena. 4io je vajar, ili tanije klesar mermernih statua - do sri svoga bia. ?metnost za njega nije bila nauka ve 7pravljenje oveka7, slino (mada ne savr,eno+ 4oanskom stvaranju. Eedino je 7oslobaanje7 stvarnih, trodimenzionalnih tela iz nepokretne materije moglo zadovoljiti nagon koji je bio u njemu. Smatrao je da slikarstvo treba da podraava zaokrugljenost vajanih oblika, a da arhitektura mora da se slui organskim sklopom ljudske *igure. #era u lik oveka, kao vrhovnog nosioca izraza, ulila je :ichelangelu oseaj da je blii klasinom vajarstvu nego ijednom umetniku renesanse. 3ao ,to je zami,ljao da su njegove statue tela osloboena iz mermernih tamnica, tako je telo bilo zemaljska tamnica du,e - svakako plemenita, ali ipak tamnica. &o dvojstvo izmeu tela i du,e daje njegovim likovim izvanredan patos/ prividno spokojni, oni izgledaju kao da ih raspinje neka ogromna psihika energija koja nema odu,ka u *izikoj radnji. jegove skulpture su oblici pune napetosti, on je prosto lomio *igure traei u njima esenciju. &ragedija je ,to nijedno svoje skulptorsko delo nije zavr,io. Postoje dva njegova slikarska ciklusa/ SiItinska kapela i zvonik :edici (jer je on bio vajar do svoje sri+. #. Si=tinska kapela - GP <K@6 82 >K=)6 3 !aeno po nareenju Pape Eulija $$ <ACH.-<A<@.g, koga je nagovorio da uzme :ichelangela verovatno ljubomorni 4ramante (:ichelangelo kae/JSlikarstvo je za eneJ+. Svod je dug >C m, a ,irok <= m, na visini od @A m.&avanica je podeljena u ; polja, od kojih su > vea naspram prozora, a A manjih izmeu njih. a uglovima manjih polja su po > nage *igure mladia. aspram manjih polja, sa strane, je <@ *igura/ K Proroka i A Sibila. a svodu su dati prizori iz knjiga Postanja - od Stvaranja Sveta do ojevog Pijanstva/ 4og stvara sebe, stvara Svetlost i odeljuje 3opno od #ode, Stvaranje )dama, Stvaranje 've, Prvi greh, Potop i Pijanstvo ojevo ...

148

Ditav jedan narod gigantskih *igura koje sede, lee, hodaju ili lebde, pokree se kao u vihoru strasti i oluje. :eutim, u toj vrevi odmah se primeti jedan jasan red, jedna serija pravilno postavljenih odeoka koji su povezani neupadljivim arhitektonskim motivima/ korni,ama, pilastrima, okvirima. $ polako, posmatra oseti da je pred njim jedna umetnost nova i grandiozna, koja u obinoj tehnici *reske sjedinjuje sve tri *orme umetnosti i sva tri izraajna sredstva/ arhitekturu, skulpturu i
!ichaelangelo - Sikstinska kapela

slikarstvo. Svoje znanje vajara ve,to koristi u prikazivanju ljudskih *igura, koje su glavni elementi na kompoziciji. &akoe, *ormu gradi jakim kontrastima svetla i senke (,to je takoe vajarska karakteristika+. &a tavanica je ogroman organizam sa stotinama likova rasporeenih unutar naslikanog arhitektonskog okvira. a srednjem delu, koji ima pet parova nosaa, nalazi se deset prizora iz 3njige postanja, od Stvaranja Sveta (u donjem kraju kapele+, do ojevog pijanstva. &eolo,ka tema, iz koje su uzeti ovi prizori i bogat program koji
!ichaelangelo - Sikstinska kapela detal ih prati - nagi

mladii, medaljoni, proroci, sibile, prizori u prostorima iznad lukova - nije potpuno obja,njena, ali znamo da vezuje ranu istoriju oveka sa dolaskom 8rista, poetak vremena i njegov kraj. ikada poezija 4iblijskih tekstova, dotada ni odtad, nije na,la jaeg takmaca u likovnom jeziku svog ilustratora, koji bi tako jednostavnim sredstvima, kao ,to su 4iblijske rei, ostvario svoju plastinu viziju. $ to ne da bi 4ibliju prepriao u slici, ve da bi uz nju i paralelno sa njom kazao svoj umetniki san o istoj temi, da bi dao svoju originalnu kreaciju, kadru da se meri sa poezijom 4iblije i da je pomiri. &o prosto sredstvo :ichelangelovo jeste oveje telo, nago ili ponekad drapirano, da bi kroz draperiju progovorilo. o, oveije telo on nije ostavio onakvim kakvim jeste u prirodi, ve ga je prikazao prema svome gorostasnom oseanju snage i pokreta, koje daleko prevazilazi 149

Istorija umetnosti prorodne mogunosti, a ipak u nama ne vrea oseanje prirodnosti, ve ga naprotiv jo, jae a*irmi,e i zadovoljava.Pejza :ichelangela nije zanimao/ u cejoj SiItini, u celom njegovom delu, ,tavi,e, skoro da od pejzaa postoji samo jedno jedino drvo -Brvo Bobra i 9la, naslikano na *resci 7Prvi greh7, pa i ono ima ulogu stuba koji tu *resku deli na Scenu sa jabukom i scenu $zgnanstva iz !aja. :ichelangelo je za ovaj posao bio uzeo pomonike, koje je ubrzo otpustio i sam SiItinu zavr,io za > godine. %. Stvaranje 1dama , E A=;6 82 >KA)6 3 Betalj tavanice SiItinske kapele. :ichelangelo ne prikazuje )damovo *iziko uoblienje, ve udahnjivanje 4oanske iskre - du,e - i tako ostvaruje jedno dramatino suprostavljanje oveka i 4oga, kako to nije postigao ni jedan drugi umetnik. Postoji dinaminost kompozicije, kojom se istie suprotnost izmeu )dama, vezanog za zemlju (tlo je dato rudimentalno, kao ideogram+ i 4oga, koji jezdi nebom i brzinom, pogledom i pokretom ruke stvara.
!ichaelangelo - Stvaran e %dama

&aj odnos dobija jo, dublji smisao kada shvatimo da )dam ne tei samo svom &vorcu, ve i 'vi, koju vidi, jo, neroenu, pod okriljem 2ospodove leve ruke. ema pravog dodira, samo nagove,taj varnice izmeu dva prsta. 3ontrast )dama i ,irokog pejzaa na kome lei i potpune akcije 4oga .ca - pokretom i pogledom uspostavljanje psiholo,ke veze. )dam je snana i grandiozna *orma, telo mu je potpuno skulpturalno, a izraz njegovog lica govori o psiholo,kom stanju - on se budi, obamro je i jo, nema snage, njegov pogled je detinji i polusvestan. a licu 4oga se osea uticaj )ntikih nadgrobnih stela - glavni lik u pro*ilu, sa draperijom, produbljava prostor i skrauje dimenzije. .vo je prvo i poslednje delo gde je obraao panju na treu dimenziju. ). +rvi "re> i iz"nanje iz raja - E tabla =;6 3 Betalj sa tavanice SiItinske kapele. .dlikuje se hladnim, prigu,enim tonovima, tipinim za itavu tavanicu. 9a :ichelangela su govorili da je slab kolorista - moda nepravino. )ko on ovde i ograniava kiicu na boje kamena, to je zato da bi svojim likovima dao svojstvo obojene skulpture i sjedinio ih sa njihovim arhitektonskim okvirom. jegovi narativni prizori su slikarski pandan relje*ima, a ne iluzionistiki prizori. ?nutar te ogranienosti u nijansama, iznenauje nas raznolikost pre*injenih gradacija/ on ne ispunjava konture bojom, ve svoje oblike gradi ,irokim i snanim potezima kiice, u tradiciji 2iotta i :asaccia. $zgnanje je osobito slino :asaccijevom. a levoj strani je prikaz !ajske scene, )dam i 'va su lepi, jer jo, nisu zgre,ili. a desnoj strani, kada su ve proterani iz !aja, oni su psihiki i *iziki runi, 'va je u zgrenom stavu jer je svesna svoga greha, jo, su snani, ali su mutni i nisu osvetljeni. Priroda je data rudimentalno. .vo je jedna od najboljih psiholo,kih studija.
!ichaelangelo - -rvi greh i izgnan e iz ra a

150

6 Betalj sa neka utonuo noge i

. Jeremija - 82 >KF)6 3 svoda SiItinske kapele. 3od :ichelangelovih *igura postoji pritajena energija, ak i kada miruju. Prorok Eeremija, Bin u poti,tenost, svakog asa moe pokrenuti svoje prekr,tene ustati u ovom Panteonu dinaminosti. Eeremija je 7pognut nad ponorom tuge7 1 8. Stra;ni sud - E A>C6 3 SiItinska kapela, zapadni oltarski zid, <A=>.-<A><.g. Doveanstvo, kako blagosloveno, tako i prokleto, zbilo se u guste gomile da moli za milost razgnevljenog 4oga. 4og se pokazuje kao Sudija, lep i stra,an kao )polon, kao ru,ilac postavljen je na najvi,em centralnom mestu, dok se upla,ena 4ogorodica nemono povlai, a Svetitelji podstiu 8rista da svoje rtve surva u Pakao. 8rist samo jednim pokretom razdvaja grupu na pravednike i pokajnike (pokajnike baca u )d+. :rtvi se bude u ovoj viziji ko,mara su na levoj strani *reske i podiu se iz grobova ka 8ristu, desno su gre,ne du,e koje 8rist baca u Pakao. 2ore su pokazani pravednici - predstavljeni tako da se i u njima osea strah od 8ristove snage i neumoljivosti u trenutku Stra,nog Suda. a oblaku, ispod samog 2ospoda, sedi )postol #artolomej i dri ljudsku kou, da bi pokazao svoje mueni,tvo (on je bio odran+. 1ice na toj koi, meutim, nije sveevo, ve :ichelangelovo. ? tom groznom autoportretu (tako dobro skrivenom da su ga otkrili tek u novije doba+ umetnik je moda ostavio linu ispovest o svojoj verskoj krivici i nedostojnosti. Bo kraja dovedena ideja o snanoj ljudskoj *ormi. Sva lica su vrlo snane *orme i nagla,avaju stanje ljudske psihe, a njihovi izrazi su potpuno usklaeni sa *izikim osobinama *igura. ? prikazu pakla je potpuno naru,ena renesansna smirenost i harmonija - ovim je :ichelangelo otvorio put razvoja novog izraza, koji e dovesti do baroka. Sve *igure, osim 4ogorodice, bile su nage, ,to se Papi 1avu ", koji mu je dao nalog, nije dopalo. Prebojavanje slike je spreila smrt Pape, no Baniel da #oltera je donekle kasnije pokrio nage *igure. &o Joblaenje *iguraJ je nastavljeno i kasnije, pa je prvobitni izgled izmenjen.

*a22ae''o 1anti (14 3.-1520.g.) ?io je kod Perugina, malo je radio skulpture, bio je kustos za dela antike kulture. Bok :ichelangelo predstavlja primer usamljenog genija, !a**aello 151

Ra<aelo Santi

Istorija umetnosti sigurno pripada suprotnom tipu, taj umetnik je svetski ovek, koji je ukrasio umetnost. jegova karijera isuvi,e podsea na prie o uspehu, njegovo delo je isuvi,e ispunjeno ljupko,u, postignutom naizgled bez napora, da bi se moglo meriti sa traginim heroizmom :ichelangela. !a**aellov novatorski doprinos izgleda manji od 1eonardovog, 4ramanteovog i :ichelangelovog, od umetnika na ijim je ostvarenjima on zasnovao svoja. Pa, ipak, on je glavni slikar visoke renesanse, na,a koncepcija toga stila poiva vi,e na njegovom, nego na delu i jednog drugog majstora. $ntegrisao je prostor i ljudske *orme - sve elemente u slici. Posedovao je izuzetan oseaj za psiholo,ke relacije, za svetlost i senku. ? #atikanu postaje glavni slikar Papskih odaja. jegovo slikarstvo je lagano, elegantno, sa savr,enom tehnikom i obilatim kori,enjem s*umata. !a**aellov genije sastojao se u nenadma,ivoj moi sinteze, koja mu je omoguila da spoji 1eonarda i :ichelangela i stvori umetnost koja je istovremeno bila i lirska i dramska, slikarski bogata, a vajarski solidna. $mao je oseaj za meru, kompoziciju, raznolikost u pokretu, bio je majstor verskih i pro*anih tema. !a**aello ide ka *izikom i *ormalnim idealizovanju, njegove su slike vedre i pune vazduha. !adi sjajne *reske i portrete. Desto je radio idealizovanu 4ogorodicu sa detetom. jegove su 4ogorodice, kojih je bilo mnogo, postavljane u tehniki savr,en pejsa,, a ipak su sve na samoj ivici neukusa i esto su reprodukovane. 4io je neznaboac i hri,anin, ,to se ispoljava kroz njegov genije. Pa ipak, neki nalaze mane i gre,ke u crteu - nedostatak dubine, nepravilnosti u konstrukciji. #elaskez ga nije cenio. 11. :en2anje Marije - GP <FF6 3 .vo delo se jo, zove 4ogorodine zaruke. !a**aello daje *igurama u prvom planu ritmiki pokret, svetla lica odraavaju mir unutra,nje opu,tenosti. Prostor je divno rasporeen i sjajno obuhvata poploani trg i kompaktnu krunu strukturu hrama (!otondu i koncept slike je preuzeo sa Peruinove slike - Predaja kljueva Sv. Petru, sa razlikom ,to Peruinova slika ide u ,irinu, a ova u visinu+, koji je u pozadini. Peruinova varijanta te slike je ovde prevaziena, oivljena. 12. $o"orodi a sa detetom - 3 Eo, se naziva i SiItinska :adona (dobila ime po Sv. SiItinu, ne po kapeli+. ajbolja je od svih njegovih :adona. atprirodna velianstvenost i humanost ine jedinstven spoj, krajnje uzvi,en. ?speo je da unese speci*ina svojstva likova. 1ik 8rista nije lice deteta, ve zreo lik koji je shvatio ,ta ga eka. :adona je oito svesna sudbine detete, ali ga ipak predaje Sv. Pavlu, rtvujui i ga tako, ona ima smiren pokret i uzdran izraz. 9avese su razvuene/ Papa i Sv. #arvara tonu u oblake, a jedna, skoro nesigurna 4ogorodica se pojavljuje, privlai ka sebi dete, koje gleda ,irom otvorenih oiju, jo, nedovoljno sigurno da li da podigne ruku i 4lagosilja. ema misterije, nema radnje/ u sjaju koji se ,iri iza 4ogorodice svi su oblici upro,eni, kao Papina tijara i nekoliko nabora na njegovom ogrtau. .vo delo se moe uzeti kao simbol $talijanskog !enesansnog slikarstva. 9a svoju izuzetno vazdu,astu i scensku kompoziciju, on manje duguje prebaroknom oseanju za bezgranino i teatarsko, a vi,e preciznim, perspektivno - prostornim razmatranjima6 stoga, slika jo, uvek stoji u s*eri renesanse. $ma vrstu i smirenu kompoziciju, ali sa izvesnom sladunjavo,u. 152
2aphael - $ogorodicine zaruke

13. $o"orodi a sa stoli om - $S <C; 6 3 Prisna koncepcija porodine grupe, gde se toliko mnogo blagih oblina stapa u ovalni oblik slike. !a**aellu je blii 1eonardov s*umato nego :ichelangelova snaga. .tuda prepoznajemo 1eonardov uticaj na veem broju slika sa 4ogorodicom, koje !a**aello rado komponuje kao okrugle slike, ,to je sluaj i sa ovom. 4ogorodica je ljupka i ljudska, njegov sladunjav tip 4ogorodica koji se ponavlja.

2aphael - Sikstinska 3ogorodica

14. +apa 0av ? - E tabla >C6 $S <C;6 3 .ko <A<H.g. Slika na drvetu. Sjajna koncepcija kontrastiranja. 2rupni portret, do tada nevien. !a**aello nije svoje teme prikazivao laskavo ni konvencionalno6 svakako da Papa 1av " ovde ne izgleda lep,i nego ,to je u stvari bio. jegov mrgodan lik, debelih obraza, dat je u konkretnim, skoro *lamanskim pojedinostima. Pa ipak, ponti*eI ima zapovedniki stav, dah moi i dostojanstva zrai vi,e iz njegovog unutra,njeg bia nego iz njegovog uzvi,enog poziva (lica su psiholo,ki studirani+. !a**aello nije, ,to se osea, *alsi*ikovao linost modela, ve ga je oplemenio i dao u najjaoj svetlosti, kao da je imao tu sreu da posmatra 1ava " u njegovom najboljem asu. Bva 3ardinala (Papini neaci+, kojima nedostaje ta uravnoteena vrstina, mada su isto tako briljivo proueni, svojim kontrastom pojaavaju suverenost glavnog lika. $ sam slikarski postupak pokazuje istu gradaciju/ 1av " je izdvojen od svojih pratioca, njegovu realnost pojaavaju intenzivna svetlost, boja i *aktura. Papa je prikazan u trenutku dosade - igra se sa lupom. 15. Sa>rana Hristova - 3 .vu svoju veoma uvenu kompoziciju !a**aello je pripremao bezbrojnim studijama i crteima, kao i reminiscencama raznih majstora, naroito :ichelangela. 1ikovi su vrlo ivi na toj slici (8ristos je sa :ichelangelove Piete iz Sv. Petra, ena u desnom uglu inspirisana je takoe :ichelangelom+. Slikar je veoma okupiran detaljima gestikulacije i muskulature, za ,ta mu jo, nedostaje iskustva, da se zbog toga izgubila svaka emocionalnost, a delo postaje akademski usiljeno. 8ristova sahrana, koja se danas ne ubraja u njegova uspela dela, u svoje vreme je imala vrlo mnogo uspeha, koji mu je posluio kao preporuka za !im.
2aphael - -apa Lav 4

*eru(ino , *jetro 7anucio

/e#ugino - /iet#o +anuccio (1446.-1524.g.) #erochiev uenik i !a**aellov uitelj. Po umetnikom temperamentu, on se smatra mlakim i jednostranim. jegovi su pokreti jednoliko gizdavi, meki i bez snage, a njegova ljupkost i poetinost pomalo zamorna i ,tura. Stvorio je jedan specijalni tip blage lepote, koja se skoro granii sa sladunjavo,u, a koja e se kod njegovih sledbenika, ukoliko nisu obdareni kao !a**aello, stvarno i pretvoriti u 153

Istorija umetnosti sladunjavost. ? tom pogledu, njegovo delo stoji na onoj opasnoj granici, gde prestaje umetnost i nastaje ki. ? poreenju sa 5lorentincima, koji su linearni i strogi crtai, on uvodi bogatiju paletu, pa se kod njega pomalja svetlo - tamno. .sim toga, on je sa veoma mnogo oseanja umeo da da ?mbrijski pejza, sa blagim breuljcima, *inim i lakim krunicama drvea, sa mekim, plaviastim horizontom, u kome ponekad zasjaji srebrni tok potoka. $znad svega, on zna da svoje slike okupa u prozirnoj i di*uznoj svetlosti, pa je u tom pogledu jedinstven majstor, ravan velikim #enecijancima. 3od njega je bila vrlo znaajna pozadina i arhitektura u pozadini. Perugino ima smisla za monumentalnost, jednostavnost i harmoninost, ali je vrlo esto shematian i simetrian. &eio je da se izjednai sa 4otielijem i sa ostalima. 4io je uzor emakim i 'ngleskim umetnicima. ? 5irenci i !imu je radio religiozne slike i portrete. jegova je smrt znaila prekretnicu i krizu duha. 1#. :izija Sv. $ernardina .ko <>K=.g. jegovo uveno remek delo. #aljano su povezane *igure sa arhitekturom i pejsaom, ime se, uostalom, odlikuju i druge njegove slike. ? potpunosti uspeva da integri,e sve elemente u jednu celinu i zadrava simetrinu kompoziciju, sa jednolino poreanim likovima, sa mekom di*uznom svetlo,u. Pojaano interesovanje za boju - zrela renesansa.
-ietro -erugino - /izi a Sv5 $ernarda

/entile 0elini

Genti'e Be''ini (1427.-1506.g.) Po naravi je bio ivahan i prijatan pripoveda. 3ao dobrog portretistu, kome nije bila neugodna ak ni stara *ormula slikanja istog pro*ila <>K;.g. !epublika ga je uputila u .tomansko carstvo da slika :uhameda $$. 9ahvaljujui ovom putovanju, postao je 7orijentalista7, koji se naivno zadovoljavao prikazivanjem uda stranih zemalja. 3ada je bio na pragu starosti, on je naslikao dela po kojima je ostao znamenit u istoriji. !adi velike kompozicije, vezane za procesije i razna dogaanja u #eneciji i na taj nain prikazuje rasko, #enecijanske arhitekture. &o su 7Procesija relikvije Sv. 3rsta7, 7udo Sv. 3rsta7 i 74eseda Sv. :arka u )leksandriji7. 1%. Santa 3ro e Sasvim novo i originalno stvaranje. Portretisane su mase tada,nje #enecije u sveanoj procesiji, njene kue, njeni kanali i trg. Sv. :arka. &o nije samo visoko umetnika tvorevina, ve i kulturno-istorijski dokument prvog reda o dru,tvenom ivotu #enecije u "# veku.

/ovani 0elini

Gio3anni Be''ini (142!.-1516.g.) :lai (nezakoniti+ sin Eacoppa 4ellinija (a Eacoppov zet je bio ). :antegna+, uitelj 2iorgionea. jegova kompozicija je jednostavna, pokret je smiren i zaustavljen u jednom trenutku. 4io je majstor oltarskih slika. jegova dela se razlikuju po stilovima, slikao je :adone koje se razlikuju po tipu, stavu i pejsau. 9a njegovog ivota slikarstvo u #eneciji moglo je da dovede u pitanje *irentinsku nadmo, jer je uspevao da izvue speci*inu atmos*eru podneblja #enecije. 4ellinijev trijum* je bio u tome ,to je u svojim slikama dao maha takvoj svetlosti i boji kakve nikada dotle nisu bile viene, koristi skalu boja 154

koja odraava svetlost, ima izraenu plastinost, poetino je nastrojen. 3oristi s*umato, koji je uz jak kolorit (istaknutiji i vr,i u graenju *orme+ njegova karakteristika. Pozadina nije kontrastrirana sa prvim planom, u okviru nje postoje gradacije. $mao je poseban odnos prema materiji. .n je prvi #enecijanski pejzaista, prvi je iskazao sklad ljudske *igure i prirode, zaeo je vrednosti znaajne za luminizam (prelivanje svetlosti+.

1). $o"orodi a i dete ili Madona sa sve ima - E A<H6 3 Slika na drvetu, oko <ACA.g. Sveana oltarska slika tipa Sacra %onversazione. itav prizor je blago osvetljen, otvorena arhitektura. :i stojimo u glavnom brodu jedne crkve, u blizini ukrsnice, koja je delimino vidljiva, dok apsida ispunjava gotovo itavu sliku. 5igure se pojavljuju ispred apside, ispod velikog svoda nad ukrsnicom. 2raevina nije prava crkva, jer su joj strane otvorene, pa je itav prizor obasjan blagom sunevom svetlo,u. :adonin masivni presto na kome sedi ima visoki naslon, plavi pla,t joj preko nogu, ispred nje devojica svira violinu - na najniem stepeniku, desno pored starac ita knjigu. .sea se uticaj :asacciove :adone. .no po emu se ovaj oltar na prvi pogled razlikuje od svojih *irentinskih predhodnika nije samo ,iroko zami,ljen prostor kompozicije, ve njegovo udesno blago meditativno raspoloenje. ?mesto 7razgovora7 oseamo duboku povezanost likova, ,to ini da su svi govorniki gestovi nepotrebni. &o svojstvo sretaemo uvek u #enecijanskom slikarstvu. 9bog naina na koji je stari majstor obavio itav prizor *inom, vazdu,astom maglom, mi ga ovde vidimo kao kroz di*uzni *ilter atmos*ere. Sve o,tre suprotnosti su odstranjene, svetlost i senka se me,aju u gotovo neprimetnim gradacijama, a boje plamte novim bogastvom i dubinom. 5ina magliasta atmos*era, bogat kolorit.

/or(one

Gio#gione (1476.-1510.g.) ?enik 2iovannia 4ellinija, iju je tehniku unapredio. 3ao linost zagonetan, o njemu se mnogo ne zna, odgojen u #eneciji, odan ljubavi, svira na lutei i peva. $mao je veliki uticaj na dalji razvoj slikarstva - mnogi su ga podraavali. .*ormio je novi tip kompozicije, koja je u njegovo vreme bila tematski nejasna. 9anima ga predstava oveka u zavisnosti od prirode, da bi oveka analizirao u njegovom totalitetu. *o konce#tu je slian 2eonardu sjedinjava oveka sa #rirodom daje #redstave univer!uma #riroda se #rodu>ava do .eskonanosti% &eme njegovih slika ni do danas nisu odgonetnute. 9anemaruje oblik teme, ona mu slui samo kao poligon za istraivanje. 5edan od #rvih koji otvara e#ohu i #ro.lem lumini!ma , koristi .oju kao svetlost skra$enu na s#eci<ian nain a svetlost !rai i! ko>e tela i!.ija i! linosti sve "to je van koloristikog i luministikog konce#ta njega ne !anima .ojom ostvaruje atmos<eru a taj #ro.lem $e se #rovlaiti kro! sve #eriode umetnosti i kulminirati u im#resioni!mu ?im#resionisti o#ona"aju 3iorgionea@% e komentari,e dogaaje, ve njihovu su,tinu izraava odreenim e*ektima. Priroda nije spoljna, kao kod 1eonarda, ve utapa u sebe *iguru koja postaje nerazdvojivi deo kosmosa, prostora. .n je bio izvan okvira poimanja predmeta slike. Slika tela zbog njihovih poetskih svojstva i da bi ta tela odrazila svetlost, odstupa od vrste renesansne materijalizacije - materiji daje idealna svojstva i ne detaljizuje je. 2iorgione predstavlja naga enska tela u polju pored obuenih mu,kih, on poetizuje 155

Istorija umetnosti scenu i zbog toga ne izaziva skandal. &o se desilo kasnije sa 7Borukom na travi7 <HF=.g. :ane, sa slikom koja je po nainu predstavljanja srodna 2iorgionovom postupku. Poetizuje slikarstvo i donekle odstupa od #enecijanskog stila. 16. Oluja - E tabla ><6GP <K;6 $S <<F6 3 .ko <ACA.g. Platno. .d veoma malog broja njegovih zrelih dela, .luja je i najindividualnija i najzagonetnija. a prvi pogled, moda, neemo na slici otkriti ne,to vi,e od neobino ljupkog odraza 4ellinijevih svojstava. !azlika je u raspoloenju, koje je na .luji istanano i sasvim pagansko. 2iorgioneovi likovi ne tumae prizor za nas, po,to i sami pripadaju prirodi, oni su pasivni posmatrai - gotovo rtve .luje koja se sprema da ih proguta. 3o su oni L :ladi vojnik i naga mati sa detetom do sad nisu otkrili svoj indentitet, pa je i tema slike ostala nepoznata. .be *igura su u o,trom kontrastu i nezainteresovane za atmos*eru. Sada,nji naziv je priznajne na,e nedoumice, ali nije nepodesan, jer jedino ,to je u akciji jeste .luja, nebo koje je izrazito olujno (munja osvetljava oblike - kue u pozadini, koje su sablasno apstraktne+. 4ez obzira na to ,ta je trebala da znai, prizor lii na zaaranu idilu, na pastoralnu lepotu koja e brzo nestati. Bo tada su samo pesnici uspeli da uhvate i daju nostalgino sanjarenje, a sada je to u,lo i u slikarski repertoar. ? .luji je poelo ne,to ,to e postati znaajna i nova tradicija. #rlo intenzivna boja, sa prirodom koja nije samo dekor. Simetrija sa dubokom psiholo,kom tenzijom. jihova tela zrae svetlo,u. 28. @snula :enera - $S <<K6 GP <KH <ACH.-<A<C.g., zove se jo, i Brezdenska #enera, platno, prvi leei akt u renesansi. $zvanrendne proporcije, prostudirani senzualno doivljeni oblici - radost lepote koja postoji. 2iorgionova ?snula #enera se odmara u prirodi, i nikakvi klasini rekviziti ne odvlae panju od ove zaspale ene, ija je sama opu,tenost vretenastog tela pohvala harmoniji u prirodi. Bijagonalni poloaj #enere ne dinamizira sliku, smirena svetlost tela, sa malom glavom, bez lascivnosti. 9guvana draperija je *antastino predstavljena. Pejza takoe spava, oi,en je od drugih *igura - ptica, ivotinja... Sa desne strane Jkubistika arhitekturaJ. .vo je jedan od omiljenih umetnikovih tema - akt u prirodi (pejsau+. ? punoi svetlosti i obilju krivih linija postignut je potpun sklad. Posle 2iorgionove smrti sliku je verovatno zavr,io &izian. 21. Kon ert u polju - 82 >HH)6 3 Platno, nekoliko osoba provodi dan u prirodi - radnja bez radnje. a slici su dve nage enske *igure - jedna svira, a druga sipa vodu iz bokala u bunar i dve potpuno obuene mu,ke *igure. Samo je 2iorgione bio u stanju da prenese njenu pospanu, popodnevnu atmos*eru, kada je svirau na lauti pretoplo, pa jedva udara 156

po icama, i kada stakleni bokal kojim ena zahvata vodu iz cisterne izaziva oseaj skoro neprijatne sveine. 2iorgione obogauje ovaj motiv svim onim ,to je voleo/ muzikom, sumrakom, pastoralnom ljupko,u. &o je slika jednog nenadma,nog trenutka zasienog lepotom. Ponekad se misli da ovo nije njegova slika, ali je ona barem tipino #enecijanska, po svom sjajnom tkivu puti i svile, smislu za uivanje u divnim telima, lepoj odei i dubokom miru predela, sa drveem otealim od letnjeg zelenila u pozadini. i,ta tako ulno i neintelektualno nije stvoreno u 5irenci6 na severu 'vrope nago telo je ostalo jo, uvek nezgrapno i bez ljupkosti, a i klima je bila suvi,e hladna. 2ole ene su izvor svetlosti, obueni mu,karci, jedan od njih svira liru.

7itore Kar#ao

+itto#e Ca#.accio (1455.-1525.g.) 3ao i 2entile 4ellini, %arpaccio je hroniar #enecije svoga doba, samo drugaije inspirisan. Bok je 2entille skrupulozan i dokumentaran hroniar, kome je stalo do tanosti kada daje reportau o svom gradu i ivotu o njemu, %arpaccio je talentovani i kapriciozni pripoveda, koji se sa lakoom izraava, koji ima *antazije, koji stvarnost posmatra kroz poeziju kakvu on voli i daje joj vid neke vilinske bajke (koristio je verske scene religiozne tematike, da bi prikazao vedute #enecije+. jegov topli kolorit (dran u jednoj zvonkoj i tamnoj skali tonova, gde na mahove zablje,ti grimizna oha, uta svila, ponekad bela perjanica, beli turban ili odsjaj oklopa+ uz crte koji je primitivan i tvrd - daje jedan neobian, skoro misteriozan akcenat legendama koje on pria. Eer, kao 4enozzo 2ozzoli u *lorentinskom slikarstvu, on je, kroz cikluse starih hri,anskih legendi, koje su sluile kao povod, priao o #eneciji svoga vremena. ije bio zainteresovan za istraivanja i revolucionarna prelamanja, bio je ma,tar, sanjar, poeta. Bonosi speci*inu atmos*eru, *orma nije tako vrsta. azivali su ga naivcem renesansnog slikarstvom. %arpacciov nain komponovanja, naroito u doba slikareve mladosti, prilino je neobian/ on radi tako da detalji ili izdvojeni *ragmenti izgledaju kao potpuno zaokrugljene slike. $zbegava dijagonale po dubini6 svi predmeti ili osobe su prikazani sa lica ili iz pro*ila, da bi u potpunosti bili obuhvaeni ili izraeni konturom/ ni,ta bolje ne odgovara pripovedanju. 9asnovan je na tim konstantama novelistikog stila, varijacije se kreu od intimne poezije do egzotizma, od :antegnine krutosti do 4ellinijeve obasjanosti. 22. 0e"enda o Sv. @rsuli - 82 >H>)6 3 (.pro,taj Sv. ?rsule+, oko <>;A.g. Prvi ovakav %arpacciov ciklus jeste legenda o Sv. ?rsuli, iji je sie uzet iz 9latne legende aka de #oroina ("# vek+ / Sv. ?rsulu, kerku 'ngleskog kralja i njenu pratnju od <<.CCC devica pobili su 8uni ispred grada 3elna, kada se vraala sa 8odoa,a iz !ima za 'nglesku - legenda je bila poznata jo, od # veka. Slika je raena K godina, i sainjavaju je ; kompozicija, meu kojima su najlep,e / 7Poslanici iz 'ngleske prose ruku ?rsulinu od njenog oca 4retanjskog kralja7, 7.pro,taj Sv. ?rsule7 i 7:ueni,tvo i pogreb Sv. ?rsule7. ? ovom se ciklusu vidi, od slike do slike, napredak mladog umetnika. ? prvim 157

Istorija umetnosti slikama elja da se suvi,e kae i neusklaeni detalji otkrivaju da je autor jo, poetnik, ali deskriptivnost uskoro preovladava i tu %arpaccio, kolorist i pejsaist, dolazi do izraaja. 'nterijer iz 7Sna Sv. ?rsule7, naivan ali divan, zahvaljujui proporcijama umetnutih kubusa i pravougaonika, predstavlja jedno od njegovih najprivlanijih ostvarejna. 5aktura postaje sve slobodnija, gradski vidici su sve prozraniji, sve bogatiji poploanim salama, slikovitim laama ispresecanim svetlosnim zracima, pred *asadama palata, koje predstavljaju nekada,nje gradove, prenesene u sada,njost. Slikar ljupko saop,tava radost, koju osea dok izmi,lja pejzae, zdanja, odeu i likove.

Ticijan

4i%iano (14!0.-1576.g.) ajvei #enecijanski slikar. .tac slikarstva, kako ga je nazvao #eronese. 9astava slikarstva, kako je za njega rekao #elaskez, on personi*ikuje veliko, klasino slikarstvo #enecije. Svojim talentom &iziano je obuhvatio sve ono ime su njegovi rivali bili obdareni6 on je pokupio sve ,to su oni u umetnosti osvojili, od toga odbacio sve ,to je bilo prolazno, a zadrao ono ,to je bilo de*initivno. .n je neiscrpni tvorac rasko,nih ritmova i harmonija, zaljubljen u meso lepog tela i lepu odeu, u sve ,to je bogato, koloritno, radosno. $znad svega, on je dekorater i pesnik ula, vi,e nego pesnik du,e, a #enecija "#$ veka nije ni traila neku drugu poeziju. &iziano je najvei 2iorgioneov sledbenik, radio je kad i on, mnogo je prihvatio od njega, ali je i dosta razliit. apu,ta 2iorgioneovu idealizaciju i poetizaciju. .n primenjuje bogatije senke, ima ivlju senzualnost, vi,e smisla za detalj, vi,e konkretizuje, a manje poetizuje kompoziciju. jegova je materija vrsta, a ono njegovo revolucionarno je na iskazivanju kolorita i posebna novina - odnos ka teksturi same slike. Sjajan je u verskim kompozicijama i kao portretista. jegova kapitalna dela su portreti, koji su studije karaktera i remek dela slikarstva. .n ne laska svojim portretima. Slikao je i predstave sna, vi,e intuitivno nego intelektualno. Slikao je snanim namazima, pri emu spoj dva oblika pravi titrajnim namazima, pa nema jasnih granica, gu,i konturu, ime postie dramatinu atmos*eru slike. Be*initivno, radi dramatizovanja kompozicije, uvodi dijagonalu i ru,i renesansnu koncepciju komponovanja (horizontala, vertikala, piramida+. ? poslednjim delima ide na jak gest i patetitinost u izrazu i ostale elemente podreuje dramatizaciji, pa otvara mogunost 4aroku da doe do punog izraaja. .n nije bio tip univerzalnog oveka, jer #enecija nije bila zahvaena idejama humanizma. 4io je vrlo poslovan - mogao je da proda svoje slike. &iziano je umro od kuge, kao ovek u dubokoj starosti. 23. :enera @r'inska - $S <<H6 3 .ko <A=H.g. Sa relativno mnogo stra,nijom i uzdranijom notom slikan je ovaj &izianov rasko,ni, leei enski akt. #enera ?rbinska inspirisana je 2iorgioneovom ?snulom #enerom, isti poloaj tela naslonjena na desnu ruku gleda ka posmatrau, dakle ona je obina smrtnica koja se nalazi u svojoj spavaoj sobi. Prvi plan je zaustavljen (ona+, drugi je stvoren do pola - kuence, a u treem planu je dogaanje (ena

158

sa detetom+. 1uminizam, *inoa obrade. .sea se punoa oblika u ovoj dami. !ealni odnosi izmeu elemenata. 24. @spenje $o"orodi e - ) @HK6 3 )sunta. <A<H.g. &izianova slikarska individualnost i otvoreni prekid sa 2iorgionojevskim mani*estuje se prvo u ovoj blistavoj kompoziciji. &o je prvi put da jedno ulje na platnu bude naslikano u ogromnim dimenzijama monumentalnog zidnog slikarstva (KI> m+. 9a takav *ormat je do tada praktikovana samo tehnika *reske. &aj velianstveni teatar, pun $talijanskog gesta, koji je u isto vreme i jedno od 7koloristikih uda7, sa tamnom masom uzbuenih )postola oko praznog groba, iznad koje se lepotica :adona, u svom izvanrednom pokretu, uzdie u mirne i svetle visine6 u njima lebdi, malo nakrivo, kao ,atorsko krilo, oinski blaga i topla *igura 4oija, sa rukama ra,irenim za doek. 25. &anaja - $S <<;6 3 <AA=.g. Banaja je :ichelangelovska naga ena, ali okupana svetlo,u i senkom, ona se spu,ta na postelju, otvorenu, pozivajui ljubavnika u vidu zlatne ki,e (obljubljuje je 9evs, prikazan kao zlatna ki,a+. Starica, sluavka, tamna i runa, poku,ava da uhvari zlato koje pada, ali se Banaja topi i gubi u posteljnom rublju. 4oja prestaje da bude boja i takoe se gubi u atmos*eri. 2ledano izbliza, platno kao da na sadri ni,ta drugo sem na brzinu nabacanih crtica i grebotina. Samo kada se ovek odmakne, igra svetlosti i senke dolazi do izraaja i usresreuje se na ovo senzualno telo, koje se zahvalno pomera ispod Sunevog zraka, koji probija oblak i pada na lice, koje gleda navi,e. Platno je grundirano crvenim, sve boje imaju toplu notu, kolorit je topao i zasien. 2#. +ortret 3ara Karla : - GP <H@6 3 &iziano ne laska svojim modelima, uprkos zvaninoj velelepnosti kojima ih okruuje, on dopu,ta da na licima provejava karakter linosti. e prikriva dvojstvo u biu 3arla #. 1ice nije lepo, ali je oduhovljeno oima, koje odraavaju tragiku ovog cara. .preznost, strpljiva mudrost, hladna proraunatost i beskrajan zamor su zajedno, i ovo otkrivanje jedne ljudske sudbine ini da se zaboravi rasko,na doteranost pojave. Postoji jo, jedan portret 3arla # - paradni, na konju, u pejzau. ebo u valerima plavog, crvenog i utog - koristie ga #elaskez. 2%. +rilazak >ramu - 3
Tizian - -ortret 1arla Tizian - Danae Tizian - Uspen e 3ogorodice %snut

159

Istorija umetnosti <A=H.g. Postavljena je bono velika scenska kompozicija sa neverovatno smelom praznom povr,inom zida od stepenica (koja je dijagonala je u prvom planu+, ija ogromna, neutralna masa ini toliko znaajnom malu *iguru devojice :arije koja se penje, a u isto vreme ini onako snaan i e*ektan kontrast sa gustom i punom boje grupom linosti koji posmatraju :arijin ulazak u 8ram (mala 4ogorodica je izdvojena od grupe, ali nije nagla,ena, ve zapostavljena+. 3ompozicija je malo razvuena. Prisutan je pejza njegovog rodnog )lpijskog kraja, vide se rasko,ne palate i planinski vrh :armarone. uvena prodavaica jaja u prednjem planu platna nije jedini motiv koji daje ovoj kompoziciji realistiki karakter. ebo kolorit.

2). -polit *imaldini - 3 $polit de :edici. Plemeniti lik mu,karca - najlep,i.

SKU2*TURA 7&SOKE RENESANSE U &TA2&5&

160

Michelangelo

)% &avid - E A=>6 3 <AC<.-<AC>.g. #isok A,A metara. Eedinstvena svojstva :ichelangelove umetnosti u potpunosti su oliena u Bavidu, najranijoj monumentalnoj statui visoke renesanse. Po,to je 2olijatova glava izostavljena, :ichelangelov Bavid izgleda kao izaziva - ne kao heroj pobednik, ve kao borac za pravednu stvar. Sav ustreptao od sabijene energije, on prkosi svetu. agota ga vezuje za Bonattellovog Bavida. o, stil njegove *igure proklamuje jedan ideal lepote razliit od ilavosti i vitkosti Bonattellovih mladia. :ichelangelo je upravo bio proveo nekoliko godina u !imu, gde su na njega ostavila snaan utisak oseanja nabijenih mi,iavih tela helenistikog vajarstva (mada 1aokon, koji je mogao da postane najuvenije delo u tom stilu, tada jo, nije bio pronaen+. 8elenistike statue herojske razmere, koje su imale nadoveansku lepotu i snagu, sa nabreknutom zapreminom njihovih oblika, postali su deo :ichelangelovog stila, a preko njega i !enesansne umetnosti uop,te. Pa, ipak se Bavid nikako ne bi mogao smatrati )ntikom skulpturom. 3od 1aokona i slinih dela, telo se akcijom oslobaa du,evnih patnji, dok Bavid, smiren i napregnut istovremeno (desna ,aka je malo prenagla,ena i dramatina, iz nje izbija tenzija i ,iri se na telo+, #rika!uje radnju u mirovanju, tako karakteristinu za :ichelangela, ali radnju koja se moe pretvoriti u akciju svakog trenutka (kamen u desnoj ruci, a leva skida praku sa ramena+. &elo Bavidovo sputava duh koji je u njega zatvoren, oi su *iksirale taku. Bavid jeste po legendi neni mladi, pa je bilo uobiajeno da se radi manja glava. :eutim, po,to su :ichelangelu bila odvratna *eminizirana mu,ka tela, on je u Bavidu, koji ima <F g., naglasio snagu tela, ruku. .n je trebao biti postavljen na povi,en postament, pa zato ima poveanu glavu i gornji deo tela (disproporcija - glava je vea u odnosu na trup+ .

3ro.nica 5ulija && bi bila najvee :ichelangelovo dostignue da je bila zavr,ena onako kako ju je on prvobitno projektovao, u arhitektonsko - vajarskom sklopu. 2robnica je trebala da bude kvadar, a okolo tela - sklonost ka simbolici. $ tu se vidi njegova neoplatonska sklonost predvia tri grupe skulptura/

161

Istorija umetnosti M ? <. nivo su trebale biti postavljene *igure vezane sa arhitektonskom masom (predstavljanje ljudske du,e zarobljene u materijalnosti, ,to je najnii stepen ljudske egzistencije+. Bole je i majmunski lik - majmun je simbol za najnie strasti i sl. !ob je iz prve grupe i doza erotinosti izbija iz ove *igure. &u je i drugi !ob, napregnut kao duh koji poku,ava da izae iz mase (stalno pravi razliite stavove *igura+. M ? @. nivou su takozvani pobednici, kao suprotnost robovima - ljudske du,e koje su osloboene. M ? =. nivou je trebalo da se prikae dosezanje vi,eg ivota (tu spada i :ojsije+. Papa je prekinuo umetnikove radove na projektu da bi, milom ili silom, naterao umetnika, koji se opirao, da izradi *reske na tavanici SiItinske kapele. 2. Mojsije - E A=A6 3 <A<=.-<A<A.g. mermer visine @,A m. 3ameni din, koji sav zrai umnom snagom i telesnom lepotom, predstavlja :ojsija (koji je stajao licem u lice sa Eehovom i koji treba da svom narodu saop,ti zakon+, u trenutku kada uje pesmu $zrailja, koji se klanja zlatnom teletu (,to je izdaja za Eevrejski narod+. 5iksiran je onaj momenat uzdranog gneva, onaj zaustavljeni pokret, kada je pod prvim impulsom srdbe povuena leva noga ve skicirala radnju koja e uslediti, jer oigledno je da e se to ogromno telo u sledeem trenutku uspraviti. Sputana nagomilana snaga se ogleda na svakom mi,iu ove kolosalne statue. #elianstveni :ojsije, koji je bio zami,ljen da se gleda odozdo, odlikuje se strahovitom snagom, koju su umetnikovi savremenici nazvali 7teribilita7 (u,asnost+ - a to je pojam srodan pojmu uzvi,enosti. jegov stav izraava i budnost i meditaciju, odaje oveka sposobnog za mudro vostvo, ba, kao i za strahovit gnev. ikada :ichelangelova skulptura nije bila u isti mah toliko de*initivno zavr,ena i tako ,iroko raena. :ojsije stvarno sadri svu tajnu njegovog stvaranja i sav obim njegovog genija. %elokupni pokret koji izbija je pokret duha. :aterija je sapeta, u suprotnosti je sa !obom, jer ovde i pokazuje osloboenost duha. Pogled mu je slian Bavidovom i pokazuje duh iz neovozemaljskih okvira. 3. *o' na umoru - E A=F6 82 >>>46 3 <A<=.-<A<F.g. :ermer visine @,@F m. !aeno za grobnicu Eulija $$. !obove je mnogo tee protumaiti/ reklo bi se da su oni isprva pripadali nizovima statua - personi*ikacijama umetnosti utuenih smru njihovog najveeg pokrovitelja. 4ilo kako mu drago, :ichelangelo je zamislio ta dva lika kao par suprotnosti, tzv. !oba na umoru, koji se prepu,ta okovima i Pobunjenog roba, koji se bori da se oslobodi. :oda je njemu bilo manje stalo do njihovog alegorinog znaenja, a vi,e do njihovih izraza, koji toliko podseaju na neoplatonistiku sliku tela kao &amnice du,e. 4. Gro'ni a Medi ia - E A><6 82 >>>)6 3 <A@>.-<A=>.g. Poev od <A@A.g. &rebalo je biti > grobnice/ jedna za 2iulijana mlaeg, druga za 1orenza mlaeg i dve dvojne za 1orenza i 2iulijana (uradio je samo prve dve+. $sta simbolika kao kod :auzeoleja Pape Eulija $$. Postoje nekoliko nivoa/

162

- donji je trebao da ima dve leee *igure, ali samo na crteu (ne postoje u stvarnosti+ i to etiri paklene reke, ,to predstavlja etiri osnovna principa u neoplatonskoj *iloso*iji, - iznad zida predviene su lunete (luni zavr,etci+, gde je hteo da predstavi uzdizanje du,e iz materijalnog sveta - #askrsenje $susa, - ispod *igure 1orenza nalaze se Eutro i #ee, kao neodreeni delovi dana, kontemplativnost koju on eka. - 2iulijano pravilno, uspravno i aktivno gleda u prostor, ispod njega su o i Ban, kao jasno odvojeni principi aktivnosti. 7!eke zemaljske7, koje su prema prvobitnoj zamisli trebale da budu predstavljene kao dve leee *igure, ispale su kasnije iz plana. $z plana su takoe ispale i 79emlja koja tuguje7 i 7 ebo koje tuguje7. .stali su samo Ban i o, Eutro i #ee. :isao, koju te *igure treba da izraze, jeste kako #reme, koje one kao skup i personi*iciraju, ali za preranom smru mladih :edicija. ? stvari, ti bolom ophrvani Binovi svedoe samo o jednoj dubokoj i nikada sti,anoj drami, koja je ti,tila usamljeniku du,u :ichelangela. :ichelangelo radi na likovima, u koje unosi polaritet ivota i smrti, nastajanja i propadanja. ? ovim dvema grobnicama poivaju 2iuliano i 1orenzo :edici, dva beznaajna lana ove slavne porodice. ?metnik u dvema *igurama koje sede nad sarko*azima ne stvara portrete, nego idealizovane tipove karaktera/ ratniki odeven, ivotu okrenut 2iuliano, koji, kao da hoe da ustane i, njemu nasuprot, melanholini 1orenzo, koji je utonuo u duboku meditaciju likovi su veno trajni i vanvremenski. 2iulijano iskazuje misaonost kao duhovnu vrednost, njegov portret je idealistiki, uzdignuta glava i snaan pogled. a zasvoenim poklopcima sarko*aga poivaju po dva simbolika lika, koji uobliavaju ovekov luk ivota, kao put od svitanja do noi. .ni su obavijeni usamljeno,u, koja kao da nije sa ovog sveta. Ban i o su svakako zami,ljeni za horizontalne povr,ine, a ne za zaobljen, kos poklopac sada,njeg sarko*aga. 2iulianova ni,a je suvi,e uska i suvi,e plitka, da bi se on dobro smestio u nju. #eliki trougao statua dri na okupu mrea vertikala i horizontala, iji vitki i o,tro oivieni oblici pojaavaju punu oblinu i teinu skulpture. 2iuliano, idealna slika tog princa, je mlai i jo, misaoniji pandan :ojsiju6 *igure koje su u leeem stavu predstavljaju kontrast raspoloenja, kao i robovi. Poreklom od antikih renih 4ogova, oni oliavaju svojstvo akcije u mirovanje, dramatinije od i jednog drugog :ichelangelovog dela6 u pritajenoj pretnji Bana i prekinutom snu oi, dualizam tela i du,e izraen je sa nezaboravnom velianstveno,u. Sarko*azi, likovi toka dana, obe sedee *igure i ra,lanjenost zida slivaju se u jedan akord. )rhitektura i skulptura su se stopile u jedinstvo. &o je ve jednom postojalo u !omansko - 2otskoj arhitekturi, gde se plastika uklopila kao graevinski elemenat. Sada se krenulo obrnutim putem/ arhitektura sledi intuicije vajarskog uobliavanja. eki delovi skulptura nisu zavr,eni. 5. +ieta iz rkve Sv. +etra - GP <KC 63

163

Istorija umetnosti !im, zavr,eno <>;H.g6 :ichelangelovo najznaajnije rano delo - ova Pieta jo, nosi tragove studija na kojima se *ormirao, ali se iz nje vidi kakva e biti njegova budua skulptura/ nain kako je 4ogorodica drapirana, naroito delovi oko grudi i nogu, odaju poznavanje severnih majstora. 3ao kontrast, na toj obilnoj draperiji poloeno je nago 8ristovo telo u krilu 4ogorodinom (nesrazmerno ra,irena kolena ine oslonac 8ristovom telu, ija se klonula ruka zadrala na rubu haljine+, ija je desna noga podignuta da bi bila postament 8ristovom telu. a njemu se ne vide tragovi patnje i muenja, njen lik je smiren i rezigniran, sa izgledom mlade osobe. 3ao u snu opu,teno, telo 8ristovo je vitko, elegantno, mirno, lepo i ne lii mnogo na le,. 4ogorodica, mlada kao :adona koja dri deaka (malo starijeg+ 8rista, takoe ni jednom crtom svoga lica ne odaje bol - jedva gestom leve ruke izraeno je njeno du,evno stanje. 1ikovi su uzdignuti do ljudski idealnog i ve okrueni tihom usamljeno,u, ,to je vrlo bitna karakteristika njegovih poznijih likova. ad Pietom lei mir, koji :ichelangelo napu,ta kada u Bavidov stav uniosi strpljivo sabrano odobravanje. :ichelangelo, protivno svom obiaju, na traci preko 4ogorodiinih grudi sa ponosom stavlja svoj puni potpis. Sve je sme,teno u trougaonu kompoziciju. 4ogorodica ima mlado lice/J9ar ne znate da 4ogorodice stare manje nego ostaliJ. #. Sv. Mateja - 3 <>KA.-<ACF.g. edovr,ena statua, dramatina u svojoj slobodi i vizionarskom licu. Prvi iz serije non - *inito, svaki pokret govori o munoj borbi za oslobaanje iz mermera.
!ichaelangelo - Sv5 !ate a Duh po3ednika

%. &u> po'ednika - 3 <A@;.-<A=>.g. 2rupa od dvoje, gde mladi pobednik, stojei na svom ukroenom neprijatelju, gleda melanholino, a ipak pre*injeno i izmueno, skoro svestan *atalnosti i ta,tine. !uka savijena u laktu, kolenom stao na lea oveka sa bradom. #elianstvena *igura je potpuno artikulisana, u spiralnom ritmu (nekada zvanim zmijolik+6 ipak spokojna oholost je daleko i idealna estetika je razraenija. ). +ieta - 3 164

.ko <AAC.g. 5irenca. Poslednje :ichelangelovo skulptorsko delo, koje sadri etiri ljudska tela. Sebe je portretisao kao Eosi*a iz )rimateje. .va Pieta, koja spada meu poslednje potresne :ichelangelove Piete, ostala je nedovr,ena. a njima verni ne tuguju vi,e za umrlima, niti pate zbog njihove smrti. 4ol ih pretvara u svoj instrument - u njihovim likovima tuguje vasiona za raspetim 4ogom. #asari kae da je :ichelangelo razbio ovo delo, jer je mermer bio neist. 5irentijski skulptor &iberio 3alkanji sastavio je razbijene komade i dobio dozvolu da ovo delo zavr,i. jegova *igura je :agdelena. jegove Piete su line, radio ih je za sebe i taj njegov eIperiment rezultirao je ne tako snanim *igurama, one su izlomljene, krhke, poku,ao je da skine materiju i pronae duhovnu su,tinu koju je ceo ivot vajao.

2eonardo
6. 9enski torzo 2ole grudi, plavkasta boja tkanine kojom je obavijen donji deo, polupro*il, pomalo )ntiki osmeh, polomljena ruka statue.

=%KRA5 RENESANSE
Bva velika #enecijanska slikara ovog doba nisu bili univerzalni duhovi, imali su ua interesovanja, oba su bila velike #enecijanske patriote. .stavljaju utisak jedinstvene monolitne celine. ? njihovom stvarala,tvu odraava se stabilnost, esto su slikali likove u lepoj odei (na njihovim su slikama ljudi sreni, zrae optimizmom, raskala,ni, naoiti+, klimu, dogaaje... &o su &intiretto i #eronese.

Tintoreto

4into#etto (151 .-15!4.g.) #elikan #enecijanskog slikarstva, ali vrlo zatvorene prirode. !ekli smo da je kod #eronesea scena sa *igurama prividno nerealno uzdignuta, tako da u horizontu nemamo perspektivu onoga plana na kome se scena odigrava, ve neoekivano ili prazan prostor neba ili taj isti prostor sa krovovima zgrada, vrhovima tornjevima i sl. &intoretto ne re,ava svoju kompoziciju tom Jprekinutom perspektivomJ, naprotiv, kod njega je prostor naje,e prekomerno i tunelski dubok. )li, on takoe i jo, drastinije koristi u kompoziciji visinske razlike horizontalnih planova za postavljanje pojedinih *igura ili itavih grupa. Bok kod #eronesea teren pada, kod &intoretta on se redovno penje. Bok je u klasinoj kompoziciji, pa i u celom ranijem slikarstvu, perspektivna ia plasirana u centru platna, kod &intoretta je ona veoma esto upadljivo ekscentrina i cela kompozicija je postavljena asimetrino. &ipina klasina kompozicija zasniva se na ravnotei koja izvire iz oseanja simetrije. &intoretto svesno bei od ravnotee te vrste. .n prvi put dosledno organizuje sliku na )S$:'&!$D .S&$ 3). P!$ %$P?, i stvara jedan novi kompozicijski poredak, koji na u,trb stabilnosti sraunato ide za tim da sliku ve u osnovnom rasporedu uini ivom, dinaminom, takorei u stalnom pokretu. 3oheziju slike zasniva na jednom 165

Istorija umetnosti novom principu, suprotnom od onog na kome se klasi na kompozicija *undira. 9bog toga mu se zameralo da njegove slike ne ostavljaju uvek harmonian utisak. &intorettove *igure su prilino izduene, sa malim glavama, pokreti su do preteranosti jaki, *iksirani sa malo prenagljenom hitrinom neverovatno ve,tog i e*ektnog crtea, on ide do de*ormacija. o, estina pokreta i poteza nisu jedino sredstvo pomou koga on izraava svoja snana i nemirna oseanja/ dramatinim sudarima tamnih i svetlih povr,ina i naglim smenjivanjem svetlosti i senke on uvodi u #enecijansko slikarstvo jedan novi, takorei skraeni vid svetlo-tamnog, koji je samo njemu svojstven. &ime on razbija jedinstvo starijeg #enecijanskog stila, za koji je karakteristina mirna, zlatna svetlost koja se ravnomerno rasprostire po celoj slici i ne cepa je. .sim toga, on koristi upadljivije naizmenino smenjivanje modeliranih *ormi i nemodelirane povr,ine. ? njegovo vreme postojale su dve struje/ <.inspirisana piktoralnim e*ektima @.inspirisana :ichelangelovom SiItinskom kapelom.&intoretto je bio izmeu ove dve struje.3ao kolorista, &intoretto je takoe odustao od tradicionalne #enecijanske zlatne sonosti i stvorio novu paletu. &a njegova paleta je bogata srebrno-sivim i plavim tonovima, a pre svega je naje,e tamna. 9amraio je #enecijansku paletu. jegovom dramatinom temparamentu odgovarao je taj kolorizam sa tamnim i muklim tonovima, koji je isticao njegovu iznenadnu praskavu i *os*orastu svetlost. $mao je boju &iziana, a crte :ichelangela. $ on, kao i #eronese, ve,tinu koloristikog modelovanja dovodi do vrha. .n se smatra naslednikom i konkurentom &iziana, iako mlai i njegov uenik. $ma meta*iziku koncepciju, koju postie svetlom (gu,i u potpunosti realnu svetlost+, realna svojstva slike zamenjuje idealizovanjem. 9adrava dijagonalu i pojaava je, uveo je nov nain vienja kompozicije - to vi,e nije kompozicija renesanse sa horizontalom, vertikalom i piramidom, njegove dijagonale dinamiziraju kompoziciju, ,to je preludij 4aroka. 3ao i :antegna, pomera onu taku, ,to jo, vi,e dramatizuje prizor. Eaka razlika svetlosti i senke. &ema slike je dramatina, ali ne po planovima. .dsustvo patetike - nikada joj se nee pribliiti, kao npr. &iziano. 9adrava renesansnu smirenost likova i nikada ne unosi patetiku, likove sjajno psiholo,ki povezuje. .tac mu je bio bojadija, pa on ne prelazi u manirizam. $zazivao je ljubomoru kod mnogih, kao i kod svog uitelja, koji ga je izbacio iz svog ateljea. 1. <ajna ve2era - E AA;6 82 >;@)6 3 <A;@.-<A;>.g. Poslednje veliko &intorettovo delo, platno koje na sve mogue naine negira klasine vrednosti 1eonardove verzije te teme, naslikane skoro vek ranije. Bogaaj je sme,ten u okvir sada,njice. 8ristos se jo, uvek nalazi u centru kompozicije, ali je ovog puta sto postavljen upravno na plan slike u uvelianoj perspektivi - 8ristova mala *igura, na pola udaljenosti, se izdvaja jedino svojim sjajnim oreolom. &intoretto se raspriao nadugako i na,iroko da bi dogaaj postavio u okvir svakida,njice, ispuniv,i scenu slugama, posuem za hranu i pie i domaim ivotinjama. )li, sve to slui da se dramatino suprostavi prirodno natprirodnim, jer su tu i nebeske sluge - dim iz zapaljene uljane svetiljke udesno se pretvara u jata )nela koji se skupljaju iznad 8rista u trenutku kada on uenicima nudi svoje telo i krv u obliku hleba i vina. ?metnikov glavni cilj je bio da prikae instituciju &ajne Svetog Prie,a, pretvaranje zemaljske hrane u 4oansku. .n jedva nagove,tava ljudsku dramu Eudine 166
Tintoretto-last supper

izdaje, koja je bila tako vana za 1eonarda (Euda se lepo vidi izolovan sa suprotne strane stola, ali njegova uloga je tako beznaajna, da bi ovek pomislio za njega skoro da je sluga+. uvena slika, sa novim nainom - dijagonalno postavljen sto, sa uznemirenim *igurama apostola okolo. Svetlo izbija iz glava, sluge su ispred. #ezu likova gradi na dva naina/ prirodno (sluge+ i natprirodno (jata )nela+. agove,taj manirizma

*aolo 7erone!e

/ao'o +e#onese (152 .-15 .g.) je jedan od poslednjih renesansnih majstora, iako on ve prelazi u ne,to drugaije. Bo,ao je u #eneciju iz #erone, a zanat je izuio kod svog oca 2abrijela, koji je bio vajar. Pod uticajem je 2iorgionea i &iziana. ije imao smisla za istraivanja, imao je detinju radost stvaranja, majstor je kompozicija ogromnog *ormata..bdaren je da, poput !a**aella, veliku masivnu kompoziciju dovede u ravnoteu. #eroneseove dekoracije otkrivaju njegovo studiranje manirista i ponekada uticaj &intoretta. .n jeste dekorativan, ali nikada ne rtvuje jasnou oblika i likova utisku celine. enadma,nom dekorativnom smislu dodato je i vanredno oseanje boje - njegova je boja bogata, harmonina i raspevana. $mao je stvaralaku imaginaciju, leernu perspektivu, gotovo netanu. jegovi e*ekti perspektive su ponekad manje dramatini i privlani, ali dostiu harmoninu ivost. ? njegovoj umetnosti nema ni traga od nespokojstva, ona je bogata i vedra. ? njegovoj sjajnoj svetlosti dolaze do izraaja neni tonovi, a konture ostaju jasne - on voli da bez granice i retorike prikazuje sveanosti i bankete. 3ao ,to su raniji slikari oko :adoninog prestola grupisali Svetitelje i ktitore u Svetim razgovorima, #eronese je u svojim prostranim slikama stavljao pored 8rista itave mase ljudi, svojih savremenika/ kneeve, patricije, graane, lepe plavokose ene, sluge, vojnike, muziare i kepece. Samo, to vi,e nisu bile grupacije u jednostavnim portretskim stavovima, kao na 2hirlandaiovim *reskama npr., ve se cela ta rasko,na gomila talasa u agoru i pokretu. e postoji, u itavom slikarstvu, masa koja je bolje ustalasana od tih #eroneseovih skupova. 9a to aparatura kao :adonin presto iz svetih konverzacija nije bila dovoljna/ #eronese je izumeo gozbe. .n je svoje linosti okupljao oko bogatih trpeza, na gozbama koje je predstavljao u blistavim tremovima #enecijanskih palata, kakve su uistinu i bile, sa stubovima i arkadama Sansovinove i Paladijeve arhitekture, koju je on prekrajao prema svojim potrebama, da bi celoj toj ustalasanoj vrevi dao stabilan i vrst okvir. Svila i brokat, zlatno posue, biseri, mermerna stepeni,ta i balustrade oko kojih se veru sluge i lepe devojke, poneki mali pa, luksuzni hrtovi - sav taj basnoslovni luksuz i obilje blista i treperi u svetlom tonalitetu beloga zlata, sa beskrajno *inim prodorima lakog, srebrom okupanog neba, na kome proviruju i belasaju se tornjevi i konture udaljenih zgrada. a prizoru slike se pro*iluju i siluete obino epizodnih linosti njegove scene, mada uloge tih epizodnih *igura jesu isto tako lepe i znaajne kao i gospodstveni gestovi njegovih centralnih *igura. ?zdie itavu scenu iznad horizonta, tako da joj nebo i oblaci slue kao pozadina, ,to je takoe je jedna od karakteristika #eroneseovog slikanja. &o postie menjanjem perspektive pomeranjem one take, tako da njegove *igure kao da lebde u visini. ? #enecijansku umetnost je uneo novu koloristiku snagu, dajui priopitet boji, koja je u vreme &iziana zanemarena. Pro,irio je izraajne mogunosti i repertoar :letakog slikarstva, vratio je arhitekturu u slikarstvo, a njegovi mu,ki i enski likovi, ma ko da su, zapravo su likovi njegovih #enecijanaca. 9ahvaljujui njemu, #enecija postaje meta Severne $talije, pa tu naredne tri decenije dolaze slikari odasvuda. <AA=.g. je postao slavan, slikao je i u Palati Buda, njegova priroda, drueljubivost, otvorenost i predusretljivost mu otvaraju sva vrata. ije mistian kao &intoretto. Pokazuje sjaj materije. Svojim iluzionizmom otvara put ka baroku, kao i dijagonalama (npr. 2olgota, na kojoj dijagonala deli sliku, tako da su u levom donjem uglu *igure, a u gornjem desnom uzburkano nebo i uznemirene draperije+, a nagove,tava i patetian stav baroka. 167

Istorija umetnosti Eedan je od najproduktivnijih slikara. Slikanjem ogromnih kompozicija gozbi, sa mnogo *igura i raskala,nom materijalizacijom, bez 4iblijske tematike, pozvan ak i pred inkviziciju - zbog nemarnog odnosa prema temi. 2. O'ed kod Simona ili Goz'a u ku4i 0evija - E AFA6 GP <H;6 82 >;A)6 3 <AK=.g. dimenzije A.A>I<@.H m. #eronese izbegava svaku vezu sa nadprirodnim. jegova simetrina kompozicija je vraanje 1eonardu i !a**aellu, u sveanom raspoloenju ogleda se &izianov stil iz vremena oko <A@C.g., pa na prvi pogled izgleda da je slika delo visoke renesanse koja je zakasnila AC g. )li, tu nedostaje ne,to bitno - uzvi,eno, idealno shvatanje oveka, koje lei u osnovi svakog dela visoke renesanse. #eronese slika jedan raskala,no svean obred, pravu gozbu za oi, ali nikakvu Jtenju ljudske du,eJ. 9naajno je i to ,to mi ak nismo sigurni koji je dogaaj iz 8ristovog ivota on prvobitno imao nameru da naslika, jer je slici dao sada,nji naziv tek po,to je bio pozvan pred crkveni sud inkvizicije na kompoziciji koja je slina &ajnoj veeri (i ima Sveti karakter+, zbog elje da sve prikae, unosi neprikladne elemente/ pijance, kepece, budale, emce i sl. Progonili su ga zbog paganstva. areeno mu je da umesto nekog psa nacrta :agdalenu, na ,ta je on rekao da ne zna ,ta bi ona tu radila i da je on crta i slikar ljudskih *igura. $zve,taj pokazuje da je Sud smatrao da slika predstavlja &ajnu veeru. #eroneseovom izjavom nije uop,te razja,njeno da li je to bila &ajna veera ili veera u Simonovoj kui, za njega to oigledno i nije bilo vano, pa je na kraju slici dao i ime #eera u kui 1evijevih, ,to mu je dozvolilo da uvredljive sporedne detalje ostavi na slici, jer je 1eviju odgovaralo da ima tako razuzdane ljude u gostima. jegovo uporno odbijanje da prizna pravinost optube i uporno nastojanje na svom pravu da unese neposrednoposmatranje pojedinosti, ma kako JneprikladnoJ to bilo, i njegova ravnodu,nost prema temi slike, izviru iz jednog stava tako neverovatno eItravetnog, da nije bio op,teprihvaen sve do "$" veka. Slikarevo polje rada, kako je govorio #eronese, jeste itav vidljiv svet, i on tu ne priznaje nikakav drugi autoritet osim svojih ula. 3. Svad'a u Kani - 3 &rpezarija :anastira San 2iorgio :agiore, kompozicija F,AI<C m, sa <=H *igura.

-aolo /eronese Svad3a u 1ani

168

Kore(o

Co##egio (14!4.-1534.g.) je *irentinski slikar kasne renesanse (neki ga svrstavaju u :anirizam+. .n odlino poznaje 1eonarda i :ichelangela, ali je ostavio i jak lini peat. Posle tzv. 1eonardovih JotkriaJ -modeliranje i s*umato, Peruinovih i !a**aellovih - prostor i osvetljenje u prostoru, #enecijanskih majstora "#$ veka - kolorit - koja naravno imaju svoje pretee - %orregio dolazi kao izraziti majstor svetlosti. ? pogledu predstavljanja svetlosti %orregio nadma,uje i same #enecijance. .ni su bili isuvi,e zaneti koloritom, da bi (u stvari+ na u,trb bojenih harmonija i rtvujui pone,to od njih - traili maIimalni e*ekat u intezitetu svetlosti koji obavija *ormu, kao ,to to ini i %orregio u svojim tipini delima. #irtuoz je, senzualan u boji i svetlu. Po toj svojoj najdragocenijoj osobini, on je morao biti slikar do sri6 disciplinovane *orme, koje u $talijanskom slikarstvu potii iz *lorentijske tradicije, nisu mogle u njegovoj umetnosti igrati odlunu ulogu. )ko se slikarski gleda na njegovo delo, tek iza te bitne slikarske odlike dolaze drugi kvaliteti koji ga karakteri,u/ njegova delikatna ulnost (koja nije skrivena ni u slikama sa religioznom tematikom, a koja pogotovo dobija maha u njegovim delima sa temama iz Paganskog mita+, zatim njegova virtuoznost, njegova uvena i smela skraenja, njegove stilske osobine koje ga u izvesnim delima vezuju za poznije slikarstvo 4aroka (stil mu je protobarokni+. Slikar je enskog akta koji je umeo da unese vedro oseanje ljupkosti. !adi 2racije ljupkog oblika, koje su pomalo senzualistiki komentarisane. 4. @spenje $o"orodi e - E AF@ .ko <A@A.g. 5reska iz kupole katedrale u Parmi. %orregiovo najvee delo, remek delo iluzonistike perspektive, ,irok i blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde. :ada se oni kreu sa takvom ivo,u kao da sila gravitacije za njih ne postoji, oni su zdrava, snana bia od krvi i mesa, a ne bestelesni duhovi, oni iskreno uivaju u svom bestelesnom stanju. 9a %orregia ne postoji velika razlika izmeu duhovnog i telesnog zanosa. %eo taj kovitlac dinovskih tela u najsmelijim skraenjima deluje zamorno za oko. ? elji za ,to jaim e*ektom %orregio bez ikakvog raunjanja stalno pojaava ritam pokreta i gomila gest za gestom, tako da to razmetanje obiljem pokreta i na kraju postane obino opsena. 9adivljijue je ipak sa kakvom se lakoom on igra sa svim te,koama i sa kakvom sigurno,u koraa putem koji vodi iz renesanse u barok. )li je tema koja se krije iza te uskiptele orkestracije veoma oskudna. ? svemu nedostaje snaga, *orma nema sadrine, a u glavama naslikanih mislilaca nema misli, stavovi su siloviti, ali bez smisla i cilja. AKO2E RENESANSE Pizza e biti jedan od glavnih centara , pre svega u <= v., posebno kada se radi o skulpturi gde e se taj uticaj antike izme,ati sa uticajem romanike i gotike ,to e rezultovati novom *ormom koja e otvoriti put renesansnoj skulpturi. #elika ,kola zajedno sa ikolom Pizanom. )% Sijena iz vremena Pretea !enesanse - Buo, Simone :artini. apredak u koloritu, nema vitalnosti 5irence, nema sklonosti ka naturalizmu. Poznata po elegantnim linijama, istananoj harmoniji boja, poetskoj emociji i poletnoj ma,ti. 169

Istorija umetnosti 4% 8irenca , vladajua porodica :edii, prihvaena *iloso*ija neoplatonizma i humanizma, slikari racionalni u *ormi i crteu, umetnici univerzalni ljudi, pa se podjednako neguje skulptura, arhitektura i slikarstvo. Slikari kontinualno neguju *resku. !ana !enesansa - prva polovina "# veka/ 5ra )neliko, :asao, Paolo ?elo, 4enozo 2ozoli, 5ra 5ilipo 1ipi, Bomeniko #enezcijano, )ndrea :antenja, Pjero dela 5raneska, 1orenco 2ilberti, 5ilipo 4runeleski, ani di 4anko, Bonatelo, 1uka dela !obija, 5ranesko da 1aureana. !ana !enesansa - druga polovina "# vek/ Bomeniko 2irlandajo, Sandro 4otieli, )ndrea del #erokio. #isoka !enesansa - "#$ vek / 1eonardo da #ini, :ikelanelo, !a*aelo. 3asna !enesansa - 3oreo. :% 7enecija , koja kasni za 5irencom oko pola stolea. :anje uoljive razlike rane i visoke renesanse. !epublica di San :arco, kako su je zvali stanovnici. #enecijanska ,kola ima poseban znaaj. :esto je sa izuzetnim geogra*skim poloajem, na krajnjem Severu $talije, sa ogromnim materijalnim potencijalom - 3raljica trgovine u Sredozemlju, sedi,te politike, ekonomije, diplomatije, umetnosti. Eeni su stanovnici uivali u maskaradama, vonjama po kanalima, mogli su kupiti sve sa istoka (ak i robove+. $mali su dobre veze sa drugim delovima $talije,ako da je stvoren poseban odnos u umetn.Preneti uticaji iz 5irence,ali znatno modi*ikovani. .d "#$ veka se razvio autonomni stil i usvajaju se sasvim nove likovne koncepcije. !enesansni izraz se trans*ormi,e. 3oncepcije 5irence i #enecije postaju dijametralno suprotne, u odnosu na tretiranje svetla, na tehnike slikanja i kompoziciju. Slikari #enecijanske ,kole idu na hromatske, pikturalne e*ekte ka izraavanju svetlosti. Senenje je veim intezitetom iste boje, a ne hladnim tonovima. Slikari ove ,kole pre svega su koloristi i luministi (kasnije e impresionisti de*inisati svetlo+. ovine posebno unosi &icijano, koji svojim dolaskom u #eneciju ini to da se u #eneciji (dodu,e malo kasnije+ prihvate renesansne ideje. ? #eneciji se negovalo gotovo iskljuivo slikarstvo, a retka vajarska dela su radili uvezeni majstori (npr. iz 5irence+. $ odnos prema humanizmu je takoe razliit - #enecija ne prihvata ove ideje, pa se ljudsko telo posmatra kao *iziki, a ne kao psiholo,ki oblik. #enecijanci nisu bili tako jako obrazovani i univerzalni kao 5irentinci, nemaju ambicija da razvijaju teoriju i vr,e re*orme, a izuzetno retko su se bavili jo, neim drugim (0rone je bio muziar+. &akoe, #enecija je dosta dugo bila pod uticajem #izantije, u #eneciji su postojale radionice 2rkih majstora koje su negovale #izantijski nain slikanja. &akoe, veoma su cenjeni umetnici emake i izozemske (nerazvijanje vajarstva je direktan uticaj #izantije i zemalja Severne 'vrope+. 3oriste tehniku uljanih boja, koju je )ntonelo da :esina ()ntonello da :esina+ preneo iz izozemske (otkrio ju je #an )jk+, ,to je omoguilo oslobaanje kolorita i *orme, pa je njihov kolorit pravi vatromet boja. ?savr,ili su i plastino modelovanje pomou svetlosti, pa je nastao speci*ian tip realizacije svetla pomou boje. #enecijanci retko slikaju *reske. *ostoje dve okvirne gru#acije slikara' )% *od uticajem 8irentinaca, etrdesetak godina kasnije, grupa koja se oslanja na 5irentinske uzore. .ni nikada ne napu,taju jasne konture, ravnomerno rasporeuju svetlost, ali i oni imaju ne,to karakteristino za atmos*eru #enecije. Eedan od prvih je )ntonio Pizanelo (ija je porodica poreklom iz Pize+, sa svojom jasnom konturom i linijom i ravnomerno rasporeenom svetlo,u. 4% +isto 7enecijanski slikari. ovo/ odnos prema detalju i materijalizaciji, koja je ovde intenzivnija. $maju veze sa severom 'vrope (pod ijim uticajem usavr,avaju plastino modelovanje pomou svetlosti+. 4ili su blii realizmu i naturalizmu, pa tako idu u detalje i materijalizaciju, ,to se osea i kod Pizanela. .n zatvara prvi plan svojih portreta na dosta udan nain, npr. jedinstvenom *ormom, sa mno,tvom detalja, cvetova i leptirova, realistino 170

prikazanih. 3od svih preovlauju tela sa ,to realistinijom materijalizacijom (ak i &icijan+. Eakopo 4elini, rodonaelnik jedne velike slikarske porodice, iji su znaajni sinovi 0entile i 0ovani - Gentile preuzima njegov nain, blii je 5irenci, do kraja dri liniju i ima ravnomerno svetlo. !adio je velike kompozicije samo da bi prikazao vedute #enecije - prelaz ka ovoj grupi, koja rado prikazuje arhitekturu #enecije. !ana renesansa "# vek/ Porodica 4elini, #itore 3arpao, )ndrea :antenja, Pizanelo. !enesansa "#$ vek/ Gorone,&icijano, #eroneze, &intoreto, Peruino. =% Rim , etvrti veliki centar - !imski Papa, koji je bio veliki mecena privlai umetnike u !im gde stvaraju/ 1eonardo, 4ramante, !a*ael, :ikelanelo.

RENESANSA 7AN &TA2&5E

#e je umetnost gotike bila jedna meunarodna pojava sa jezgrom sa one strane )lpa. ?metnost !enesanse je takoe meunarodni stil, ali je jezgro sa ove strane )lpa. &o je 'vropska pojava i ma gde se razvila, poseduje odrednice koje je de*ini,u. ?brzani ritam razvoja i jake lokalne struje omoguavaju nam da razmi,ljamo i o lokalnim uticajima. ? $taliji su to ,kole, ali pored lokalnih postoje i regionalne struje. 9ato govorimo o renesansi $talije, emake i 8olandije. !enesansa van $talije je meunarodni stil koji nastaje stapanjem Severnih i $talijanskih tradicija. !enasansa van $talije poinje krajem "# veka, zamenjujui poznu gotiku i traje do "#$$ veka, do pojave baroka. &rajno vostvo ima 5landrija. !ade se sve manje religiozne teme, a sve vi,e svetovne - prizori iz svakodnevnog ivota, pejzai, mrtve prirode, anr scene. !enesansa na Severu je vi,e vezana za gotiku nego za antiku umetnost. 3asni za $talijanskom skoro jedan vek, a poinje kada u $taliji renesansa doivljava svoju kulminaciju RENESANSA U HO2AN1&5& ? 8olandiji se renesansne *orme javljaju vrlo rano - ve prve decenije "# veka, njihova renesansa je aktuelna koliko i $talijanska. - )ko se uporedi 8olandska sa $talijanskom renesansom, u predigri na tlu $talije postoji komponenta nasleenih uticaja #izantijskog karaktera, i to se osea u duhu. ? 8olandiji, #izantijska tradicija ne postoji, i u tome su razlike u izvornim zbivanjima. - 8olandija nije zahvaena idejama humanizma kao $talija, iji su majstori bili svestrani i veoma talentovani. a Severu, gde majstori nisu svestrani, tei,te umetnikog stvaranja je slikarstvo. ?metnici "#, "#$ i "#$$ veka su slikari. - &akoe, ni teorija ovim umetnicima nije bliska, kao ,to je to bilo u $taliji. - $talija je imala i veoma jaku antiku tradiciju, koju 8olandija nije imala. $talija lako re,ava probleme proporcija, a 8olandska se dugo i bezuspe,no bori sa ovim pitanjima. 8olanani nemaju prelepe *igure i istanane pojedinosti (4otichelli, 2iorgione+, nemaju oveka nadljudskih vrednosti kao kod :ichelangela. 8olandska renesansa ne traga za idealnom lepotom, ona oslikava stvarnost. - .dnos prema gotici je takoe drugaiji. $talija je bila odbojna prema gotici i zadrala je romaniku *ormu sa zidom i *reskom. 8olandska ima veoma jaku gotiku i iz gotike prelazi u renesansu (prihvatie se specijalan gotiki realizam, prevazilazi se izraavanje simbolima za raun realizma i naturalizma - radi se objektivno i individualno+. ? $taliji majstori iskazuju posebnost svoje linosti, a ne kao u gotici, gde je te,ko raspoznati ruke razliitih majstora, jer su ujednaene. ?ticaj gotike se uoava u prikazivanju *igura i draperija/ one su uglaste i 171

Istorija umetnosti disproporcionalne. .brada draperija ima veliki znaaj u Severnoj umetnosti, radi se nezavisno od tela, kao objekat za sebe. 8olandsku renesansu otvara Ean #an 'Nck, koji je imao brata 8uberta (zajedno su radili 2anski oltar+. e postoji most izmeu srednjeg veka i Ean #an 'Ncka, on je neobnja,njiv za odreene naunike. 2enijalne pojave su gotovo redovno pripremane postepenom akumulacijom saznanja i vednosti, u emu je su,tina genija da sumira iskustva. .ni kvantitativne promene preobraavaju u kvalitativan skok. Smisao slike je da oblikuje iseak iz prirode u njegovoj sveukupnosti. ? 8olandiji ulna percepcija jeste osnova stvaranja. ? $taliji u tome uestvuje i nauna komponenta, dok 8olandska renesansa poiva na praktinom iskustvu, ulnom i linom. Smisao je da se uspostavi duhovna veza izmeu gledaoca i slike. Sredstva su podreena dostizanju jedinstva posmatraa i slike. .vi umetnici re,avaju iste probleme kao i $talijani/ *igura, kompozicija, linearna i vazdu,na perspektiva, iluzije dubine prostora pomou e*ekata svetla i intenziteta boja, gubi se irealna svetlost i hijerarhijsko srednjevekovno prikazivanje. Svetlost je di*uzna i atmos*era je ista i oprana. :eutim, 8olandska se *igura mnogo razlikuje od $talijanske, naroito nago ensko telo ($talijani su rekonstruisali duh )ntike+, njihova enska tela su trbu,asta, kratkonoga, jakih ko,atih oblika, sa esto neskladnom proporcijom. .dnos prema tematici/ nema arhitektonskih veduta, retko prikazi van stanbenog prostora, name,taj je svakodnevan, jednostavan i bez dekoracija. ekada se ne razlikuju verske i svakodnevne teme. Srednjevekovna simbolika se pretapa u elemente svakodnevnog ivota, ali postoji odreeni simbolizam. ? "# veku istrauju, a u "#$ veku uvode psiholo,ke elemente. 4o, je vrhunac linog psiholo,kog slikarstva. e odabiraju primarne elemente, ve dosledno prenose motive iz prirode. Svet prirode i svet duha postaje jedan individualizam. ? 8olandiji se, pored religioznih, javljaju i laike, pro*ane teme. 5ormuli,e se i usavr,ava tehnika uljane boje. Prvi je tome doprineo majstor iz 5lemalea (<>CF.-<>>>.g.+. &empera se veoma brzo su,i i zahteva brz rad. Bodatkom ulja se usporava su,enje. :ajstor iz 5lemalea je dodavao ulja, ali je tehniku usavr,io Ean #an 'Nck. ? $taliju uljanu boju prenosi <>HC.g. )ntonello da :esina. .va tehnika omoguava vrlo tanane prelaze, delikatne e*ekte i kontinualnost svetlosti i senke, delikatne i precizne detalje, kao i taktilna svojstva materijala. <AKC.g. nastaje re*orma/ ratovi, smrt, kuga i glad (Birer+.

5an 7an Ajk

5an +an 67c) (13 6. - 1441.g.) !adi u vreme :asaccia (koji je radio u *reske u kapeli 4rankai+, pa postoji istovremenost njihovog delovanja. a Severu je karakteristino portativno slikarstvo, za razliku od $talije gde je prisutna *reska. #an 'Nck razre,ava predstavljanje prostora u okviru slike linearno i tonalno (upotrebom uljanih boja+. ? kasnom srednjem veku je postojao problem predstavljanja unutra,njeg prostora, davana je samo ideja o tome. Dak i pozna gotika uspeva priblino da razre,i spoljni prostor, ali ne uspeva da re,i unutra,nji (otkrivaju jedan deo zidnog platna ili se scena odvija pod tremom+. #an 'Nck uvodi onu taku u unuta,nji prostor i kroz prozorski otvor omoguava da se sagleda spoljni svet. Desto postavlja ogledalo, u kome se ogleda prostor iza one take (vizure u ogledalo+. $ma veliki doprinos u tehnici ulja, u duhu - prikaz mu je realan, pogotovu kod portreta, sa proporcijski istim razmererama ljudi. .n je najvei portretista svih vremena, sa izvanrednom moi zapaanja i oseanjem za valer, ime postie realistiku svega ,to je naslikao. eke njegove slike obiluju zlatom i dragim kamenjem i tihim odmerenim mirom. 1. $o"orodi a Kan elara *olena - 82 A<@)6 GP <;=6 3

172

.ltarska slika, ulje na dasci. Pozadina je virtuozno obraena, pa je slika uvena iznad svega po svom briljantnom minijaturnom pejsau u zadnjem planu slike. .na taka je unutar kompozicije i perspektiva je veoma znalaki re,ena. .ko ide za perspektivom ,arenih ploica, probija se kroz svodove na stubovima i preko bedema posmatra suncem obavijenu reku, koja vijuga u daljini, pejza i grad. %ela mala povr,ina slike blista sjajem dragulja, metala, kadi*a i kamena, koji su precizno naslikani. $ma tu skoro srednjevekovnog oseanja za svaki predmet i njegovo simbolino znaenja. :adona i dete sasvim su realistini, kao i ikola !olen (koji je sa leve strane, sa otvorenom knjigom+, koji podozriv i stisnutih usana klei pred njima (realistika svojstva portreta+. Portretno i linijski izvanredno trodimenzionalno, pokret nije srednjevekovni. $ !olen i slika pokazuju bogatstvo6 to je lina vizija samoga kancelara, pode,ena tako da ga dete 8ristos blagosilja, njega, za koga su savremenici mislili da ne mari za duhovni svet. Bonator je iste veliine kao :adona. Slika otkriva skrivene lepote svakodnevnog ivota. 3ompozicija je renesansna, iz tri dela, za #an 'Nck istu vanost imaju likovi i pozadina - pejza. Pod je u ploicama, enterijer u perspektivi, a iza je arhitektura sa pejsaom. Postoji dvojnost elemenata - gotikih (velika draperija+ i renesansnih (savladana je perspektiva i dubina prostora+ - prostor je trodelni (Sveto &rojstvo+. !ealno su prikazani razliiti materijali, kancelarovo lice je naturalizovano a tkanina sa desne strane idealizovana. ?lje omoguava di*erenciranje detalja, pa je 3ancelarova glava (FCIFC cm+ tehniki izvanredno data i predstavlja remek-delo *izionomskog slikanja. 2. Giovanni 1rnol7ini i nje"ova nevesta - E >>;,>AC6 82 A<A)6 $S H@6 3 <>=>.g., anr slika iz svakodnevnog ivota. .na taka u enterijeru. :ladi brani par (idealizovani likovi+ sveano polae brani zavet u skrovitosti nevestine odaje. $zgleda kao da su potpuno sami, ali ako se bolje zagledamo u ogledalo (koje ini prostor celovitim+, stavljeno na vidno mesto iza njih, videemo da se u njemu ogledaju dve druge linosti, koje ulaze u prostoriju. Eedna od njih mora biti sam umetnik, po,to nam rei iznad ogledala, napisane ukra,enim slovima kau da JEan #an 'Nck be,e tuJ sa godinom <>=>.g. Eanova uloga je, dakle, uloga svedoka, slika treba da pokae tano ,ta je video i ima *unkciju naslikanog svedoanstva o venanju. $ sama domaa sredina, mada ubedljivo realistina, puna je preru,enog najistananijeg simbolizma, koji nam prenosi prirodu venanja kao Svete &ajne. Eedna svea u svenjaku, koja gori usred bela dana, predstavlja 8ristosa koji sve vidi (obratiti panju na prizore stradanja na okviru ogledala+, cipele koje je par izuo podseaju nas da oni stoje na JSvetom &luJ, nanule kod njegovih nogu su simbol papuia, pa je i mali pas amblem brane venosti. $ name,taj u odaji poziva na slino tumaenje, ogledalo je simbol nevinosti, plodovi su simboli !aja (jabuke 173

Istorija umetnosti na prozoru i na sanduku su simbol 'vinog greha+, brojanica. :ajstor je izrazio svoju ljubav prema enterijeru, ceo se prostor kupa u blaenoj svetlosti a osvetljenje koje dolazi kroz prozor je sivkastih tonova. &ipino 8olandska je sjajna materijalizacija predmeta - drvo, staklo, krzno, metal isl. (ljubav prema obinom materijalu, ne zlatu i blje,tavosti/ ogledalo, metlica, nanule+. .dlina mo zapaanja, realno prenosi sve na sliku, stvarajui iluziju stvarnosti.

Ro>e van der 7ejden

*ogie# 3an de# +e7den (1400.-1464. g.) Poreklom 5rancuz, koji se posle nastanio u 4riselu. Poseuje i $taliju. )ko se uporedi sa #an 'Nckom, !ogierovo slikarstvo malo zaostaje u pogledu isto slikarskih odlika. jegova paleta sa ivljim tonovima nema onog prigu,enog inteziteta ni one kompaktne jedrine koju vidimo kod Eana. aroito u slikanju atmos*ere, kao majstor svetlo tamnog, on nije dorastao Eanu. )li, sa druge strane, po svom dramskom i patetinom temperamentu on je uzbudljiviji od njega. ije uenik #an 'Ncka, ve sledbenik, naroito u koloritu zaostaje iza njega, ali po dramskom, on je ubedljiviji. .n nema istraivaku strast kao #an 'Nck, ali ima sentiment i koloristiku vrednost, zvunu skalu boja i dramatinost. !ogier je izvanredan portretista, majstor draperije, tei nagla,enoj jasnoi i dramatici. Braperija u severnoj umetnosti igra jednu od glavnih uloga. 3ao ,to se u $taliji specijalno izuava ljudsko telo i anatomija, tako se na severu studirala odea, gotska draperija sa igrom bogatih, o,tro prelomljenih nabora i udubljenja. Pri tome su,tinu problema ne ini studija kako tkanina prati pokret tela i pokriva *orme, ve kako ta obilna draperija likovno ivi nezavisno od tela kao oblik za sebe (tako shvaen problem draperije ostae u emakoj umetnosti, i kod Birera npr.+. 3. $la"ovesti - GP <;>6 3 <>=A.g. 4lagovesti su na levoj strani triptiha, u sredini je Poklonjene :udraca a desno uvoenje 8rista u hram. ? velikoj meri se ispoljava *lamanski smisao za enterijer, koji je sjajno obraen, kao i draperija. Prijatna sobica tako je zatvorena - setimo se tremova sa stubovima, u prirodi, koji ovu scenu okruuju na $talijanskim slikama - da posmatra kao kroz providan zid sobe postaje tajni svedok 4lagovesti. #edra poverljivost istie jo, vi,e ovaj susret. .na nastaje arolijom predmeta koji uestvuje u sceni, jer su oni izraeni krajnje briljivo i isto toliko nam padaju u oi kao i brokatni pla,t )nela. 3olorit je pojaan, a *igure imaju nelogian poloaj O kao da lebde. Poezija malih stvari ivi u 8olandiji ,koli kroz ceo "#$$ vek, to je tipina osobina slikarstva Severa. &ipologija enskih likova Severnjaka ovalno, jajoliko lice, rikasto plava kosa, bledunjavog lika, uska ramena, bez grudi i sa nagla,enim stomakom. 4. $o"orodi a sa detetom - 3 Prozor, ovek u crvenom ili Sv. 1uka koji slika 4ogorodicu, oko <>=A.g., slika je raena za gildu 4riselskih slikara. !ogier je bio inspirisan direktno #an 'Nckovom 4ogorodicom kancelara !olena.
2ogier van der 6e&den - $lagovesti

Hans Memling
174

8ans -em'ing (1430.-14!4.g.) Poreklom iz 5rank*urta na :ajni, do,ao u 4ri, ali pripada izozemskom slikarstvu - treoj generaciji majstora *lamanske ,kole, koja je poela sa #an 'Nckom. :nogi ga smatraju, uz !ubensa i #an 'Ncka za tree ime 5lamanskog slikarstva. Pod uticajem je Stephana 1ochnera, a kasnije se nadahnjuje van der #eNdenom (uio je verovatno kod njega+. $ma subjektivni lirizam sa odjekom kasne gotike. jegova veza sa emakom se ogleda u ,krinji na kojoj slika scene iz ivota Sv. ?rsule. .no ,to ini njegovu originalnost i ,to ga izdvaja kao jedinstvenog majstora meu 5lamancima jeste pitomost njegovog oseanja, njegov diskretni lirizam, nota nenosti i idealizma koja se ni pre i posle njega kod 5lamanaca nije tako jasno osetila. &a nota zvui jo, udnovatije tim pre ,to se javlja u jednom dobu u su,tini veoma surovom po obiajima i u jednoj ni malo romantinoj sredini bogatog i poslovnog sveta. jega karakteri,e subjektivan realizam bez dramatike. .n je bio dobar portretista, kolorista i crta 4ogorodica. Portrete crta skoro idealizovano i karakteri,e ga pripovedaki dar. $ma pojaanu boju koja je valerski gradirana. 3ompozicije su mu uglavnom simetrine, a slabo poznaje proporciju. Sa :emlingom se 5lamansko slikarstvo potpuno oslobodilo primitivizma. jegova je vrednost u plemenitoj i pitomoj ednosti oseanja, a progres koji on donosi jeste produhovljavanje ljudskog lika. #an 'Nck posmatra oima a :emling poinje da gleda umom i du,om. #. 'Nck kopira i imitira, :emling kopira imitira i menja. Sasvim je prirodno da je :emlingovoj mekoj, lirskoj prirodi vi,e odgovarao enski lik nego mu,ki. .n prvi otkriva kod ene njene enstvene osobine koje je speci*ino odlikuju kao ljudsko bie, kao oveka njenu nenost, njenu senzibilnost i gracioznost i sa po,tovanjem se odnosi prema njoj. 5. &olazak u Keln - $S ;@6 3 ivot Sv. ?rsule, oko <>H;.g. Belo prostodu,ne i razigrane ma,te, zave,tanje sveta koji nestaje. a F panoa (koja dopunjuju dva neoslikana zabata+ slikar izlae priu o Svetici i <<.CCC njenih pratilja, poev,i od njihovog dolaska u 3eln, pa do mueni,tva u tom gradu, posle hodoa,a u !im. ?rsula u toku cele prie ima *rizuru sa dva krupna uvojka i nosi beli pla,t na plavoj haljini. Bevice imaju crvene, zelene i bledo ljubiaste haljine. .na na pristojan nain pada pod udarcima 8una, i mi ne uspevamo da to krvoprolie shvatimo sasvim ozbiljno, toliko smo oarani ,arenilom boja.
+ans !emling - Dolazak u 1eln

#. Gola dama sa o"ledalom &o je detalj sa poliptiha, enski portret koji zrai skrivenim ,armom. Bama ima dugu kosu i dri u ruci ogledalo, pas, pejza je iza.
+ans !emling - vanit&

175

Istorija umetnosti

Kventin Metsis

9uentin -ets7s (1466.-1530.g.) )ntverpen. 4io je muziar i kulturan ovek, poznavao je anatomiju. jegov odnos svetlo-tamnog podsea na 1eonardov, mada je uvek ostajao nezavisan i pored toga ,to je sigurno putovao u $taliju. astavlja je #an 'Ncka po svom daru smirenoga posmatraa. &eio je da slikarstvo usmeri ka predstavama svakodnevnog ivota i ka satiri, sa pojaanom patetikom i otvaranjem prostora. %. Aov2ar i nje"ova 9ena - $S <>A6 3 ovar - menja novca. <A<>.g. Po nepominosti likova i podrobnom predstavljanju predmeta slikar je zaokupljen starim *lamanskim slikarstvom. Sverno ogledalo na stolu - poku,ava da prikae deo eksterijera i da ga uvede u enterijer. .na lista knjigu i nezainteresovana je, on meri novac i sredovean je psiholo,ka studija graanske sredine. Slika je crtana tvrdo, ali je modelacija *ina i senzibilna.
7uentin !etsis - 'ovcar i n egova zena

*iter 0rojgel , stariji

/iete# B#uege' - sta#i:i (152 .-156!.g.) !oen je na granici 5landrije i 8olandije, a pre,ao je da ivi u 5landriju. Primljen je u slikarski esna* u )ntverpenu, putovao je po 5landriji, 5rancuskoj, boravio je i u $taliji dve godine. .n je bio umetnik nezavisnog duha i izvanredne vizuelne memorije, kritiki nastrojen i estok slikar. :uio se mislima o ovom naopakom svetu (bio je svedok inkvizicije+ i slikao je rezultate svoga razmi,ljanja, ime se nadovezuje na 4o,a. 3od njega je bio nagla,en narodski element, a za temu svojih slika esto je uzimao poslovice. Pored scena iz seoskog ivota (zbog ega je nazvan JSeljaki 4ruegelJ+ slika i pejzae (njegov genije je moda jo, izraeniji u pejsau+, svoj narod i zemlju u svim mani*estacijama, sa sjajnim realizmom i sa satirom. ? njegovim narativnim crteima stvarnosti prepliu se predstave iz ma,te - me,avina realnog i irealnog, kominog, dramatinog, grotesknog, tragikominog, monstruoznog i satirinog doivljaja. ? njegovim delima takoe ima mnogo vedrine i mnogo obe,enja,tva. !eligiozne teme slika dvosmisleno. Svoje prizore posmatra sa velike visine, ime omoguava da tela ne zaklanjaju jedna druge. Ponekad je usvajao razbijenu kompoziciju sa mno,tvom ljudskih likova koji sainjavaju odvojene grupe. Stepenasto je prikazivao prostor, od prvog plana do pozadine i stapao je likove sa okolinom. ije pod uticajem $talijana, osim u pejsau (2iorgione, &iziano+, veliki je majstor pejzaa i veliki ja realista. Poput brae iz 1imburga, radio je pejzae sa godi,njim dobima i ljudima na radovima. ikada do tada nije tako dobro prikazana nedeljivost oveka od prirode. 4oja mu je ista a kompozicija svea. .gromne scene sa produenim horizontom, rezignirana melanholija i nevesela svetlost, natmureno nebo, jednostavna *orma i upeatljiva linija su elementi kojima postie monumentalnost koju imaju :ichelangove *igure. 3asnije napu,ta epsku ,irinu, smanjuje broj linosti i upro,ava dekor. 9a ivota je bio veoma cenjen slikar - progla,en za najveeg slikara svog vremena. Pred smrt je uni,tio veinu svojih dela, bakropisa, da porodica ne bi imala neprilika. ). Selja2ka svad'a - E tabla >;6 $S <>;6 3

176

.ko <AFA.g., ulje na drvetu. ajupeatljivija 4ruegelova scena iz ivota seljaka, sa izraenom je idealizacijom i naivom. &o su tupavi i sirovi ljudi, glomazni i spori. )li, sama ta nespretnost im daje neku neobinu ozbiljnost koja iziskuje na,e po,tovanje. aslikani monotonim bojama, sa minimumom oblikovanja i bez senke, ti likovi ipak imaju teinu i vrstinu koja nas podsea na 2iotta. Produhovljena realnost detalja, istoa koloristikih harmonija, sa akcentima lokalnoh boja (crveni, uti, plavi, beli i sivi delovi odee+ odraavaju do tada nevienu mo uoavanja i sinteze pikturalnih lepota stvarnosti. Prostor je prikazan u smeloj perspektivi, a itava kompozicija je isto tako monumentalna i uravnoteena kao kompozicija bilo kog $talijanskog majstora. Sto je dijagonalno postavljen. 6. Slepa vodi slep a - E A;>6 $S <>H6 3 <AHF.g., ulje na drvetu. Predstavljen je divan pejza, ovog puta isto 5lamanski predeo, bez ikakvog kombinovanja sa delovima tuih pejzaa - on slui kao pozadina jednoj udnoj povorci od F traginih i sme,nih slepaca, koji se dre jedan za drugoga i koraaju mehaniki za svojim slepim voom. #oa se, meutim, ve stropo,tao u neku jarugu, ispreeni jaz pokraj puta. Sledei iza njega osea da ne,to nije u redu, spotie se, posre i pada za njim. .stali ni,ta ne primeuju, koraaju kako su po,li i neizbeno idu u propast. ? likovima i pokretima slepaca ide do groteske. Slepci spadaju meu najznaajnija dela 5lamanske umetnosti uop,te. e bez razloga njih porede, po vanosti, sa 1eonardovom J&ajnom veeromJ i :ichelangelovim JStra,nim sudomJ. Pojaanim *ormama, upro,avanjem i odstranjivanjem svega nebitnog 4ruegel je dao ovome delu jedan tipski i op,ti znaaj, tako da ova povorka sirotih budala, koje se dre jedan za drugog idui u propast i smrt, postaje vizija op,teg oveanskog ludila i on ukazuje na tragediju svoga naroda koji bez voe ide u propast. $zvor ove slike je Eevanelje. 8ristos, govorei 5arisejima kae/ J) slepac slepca ako vodi, oba e u jamu upastiJ. 5ariseji su pitali za,to 8ristovi uenici, preuzev,i religiozne tradicije, ne peru ruke pre obreda, a 8ristos im je odgovorio/ J e pogani oveka ,to ulazi u usta, nego ,to izlazi iz usta pogani ovekaJ. 3ada su se 5ariseji na to uvredili, on ih je nazvao slepcima koji vode slepce, obja,njavajui da Jsve ,to ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje.. ali ono ,to izlazi iz usta od srca izlazi iono pogani oveka. Eer iz srca izlaze zle misli, ubistva... 177

Istorija umetnosti huljenje na 4ogaJ. ije li 4ruegel moda smatrao da to vai za tada,nje razbuhtale svae oko detalja u crkvenom obredu L 18. Selja2ki ples - $S <>;6 82 A<;)6 3 <AFH.g., ulje na drvetu. a slici je prikazana kulminacija seoskog slavlja kermes, va,ar. 1evo su podnapiti uenici, iza njih se dvoje gube, gajda, svira i dva para igraju, doterani starac dotrava vukui sa sobom mladu seljanku. ? prvom planu su dve umotane devojice koje podraavaju igru starijih. 9adravajui sve oznake tipa, kostima i sredine, linosti u prednjem planu su istovremeno nacrtane sa toliko ekonomije i naglaska na bitnim takama da svaka od njih postaje apstraktan izraz ritma same igre. 2rupa je kao celina vrsto utkana u isprepletane krivulje u dubini (pri emu se kretanja prenose delimino linijom, a delimino oblicima i plohama boje+, ,to sve dre i akcentuju nepomina stabla i stojee *igure. 5ascinatan okvir, divna priroda umanjuje ironinu notu. RENESANSA U NEMA+KO5 9a poimanje emake renesanse slui nam $talijanska i 8olandska renesansa. emci su poku,avali da se prilagode renesansi vi,e nego 8olanani. emaka renesansa se razlikuje od njih po vremenu svoga nastanka, jer nastaje sa odre(enim !aka"njenjem , u #oslednjim decenijama ;7 veka% emaka ima veoma razvijenu gotiku umetnost, pa se renesansa tee probijala. emaka se razlikuje od $talije po jae nagla,enoj naturalistikoj komponenti i po tome je slina 8olandiji. Srodna je 8olandijii i po tome ,to nije imala #izantijsku i )ntiku tradiciju (problem proporcije+. emaka je srodna $taliji po tome ,to je razvijala i skulpturu, i po tome se razlikuje od 8olandije. aturalizam je svojstvo gotike. !ealizam podrazumeva odbacivanje nepotrebnog i isticanje realistike su,tine. :entalitet emaca je takav da tee pedanteriji i doraenosti. Svaku pojedinost slikaju naturalistiki. $talijani su to prevazi,li u svom realizmu. $ emaka i 8olandska pokazuju naklonost da od realizma preu u naturalizam. &o je jae izraeno u emakoj, zbog speci*inosti gotike, pa se te,ko oslobaaju tenje da motiv iz prirode prenesu sa svim detaljima na sliku i skulpturu. 8umanistike ideje nisu prihvatili. edostaje im ukus, to je gruba umetnost pobonih seljaka. Eedina vrlina ovog prostodu,nog stvaranja je po,tenje. 4oja im je sirova i te,ka. &o ,to nema )ntikog uticaja ogleda se u slikarstvu/ naga enska tela su uglasta i neproporcionalna. ? *ormi i konstrukciji slike su renesansni, ali su po duhu srednjevekovni. ajplodniji period je kraj "# i poetak "#$ veka.!oenje i razvoj gra*ike spadaju u najvanija zbivanja u emakoj. S2&KARST7O ;7 & ;7& 7EKA Kelnska "kola (Bonjo !ajnska+ - 3eln, grad uvenih romanskih i gotskih crkava bio je nazivan JSevernim !imomJ. )ko izuzmemo $taliju, 3elnska ,kola je bila jedna od najranijih uvenih ,kola na 9apadu.

178

Ste<an 2okner

1te.&an $oc&ne# (1410.-1450.g.) $ako je #an 'Nck ve bio slavan kada je 1ochner radio, na njegovim slikama se ne vidi uticaj #an 'Nckovog realizma. Pobona 1ochnerova umetnost idilina je i naivno sentimentalna. &edencije ka realizmu osetie se u 3elnskoj ,koli tek posle ovog umetnika (3eln je u to vreme bio centar kulture, a on je najvaniji mlai 3elnski slikar+, koga Birer laskavo naziva J emaki 5ra )ngelicoJ. ? njegovom slikarstvu preovladava mekoa oblika i izraajna blagost, pomou senki doarava neravnine na tkaninama. .n je slikar prelaznog perioda, koji otvara renesansu. 1. $o"orodi a u ru9i2njaku - $S <C<6 3 Sliku jo, zovu J4ogorodica sa ruinim bunomJi uraena je u ulju na drvetu, "# vek. .vaj *ini, prijatan stil, jo, uvek gotiki po e*ektu, odolevao je nemiru. 4okor nije sveden na arabesku i prostor je realan. &enja ka lepom dolazi do izraaja u cvetnom svodu iznad :arije i muzikalnom dru,tvu raznobojnih )nela okupljenih oko nje. :arija draperiju skuplja oko nogu, kao da je haljina dua nego ,to treba (karakteristino za gotiku+. 1ikovi su detinji i meke puti, ali ne bez privlane drai. :ladi 8rist je renesansno prikazan. Belo se ipak vezuje za tradiciju kasnog srednjeg veka jer ima isto zlatno pozae - gotika, a i )neli podseaju na gotike. Sve je prekriveno mekim oblicima.

Al.reht 1irer

"'b#ec&t D#e# (1471.-152 .g.) ? "#$ veku stare Severne ,kole, kao ,to je 3elnska, gube svoj raniji znaaj, a umetniki centri se pomeraju ka jugu. :oda najznaajniji umetniki centar postaje irnberg (gde je majstor i roen+, koji sa Birerom i njegovom ,kolom izbija na elo emakog slikarsta. .snovu njegovog slikarstva ne ini samo domae, ve i $talijansko slikarstvo. Birer je umetnik velikog soja, svestran duh kao 1eonardo, najsvestraniji (slikar, graver, teoretiar+ i najvi,e nemaki meu emakim slikarima. Sin draguljara, putovao je u $taliju i tako shvatio znaaj teorije. Shvatio je da umetnost, na nain na koji se negovao u emakoj, ima negativnosti. apisao je da Jmladi umetnici rastu kao divlje cvee bez negeJ i zakljuio je da ne poznaju dobro perspektivu. Shvatio je pozitivan znaaj teorije i uio je jezike, matematiku. .stavio je pisanu zaostav,tinu - $nstrukcije za merenje ,estarom i lenjirom, > knjige o proporciji ljudskog tela, traktat o *orti*ikaciji - tvravama, o perspektivi. .rjentisan je na gra*iku, rodonaelnik je gra*ike umetnosti (gra*ika umetnost je starija od ,tamparije+, radio je bakropise i drvoreze. ?savr,io je detalj do per*ekcije, uradio je vi,e autoportreta. Su,tinu njegove umetnosti ne ini njegovo italijansko obrazovanje, ve ono ,to je gotsko u njemu. $talijansku *ormu on uistinu nikad nije uspeo de*initivno da svari i skladno sinteti,e sa svojim upornim germanizmom. .n odlino zna gramatiku i renik $talijanske renesanse, ali njegove reenice nisu italijanske. 4io je vrlo silovit, poeo je da radi kao vrlo mlad (neki crtei - autoportreti potiu ak iz njegove <=-ste godine+. Pratio je psihoanalizu preko portreta. 2. Betiri 1postola - E AHA6 3 <A@=.-<A@F.g. Slike na drvetu, predstavljaju par drvenih ploa - diptih, koje sadri ono ,to je sa pravom nazvano Birerovim umetnikim zave,tanjem. .vo je najvi,e prouavano delo - prikazan je novi tip ljudske veliine u emakoj, a sliku karakteri,e gotika tradicija kojoj je dodat $talijanski idealizam. )postoli, koje je odabrao, su osnivai protestantske doktrine (Eovan i Pavle su jedan naspram drugog, u prvom planu, a Petar i :arko stoje 179

Istorija umetnosti iza njih+, jer je on sledio uenje :artina 1utera. avodi iz njihovih dela, ispisani u dnu, u 1uterovom prevodu, o#ominju gradsku u#ravu da ne smatra ljudske !a.lude i laganja voljom 0o>ijomB oni se .ore #rotiv katolika isto koliko i #rotiv #reterano revnosnih #rotestantskih radikala% )li, u jednom drugom, univerzalnijem smislu, ta etiri lika predstavljaju etiri temperamenta (a preutno i ostale kosmike kvartete - godi,nja doba, doba dana, doba oveijeg ivota+, zaokruujui kao etiri strane sveta na kompasu 4oanstvo koje se nalazi u nevidljivom centru tog JtriptihaJ. Saglasno svojoj ulozi, )postoli imaju trodimenzionalnu ozbiljnost i uzvi,enost kakvu nismo sreli od :asaccia i Piera della 5rancesca (osea se uticaj $talije+. Pojaana je karakterizacija ovih realistikih likova - zbog krupnog oblika upro,enih ,irokih haljina, sva je panja usmerena na njihove *izionomije, iz kojih se ita njihov temparament. Prilino se oslobodio pojedinosti. Posle <A@C.g. je poeo da radi religioznu tematiku, a ovo delo je vrhunac tih njegovih religioznih slika. 3. 1utoportret - E AH@6 GP @<@6 3 <ACC.g. Slika na drvetu. .vo je jedan od njegovih poslednjih autoportreta. Slikarski, ova slika pripada 5lamanskoj tradiciji. )li, sveano i ozbiljno lice gledano Jen *aceJ i hristolika idealizacija crta lica sa pravom uivaju ugled koji daleko prema,uje obine portrete. 8ristoliko prikazuje sebe, kao !aspetog 8rista raspu,tena kosa, ruke na grudima kao da e da se prekrsti. Slika doista izgleda kao posvetovljena ikona (ima natpis+, koja odraava ne toliko Birerovu sujetu koliko ozbiljnost sa kojom je gledao na svoju misiju umetnikog re*ormatora. .vo vrhunsko delo je uraeno veoma pedantno i sa dosta detalja, iz ega se vidi da je ipak bio emac. 4. +oklonjenje Mudra a - GP @<=6 3 <AC>.g. Slika na drvetu. Predstavlja najlep,e Birerovo delo iz njegove mladalake epohe. &a njegova prva dela su slikana u gotikom stilu, meutim, hrabrost da se otisne u nepoznato je bila za njega spasonosna. Poklonstvo :udraca je sveana, stroga slika, ostvarena u odmerenoj kompoziciji boja i oblika tri 3ralja pred predelom u toplim tonovima. jegove linosti kreu se sa novom slobodom, u briljivo izraenom ambijentu poru,anih arkada. Priroda je zagraena mnogim zidovima i stenama, koje spreavaju daleki pogtled u pozadinu. ? anatomiji, proporciji i draperiji se ogleda uticaj $talije. 5. Hristos na maslinovoj "ori 2ravura - bakropis.

Al.reht Altdor<er

180

"'b#ec&t "'tdo#2e# (14 0.-153 .g.) 5ormirao se izuavajui domae, ratizbouske minijaturiste "# veka i blii je njima, po *inoj izradi i po malom *ormatu svojih slika, nego li Birerovom plastinom i monumentalnom stilu. Eedan je od najtipinijih predstavnika tog nenog stila izniklog iz minijatura, tzv. dunavskog stila. 1irian je i antiklasian, arhaian, konzervativan i pomalo patetian. )ltdor*er je daleko vaniji kao pejsaist (izvlai pejza kao poseban rod+, a takoe i kao slikar arhitekture, nego li kao slikar religioznih tema. Prvi u 'vropi radi ist pejza, bez *igura, sa usklaenim e*ektima svetlosti i senke. .no ,to je najlep,e na njegovim kompozicijama jesu romantine bukove i borove ,ume, na kojima su *iguralne partije dodate uglavnom da bi slika dobila svoj sie. .n nije samo dobar pejsaist, ve i slikar arhitekture i bitaka. Paljivo radi detalje. $zbegava previ,e religiozne sadraje. #. &unavski predeo - GP @<A6 3 :oda (ne znamo tano koja je to slika, prim. aut.+. Put, samo pejza, u pozadini se vidi dvorac.L ebo je naslikano sa udesnom vazdu,astom pre*injeno,u.

2ukas Krana , stariji

$ucas C#anac& sta#i:i (1472.-1553.g.) .sniva tzv. SaIonske ,kole. :ajstor je niskog soja, diio se otporom prema humanizmu, bio je vezan za antiitalijansku koncepciju i antihumanizam. ? svoje vreme je bio veoma cenjen, ima veliki broj uraenih slika (radio je brzo, pa na njegovom grobu pi,e Jnajbri slikarJ+. 4io je najzabavniji slikar i vrlo produktivan, ali rezervisan prema talasu savremenoga. jegovi gotovo dokumentarni radovi podseaju na kasne gotiare. #idni su ornamenti, slika povr,inski i bez prostornog oblikovanja. Slika i pejzae, ali je majstor portreta. 3oristi sve mogunosti da predstavi naga enska tela, ali ona su slabih proporcija. %ranachove #enere su raene sa pretenzijom da budu pikantne, meutim, izgledaju prilino komino - riokose, ponekad sa velikim crvenim ,e,irima, sa zlatnom ogrlicom oko vrata, one obino dre jedan sasvim proziran veo kojim zaklanjaju nagotu, i koji bi trebao da tu nagotu uini jo, golicavijom. Desto puta kraj njih je )moret sa saem meda i pelama, odakle je izvuena pouka o prijatnoj i bolnoj strani ljubavi. e moe se rei da kontura tih aktova, sa simpatinim okruklim glavama, malim grudima, ispupenim trbuhom i obino glomaznim nogama, nije iva i eIpresivna u svojoj arabeski (ornament i arabeska su uop,te vani elementi u %ranachovom slikarstvu+, ali name,tena gracija i elegancija na koju on pretenduje izaziva osmeh. o, ti aktovi su valjano slikani u svom sede*astom inkornatu na sasvim tamnoj pozadini. ? portretima pokazuje realistike osobenosti, nastoji da izrazi individualno i tipino, ali mu nedostaje strast, imaginativnost i psiholo,ka karakterizacija, no opaanje je o,tro i gotovo dokumentarno istinito. %. +role4na nin7a .na lei gola, a pod glavom joj je bordo tkanina. %ranachovo slikarstvo je iznijansirano i ritmiko, njegovi veoma elegantni pro*ili podseaju na vrstinu Eapanskih gra*ika a ne na gotiku neodreenost. &o je razlog zbog ega se on ne istie portretima i religioznijm slikama, ve je najbolji kada obrauje oplemenjene erotske teme. ene koje je on slikao, mada su izrazito pre*injene, nisu u skladu sa klasinim kanonima lepote, jer se on ne trudi da prikae JenstvenostJ ili JlepotuJ, ve dijabolina svojstva ili hladnu, izazivaku ulnost. ) kada slika #eneru, moemo osetiti njegovu nostalgiju za paganskim svetom. 181

Istorija umetnosti ). +ortret Sa=sonsko" prin a - $S <=H6 3 ;)o 1517

Lucas Cranach - -ortret saksonskog princa

Matijas 3rinevald

-att&ias G#ne<a'd (1460.-152 .g.) Eedan od trojice najveih emakih slikara najcvetnijeg doba emake umetnosti, slikar je pozne gotike, umetnik srednjeg soja, sa velikom eIpresivno,u izraza. 2otika provejava kroz njegova dela, odraava duh srednjevekovne spiritualnosti, religioznosti i mistike. :ajstor je portreta, a slika i pejzae. 9a razliku od ostalih emakih slikara, kod kojih pretee crtaka strana, 2rinvald je prevashodno slikarski temperament i jedini pravi kolorista meu velikim nemcima. 4io je veliki dramatiar u slikarstvu i tragina atmos*era je kod njega uobiajena. 5antasta, iracionalan, nastran, barokan (po naturalizmu i patetici+ na svoj nain, senzibilan i emotivan iznad svega, pa po svom shvatanju estetike on izjednaava emotivno sa lepim. jegova invencija nije tako bogata i raznovrsna kao Birerova, ali kao naknada za to, on nema sebi ravnog meu emakim slikarima. ? vreme kada nauni duh renesanse prodire u emaku umetnost, kada se Birer upinje da pronae matematiku *ormulu lepote, za njega je najvea zakonitost njegova senzibilnost/ njoj su podinjeni i njegovo znanje i njegova ma,ta, odraava duh srednjevekovne spiritualnosti, religioznosti i mistike. :ada ignori,e perspektivu i ne brine se za prostorno jedinstvo, on ipak poznaje perspektivu - niski horizonti, oseaj za prostor i primena obojene svetlosti. jegove *igure ipak imaju energiju i dramatiku. 9bog svoje spirutualizacije nije bio shvaen u svojoj sredini, bio je drugaiji od struje koja se kretala ka renesansi, jer je on ignorisao elemente renesanse. 6. -zen>ajmski oltar <A<C.-<A<A.g. Slika na drvetu, @.AI= metra. Eedno od najveih ostvarenja toga vremena - to je rezbarena ,krinja sa dva para pokretnih krila - tri pozornice unutra (kad je ,krinja otvorena, levo su 4lagovesti, u sredini je )poteza :arije - 3oncert )nela, a desno je #askresenje+ i jedna kad je sklopljena (!aspee+. .slanja se na srednjevekovnu koncepciju/ draperija, irealna svetlost koju zrai )neo iznad 4ogorodice, u kombinaciji sa realnim pejsaom. 6a. *aspe4e - E AK;6 GP @<>6 $S <=>6 3 #elika razlika u odnosu na $talijansku renesansu de*ormacije i snani naturalistiki sadraj. 4ez ikakvog uvoda, kako se to praktikovalo na drugim oltarima (ve na spoljnoj strani $zenhajmskog oltara+ data je centralna tema - !aspee - i ve smo odmah suoeni sa jednom nesluenom, sasvim originalnom slikarskom koncepcijom i sa jednom umetno,u besprimernoj po svojoj dramatinosti i svojoj mahnitoj eIpresivnosti, tanije reeno po svom eIpresionizmu. a tamnom, skoro crnom nebu, u traginom, nonom osvetljenju, uzdie se krst od grubo 182

tesane oblice sa ogromnim, izranavljenim i krvavim le,om 8rista, datim sa jezivim naturalizmom/ sa izderanom koom i trnjem, napetim tetivama, prstima iskrivljenim od gra, koji ,tre u praznom nebu i stopalima probijenim klinovima, nateklim i de*ormisanim od rana koje zjape. $zranjavano 8ristovo telo i iscepane draperije - patetinost. .vaj 8ristos je inspirisan !aspeima kakvih ima u emakoj skulpturi "$# veka, samo dok je u ovoj ranoj skulpturi akt obraivan sa mnogo stilizacije (stilizovana rebra, rane po telu, velike rane po stopalima itd.+, 2rinvald tretira 8ristov akt svesno, sa naturalizmom i intencijom da na taj nain pobudi oseanje grozote kao osnovno oseanje. )li, to jedno telo na krstu, sa usukanim udovima, nebrojenim ozledama i potocima krvi, dato je u herojskim razmerama koje ga uzdiu iznad obinog ljudskog, otkrivajui tako dve 8ristove prirode. Bve scene leva i desna, prikazuju dve 8ristove prirode/ - 1evo od raspea je scena 1amentacije (.plakivanja+ / dve veoma lepe ene, :arija, sva zabraena i pokrivena velikom belom draperijom, sa licem skamenjenim od bola, koja se u jednom izlomljenom, uglastom pokretu povija unazad i koju pridrava )postol Eovan i siu,na :agdalena, sa rasutom dugom plavom kosom, koja klei, glasno narie i lomi svoje dugake ruke. - Besno je scena Proroanstva/ Eovan 3rstitelj, jedna krupna, seljaka *igura, sa Jmistinim jagnjetomJ kraj nogu, koji ne uestvuje u ljudskim oseanjima u ovoj traginoj sceni. .n upire svojim udnovatim kaiprstom na raspetog 8rista i spominje rei svoga proroanstva/J .n e rasti, a ja u opadnuti PJ- tekst koji je ispisan na *onu slike pored njegove *igure. &a tri momenta/ grozota, oaj i sudbina, ine emocionalni akord iz koga je ova slika sainjena. Bvojaku 8ristovu prirodu izraavaju i likovi sa strane/ tri istorijska oevidca, na levoj strani oplakuju smrt 8rista, kao oveka, dok Eovan 3rstitelj sa izrazitim mirom ukazuje na njega kao na Spasitelja. ak i pejza nagove,tava to dvojstvo/ ta 2olgota nije breuljak kraj Eerusalima, ve planina koja se izdie iznad manjih brda. !aspee, kome je ovako oduzet uobiajen okvir, postaje usamljeni dogaaj, koji se ocrtava naspram pustog, avetinjskog predela i plavo-crnog neba. a zemlju se spustio mrak, saglasno Eevanelju, ali prvi plan se kupa u blje,tavoj svetlosti, koja ima snagu iznenadnog otkrovenja. &o sjedinjavanje vremena i venosti, realnosti i simbolizma, daje 2rinvaldovom !aspeu uzvi,enu velianstvenost, pa ono deluje na nas silinom koja je ravna snazi tavanice SiItinske kapele. 4oje su mu glavno izraajno sredstvo - blje,tave, prozirne, zaarene, nasuprot tamnim kontrastima - on je jedini pravi kolorista meu emcima, vizionar i eIpresionista. 6'. $la"ovestiC 1poteza Marije DKon ert 1n/elaEC :askrsenje - E tabla >F6 $S <=>6 3 3ao suprotnost materijalnom, isuvi,e materijalnom, traginom 8ristu sa !aspea, u sceni #askrsenja 8ristos je tretiran kao dematerijalizovana svetlosna avet, izvanredno snana u svom trijum*alnom gestu, sa ra,irenim rukama, koja u velikom ninbusu koji je slian usijanom meteoru, izlee iz svog kamenog groba pored popadalih straara6 za njim se razvija i vijori, kao kakva *antastina zastava, dugaki pokrov, koji se preliva u utim, crvenim, violetnim i svetlo-plavim nijansama. '*ekti ovog pokrova su kombinovani studijom draperije i plamena, pome,anog sa dimom koji kulja. Sasvim novo u ovoj slikarskoj zamisli scene jeste to ,to 8ristos nije tretiran kao osvetljeni objekat, ve kao sam izvor svetlosti, i to jedini izvor koji osvetljava celu sliku. 8rist je obraen slino komadu gvoa, koji bi na jednom kraju bio usijan do belog usijanja, tako da postaje 183

Istorija umetnosti izvorom svetlosti. #askresenje je podreeno srednjevekovnom shvataju, iako su elementi renesansni/ lebdenje 8rista, irealna svetlost, uskovitlana draperija, zatemljena pozadina, u donjem delu usnuli vojnici u realnom kontekstu. )poteza :arije, koja se igra sa goli,avim detetom, postavljena je u jednom pejsau sa ijeg se neba izliva natprirodna i neprirodna uta svetlost, u kojoj se prepliu )neli svedeni na *ormat ptica i koja se me,a sa realnom, belom svetlo,u dana. ? pejsau je predstavljen *ragment celog kosmosa/ 9emlja sa gradovima, rekama, planinama i gleerima (prvi put slikani gleeri+, zemaljsko nebo sa vazduhom i oblacima, nad njima Jvatrena s*eraJ u kojoj caruje 4og (2rinvald ga slika utom bojom svetlosti+ i nad njom vasionski etar. Po )ntikoj kozmologiji, kakva je prihvaena i u sholastikoj *iloso*iji, iznad vazduha i oblaka se nalazi vatrena s*era, koja zatvara nebeski svod - oblaci su Jvode koje napajaju nebeske vatreJ. asuprot ranije pomenutim mistiarskim scenama, na ovom panou je predstavljena jedna od najlep,ih, najrazdraganijih scena materinstva, koju je slikarstvo uop,te dalo. ? toj naslikanoj himni materinstva, pored pejzaa, bilja i cvea, poetizirani su i obini predmeti deije nege/ pelene, kolevka... 4lagovesti su najrenesansniji deo, mada )neo pomalo lebdi. )rhitektura je realna, perspektiva linearna, malo jaa draperija, a *igure suvi,e izduene. - Sva tri prizora te druge scene otvorene ,krinje slave dogaaje toliko vedre po duhu koliko je raspee ozbiljno. ajupadljivije u poreenju sa slikarstvom pozne gotike je oseanje za pokret, koje proima ove slike - sva treperi i kree se, kao da ivi svojim ivotom. )neo iz blagovesti ulazi u odaju kao vihor koji e da odnese 4ogorodicu6 vaskrsli 8ristos polee iz groba uvis, sa razornom snagom. 4aldahin iznad )nela kao da se izvija u znak odgovora na nebesku muziku. &a treperava sila dala je potpuno nov oblik izlomljenim, ,iljastim konturama i uglastim draperijama pozne gotike. 2rinvaldovi oblici su meki, elastini i mesnati. Skala njegovih boja je bogata prelivima, a sa njenim se rasponom jedino mogu meriti #enecijanci. $ njegova upotreba obojene svetlosti bez premca je u to doba. ? blistavim anelima 3oncerta, u pojavi 4oga oca i nebeskog domaina iznad :adone, i najspektakularnije - u duginim bojama ozarenog 8rista, 2rinvaldov genije je dostigao uda pomou svetlosti koja do danas nije prevaziena. - 2rinvald je morao nauiti od renesanse ($talijanske+ vi,e negoli jednu stvar/ njegovo poznavanje perspektive (obratiti panju na niske horizonte+ i *izika bujnost nekih njegovih likova se ne mogu objasniti tradicijom pozne gotike6 a njegove slike, tu i tamo, ukazuju na arhitektonske pojedinosti poreklom sa juga. :eutim, moda je najvaniji uticaj renesanse na njega bio psiholo,ki. 2rinvald je bio nadahnut istim onim slobodnim i individualistikim duhom $talijanskih renesansnih umetnika. Smelost njegove slikarske vizije odaje da se isto tako oslanja i na svoja sopstvena sredstva. !enesansa je oslobodilaki delovala na njega, ali nije izmenila osnovnu osobenost njegove uobrazilje. ?mesto toga, ona mu je pomogla da same izraajne vidove pozne gotike u jedan stil jedinstvenog intenziteta i individualnosti.

Hans Hol.ajn mla(i

8ans 8o'bein m'a=i (14!7.-1534.g.) $ma zapanjujuu lakou i realizam prikazivanja, majstor je portreta, pa je bio dvorski slikar u 1ondonu, kao lini slikara 8enriha #$$$. $,ao je da slika njegove kandidatkinje za budue ene, i mogao je tano da ih predstavi. Eedan je od zaetnika 'ngleskog slikarstva. #rednost 8olbeinovih portreta lei na prvom mestu u preciznom crteu, koji je saet, per*ektan, neobino jednostavan i o,tar. jegove slike izazivaju divljenje svojom materijom, koja je vrsta i solidna kao emajl, i delikatnom harmonijom palete. )li, njegov kolorit je malo hladan u svojoj otmenosti, u njemu dominiraju plavi, sivi i zeleni, malo ugu,eni tonovi, pa kao takav ne predstavlja neki naroito znaajan dodatak crteu. 8olbeinovi radovi se jo, odlikuju strogom objektivno,u, koju nikada nije rtvovao pod impulsom oseanja ili misli, i u toj hladnoj objektivnosti lei njegova snaga. .n savr,eno tano daje *iziku i moralnu 184

karakteristiku svojih modela, ne poku,avajui nikada da ih ulep,a, da ih predstavi plemenitijim nego ,to jesu ili da im da dramatinosti, a naroito realistino je obraivao ruke. ?metnik je koji ne poznaje pobonost, niti ashetizam. .tuda je on lako shvatljiv i pristupaan, daleko vi,e nego Birer ili 2rinvald. jemu se ponekad zamera da nema Jtopline srcaJ, ali zato kod njega ima lakoe, oseanja, mere i ukusa, tj. onih osobina koje nedostaju emakoj nacionalnoj umetnosti. ? njegovim delim nisu do kraja izvedena naturalistika svojstva. 18. .razmo *oterdamski - E AH;6 3 .ko <A@=.g. Slika na drvetu. .va slika velikog 8olandskog humaniste daje nam zaista znaajnu predstavu renesansnog oveka/ prisan, a ipak velianstven, taj doktor humanistikih nauka raspolae intelektualnim autoritetom koji je ranije pripadao samo doktorima crkve. Pro*il prepredenjaka. Sve je u tami osim ruku (koje su ekspresivne i nervozne ruke intelektualca+ i inteligentnog, hladnog i skeptinog lica. Slika je raena slobodnim potezom.

11. @metnikova 9ena i dva deteta - $S <>C6 3 &ehnika virtuoznost ustupa mesto retkom trenutku line intimnosti. .vo je divan i ozbiljan porodini portret i vrhunac njegove umetnosti i emocionalnosti. Birljivo realistiko portretisanje ene tunoga lika i dva runa deteta ovde je mnogo dublje nego kod 8olbeinovih vanih ili aristokratskih linosti. .n ocrtava ljudska lica isto tako ravnodu,no kao ,to belei nered iz svakodnevnog ivota.

SKU2*TURA ;7 & ;7& 7EKA ? "# veku skulptura se postepeno oslobaa od arhitekture, koja je u u Srednjem veku imala prevlast u umetnosti. 'poha graenja katedrala bila je pro,la. Samim tim, skulptura je prestala da bude ukras katedralskih portala. .na prelazi na unutra,nji crkveni dekor i crkveni name,taj, pa dobija onaj znaaj koji su nekada imali portali. 9naajno je - nasuprot $taliji - da je skulptura u emakoj konzervativnija od slikarstva i da slikarstvo prednjai u renesansnom stvaranju. Bok je akt retka pojava u emakoj skulpturi ovoga doba, slikarstvo se ve upu,ta u problem akta (Birer, %ranach... +. ?koliko se i javlja, akt je ogranien na telo 8rista, )dama i 've, ali je i u ovom pogledu emaka skulptura zaostala za $talijanskom. .d odlunog uticaja je bio i materijal koji se u skulpturi upotrebljavao, jer emaka ne raspolae mermernim kamenolomima, pa se mermer samo izuzetno javljao na grobnim 185

Istorija umetnosti spomenicima. :aterijal u emakoj skulpturi je kamen, bronza, mesing i pre svega drvo. Brvena skulptura je prevashodno narodna umetnost i u ovoj je tehnici izraen najvei broj remek dela te epohe. ? skulpturi su sjajne zanatlije, ali ne mogu da prevaziu doslednost. emaka skulptura u drvetu razvija se u strogo domaim tradicijama, i sve do kraja "#$ veka ne prima nikakve uticaje $talijanske umetnosti. &ome doprinosi i sama tehnika drveta, koja se isuvi,e razlikuje od tehnike u mermeru, tako da se svako me,anje te dve tehnike iskljuuje. :ermer, koji se te,ko obrauje, namee stilizovanja, dok se drvo, podesno za duboki rez, lak,e prilagoava realistikim detaljima. Brvena skulptura u emakoj je redovno polihromna. Stil emake skulpture ovoga doba determinisan je izborom teme i materijalom, pa je esencijalno realistiki i slikovit. Slikovitost se ogleda u sklonosti prema detalju i u narativnosti barelje*a, koji postaju nekom vrstom vajane slike. .ltarsku skilpturu, koja dominira nad drugim vrstama, karakteri,e prenatrpanost kompozicije i pridavanje ogromne vanosti ornamentici, koja kompoziciju ini jo, zagu,enijom i jo, nerazgovetnijom. emakoj skulpturi "# i "#$ veka nipo,to ne odgovara ime klasine skulpture, kao ,to ni slikarstvu toga doba ne pristaje ime klasinog slikarstva. $talijanska renesansa je izvr,ila na nju samo povr,an i privremen uticaj. )ko izuzmemo Petera #ichera, skoro bi se moglo rei da skulptura poznogotskog stila u emakoj prelazi direktno u barokni stil, preskaui razvojne etape.

*eter 7ier

/ete# +ic&e# (1460.-152!.g.) Slavni irnber,ki livac, koji vr,i prelaz sa gotskog stila na renesansu, i u tom pogledu on u skulpturi igra istu ulogu kao Birer u slikarstvu. #icherova dela su iskljuivo nadgrobni spomenici, i to svih vrsta - od obinih poloenih grobnih ploa do prislonjenih zidnih spomenika i monumentalnih sarko*aga nazvanih visokim grobnicama. $talijanizam ovog umetnika predstavlja ujedno i dobit i gubitak za emaku plastiku. Prostota kompozicije, plemenitost *orme i draperije, vi,e suptilnosti u artikulaciji, slobodni pokret i dranje glave - sve su to nesumljivo pozitivne osobine koje svedoe o jednoj zrelijoj i savr,enijoj umetnosti. )li, sa tim dobicima emaka skulptura gubi od svog slikovitog realizma, koji je bio toliko dragocen u plastici "# veka. Prodiranjem italijanizma plastika gubi svoj nacionalni karakter, a Peter #icher predstavlja kulminantnu taku. jegova dela imaju dobre proporcije i zovu ga Birer u vajarstvu. 12. Hrist i sestre 0azareve 4arelje* u bronzi iz <F@<.g. Belo je potpisano i datovano. 5orme su istije, delo je dobro proporcionisano, vi,e slikarski nego skulptorski element. Hans 7icher poku,ava da se priblii idealu oblika ljudske *igure koji je $talija uspela da dosegne. Birerov je uenik. 13. 1polon koji odapinje strelu Po ideji, ovaj )polon podsea na )polona 4elvederskog, kojeg su irnberani poznavali po jednoj gravuri. .vo je *ontana.

RENESANSA U 8RAN-USKO5 ?ticaj stie iz 1ombardije preko ilustrovanih knjiga - minijatura. 5rancuska renesansa i umetnost "#$$ veka se u mnogome razlikuju od ostalih zemalja - sloenost likovnog tla. .na 186

ima vrednosti srodne i sa Severom i sa $talijom. 5rancuska je imala veoma jaku gotiku pa samim tim i jaku skulpturu (ona je kolevka gotike+, ta gotika je imala vi,e mere i istije oblike, pa je uslovila naredna zbivanja. $mala je neku humanu notu optimizma i gradskog zbivanja. ? 5rancuskoj se javlja laiscizacija skulpture, uvodi se u enterijer. Po postojanju gotike razlikuje se od $talije, ali lii na nju po postojanju )ntike tradicije - imala je )ntiku kulturu na svom tlu. )ntika je lako vaskrsnula, pa se kasnije javlja kao klasicizam. Postojanje )ntike u 5rancuskoj uticalo je na oseaj za meru i ljubav prema ljudskom telu, sa idealizovanjem *orme ra*iniranih proporcija i delikatno,u u pojedinostima. 3rajem "$# veka 5rancuska je bila pod uticajem renesansnog stvaranja sa Severa (4raa iz 1imburga - 8olanani+ a $talijanski uticaj je sve jai od kraja "# i kroz "#$ vek (u vreme kasne ranesanse i manirizma+. ? kontaktima sa izozemskom i $talijom, 5rancuska trasira sebi put u umetnosti. !enesansa se javlja od sredine "# veka, jer je 5rancuska dugo bila u te,koj situaciji - bila je okupirana od 'ngleza od<==K.g do <>A=.g., oslobodilaki pohod je dugo trajao. <>A=.g. 5rancuska se ujedinjuje i nastaju uslovi za razvoj umetnosti. Poetkom "#$ veka nastaje vladarski apsolutizam i to utie na likovno stvaranje. 5rancuska je raslojena, vlastela se pripaja vladarskom sloju zbog interesa, a i graanstvu, koje se kristalizuje za vreme 5racoisa $, je takoe odgovarao apsolutizam. 5rancuzi su ratovali <>;;.g. za Severnu $taliju, kada su i uni,tili 1eonardovu konjaniku statuu, pretopiv,i je u topove. 2lavni deo renesansne umetnosti poinje od 5rancoisa $, koji je <A<K.g. pozvao tada ve ostarelog 1eonarda i imenovao ga prvim slikarem, arhitektom i poznavaocem mehanike. 5rancios $ je uticao da izvestan broj $talijana radi u 5rancuskoj - dolaze da rade $talijanski maniristi =C.-ih godina "#$ veka. :eutim, umetnost se nije mogla jednostavno preneti, sve dok u samoj 5rancuskoj za to nije sazrela klima. &ako je 5rancuska ispoljavala nezavisnost u odnosu na susedne zemlje. :anir u "#$ veku se pokazao nepodesnim, pa je nastao barok, ali to nikada nije bio pravi barok, jer 5rancuska nije bila izrazito katolika zemlja. ?metnost "# i "#$ veka je bila vezana za dvor zbog apsolutistike vladavine i imala je o*icijalni i pro*ani karakter. ? 5rancuskoj je iskazivana veza sa srednjevekovnim stvaranjem. Postojale su ,kole u &uru i 4uru, a <A@K.g. arhitekta il 4reton rekonstrui,e 5ontemblo. .n okuplja umetnike i nastaje 5ontemblo,ka ,kola, arhitektonsko i likovno sredi,te. ,kola iz 5ontembloa daje specijalno slikanje sa stilskom varijantom koja obeleava 5rancusko slikarstvo. ? vreme 5rancoisa $ tu radi i izozemski umetnik Eohanes an 3lue, koji otvara dvorsku portretnu umetnost, koju nastavlja njegov sin 5rancois 3lue. $mali su stilizovanu ljubav za prirodom, pre*injene oblike. 4ogati ljudi naruuju ilostrovane knjige sa minijaturama kod ilustratora. &e su knjige pune izvesne naivnosti/ meki, zaobljeni oblici, produbljeni prostor.

S2&KARST7O ;7 7EKA ? 5rancuskoj umetnosti nema one em*atinosti (jaine u izrazu+ kao kod $talijana, a sa druge strane 5rancusko slikarstvo nije u onoj meri imitativno i prikovano za realni izgled kao 5lamansko. 5rancuska umetnost ve u ovom dobu pokazuje u zaetku one osobine koje e karakterisati 5rancuski duh uop,te, a to su/ jasnoa, oseanje mere i ukus. .sim toga, po 187

Istorija umetnosti 5rancuskom shvatanju, lepota se, nasuprot 5lamancima, javlja ve u samom poetku, kao inilac elegantnosti.

Can 8oke

5ean ,ou>uet (1415.-14 0.) 2lavni predstavnik ,kole u &uru, a boravio je i u !imu. ajvei slikar meu 5rancuskim primitivcima i minijaturista najveeg ranga. 3arakteri,u ga ve,tina kompozicije i *orme u prirodnom i istinitom stavu - ublaeni van 'Nck. 3od njega *rapira, pre svega, savr,ena ve,tina kompozicije. .n je majstor da grupi,e, sa postupno,u, velike mase ljudi, a da pri tome uvek bude jasan i pregledan. 4io je majstor portreta, radi portret ,arla #$$. jegove *igure su date u pozi savr,eno prirodnoj i istinitoj. Svaka linost ima svoj osoben karakter, svako lice svoj individualni izraz, umetnik ima smisao za psiholo,ko poniranje. 5ouQuet nije imao dramatinost oseanja, niti je teio za njima. $ kada je prilazio kakvom dramatinom prizoru, njega je vi,e interesovao zaplet nego li strast i pokret. Skoro uvek kod njega vidimo vi,e panje nego entuzijazma, on je vi,e zainteresovan nego uzbuen, bolje rei nikada ne dopu,ta svom uzbuenju da prekorai granice njegovog besprekornog oseanja mere. .blike prikazuje stilizovano. .snovao je 5rancusku ikonu, ije su karakteristike snaga, pre*injenost i skromnost. Prouavao je novu &oskansku perspektivu i njome se sluio u svojim iluminisanim, ilustrovanim knjigama. 3ao kolorista, bar u minijaturama, on ima tu osobinu da istovremeno me,a izvanredno retke i suptilne harmonije tonova sa intenzivnim koloritom, otuda utisak izvesnog nesklada ili bar neobinog sklada. $ma izraenu jasnou linije. !adi i u )vinjonu. 1. $o"orodi a i dete - $S KA6 3 Besni deo :elenskog triptiha u drvetu iz <>AC.g. 5ouQuet je stvorio bizarni diptih 'tienne %hevalier-a, kraljevog rizniara, koji klei sa svojim za,titnikom Sv. Ste*anom pred elegantnom 4ogorodicom, okruenom plavim i crvenim groznim 8eruvinima ()nelima+. Panel sa 4ogorodicom i detetom je drvenast i nezgrapan. 4ogorodica (koja ima lik )gneze Sorel, njegove ljubimice+ ima graciozno telo, bez naturalizma, odelo svedeno na vrstou, ak i dojke geometrijski svedene (jedna dojka je izbaena+, smirenost pokreta glave. )li, mr,avost i mi,iavost %hevagliera i izvajano lice Sv. Ste*ana koji dri samo jedan kamen udesno tvrd i slian kvarcu - otkrivaju shvatanje realnosti koje je 5ouQuet osobito pokazao na o,trim pojedinanim portretima (Sv. Ste*an sa vitezom 'tiennom - dobri portreti+. .brada materijala je vana kao i obrada lika (kamen koji Sv. Ste*an dri u ruci+.

2. 3>arles :-- - $S K>6 3 Portret iz <>>>.-<>>A.g. Pobedonosni kralj 5rancuske, ukruen, u prsluku, sa rumenim licem okrenutim prema nama (napu,ten je arhaini pro*il+, napuenog i zauenog izraza, sa ,arenim plavim ,e,irom - ruan. !enesansni pristup, karakteran i osoben, tvrdo postavljen. 9avese, zlatni okvir sa natpisom. $ma i renesansnih i srednjevekovnih elemenata.

188

Jean #ou8uet - Charles /**

SKU2*TURA & S2&KARST7O ;7& 7EKA

?metnici se okupljaju oko 5ontenbbla - arhitektonskog i likovnog sredi,ta. .d <A@K.g. arhitekta il 4reton rekonstrui,e 5ontenbblo i okuplja umetnike, ime nastaje ,kola u 5ontenbblu. 9a vreme 5ransoa $ radi nizozemski umetnik Eean %louet, koji otvara dvorsku umetnost portretnih vrednosti. 5ontenbblo je sagraen nedaleko od Sene, na ivici jedne ,ume pune divljai podesne za lov - momenat koji nije ostao bez odraza u umetnosti toga vremena.

Can 3ijon

5ean Gou:on (1510.-156 .g.) esumljivo je najpopularniji od svih vajara 5rancuske renesanse. 2raditelj je i skulptor prvog reda, u oseanju oblika ljudskog tela i ra*iniranosti pojedinosti. ? niskom relje*u iluzijom plastinosti iskazuje dubinu, ima specijalan senzibilitet i odmerenu eleganciju. 4io je i majstor relje*a. .n je prvi preradio dela $talijanske umetnosti i traio inspiraciju u 2rkoj )ntici. 3. &ijana iz +oatjea - ) =@=6 3 <AAC.g. 4ronzana dekorativna skulptura, na kojoj je prikazana impozantna grupa/ enski akt, jelen i pas. Skulptura je od mermera, Bijana sa lukom, a jelen lei pored. Bijana je lik ljubavnice )nrija $$, visoka i elegantna *igura antike lepote. .blici su isti i odmereni, izdueni, sa izraenom spoljnom mani*estacijom - manirizam.
Jean Gou on - Di ana iz %nela

Can Klue

5ean C'ouet (14 5.-1540.g.) Poreklom 5lamanac, otac 5ransoa 3luea. 4io je dvorski slikar 5rancoisa $ i blizak ,koli 5ontembbloa. jegova specijalnost su bili portreti crtani olovkom, koji su se mogli vrlo brzo izvesti i onda su se prenosili na platno i slikali. &akvi crtei olovkom veinom pokazuju utananiju umetnost posmatranja i ivlje i di*erenciranije daju individuane crte lica nego slike u ulju. Eeanova umetnost, kao i njegovog sina 5rancoisa, izvanredno je pre*injena, utoliko uzbudljivija ukoliko je umetnik ostao vi,e po strani. jegovi portreti nemaju karakterizacije i maniristiki su.

4. !ran ois - - E A;C6 3 <A@A.- <A=C. g. Slika na drvetu. 3ralj izgleda nadmeno u svom velianstvenom ruhu, sa kolajnom Sv. :ihajla oko vrata. 1ik ima intelektualan pogled, kostim od brokata samo ,to ne za,u,ti, nakit i ipkast vez je prikazan sjajno. .slikava bogastvo i linosti i ivota. 3orak napred - precizno slikani dekorativni elementi.

189

Istorija umetnosti

MAN&R&DAM
Posle smrti 1eonarda, !a**aella i ostalih, do,lo je do duhovne krize, jer se smatralo se da je sve istraeno. :anirizam je likovni stil koji nastaje u treoj deceniji "#$ veka u $taliji, koji se poistoveuje sa manirskim u likovnom stvarala,tvu. &o je neinventivno, manirsko podraavanje i ponavljanje oblika i onoga ,to je ve jednom dostignuto - manjkavost u kvalitetu, to nije pozitivan nain rada. :anijera - buno i razmetljivo. %veta u 'vropi od <A=C.-<F@C.g. Pored $talije, gde se najvi,e razvija, ima ga i u 5rancuskoj, emakoj, -paniji i 5landriji. :anirizam je tlo za novi stil - barok. ? renesansi se polazilo od prirode ka umetnikom delu... (taj metod postaje prevazien pojavom 1eonarda+, a u vreme manirizma se smatralo da se na polju istraivanja prirode dalo sve ,to se moglo dati. 9ato se umetnici ovoga pravca okreu od prirode ka delima svojih predhodnika, da bi se njihovom trans*ormacijom, prema linom ukusu, dalo ne,to novo. :anirizam je shvatanje obrazovano u krugu umetnika u jednom trenutku - smatralo se da treba stvarati ne od prirode, nego iz duha - ka umetnikom delu. :aniristi smatraju da je nuno osloniti se na ve ostvarena dela i njihova znanja, da bi se kroz veliku likovnu kulturu stvarala iz sopstvenog duha. 9a stvaranje je u manirizmu bila nuna velika lina i umetnika kultura. )li, ta je kultura bila potrebna i posmarau, kako bi mogao da prepozna inspiraciju (poznavanje dela savremenika i predhodnika+ i postupak stvaraoca. :anirizam je tako na,ao poklonike u ra*iniranoj dvorskoj sredini sa one strane )lpa - u 'vropskim apsolutistikim dvorovima i u obrazovanoj sredini $talije. $talijanska kultura i jezik su bili sastavni deo ivota tih sredina. Postoje dve *aze manirizma/ )% antiklasian 4% akademi!am i dvorska umetnost% Sinteza je hri,anstva i humanizma, za vreme razbuktalih apsolutistikih tenji na 'vropskim dvorovima. .vaj je pokret vi,e pojava vezana za odreeni sloj dru,tva, nego teritorijalno teritorijalno nije ni ogranien, a nije mogao da ispuni neke osnovne zadatke koje je postavljala crkva, naroito do "#$ veka (struja baroka se istovremeno *ormira+. Pri kraju druge decenije "#$ veka duh humanizma zahvata i teologiju i pokree radikalno istraivanje, kritiki duh evropskog graanstva poinje podvrgavati kritici crkvene dogme. #atikan katolianstvo - je u to vreme veoma dekadentno/ proroci, riznica, raskala,nost, prodavane su opro,tajnice grehova -za novac se kupovao opro,taj (naroito su u emakoj kalueri prodavali indulgencije - popustljivost, blagost+, jedno stanje degeneracije hri,anstva. Protiv takvog stanja die se <A<K.g. i re*ormator crkve :artin 1uter. .n je prvi preveo 4ibliju na emaki, pa je deo - ;A teza, u znak protesta prikaio je na portal #irtember,ke katedrale. 4iva iskljuen iz crkve od strane Pape, koji ga je eskomunicirao (a on je spalio mantiju+. Pokrenuo je selja,tvo na ustanak i *eudalce da se odcepe od #atikana. $deja mu je bila izvorna - da se radikalno evidiraju dekadencije. .n je pokrenuo Protestantizam. Bo,lo je do re*ormacije, koja je prihvaena u -vajcarskoj - 3alvinizam, 'ngleskoj - Prezbiterijanci, 5rancuskoj - 8ugenoti. ? toj situacijji katolika crkva, da bi povratila svoj deo, odgovara osnivanjem mona,kog Eezuitskog reda u ,paniji ($gnjacio 1ojala+. <A>C.g. Papa ih potvruje. %ilj je bio in*iltriranje u pro*ani svet i zalaenje u sve vidove dru,tvenog ivota - bili su organizovani po vojnikom sistemu, slatkoreivi, dobri govornici. .ni su i uveli inkviziciju. $ako su delovali u kotrare*ormatorskom pravcu Papa ih je <KKC.g. raspustio, jer su postali veoma moni. !ed se ponovo uspostavlja <H=C.g. :anirizmu nije odgovarao stil katolike crkve, ali pravac ivi i za vreme re*ormacije i dok traje kontrare*ormacija. 3atolici su barokom delovali i kroz umetnost. :anirizam je veoma usmeren ka re,avanju *undamentalnih problema. ?metnici nisu mogli da otvore novu problematiku. 9bog koncepcije, vezali su se za re,avanje estetsko-*ormalnog 190

pitanja. :anirizam se bavio *ormalnim problemima - *orma po sebi. ? novije vreme hladan i gotovo prazan *ormalizam maniristikih dela priznat je kao specijalni oblik jednog ,irokog pokreta, koji je unutra,nju viziju, ma koliko subjektivnu ili *antastinu, stavljao iznad dvostrukog autoriteta prirode i klasike. Karakteristike maniri!ma' - izjednaavano sa manirskim, pa se prihvatao sa predrasudama, - okretanje od Jve ispitane prirodeJ ka delima svojih predhodnika, koja se trans*ormi,u prema linom ukusu i tako stvara ne,to novo, inspiracije su dela pozne renesanse, - podrazumevanje likovne kulture, vezano za obrazovnu sredinu $talije, - nije im pogodovala katolika crkva, - postoje i u vreme re*ormacije i u vreme kontrare*ormacije, 3ompozicija je disharmonina, prostor nije vrsto de*inisan, ve se javlja u *unkciji iskazivanja emocija ili podraava hladnou i ukoenost (burno iskazivanje ili jako uzdravanje+, u perspektivi postoje kontrasti. Svetlost ima udnu koncepciju - ne zna se odakle dolazi i ,ta joj je izvor, u periodu cvetanja manirizma se gubi smisao svetlosti i senke, pa ak i boje. 4oja je ponekad irealno intezivna, ,to odaje neprirodan utisak. 5igure u prostoru gube kontakt, negde se jako grupi,u na jednoj strani i gubi se balans. :aniristi imaju udan odnos prema proporcijama, *igure su izduene - postaju kao skulpture i gubi se renesansna koncepcija. ,kola 5ontebbloa snano utie i na $talijanske stvaraoce. &ei,ta umetnosti se prebacuju u manje gradove (Parma+. ije prihvaen u ,irokom sloju, te,ko je razumljiv, a daje individualnu slobodu umetnicima, probiv,i sve okvire. :anirizam ipak nije puko podraavanje :ichelangela - ne,to je i novo. .ni razbijaju simetriju renesanse i idu u kosom pravcu, nije dovoljno da se oblik javlja jednom, ve postoji puno istih oblika u kompoziciji, postoje i kontrasti/ debelo - tanko, jedan deo kompozicije pun, drugi prazan. 5igure se sklanjaju iz sredine i idu ke peri*eriji, centar ostaje prazan. ?metnost postaje uiteljica prirode - ,to je moderan stav. .vo je prvi moderan stil/ asimetrija, dijagonale isl. 3ratko traje i guta ga barok.

An(elo 0ron!ino

"gne'o B#on%ino (1502.-1572.g.) .n je najvei manirista, prelaz iz renesanse ka manirizmu. 4io je dvorski slikar 5irence i predstavnik druge *aze manirizma. !adi mitolo,ke i religiozne teme sa uspehom, no nebi bio uop,te vaan da su iza njega ostale samo te kompozicije. .n je po svojim 8olbajnovskim portretima ostao poznat - padi odline portrete, a posebnu panju poklanja *izikoj lepoti i eleganciji, istoti i vrsto predstavljenim oblicima. Savr,ena povr,ina njegovih slika deo je njegove ledene *ascinacije, a njoj doprinose i njegovi rasko,ni, ali sigurno kontrolisani koloristiki e*ekti/ nijedan drugi slikar nije tako udesno koristio crnu boju, iznenada prekinutu elementima neke ive boje. 8ladne slike, izraene do detalja, na kojima haljine i zavese imaju presudan znaaj. $zraajnost se strogo izbegava, sva vrednost tih slika je u suptilnom skladu boja. 1. +ortret mladi4a - $S <<=6 3 <A=@.g. :onumentalan, pre*injen, precizan u detalju, mladi ima poseban stav. .vo delo najbolje svedoi o 191

Istorija umetnosti upotrebi crne boje. &akoe, 4ronzino maestralno vlada crteom, sposoban je da predstavi i najkomplikovanije delove odee. Dvrstina volumena i kontura, u tenji da se napravi raspored i u ceremonijalnoj ozbiljnosti. :ladi je zatvoren u sebe i sa njegovog lica, koje je kao maska, ne sagledava se njegov psiholo,ki karakter. 'lementi koji se vezuju sa likom jesu/ skulptura u pozadini i dve knjige. Pozadina nije zatamljena i razvijena je.

0envenuto Eelini

Ben3enuto Ce''ini (1500.-1571.g.) 5irentinski zlatar i vajar, koji veliki deo svoje slave duguje svojoj pustolovnoj biogra*iji. jegovi likovi imaju izduene, zaobljene i meke oblike nalik Parmigianinovim. .dlikuje ga virtuoznost, kao i izraena ma,tovitost. 2. +ersej sa Meduzinom "lavom - ) =A>6 GP @@@6 3 4ronza iz <AA=.g. Persej, likujui, die uvis glavu :aduze. 1ik je vrlo patetino nagla,en i daleko od renesansne vedrine. Persej ima prelepe oblike i udesnu vrstinu u stavu. Po svojim naturalistikim *ormama, bez onih ,upljih maniristikih preterivanja, koje karakteri,u skulpturu toga doba, on podsea na mladalake, herojske *igure iz prelaznog vremena u "#$ veku.
Cellini - -erse sa meduzinom glavom

/ovani 0olonja

Gio3anni Bo'ogna (152 .-160 .g.) ema tehnike te,koe koje nije mogao da savlada. !aznovrsno,u i obiljem postaje jedan od najznaajnijih vajara manirizma, iji se stil ,iri na veliki krug uenika. .n je 5rancuz koji je oti,ao u $taliju i postao najznamenitiji vajar druge polovine "#$ veka u 5irenci. !adi snane i uskovitlane *orme. 3. Otmi a Sa'injanke - E AF;, AKC6 3 <AH=.g. :ermer, visina >,<< metara, nadprirodna veliina. &ema je uzeta iz legende )ntikog !ima, tako da je udan izbor za vajarsko delo (osnivai grada, gomila pustolova, koji su do,li morem, poku,ali su uzalud da nau ene meu susedima, Sabinjanima, pa su se na kraju odluili na podvalu/ pozvali su celo pleme Sabinjana u !im na jednu proslavu. .nda su ih napali orujem, oteli im ene, i tako obezbedili budunost svoje rase+. ?metnik je isklesao tu grupu od tri tela nemajui nikakvu temu na umu, da bi tako uutkao one kritiare koji su sumljali u njegovu sposobnost da vaja monumentalne 192

skulpture u mermeru. $zabrao je ono ,to mu je izgledalo najtee, tri lika suprotnih karaktera, ujedinjena u zajednikoj akciji. . njihovom identitetu raspravljali su ueni poznavaoci toga doba, koji su najzad do,li do zakljuka da je otmica Sabinjanke najprikladniji naziv za to. 9adatak koji je 4ologna sam sebi postavio je bio da izvaja u mermeru, u velikim razmerama, kompoziciju koju je trebalo gledati sa svih strana, a ne sa jedne. &o je do tada bilo postignuto jedino u bronzi i u mnogo manjim razmerama. .n je re,io taj isto *ormalan problem, i to izolujui svoju grupu iz sveta ljudskog iskustva. &i se likovi diu spiralno u vis, kao da se nalaze u visokom, uskom valjku, izvode jednu dobro uvebanu koreogra*sku *iguru, ije emocionalno znaenje ostaje nejasno. :i se divimo njihovoj disciplini, ali ne nalazimo tu ni traga od pravog patosa. Podvig u ekvilibristici. .vo je jo, jedno delo umetnika kome tema nije bila vana, ali njegovo neinteresovanje ima drugaiji motiv od #eroneseovog.

*armi(anino

/a#migianino (1503.-1540.g.) Bugo je boravio u !imu. Bo,ao je do jednog sasvim linog stila sa elegantnim, izduenim de*ormacijama *igura, kojima je silno uticao na umetnost manirizma sa jedne strane (smatra se jednim od osnivaa manirizma+, a sa druge strane, kojim je, preko svog uenika Primatia, izvr,io presudan uticaj na 5rancusku 5onteblo,ku ,kolu. ?prkos jakom !a**aellovom i %orreggiovom (luminacija na :adoni dugog vrata+ uticaju, bio je tvorac jedne umetnosti koja se odlikuje napetom imaginacijom i elegantnom *antastino,u. .d %orreggia je usvojio obrasce intelektualizovane, otmene i pre*injene umetnosti. .d !a**aella je primio uticaj ritmike ljupkosti, ali je ipak preobrazio likove u jedan osobit novi soj/ kreu se lako, otelotvoljavaju ideal lepote svojom elegancijom. jegove slike su pune suptilnih intervala, suzdranih pokreta i povremenih halucionatorskih e*ekata - svojim slikama zamenjuje ogledalo. ? njegovim delima sve je podreeno kompoziciji. !adio je i portrete. Pred kraj ivota postaje opsednut alhemijom i zapu,ta svoj *iziki izgled - duga brada i kosa, postaje gotovo divljak. 4. Madona dugog vrata - E tabla >>6GP @@=6 $S <<A6 3 .ko <A=A.g., slika na drvetu. #idljiv je uticaj !a**aella. 9animljiv nadrealistiki detalj u desnom uglu - mr,avi prorok i nadrealistiki stub. ? njegovim *igurama sve je pretvoreno u duguljastu gracioznost, van uobiajenih proporcija. .va izve,taena gracioznost *igura je postala stil koji su mnogi kopirali. jegovi likovi imaju udove izduene i glatke kao slonovaa, kreu se lagano i bez napora, otelotvoljujui ideal lepote isto toliko udaljen od prirode kao i ma koji #izantijski lik. $zgleda da je bio re,en da nas sprei da na :adoni dugog vrata merimo merilima obinog iskustva - ona je vizija nadzemaljski savr,ena, a njena hladna elegancija je neodoljiva. Buge *igure maju,nih glava, tanu,nih prstiju, nagli prelasci sa velikih *igura iz prvog plana na sitne *igure u pozadini, ona je izvijena kao slovo JSJ i krhko ljupka. %eo manirizam se ogleda u toj umetnosti, otmenoj i pre*injenoj. ervozna napregnutost i razneena senzibilnost udesnih portreta.

El 3reko

6' G#eco (Domeni)os 4eotoco.u'os) (1541.-1614.g.) !odom je sa 3rita, iz porodice postvizantijskih slikara i zoogra*a, ali prelazi u &oledo i tu ostaje do kraja ivota. a tom 193

Istorija umetnosti svom putu do &oleda obilazi #eneciju (<AFC. - <AFF. g.+ ivi u #eneciji, gde prouava umetnike visoke renesanse i prihvata maniristiki stil+ i !im. !adio je u !imu, ,to je prelomni trenutak njegovog stvarala,tva. Posle !ima ide u :adrid, na dvor 5ilipa $$, gde ga nisu prihvatili onako kako je hteo. .nda ide u &oledo, staru prestonicu, gde razvija slikarstvo svog drugog, zrelog perioda, sklopiv,i ga sa vizantijskim misaonim rezonom prema slici. Slikarstvo #enecije pretvara u svoj izraz - postvizantijska izduena *orma. Slikar je visokog obrazovanja. 4io je *iloso*, pesnik, esejista. 'l 2reco je sasvim poseban, moe se uporediti sa :asacciom. :asaccio je sumirao sve ,to su stvorili drugi pre njega, a pojava 'l 2reca nije nagove,tena niijim stvaranjem, on je izniman. .n je spiritualni slikar, koji se javio kao meteor i zablistao, ali bez predhodnika i sledbenika. ekoliko savremenika je, bez sumnje, visoko cenilo njegovo slikarstvo, ali je veini ta umetnost bila tua i nastrana. .d starih majstora, jedino je #elasces znao da oceni sa tano,u 'l 2recovu vrednost i da se koristi znanjem njegovog slikarstva. jegovo se slikarstvo poinje ceniti krajem "#$$ veka. 9apravo, tek kada je Sesan bio shvaen (izmeu njegovih J3upaicaJ i 'l 2recovih aktova ima dodirnih mesta+, poeo je rasti i 'l 2recov kult - njegov se uticaj ispoljio tek na sasvim modernim delima kubistinog i ekspresionistikog pravca. ije bio prihvaen zbog svoje autonomnosti, pa nema naslednike ni posmrtno, jedinstven je izvoru u umetnosti. .n je najvei antinaturalista svoga doba, a po metodi stvaranja je svrstan u manirizam, ali je pitanje da li pripada maniristima. Beluje u #izantijskom maniru (postvizantijski nain kori,enja snanih, jakih i istih tonova+, radi kod &iziana i &intoretta, koristi &intorettove plaviasto-srebrnkasto-sivkaste boje. $ *orma mu je verovatno preuzeto od &intoretta, mona je i vrsta. o, kako je bio veliki vizantinac, stvarao je iz sopstvenog duha (to je, u stvari, srednjevekovni vizantijski metod, mada i maniristiki+, spojio je #izantijsko i #enecijansko. jegovo drugo svojstvo jesu veoma izduene *igure, ,to se moe pripisati njegovoj onoj de*ormaciji (video je izdueno+. &o se ne moe proveriti, ali je samo njegovo poreklo moglo doneti i tu sklonost ka izduenim *igurama (uticaj #izantije+. a #izantijski nain i isti sliku od svih suvi,nih elemenata. 9a njega *igura predstavlja osnovni element kompozicije, sve ostalo podreuje tome, isti pejza i u kasnoj, drugoj *azi ga pretvara u apstraktnu masu, koja istie njegove *igure. .n potpuno trans*ormi,e pejza, pa ga iz svoje ma,te prenosi na platno - nevieni pejza. 'l 2reco misli i radi kao vizantinac i kada daje svoje predstave skromnog prostora i nerealne svetlosti, koja je nestvarna kao u srednjevekovnoj umetnosti. Svetlost rasprostire prema logici slike, a ne prema logici prostiranja, kada predstavlja svetlost i prostor radi kao #izantinac/ svetlost nije realna i igra ulogu isticanja duhovne sadrine. a poetku svoga stvaranja se oslanja na vrstu *ormu, liniju i konturu. uta, plava i crvena boja - svoenje na te tri boje, koje se ovde posebno istiu i originalno su kombinovane tendencije baroka. 'l 2recovo tretiranje *orme - de*ormacija, a kolorit je u stvari dematerijalizovana svetla. :ajstor je portreta, ali pokazuje sklonost ka runim iskrivljenima i preteranim izduenjima, da bi likovima dao dramatini izgled. aslikao je niz blistavih portreta, neki spadaju u najlep,e portrete uop,te. ajpronicljiviji je tuma 3astiljanske du,e. jegova prva dela su misteriozna i neistraena. Brugi period 'l 2reca predstavlja sasvim odvojenu *azu. 5. Sa>rana Gro7a od Or"aza - E tabla >K6 82 A>< )6 $S <A=6 GP @@;6 3 <AHF.g. !emek delo, jedno od najveih dostignua u slikarstvu uop,te. &ematika je #izantijska ikonogra*ija. .gromno platno slavi jednog srednjevekovnog dobrotvora, koji je bio tako poboan da su se Sv. Ste*an i Sv. )ugustin udotvorno pojavili na sahrani i lino poloili telo u grob. Sahrana je obavljena <=@=.g., ali je 'l 2reco predstavlja kao savremeni dogaaj, portreti,ui meu uesnicima sahrane mnoge od mesnih plemia i sve,tenika. ajvee i najsjajnije 'l 2recovo delo, sa #izantijskim koceptom podele na gornju i donju *ormu/ nebesku i zemaljsku. 194

- ? donjoj partiji predstavljena je sama scena sahrane. .snovni motiv/ dva svetitelja koji nose telo 2ro*ovo obraen je na nain kao ,to se predstavlja sahrana 8ristova, a dat je jedan sasvim nov vid grandioznim e*ektom crnog oklopa (umesto uobiajenog akta+ i rasko,no naslikanih i prebogatih Svetiteljskih odeda. &aj osnovni izum dalje je razvijen i pro,iren uvoenjem u kompoziciju monaha u surim i crnim, grubim kaluerskim haljinama, sve,tenika u prozirno beloj dolmatici, sve,tenika sa knjigom i krstom i u pozadini, u vidu paravana koji zatvara celu scenu i kojim joj daje njen krajni e*ekat, kao i nizom kabaljerosa uni*ormisanih u jednostavnom, crnom odelu, sa ipkastim belim okovratnicima. :asa oblika gube materijalni karakter. Pri tom umetnik nije zaboravio da jednu jedinu *iguru deaka sa buktinjom (u kome je u stvari portretisao svoga sina+ izdvoji iz tog niza sasvim u prvi plan, kao crno belu *leku kojoj je pozadina akonov ornat. Srebrni i srebrni tonovi. &u divnu izlobu boja i tkanina na oklopu i odei jedva bi prevazi,ao i sam &izijano. eposredno iznad njih gro*ovu du,u (malu magliastu *iguru nalik na )nela na &intorettovoj J&ajnoj veeriJ+ jedan )neo nosi na nebo. - 2ornja partija predstavlja nebesku scenu (to je #izantijski ebeski deo+, kada umrli gro*, nag i na kolenima, u trenutku svoje sahrane na zemlji, stupa pred svoga 2ospoda - du,a umrlog ovenava se slavom. &o je jedna lepa, barokna, 2rekovska apoteza. ebeski skup koji ispunjava gornju polovinu slike naslikan je sasvim drugaije nego donja polovina6 svaki oblik - oblaci, udovi, draperija - uestvuje u kovitlacu koji je kao plamen die prema udaljenom liku 8rista. ? samoj kompoziciji oigledne su reminiscencije na scene #izantijskih J?spenjaJ sa deisisom. :eutim, puni znaaj ovog dela postaje jasan tek kada vidimo delo u njegovom prvobitnom okviru zidu kapele u &oledu. 3ao kakav ogroman prozor, ono ispunjava itav zid kapele. Bonja ivica platna nalazi se na <H@ cm. iznad poda, a po,to je dubina kapele svega oko A.A m. moramo dobro zabaciti glavu da bismo videli gornju polovinu slike. 'l 2recovo naglo skraenje sraunato je tako da postigne iluziju beskrajnosti gornjeg prostora, dok oni nii likovi u prvom planu izgledaju kao da su na pozornici. #elika kamena ploa takoe pripada celini i predstavlja prednju stranu sarko*aga u koji dva Sveca polau 2ro*ovo telo. a taj nain se obja,njava akcija na samoj slici. Posmatra opaa tri stupnja realnosti/ sam grob, po svoj prilici postavljen u zidu u visini njegovog oka, zatvoren pravom kamenom ploom6 savremenu reprizu udesne sahrane i viziju nebeske slave, kojoj prisustvuju neki od uesnika. o, jo, lep,i od ovih, u su,tini ukrasnih elemenata, kojim sceni daje njenu rasko,nost, sveanu i ozbiljnu, jeste *izionomski momenat kojim joj daje njenu psiholo,ku sadrinu. Sav taj varietet lica, mu,kih, ozbiljnih, ubeenih u svojoj meri, neiznenaenih udom, koja svojim gestovima ruku jedva demonstriraju apsurdnost istine koje su bili svesni i bez njene vidljive mani*estacije, nema stvarnog pandana u umetnosti/ 8olandski grupni portret je ogranien 195

Istorija umetnosti na portretsku sadrinu. %ourbetova JSahrana u .rnanuJ je sasvim drugog - realistikog, skeptikog i kritikog karaktera. $zvukao je ono najlep,e ,to slikar moe da izvue iz draperije. .vde se, jo, vi,e nego u &intorettovoj umetnosti razliiti vidovi manirizma stapaju u jedinstvenu viziju zanosa. #. -sus na Maslinovoj Gori , K ?lje na platnu, prizor iz Eevanelja i likovi Svetitelja. eobino sevanje osvetljava scenu, uznemireno prati agoniju na 2ori i sa strepnjom nagove,tava oluju koja se pribliava. 8ristos se moli i trpi, ispred 4oga ovek u kleeem stavu, )neo na oblaku da bi ga okrepio. ?snuli )postoli, Eovan Eevanelista, Eakov stariji i Petar. Sa desne strane, u daljini, pri hladnoj meseevoj svetlosti ve dolaze vojnici, a jo, dalje svetli grad. )pstrakcija. Preovlauje duboko religiozno oseanje. 4oje na slici su vrlo uzbudljive/ roze, uto, tamno-plavo. Pejza je potpuno oi,en i geometrizovan - #izantijski koncept sa spiralnom svetlo,u. %. 0aokon i sinovi - $S <A=6 3 .ko <F<C.g. &oledo se vidi i na 1aokonu (ne predstavlja grad verno, da bi oblikovao siluetu jednog imaginarnog grada+, slici sa )ntikom temom, iji je izbor jo, jedno iznenaenje koje nam je priredio ovaj neobini genije. )li, ova tema predstavlja za njega novu priliku da ispolji svoju sve neutoljiviju sklonost ka runim iskrivljenima, preteranim izduenjima, ka likovnim olujama koje je uveo barok i koje je on, jo, neobuzdanije nego najvei stvaraoci baroka, doveo do najdramatinije i nemogue krajnosti. Svetlost izbija iz neba. %ela slika odaje nestvaran utisak, nije razja,njena osnovna ideja i njen smisao. Prikazuje dramatiku unutra,njih stanja - izduena tela kao u eIpresionizmu i kubizmu.

0AROK
$talija je kolevka baroka. !e potie od ,pansko - portugalske rei JbarruccoJ - termin barok je vaio za sve izvijeno, nepravilno, kitnjasto, hirovito. 4arok se javlja u periodu kontrare*ormacije u katolikim zemljama. 3atolika crkva se izrodila u apsulutnu suprotnost izvornim hri,anskim idejama. #atikan je postao jezgro bogastva, pohlepe, nemorala i zloina, naroito dolaskom )leksandra #$ 4ordije za Papu, koji je bio ponajmanje duhovnik - bio je ubica i razvratnik. !acionalni duh humanizma prodro je i u oblast teologije, nastaju kon*likti intelektualaca sa #atikanom. Ean 8us (rektor univerziteta u Pragu i pristalica re*ormatorskih ideja+ je spaljen poetkom <><@.g. 3ulminacija je indulgencija (prodaja opro,tajnica grehova za novac+, koja se sprovodi da bi #atikan do,ao do para. 3rizi u zapadnoj 'vropi doprinosi i bogaenje buruazije i zanatlija, kao i osvajanje kolonija, a verska uenja crkve su dovedena u sumnju. ? centrima koji su daleko od !ima poinju se raati re*ormatorske ideje i pokreti. 3ada indulgencija stie u irnberg <A<K.g., ovoj degeneraciji se suprostavlja i :artin 1uter. .n osniva protestantizam, religiju koja se ,iri po 'vropi i svetu, a koju poinju prihvatati i vladari kneevina. 3atolika crkva na ovu re*ormaciju reaguje kontrare*ormacijom - Eezuitskim redom (osniva ga $gnjacio de 1ojale <A=>.g+ i inkvizicijom. Eezuiti su svoju drubu usmerili da deluje 196

psiholo,ki, da uu u strukturu svakog oveka i da je promene. Poinju preobraati i plemena u )*rici, Eunoj )merici isl. u katoliku veru. 5e!uiti su i stvorili likovni je!ik .aroka da .i delovao svojim #siholo"kim svojstvima na vernike a nevernike #reo.ratio% #eliaju se/ Svetitelji, Papa, ?spenja, patetine verski zanosi, pojave i pojedine stvari - kontrare*ormacija se ogleda i u umetnosti. Stvaraju se oblici koji mogu psiholo,ki delovati na ljude , ,to je i osnovna karakteristika baroka (za razliku od srednjevekovne umetnosti koja prikazuje su,tinu vere, ali psiholo,ki ne utie na posmatraa+. :anirizam kao hladan, *ormalan i suvi,e intelektualan nije mogao da zadovolji zahteve katolike crkve, pa se u poslednjoj deceniji "#$ veka, sabiranjem vrednosti visoke renesanse, obrazuje umetnost baroka. <A>C.g. papa Pavle je potvrdio slubeni znaaj barokne umetnosti. <A>A.-<AF=.g. u &rientu se odrava koncil, na kome se nagla,ava jasno kori,,enje umetnosti u psiholo,kom delovanju. 4arok traje do @C. ih godina "#$$$ veka. Ponovo se uvr,uje katolika vera, drave postaju apsolutistike. 4arok se razvija i u ostalim katolikim zemljama - -paniji i 5landriji. &o je period koji razdvaja renesansu od neoklasicizma, bez preciznih vremenskih granica. 4arok se razvio iz kasne renesanse u !imu (:ichelangelo, %oregio+ i 4olonji, a veliki je i &intorettov uticaj - uvodi dijagonale i odnose svetlo-tamnog, ,to doprinosi dinaminosti, uvodi skra,enja likova koji stoje i lebde i pogled odozdo iz ablje perspektive, da bi sve izgledalo uzvi,enije (kao i :antegna+. 4arok sve ovo usvaja, ali se stvara jedna nova celina, koja u potpunosti odudara od tekovina visoke renesanse. 4arok je, pre svega, imao verski karakter, jer je naruilac bila crkva, koja je uticala na njegov razvoj. 0arok je nova <orma umetnosti koja je u slu>.i katolianstva da .i #o.edilo #aganstvo i jeres% Pored crkvene, postoji i pro*ana grana baroka (dvorovi i rezidencije+, ali je ona daleko slabija, pro*ane kompozicije samo pomau ukra,avanju vladarskih rezidencija - njima je podraavanje svetovnog sjaja bilo vanije od pobonosti. Teme se znalaki odabiraju, jer se tei da se vernici vrate u crkvu. .va umetnost ima eIpresivnu snagu, koja deluje na posmatraa. &reba vernika dirnuti, pokrenuti ga na razmi,ljanje i vratiti ga. &ema je morala biti lako prepoznatljiva, zbog toga 4arok neguje naraciju. !azumljivosti teme doprinosi i barokni naturalizam - potrebno je da se sadraj iskae jasno i prepoznatljivo, prikazuje se sve ,to se vidi, bez razdvajanja bitnog od nebitnog. Teme su religio!ne alegorijske rade se #ortreti ?#ojedinani gru#ni i dvorski@ mrtve #rirode <antastini #redeli scene u >anru a ima i slikara koje slikaju samo >ivotinje% !ade se i teme sa dramatinim predstavljanjem najsvirepije brutalnosti, ti prizori obiluju patetikom, pompezno,u i asimetrijom, i u suprotnosti su sa antiki inspirisanom harmonijom renesanse i kasnije klasicizmom. :aniristi stvaraju iz svog duha, dok barokni umetnik pojaava postojei renesansni metod (od prirode ka umetnikom delu+ u svom naturalizmu. ema novih *ormi, ve se koriste postojee u novoj interpretaciji. Struktura slike se dijagonalno re"ava nastoji se da se #osmatra #o svaku cenu u!.udi% Pojaavaju upeatljivost i dramatinost iskazivanja i doivljaja. Pojaava se izraz lica (helenizam - barok antikog sveta+, dramatian je, patetian, grimasa ide i do neukusa. Pojaava se gestikulacija, draperija je uskome,ana, kako u slikarstvu, tako i u skulpturi. Pojaava se odnos svetlo-tamnog (granice svetla i senke su kao noem odrezane+. Svetlo je ne#rirodno i veoma nagla"eno a senka je tamna i te"ka% &o pojaava dramski e*ekat, ali se tako postiu i izvesna kompoziciona svojstva. Svetlost se kondenzuje u idejnom tei,tu slike i vue posmatraa. .stali oblici su u tamnoj senci, a ako se ne,to nagla,ava, onda se i osvetljava. .vo u baroku postaje manir (kasnije umetnici upotrebljavaju svetlost bez jakog razloga+. $ u 8olandskom slikarstvu postoji odnos svetlosti i senke, ali je to potpuno razliito od svetlosti baroka. .blici su neobini, eItravagantni, preterani, izve,taeni i neuravnoteeni - razliiti od renesanse, klasicizma i antike harmonije. 3arakteri,u ih pokret i dinamika.

197

Istorija umetnosti 4arok je reprezentativna umetnost, zahteva maksimum sjaja, pompeznu rasko,, brojne dekoracije, nemirne plastine povr,ine. .snovno naelo oblikovanja je slikovitost, slab idealizam i nagla,en naturalizam. Kom#o!icija se u baroku takoe menja. .blici su poreani po principu koordinacije. aelo subordinacije (podreenosti+ iz renesanse se napu,ta (1eonardova Sveta porodica - smirena kompozicija horizontala i vertikala+ - kompoziciona struktura renesansnih dela je dosta jednostavna i ne odgovara baroku. &intoretto poinje da uvodi dijagonalu, koja je dinaminija i drugaije se doivljava. Postoji i vi,e dijagonala koje prodiru u dubinu slike - naelo dijagonaliteta% &ime se pojaavaju dramatika i dinamika. Pri re,avanju samog prostora po dubini napu,ten je renesansni tipian nain predstavljanja dubine pomou nekoliko suksecivnih planova. Prostor se sada razvija u dubinu, esto pada u beskonanost, jedinstveniji je, bez ispoljavanja prekida na planove, povezuje *igure u jednu jau celinu, pejza i horizont. ? baroku narativni momenat upuuje na veliki broj *igura. 3ompozicija je esto velika, sa izvijenim ramovima i prebogatim koloritom. 5igure se ne *ormiraju po jednostavnom geometrijskom obliku, ve se zasnivaju na dijagonalama ili kosoj liniji. Strukturalno je vrlo sloena. *ers#ektiva je apsolutno savladana, njeno veliko poznavanje omoguava stvaranje iluzionistikih e*ekata. *ers#ektiva u .aroku #rela!i u #er<ektnu ilu!ionistiku vi!iju koja #ostaje sama se.i cilj% Perspektivne bravure ne trae se vi,e u horizontalnom prostoru, ve i u re,avanju vertikalnog prostora, u smelim skra,enjima pla*onskog slikarstva i naroito u dekorisanju kupola. 3ao stvarne polazne take u ovoj vrsti dekoracije bile su dve %orreggiove kupole u Parmi. Pri tome, postavlja se kao problem stvaranje iluzije otvorenog neba u pla*onu ili u kupoli (ostvaruje se iluzionizam naroito tavaninog dela arhitekture+ i da se uzvitlana masa tela u skra,enju baca u taj imaginarni, beskrajni prostor. Bovode se u speci*ian odnos arhitektura, skulptura i slikarstvo. Eavlja se i doslikavanje arhitektonskih elemenata na tavanica i produavanje pilastara. $luzionizam se primenjuje ne samo u tehnici *reske, ve i u portretnom slikarstvu. &im iluzijama prostora gubi se autonomija arhitekture i prava veliina prostora - on biva otvoren u beskonanost. 3olorit je topao, kompozicije su velikih razmera, okviri su kitnjasti. auka ima novu ulogu, sve ovo se ui na )kademijama, istraivanje je nauno prevazieno i nema stvaralakih avantura - to su razlike od predhodnih razdoblja. .d Srednjeg veka prema renesansi narasta nauni udeo u umetnosti - anatomija, perspektiva, traktati o slikarstvu. &ako se i u baroku umetnici obrazuju, ali to ima i lo,u stranu jer ne razvijaju inventivnost, posmatranje prirode i spontano stvaranje. #remenom, )kademije se i pretvaraju u centre negativnih uticaja. 4arok je pobeda mase nad linijom, pokreta nad mirom i umetnost zasnovana na misterioznosti. 0arok F masa G #okret G misterio!nost% 7ajarstvo - Povodi se za slikarstvom, vrlo je sloeno, a koriste se slikarska sredstva i e*ekti. Proeto je nagla,enom ulno,,u, eljom za postizanjem e*ekta sjaja, patosom i izve,taenim izrazom. 1ra#erija je #reterano !gu>vana i !ale#r"ana%

198

)% &TA2&5ANSKA UMETNOST ;7&& & ;7&&& 7EKA

$ako najvei barokni majstori nisu $talijani, kolevka 4aroka je $talija, bolje rei !im, centar papstva i kontrare*ormacije. .datle se novi stil preneo prvo na -paniju, koja je posle $talije bila glavno ari,te 4aroka, a zatim severno od )lpa. 9ajedniko za renesansu i barok je ,to su obe umetnosti nastale u !imu. 4arok se najizrazitije mani*estuje u arhitekturi - jasnoa i harmoninost renesanse su se izgubili zajedno sa humanizmom. ? baroku se tei naturalizmu i patetinosti. ? $taliji postoje dve ,kole/ !imska (naturalistika - %arravaggio+ i 4olonjska (braa 3arai 1udovigo, )gostino i )nibale+. !imska i 4olonjska )kademija se dosta razlikuju, jer !imska potpuno de*ini,e svoj barokni likovni izraz, dok je 4olonjska umek,ana i bez estih religioznih asocijacija. )nibale 3arai ne razvija religiozne teme, ve radi idealne pejzae, sa dosta s*umata, koristei mek,e boje, i tim svojim pejzaima utie na 5rancusku umetnost "#$$ veka. &re,i veliki centar je #enecija, gde rade vedutisti, struja koja ne,to kasnije doivljava svoj procvat (u "#$$$ veku+, a kako slikaju gradske teme #enecije, praktino i ne pripadaju baroku - zato se i zbog svoje neduhovnosti izbacuju iz kontrare*ormatorske umetnosti (2entile 4ellini im je bio pretea+. Pored ovih, postoje i druge manje ,kole. SKU2*TURA Bela barokne plastike veinom su dekorativna i slue kao graevinski ukrasi. )li, i onda kada je bila namenjena da ukrasi zgrade, barokna se skulptura nije povinovala arhitektonskoj liniji, kao ,to je to sluaj sa gotskom skulpturom. Skulptoralna *orma baroka tei za slobodom koja je svojstvena slikarstvu. Na#u"taju$i jednostavne i mirne <orme iz kojih plastika crpi svoju snagu i veliinu, barokna skulptura ima tendenciju da veoma lako sklizne u *rivolni virtuozitet. .sim odlika karakteristinih za barokni stil uop,te, nju karakteri,e i tenja za slikovito,u. ? baroknoj skulpturi vidimo kombinaciju raznih materijala/ kamena, raznobojnog mermera i bronze. .brada materijala je raznovrsnija nego ranije, esto se me,aju glatke, krajnje polirane povr,ine, sa povr,inama koje su grublje obraene, tako da se samom tom obradom postiu e*ekti materije/ mesa, platna, svile, vune, ipke, ak i sjaja u oima. Bekorativna namena skulpture diktira i izbor teme. 3ako se u to vreme esto grade *ontane, vodoskoci, grote (peine+ sa vodenim instalacijama, kao teme se javljaju morska i rena boanstava, &ritoni koji duvaju u ,koljke, del*ini, nim*e... Bekorativnost, virtuoznost i tenja da bude preterano iva u pokretu i strasna, odvode skulpturu vrlo esto u povr,nost re,avanja skulptoralnih problema. ? skulpturi dramatinost se postie veim brojem oblika koji ine celinu. ? $taliji, u celoj baroknoj epohi, imamo samo jednog velikog vajara - 4erninija, i ogroman broj osrednjih talenata, virtuoza i podraavaoca.

/anlorenco 0ernini

Gian'o#en%o Be#nini (15! .-16 0.g.) 9a barok je imao isti znaaj kao i :ichelangelo za renesansu. jegova pojava oznaava prelom i prekid sa renesansnim tradicijama. 4io je arhitekta, koji je ostavio veliki broj graevina iza sebe, slikar i stub barokne skulpture. .n je skulpturu i arhitekturu stavljao u odnos tenzije i napetosti - same za sebe skulpture nebi bile ni,ta posebno, ali u specijalnom arhitektonskom okruenju one deluju sjajno. 4io je skulptor

199

Istorija umetnosti bujne ma,te, a njegova dela su zanatski i tehniki besprekorno izvedena. .dstupio je od jednostavne lepote, pa je esto prelazio u izve,taenost i teatralnost. 0ernini koristi slikarska svojstva u skul#turi , uskome"ana dra#erija svetlost dramatika% jegova skulptura je dinamina kompozicija, a ta dinamika se potencira pokretom, jer je svaka *igura predstavljena u pokretu koji kao da traje po nekoliko sekundi. 8igura je #ove!ana sa #rostorom u! dra#eriju koja se esto odvaja od tela i le#r"a kro! #rostor% ? skladu sa pokretom su i oseanja na licima statua, mada su zadrala antiku lepotu i *ormu. $ma naklonost ka naraciji i scenskim e*ektima dramatike i patetike. 9asluan je za uvoenje novog tipa *ontane - *ontana rustika (podrazumeva da se komponuju prirodni elementi - stenje, ,pilje, ribe, del*ini, Posejdon, &riton, ,koljke+. .n je *ontane izneo iz vrtova i postavio ih je na !imske trgove. #oda tih *ontana nije voda koja prska, ve klizi preko *ormi koje je on vajao. 1. 1polon i &a7ne - ) =A=6 GP <;6 3 <F@>.g. :ermer. ? kerku renog boga Peneja, jednu od najlep,ih nim*i, zaljubio se )polon, ali ne zbog njene lepote, ve zbog zlonamerne ,ale 4oga ljubavi 'rosa. )polon je, naime, pravio ,ale na raun 'rosovog zlatnog luka, pa je 4og ljubavi odluio da mu pokae svoju snagu. Pogodio je )polona strelom koja izaziva ljubav, a Ba*ne, koja ja )polonu sluajno do,la u susret, strelom koja ubija ljubav. im*a nije uzvratila ljubav )polonu, i premda je bio najlep,i od 4ogova, radije bi umrla nego postala njegova ljubavnica. 3ada je videla da mu ne moe umai, zamolila je svoga oca da joj promeni lik. Bogodilo se kako je elela - telo joj je prekrila kora drveta, ruke su se pretvorile u grane a kosa u li,e - pretvorila se u stablo lovora. )polon je njenim veno sveim zelenilom ukra,avao glavu u spomen na svoju ljubav. :alo hladni )polon je umnogome imitacija )polona 4elvederskog, ali zato u Ba*ni, koja se pretvorila u lovor (ova je *igura daleko ivlja, istinitija i poetinija+, problem, u svojoj vrsti, re,en je na majstorski nain. 4ernini u ovoj skulpturi, doslovce i bukvalno, u ovom delu mita, daje u su,tini malo povoda za skulptoralno re,enje - sam momenat pretvaranja tela u stablo. .blici u pokretu su potpuno uronili u prostor, bez zanosne poze. eprevazienom tehnikom ve,tinom je oblikovana povr,ina koe, koja je gotovo prozrana, ,to je u ivom kontrastu sa grubo vajanim materijalom. a tom kontrastu je i graena grupa/ materija sputava Ba*ne u poletu bekstva, kao i granice lovora koje joj niu iz kose. 1epota inspiracije i virtuozna obrada mermera - u mermeru je postigao e*ekte etkice (nikom na svetu to nije po,lo za rukom+. Patetini gestovi i zanosni izrazi, lepr,ava draperija. $zli,ni ornamenti su nedostaci, koji ipak ne smetaju 4erninijevoj skulpturi da bude skulptura jednog obdarenog umetnika, koji poznaje sva sredstva svoje umetnosti. )polonova draperija podraava kretnju. 2. ,anos ( .=taza Sv. <ereze - E F<C6 GP @<6 3 <F>A.-<FA@.g. Prirodna veliina. .vo delo je karakteristino za stil zrelog baroka, ne vi,e zbog skulpturalnih, ve zbog pikturalnih svojstava - dramatike teme (usresreenje na psiholo,ko stanje+, sinteze mistike i erotike. 2rupa je doslovno obrada teksta iz biogra*ije jedne od velikih Svetica protiv re*ormacije, u kome ona opisuje svoju zanosnu viziju kad joj 200

se )neo javio Ju obliku telesnomJ (4ernini ga je predstavio kao 'rosa+ i probio joj srce plamenom, zlatnom strelom. J4ol je bio tako jak da sam glasno kriknula6 ali sam istovremeno osetila tako beskrajno blaenstvo da sam poelela da bol potraje veito. ije to *iziki, ve du,evni bol, mada je do izvesne mere obuzeo i telo. 4ilo je to najslae milovanje du,e od strane 4ogaJ. 3ao i u samom tekstu Sv. &ereze, u 4erninijevoj skulpturi pome,an je misticizam sa neprikrivenim erotizmom. ? stvari, Sv. &ereza je JsestraJ %orreggiove Banaje, samo odevena od glave do pete u kaluersku haljinu. a ovoj skulpturi sve je krajnje tipino barokno - me,anje materijala (pozla,eni zraci u pozadini potenciraju belinu mermera+, sama tema, op,ta potinjenost dekorativnosti okolne arhitekture, patos, igra mermernih masa i najzad op,te kompoziciono re,enje, u kome grupa izgleda kao da nema postolje, tj. kao da lebdi u vazduhu. Bijagonalno postavljeno telo Svetice, dok pada zaustavljena u pokretu, je na oblaku. &u *iguru (sa opu,tenom rukom i zabaenom glavom, na ijem se licu osea bol koji u trenutku prelazi u eItazu - izraz kao u helenistikim delima+ stabilizuje *igura )nela. )neo i Svetica su osvetljeni (iz skrivenog prozora iznad njih+ na takav nain da izgledaju skoro dematerijalizovani u svojoj blje,tavoj belini. Braperija je rasko,na, a ispod nje je rasko,no &erezino telo. Posmatra ih doivljava kao privienje. J evidljiva dopunaJ jeste snaga koja nosi likove ka nebu i izaziva talasanje njihovih draperija. jenu prirodu odaju zlatni zraci, koji dolaze iz jednog izvora visoko iznad oltara/ na jednoj iluzionistikoj *resci na svodu kapele, nebeska Slava se otkriva kao blje,tavi prodor svetlosti iz koje se strmoglavljuju rojevi )nela koji kliu. ?pravo ta Jnebeska eIplozijaJ daje snagu pogodku aneoske strele i ini zanos Svetice verodostojnijim. Sve je u skladu tela i duha, pokreta i emocija. Braperije Sv. &ereze i )nela se razlikuju. &erezina je snano lomljena, sva je u smeuranim ploama, sa jakim kontrastima svetlosti i senke (zatamnjenimi su rubovi+, ne otkriva telo, sem opu,tenih ,aka i stopala. asuprot njoj je )neo u disharmoninom stanju duhovnog blaenstva, kao lagana i precizna modulacija, a njegova se draperija sasvim drugaije nabira od njene - nekako duhovno. Ba bi dopunio iluziju, 4ernini ak ugrauje i gledali,te za svoju JpozornicuJ - na stranicama kapele nalaze se balkoni koji lie na pozori,ne loe, gde vidimo *igure u mermeru, lanove porodice %ornaro, koji prisustvuju zanosu. Prostor u kome smo mi i oni je isti, te tako ini da su oni deo svakodnevne stvarnosti, dok je 9anos sme,ten u strogo ograenoj ni,i, nalazi se u prostoru koji je stvoren, ali van na,eg doma,aja. ajzad, *reska na tavanici predstavlja beskrajan i nedokuiv prostor neba. S2&KARST7O 201

Istorija umetnosti

3vido Reni

Guido *eni (1540.-161!.g.) #eliki je slikar portreta, koji se bavio ambicioznim temama. ?enik je 3araija (*ormirao se pod uticajem 4olonjske ,kole+, u !imu je prouavao dela antike umetnosti i !a**aella (pa je posle i pri,ao !imskoj ,koli+, pa se ti uticaji kod njega i ose,aju. jegove polu*igure svetaca sa patetinim izrazom i sanjalakim pogledom deluju pomalo izve,taeno, ali su u potpunosti odgovarale ukusu savremenika. !eni je govorio da zna preko @CC naina da predstavi pogled podignut ka nebu, koji je bio vrlo moderan u epohi baroka. $mao je nadimak slatki 2uido, zbog svoje sladunjavosti i preterivanja. Sklon je blagosti i mekoti. Stvorio je tip 4ogorodice i 8rista kojima se moe zameriti sentimentalno prosta,tvo, ali uspeh svedoi o odgovarajuem religioznim idealu toga vremena. jegove boje su svetle, skoro dreave, a slike su uglavnom i shvatane kao dekorativne - kao takve su i dobre. 3ada je kasnije pao pod %arravaggiov uticaj, slike su izgubile ive i svetle boje, i *igure poinje obavijati tamom. 3. Hrist sa trnovom krunom - ) =AC6 3 !eni je stvorio tipove 8rista, 4ogorodice i Sv. :agdalene kojima se moe zameriti izvesno sentimentalno prosta,tvo, ali iji ogroman uspeh svedoi da su oni odgovarali religioznom idealu svog doba, ,to nije neznatna zasluga. .i 8rista su bolno uprte ka nebu - tipina slika za ukus tog vremena. 4analna patetika, ali majstorski savladana, no podreena je*tinim e*ektima neukusnog naturalizma. 5izika patnja muenika. 4. Madona u o'la ima Plavi pla,t, ra,irene ruke. ? slinom stilu kao i 8rist, obraene su i njegove :agdalene pokajnoce, Sv. %ecilije, 3leopatre, i 1ukrecuje, 4ogorodice tipa JdolorozaJ - sve pomalo inspirisane )ntikom iobom, koje se po estetskom shvatanju ne razlikuju mnogo meu sobom. $sta sladunjavost i isto poreklo - )polon 4elvederski pokazuje i njegove mu,ke tipove/ Samsona, Bavida, 1aurencija, Sv. Eovana i dr.. Paleta je otvorenija, a patetika je do,la do punog izraza.

Karava(o

Ca##a3aggio (1565.-160!.g.) Predstavnik !imske ,kole. Svojim realizmom otvara jedno novo poglavlje umetnosti. Prezirao je umetnost starih majstora. 4io je veoma prgav, brutalan, svaalica, pijanica, pa je ak <FC=.g. pobegao iz !ima zbog ubistva. o, slikarstvo mu je verski produhovljeno, mada se i tu osea izvesna brutalnost. .n je prvi $talijan koji je programski ustao protiv idealizma i koji je ispovedao da je priroda jedini izvor umetnikog stvaranja (propovedao je o povratku prirodi, surovoj i runoj+. 4io je ubeen, kao kasnije %urbet, koji sa njim ima mnogo srodnosti, da slikarstvo poinje od njega. Bok se u ranim radovima %aravaggio oslanjao na #enecijance i njihov zlatkasti kolorit, kasnije on menja paletu i saobraava je jednom novom obliku svetlo-tamnog, iji stil on de*initivno *ormuli,e kao Jstil podrumskog osvetljenjaJ. Danima ga stvarnost tela masa i !a#remina% 8igure #ostavlja u jako !amraenu atmos<eru koju re<lektorski osvetljava odo!go ?#u"ta ve"taki mla! svetlosti na glave linosti koje naj.olje o.ra(uje a !atim se svetlost kre"e #iramidalno na dole@% $zbegava polusenke i polutonove, postiu,i utisak velike plastinosti pomou kontrasta ,irokih, dubokih, tamnih i jako osvetljenih masa. 202

.dnos svetlog i tamnog je veoma zao,tren, primenjuje ve,tako svetlo (tenebrozo - tretiranje kontrasta svetlo-tamnog, tenebr - mrklina, senka+. Potpuno izbacuje pozadinu, pretvarajui je u crnu masu - pejza sa pozadinom koristi samo u tamnijim partijama, a svetlo lokalizuje na *igure, izbacujui izvor svetla van okvira slike (u jednom trenutku svetlo je ak i simboliki znak+. jemu svetlost ima ak meta*iziko i materijalno znaenje. .sniva je tehnike svetlo tamno, ali on ima o,tre kontraste izmeu jakog svetla i dubokih senki (tame+, za razliku od 1eonarda. .vakva tehnika stvara odreenu dramatinost na slikama. Prva *igura je najvi,e osvetljena, a najudaljeniji deo je najtamniji. &elo mu je veoma snano i obogaeno oseanjima. Slikar je koji ne *orsira boju. :onumentalnost i plastinost scene pojaava jo, i time ,to *igure postavlja gusto grupisane i jako primaknute gledaocu, takorei u samoj ravni koja zaklapa okvir slike, izbacujui pri tom akcesorijume koje povlae perspektivne i dubinske e*ekte, kao pejza i arhitekturu. Eo, vi,e nego njegov realizam, ovaj njegov sistem osvetljenja uinio je dubok utisak na savremenike. itava plejada slikara - tzv. JtenebroziJ (mrani+ - prihvatila je ovu novinu, meu njima i 3araijevci, koji su inae ostali ljuti protivnici njegovog realizma, kao i 2uido !eni (koji prelazi u patetiku+. ?ticao je na mnoge umetnike, ali e mu se retko ko pribliiti po duhovnoj snazi, ,to ga uzdie kao najboljeg umetnika baroka, moda i jedinog u !imu. $ako je %aravaggio odstupio od kompozicije renesansnih principa simetrinog grupisanja i harmonine ravnotee, on je postizao utisak vrste celine, dubine i pokreta, odbacujui svaku tenju za idealizovanjem i ulep,avanjem. 3omponuje po naelu dijagonaliteta, kondenzuje panju na *iguru, a ne na prostor oko nje. .n je slikar koji po,tuje tradiciju, ali osea da treba da priblii slikarstvo narodu, pa u njegovim delima ima naracije i naturalizma. Prekinuo je sa tada,njim idealistikim i intelektualnim shvatanjem slikarstva, orijentisao se ka naturalizmu. ovator je u crkvenom slikarstvu, isti ga od prazne i mrtve lepote i slika bez doterivanja. ije radio sladunjavo kao ostali barokni majstori, ve je zadrao nivo intelektualnog prema dramatici. Primenjuje naturalizam (gradei ga svetlom, pa je taj njegov naturalizam pre*injen+, ali ne u meri u kojoj to rade emaki umetnici u "#$$$ veku, ,to dovodi do potpunog razaranja likovnog izraza i brutalnosti. HKarava(i!amH je tamno slikarstvo slikarstvo i! svakodnevnog >ivota slikanje mrtvih #riroda novo ose$anje !a#remine novi re#ertoar motiva% 5. *azapinjanje na krst Sv. +etra ( Mu2eni;tvo Sv. +etra Slika je svedena na mali prostor, perspektiva upravo ,iklja odozdo nagore sa arom koji je neosporno odlika baroka. Belati koji mue Sv. Petra postavljeni su u obliku slova " na dijagonali krsta, da bi se naglasila dinaminost snanih linija svirepim verizmom. ? prvom planu postavljena je *igura lupea koji se uvukao ispod krsta da bi ga podupro leima. Starac sa bradom, tri oveka oko njega - jedan vue ue, drugi podupire krst. 5igure su u zamraenom prostoru sa re*lektorskim osvetljenjem odozgo, sa jakim kontrastima. Slika je puna dramatike i patetike. Postoje dve dijagonale jedna je Sv. Petar, a druga je ovek koji ga die za raspe,e. 1ica nemaju patetine izraze.

203

Istorija umetnosti #. +reo'ra4anje Sv. +avla - 3 .ko <FC<.g. Slika je takoe svedena na mali prostor i perspektiva ,iklja odozdo nagore. ?metnik polazi od senke, pa nju i atletska tela preseca mlazom svetlosti - bono osvetljenje istie mi,ie i mase, u jednom prostoru bez duine. Svetlost je ograniena na nekoloko mesta i di*erencira oblike - pada na Svetitelja odozgo i ini da on deluje kao da ima stra,nu teinu (meta*iziko - psiholo,ko dejstvo+. Svetitelj, koji je pao pod konja na zemlju, ini luk, ispruiv,i ruke pred udom koje ga zaslepljuje, lice se gri. Belo je svedeno na su,tinu, likovi deluju kao pravi ljudi, a ne kao glumci, prizor ima karakter pune stvarnosti. :alo *igura, pre*injeni naturalizam.
Caravaggio - -reo3racan e Sv5 -avla u Damasku

Antonio Kanaleto

Cana''etto "ntonio (16!7.-176 .g.) Poeo je kao slikar !imskih ru,evina, ali je ubrzo pre,ao na pejza svog rodnog grada #enecije, na perspektive kanala (ime je otvorio #enecijansko slikarstvo+ i sa malog *ormata na vea platna. ? prvom periodu baroka je prihvatio tehniku o,trog senenja, da bi polako osavremenjivao paletu modernijim bojama, dok nije dospeo do skoro kristalnih pejzaa, u kojima je atmos*era zasiena bledom svetlo,u. &e njegove #enecijanske vedute su zapravo anr scene sa prikazima delova grada, a bojom i svetlo,u je uspeo da postigne realnost, ne samo arhitekture, ve i ono ,to se dogaa - duh #enecije. $mao je topao kolorit. #erno je i precizno ovekoveio (skoro sa *otogra*skom tano,,u+ trgove, palate i kanale. 5otogra*sku vrednost svojih slika postizao je pomou mrane komore Jkamerom obskuromJ - preteom *otogra*skog aparata. jome je projektovao zahvalne motive na platno i tako dobijao veran i precizan crte. jegova se dela esto ne mogu razlikovati od 2uardievih. Pored veduta #enecije i !ima, crtao je i vedute 1ondona. ? 'ngleskoj je potpao pod uticaj 8olandskih pejzaista, pa je postao hladniji, poku,avajui bez uspeha da ostvari idealnu vedutu. .tvorio je put impresionistima. %. +raznik Hristovo" :aznesenja u :ene iji - 3 Spokojan, skoro kristalan pejza u kome se moe osetiti duh tada,njeg ivota, ive boje, lepr,avost, skoro opipljiva atmos*era. $ ovakve scene sveanosti jo, uvek ostavljaju utisak kome,anja i ivosti, karakteristinih za #eneciju, a praznik #aznesenja bio je poslednji znak da je ova republika, osuena na propast, jo, gospodarica mora. 2rad je prikazan u trenutku svog najblistavijeg i najznaajnijeg praznika - 8ristovog #aznesenja, kada Bud plovi lagunom, da 204

bi proslavio svadbu sa morem, simbolino bacaju,i prsten u vode Eadranskog mora. )tmos*eri slike doprinosi ne samo guva pred Budevom palatom, ve i divno naslikana voda, amci, zastori i zgrade koje predstavljaju bit #enecije. .n sa etkom punom boje stvara *igure koje imaju neki svoj ivot. Boarana svetlost, voda i vazduh su uhva,eni u trenutku #enecijanskog ivota.

8ranesko 3vardi

,#ancesco Gua#di (1712.-17!3.g.) .n je takoe slikar gradskih tema (iz ega se vidi da je bio %anallettov uenik+, ali njegova interpetacija #enecije je upravo arobna - svetlucav, nestvaran grad, koji se veno ljulja na talasima. Svetlost se neprestano prelama u ivim, nemirnim takama koje se odraavaju na mrljicama od ljudi, ili bljeskaju na graevinama. :oglo bi se re,i da su svetlost, voda i vazduh jedini JpredmetiJ njegovih radova (na neki nain otvara put &urneru i impresionizmu svojim utiskivanjem vlane i tople boje+. .tkrio je mo treptavog poteza kiice umoene u svetlu boju, ,to stvarnost ispunjava dinamino,u. a njegovim slikama, esto malog *ormata, natopljenim zelenom bojom laguna, na slikama kanala ili trga Sv. :arka, svetlost vlada materijom, uobliava je i ocrtava *orme, a mrlje boja razlae u prelive. ?speo je da predstavi vlanu, magliastu atmos*eru #enecijanskih kanala. 3ompozicija mu je smela i nova, svetlo di*uzno a senke meke. Potezi su mu slobodni, a slike pune bogatstva i ivota. a zgradama je svetlost neravnomerno rasprostranjena u odsjaju vode. .d %analletta se razlikuje po tome ,to slika svaki detalj i ,to je uspeo da realizuje potez koji izraava #enecijansku izmaglicu, vlagu u vazduhu. jegovi oblici titraju sa odrazom u vodi. .n potpuno prikazuje oseaj koji #enecijanci nose sa sobom. ). Hristovo :aznesenje u :ene iji - 3 2uardi je neizbeno uporeivan sa %anallettom, koji je svakako uticao na njega. :ada ovo platno pokazuje trenutak razliit od onog naslikanog na %anallettovoj slici, te slike pruaju mogunost izvanrednog zanimljivog poreenja i lepo otkrivaju koliko su razliiti stavovi ta dva slikara u prikazivanju istog #enecijanskog praznika. 2uardijeva slika daje prizor mnogo vazdu,astiji, manje vrsto komponovan i vi,e impresionistiki. Sve je potinjeno, gotovo jednako, nebu i vodi. $zmeu ta dva elementa amci izgledaju krhki, a ljudi mali gotovo kao mravi. 9grade su potisnute u dubinu. 4listava svetlost spaja vodu i vazduh u jednu atmos*ersku celinu.

/an.atista Tije#olo

Gianbattista 4ie.o'o (16!6.-1770.g.) Svojim stilom vezuje se za #eronesea (na njegovim delima se vidi jasnan #eroneseov uticaj, kada prikazuje arhitekturu npr.+ !adio je u -paniji, inspiri,ui se esto njegovom aparaturom luksuza, palatama sa stubovima i arkadama, rasko,nim patricijskim odeama, psima itd. .snova njegovih dela je u su,tini luksuzna i realistina, on unosi jedan novi, udljiviji i povr,niji duh u shvatanju *orme i kompozicije. &o je 205

Istorija umetnosti duh koji se u italijanskoj umetnosti najosetnije odrazio u #enecijanskom slikarstvu ove epohe (on je predstavnik #enecijanske struje+. Sa njime on unosi i nove slikarske tekovine svog vremena. #eroneseova srebrna paleta posluila mu je kao polazna taka da doe do svog kolorita, koji predstavlja najdragoceniji deo njegovog dara. jegov kolorit se odlikuje jedinstvenom lakoom i prozirno,u tonova, sa izvanredno lepim e*ektima skala belog, biserno plavog, sivo-ruiastog i citronski utog. jegove slike u potpunosti proima svetlost koja izbija odasvud. Duvena su vazdu,asta neba sa njegovih pla*onskih kompozicija, u ijem prostranstvu lebde usamljene *igure ili grupice *igura. &e *igure se odlikuju naroito ogromnom inventivno,,u i lakoom pri predstavljenju pokreta. Stara, isluena tematika - mitolo,ka, 4iblijska i istorijska, poboni prizori sa eItazama i barokna simbolika doivljavaju sa njim svoju obnovu i dobijaju jedan veoma moderan, uzbudljiv i dramatian izgled. ? verskim kompozicijama ne ide u patetiku. .n je najvei dekorativni slikar baroka. Spojio je tradiciju iluzionizma visokog baroka sa sjajem #eronesea, a u njegovim se delima javljaju i elementi rokokoa i gubi se naturalizam. .n zavr,ava uzlaznu liniju baroknog slikarstva - u njegovim lakim kompozicijama javljaju se elementi rokokoa. 6. &as Ga7tma>l der Kleo#atra , Kleopatrino "ostolju'lje .na i dva oveka sede za stolom, puno likova, nebo sivo, desno obala, levo crkva i toranj. Simetrine ,eme, ortogonalne, bez dijagonale. Primetan je #eroneseov uticaj

4% 0AROK U A*AN&5& , D2ATN& 7EK

-panija nije imala povoljne uslove za razvoj renesanse kao u $taliji, emakoj i 8olandiji. a skromno stvaranje renesanse u -paniji uticala je 8olandska. .d "$ do "# veka -panija je bila obuzeta oslobodilakim ratovima protiv :avara. 9emlja se angaovala u vojnom smislu, ,to nije bilo povoljno za razvoj umetnosti. Brugi razlog je ,to -panija nije imala razvijenu gradsku kulturu humanistikog karaktera kao u $taliji, jer je jak kler spreavao prodiranje )ntike vedrine. 206

a razvoj -panske *eudalne kulture utiu dva *aktora/ <. islam (stilizacija, geometrizirana *orma+, @. katolianstvo. Prvi veliki stil u kome -panija hvata korak sa svetom je barok. Posle otkrivanja )merike krajem "# veka i poetkom "#$ veka, -panija je izgradnjom mone *lote izrasla u jaku dravu, a pljakanjem domorodaca akumulirala je ogromna bogatstva. 4arok je potaknut kontrare*ormacijom i tu je na,ao pogodno tlo. .na je imala jaku inkviziciju, koja se borila protiv :avara i Eevreja. Eazuitski red je i osnovan u -paniji, organizovan je po vojnom sistemu, orijentisan ka usamljenikom ivotu, prodirali su u sve pore javnog ivota i motrili na odravanje istote katolike vere. 4arok se javlja kao veoma jaka umetnost - prvi veliki sjajni stil kojim -panija ulazi u 'vropu, a koji se ipak razlikuje od baroka u $taliji. Bomen -panaca u slikarstvu je ,ta*elajno slikarstvo, koga iskljuivo neguju, za razliku od $talijana koji neguju *resku. -panci nisu imali sklonosti ka kolektivnom radu i nisu imali kontinuitet razvoja zidne slike, bili su jaki individualisti. Slikarstvo je realistino, pejzai se gube. .slanjaju se na #enacijanski kolorizam i na %arravaggiov odnos svetlosti i senke. )li, za razliku od $talijana, u -panskom baroknom slikarstvu nema ma,te, oni se ograniavaju na posmatranje, nema graanskih i *amilijarnih tema, mitolo,kih siea, monumentalnih dekorativnih slika, *resaka i kupola. 2lavni motiv je ljudska *igura, a sve oko nje, pa i pejza, se zapostavlja. 9ato ,e ovde biti u oblasti portreta stvorena vrhunska dela. Bela su li,ena tenje za ulep,avanjem, heroiziranjem i idealizovanjem. 4oja i svetlost su glavni predmeti interesovanja. -panija nije mnogo razvijala skulpturu, tei,te je bilo na slikarstvu, skulptura je zastupljena kao akademizovana koncepcija - pratili su barok u skulpturi bez velikih linih doprinosa.

/u!e#e de Ri.era

5use.e de *ibe#a (15 .-1652.g.) -panjoleto - nadimak je stekao radei u apulju. 9a razliku od ostalih -panaca, u delu ovog slikara prilinu ulogu igra mitolo,ka tematika i akt. &o su slobode na koje se popreko gledalo u -paniji, ali ne i u $taliji, gde je !ibera iveo. Samo delimino ta !iberina mitologija postaje senzualna - kao u remek delu J4ahovo pijanstvoJ. #eim delom on i u mitologiji bira svirepe teme. J3aton iz ?tiheJ koji rukama kida svoje rane, J)polon koji dere kou :aisiasuJ - paklene su slike od kojih su ene pobacivale. o, ta dramatina surovost najjaeg izraza uinila je realizam njegovih scena i tipova onim ega se prvo setimo kada se pomene !iberino ime. jegov koncept je realistiko - naturalistiki, mada je ne,to slabiji slikar. ? realistikoj koncepciji raene su i njegove pojedinane *igure iz ciklusa poznatog pod imenom J5iloso*iJ. &o su veoma zanimljivo prostudirani tipovi iz naroda, pokupljeni po apuljskim ulicama i pristani,tu, koji sa *iloso*ijom imaju utoliko veze ,to su im u ruke stavljeni atributi )ntikih *iloso*a - ,estar, globus, *enjer... &ako su po tim atributima i dobili imena/ )rhimed, Bemokrit, Biogen... ? tu vrstu spadaju i njegovi ermiti, kao i )postoli iz njegovih )postadosa ()postadom se naziva niz od <@ zasebnih slika koje predstavljaju )postole naslikane pojedinano, u polu*iguri+. .vu vrstu !iberine umetnosti - njegove martizijume, *iloso*e, )postole, 1emite - karakteri,e snano oseanje ivota, direktno posmatranje prirode i odsustvo svakog idealizovanje, sa reminiscencijama na stil )ntike, koje su u $taliji veoma ive. jegovi enski tipovi su sa idealizovanom enstveno,u. ? njegovom stilu karakteristina je o,trina realistikog detalja i naroito njegov tip svetlo-tamnog. 3ao i %arravaggio, !ibera praktikuje nagli prelaz iz jakog osvetljenja u dublju senku, bez posredstva i kori,,enja polusenke. Samo su njegove osvetljene partije manje jedinstvene nego kod %arravaggia, jer je kod njega relje* ivlji i prema tome osetljiviji na igru 207

Istorija umetnosti svetlosti i senke. .sim toga njegova paleta je zvonka, sa intezivnim tonovima svetlih okera u aktu i glavi, ili lepih istih jarko crvenih *leka u draperijama, tako da je njegova *igura ivlja i raznovrsnija. ? svojoj krajnjoj evoluciji, meutim, on napu,ta i svoju jaku paletu i konstruisanje slike e*ektima svog svetlo-tamnog i prelazi na jedan nov kolorizam, u kome siva, plava i crna boja igraju vode,u ulogu, ide na mirnije i mnogo nijansirana e*ekte svetlosti. $ sa tim delima on ulazi u onu koncepciju koja ,e, sa #elaskezovim i 9urbaranovim slikarstvom, stvoriti pojam -panske slike. 1. Sveta porodi a sa Sv. Katarinom Bve ene, jedno dete, starac i ,tap. Suvi,e *ormalan odnos ka verskoj temi.

8rancisko de Dur.aran

,#ancisco de ?u#ba#an (15! .-1662.g.) !adio je u Sevilji. Eedan je od najveih -panski slikara, meu kojima se izdvaja svojom izrazitom individualno,u. 3oristio je e*ekte svetla i senke, po emu je blizak %arravaggiu i !iberi. Po svojoj *ormalnoj koncepciji slike 9urbaran je %arravaggista, nazivaju ga -panskim %arravaggiom. 2otovo iskljuivo su ga interesovale religiozne teme u kojima je bio veoma barokan (ispoljava struju crkvenog baroka+. )li, slikajui cikluse iz ivota Svetaca i 3aluera, on je ispoljavao svoju pobonost bez patetike i zanesenja,tva - karakteristino za njegov stil je odsustvo patosa. 4ez sladunjeve sentimentalnosti, likovi njegovih Svetaca deluju ozbiljno, skroz oporo i tvrdo. !aeni su o,trim crteom i nagla,enom modelacijom, a na *igurama je naroitu panju posve,ivao draperiji. ?glavnom zanemaruje pozadinu, te njegovi likovi prosto isplovljavaju iz mraka (jaki kontrasti svetlo-tamnog+. e zadrava se na pojedinostima, ve se bavi su,tinom stvari, skulptorski i plastino, istinito i pojednostavljeno. $ma pojaan naturalizam. $mao je izvanredno oseanje za liniju i zapreminu, ozbiljnu i ,utljivu hijerarhiju i skulpturalnu belinu.#remenom, njegova se tvrdo,a se ublaila i poslednje slike deluju blae. Po svojoj idejnoj sadrini i oseajnosti njegova umetnost je moda najadekvatniji odraz -panskog duha te epohe, -panske koncepcije katolianstva, *orme misticizma, realizma li,enog ma,te, koje i samom misticizmu daje jednu konkretnu, takore,i opipljivu *ormu. Eedna od tajni -panskog duha je nain predstavlajnja predmeta, tkanina, materija. 2. Sv. !ranja 1si;ki - $S <FC6 3 Eeziv u svom zanosu, sa licem utonulim u senku kapuljae, sa mrtvakom lobanjom u desnom uglu. .vaj Svetac u -panskoj ikonogra*iji dobija tragian vid i izuzetno je po,tovan. Belo odi,e istim barokom. ? slikarstvu odgovara velikoj mistinoj ashetskoj knjievnosti -panije. 3. +okljonjenje kraljeva - 3 Starac u braon se poklanja 8ristu i :adoni, crnac dri ,up. 1ikovi su zami,ljeni, izdvojeni kao kipovi i imaju snano uobliavanje, koje podse,a na skulpture. !ealizam ima mistian znaaj. Svetakim linostima daje istaknut, lini karakter, ali su one kao ozarene unutra,njim nadahnu,em.

1iego 7elaske!

-okl on en e kral eva

Diego +e'a%>ue% (15!!.-1660.g.) Putuje u $taliju, a radi i u Sevilji i :adridu (njegov umetniki ivot se deli na dva perioda/ prvi je u Sevilji, a drugi u :adridu - na dvoru+. ? Seviljskom periodu on slika prirodu, anr scene iz svakodnevnog ivota i mrtve prirode. 208

.vaj period karakteri,e tvrda modelacija *orme i o,tra kontura (vidi se da u mladosti radi pod uticajem %arravaggia+. ? tom prvom periodu je ovekoveio ivot naroda. Bvadesetih godina "#$$ veka njegov talenat je zapaen i pozivaju ga na :adridski dvor, gde postaje dvorski slikar, tako njegova dela dobijaju novu tematiku i novo bogatstvo boja (scene sa dvora+. ? svojoj epohi on je prilino izuzetna pojava po mnogim osobinama/ kao najvei slikar -panskog baroknog doba, on je najmanje barokan po stilu i sadraju, kao slikar u zemlji ija je umetnost skoro samo religiozna, on se jedva bavi crkvenom umetno,u. . E' S):. !)B$. ? #!':' 4)!.3), ) P. S&#)!) E? E' $9#) 4)!.3). -ta vi,e, jednom prilikom slika enski akt - J#eneru sa )moromJ, jedini enski akt u -panskom slikarstvu - do 2oje. .n prelazi okvire baroka i daje svoj peat svemu ,to radi. Spada u red tzv. JbezlinihJ umetnika, tj. onih umetnika koji kroz svoja dela ne ine svoje line ispovesti. ?zdrava se da ne da maha izlivu svojih strasti i oseanja, da kroz njih ne bi video svoje linosti. &rudi da ostane objektivno istinit i nepristrasan pred injenicama. &akvi umetnici po svojoj prirodi predodreeni su za portretnu umetnost. #elazQuez, koji je uvek radio po modelu, postigao je svoju najve,u slavu kao portretista. $ako nikada nije radio bez modela (jer kao bezlian umetnik nije stvarao ma,tom+, ipak je jedan od najsamostalnijih *igura u slikarstvu. .n je umetnik na kome se ponajmanje primeuje tui uticaj, koji nije inio direktne pozajmice i kome je tua umetnost posluila ne za ugledanje, ve samo kao primer, na osnovu koga je pronalazio svoje *ormule. 4io je slikar po narudbini. 3ao slubeni dvorski slikar na -panskom apsolutistikom dvoru, on ne slika dela slubenog karaktera, koja bi bila propagandna za podanike i koja bi veliala kraljevsku vlast i dinastike linosti. .n slika istinsku hroniku jedne kraljevske ku,e, poklanjaju,i pri tom istu objektivnu panju vladaocu, aneminim in*antkinjama (du,evno poti,tenim stegom dvorske dresure+ i neveselim dvorskim budalama. 9a ovu vernu sliku -panskog dvora zasluan je, dodu,e, i sam 5ilip $#, koji od svog slikara nije zahtevao da mu slika deklamatorske dvorske apoteze, kakve je radio !ubens za vreme svog boravka u -paniji i kakve je npr. traio #ersaj od svojih slikara. #elazQuez je u tim portretima traio likovnu vrednost. &o njegovo slikarstvo je proeto poimanjem ljudske prirode - portrete kraljevske porodice pretvara u ive likove sa osobenim peatom i ne prikazuje ih idealizovano. &e realne likove je uspe,no uvlaio u svoju kompoziciju. jegovi karakteri su veoma jaki i iz toga se vidi snaga njegovog realizma (samo u portretima, ne i u npr. prikazivanju prirode+. !adi psiholo,ko di*erenciranje i ima dva tipa portreta/

<. o*icijelni, paradni, aristokratski (vidi se sposobnost da izvue karakter osobe koju portreti,e+, @. ljude sa dvora, kepece, koji su mu bili prijatelji - na tim portretima se osea tuga, jer on saose,a sa njima (zbog svojih *izikih nedostataka morali su da uveseljavaju druge+. 3arakteri,e ga izvanredno oseanje mere. :aestralno je vladao bojom, koja je ista i prozrana. .dlikuje ga snaga i puno,a, kao kod #enecijanaca. 4oju koristi umereno, nije jaka, ve daje prednost valeru. 3oristio je kontraste svetlih i tamnih partija, ali ne kao kiaro skuro. Stvorio je odlike slike posmatrajui mirnu dnevnu svetlost, pri emu boji daje svojstva svetla - istrauje e*ekte svetla. $de za kratkim i vidljivim pokretima etkice, ,to kasnije koriste impresionisti kao Jskra,eni postupakJ. ? zrelom periodu gubi liniju, dobijaju,i titravi potez pun svetlosti (uticaj $talije, a posebno #enecije+. $zbliza se vide jaki potezi - radio je dugakim etkama da bi kontrolisao *ormu, a izdaleka *orma deluje uredno. .tvarao je luministike probleme u slikarstvu. .n spada meu najvea imena u slikarstvu. $ma nekoliko velikih slikara, koji su kao umetnici moda uzbudljiviji od njega po obliku svojih zamisli, po svojoj slikarskoj poeziji, po 209

Istorija umetnosti dramatinosti i sl. )li, nema nijednog koji ga prevazilazi po isto slikarskom temperamentu. .n je najpotpuniji slikar u istoriji slikarstva/ po svom ose,anju predmeta, po pe*injenosti poteza, sivih - crnih i ruiastih tonova, i pre svega po jednakosti koje je njegovo oko unosilo u sve vidove sveta i ljudskog lika. Prezirao je sve ,to nije slikarstvo, slikao je stvari kakve su u su,tini i po svom sadraju - realizator je istine. Duvena je :aneova kritika kojom ga je lapidarno i iscrpno de*inisao/ J ajvi,i slikar od svih slikara koji je postojaoJ. Pravi njegov kult je poeo tek u "$" veku, sa %ourbetom, :aneom i *rancuskim impresionistima. 4. +redaja $rede - $S <F@6 3 <F@A.g. aslikana je u slavu pobede iz iste godine, kada se posle dugotrajne opsade ovaj 8olandski grad, koji se junaki branio, predao -pancima. 3ao sie je izabran momenat kada branilac Eustin od asana, protestant, predaje kljueve od grada pobedniku )mbroziju Spinoli. .ko vojskovoa su grupisani njihovi vojnici, naslikani sa svim tipskim odlikama, u kostimu, u *izionomijama, po kojima se razlikuju njihove vojske i njihovi narodi (rasna razlika izmeu vitkih, preplanulih -panaca i punih, plavih 8olanana+. ? stvari, to su dve skupine portreta, meu kojima se na strani -panaca vidi i lik samog umetnika. !asne razlike je morao da prikae verno, jer je bio dvorski slikar. $ako slavi veliku -pansku pobedu, pobeeni Eustin i pobednik Spinola sreu se kao domain i gost. .vde ima vrlo malo barokne snage, ali ima oseanja za gole injenice dveju armija/ na levoj strani su 8olanani u konim kaputima i sa slomljenim kopljima, dok se na desnoj strani uzdie pretea palisada -panskih kopalja, iznad grupe do zuba naoruanih plemia u prvom planu. ? pozadini se prostire pejza ravnice - rati,ta sa zapaljenim zaseocima oko 4rede. Postoji jasan kontrast ovog drugog plana sa prvim - predajom kljueva. #ojna pobeda u 4redi je izraena psiholo,kim jezikom i glavni je dokaz #elazQuezove visoke svesti. .n, koji inae ne pokazuje rado svoja oseanja i ne cilja na to da uzbudi ili da gane, na ovoj vojnikoj slici - gde bi se to najmanje oekivalo, iznenada je uzbuen i uzbudljiv. $zvanredno toplo i oveno oseanje je izraeno u gestu Spinole, predstavljenog sa ,e,idom u ruci i sa desnicom na Eustinovom ramenu, kako bez oholosti i snishodljivosti predusree svog pobeenog, ali neponienog protivnika. ? kompozicijskom pogledu, po ve,tini JorganizovanjaJ slike, tj. elemenata koji joj daju isto likovni (plastini+ ivot, ova kompozicija spada u najbolja dela koja u slikarstvu uop,te postoje. #rlo malo dijagonale, slika je pre svega graena horizontalom i vertikalom - levo 8olanani sa slabim orujem, desno jaki -panci. #arijetet i ravnotea postignuti su igrom masa i detalja, besprimerni su e*ekti igre isto geometrijskih *ormi. Siluete kopalja slici daju jednu posebnu snagu (detalj koji je za sam sie od uzgrednog znaaja+, pa je cela kompozicija dobila nadimak/ J1as lanzasJ (3oplja+. .vaj osnovni motiv je pozajmljen sa jednog detalja 'l 2recove legende JSv. :auricijaJ. .vu nepoznatu i zaboravljenu 2recovu sliku #elazQuez je rehabilitovao.

210

5. -n7ant $altazar 3arlos na konju ) >=@6 GP K;6 3 <F=>.g. Belo je iz zrele *aze, paradni portret sa dijagonalom. Platno je skoro K stopa visoko i verovatno je i prvi konjaniki portret deteta, ljupkog malog princa. #elazQuez novom lakoom ucrtava brdovitu pozadinu, a kostim posipa sjajem i svetlim takama. Srebrnasto-ruiastim trakama odaje po,tu &izianu, ali poza propetog konja i jahaa je nova, u baroknoj koncepciji - pre nadahnuta !ubensom. Polet je postignut dijagonalnim postavljanjem likova na platnu. ? centru cele ove bravure je bledo, bojaljivo nao*ormljeno lice petogodi,njeg naslednika -panskog prestola, osuenog da umre mnogo ranije nego ,to ga je mogao naslediti. #elazQuez bez komentara belei njegov bespomo,ni izraz, ali mu ovaj ne izmie, ve prikazuje portret sa zapanjuju,om slobodom. #. Mlade plemkinje - ) >==6 E FAC6 $S <F@6 82 A>A)6 GP HC6 3 <FAF.g. Eedna od poslednjih #elazQuezovih kompozicija $z poznog perioda6 =,<H"@,K> m, naslikana je po umetnikovom povratku sa poslednjeg putovanja u $taliju i neobino je sloena. Eedan, ni po emu naroit trenutak uhva,en je za venost, kao sluajni skup lica koji se na,ao u prostoriji, koja je kao atelje. &rik sa ogledalom u dnu sobe, u kome se vide gledaoci (kralj i kraljica+ kako posmatraju prizor igre, mogao je biti ak nadahnut #an 'Nckovom slikom, koja je tada bila u -panskoj kraljevskoj zbirci ()rnol*ini i njegova ena, #elazQuez dobro poznaje *lamansko slikarstvo, ogledalo pokazuje ono iza one take+. )li, ovde se u sobi nalaze i devojke oko in*antkinje :argarete &ereze, koja na mari za igre onih koji je okruuju i ponosito dri glavu uokvirenu plavom kosom, odevena u svilenu i svetlu haljinu koja svetluca. Sam slikar, zaposlen verovatno na izradi portreta kralja i kraljice (iji se likovi i vide u ogledalu+ je naslikao sebe u trenutku dok ih slika, ali i u trenutku kad nas uporno gleda. ?sled sloene igre prikaza i iluzija, grupa sa in*antkinjom ostaje vrsta/ ona oigledno ne pozira za portret, ve je uhva,ena u trenutku akcije - jedna devojka klei pred in*antkinjom, jedan deak miluje nogom psa, u pozadini se otvaraju jedna vrata kroz koja, sa svetlosti (koja dolazi spolja+ ulazi jedan ovek. 2lavna svetlost je meka i e*ektna, kre,e se i stvara dinamiku. Polaze,i od toga da svetlost stvara vidljivi svet, #elazQuez ostaje nenadma,an majstor svih vidova svetlosti. On koristi ne>ne #ro!irne tonove i tako us#eva da doara veoma osetljivu tonsku atmos<eru% %ilj mu nije bio 211

Istorija umetnosti da pokrene ljude, ve da doara pokret same svetlosti i beskrajan niz delovanja na *ormu i boju, koja kartakteri,e bogatstvo puno,e. e samo da je boja stavljena impresionistiki, ve se na prvi pogled i sama slika moe uiniti kao JimpresijaJ dvorskog ivota. 'nterijer/ tri zida. i,ta se ne zna o tome kako je nastala, ali je ona jedinsvena meu #elazQuezovim delima i verovatno je da je, kao i kraljevsko blago starog 'gipta, trebalo da bude skrivena od oiju obinog oveka. %. Hrist 'manski hodoasnici. Eedna od retkih slika sa religioznom tematikom, vi,e mitska.

0artolome Este.an Muriljo

Ba#to'ome 6steban -u#i''o (161 .-16 2.g.) ?radio je oko >CC slika, bio je oboavan u -paniji, a iveo je uglavnom u Sevilji, gde je i osnovao )kademiju barokne umetnosti. ? mladim danima liio je na &iziana, a kasnije prima uticaje %orreggia i #elazQueza (koristio je dostignua #elazQueza+. jegova je umetnost poistoveena sa crkvom, stvara religiozne teme, ali je umereniji u verskoj kompoziciji - idealizuje teme i pojednostavljuje kompoziciju. !emek-dela je stvorio u anr scenama - predstavlja ivot dece i ivot ulice, ima optimistiki odnos prema deci, ali je ponekad kritian. ivopisni Seviljski deaci, koji mahom spadaju u njegov raniji period, i pored izvesne povr,nosti i banalnosti oseanja (jer nam ne otkrivaju ni,ta novo o ljudskoj prirodi+ i danas su cenjeni po svom prostom i srdanom realizmu, po duhovitoj i ivoj opservaciji, po svom vedrom raspoloenju, koje je potpuna novost u -panskom slikarstvu. Posle !iberine sirove mu,kosti, posle 9urbaranovih monumentalnih teolo,kih scena i oporog misticizma, posle #elazQueza, -panski realizam je sa :urillom skrenuo u prilino ,turu i sentimentalnu poetinost, koja je odu,evila glavne naruioce/ parohijsko sve,tenstvo, monahe i kaluerice po manastirima. ? svom crkvenom slikarstvu :urillo je dao ,iroko mesto svom vodnjikavom lirizmu, koji postie svoj vrhunac u njegovim mnogobrojnim JimakulatamaJ (ima ih oko @C+. :urillov registar nije suvi,e veliki/ u religioznom slikarstvu, kome pripada glavni deo njegovog rada, on se ograniio na uvek jedno te isto raspoloenje Jblage pobonostiJ, koje ponavlja skoro bez ikakvog variranja kroz razne vrste tema, obino obraivane po nekoliko puta. ? toj mlitavoj religioznosti bez teologije, bez verskog morala, bez stradanja, katolicizam je sveden samo na milovanja i poljubce, ali je takva tematika bila pastvi pristupana i crkve su se grabile za slike ovog umetnika. $sto tako, i njegov narodski realizam, scene sa prosjacima ili odrpanim deacima koji bi,tu va,ke ili koji jedu lepo voe, njegov anr, njegove divno naslikane partije mrtvih priroda sa dinjama, korpama groa, lukom, korama od lubenice na kojima se vide tragovi zuba - sve je to bilo lako shvatljivo i dopadljivo za naj,iru publiku. 1ikovi izgledaju realno. :urillova poetinost, u kojoj su mogli uivati ljudi iz vremena rokokoa, nije bliska modernom senzibilitetu. .sim poezije, koja se sa pravom ne mora svideti (1uvrska imakulata+, po svom tonalitetu i po izvanednoj modulaciji sivih, ruiastih (ljubiastih+ tonova i po pahuljastoj meko,i atmos*ere i oblaka, spada meu istinski superiorne majstore. $ma titravi potez i zamu,ene oblike, s*umato - sve je zamagljeno. 9amagljena atmos*era povezuje *ormu u jednu celinu. ?prkos tome ,to je isuvi,e esto bio mek i sentimentalno dopadljiv, :urillo se pokazao pravim majstorom u stvaranju povr,ina vibrantne boje i zalivanju platna rasutom, blagom svetlo,u, a na jednom od dva svoja J4ezgre,na zae,aJ, teme vrlo popularne u )ndaluziji - ispoljio je veliku sposobnost organizacije. jegove su slike imale mnogo zajednikog sa pitomom i ivopisnom )ndaluzijskom ravnicom. :urillo je narodski umetnik, u dobrom i u ravom smislu te rei. ? pogledu samog slikarstva, kraj svih zamerki koje mu se daju kao slabom crtau bez akcenata ili mlakom koloristi, zamerke koje ne treba suvi,e generalisati i pro,irivati na sva njegova dela - on ostaje jedan od vrlo velikih slikara, kao jedan od najveih majstora kompozicije. $ma $talijanski smisao za lepu arhitekturu, za sretno uravnoteenu grupaciju *igura, za 212

harmoninu kompoziciju linija, u kojoj se ogleda glavna dra *lorentinskih :adona, nikada ni jedan umetnik izvan $talije nije razvijen u tom stepenu kao :urillo. %. Mali prosja i se ko kaju - 3 Eedna je od najpoznatijih slika ovoga tipa. esumljivo da umetnikov sentimentalan stav prema siroma,noj deci lii na "$" vek, i tako je udaljen od #elazQuezovog anra, koji se karakteri,e kao duboko -panski. :urillo ukazuje na jedan vid -panske prirode koji je nepogodan za ,iroka uop,tavanja i ne tako oigledno vredan hvale. ? ovakvim slikama lei njegova snaga, u ovom naturalizmu. Dak su ove slike mogle inspirisati i mnogo kasnije umetnike, u tome da se umetnik ne zadovoljava predstavljanjem stvari onakvim kakve jesu, nego ih nagla,ava, istie, podvlai njihovu runou i beznaajnost. :nogo je poetizovana slika, nema tragike njihovog ivota, deca su njegova intimna preokupacija. ). @spenje $o"orodi e - 82 A=;)6 3 Slika se zove jo, i 4ezgre,no zae,e. 4ogorodica je u oblacima, sklopila ruke, puno )nela. Bivi se 4ogorodici, ali je slika u osnovi prostaka. 4oja nije razlivena samo po *igurama, ve i oko njih, iji ih sjaj ulep,ava. &ipina barokna kompozicija
!urillo - Uspen e $ogorodice

:%0AROK U 82AN1R&5&
8olandska obuhvata 4elgiju (5landrija+, deo 5rancuske, 1uIemburg i 8olandiju. Postaje plen -panije, koja je tako htela da re,i neka pitanja vezana za ekonomiju. $sterivanjem :avara iz -panije privreda opada, gase se neki zanati i da bi to ispravili, -panija posee za izozemskom. 5landrija nije pruala veliki otpor -paniji. 8olandija se branila kao protestantska zemlja koju je -panija gu,ila. <AF=.g. poeo je graanski rat u 8olandiji protiv -panske inkvizicije. -panija ,alje #ojvodu od )lbe, koji zavodi teror. )li, <AKF.g. 8olandija se oslobaa, i pobeuje javno ispovedanje protestantizma i isterivanje -panaca. .sloboene oblasti se sjedinjuju na severu, i tu se ivot razliito odvija nego u 5landriji, koja je ostala pod jakim protektoratom -panije i postala je bastion katolicizma. ?metnost 8olandije u drugoj polovini "#$ veka i u "#$$ veku dijametralno je suprotna umetnosti 5landrije. 5landrija razvija barokno stvaranje, a jedino zajedniko izmeu 5landrije i 8olandije je da nemaju a*initeta prema skulpturi. 4arokna umetnost 5landrije postaje kruta i razmetljiva, a graanstvo se vezuje za crkvu i obogauje trgovinom. 9a razliku od -panije, 5landrija je imala razvijeno graanstvo. e postoji o*icijelna akademija (,to je karakteristino za barok+, ali je slikarstvo na neki nain centralizovano u )ntverpenu i pod dominacijom !ubensa. 4arok u 5landriji ima neka lina !ubensova svojstva, i on je osnovao koncepcije baroka (svetlo-tamno, sloena kompozicija, ogromne slike, religiozne teme+. 2lavni poruioc je katolika crkva, a teme su :itovi iz ovog 9aveta.

*iter *aul Ru.ens

/ete# /au' *ubens (1577.-1640.g.) %entralna linost 5lamanskog baroka i jedan od najznaajnijih slikara uop,te - ostavio je veliki broj dela iza sebe. .n je bio najobrazovaniji umetnik svoga vremena, koji je sve do svoje smrti vladao likovnim stvarala,tvom tamo,njeg baroka. Sa @<- om godinom postaje lan slikarske gilde u )ntverpenu (gde je i roen+. Eedno vreme je proveo u $taliji, gde je prouavao &iziana, &intoretta i ostale #enecijance, 213

Istorija umetnosti odu,evljavao se delima %arravaggia, :ichelangela i 1eonarda. 4io je blii, po svojoj boji, #enecijancima nego !imskoj ,koli. 0io je dvorski slikar slavan i tra>en imao je mnogo uenika% 4io je veoma inventivan i u ogromnom nizu njegovih dela (oko =CCC+ nikada se ni,ta nije ponovilo. !ubensovo slikarstvo, teatralno i privlano, odgovaralo je jezuitskom poimanju umetnosti, pa je smatran vodeim slikarem katolikog sveta. Proslavio se i van granica zemlje, iveo je vrlo rasko,no i imao je puno porudbina. Porudbine je skicirao u malim *ormatima, pomonici su ih pravili u velikim, a on ih je posle doterivao. Desto je samo potpisivao i dovr,avao radove. !ubensovo slikarstvo je bilo svestrano, tu ima mitolo,kih tema, religioznih, alegorijskih, pejzaa, slika u anru, portreta i crtea. Sve je crtao uop,teno, ne posveujui nijednom liku posebnu panju. !adio je u ,irim potezima, koji ne de*ini,u u potpunosti oblike i konturu. $mao je visok nivo u tehnikom smislu. Promenjije dijagonalitet. ?veo je brutalni naturalizam. !ubens prirodu uzima veoma povr,no, jer njega zanima samo oblik, a tek kasnije slika malo vi,e prirodu. &i njegovi pejzai nisu dopuna slici, ve samostalna ostvarenja. :oda nije besprekoran crta, ali je originalan i suveren po pitanju kompozicije, koju bez te,koa prilagoava svakom *ormatu. !adio je kompozicije koje posmatra odozgo poniavanje posmatraa. #oleo je plastinost *orme. #olumen kod !ubensa kipi od jaine, *orma je te,ka, masivna, animalna, telesnost je nametljiva i nema ra*iniranosti. Pokazuje naklonost prema bujnom, zdravom ljudskom telu i animalnom zdravlju kod ljudi. <FH;.g. se oenio $zabelom 4rant, a posle njene smrti se eni sa <F. om devojkom 8elenom 5urman, obe svoje ene je i slikao. $ uop,te, on u slikama koje nemaju religioznu tematiku pokazuje svoje majstorstvo, tu iskazuje svu dinamiku pokreta i izraza. 9ato su portreti najsjajnija dela koja je ostavio. Renski akt je poglavlje za sebe u njegovom slikarstvu. ikada se nijedan slikar nije usudio da iz onoga ,to ini ljudsko telo de*ormnim, iz gojaznosti, iz kaji,eva slanine, iz obilja prekipelog mesa, crpi elemente lepote. !ubens je iz tog materijala stvorio svoj tehniki, svakodnevni jezik. &o preterano obilje puti on je uspeo da ukroti u najdinaminije, najlep,e i najgracioznije ritmove i pokrete, koje je $talijanska renesansa izmislila. .n je ovakva tela obogatio svojim novim ritmovima, sa akcentima anatomske strukture, na kojima poiva lepota jednog klasinog tela/ da mu da mladost i elastinost, sede*asti i topli svetli sjaj u inkarnatu iz koga, preko hladne polusenke, prelazi u isto crvene re*lekse, da ga dopuni mlazom plave kose i vratove ukrasi biserima, da ga istakne svilenom draperijom i da iz toga stvori jedan besprimerni novi tip lepote. .riginalan je u tretiranju svetlosti, koju unosi u velikoj meri, kao i senke i boje. Naje""$e koristi otvorenu #aletu ru>iaste oker i #lave .oje% Njegove <igure su uvek u #unoj svetlosti tela su .ojena u to#lom .ledo,>utom tonu sa #laviastim senkama dok su re<leksi crveni , sve ove .oje su sone i uvek nanesene u tankom sloju% .n se i proslavio kao jedan od najve,ih kolorista ba, svojom prostom paletom, asimiliraju,i ono ,to prua $talija i podiniv,i ga prirodi - jednostavnim i praktinim postupkom stvara originalno slikarstvo. 1. +ortret -za'ele $rant - GP AA6 3 )utoportret sa $zabelom 4rant, oko <FC;.g. iz zrelog perioda. .ni sede u senci od cvea, ali ipak u sveanim odelima, ruku stisnutih sveano i neno kao u portretu )rnol*inija od van 'Ncka. #italnost ova dva lica (njeno je obasjano svetlo,u+ i originalnost ideje odaju !ubensovu linu originalnost i vitalnost. !omantini naglasak nisu samo ruke koje se dodiruju, ve i priroda u kojoj se par osamio, kao i psiholo,ko poniranje u unutra,nji svet *igura, ija se bleda lica, koja zrae dubokom duhovno,u 214

naroito istiu pored jarko crvene i crne ode,e. #erovatno je naslikao sliku neposredno posle venanja, za uspomenu. &ema ljubavi se osea po onome kako par sedi i kako se dre za ruke. 4oje su hladne - tamni tonaliteti potiu od tople braon pozadine, koja se vidi na zemlji. Pokazao je svoj izvanredan oseaj za materiju i sposobnost da izvue karakteristine crte lika. 2. Skidanje sa krsta - ) >F@6 $S <F> <F<@.-<F<>.g. .sea se uticaj :ichelangela i %arravaggia (monumentalnost+, ali dok :ichelangelo studira pokret kao problem, !ubens ga uzima kao gotovu injenicu i podvlaei u kompoziciji dijagonalu, uspeva da prikae *igure u dramatinom pokretu. :laz svetlosti sa 8ristovog pla,ta, tela i :agdalenine kose sliva se po dijagonali od gornjeg do donjeg dela slike. Eedna od osoba koja skida telo sa krsta pokazuje svoju nemirnu muskulaturu, druga dri pla,t u zubima. Belo je monumentalno i ima #enecijanske tonove. :odro telo $susa je virtuozno uraeno. Eedna je od najmanje 5lamanskih slika.
-eter -aul 2u3ens - Skidan e sa krsta

3. Stra;ni sud - 3 $ u ovoj kompoziciji !ubens se inspiri,e :ichelangelom, kome je hteo i da konkuri,e, ali nema snagu, vrstinu i sigurnost kao on. !eligiozna tema gubi svoj znaaj i ustupa mesto ,irokoj studiji aktova u svom varijetetu ritmova i pokreta, ,to omogu,ava jedna takva lavina ljudskih telesa. ?znemirena kompozicija tela koja padaju u pakao. Bok je kod :ichelangela tei,te kompozicije u sredini, kod !ubensa je na vrhu. Preveliko bogastvo *ormi i jakih boja. .vo je bogata studija aktova, ritmova, pokreta. Bijagonale unose dinamiku.
-eter -aul 2u3ens - Strasni sud

4. *aspe4e - 3 Bijagonala, prednji i zadnji plan, e*ekti svetlosti i senke. :erdevine su postavljene dijagonalno. .sea se unutra,nja dinamika likova, ali ne prelazi u *ormalnu patetiku, ve se njihova emocionalna stanja izraavaju realnom 215

Istorija umetnosti karakterizacijom. 5ormu gradi razliitim tonalitetima. Sve je spojeno u izvesnu celinu, a ne kao kod %arravaggia, gde je *orma rasuta u sredi,tu slike.
+rist na krstu

5. +ad an/ela Bijagonale u kompoziciji, paleta svetla, sa tonovima plave, oker i ruiaste boje. $ kroz najtananije delove slike prosijava izvesna svetlost. 1judske *igure su JprepunjeneJ i gojazne.
-eter -aul 2u3ens - -ad an)ela

Antonis van 1ajk

"ntonis 3an D7c) (15!!.-1641.g.) 4io je retkost meu slikarima, udo od deteta, nervozan i ra*iniran. Pre nego ,to je napunio @C godina bio je !ubensov najcenjeniji pomonik. )li, <F@C.g. odlazi u $taliju, zbog linog neslaganja sa !ubensom (razlika u temperamentu i naklonostima+. <F@F.g. se vraa u 5landriju, ali od !ubensa ne moe da opstane, pa se <F=@.g. povlai u 'nglesku. jemu je nedostajala vitalnost i mo uobrazilje starih majstora. jegova slava se uglavnom zasniva na portretima, naroito onima koje je slikao u 'ngleskoj kao dvorski slikar %harlesa $ izmeu <F=@. i <F><.g. &o vi,e nisu bili predstavnici ratnikog plemstva, ve razneeni saIonski kavaljeri, kico,ki odeveni u svilu i saten, kojima je godilo da i na portretima budu naslikani ulep,ano, u romantinim pozama, u punom sjaju svoje meku,ne otmenosti, esto puta sa svojim psima ljubimcima, ponekad i sa pastoralnim atributima. jih naroito karakteri,e izo,tren ukus, kapriciozna gracioznost i pomodarstvo.Renske portrete karakteri,u te iste osobine. Eednako je velika i istorijsko dokumentarna vrednost tih portreta, kao i njihova umetnika vrednost. #an BNck je ra*inirani poeta, nene prirode, pa zato nema nikakvih veza izmeu njega i !ubensa. jegove *igure su tanane, graciozne i elegantne - on ulep,ava *iguru, smanjuje glavu i stopala a ruke predstavlja tanano. !adio je vrlo brzo i svojim Jaristokratskim portretimaJ obrazuje struju novijeg 'ngleskog slikarstva. Paleta mu je manje blje,tava. ? kasnijoj *azi, pod !ubensovim uticajem, radi iskljuivo barokne kompozicije, sa patetinim izrazima likova u pojaanom koloritu. #. Kralj 3>arles - u lovu - E F=C6 $S <F;6 3 .ko <F=A.g. 3ralj stoji pored konja i dva konju,ara. .va slika predstavlja vladara u neusiljenoj i leernoj, ali sveanoj pozi i mogla bi se nazvati JPortretom konjanika koji je sjahaoJ slika je manje stroga nego sveani, dravni portreti, ali nije i manje velelepna. emiran barokni pokrert okvira udno odudara od nadmene elegancije kraljeve poze, koja jo, uvek odaje stilizovanu 216

ljupkost elizabetijanskih portreta. #an BNck je maniristiki dvorski portret uinio savremenijim, prepriav,i ga jezikom &iziana i !ubensa. .n je stvorio novu tradiciju aristokratskog portreta, koja je trajala u 'ngleskoj do kraja "#$$$ veka, a imala je isto tako znatan uticaj i u 'vropi. 4oje su krajnje pre*injene, odnos sive, boje satena i crveno-smee boje pantalona. Sluga u drugom planu, izvanredno je prikazan u polusenci. 3onj je nervozan, kao i sve njegove ivotinje. %. 1utoportret - $S <FH6 3 <F><.g. #an BNck je bio veoma ponosan na svoju lepotu, koju istie na svojim autoportretima. jegova *ina i aristokratska lepota i rumeni, suvi,e neni ten pod rie plavom kosom karakteristini su za ovog umetnika. Portret je iz mladosti.

=% HO2AN1SKO S2&KARST7O ;7&& 7EKA

8olandija je bila nezavisna u odnosu na -paniju i to utie na njeno slikarstvo. ? 8olandiji je bio zastupljen protestantizam, pa se ne neguje verska kompozicija. 8olandija je kalvinistiko - protestantska zemlja, pa nema baroka, neguje se graansko slikarstvo, koje nema srodnosti sa *lamanskim baroknim slikarstvom - naruilac nije crkva. ? 8olandiji su graanstvo i selja,tvo bili poruioci dela - zbog toga slikarstvo cveta i tematika je pro*ana. ?metniko delo menja svoju veliinu, dok je u baroku slika bila ogromna, u 8olandiji slika mora da bude usagla,ena sa skromnim razmerama graanske i seoske kue. Svaka stopa zemlje se otima od mora, neguje se udobnost stanovanja, domovi su mali pa su i slike male. Odlike / 4arok se u 8olandiji nije razvijao, jer se on negovao kroz akademije, tako da 8olandska umetnost "#$$ veka nema taj akademski znaaj. ?metnost se razvija spontano, na zdravim osnovama, poev,i od van 'Ncka. astaje spontanim delovanjem velikih majstora, koji se rukovode naelom da ispitaju stvarnost u realistikom smislu - to je 8olandsko graansko slikarstvo "#$$ veka - antibarokno. Psihologija se odraava kroz umetniki doivljaj - slikarstvo je subjektivno. Tematika je pro*ana, retko verska, ona je trojaka/ <. 2rupni portret, koji je nastao narastanjem portretnog stvaranja. &o su linosti strukovno vezane - cehovi i gilde (?pravnice starakog doma, ona straa... +6 @. 'nterijer - Ean van 'Nck je izveo revoluciju u prikazivanju enterijera, uvodi ogledalo u enterijer i prikazuje prostor iza one take. ? enterijeru se crtaju anr scene, mrtve prirode, retke religijske scene6 =. Pejza, luka, eIterijer (<S= tlo, @S= nebo+ - *enomeni svetlosti i boje. Pada u oi jedna dosta udnovata pojava, a to je potpuno odsustvo istorijskog slikarstva, koje bi se inspirisalo epopejom 8olandskih ratova za nezavisnost, mada se u ovim ratovima 8olandski narod proslavio besprimernim herojstvom na kopnu i moru i pobedama nad nesrazmerno jaim neprijateljem.

217

Istorija umetnosti 2ikovna o.rada/ neguju e*ekte svetlo-tamnog, koji su potpuno razliiti od $talijanskog (jaka svetlost, tamna senka - %arravaggio - odnos u $taliji je o,tar, ,to je karakteristino za suvo podneblje+. Holandsko svetlo je sa nagla,enim razlikama izmeu svetlog i tamnog, ali je ono potpuno razliito od baroknog. .ni istrauju svetlo sopstvenog podneblja. &u esto pada ki,a, ima dosta vlage kroz koju se lomi svetlost i ona tako postaje di*uzna. Dato senka i ima vi"e svetla meka je i #ro!rana ali je i osvetljeni deo .la>i% ? senci ima oblika, meka svetlost obuhvata prostor u celini. Slika nema jasnih kontura koje odvajaju svetlo i tamno. Svetlo ima i kompozicioni znaaj - idejno jezgro slike se ne nagla,ava pomou svetla, a posebno je znaajna svetlost de*inisana u centru. Prostor je skoro uvek mraan. 3ompozicija je smirena, sreena, umerena i jednostavna. Postoje dve generacije slikara/ - & generacija/ mirnija, i u kori,enju boja. - && generacija/ burnija, sa kontrastima koji stvaraju napetost, &izianov nain polaganja boja, tipian potez, prikaz materije kroz razliite odsjaje.

8rans Hals

,#ans 8a's (15 0.-1666.g.) .n se bavio iskljuivo slikanjem portreta i tzv. karakternim *igurama portretskog tipa, tj. zanimljivim *izionomijama, kod ijeg slikanja glavnu ulogu ne igra svetlost i vernost modela, ve ivo izraen karakter. .vakvu vrstu slike, koja stoji na granici izmeu anr slike i portreta, on je podigao u s*eru tipskog. .n nije tvorac 8olandskog kolektivnog portreta, koji se *ormirao <CC godina pre njega, ali je njegova zasluga ,to je taj portret podigao do monumentalnosti. ? pojedinanim slikama, njegov temperament dolazi do izraaja. aroito u tim slikama vidimo celu onu skalu svih moguih nijansi osmeha, od pre*injeno nasme,enog kavaljera, lica koja se sme,e vi,e oima nego ustima, pa do grotesknog i kre,tavog cerekanja. Po ovoj seriji likova 8als je i dobio nadimak Jslikar osmehaJ. ijedna njegova slika sa portretima nema namr,tenosti i izve,taenosti, ve je na njima verno *iIiran trenutni izraz lica. ? linostima otkriva karakteristine izraze, pokrete, i to prenosi na platno, ne povodei se za preteranim e*ektima. ije podvlaio stalne osobine svojih likova, ve je slikao realnost trenutnog izraza. :odeli kao da su zaneseni, pa izgledaju improvizovano. .n je slikar koji najbolje poznaje ljudsku du,u, najbolji psiholog. Prikazuje radnju tako da bi stvorio psiholo,ku celinu. 1ikovi su usmereni ka nekome koga ne vidimo. 8alsovi portreti su ogranieni, po pravilu, na slikanje samo *igura, bez akcesorijuma i rekvizita. 3od njega je pozadina re,ena skoro uvek samo tonom6 retko kada u pozadini vidimo krajiak pejzaa, u iju se dublju obradu on ne upu,ta, a sasvim izuzetno imamo pozadinu sa arhitekturom i draperijom. asuprot tome, 8als daje ,iroko mesto obradi kostima, svilenih i zlatnih vezova, ipkastih ukrasa, lepog oruja.... gde blista svojom ve,tinom egzekucije. :ateriju de*ini,e odsjajem, a ne opisivanjem. e zanima ga idejna strana slikarstva - nije se bavio idejno,u i, bilo zbog lenjosti ili nedostatka ma,te, nije nikada svoju ma,tu izvukao iz svoje glave. jegova snaga lei u o,trini posmatranja, sveini utisaka i izvanrednoj spontanosti sa kojom svoja zapaanja i utiske belei. $z te osnovne osobine njegovog dara proistiu sve odlike njegovog slikarstva/ munjevita brzina koncepcije, ustra, temperamentna egzekucija i naroito izvanredna sloboda i virtuoznost njegove tehnike.

218

Prvi je upotrebio ,iroki potez. !adi sa smelim i vidljivim potezima etke - revolucionarne tehnike novine. @o#isti 'umini%am - bo:i da:e 3#ednosti s3et'a. 3olorista je iz ljubavi prema svetlosti, tkaninama i spolja,njem bogatstvu . .vim nainom slikanja 8als je pretea impresionizma. 1. :esela pijani a - E tabla A=6 3 <F@K.g. .vo platno je kombinacija !ubensove snage i ,irine, sa usresreeno,u na dramatinom trenutku, koja mora biti izvedena od %arravaggia. Sve je ovde izraz potpune spontanosti/ mirave oi i poluotvorena usta, podignuta ruka, a,a sa vinom i , najvanije - brzina kojom su oblici nabaeni. 8als radi brzim potezima kiice, od kojih se svaka tako jasno vidi kao poseban entitet, da bismo gotovo mogli izbrojati koliko ima poteza, tako da slika stvara utisak brzopotezne skice, mada to nije. Slika odaje spontanost. Pijanica sedi sa osmehom na licu u ushienoj pozi.
#rans +als - /esela pi anica

2. +ortret $altazara Kojmansa - $S <K=6 3 Dovek duge kose, sa briima, u crnom. Slikano je direktno na platno. :unjevita brzina koncepcije, sloboda i virtuoznost tehnike. 3. +ortret :. van Hajtuzena - GP F@6 3 Dovek nakrivio ,e,ir. Prednost svetlim, jednostavnim pozadinama, nema potrebe za perspektivom. 4. @pravni e doma stara a u Harlemu - E >@>6 $S <K=6 GP F=6 3 2rupa goropadnih ena, koja se sastoji od jedinstva izdvojenih jedinki. ? slikanju lica preovladalo je karikaturalno nagla,avanje istine, sa uivanjem u runoi, koju je 2oja isticao slikajui ,panske vladare. Ba bi skoncentrisao panju na karaktere, svetlost je usresredio na lica. a licima ovih starica vidi se ispijenost, uvelost upalih oiju iz kojih izbija praznina i pusto, ivota, u i,ekivanju smrti. 3ada su zakljuile raune, zatvorile knjigovodstvene knjige, gospoe su posedale u lepom, autoritativnom stavu. &aj stav je ostareli umetnik, koji se i sam sklonio u njihov dom, protumaio kao odraz surovosti, samoe i bede, mnogo vee nego ,to je beda staraca, njihovih ,tienika. .ne su obuene u rasko,ne, brokatne haljine, ali 8als namerno na divni brokat postavlja uvele starake ruke, tako da zvunost brokata predstavlja suprotnost rukama. jegove *igure imaju rasko,ne ipkane okovratnike, od kojih se svetlost odbija, tamne kape i ,e,ire, tako da se lica jasno vide - iluministiko nagla,avanje belih okovratnika i grubih ruku, nesposobnih za nene dodire.
Upravnice doma staraca u +arlemu +als-co&mans

219

Istorija umetnosti

Rem.rant van RIn

*emb#ant 3an *7n (1606.-166!.g.) :a kako njegova umetnost izgledala suprotna $talijanskim idealima *orme, ritma i stila, bez %arravaggia se ne bi dala zamisliti (mada nikada nije putovao u $taliju, bio je njegov pristalica+. !embrant e ostati najbarokniji majstor meu 8olananima. aroito je preokupiran portretom, i to vi,e portretskom studijom nego portretom u pravom smislu rei. jegov sopstveni lik, sa kojim moe najlak,e da eIperimenti,e, naje,e e mu i sluiti kao model (naroito u starosti+. ? centru njegove panje od samog poetka stoji odnos izmeu ljudske *igure i prostora u kome se ona nalazi6 *igure su posmatrane pod naroitim, traenim e*ektima osvetljenjima i tako se postie njihov du,evni izraz. Portret zauzima po broju odprilike =S> mesta u !embrantovom delu. !azvojne etape !embrantove umetnosti obeleavaju se sa tri uvena dela, velika po *ormatu, koja spadaju u kolektivni portret 8olandskog tipa/ J ona straaJ, JDas anatomijeJ i JSuknariJ. jegov grupni portret odlikuju se mahom istim osobinama kao i njegov pojedinani/ linosti nisu u isto portertskom stavu, ve su predpostavljeni i radnji. ema sinteze *orme i unutra,njosti, ve one ine nerazluivo jedinstvo. Prostor je neutralan. 1ikovi izranjaju iz pro,losti. Pojedinani portreti takoe nisu isto portretski shvaeni i osetno se razlikuju od portreta drugih ,kola. ? veini sluajeva, !embrantov portret je kompozicija koja se sastoji bar iz podjednakog udela stvarnih elemenata i jedne ideje - dakle, onoga ,to model prua i onoga ,to slikar, nezavisno od modela, nosi u sebi kao ideju za koju mu je potreban podesan model. !azume se da slinost u takvim sluajevima prestaje da bude ono najvanije i da se esto ne,to od nje rtvuje ideji. Sa takvim portretima umetnik nije imao mnogo uspeha kod naruilaca. jega privlai )ntika, mitolo,ke legende i 4iblija. :itologijom se zanima naroito na poetku karijere, kada je bio najosetljiviji prema italijanizmu. :itologija i alegorija zauzimaju ipak najmanje vano mesto u njegovoj umetnosti - on u njoj trai samo *abulu, a ne predaje se *ormalnoj koncepciji antike prema italijanskim uzorima. Svoje mitolo,ke teme on vidi u jednoj udnoj sme,i *antastike i proizvoljnog orijentalizma, u kome trai istonjaku rasko,. aprotiv, 4iblijske teme jesu ono ,to ga najintimnije zanima. !embrant je, moda, prvi od umetnika u modernom smislu te rei, prvi od velikih majstora koji, ne radei za crkvu, obrauje religioznu tematiku potpuno slobodno i prema svom nahoenju, ne obazirui se ni na kakve propise i ikonogra*sku tradiciju. aroito u 4iblijskim legendama on je na,ao sebi prisnu poeziju i povod za svoju viziju orijenta, za udni luksuz odela i oruja, te,kih kadi*skih ili svilenih zavesa, ogrtaa, turbana, zlata i dragulja koji svetlucaju u prozirnom, zamraenom vazduhu njegovih slika. $spoetka, to su bile samo Jluministike sim*onijeJ, a kasnije e traiti one teme pomou kojih moe da izrazi jedno odreeno du,evno raspoloenje, uzimajui ih vi,e iz Staroga zaveta nego iz ovog. Starozavetne scene - prostor podreen vremenskom konceptu i nije krajnje de*inisan, trenutak je uhvaen ali nije i zaleen. Slika ima i budunost i pro,lost. #erske teme nisu uraene u baroknoj koncepciji - nema nametnutih re,enja i data im je ljudska dimenzija. Pejza poinje da igra vanu ulogu tek u zrelijem dobu umetnika. a poetku, priroda ga ne zanima i predeo se javlja samo kao nuni rekvizit u kompozicijama. .n idealizuje pejza. !ae se slui isto holananskim ravniarskim motivima, a esto ih kombinuje i sa imaginarnim predelima, ruinama, starim romantinim mostovima, ,to je podesno za njegove dramatine e*ekte svetlosti i senke. .n je skoro jedini slikar 8olandije koji je shvatio znaaj akta. ? JBanajiJ, J3upaiciJ, J4etsabejiJ se ogledaju su,tinske crte njegove umetnike *izionomije. ? tim komadima on eli da se ogleda sa suparnicima - &izianom i %orreggiom. &ano u tim komadima dolazi najo,trije do izraza, zbog koga ga veoma esto ubrajaju meu majstora realizma. &u se 220

ogleda i jedna bitna !embrantova osobina, kojom se bitno razlikuje od italijana/ njegov realistiki, bolje rei naturalistiki nain gledanja. ?mesto arabeske, ritma i lepih stavova ovaj umetnik daje samo studiju modela, i to sa takvim oseanjem epiderma, snage i ivota, da, i pored runoe *orme, netraenoga stava i arabeske, oni stoje na ravnoj nozi sa najjaim kompozicijama &iziana i %orreggia. Su,tinski problem !embrantove umetnosti, kome su podreeni svi drugi njegovi napori, crtaki, koloristiki, misaoni i oseajni, jeste problem svetlog-tamnog kome je on dao jednu novu *ormulu i razvio je do visine koju niko vi,e nije dostigao - u okviru *ormule iscrpeo je sve mogunosti koje ona prua. Svetlo-tamno u svojoj bitnosti i u svom prvobitnom znaenju bilo je samo jedna nuna posledica naturalistike doktrine, jedno svojstvo da se pri imitaciji realnog postigne vi,e relje*nosti i vi,e ivota. .n, naprotiv, koristi ovo sredstvo da bi elemente stvarnosti spiritualizovao i preobrazio ovaj jezik, koji je bio zami,ljen da bi stvarima dao vi,e materijalne istine, u jezik kojim se mogu izraziti ideje. Svetlost je *enomenalno gradirana, likovi putuju ka nama. !ealan izvor svetla pripada samoj slici. Svetlost sija i nema nieg zajednikog sa svakodnevnom svetlo,u. .na obasjava lica, ali ne zbog teatralne patetinosti, ve da bi izrazila protivurenosti koje svako bie nosi u sebi. 3arakteristino za !embranta je da svetlost ulazi u kompoziciju u istoj koliini koliko izlazi iz samih oblika. Pomou takvog osvetljenja on stvara dramatine dubine u slici, i pomou svetlosti istie punu i jedru kompoziciju. Svetlost uvek tretira drugaije, ona nema simboliki znaaj. .vaj umetnik je uveo jedan potpuno nov slikatrski renik. ? njegovom slikarstvu postoje dve *aze/ <. )msterdam - portretista, @. Predaje se samoi zbog Saskijine smrti i zbog velikih porudbina, udaljava se od savremenika, tako da mu je zadnjih godina ivota model samo sopstveno lice. .vaj majstor, kojim 8olandska umetnost dostie svoj vrhunac i koji spada u onu najuu grupu genija koje je oveanstvo dalo u svim oblastima umetnosti uop,te, uistinu je najmanje 8olandski od svih 8olandskih umetnika. ? svojoj graanskoj i protestanskoj sredini, koja je traila i stvorila jednu umetnost strogo realistinu u smislu imitativnog i koja je bila vezana za svakida,nju stvarnost, on je bio halucinirani vizionar, zanet pesnik i sanjalica, koji se inspirisao onim ime se u to vreme retko ko u 8olandiji, zemlji poslovnih trgovaca, prisno zanimao - starim legendama, 4iblijskim patosom, ilustrovanjem Eevanelja... 4io je uzbueni pesnik, ak i u svom portretskom radu, ne samo da je bio uvek spreman da rtvuje *ormalnu vernost likovnoj eIpresivnosti, ve je i psiholo,ku studiju produbljivao i poetizirao prema svom oseanju. Po svim svojim shvatanjima i postupcima, i kao umetnik i kao ovek, odudarao je od op,teg nivoa svoje sredine, i zbog toga je morao doi u sukob sa njom. Pred kraj ivota ivi sam, u siroma,tvu, nema porudbina, izrauje male slike i bakroreze koje prodaje za male pare. ije udnovato ,to su pravi znaaj njegove umetnosti i njegova prava veliini bili shvaeni tek kasnije. 5. Ao4na stra9a - E F=F6 $S <K>6 GP FH6 ) >AC6 3 <F>@.g. aruena je za zgradu )msterdamske streljake korporacije, sa svojih <K linosti, koje su trebale biti portreti. Prostor je miran i zatvoren. a kompoziciji koja je velika =,K<I>,>A m prikazana je eta kapetana 5ransa 4aninga 3oka pred odlazak na streli,te. .vim zbirnim portretom !embrant je dozvolio sebi da prikae one slobode kakve je imao 221

Istorija umetnosti u autoportretima, kada je sebe kitio *antastinim tokama ili grimasirao za ljubav svojih istraivanja. isu svi porterti u prvom planu. Protivrena mi,ljenja o slici postoje jo, od njenog postanka, pa ni do danas nisu usagla,ena. #e sama ta protivurenost i trajna zabuna koju slika izaziva govore u prilog tome da je ovo remek-delo kadro da se nametne svojim smislom. .d svih uvenih !embrantovih slika, ova je najbaroknija i po zamisli i po kompoziciji. 4arokni su pokret i osvetljenje. .n se nije mnogo obazirao ni na elje ni na oekivanja svojih naruilaca, kao ni na utisak koji e izazvati kod publike - bio je unapred re,en da glavnu ulogu u ovoj monumentalnoj slici da svojoj grandioznoj viziji svetlo-tamnog. Slinost, smisao, istinitost - sve je moralo prei u drugi plan i potiniti se ovom osnovom postulatu. !edovno se istie da se naslikana scena ne odigrava nou, ve u po bela dana. ? istinu, ona se ne odigrava ni danju ni nou, ve u imaginarnom, apstraktnom osvetljenju umetnikove vizije. &o osvetljenje savr,eno odgovara sieu spiritualiste, ili kako se to za ovog umetnika kae - u oblasti ideja. jegove ideje tako dobijaju svoju prirodnu poetinu atmos*eru, koja ih ini toliko dragocenim. asilje, od koga umetnik nije odustao, i podvig, koga je on tvrdoglavo re,io da izvede pod svaku cenu, sastoji se u tome ,to je jedan sie - dvostruko realistiki - jedan prozaini pokret gradskih milicionera, u kome su jo, povrh toga linosti morale biti portretisane, prikazao u sopstvenoj viziji. 9ato je zagnjurio u jednu imaginarnu i dramatinu atmos*eru svetlo-tamnog, koja sama sobom poetizira stvari i odvodi u sanjarenja i nestvarnost. &oj atmos*eri on je mogao rtvovati i bukvalnu portretsku slinost i verizam radnje, pa i sam realizam svesti na meru kompromisa, ak na one neodreenosti koje ambijent njegovog svetlo-tamnog moe da podnese. ? tome lei protivurenost ove slike koja daje mesta navedenim suprotnim tumaenjima. -to se tie samog svetlo-tamnog, dakle onog problema kome je !embrant potinio sve ostalo u ovoj slici - onom utapanju zasienih, dubokih crnih, crvenih i zlatnih tonova u jednu atmos*eru zaarene teme, sa onim iznenadnim magnezijumskim pra,kom dve ble,tave svetlosti (porunik i devojica+ - njegov e*ekat je toliki da je nesumljivo po tome ova slika stekla epitet JEednog od svetskih udaJ. ? *iguri porunika svetlost pojaava realizam materije, a u *iguri devojice svetlost je pojava koja isijava i izbacuje svetlost u mase u pozadini. ? ovoj kompoziciji svetlost ne dolazi ni iz jednog izvora spolja, ona zrai iz same boje i *orme. Postigao je e*ekat - kompozicija kao da se kree ka nama. Silovito izvoenje poteza je u suprotnosti sa tada,njom povr,inom slike, zbog toga ovo delo mnogi nisu shvatali. #. 1utoportret - 3 <FA>.g. jegovi autoportreti oslikavaju stepene umetnikovog unutra,njeg razvoja. ? portretima iz njegovih poznijih godina izuzetno je vidljiv teak ivot sa brojnim udarcima sudbine. a autoportretima je slikao sebe u raznim raspoloenjima i izrazima lica eIperimentisao je osvetljavajui lice na razne naine pred ogledalom. a nekim slikama je *igura u punoj svetlosti, a kod nekih je osvetljeno samo lice, ili svetlost dolazi sa strane i osvetljava deo lica. Portret je analitian. %. Suknari - ) >A<6 3 <FF@.g. 3lasino !embrantovo delo, raeno po porudbini, nastalo pri kraju njegovog munog ivota, ono predstavlja sumu njegovih iskustava i znanja. 2rupni portret neodoljivog inteziteta. Predstavljeno je pet graana - jednostavno obuenih bogatih buruja, kako sede ili stoje oko stola zastrtog crvenim ilimom i raspravljaju 222

o svojim poslovima, nesvesni svoje besmrtnosti. .ni ive, iako su nepomini, govore, iako ne mogu izgovoriti ni re. $ako slika deluje obino i malo upadljivo po svojoj temi, moemo zamisliti koliko je trebalo imati srca i genijalnosti da bi se neko mogao zagrejati ovom sednicom birokrata, i obraditi je plastino, ,to znai da je umetniku bilo kakav sie mogao posluiti da iz njega stvori jedno remek-delo. Primeuje se da je sve na ovoj slici stvoreno bez *ikcije, da je sve plahovito naslikano, pa ni jedna boja u stvari nije ono ,to se na prvi pogled ini - u onom ,to deluje belo ima tona tamnog ilibara, crna boja gori riim sjajem koji kroz nju izbija, a klju sve te zaarenosti je u centru slike, u udesnom ilimu koga je naslikao pomou noa istim cinoberom, u ilimu ija skerletna boja zrai celom slikom i svedoi nam do koje je mere prilikom slikanja mozak goreo u groznici i ruka pomamno radila. .vo delo izgleda razborito i mirno, pa se na prvi pogled ak i ne primeuje kakvim je *urioznim zamahom slikano ). Kameni most - 3 ?lje. Snani kontrasti. &e,ko i oblano nebo, kroz koje se probija sunce i dodiruje kameni most. ? daljini se izdie crkveni toranj.
2em3randt - 1ameni most

6. +ejza9 sa ru;evinama na 'rdu ovo shvatanje prirode - duboko transponovanje unutra,njeg doivljaja, a ne preno,enje *orme. ?metnik je predele slikao kao vizionar, prepu,tajui se ma,ti, pa njegovi pejzai nisu verne slike ravne 8olandije. !azlikuju se od pejzaa koje su radili njegovi savremenici, iako su pojedinosti zapaene i verno prenesene. 9a njegove pejzae iz ma,te, kao ,to je ovaj sa labudovima, vetrenjaom i suncem obasjanom ru,evinom te,ko bi se moglo rei koji kraj na zemlji predstavlja. Samo ponekad njegov je pejza tipino 8olandski, a more i lae - omiljene motive u 8olandskom slikarstvu, nikada nije slikao

18. 1utoportret - E F=H6 3 .ko <FFH.g. ?lje na platnu. 1ina istraivanja sopstvene psihe kroz autoportret - pratimo njegovu tragediju (sahranio je ak i svoju drugu enu i sina jedinca &itusa+. .n prouava sopstveno starenje - poruka o 223

Istorija umetnosti drami ljudske predodreenosti. $ #an 2og prati sopstvenu linost kroz autoportrete - istrauje sebe. 11. *em'rantova >ena sa "e"irom - 3 Psiholo,ka svojstva Saskije iz veze sa lino,u. !embrant je svoje male slike naselio svojim duhom, kao ,to ih je !ubens obogaivao snanim telima. !ukavice, plava bogata haljina sa ipkom ili tilom. .groman bordo ,e,ir, nakit.

12. Skidanje sa krsta - 3 Platno. Svetlo u sredi,tu idejne strukture slike. $ndividualno doivljavanje prikazane teme. 3ompozicija je harmonina i svi elementi su u potpunom jedinstvu. 5orma se ne dovodi do potpune apstrakcije. Potezi su gradirani. Pozadina je tamna, a 8rist beo. 13. Suzana i star i - 3 Slika je na drvetu. esavr,eno ensko telo, lepota svetla. $luzionizam, psiholo,ka stvarnost. .dnos izmeu slike i modela - iznenaujua snaga, nenost i istinitost. 8vata trenutak koji je usledio posle niza drugih. ? odnosu na italijane oblici enskog tela neproporcionalni i lo,e pojedinosti.
2em3randt - Skidan e sa krsta

14. +orodi2ni portret - 3 2rupa je naslikana smelo i neno. 4oja menja gustinu prema umetnikovim zahtevima, stvarajui tkivo i ton prema tome kako je otrvena, izribana ili jako zgu,ena, da bi predstavila komad ilibarski crvenog rukava, bore na koi, konac u vezu ili dragi kamen. Portreti svoje porodice radio je sa puno slobode atmos*era je izrazito intimna. 15. Jakov 'la"osilja sinove - E tabla A>6 3 Platno. 9latna svetlost prodire kroz zavese na levoj strani, jednako je blaga kao gestovi i pogledi. !aspoloenje je proeto nenom ti,inom. 9ajedniki doivljaj gledaoca sa portretima oseamo jae i prisnije nego na bilo kom ranijem delu. ulna lepota.

HMA2& MA5STOR&H 224

>anr slikarstvo je rod koji je 8olananima bio naroito prisan. ? scenama iz svakodnevnog ivota, iz dru,tva, iz porodinog kruga, gledanim bez potenciranja, bez patosa, trezvenim oima kojima je stvarnost dovoljna kao predmet slikanja, oima koje tu stvarnost umeju paljivo da posmatraju, da u njoj uivaju i pronalaze *orme i boje - 8olandski duh je prona,ao ono ,to je njemu najblie. Ranrom su se bavili slikari u svim gradovima 8olandije, a sa najvi,e uspeha u 8arlemu i 1ajdenu. 3asnije, ovaj rod gubi svoju vitalnost i krajem veka se pribliava 5rancuskom ukusu (poetak rokokoa+. HAR2EMSKA AKO2A ? 8arlemu, slikari koji su slikali pod neposrednim ili posrednim uticajem 5ransa 8alsa, izgradili su jo, vrlo rano, oko <F@C.g. jedno anr slikarstvo, u kome tematski obino *igurira (samopouzdana soldatska *igura ili svet galantnih kavaljera+.

Adrien van Ostade

"d#ien 3an ;stade (1610.-16 5.g.) ?enik 5ransa 8alsa. jegova umetnost se ograniila na slikanje ivota malih ljudi sa sela ili sitnih graana. &amni enterijeri sa relativno sitnim *igurama, koje predstavljaju obino nezgrapne i zdepaste seljake u jakim pokretima - tako izgledaju vrsto raene slike sa kojima je .stade poeo <F=C.g. Sve njegove *igure su jednog tipa i izgledaju kao da pripadaju jednoj porodici. :euti, on ne moe da se meri sa 4ranerom ni po dramatinosti ni po psiholo,koj studiji. &aj svoj sitan, mirni i nasmejani seljaki svet, koji ne lii po naravi na 4ranerove kavkadije i ubice, on ne posmatra oima gospodina koji stoji iznad njega, kao &enijers, niti sa saaljenjem kao slikar "$" veka, ve se i sam uivljava u tu dobroudnu atmos*eru ivota ljudi, koji su bili zadovoljni sa malim i raspoloeni. Slika humoristine scene iz svakodnevnog ivota. 3ada je potpao pod !embrantov uticaj, njegova umetnost se menja tako ,to mu paleta postaje svetlija i dobija jednu produbljenu svetlo-tamnu atmos*eru sa toplim harmonijama, a u tu atmos*eru utapa svoje melodiozno kolorisane *igure. Sve vi,e i odreenije van .stade prelazi na njemu prisne teme sa omanjim grupama ljudi, ena i deca pri skromnom prazninom raspoloenju kunih zabava. Poinje ,ta*elajno slikanje. 1#. Slikarski atelje - 3 Stra,an nered, on slika i ima crvenu kapu. 1evo je prozor, oblici se kupaju u svetlu, prozrana tama i senka, pretrpano.

3erard ter 0or

Ge#a#d te# Bo#c& (1617.-16 1.g.) Spretno otkriva zadovoljstva koja prua ljudski dan. !adi tipine anr scene holandskog slikarstva "#$$ veka, ali se, nasuprot van .stadeu, zanimao anr temama iz otmenih ili bar prividno otmenih graanskih krugova. ? njegovim slikama 8olandsko graanstvo dobija ne,to od 5rancuske gracije i -panske grandioznosti. o, paljivim posmatranjem opaa se da dru,tvo koje ter 4orch slika nije tako otmeno kao ,to nam ga njegovo slikarstvo predstavlja, upravo da te ene, koje na njegovim slikama muziciraju, primaju galantna pisma ili posete vojnika koji daju savete ili direktno dre,e kesu, ne pripadaju najboljem dru,tvu, te da je umetnikova tematika, mada se on uzdrava od moraliziranja ili davanja svog mi,ljenja o tome, ustvari puritarizmom prikriveni i prilino vulgarni ivot skupih graanskih kurtizana. 225

Istorija umetnosti 3ao dobar protestant, ter 4orch je ostao uven po svojim anr slikama. jegov anr stil se granii sa portretskom koncepcijom *igure, jer su *igure njegova bitna tema. Sam prostor enterijera njega ne preokupira naroito, ak i sam odnos izmeu *igura i njene okoline, tj. problem *igure u prostoru, nije za njega naroito vaan. a njegovim slikama enterijer sobe slui samo kao okvir i tamna pozadina, koji je po tonu i koloritu tako uraen da *igure, a naroito kostimi, dou ,to vi,e do izraaja, a da slika ostane ujedno ,to kompaktnije povezana. ?kus, takt i smisao za meru provlae se kroz celo njegovo delo. epogre,an je u crteu, u izboru *ormata prema kompoziciji i promi,ljenoj, dobro odmerenoj ve,tini da kompoziciju uravnotei, uprosti, da iz nje odstrani sve ,to je nametljivo - da je svede na ono su,tinsko. jegov nain prianja je uzdran i diskretan. $strauje svetlost, ali je osvetljenje kori,eno u cilju da *igura dobije svoj plasticitet, a ne kao !embrantov omota, koji je sam za sebe predmet slikanja. 3olorit je preteno hladan i srebrnkast. Slikarsko tei,te kod njega lei u pre*injenom suptilnom crteu i karakterisanju same materije - izvanredno vlada materijom (svila, bar,un, srebrno posue...+. &aj aristokratizam crtake i slikarske discipline toliko je sugestivan da na prvi pogled i smisao samog siea izgleda zamuen (ukoliko se uop,te te scenice mogu nazvati sieima+. .n je bio domi,ljati kostimogra* i predvodnik u razvoju novog tipa anr slika u 8olandiji. 1%. Kon ert - $S <HC6 ) >F<6 82 AAK46 3 ?lje na drvetu. embalo i violonelo. elistkinja je okrenuta leima. 'nterijer je manje bitan od ljudi - enterijer sobe je okvir, perspektiva je suena. .svetljenje je samo pomono sredstvo. %rte je pre*injen, daje karakteristike materije i ima hladan i srebrnkast kolorit. 4oja doarava meko krzno na vratu i rasko,nost bele satenske suknje. $stie dekorativna svojstva materijala - odee. &ehniki, slika je briljantna, ali je praznog sadraja, mada je puna ivota. Sklad izmeu zidova, svakida,njih predmeta.

1)$B' S3) -3.1)

? 1aidenu zapoinje jedno malo majstorsko slikarstvo, ovoj ,koli pripada Ean Steen, koji je kao slikar imao mnogostrane dispozicije, a po smislu za humor i dosetke prevazilazio je svoje savremenike.T

B'15&S3) -3.1)

Bvojca od najveih majstora anra iveli su u Bel*tu. :ada su se razlikovali po svojoj umetnosti, oni imaju i jednu dodirnu taku, a to je ,to ni kod jednog slikara, kao kod njih dvojce, princip da se iz slike odstrani svaki sie, svaka anegnota i da se sva panja usresredi na problem slikanja - nije tako konsekventno sproveden. &a dva majstora su Pieter de 8ooch i #ermeer van Bel*t.

*iter de Hoo

/iete# de 8ooc& (162!.-1677.g.) %elokupna umetnost ovog majstora svodi se na tri, etiri teme sa enterijerima - on je slikar istih i svetlih soba. Prikazuje tananost i poeziju atmos*ere unutra,njeg prostora holandskih kua, izloenih pogledima posmatraa. Sasvim nevani sie (predmet i radnja su svedeni na minimum+ odnosi se redovno na skromni ivot buroazije, a u poznijim slikama - kada je ve izgubio svoje najbolje slikarske odlike i postao konvencionalniji i hladniji - na ivot elegantnog sveta i bogatih buroaskih kua. o, osim tog isto slikarskog podviga enterijera, i ba,te ispred kua odi,u jednom prisnom poezijom 226

istunstva Jbez trunke pra,ineJ i domaom toplinom, gde stvari izgledaju kao da su primile ne,to od du,e ljudi koji meu njima ive. $ na tim slikama, koje predstavljaju prizor napolju, vidik je zatvoren zidom ili zabatom. Same *igure u njegovim slikama malo su vane. .ne ne izgledaju ni dovoljno ive ni dovoljno ubedljive, upravo one se pojavljuju kao neka slikarska sluajnost, u svetlosti ili polusenci. .igledno, tei,te slike ne lei u obradi *iguralne partije. Problem, koji ini su,tinu de 8oochovog slikarstva, je analiza atmos*ere, portret vazdu,nog prostora izmeu etiri razliito osvetljena zida, ili jo, bolje izmeu razliito osvetljenih prostorija koje se nastavljaju u perspektivnom nizu. Svetlost skoro redovno dolazi iz pozadine, bilo kao jedan jedinstven zlatni talas, bilo na jedan jo, rei nain/ putem kakvog tesnog hodnika, esto kroz od,krinuta vrata koja vode u neku drugu odaju ili na neki osvetljeni kanal. 9ahvaljujui tom udnovatom postavljanju svetlosnog izvora u najudaljeniju pozadinu, cela slika dobija neoekivani izgled i ostavlja utisak stvarne dubine, pa nije re,enje prostora na povr,ini platna - kao ,to je to inae redovan sluaj. Pu,ta svetlost da prodre kroz prozor naspramno posmatrau. Primarno svetlo je kroz prozor (ili kako je ve bilo obja,njeno+ a sekundarno se re*lektuje odozdo. Svetlost je intenzivna i razlivena u isto vreme. .vaj umetnik je ostao veran !embrantovom krugu poimanja boja. !aspored toplih i hladnih tonova je znalaki komponovao sa crvenim akcentima. :eke senke sjedinjuju a ne razjedinjavaju - kao u baroku (potpuno razliito+. Perspektive obavija blaga i topla atmos*era. 1). Ostava - GP K>6 82 AAK)6 3 anr slika, eIplicitna i reita. .tkriva svoju du,u slikajui enterijere intimizirano, obuzet je e*ektima svetlosti. Smisao ivota obinih ljudi i obinih dana.

7ermer van 1el<t

+e#mee# 3an De'2t (1632.-1675.g.) Slike mu nisu anr, ve trenutak istog misaonog posmatranja. ? njegovoj umetnosti ima pre svega neke plemenite ti,ine. ivot se mani*estuje bez gestova, neusiljenim stavovima, koji su tako jednostavni ili tako znaajni da svaka *igura izgleda kao naroito stvorena za onu radnju koju vr,i i kao da e u toj radnji ostati veito. jegovi modeli su uvek nepokretni, tretirani su kao mrtva priroda. 5igure, kojima su oivljeni njegovi enterijeri i ene koje vezuju ogrlicu oko vrata ili itaju neko pismo, mlekarice, ipkarke, izvanredni su po prirodnosti i prostoti stavova. o, ljudski lik ne zanima #ermeera vi,e negoli neka zavesa sa ,arama ili limunova kora - ljudske *igure mu nemaju vei znaaj od prostora. 4ela svetlost, istinska svetlost Sunca, uzbudljivija i pozitivnija od svakog drugog osvetljenja, najdragocenija za oko, #ermeerova je magija. ikakvih izmena, nikakvih metamor*oza stvari ili tonova, nieg drugog osim tog suptilnog omotaa, tog bezbojnog *luida koji sve ,to opkruuje, nijansira i posipa sjajem bisera i srebra. ?nutra,nja atmos*era ublaava sjaj i daje sede*astost, tako da su svetlosni e*ekti novi. ema jasne konture, osvetljava bitne delove, a daje igru svetlo-tamnih partija. Savr,eno tretira boje i svetlost. $zvanredan je slikar koji ide na likovnost. 1ini kolorit - intenzivan, nasluuje se zrnasta tehnika.. $ma neutralnu pozadinu, mada se osea toplina enterijera.

227

Istorija umetnosti Sjajno prikazuje materiju. ?krasni predmeti imaju simbolino znaenje/ predstavljaju spolja,nji svet. 3od njega su odnosi izmeu predmeta, ritmova i boje dati sa takvom tano,u, da bi bilo nemogue izvr,iti i najmanju izmenu u njegovim delima, a da se ne poremeti ravnotea slike. Stil mu je smeo i originalan. 8vata trenutak u anr scenama, u kojima likovi i odnos izmeu njih nisu do kraja de*inisani. 4a, kao ,to stolice i zavese, kao i drugi statiki detalji postiu novu dostojanstvenost, kada ih miluje #ermeerova svetlost, tako i modeli prestaju da budu sada,njost i stiu venost za sva vremena..n je ostavio svega >C-ak slika iza sebe, po kojima ga ubrajaju, uz !embranta i 8alsa kao treeg po redu od velikih majstora 8olandskog slikarstva. Svaka mu je slika bila izuzetna, ali nijedno ime slike nije sigurno. Eedan veliki slikar nije uvek i veliki umetnik - velika mana tih glatko raenih slika, u kojima nema nikakve misterije i koje ponekada poinju da lie na *otogra*ije - jeste to ,to su one potpuno li,ene misli i oseanja, prie i poetinosti. &eme su hladne, *igure u enterijeru, plemenita ti,ina - sve je pomalo hladno di*erencirano od posmatraa. 16. +rodava2i a 2ipki - $S <KH6 3 <FF>.g. 28. &evojka sa 'isernom o"rli om - 3 .vde, kao i kod JProdavaice ipkiJ, svakodnevni prizor postaje nestvaran, a trenutak izgleda veit. :anastirski mir ispunjava te graanske sobe. Bevojka je *iksirana u svetlosti i pomou svetlosti. Pozadina je zanemarena, tamna, ali ima boju. .na se ogleda. Stolica je u prvom planu 21. @2itelj muzike - 3 Bevojka svira, on stoji pored. #idi se u ogledalu. 22. &ama u rvenom - 3 Sedi za stolom, ,ovek sa ,e,irom stoji pored i dri vr, sa leve strane prozora. 23. +ismo - 3 .na, u plavom, stoji i ita pismo. :ir, kazivanje, prirodno hladno svetlo, strujanje vazduha, tananost, sveanost i spokojstvo. 3od njega su odnosi izmeu predmeta, ritmovi, boje, proraunati sa takvom tano,u da bi bilo nemogue izvr,iti i najmanju izmenu u tim plemenitim, malim remek-delima.

P'ES)R$S&$

228

8olandski pejza u pravom smislu rei je onaj kada se do,lo na misao da se predeo slika kao neka linost, da se naini portret predela. 9aetnik takvog 8olandskog pejzaa je Ean van 2oNen. 8olandski pejsaisti odustaju od uobiajenih tema i jedini predmet prouavanja postaje pejza, koji je do tada bio samo dekor. Podreuju svaku radnju dejstvu svetlosti. .ni su vi,e od jednog veka davali polet 8olandskom slikarstvu, kome je pretila opasnost da ostane u granicama opona,anja ili *ikcijama bez velikog znaaja. e tei se ostavljanju utiska, autorovo prisustvo se ne osea.

5ako. van Ruisdael

5acob 3an *uisdae' (162!.-16 2.g.) 3oncepcija pejzaa kakvu je inicirao van 2oNen, dobila je svoju punu *ormu u umetnosti jednog od najveeg svetskih pejsaista - van !uisdaela. 3omponuje unosei svoju du,u - sliku ini izrazito dirljivom. jegovo elegino oseanje prirode je nesumljivo dublje i muevnije nego kod bilo kog drugog holandskog pejsaiste. .dsustvo svake snage u oseanju i svega ,to bi liilo na virtuozitet u tehnici, na *razu u izrazu, ini naroito njegovu umetnost ubedljivom. aravno, ima i takvih slika, kao ,to su neki vodopadi, gde jedan romantini patos ,kodi toj ubedljivosti. $znad svega, umetnik je znaajen ,to donosi jedno novo, moderno shvatanje prirode. $nstiktivna svest o na,oj povezanosti sa prirodom, to ne,to ljudsko ime odi,u njegovi pejzai ini osnovnu emociju, koja uvek izbija iz njegovih dela. .n tei,te problema stavlja kod pejzaa u slikanju neba - za razliku od onog ,to se do tada mislilo - da nebo, kao najpraznija partija na slici, ne mora biti naslikano sa velikom brigom i trudom. 9ato njegovi pejzai u poreenju sa drugim, izgledaju kao obrnuti. 3ao posledica takvog shvatanja javlja se to ,to i najskromniji pejza dobija neku neoekivanu visinu i prostranstvo, pa pomou te arhitekture nebo postaje monumentalno. .n zna da prodre i do same su,tine stvari, tako da njegovi pejzai (4ura, bun, :laz suneve svetlosti, :laka, -uma+ sadre jednu op,tu ideju i ono ,to je u najveoj meri tipino za jednu takvu predstavu. Svoju najveu meru !uisdael dostie kada slika tipino 8olandske pejzae - ravnicu, dine i pe,anu morsku obalu. jegovi pejzai izraavaju svu strogu lepotu 8olandske prirode, na kome se, pre svega, odraava promenljivost svetla i senke. Prikazuje prozranost vazduha i vode. jegovo slikarstvo se ne odlikuje nekim bleskom i bogastvom kolorita, ali ima ozbiljnu, izvanrednu snanu, harmoninu i nijansama bogatu paletu. ebogati kolorit ine uglavnom smea, zelena, siva. $ma vazdu,no oblikovanje i strast za arolijom prirode. 24. :etrenja2a 'lizu :ijka - $S <H=6 ) >>>6 3 Belo koje u potpunosti iskazuje karakter !uisdaelovog slikarstva. ?metnik je saoseao sa raspoloenjima prirode, pa je izgleda imao nagonsku naklonost prema mranim, gotovo melanholinim danima. Pejza je sainjen od neba, koje gospodari niskom zemljom, gde voda ponovo odraava oblake. .lovno, te,ko nebo, sa stidljivim zrakom sunca iza oblaka, koje na mah osvetljava vetrenjau i smaragdnu povr,ina vode, kao kontrast mranoj obali. .vde se mlin smelo izdie ka naoblaenom nebu, dok komad crvenog krova sija zlokobnim bljeskom. Beo ovog oseanja za atmos*erom je i njegovo oseanje za drvo, kamen i li,e. Plastino i snano slika drvee sa gustim ili retkim kro,njama, njihovu senku i svetlost, koja u treptavoj 229

Istorija umetnosti igri obasjava debla. Bramatizacija prirode - unutra,nja tendencija. .seanje beskrajnog, u emu se ovek osea izgubljenim. 25. :odopad - 3 ? sredini kompozicije je kuica sa mostiem sa leve strane, ispred nje je vodopad. 9amak i litica se vide sa gornje desne strane slike. iski horizont.
Jaco3 van 2uisdael - /odopad

2#. 0ov !eka sa leve strane, movara gore desno, polja, jelen. Bva konjanika se nalaze na levoj obali reke. Slika ima niski horizont. "d#iaen 3an de +e'de (1636.-1672.g.) $stakao se kao pejsaista i slikar ivotinja. Slikao je obale, zaleene kanale sa klizaima, scene lova i predele sa stadima, koji podseaju na Paulusa Pottera. !uisdalel i 8obbema su mu davali da popuni radnju u prvom planu, a u svoje vreme je bio priznatiji od njih dvojice. 2%. :o9nja prin a Oransko" o'alom 1evo toranj crkvice, iza kojih su brda u daljini. a obali ima dosta ljudi, koije princa se nalaze u pliaku, odakle se povlae talasi. Besno je more, koje se talasa. ? daljini, na horizontu, vidi se puno amaca - kao da je marina. Slika ima niski horizont. Bve treine slike ispunjava nebo sa oblacima.

Adrijan van de 7elde

*aulus *oter

/au'us /otte# (1625.-1654.g.) 9vali su ga !a**aello ivotinja. Eedna izvesna studija mladog bika, raena u prirodnoj veliini, studija koju je naslikao kada je imao samo @@ godine, je u 8olandiji postala jedna od najuvenijih slika, jednako uvena kao i !embrantov as anatomije. Potter je poeo sa slikanjem 8olandske ravnice, livada i pa,njaka. Rivotinje i ljudske *igure koje je u njih unosio bile su motivisane 4iblijskim legendama i mitolo,kim temama. )li, ubrzo je sve svoje snage usmerio na studije domaih ivotinja, goveda, konja, ovaca, koza... .n je doista uspeo da da portret ivotinje, da verno uhvati njenu strukturu, krzno, pokrete i tipini izraz. :eutim, kao slikar slike - uzet u celini - mada mu se ne moe osporiti ,arm neke iskrene naivnosti, Potter nije uspeo da dostigne onaj visoki nivo majstorstva na kome se slikarstvo velikih predstavnika njegovog vremena nalazilo. 2). Krave - ) =H<6 3 &ri krave stoje, jedna lei, dve ovce, dva tanka drveta.

Meindert Ho.ema

-aul -otter-peasantf

-eindest 8obbema (163 .-170!.g.) ajvei je majstor pejzaa posle !uisdaela. jegovi su pejzai dopadljivi, u njima ima vi,e sunca, boje, 230

e*ektnosti i dekorativnosti nego u melanholinim !uisdaelovim slikama. jegove su slike bile i cenjenije od !uisdaelovih, mautim, on je slabiji umetnik od njega. jegov pejza, u kome se bezbroj puta ponavlja motiv mlina kraj ,umarka, slabije je konstruisan i komponovan. !adi upro,ene pejzae, ali sa vi,e boja, sunca i dekorativnosti. 26. +ut izme/u topola D1leja kod Midel>arnisaE - GP K=6 $S <H=6 3 ?lje na platnu. Brvored je 8obbemino remek-delo, koje ostavlja izvanredan utisak i kada se jednom vidi, vi,e se ne zaboravlja. i nebo ni zemlja nisu naslikani sa !uisdaelovom oseajno,u, ve su prikazani kontrastno. 8obbema mnogo vi,e belei stvarnu topogra*iju - i ovaj pogled na aleju je vrlo precizan. :autim, zahvaljujui prisustvu visokog drvea koje oiviava put, umetnikova tema je savr,ena/ pogled je voen perpektivom suavanja druma i nailazi na oveka koji ,eta psa. 3ompozicija je veoma smela i umetnik je stvorio sliku koja predstavlja olienje 8olandskog pejzaa "#$$ veka. ebo je uporno plavo, sa ponekim srebrnastim prelivom, na belim tonovima. 38. +ejza9 sa mlinom - ) =H<6 3 ? prvom planu mlin na levoj strani.
!e&ndert +o33ema - 0atermil

9%8RAN-USKA UMETNOST ;7&& & ;7&&& 7EKA

5rancuska i 'ngleska nemaju barok, jer nije bilo kontrare*ormacije. 5rancuska je u "#$ veku bila u borbama izmeu katolika i protestanata, pa stoga ni nema uslova za barok. <AK@.g., ? #artolomejskoj noi je bio stravian pokolj protestanata, ,to pokazuje do koje je mere taj sukob bio jak. &o je zapravo obraun prve i druge struje. <A;H.g. je postignuta tolerancija obe veroispovesti. 5rancuska prihvata re*ormaciju kao hugenotstvo, ali ima dve struje/ )% Katolika ?#oma>e A#aniju@ 4% Hugoneti ?#oma>u Englesku@% KARAKTER&ST&KE 8RAN-USKO3 H0AROKAH , K2AS&KA ?)J)K%, )JLK%g@

231

Istorija umetnosti ? 5rancuskoj umetnosti je vladao oseaj za meru, pa se nisu mogli razvijati prenagla,eni oblici baroka, mada ima i izuzetaka. 5rancuska u "#$$ veku pokazuje isto onakvo neprijanjanje uz $talijanski barok kao ,to je $talija u srednjem veku pokazala otpor prema 5rancuskoj gotici. ?metnost se nije razvijala pod uticajem baroka, $ako je 5rancuska katolika zemlja/ )% ra!log - kraljevski apsolutizam (kraljevi su i u umetnosti nametali svoj ukus+, 4% ra!log - postojanje tradicionalnog, maniristikog duha - publika nije spremna da prihvati nove ideje, razvija se ne,to ,to se ak naziva i JklasicizmomJ 5rancuske "#$$ veka (vladao je oseaj za meru, pa se nisu mogli razvijati prenagla,eni oblici baroka+. ? 5rancuskoj, barok je bio i ostao samo jedan nesvesni oblik podraavanja klasike. ? 5rancuskoj je u "#$$ veku uvr,ena apsolutistika mo kraljeva, iji su temelji postavljeni jo, za vreme vladavine 1uja "$$$, kada je prvi njegov ministar, 3ardinal !i,elje u program svoje unutra,nje politike uneo borbu protiv plemstva, za njegovo podinjavanje kraljevskoj vlasti i borbu protiv protestantizma, kao i za versku uni*ikaciju drave. .snovne linije te politike zadrane su i za vreme !i,eljeovog naslednika 3ardinala :azarena. .vaj autoritativan vek 5rancuskog monarhizma se nastavlja i pod vladavinom 1uja "$#, u periodu u kome je spoljna politika zemlju iscrpla mnogobrojnim ratovima, ali je to u isto vreme i vek snanog unutra,njeg razvoja. )li ipak, iznad svega, "#$$ vek u 5rancuskoj je vaan kao vek kulturnog uzdizanja, po emu su ga 5rancuzi nazvali J1e 2rand siecleJ svoje istorije. 'poha 1uja "$# je vreme uvene #ersajske dostojanstvene uglaenosti, klasian vek 5rancuske literature, kada su i stil i jezik dostizali svoje savr,enstvo. -to se likovnih umetnosti tie, 5rancuski "#$$ vek nije onoliko znaajan - i pored nekoliko krupnih imena - koliko u -paniji, 8olandiji, 5landriji, pa i u $taliji, i pored toga ,to je $talijanska umetnost bila u opadanju. 5rancuska hegemonija u umetnosti nastae tek u sledeem veku (rokoko, poetkom6 i neoklasicizam - krajem "#$$$ veka+, ali je "#$$ vek tu hegemoniju pripremio i 5rancuzi obino smatraju da se celokupna moderna umetnost raa jo, u "#$$ veku. ? 5rancuskoj umetnosti "#$$ veka obino se razlikuju dva perioda, koja se oznaavaju imenima kraljeva/ Stil 1uja "$$$ i Stil 1uja "$#. ? stvari, evolucija u umetnosti se ne podudara sa vladavinom tih kraljeva/ , *rvi #eriod je od <F<C.g. do <FFC.g. (bekstvo 1uja "$#, regenstvo )ne od )ustrije+, , 1rugi #erid - #ersajska umetnost, prekida se ve <F;C.g. Postoji reprezentativna umetnost dvora, koja je negovana jo, od -arla #$$, a to pojaava i osnivanje )kademije <F>H.g. 9vanian dvorski stil je bio klasini stil. Proistekao je iz tradicije "#$ veka u 5rancuskoj/ napajao se i 5rancuskim humanizmom i intelektualnim nasleem razuma i Stoike vrline. ? slikarstvu ovog perioda se svuda osea $talijanski uticaj, ali se on ispoljava u dva razliita pravca. :eu slikarima koji se italijaniziraju, mogu se razlikovati !a**aelliti i %arravaggiovci (u grupi %arravaggiovih imitatora treba povesti rauna o 5lamanskim elementima+. Ra<<aelliti - slikari ove grupe odlikuju se svojom averzijom prema baroku i svojim neumitnim klasicizmom. Predstavnici ove tendencije su Simon #ue i 1esier, koji su radili u Parizu i icolas Poussin i %laude 1orrain, koji su emigrirali u !im.

Nikola *usen

(ico'as /oussin (15!4.- 1665.g). iveo je u $taliji, radio u !imu, i uenik je #enecijanske ,kole. )ntika, !a**aello i delimino &iziano, su bili uzori koje je Poussin konsultovao upotpunjavajui sebe. a njega su uticali jo, i pejzai sela oko !ima, sa svojim spomenicima

232

i ru,evinama. Predstavnik je klasinog soja, koji se krajnje odupire dekorativnoj struji baroka. 4io je veoma obrazovan. ikola Pusen daje crtu koja podstie klasicizam ema dijagonala, ve komponuje horizontalama i vertikalama - odlika klasicizma. .n je jai u koloritu, a svetlost mu je ravnomerno rasporeena na slici, nema kjaro-skuro odnose. 5ormu de*ini,e linijski i ne prihvata nove tendencije, emotivan je i razumljiv. eguje iskljuivo ,ta*elajno slikarstvo. $ako prikazuje uzbuenja, *ali mu spontanost. Spada meu najizrazitije predstavnike tzv. 5rancuskog duha, koji se odlikuje plemenito,u, oseanjem mere i jasnoom. JPo svojoj prirodi, ja sam prisiljen da traim i da volim red u stvarima, izbegavajui kon*uznost koju oseam kao svog neprijatelja i koja mi je suprotna kao mrak svetlostiJ - rekao je umetnik. &aj njegov red u stvarima dolazi iz )ntike koncepcije lepote, pa do njega dolazimo intelektualnom disciplinom. Sve je u njegovom delu namerno i sraunato. 5igure se u svojim pokretima moraju potiniti smi,ljenoj arabeski. .ne moraju da klee i da se saginju, da bi se ostvarila kompozicija koju je majstor unapred propisao. Relja da sve podini *ormuli i da bude, pre svega, razgovetan i jasan, dovela ga je u suprotnost sa baroknim majstorima, koji su mislili slikarski, ka skulptoralnoj koncepciji slike. &eme/ mitolo,ke kompozicije, 4iblijske scene i alegorije, pejzai. &eme vezane za mitologiju pretvara u pejza. ? velikom broju njegovih kompozicija pejza se javlja kao scenario pozornica, dok u kasnijim godinama on se sve vi,e posveuje slikanju istog pejzaa, u kome *iguralni ukras igra samo uzgrednu ulogu. :otivi su pozajmljeni iz !imske okoline, sa njenim ostacima klasinih starina, ali su *orme pejzaa idealizovane, date u sveanijem obliku, sa eliminisanjem onoga ,to podsea na sluajnost svakodnevnog ivota. Pejza je prikladan antikim herojima i velikim dogaajima antike istorije, kako ih je klasina poezija idealizovala. Poussin je moda stvorio i najtipiniji oblik tog Jherojskog pejzaaJ. 3ljuna *igura za razumevanje kolebanja "#$$ veka. $zmeu #enecije i !ima, baroka i klasike, boje i crtea.

1. +ejza9 sa +o"re'om !okiona - E FAA6 3 <F>H.g. .vaj pejza se dri Jidealnih predelaJ 3araija, ali briljivi raspored njegovih prostora gotovo je matematiki precizan. Pa ipak, utisak racionalne jasnoe sadri prizvuk setnog spokojstva, koje isto tako snano deluje kao i lirizam 3araijevih predela. &o raspoloenje je prilagoeno Poussinovoj temi, sahrani grkog heroja, koji je umro, jer nije hteo da preuti istinu - i sam pejza postao je spomenik stoikoj vrlini. Skoro kubistiki prikaz grada )tine, sa briljivo postavljenim drveem. Bva roba nose 5okiona, koji je sam u svojoj smrti.

Klod 2orejn

233

Istorija umetnosti C'aude $o##ain (1600.-16 2.g.) 4oravio je u $taliji. .n je esto kontaktirao sa Poussinom, ali nije pao pod njegov uticaj. eumorno je slikao pejzae, doterane i ude,ene, sa arhitekturom koja pomalo deluje neprijatno, sa *igurama na koje nije naroito obraao panju, pa su zapostavljene, a esto je prepu,tao da mu ih slikaju drugi. .d italijanskih pejzaa tog vremena, njegovi se izdvajaju nestvarnom svetlo,u, koja obasjava prostor, te prikazani pejza deluje nekad kao pesnika vizija. agove,tava interes za svetlo, koje e dovesti do impresionizma. Sunce je izvor svetla i nalazi se u centru kompozicije - sunce na zalasku i izlasku. $de pomalo za romantiarskim tradicijama - tei,te je dnevno svetlo. Pejzai i vazduh zasieni vodenom parom. Prvi plan je vrsto de*inisan. .buhvata sve oblike, sem *igura u prvom planu, koje su u kontrasvetlu. jegovo svetlo izbija iz pozadine slike. $ma speci*ian izraz i u enterijeru, koga doivljava romantino, sa sentimentom. jegov je uticaj bio veliki na pejza u "#$$$ veku. $ Poussion i 1orrain odlikuju se kao pejsaisti jednim eleginim lirizmom. 2. +o"led na luku - 3 aslikan je suton, graevine pomalo lie na velianstvene oblake, neupadljivo, kao da su deo raspoloenja u sutonu. Svetlost dolazi sa lea i rasipa se. 3olorit je harmonian, slika je lirina.

Claude Lorrain - 9alazak u luci

-arravaggisti , >anr%

2uj le Nan

$ouis 'e (ain (15!3.-164 .g.) jedan od trojice brae, koji obrauju teme iz raznih dru,tvenih klasa, ali najradije iz seljakog ivota. 4raa 1e ain neguju posebno struju u umetnosti pod uticajem su holandskog slikarstva "#$$ veka, vezani su za teme iz seoskog ivota. Smatra se da je ovaj umetnik, koji je bio najvei umetnik od svoje brae, prevashodno seljaki slikar i tvorac nacionalnog *rancuskog anra. &o seljako slikarstvo podsea i na 8olandske majstore - barem po tematici - i na %arravaggia po osvetljenju i te,kim tonovima, ali se ipak od njih razlikuje. jegov statiki realizam odlikuje se jednom sasvim linom posmarakom notom, ubedljivo ozbiljnom i emotivnom. 3od njega je nagla,ena sumorna strana seljakih prilika. Sam kolorit, ako je posmatran odvojeno, nije naroito lep - bezbojni, te,ki, smei i sivi tonovi - vanredno pristaju temama koje umetnik obrauje. &aj sme i sivkast kolorit, kao i odnos svetla i senke (svetlo-tamno+ je tipino 8olandski. Pojaan realizam, nema deskriptivnosti materijala. 3. :iolinista sa de om 234

#iolinista u crvenom. 9latni mrak obavija grube ljudske likove, upalih obraza i umornih tela. jednostavan prizor/ hvata modele pre i posle posla. ovek sa petoro dece i dvoje u pozadini u crvenom, drugi sa leve strane svira violinu. Peti sa leve strane ima a,u - otac, koji sedi pozadi.

Cor> de la Tur

Geo#ges de 'a 4ou# (15!0.-1652.g.) %arravaggiov uticaj se ogleda samo u koncepciji osvetljenja. 3ao i %arravaggio, i on se bavi e*ektima svetla, ali, za razliku od njega, u sredi,te slike stavlja ve,taki izvor svetlosti, koji je vidljiv, pa umetnik ispituje posledice tog svetla. Slika scene u nonom osvetljenju, sa jakim kontrastima svetlih i osenenih, zapravo duboko tamnih partija, pri emu je redovno jedini izvor svetlosti plamen svee ili buktinje. esto na slikama postoji dvojni izvor svetlosti - zaklonjena svea i mali 8rist koji zrai, npr. Sa ve,takim izvorima svetlosti, koje uvodi u sliku, imao je kjaro-skuro odnose, ali i duboku misaonost, i,enje slike, bez naturalizma - on je realista. &eio je da se priblii realizmu, bukvalnim preno,enjem *orme na sliku. .no ,to ini &ourovu originalnost i ,to ga izdvaja kao majstora jedinstvenog u svojoj epohi, to je njegovo shvatanje *orme. .n odstranjuje sa svojih *igura anatomske detalje i eventualnosti, a *ormu sinteti,e kao velike slikarske povr,ine svetlosti i senke, stvarajui pomou njih jedan skoro apstraktni stereometrijski plasticitet. .blike ljudskog tela on re,ava pomou osnovnih oblika lopte, valjka i kupe, ime se njegovo slikarstvo jako pribliava modernoj kubistikoj koncepciji oblika. Brugaije od %arravaggia tretira *ormu - idealizuje je i geometrijski proi,ava. !ealistinu struju prenosi i kroz verske kompozicije, one su osloboene ikonogra*skog - kao da se radi o temama iz svakodnevnog ivota. Be la &urov postupak je bio da verske scene malo zamagli i spusti u realan ivot (!oenje 8rista je moglo biti roenje bilo kog deteta+. .n svodi kolorit - na tamnoj podlozi kontrastrira crvene tonove. 3olorit mu je sa crvenkastosmeim tonovima. Po tim svojim svojstvima, po uenoj strogosti kompozicije i po svom takoe izuzetnom i intezivnom koloritu, njegove slike se izdvajaju po muzejima od svoje okoline i privlae panju na sebe. ?metnost mu sadri grubu, impresivnu snagu i originalnost. 4. Sv. Josi7 drvodelja - $S <HA6 E FA<6 3 <F>A.g. .va slika mogla bi se pogre,no protumaiti kao anr scena, ali religiozni duh ovog dela ima snagu %arravaggiovog pozivanja Sv. :ateje. Beak $sus (ili mala :arijaL+ - dri sveu (simbol+, koju zaklanja rukom omiljeni je izum umetnika i osvetljava prizor prisno i blago. ?oava se njegova tenja da oblike svede na geometrijsku jednostavnost. Brugi plan je zatvoren. ema baroknih elemenata/ dijagonale, dramatike, patetike. Svea svetlost du,e, prisustvo 4oga. ?vodi svetiljku u ivot svakog od nas. 5. +oklonjenje pastira - $S <H>6 GP ;>6 3 Svetlost vo,tanice zaklonjene rukom je akcenat koji dramatino,u proima priu postavljenu u prvi plan, da bi poboni ljudi pred njom pali na kolena. .vo pojednostavljenje planova, perspektive, ova zbijena geometrija oblika ve podsea na kubiste. o, snaga boje ne 235

Istorija umetnosti moe da izbri,e *lamanske uticaje/ topla svetlost i pre svega nokturna itljivost isprianih injenica pripada naj,iroj oblasti kontrare*ormacijskih ideja. Sti,anost vrsto *iksiranih pokreta i stavova odluno je antibarokna, ali naglasak spektakularnosti, koji navodi posmatraa da uestvuje u prikazanoj drami, osnovno je obeleje ovog doba.

8RAN-USKA UMETNOST ;7&&& 7EKA , ROKOKO ?)M)9% , oko )MJK%g%@

"#$$$ vek ima tri razdoblja/ <. prelaz izmeu "#$$ i "#$$$ veka - namesni,tvo, regenstvo, od <KCA. do <K=C.g. @. 1uj "# - ?metniko stvaranje se rascvetava od <K=A. do <KFC.g. sam 1uj "# i nije bio preterano zainteresovan, ali madam Pompadur doprinosi tome (oko<KAC.g.+. .d tada e gradska sredina davati ton dvoru - umetniku kritiku stvara javno mnjene. - rokoko. =. 1uj "#$ - oko <KFC.g. .vladava klasicizam i opada kraljevski uticaj. ?metnost rokokoa se javlja posle smrti 1uja "$# <K<A.g. i traje do pojave klasicizma FC-ih godina "#$$$ veka. Posle duge vladavine i smrti 1uja "$#, najveeg apsolutiste svih vremena u 5rancuskoj, puca stega i sa #ersajskog dvora tei,te prelazi na aristokratiju. 3apitalni dogaaj za istoriju umetnosti, poev od "#$$$ veka je izbijanje 5rancuske na vodee mesto u umetnosti. Poetkom "#$$$ veka 5rancuska je stvorila neku vrstu nacionalnog baroka - stil !okaj ili !okoko (od<K<A.g. do FC-ih godina "#$$$ veka+. :eutim, taj se stil bitno razlikuje od $talijanskog baroka6 dok se ovaj odlikuje te,kim, masivnim i sonim oblicima, rokoko se karakteri,e elegancijom mr,avih *ormi, lakoom i gracioznom duhovito,u. ? 5rancuskoj se kontinualno neguje klasika, ,to dovodi kasnije do pojave klasicizma, u drugoj polovini "#$$$ veka (od <KFC.g. do <H@C.g.+. !okoko je od rei JrocailleJ - vesele dekoracije peina ,koljkama i kamenjem. azivaju ga i stilom 1uja "#. <K<A.g. umire 1uj "$# i opada diktatorska mo )kademije. .sea se uticaj !ubensa i velikih #enecijanaca. <K<K.g. !ubensovci su izvojevali pobedu time ,to je Uatteau primljen na akademiju. )kademija za njega smi,lja novu kategoriju - galantne svetkovine. .va se umetnosti postepeno oslobaala italijanskog tutorstva, a potom potiskuje i italijanski uticaj u drugim zemljama, koje su do tada traile svoje uzore kod italijana. Pod 5rancusku umetniku prevlast podpadaju i Severne protestanske zemlje, u kojima se u "#$$ veku ra,irio holandski uticaj. Eedino su -panija i 'ngleska izbegle u izvesnoj meri hegemoniju. ? -paniji 2oNa je vaskrsao presti nacionalne ,kole Jzlatnog vekaJ, a u 'ngleskoj je stvorena jedna nova nacionalna ,kola.

236

5rancuska umetnost "#$$$ veka duboko se razlikuje od umetnosti "#$$ veka, ona vi,e nije ni monarhistika ni #ersajska. !atovi koje je 1uj "$# vodio krajem svoje vladavine iscrpli su dvorski trezor. Bvor vi,e nije bio u stanju da izdrava umetnike i da ih monopoli,e za sebe. ?metnici su ostali bez narudbi i bili su primorani ili da se zaposle u inostranstvu - ime se delimino obja,njava ,irenje 5rancuske umetnosti, ili ukoliko je za to bilo prilike, da trae zarade kod jedne nove klijentele/ kod obogaene buruazije, *inansijera i krupnih trgovaca. &e nove mecene ivele su u Parizu. Pariz, iz koga se za vreme 1uja "$# umetnika aktivnost preselila u #ersaj, postaje ponovo umetnikim centrom 5rancuske. Po akademskoj dogmi, koja je vaila u 1ebrenovo vreme, postojao je jedan hijerarhijski rod meu raznim rodovima slikarstva. ajvi,e mesta u toj hijerarhiji zauzimalo je tzv. Jslikarstvo istorijskog rodaJ, koje je obraivalo religijske ili mitolo,ke teme. 9a taj vrhovni rod nije vi,e bilo naruilaca. ?mesto velikih sala i galerija po dvorcima, kakvi su se zidali u "#$$ veku, do,li su mali i intimni apartmani novih zgrada i vila graenih u okolini Pariza. jima nije trebalo nikakvih monumentalnih dekoracija. $sto tako, 4iblijski repertoar za slikare iz vremena regenstva svodi se samo na repertoar galantnih siea, od kojih se naje,e biraju dve teme podjednako dvosmislene/ J1ot i njegove keriJ i JSuzana i starciJ. 3lasina religiozna tematika potpuno izostaje. ? "#$$$ veku u 5rancuskoj karakteristian je uticaj italijanske i *rancuske komedije na pro*ano slikarstvo, jaa uticaj #enecijanskog kolorizma. Pored ovog, postoje i holandski i *lamanski uticaji (uticaj !embranta i holanana je vrlo iv, naroito u portretu i mrtvoj prirodi+. )li pored svih naizmeninih uticaja $talije i izozemskih zemalja u 5rancuskoj umetnosti, ovog puta zapaa se i jedan do tada nepoznat uticaj - egzotini, koji obeleava poetak orijentalizma kod *rancuza, koji e obogatiti *antaziju rokokoa nekim sasvim novim elementima. &o je uticaj 3ine i &urske. ?mesto roda koji izumire razvija se slikanje pastoralnih scena - galantnih svetkovina i portret. 3alantne svetkovine su novi tip slike koje je stvorio #ato. &o su idiline scene koje predstavljaju grupe kavaljera i dama u lepim, ,umovitim pejzaima parkova, grupe zaljubljenih koji se udvaraju reima, a naroito muzikom. !adnja u tim kompozicijama nije mnogo bogatija nego u JSvetim konverzacijamaJ italijanske renesanse, ali je kompozicija slobodnija i raznovrsnija. #ato nije prvi izumeo ove Jpro*ane konverzacijeJ. Slinu temu obraivao je ve !ubens u svojim J#rtovima ljubaviJ, a pre njega 2iorgione u svom J3oncertu u poljuJ. #atoova novina je u tome ,to on svoje Jgalantne svetkovineJ ne predstavlja ni kao anr scene uzete iz stvarnog ivota, ni kao neke sasvim imaginarne scene, ve ih daje u aranmanu i kostimima kakvi se vide na pozornici. Pod uticajem an ak !usoa, koji je hteo da se ljudi vrate izvornoj prirodi, 5rancuska aristokratija neguje vid pastorala, izopaujui ideje !usoa i igru u prirodi. 5rancuska aristokratija doivljava tada svoje slavne dane, tee za lakom zabavom, ljubav je neobavezna i *rivolna igra li,ena dubine i strasti. Sve je lako, neobavezno i povr,no. &eme/ ivot visokog plemstva, ivot u prirodi, *lert (tematika je vezana za poruioca+. )ristokratija voli lagodan ivot, postaje glavni poruilac umetnikih dela, koja poprimaju druge vrednosti. #isoka gospoda se ne prikazuju vi,e kao uzvi,ena i daleka bia, ve kao elegantni salonski ljudi. Pompezna umetnost, ogromnih razmera i dekorativne vrednosti gubi sada smisao, jer se radi za enterijere aristokratskih kua. !okoko je manjih razmera (slike su manjih *ormata+ i biva prilagoen intimi tih luksuznih kua. ?metnost je pro*anog karaktera. ?metnost tei da osvoji posmatraa, puna je povr,ne lepote, oseajnosti, gracioznosti i elegancije - dopadljivost umesto umetnike snage. .na vi,e nije velika strast i snana ulna radost, ve ljupka i galantna igra. Bela su dopadljiva, bliska posmatrau, intimna su i primamljiva. &ee da opine detaljima spoljne obrade. .va umetnost na veoma prijatan nain oarava posmatraa i lako se 237

Istorija umetnosti dopada. 1epota je shvaena kroz eleganciju oblika, doarava zabavnu stranu ivota, sve deluje primamljivo i intimno. 5ascinantna je likovna izrada, lako se slika, privlanost je blje,tava, ulna lepota je u prvom planu. ema dubokih emocija i duhovnih stanja, nema religioznih tema. .sloboeni su od kompozicionih problema. Desto je prvi pripremni crte i konaan. Pravougaoni okviri se gube i postaju talasasti. *ortretska umetnost se ne razvija samo kvantitativno, ve postoji i jedan napor kod portretista da za portret pronau neku vi,u slikarsku *ormu i uzdignu ga na neki vi,i hijerarhijski rang meu slikarskim radovima. &ime se tumai *rancuska *orma paradnog portreta, koga je stvorio !iso i mitolo,kog portreta, koga stvara atije. .sim toga, portretisti prihvataju i jednu novu tehniku vanredno prikladnu za neni ukus ovog vremena - pastel.

Antoan 7ato

"ntoine Aatteau (16 4.-1721.g.) Stub rokokoa je ovaj 8olananin. .n realistian karakter donosi iz svoje domovine, ali se u Parizu menja i postaje tvorac i tipian predstavnik rokoko stila. 3od njega se osea uticaj !ubensa i #eronesea. $ma naklonost prema !ubensu koristi njegovu paletu. 2radi sliku svetlo,u i bogatim koloritom, konture ne postoje. &eme su laganog manira - galantne zabave. !adi najuglaenije slike jednog visoko prosveenog sveta, hvata trenutke. Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage (?krcavanje na 3iter+. !azvija lini odnos prema umetnosti - interesuje se za psihologiju ljubavi. ? potpunosti shvata pokret. aglo izbija na povr,inu slikarstvom koje se obraa srcu, koje zanosi draesnim ambijentom, mekim prelivima, paletom koja sva treperi od svetlosti i boja, koje prate aluzije pokreta i izraza. ?vodi nove kompozicione oblike/ oval, krug ili krivolinijske oblike, koji se pribliavaju nekom paralelogramu. Desto slika po motivima iz pozori,ta, njegovi pejzai esto podseaju na kulise, a pojedine slike svojom perspektivom podseaju na pozori,nu scenu gledanu iz partera. 9a 5ilipa .rleanskog izradio je =C slika sa kineskim motivima. ?sresreen je na minijaturu. Bela mu nagove,tavaju promenu u 5rancuskoj umetnosti - emancipaciju. jegov uticaj na umetnost je dalekosean. Uatteau je i,ao ispred svog vremena i prikazao dru,tvo i modu koja tek dolazi. #. Svira2C Mezzetin - $S <;>6 3 ?lje na platnu. Eedna od slika inspirisanim pozori,tem, Svira je tipina maska iz tada,njeg $talijanskog pozori,ta. :elanholija (osea se

prolaznost+ 238

je

ostavila

traga

na

njegovim najveselijim slikama, a na slikama klovnova i putujuih glumaca ima dubokog saoseanja, ,to se moe protumaiti njegovom naklono,u prema bednicima i ljudima odbaenim od dru,tva. :uzika je ljubavna hrana i njen jezik. 3oristi pejza, kao i muziku, da nagovesti ono prirodno i slobodno. Pejza iza, koji je slikan nenim tonovima, ini kulise za :ezzetina, *iguru koja je osvetljena i potpuno ustreptala od boja. Prelivi su biserni i usklaeni sa iznenadnim prodorima svetlosti, kroz kro,nju drvea. %. Hodo2a;4eC na Kiteru - E tabla AK <K<K.g. .vo je jedna galatna svetkovina, iji je sie uzet iz jednog pozori,nog komada. Uatteau na karakteristian nain preplie pozori,te i stvarni ivot, tako da se izmeu njih ne moe napraviti jasna razlika. 8odoa,e sadri jo, jedan element - mitologiju/ ti mladi parovi po,li su na 3iter, ostrvo ljubavi (#enerino ostrvo na kome caruju mir, srea i ljubav mitologija+, da odaju poast #eneri (iji se ovenani lik nalazi sasvim na desnoj strani+. Po,to se zaarani dan blii kraju, oni se spremaju da uu u amac, praeni rojevima 3upidona, i da se vrate u svet sada,njice. .vaj prizor podsea na !ubensov J#rt ljubaviJ, ali je Uatteau slikajui ljubavnike u trenutku odlaska, dodao prizoru jedan prizvuk gorine. .seanje prolaznosti sree proima sve slike ovog umetnika i daje im poetsku pro*injenost, koja podsea na 2iorgionea. i njegovi likovi nemaju snanu vitalnost !ubensovih likova, vitki i ljupki oni se kreu sa prouenim samopouzdanjem glumaca, koji tako divno igraju svoje uloge da nas diraju vi,e nego ,to bi stvarnost ikada mogla podstii. .ni u baroknoj *ormi daju raniji ideal JmanirskeJ otmenosti. Svilasti potezi na odei, izmaglica na brdima i iznad mora. ).+rodava novina ($e Co'.oteu#) %rte. Prodavac novina je prikazan u pro*ilu i nalazi se na desnoj strani kompozicije. .n ima ,e,ir, bradu, torbu sa novinama i cipele-izme. Pruio je ruku ulevo, gde je (valjda+ kiosk.

8ransoa 0u"e

,#ancois Bous&e# (1703.-1770.g.) Pod uticajem je Uatteaua. Eedan je od najveih slikara rokokoa i ljubimac :arkize Pompadur. Pravi je predstavnik dvorske umetnosti svoga doba ovaploenje *rancuskog ukusa za vreme vladavine 1uja "#, koja laska otmenom svetu i povlauje njegovom ukusu. 3od njega postoji tenja da se dopadne i da ugaa otupeloj senzualnosti otmene klijentele. Puno je radio, dekorisao je razne prostore (kraljevske spavae sobe+ i predmete (tabakere+, radio je i pozivnice za balove, nacrte za kulise. 4io je i upravnik radionice goblena. Slikao je vedra ivotna zadovoljstva, esto prelazei granicu dobrog ukusa. $ma izve,taenost, ali ljupku, koja odgovara rokoko stilu. Pored idilinih pastorala, kakve su bile u modi kada je poela manija za lanim manirima, anr slika, ak i ponekih slika sa religioznom tematikom, najvi,e je obraivao mitolo,ke siee - razne #enere sa amoretima i Bijane, koje su mu sluile samo kao izgovor za slikanje enskog akta. esto je odbaen i taj mitolo,ki naziv, a *igure su jednostavno nazivane J3upaicamaJ. &ako je stvorio tip dopadljivog oblika enskog akta, mlade vitke *igure, koja iz detinjstva prelazi u devoja,tvo. &i aktovi slikani su virtuozno i lako, u jednom svetlo ruiastom inkornatu, skoro bez senki, i obino kombinovani sa jednim ne naroito prijatnim, a za ovog umetnika vrlo karakteristinim hladno plavim tonom draperije. Prilino vulgarni - na granici dobrog ukusa (njegove slike se esto granie sa pornogra*ijom+ esto u vrlo nepristojnim pozama, ti aktovi su neskriveno imali za cilj da u jednoj sredini raskala,noj, koja je nadasve cenila uivanje, zagolicaju ula svojom pikanto,u. Snanija boja - kolorit mu je bez sjaja i preo,tar, boje esto dreee, a naroito je voleo plavu i ruiastu. )kcentrira pojedine delove i ima dobru materijalizaciju. 239

Istorija umetnosti 6. &ijanin odmor posle kupanja - $S <;K6 ) >;K6 3 ?lje na platnu - remek delo ovog umetnika. jegove gole ene, nim*e, boginje, lie jedna na drugu - on nije znao da prikae karakter svojih modela. &vorac je odreenog enskog tipa, sa ulep,anim deijim crtama i zrelim telima. $mao je oseanje za nenu, svetlu kou, koju je divno isticao plavom draperijom i zelenim li,em. 18. +astorala - 3 .vo je scena iz ciklusa J.tmenih pastotalaJ - tapiserija od vune i svile. Podsea na slike u ulju. &radicionalna tehnika tapiserije omoguava svetlo-tamne prelaze, ali se u "#$$$ veku tonske gradacije jo, bolje postiu posebno bojenim nitima. 4ordura podsea na *ino izvajan okvir. 3ompozicija prikazuje dve devojke i mladia. .ne su levo, mladi je ispred ardinjere, gotovo u centru kompozicije. Sa desne strane - dole su koze i ,e,ir, a iznad njih, u daljini, je predeo sa kuom i zamkom. 1aki potezi (kako, kad je to tapiserija, ako je uop,te, prim. aut.+ i prekrasne boje daju prijatan utisak. .vo je delo iz galantnog anra, koje na prisan nain pripoveda, a prilagoeno je novim zahtevima ukra,avanja.

Can Onore 8ragonar

5ean 8ono#e ,#agona#d (1732.-1 06.g.) Pravi je predstavnik rokokoa. 4ousherov najsjajniji uenik (vedar, veseo, u poetku ga podraava+, bio je znatno vei slikar od svog uitelja, poslednji veliki slikar u epohi apsolutizma u 5rancuskoj. Pro,ao je i kroz radionicu -ardena. ? svom raznolikom delu on rezimira celokupno slikarstvo "#$$$ veka, usvojio je sve tehnike i dao saet izraz svog vremena. 4io je u isti mah istorijski slikar, slikar galantnih scena i *amilijarnih idila, portretista, pejsaista, ilustrator - u svim tim radovima bez napora je zauzeo prvo mesto. Slika plastinom ,irinom i spontano,u. jegovo slikarstvo poseduje lirski polet, verovatno zbog toga ,to je stekao obrazovanje izuavajui &iepola i !ubensa, a i zbog lepr,avog duha. Slike su natopljene svetlo,u, njegovo slikarstvo proeto je *rancuskim duhom. ajvei uspeh postigao je svojim galantnim scenama sa lepoticama i kupaicama. 4io je veoma cenjen meu savremenicima, ali posle revolucije, kada je zahvaljujui Bavidu izbegao giljotinu, njegovo slikarstvo vi,e nije odgovaralo dru,tvu. #odi ka raspadanju rokoko stila. 11. Kupa2i a - E tabla A;6 $S @CC6 3 <KFA.g. ?lje na platnu. ene su bile izloene *rivolnoj panji vi,e nego drugi svet, one se stalno kupaju ili zanose ljude svojim nemoralnim arom. 3upaice se rasplinjuju na svetlosti u skoro netaknutim i istim oblicima, kreu se ljupkom lakoom, koja ga vezuje za &iepola. .vo je jedan ivahan i erotian prizor

240

kupaica, koje se prevru i padaju u vodu. Brvee na ovoj vedroj slici je uznemireno izlivima strasti, poletom i veselo,u. 12. Stormin" t>e itadel DOlujna itadelaE - 3 4rzi, nervozni i laki potezi, pa je stvorena lepr,ava kompozicija. .svajanje - mladi i devojka u parku, ispred skulpture, on ui a ona sedi. 1ikovi se kreu sa ljupkom lakoom.

Can 0a#tist Aarden

#ragonard-meeting

5ean Ba.tiste C&a#din (16!!.-177!.g.) Poeo je skromno, kao slikar mrtvih priroda, a potom je svoj repertoar pro,irio na *iguralne kompozicije iz graanske porodine sredine, u kojima nema nikakve naroite anegdotske sadrine, kao ni kod van Bel*ta ili de 8oocha. $zmie okvirima rokokoa i suprodstavlja mu se, pod uticajem je 8olandskog slikarstva, pa slika scene iz mirnog ivota. Prihvata i njihovu paletu smei i zagasiti tonovi. :ajstor je mrtve prirode i anr scena. :rtve prirode spadaju u najbolja dela koja su u slikarstvu tog roda uop,te poznate. Slikarskije shvaene, po lepoti kolorita, po svojoj *akturi, po oseanju ne samo materije ve i onog ivota stvari koje iz njih zrai, po ,irini tretmana, one su superiornije od 8olandskih. 5iguralne scene, posmatrane u svojoj problematici pomalo kao mrtve prirode, odlikuju se istom lepotom slikanja i izvanrednom delikatno,u oseanja. Slikar je anra i tuma ivota *rancuskog graanstva. %hardin je jedan od prvih slikara koji je u neku ruku praktikovao JdivizionizamJ - deljenje tonova. 4oje slae jednu za drugom - kao mozaik. jegov kolorit nije tipian za rokoko (plave i ruiaste+, ve ide ka mirnijim smeim tonovima. Prouio je, kao niko pre njega, igru svetlosti i odnos boja. Plavoljubiaste tonove zamenjuje smeim. .n je predhodnik moderne umetnosti, rokoko sa rezervom. 13. Kuvari a pere sudove Prikazuje ivot u Pariskom domainstvu srednjeg stalea (malograanstva+. alazi lepotu u obinom ivotu, sa jasnim smislom za prostorni red. 1i,en je bravuroznosti, njegovi potezi kiicom prikazuju svetlost na bojenim povr,inama, to postie mekim i glatkim prelazom, istanano, poetski i analitiki. Svaki okolni predmet postavljen je u vrst odnos prema ostalima i dostojan je posmatranja i prouavanja. Postupa sa njima sa po,tovanjem, jer su ti predmeti simbol ivota obinog oveka. a ovoj kompoziciji, ena se nalazi sa desne strane (ima belu suknju, sa plavom podsuknjom ispod i ,picaste cipele+, u ruci dri ne,to nalik na tiganj. 4lago se nagla nad buretom (koje je u sedini+ i pere sudove. 1evo od bureta, na podu su kotli i kutlaa, a jo, levlje ima jo, ne,to. 241

Istorija umetnosti 14. &adilja sa detetom .na sedi u stolici, dete sa repiem stoji. )N% EN32ESKA UMETNOST 7&&& 7EKA 'ngleska arhitektura "#$$ veka u op,tim crtama ide za razvojem *rancuske arhitekture. .ko <KCC godine, visoki barok pobeuje klasicistiku tradiciju, ali 'ngleska nikad nije prihvatila rokoko koji je do,ao za njim. 5rancusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan, ali nepriznat, uticaj na englesko slikarstvo "#$$$ veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske ,kole posle srednjeg veka, od veeg znaaja. 'ngleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost, koje su kao tipine za rokoko, preovlaivale u 'vropi. Pokazivali su veu sklonost ka *ormalizmu i nagla,avali su tradiciju ,to u 'ngleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma, mada jo, uvek sa nekim vrednostima rokokoa, koji e prerasti u svojevrstan oblik romantizma. ajvi,e se radi portret, graanski i jednostavan i pejzai. Slikarstvo je zasnovano na liniji, manja je plastinost oblika.

7ilijam Hogart

Ai''iam 8oga#t& (16!7 - 1764 g.) !adio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao Vmoderne moralne teme. 4io je kritiar engleskog dru,tva sa ironinim humorom. .n je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kritiar dru,tva po svom sopstvenom pravu. Svojim moralitetima poduava vrlinama srednjeg stalea. 1. Or"ija ( +rizor --- iz puta razvratnika <K=> g, :uzej Sir "o,ue Sonea, 1ondon

Tomas 3ejns.orou

4&omas Gainsbo#oug& (1727 - 17 g.) 2ejnzborou je poeo da radi kao pejzaista, a zavr,io kao omiljeni portretista toga doba britanskog viskog dru,tva. $ma prozirnu tehniku i lakou poteza. 2. *o'ert .ndrjFz i nje"ova 9ena <K>; - <KAC g, ulje na platnu, acionalna galerija, 1ondon 3. G/a Sidons <KHA g, ulje na platnu, acionalna galerija, 1ondon

;o"ua Rejnolds

5os&ua *e7no'ds (1723 - 17!2 g.) 4io je predsednik 3raljevske )kademije od njenog osnivanja <KFH. godine i protagonista akademskog pristupa umetnosti, koje je stekao tokom dve godine provedene u !imu. ? njegovom stilu se osea uticaj #enecijanaca, 5lamanaca i !embranta vi,e nego ,to je hteo da prizna u teoriji. #einu svojih portreta VoplemenjujeW alegorijskim dodacima ili preru,avanjima. 4. +ortret ?ona Kem'ela <KKH g, Bvorac %anjdor, -kotska 5. G/a Sidons ( Kao muza tra"edijeC <KH> g, San :arino, 3ali*ornija

242

243