Rečenični Fokus U Engleskom I Srpskom Jeziku

Sabina Halupka-Reetar
REENINI FOKUS
U ENGLESKOM
I SRPSKOM JEZIKU
Novi Sad, 2011.
E
-
D
I
S
E
R
T
A
C
I
J
A
1
REENINI FOKUS
U ENGLESKOM
I SRPSKOM JEZIKU
NAPOMENA O AUTORSKOM PRAVU:
Nijedan deo ove publikacije ne moe se pretampati, reprodukovati ili
upotrebiti u bilo kom obliku bez pisanog odobrenja autora, kao nosioca
autorskog prava.
COPYRIGHT NOTICE:
No part of this publication may be reprinted, reproduced or utilized in any
form without permission in writing from the author, as the holder of the
copyright.
Ova monografja proistekla je iz teksta doktorske disertacije, pod naslovom
Strukturna artikulacija fokusa u engleskom i srpskom jeziku: uporedna
analiza strukturalnog i generativnog pristupa, koja je odbranjena na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dana 10. juna 2009. godine, pred
komisijom u sastavu:
(1) Prof. dr Tvrtko Pri, mentor, Filozofski fakultet, Novi Sad,
(2) Prof. dr Biljana Mii-Ili, Filozofski fakultet, Ni,
(3) Prof. dr Milorad Radovanovi, Filozofski fakultet, Novi Sad, dopisni
lan SANU.
Saglasnost za objavljivanje monografje dalo je Nastavno-nauno vee
Filozofskog fakulteta, na sednici odranoj dana 18. februara 2011. godine.
REENINI FOKUS U ENGLESKOM
I SRPSKOM JEZIKU
Apstrakt
U ovoj monografji razmatraju se strukturni naini izraavanja fokusa
u engleskom i srpskom jeziku, i to iz perspektive dvaju usmerenja, funkci-
onalnog i formalnog. Nakon kratkog istorijskog pregleda prouavanja in-
formacijske strukture reenica u prvom poglavlju, u narednom delu rada
prikazuju se razni modeli, i funkcijski, i formalni, koji su u proteklih tride-
setak godina predlagani u opisima razliitih jezika. Putem testova, u treem
se poglavlju utvruju strukturna sredstva kojima posmatrana dva jezika
raspolau u cilju izraavanja fokusa, na osnovu kojih se onda u narednom
poglavlju istiu prednosti i nedostaci oba pristupa. Podaci dobijeni u okviru
istraivanja upuuju na to da postoji potreba za novom, sveobuhvatnijom
analizom slobode reda rei u srpskom jeziku, kao najznaajnijeg naina
izraavanja informacionog fokusa. Sutina ovog novog pristupa, koja se
ogleda, s jedne strane, u poimanju fokusa kao dela leksike specifkacije po-
jedinih elemenata, a s druge, u mogunosti da fonoloka forma izgovori bilo
koji, ne nuno najvii element vielanog lanca, izlae se u petom poglav-
lju, gde se i proverava primenljivost ovde predloene analize na strukture
kojima se u engleskom jeziku najee izraava fokus. esto, poslednje,
poglavlje daje rekapitulaciju svega reenog i najavljuje perspektive daljeg
istraivanja.
Kljune rei: sintaksa, fokus, funkcionalizam, generativizam, pokretljivost
strukture.
SENTENTIAL FOCUS IN ENGLISH
AND SERBIAN
Abstract
In this monograph, the structural means of focalization in English and
Serbian are discussed from the perspective of two approaches: the func-
tional and the formal. After a brief historical overview of approaches to
information structure given in Chapter 1, the next part of the book presents
various models, both functional and formal, which have been proposed in
the description of the information structure of various languages over the
past thirty years. In Chapter 3, various tests are used in order to determine
the structural means English and Serbian have at their disposal for marking
focus. These means then serve as the basis for comparing the two approach-
es in the next chapter and determining the advantages and disadvantages of
each. The results obtained in the survey point to the need of giving a new,
more comprehensive analysis of free word order in Serbian, as the most im-
portant means of marking information focus. Chapter 5 conveys the essence
of this new approach, which relies on perceiving focus as part of the lexical
specifcation of certain elements, on the one hand, and the possibility of PF
pronouncing lower elements of nontrivial chains, on the other, and proves
that it is readily applicable to the structures which English most frequently
employs for marking information focus. Chapter 6 recapitulates the main
points of the analysis and announces some perspectives of further study.
Key words: syntax, focus, functionalism, generativism, scrambling.
SADRAJ
Predgovor .....................................................................................................9
1. Uvodna razmatranja ...............................................................................11
1.1. Predmet istraivanja ........................................................................11
1.2. Osnovni pojmovi i termini u informacijskoj strukturi reenice. ....15
1.3. Organizacija izlaganja .....................................................................24
2. Funkcionalni i formalni pristup fokalizaciji: prikaz model ..................27
2.1. Rani pristupi informacijskoj strukturi .............................................28
2.2. Pristup Prake kole ........................................................................31
2.3. Pristup M. A. K. Hallidaya ..............................................................50
2.4. Pristup generativne gramatike .........................................................56
2.5. Pristupi fokalizaciji u srpskom jeziku. ...........................................89
2.5.1. Funkcionalni pristup fokalizaciji u srpskom jeziku ..............89
2.5.2. Formalni pristup fokalizaciji u srpskom jeziku ....................99
2.6. Rekapitulacija prikazanih modela .................................................114
3. Fokus u engleskom i srpskom jeziku ...................................................121
3.1. Dve vrste fokusa: informacioni i kontrastni .................................121
3.2. Strukturna artikulacija fokusa u engleskom jeziku .......................124
3.3. Strukturna artikulacija fokusa u srpskom jeziku ...........................131
4. Kritika analiza postojeih pristupa fokalizaciji ..................................137
4.1. Prednosti i nedostaci funkcionalnog pristupa fokalizaciji ............137
4.2. Prednosti i nedostaci formalnog pristupa fokalizaciji ...................149
5. Nov pristup strukturnoj artikulaciji fokusa ..........................................176
5.1. Reenina struktura u srpskom jeziku ...........................................177
5.1.1. Pomeranje glagola i poloaj klitik u srpskom jeziku .........177
5.1.2. Predlog strukture reenice u srpskom jeziku ......................181
5.2. Novo vienje strukturne artikulacije fokusa u srpskom jeziku .....187
5.2.1. Red rei u slubi izraavanja informacionog fokusa
u srpskom jeziku .................................................................187
5.2.2. Kontrastni fokus u srpskom jeziku ......................................205
5.3. Primena predloenih inovacija na engleski jezik .........................229
5.3.1. Informacioni fokus u engleskom jeziku ..............................229
5.3.2. Kontrastni fokus u engleskom jeziku .................................235
6. Zavrna razmatranja .............................................................................242
6.1. Rekapitulacija ................................................................................242
6.2. Perspektive ....................................................................................248
Bibliografja .............................................................................................250
Dodaci ......................................................................................................274
Dodatak 1: Prvi upitnik o redu rei u srpskom jeziku .............................275
Dodatak 2: Drugi upitnik o redu rei u srpskom jeziku ...........................282
Dodatak 3: Trei upitnik o redu rei u srpskom jeziku ............................286
Dodatak 4: etvrti upitnik o redu rei u srpskom jeziku .........................290
Dodatak 5: Pojedinana pitanja ...............................................................292
9
PREDGOVOR
Problematika fokalizacije predstavlja centralnu taku mog lingvisti-
kog interesovanja od samog poetka bavljenja ovom naunom oblasti. U
poetku, bila sam zainteresovana iskljuivo za generativni pristup i, mada
smatram da u uvek biti generativista, vremenom me je zaintrigirala i mo-
gunost da se fokus mog interesovanja za fokus smesti i u druge naune
okvire i pristupe, otud ukljuivanje i funkcionalnog pristupa u ovu anali-
zu. S druge strane, kako je srpski jezik jo uvek nedovoljno istraen, ali
u lingvistikom svetu itekako zanimljiv predmet naunog interesovanja,
smatrala sam da bih, poredei ga sa engleskim, mogla doprineti njegovom
detaljnijem opisivanju, makar u pogledu strukturne artikulacije fokusa, i
ukazivanju na mogunosti daljeg toka istraivanja.
U toku rada na ovoj knjizi, a naroito na disertaciji pod naslovom
Strukturna artikulacija fokusa u engleskom i srpskom jeziku: uporedna
analiza strukturalnog i generativnog pristupa, iz koje je ona dobrim de-
lom proizala, javili su se razni problemi, u ijem su mi reavanju svesrdno
pomagali kako sam mentor, prof. dr Tvrtko Pri, tako i prof. dr Milorad
Radovanovi, dopisni lan SANU, ne samo korisnim savetima ve i ogro-
mnom podrkom koju su mi pruali proteklih godina. Na tome sam im be-
skrajno zahvalna. Zahvalnost dugujem i prof. dr eljku Bokoviu, koji je,
bez obzira na svoje obaveze uvek veoma strpljivo i u neverovatno kratkom
roku odgovarao na sva moja pitanja; prof. dr Nomi Erteschik-Shir i prof. dr
Sandri Stjepanovi na nesebinoj pomoi pruenoj potpunom strancu; prof.
dr Johnu Bailynu na savetima, objanjenjima i podrci; i prof. dr Dragi Zec,
s kojom sam se jo u fazi izrade magistarske teze, i nekoliko puta nakon
toga, dogovarala o saradnji vezanoj za disertaciju. Ta saradnja je izostala,
ali su ostali rezultati naih razgovora i pomo koju mi je svojim savetima
pruila.
Bez valjanih jezikih podataka ne moe se doi do vrstih zakljuaka.
Meni su u tom smislu mnogo pomogli studenti 3. godine Odseka za srpski
jezik i lingvistiku, kao i studenti 3. i 4. godine Odseka za anglistiku tokom
10
akademske 2007/08. godine. Anketirala sam ih u dva navrata i oba puta sam
dobila korisne rezultate.
Takoe dugujem zahvalnost i prijateljima i saradnicima koje sam za-
sipala velikim brojem esto vrlo zamrenih reenica koje sam elela da oce-
ne. Pisanje ove knjige trajalo bi mnogo due i bilo bi daleko napornije da
nije bilo podrke i pomoi roditelja, na emu sam im neizmerno zahvalna.
I pored svih pomenutih ljudi i njihove pomoi, ova se knjiga ne bi po-
javila da nije onih koji su me bodrili na svoj (ponekad udan) nain i zbog
kojih sam ponajvie i uspela da ovaj rad privedem kraju: Ivana, Ante i Petra.
Beskrajno im hvala.
U Novom Sadu, novembra 2010.
11
1. UVODNA RAZMATRANJA
1.1. Predmet istraivanja
Predmet istraivanja ove knjige jeste strukturna artikulacija fokusa u
engleskom i srpskom jeziku, tj. gramatiki naini izraavanja raznih infor-
mativnih statusa koje neki reenini element moe imati. Uz termin fokus
(eng. focus), u literaturi na engleskom jeziku esto se spominju i komentar
(eng. comment) i rema (eng. rheme), iji je fokus najistaknutiji deo. Veina
autora slae se u pogledu injenice da, za razliku od isto sintaksikih funk-
cija poput subjekta i objekta, fokus (kao i tema, eng. topic) ima jedinstvenu
semantiko-pragmatiku vrednost. Interesovanje za ovu pojavu (kao i za
druga sintaksika svojstva jezika) pokrenuli su pripadnici Prake struktu-
ralne kole, analizom komunikativne dinamike (eng. communicative dyna-
mism; Mathesius 1928; Firbas 1964; Sgall 1986), a u proteklih nekoliko
decenija i pripadnici generativnog usmerenja poeli su izuavati razliitosti
meu jezicima u pogledu ovog aspekta gramatike (Chomsky 1965, 1972,
1976, 1986a, 1986b, 1995, 2000, 2001; Jackendoff 1972; Selkirk 1984;
Rooth 1985; Erteschik-Shir 1997; . Kiss 1998; Zubizarreta 1998; Kidwai
1999; Bailyn 2001a, 2001b, 2002, i mnogi drugi).
Fokus se povezuje sa raznim sintaksikim strukturama u jezicima,
naroito s onima u kojima je neki element pomeren iz svog uobiajenog
poloaja u klauzi na neki drugi poloaj, koji je sintaksiki istaknutiji. Ova
monografja e se baviti strukturnim elementom fokalizacije, prvenstveno
slobodnim fokusom, tj. vrstom fokusa koji nije u sprezi sa elementima koji
izazivaju fokalizaciju, poput even ak, only samo, itd. u engleskom je-
ziku. I u ovom suenom znaenju fokus se moe interpretirati na nekoliko
razliitih naina.
Prema prakoj tradiciji, reenica se deli na dva dela, od kojih prvi sa-
dri poznatu informaciju, a drugi novu. Segment reenice koji nosi novu in-
formaciju, esto se zove i prezentacioni fokus (eng. presentational focus).
12
Ovaj tip fokusa pragmatiki se moe rekonstruisati na osnovu konteksta
(eng. c(ontext)-construable u terminologiji Rochemonta 1986), odn. diskur-
sno je povezan (eng. D(iscourse)-linked u terminologiji Pesetskog 1987) i
dozvoljava irenje obeleja fokusa, kao, na primer, u sledeim reenicama:
(1) Bill bought a used car.
(2) a. What did Bill buy?
b. What did Bill do?
c. What happened?
Ukoliko je (1) odgovor na pitanje (2a), onda se njime promenljiva
(eng. variable) spomenuta u pitanju (what) identifkuje kao a used car,
pri emu se ne iskljuuju druge mogue stvari koje je Bill kupio. irenje
obeleja fokusa prikazano je u (2b-c): obeleje fokusa moe se proiriti sa
objekta na celu glagolsku sintagmu (odgovor na (2b)), odn. na celu reeni-
cu (odgovor na (2c)). Ovu vrstu fokusa neki autori nazivaju informacio-
ni fokus (eng. information focus; . Kiss, 1996, 1998).
1
Osim pomenutog
1
Ovde vredi napomenuti da veina lingvista koji se bave fokusom razlikuje samo
dve vrste fokusa. Na primer, Jackendoff (1972) naziva informacionim fokusom onaj deo
reenice o kome govornik i slualac nemaju zajedniko znanje, dok Rochemont (1986)
daje praktino istu defniciju za ono to on naziva prezentacionim fokusom (Kenesei 2006:
3). S druge strane, postoje i oni koji prave razliku izmeu tri vrste fokusa. Lambrecht
(1994), na primer, govori o tri vrste strukture fokusa: (a) predikatskom (primer (1) dole),
koju karakterie postojanje teme, (b) argumentskom (primer (2), gde argumentska is-
kljuuje predikat ali se odnosi i na adjunkte), i (c) reeninom (primer (3), za ovu vrstu
strukture fokusa tipino je da teme nema, tj. da cela reenica ini fokus):
(1) What happened to your car? My car/It broke DOWN.
(2) I heard your motorcycle broke down. My CAR broke down.
(3) What happened? My CAR broke down.
Predikatski fokus i reenini fokus odgovaraju optepoznatoj distinkciji izmeu
kategorikih i tetikih reenica u flozofji, tvrdi Breul (2004: 2), koji Lambrechtovu argu-
mentsku strukturu fokusa naziva identifkacionim fokusom, sledei . Kiss (1998a). Po-
tonja autorka pretpostavlja da reenice spadaju u jednu od tri mogue semantiko-logike
vrste: (a) kategorike, koje izraavaju vidljivi odnos predikacije izmeu inicijalnog kon-
stituenta, koji igra ulogu pojmovnog subjekta i preostalog dela reenice, kao pojmovnog
predikata (primer (1)); (b) tetike, koje se vidljivo sastoje samo od predikatske sintagme i
izraavaju predikaciju o praznom argumentu dogaaja koji je deiktiki uslovljen situaci-
jom ili anaforiki uslovljen kontekstom (2), i (c) nepredikatske, koje izraavaju kvantif-
13
Reenini fokus u engleskom i srpskom jeziku
tipa neiskljunog fokusa, tj. fokusa koji ne iskljuuje mogunost drugaije
realizacije promenljive spomenute u reenici, postoji i drugi tip, koji ima
iskljunu ili kontrastnu interpretaciju. U ovom sluaju pojam kontrastnog
fokusa zavisi (a) od nekog domena diskursa koji ve postoji ili koji odreu-
je sam operator fokusa, ili (b) od skupa mogunosti, od kojih fokalizovani
element bira jedan. Na primer, u
(3) Bill bought a used car.
kontrastna interpretacija istie da je polovni auto ono to je Bill kupio, a ne
polovni kamion ili bicikl. Razliiti jezici primenjuju fonoloka i/ili sintak-
sika (strukturna) sredstva za izraavanje informacione i kontrastne vrste
fokusa. Reenica (3), na primer, moe dati novu informaciju (prezentacioni
fokus), moe se shvatiti kao odgovor na pitanje What did Bill do yester-
day? (informacioni fokus), a moe imati i kontrastnu interpretaciju, kada je
shvatamo kao izjavu da su polovna kola ono to je Bill kupio, a ne polovni
kamion ili bicikl.
U ovom radu pokuaemo da damo pregled strukturne artikulacije
fokusa u engleskom i srpskom jeziku, pri emu e, iako je ovde sintaksa od
primarne vanosti, u nekim sluajevima biti neophodno govoriti i o fonolo-
giji. Razlog za ovo jeste to to je prozodija veoma znaajna za fokalizaciju,
ak i onda kada se javlja kao propratni efekat neke sintaksike pojave. Po-
gledajmo sledee reenice:
(4) It was John who broke the window.
(5) Jovan je taj koji je razbio prozor.
Iako je fokus u ovim reenicama izraen prvenstveno strukturnim
sredstvima, fonologija takoe mora odigrati svoju ulogu: John u (4), odno-
sno Jovan u (5) moraju biti nosioci glavnog reeninog naglaska. Naravno,
fokalizacija moe biti isto fonoloka (primeri (6) i (7)) te, budui da tada
ima kontrastnu interpretaciju, o njoj emo posebno govoriti u okviru ovoga
rada.
kaciju (univerzalnu kvantifkaciju, kontrastni fokus, pitanje) koja nije podreena odnosu
predikacije (reenica (3)). Samo kategorike reenice sadre temu imenika sintagma
ima funkciju (pojmovne) teme samo ukoliko se o njoj iznosi predikacija u kategorikoj
tvrdnji (prema . Kiss 1998a: 686f).
14
(6) John broke the window.
(7) Jovan je razbio prozor.
Kako to i sam naslov ove knjige najavljuje, rad e se baviti struktur-
nom artikulacijom fokusa, tj. strukturnim sredstvima pomou kojih se fokus
realizuje u engleskom i u srpskom jeziku, pozivajui se na fonologiju samo
ukoliko je to neophodno ali uz osvrt i na sluajeve (kontrastne) fokalizacije
za koje se tvrdi (Stjepanovi 1999) da su (i) sintaksiki uslovljeni.
Druga vana napomena tie se sintaksikih jedinica koje e se ovde
posmatrati. U engleskom jeziku postoji niz struktura pomou kojih se neki
deo reenice moe istai kao komunikativno znaajan, dok u srpskom re-
enine konstituente moemo nizati gotovo na sve naine doputene gra-
matikim pravilima, opet zavisno od toga koji element smatramo vanim
u datom kontekstu. Stoga e se ova monografja ograniiti na proirenu
(izjavnu) reenicu, kao minimalnu sintaksiku jedinicu u kojoj se sve razli-
ite strukture o kojima u radu bude rei mogu javiti.
2
Cilj ovoga rada je, dakle, da se uporede i kritiki analiziraju funk-
cionalni i formalni pristupi fokalizaciji uopte, i pojedinano, fokalizaciji
u engleskom i srpskom jeziku, kao i da se rasvetle mogunosti strukturne
artikulacije fokusa u srpskom jeziku u odnosu na engleski, te da se pokae
da se jednim novim pristupom, koji kombinuje elemente i funkcionalne i
formalne analize, mogu objasniti razliiti naini strukturne artikulacije fo-
kusa koji se uoavaju u posmatrana dva jezika.
U narednom odeljku uveemo i opisati osnovne pojmove i termine
vezane za fokalizaciju i informacijsku strukturu reenice. No, pre toga, jo
jedna napomena tie se tipografje koja e se u ovom radu koristiti.
U tekstu,
polucrna slova oznaavae isticanje teksta,
malim verzalom e biti pisani termini koji se prvi put spominju u
radu (u zagradama e uvek biti dati i termini na izvornom jeziku,
takoe pisani kurzivom).
U primerima, koji se u svakom poglavlju numeriu od (1),
polucrna slova koristie se za isticanje (kontrastni fokus),
2
Termini element i konstituent uporedo e se upotrebljati u ovom radu, bez razlike
u znaenju.
15
veliki verzal oznaavae informacioni fokus.
1.2. Osnovni pojmovi i termini u informacijskoj strukturi
reenice
Poimanje reenice kao spoja dve jedinice od kojih svaka nosi odree-
nu informaciju, u funkcijskom generativnom opisu Prake kole ranije su
nazivali artikulacijom teme i fokusa (eng. topic-focus articulation, TFA),
a u novije vreme naziva se informacijskom strukturom reenice (eng. in-
formation structure, IS). Informacijska struktura tie se unutranje struk-
ture iskaza, a predstavlja strukturna i semantika obeleja koja odraavaju
odnos izmeu iskaza i konteksta diskursa, i to u smislu diskursnog statusa
sadraja iskaza, stvarnog i pretpostavljenog stepena panje komunikator,
kao i njihovih stavova (znanje, ubeenja, namere, oekivanja, itd.) (Kruijff-
Korbayov i Steedman 2003: 2).
M. A. K. Halliday (1967: 200) napisao je da je svaki izgovoreni tekst
organizovan u informacijske jedinice koje ne odreuje konstituentska struk-
tura reenice, ve je raspored informacija ono to odreuje strukturu reenice,
ali na jednoj drugoj ravni.
3
Drugim reima, informacijska struktura reenice,
tj. distribucija informacija u njoj, ne zavisi od njene sintaksike strukture.
Tokom nekih 130 godina od poetka interesovanja za informacijsku
strukturu reenice kao nezavisnog nivoa opisa jezika, flolozi, a kasnije lin-
gvisti, nisu se uspeli sloiti oko toga gde se tano taj nivo nalazi. Neki su
smatrali da ona spada u domen pragmatike, neki su bili miljenja da je ona
stvar gramatike, dok su neki drali da nju izuava lingvistika teksta. Razli-
iti autori koristili su i razliite termine za opisivanje onoga oko ega su se
svi ipak sloili, a to je da se informacijska struktura reenice sastoji iz dva
dela: manje informativnog i vie informativnog.
4
Autori su se razlikovali i
3
Any text in spoken English is organized into what may be called information
units. (...) this is not determined (...) by constituent structure. Rather it could be said that
the distribution of information specifes a distinct structure on a different plan.
4
Iako je Halliday govorio o iskazima (tj. o govorenom jeziku), injenica je da je
informacijska struktura (ili artikulacija teme i fokusa) stvar ne samo iskaza ve i reenice:
da to nije tako, dva iskaza koja se razlikuju samo po svojoj informacijskoj strukturi
predstavljala bi realizacije jedne iste reenice, tj. razlika u znaenju ne bi postojala.
Klasian primer kojim ovo moemo ilustrovati primer natpisa u londonskom metrou Dogs
16
u pogledu osnovnih pojmova vezanih za informacijsku stukturu reenice.
Neke od dihotomija date su u sledeoj tabeli zajedno sa imenima autora koji
su ih koristili (prema von Heusinger 1999):
tema rema
(eng. theme rheme)
Ammann 1928 (Thema-Rhema);
Mathesius 1929; tradicionalna praka
kola (Firbas 1964; Dane 1970);
Halliday 1967
tema komentar
(eng. topic comment)
von der Gabelentz 1869; Chomsky
1971; Jackendoff 1972; Reinhart
1981
tema fokus
(eng. topic focus)
savremena Praka kola (Sgall i dr.
1973; Sgall i dr.1986; Hajiov 1993,
1995, 1998)
presupozicija fokus
(eng. presupposition focus)
Chomsky 1971; Jackendoff 1972
pozadina fokus
(eng. background focus)
Chafe 1976 za kontrastni fokus
dato novo
(eng. old/given new)
Halliday 1967; Chafe 1976
pojmovni subjekat pojmovni
predikat
(eng. notional subject notional
predicate)
. Kiss 1995
Tabela 1: Pregled terminologije informacijske strukture reenice
Kod svih ovih autora (a spisak, razume se, nije konaan), znaenje
iskaza deli se zavisno od toga u kojoj meri njegovi delovi zavise od kontek-
sta i kako oni utiu na kontekst. S tim u vezi, moemo govoriti o dvema di-
must be carried, koji se, zavisno od artikulacije teme i fokusa, moe tumaiti kao (1) ili (2)
(Halliday 1967):
(1) If you have a dog, you must carry it.
(2) What you must do is carry a dog.
17
menzijama informacijske strukture iskaza, odnosno o najmanje dva aspekta
u pogledu kojih se informativnost nekog iskaza moe odrediti:
(a) u odnosu na reenino/tekstualno okruenje, i
(b) u odnosu na diskurs.
Reenini aspekt tie se podele iskaza na ono o emu govornik eli da
govori i na ono to o tome kae, tj. na temu, kao deo koji povezuje iskaz sa
diskursom dovodei njegov sadraj u vezu sa kontekstom (kao neka vrsta
polazne take; eng. point of departure) i remu, kao deo koji razvija diskurs
time to dodaje ili modifkuje informacije o temi, odn. polaznoj taki. Po-
red termina tema i rema, koje u ovu svrhu koriste Firbas (1964), Bolinger
(1965), Halliday (1967), Vallduv i Vilkuna (1998), u rasprostranjenoj upo-
trebi su i termini pripadnika savremene Prake kole, tema (eng. topic) i
fokus (eng. focus, Sgall i dr. 1986; Hajiov i dr. 1998), dok Vallduv (1990)
koristi dihotomiju POLAZITE (eng. ground) i fokus.
Diskursni aspekt informativnosti tie se, pak, podele iskaza na osnovu
toga koji njegovi delovi doprinose razlikovanju stvarnog sadraja iskaza od
drugih mogunosti u kontekstu diskursa, tj. datosti (eng. givenness). Ovde
razlikujemo parove termina dato i novo (eng. given, new, Halliday 1967),
kao i POZADINA i fokus (eng. background, focus, Dahl 1969), i dihotomije
savremene Prake kole, kontekstualno uslovljeno i kontekstualno neuslov-
ljeno (eng. contextually bound, contextually non-bound, Sgall i dr. 1986;
Hajiov 1994; Hajiov i dr. 1998; Kruijff-Korbayov 1998). Ova podela
moe se primeniti i na podelu tema/rema, i tada novo unutar teme Praani
nazivaju KONTRASTNOM TEMOM (eng. contrastive topic), a novo unutar reme
PRAVIM FOKUSOM (eng. focus proper, Hajiov i dr. 1998) (prema Kruijff-
Korbayov i Steedman 2003: 252).
Osim terminologije, teorije o informacijskoj strukturi reenice razli-
kuju se meusobno i u pogledu naina na koji kombinuju reenini i dis-
kursni aspekt. Neki smatraju da je u pitanju odnos umetnutosti, pa tako
pripadnici savremene Prake kole smatraju da je dihotomija kontekstualno
uslovljeno/kontekstualno neuslovljeno umetnuta u dihotomiju teme i foku-
sa (Sgall i dr. 1986), kao u primeru (8), Vallduv (1990) smeta VEZU (eng.
link) i KRAJ (eng. tail) u pozadinu (9), a za Steedmana (2000) i Kruijff-
Korbayovu i Steedmana (2003) pozadina/kontrast je podela kako unutar
teme tako i unutar reme (10). Kod drugih, pak, reenini i diskursni aspekt
nemaju dodirnih taaka jer pripadaju razliitim nivoima strukture, pa tako
kod Hallidaya (1967) reenica ima i tematsku i informacijsku strukturu,
18
Chomsky (1965, 1971) i Jackendoff (1972) takoe govore o dvema odvo-
jenim dihotomijama: tema/ komentar (eng. topic/comment, u smislu predi-
kacije kao u Strawson 1964, iako je klasinu defniciju ovih termina dao i u
ameriku lingvistiku ih uveo Hockett 1958),
5
nasuprot presupozicija/fokus
(eng. presupposition/focus, termini koje je uveo Chomsky), prikazane u pri-
merima u (11) i (12):
6
(8) (What did John do?)
John took a train from Oxford to Cambridge.
7
kont.usl.
7
kontekstualno neuslovljeno
tema fokus
(9) a. What does John drink?
b. John drinks BEER.
tema komentar
veza kraj
fokus
pozadina
(10) (I know that this car is a Porsche. But what is the make of your
other car?)
8
My other car is also a Porsche.
pozadina kontrast pozadina kontrast pozadina
tema rema
5
The most general characterization of predicative constructions is suggested by the
terms topic and comment for their ICs [immediate constituents]: the speaker announces
a topic and then says something about it. Thus John | ran away.; That new book by Thomas
Guernsey| I havent read yet. In English and the familiar languages of Europe, topics
are usually also subjects, and comments are predicates: so in John | ran away. But this
identifcation fails sometimes in colloquial English, regularly in certain special situations in
formal English, and more generally in some non-European languages. (Hockett 1958: 201)
6
Primeri (11) i (12) preuzeti su iz Chomsky (1971).
7
Kontekstualno uslovljena leksika jedinica.
8
Primer je preuzet iz Kruijff-Korbayov i Steedman (2003: 251) ali je tipografja
usklaena sa onom koju emo u ovom radu upotrebljavati.
19
(11) Did the Red Sox play the Yankees?
PRESUPOZICIJA FOKUS mogu odgovor
the RS played someone the Yankees No. The Tigers.
the RS did something played the Yankees.
No. They had the
day off.
something happened
The RS played the
Yankees.
No. Bill had the fu.
PRESUPOZICIJA FOKUS mogu odgovor
someone played the
Yankees
the Red Sox No. (It was) the
Tigers.
Kako gornji primeri pokazuju, zavisno od toga koji se reenini kon-
stituent tumai kao fokus, reenica poput (11) moe imati tri mogue inter-
pretacije, od kojih svaka ima drugaiju presupoziciju. Primer (12), s druge
strane, moe imati samo jednu interpretaciju. Tumaenja ovih primera u
smislu presupozicije i fokusa mogu se preformulisati kao razliite inter-
pretacije u smislu teme i komentara. Tako, na primer, u tumaenju primera
(11) u kome je fokus samo sintagma the Yankees, temu ine oni s kojima je
ekipa Red Sox igrala, dok je komentar da je to ekipa Yankees; ako je fokus
play the Yankees, onda je tema the Red Sox ili ono to je ekipa Red Sox ra-
dila ili uradila, dok je komentar to da su igrali s ekipom Yankees; na kraju,
u tumaenju u kome je cela reenica fokus, tema nije vidljivo izraena (nju
ini diskursna situacija), a komentar je da je ekipa Red Sox igrala sa ekipom
Yankees. U jedinoj moguoj interpretaciji primera (12) temu ine oni koji
su igrali sa ekipom Yankees, a komentar je da je to ekipa Red Sox (prema
Gundel 1998). Shematski prikazano,
TEMA KOMENTAR
the ones who the RS played (x is) the Yankees
the RS / what the RS did (x is) played the Yankees
vreme, mesto diskursa the RS played the Yankees.
20
TEMA KOMENTAR
(the ones) who played the
Yankees
(x is) the Red Sox
Jo jedna razlika tie se rekurzivnosti podele u okviru informacijske
strukture, tj. pitanja da li je informacijska struktura podela na nivou reeni-
ce, klauze ili neke manje sintaksike jedinice. Razliiti autori dozvoljavaju
razliite stepene blage rekurzivnosti, na primer u koordiniranim, kao i u
nekim subordiniranim klauzama sloenih reenica (Hajiov i dr. 1998),
dok drugi zauzimaju stav da rekurzivnosti uopte nema (Sgall i dr. 1986;
Vallduv 1990; Steedman 2000) ili doputaju neogranienu rekurzivnost
(Partee 1995, navedeno prema Kruijff- Korbayov 2004).
Razvoj pristupa informacijskoj strukturi moda najbolje i najjedno-
stavnije prikazuje sledei dijagram, preuzet iz Kruijff-Korbayov i Steed-
man (2003: 254):
Dijagram 1: Engleski termini u informacijskoj strukturi i
njihov meusobni odnos
21
U pogledu realizacije informacijske strukture, Kruijff-Korbayov
(2004: 6) primeuje da je bitno kako e informacijska struktura dubinskog
jezikog znaenja biti realizovana u povrinskoj strukturi reenice, budui
da je znaenje koje se prenosi po prirodi viedimenzionalno (u smislu da
konceptualne strukture nisu linearne), dok je sredstvo prenoenja (ulanane
rei) linearno. Dakle, s jedne strane, suoeni smo sa potrebom preslikavanja
viedimenzionalnih kompleksnih struktura na jednu dimenziju, a s druge
nas u tome dodatno ograniavaju gramatika pravila datog jezika. Zbog
toga svaki jezik raspolae nekim sredstvom za obeleavanje stepena infor-
mativnosti. U srpskom (i drugim slovenskim jezicima), to sredstvo je red
rei. Kao to sledei primeri pokazuju, na poetku reenice su one rei koje
ine ono o emu se govori, a tome sledi ono to se o tome kae:
(15) [Jue je Jovan kupio]
tema
[Mariji cvet]
rema
.
9
(16) [Mariji je Jovan jue kupio]
tema
[cvet]
rema
.
(17) [Cvet je Jovan jue kupio]
tema
[Mariji]
rema
.
U gornjim reenicama, kako i uglaste zagrade pokazuju, ono to je
nova informacija, tj. element sa veim stepenom informativnosti, nalazi se
na poslednjem mestu u reenici. Tako je primer (15) odgovor na pitanje ta
je jue Jovan kupio?, reenica (16) na pitanje ta je Jovan jue kupio Mari-
ji?, a (17) na pitanje Kome je Jovan jue kupio cvet?.
U srpskom jeziku red rei je relativno slobodan, ali ne i proizvoljan:
on ukazuje na stepen informativnosti, stoga e prikladnost (eng. felicity)
reenice zavisiti od konteksta. U sledeim primerima, prikladni odgovori
(B) dati su u nastavku pitanja (18-21):
(18) A: ta se desilo?
B: [Jovan je poljubio Mariju]
rema
.
(19) A: ta se desilo s Jovanom?
B: [Jovan]
tema
[je poljubio Mariju]
rema
.
(20) A: Ko je poljubio Mariju?
B: [Mariju je poljubio]
tema
[Jovan]
rema
.
(21) A: ta se desilo s Jovanom i Marijom?
9
Uglaste zagrade ovde i u sledeim primerima slue samo za isticanje niza eleme-
nata koji ine temu ili remu reenice, tj. za preglednije izlaganje.
22
B: [Jovan je Mariju]
tema
[poljubio]
rema
.

ili
B: [Mariju je Jovan]
tema
[poljubio]
rema
.
Nasuprot ovome, engleski jezik mahom koristi melodiju za ozna-
avanje stepena informativnosti, pa su tako naredna tri primera engleski
ekvivalenti srpskih reenica (15-17) (melodijski akcenat oznaen je malim
verzalom):
(22) [Yesterday John bought]
tema
[A FLOWER FOR MARY]
rema
.
(23) [John bought]
tema
[A FLOWER]
rema
[for Mary yesterday]
tema
.
(24) [Yesterday John bought a fower]
tema
[FOR MARY]
rema
.
U engleskom jeziku intonacija se odavno smatra odrazom informacij-
ske strukture (Bolinger 1965, Jackendoff 1972), kod nekih autora sada ve
u tolikoj meri da govore o melodiji teme i melodiji reme (eng. theme tune,
rheme tune; Steedman 1996). U srpskom jeziku jo nema studija vezanih
za ulogu intonacije u informacijskoj strukturi reenice, pa u tom smislu ne
moemo govoriti ni o melodiji teme, odnosno reme. Meutim, budui da
nijedan jezik ne koristi iskljuivo jedno od moguih sredstava za realizaciju
informacijske strukture, u ovom emo radu prvenstveno obratiti panju na
specifne sintaksike strukture koje se u engleskom jeziku koriste i red rei
koji se u srpskom upotrebljava u ove svrhe.
Stoga, podjednako zanimljivi bie primeri iz oba jezika: srpski zbog
toga to je jo uvek nedovoljno istraen jezik u pogledu ovog aspekta zna-
enja, ali i zato to njegova gramatika doputa velik broj reeninih obra-
zaca usled relativno slobodnog reda rei. Engleski jezik, pak, zbog toga
to tek sekundarno koristi sintaksiko sredstvo za realizaciju informacijske
strukture, tj. fokusa. Ovde treba napomenuti da emo u radu praviti razliku
izmeu reda rei kao naina realizacije informacijske strukture reenice, s
jedne strane (ilustrovane u primerima (15-21)), a s druge, raznih sintaksi-
kih struktura (koje nabrajamo u nastavku). Smatramo da je ta razlika oprav-
dana zbog toga to se red rei odnosi na reanje reeninih elemenata u niz,
pri emu se njihov neobeleeni redosled kree od stare ka novoj informa-
ciji, od teme ka remi, od pozadine ka fokusu. Drugaiji redosled tipino je
posledica konteksta diskursa (up. subjektivni red (eng. subjective ordering)
Firbasa (1971), po kome rema prethodi temi). Meutim, pojedine sintaksi-
ke odlike jezika mogu uticati na red rei, i to: tipoloka karakteristika datog
23
jezika (relativni redosled subjekta, glagola i objekta), poloaj klitika,
10
po-
stojanje preverbalnog poloaja fokusa (kao, na primer, u turskom ili maar-
skom jeziku) i mnoge druge.
Jezici mogu biti manje ili vie feksibilni u pogledu slobode reda rei,
ali ak i oni u kojima je red rei veoma strogo odreen (kao to je to sluaj
s engleskim jezikom), pokazuju neki stepen slobode, bar u pojedinim slua-
jevima. Tako, recimo, u engleskom jeziku redosled modifkatora pokazuje
odreeni stepen slobode:
(25) She few from London to Paris.
(26) She few to London from Paris.
Pregled raspoloivih sintaksikih struktura u engleskom jeziku dali
smo u Tabeli 2, koja se zasniva na dijagramu iz Huddleston i Pullum (2002:
1366). U prvoj koloni je naziv konstrukcije, u drugoj se nalaze primeri koji
ilustruju datu strukturu, dok trea kolona sadri neobeleene ekvivalente
reenica iz druge kolone. Podvueni delovi reenica su oni koji se razlikuju
u drugoj i treoj koloni.
struktura obeleena verzija neobeleena verzija
TEMATIZACIJA
(eng. topicalization/
fronting)
This one she accepted. She accepted this one.
POSTPOZICIJA
(eng. postposing)
I made without delay
all the changes you
wanted.
I made all the changes
you wanted without
delay.
EGZISTENCIJALNA
KONSTRUKCIJA
(eng. there-insertion)
There is a frog in the
pool.
A frog is in the pool.
LEVA DISLOKACIJA
(eng. left dislocation)
That money I gave her, it
must have disappeared.
That money I gave her
10
Pod klitikom podrazumevamo sintaksiki slobodne ali fonoloki vezane morfe-
me, koje se, tipino, dele na proklitike i enklitike. Proklitike se javljaju na poetku mor-
feme-domaina (eng. host), dok su enklitike na kraju domaina, poput slabih zamenikih
oblika ju, je, ga, itd., te slabih oblika pomonog glagola biti (sam, si, je, itd.). (prema Loos
i dr.)
24
struktura obeleena verzija neobeleena verzija
DESNA
DISLOKACIJA
(eng. right dislocation)
Theyre still here, the
people from next door.
The people from next
door are still here.
RAZDVOJENA
KONSTRUKCIJA
(eng. cleft
construction)
It was you who broke it. You broke it.
PRIVIDNO
RAZDVOJENA
KONSTRUKCIJA
(eng. pseudo-cleft
construction)
Who broke it was you.
You are (the one) who
broke it.
You broke it.
PASIV
(eng. passive)
The car was taken by
Kim.
Kim took the car.
Tabela 2: Sintaksike strukture za realizaciju informacijske strukture u engleskom
jeziku (prema Huddleston i Pullum 2002)
Nakon to smo defnisali osnovne pojmove i naine na koji engleski
i srpski jezik realizuju informacijsku strukturu, u sledeem odeljku emo
ukratko izloiti nain na koji e ovo izlaganje biti organizovano.
1.3. Organizacija izlaganja
U pogledu korpusa, rad je protivrean, i to zbog toga to, budui da
razmatra i funkcionalni i formalni pristup, istovremeno i treba i ne treba da
bude zasnovan na korpusu. Naime, tradicionalna, strukturalistika lingvisti-
ka podrazumeva da se zakljuci izvode na osnovu korpusa, to je u skladu
sa njenom deskriptivnom prirodom. Meutim, generativna gramatika ide
dalje od ovoga, pa je ne zanimaju samo one reenice koje su izgovorene ili
napisane, jer su one tek mali deo onoga to se teorijski moe izgovoriti ili
napisati. Ona ispituje granice gramatinosti i prihvatljivosti konstrukcija,
te je i u tom smislu postojanje bilo kakvog korpusa ograniavajui faktor u
istraivanju. Zbog svega ovoga, korpus za ovaj rad nije bilo uputno birati
25
iz tampanih izvora, jer fokalizacija umnogome zavisi od fonologije, niti
se inilo dobrim reenjem osloniti se na dijaloge u flmovima ili na tele-
viziji, budui da oni najee strogo prate scenario. Od svih izvora (manje
ili vie) prirodnog govora dostupnih iroj javnosti, razgovorne emisije su
najprirodniji, iako ak i one esto prate unapred napisan scenario, pa su
zbog toga neprikladne. Stoga je istraivanje sprovedeno jednim delom na
osnovu primera iz literature, naroito anglistike, a onda na osnovu reenica
iz testova sastavljenih za ovo istraivanje. Testovi, dati u Prilogu, sadre
niz gramatinih reenica na srpskom jeziku, a cilj je da ispitanici, u ovom
sluaju studenti Anglistike i Srpskog jezika i lingvistike, kao i fakultetski
obrazovani ljudi iji je maternji jezik srpski, odlue u kojoj su meri zada-
te reenice prihvatljive,
11
odnosno da napiu kako tumae pojedine reeni-
ce. Pretpostavka je da su ispitanici, kao izvorni govornici srpskog jezika,
u stanju da na osnovu svoje jezike kompetencije daju sud o tome da li su
pojedine reenice prihvatljivi odgovori na zadata pitanja (o utemeljenosti
ovakvog postupka v. Sgall i dr. 1973: 49). Na osnovu analize dobijenih
podataka moemo ponuditi prikaz najeih struktura koje se u srpskom
jeziku koriste za realizaciju informacijske strukture, te da, u uporednoj ana-
lizi ovih i engleskih struktura, pokuamo iznai nain na koji se fokalizacija
kao jezika pojava moe smestiti u iru perspektivu jezika i uma, odnosno
da odredimo na kom se nivou fokalizacija odvija, gde se taj nivo nalazi,
na koji nain ili kojim sredstvima razliiti jezici (u ovom sluaju, srpski i
engleski) do nje stiu (morfolokim, fonolokim i/ili sintaksikim) i kojem
nivou jezike analize ona pripada.
Ovaj rad ne predstavlja kontrastivnu analizu engleskog i srpskog jezi-
ka u smislu uzimanja reenica na engleskom u kojima je fokalizacija posti-
gnuta nekim sintaksikim sredstvom i traenja korespondenta ili ekvivalen-
ta u srpskom. Ovde predstavljena analiza je nezavisna, a tertium compara-
11
Za razliku od pojmova subjekat i predikat, pojmovi tema i rema nisu
usko povezani s gramatinou reenica. Gramatini nizovi deo su apstraktnog jezikog
sistema, ali u kontekstu gramatinost ne podrazumeva prihvatljivost ili koherentnost.
Prihvatljivost reenice zavisi od toga u kojoj se meri ona uklapa u tekstualno okruenje.
Na primer, reenica (2) u potpunosti je u skladu sa gramatikim pravilima nizanja leksema
u reenicu u srpskom jeziku, ali u kontekstu pitanja datog u (1), primer (2) nije prihvatljiv;
kao odgovor na pitanje (3), primer (2) je u potpunosti prihvatljiv:
(1) Kome si dala pisamce?
(2) Pisamce sam Jovanu DALA.
(3) ta si uradila s Jovanom i pisamcetom?
26
tionis je sprega sintakse i diskursa, odnosno nain na koji sintaksa uestvuje
u izraavanju diskursnog aspekta informativnosti.
Nakon ovih uvodnih napomena, u narednom poglavlju daemo hro-
noloki pregled relevantne literature, koja obuhvata engleski i srpski jezik
pojedinano, a potom i kontrastivno.
27
2. FUNKCIONALNI I FORMALNI PRISTUP
FOKALIZACIJI: PRIKAZ MODEL
Ovo poglavlje daje opti, istorijski pregled razvoja prouavanja fo-
kusa, od najranijih prouavanja u 19. veku (iznetih u odeljku 2.1) do onih
koji su danas aktuelni, s ciljem da opie i funkcionalni i formalni pristup
12

fokalizaciji u literaturi vezanoj za engleski jezik (2.2-2.4), potom i za srpski
(2.5), a onda za ova dva jezika kontrastivno (2.6). Poslednji deo poglavlja
(2.7) daje tabelarnu rekapitulaciju iznetih stavova.
Preciznije, organizacija poglavlja je sledea: Odeljak 2.1 opisae rani
razvoj izuavanja informacijske strukture; odeljak 2.2 detaljno e opisati
pristup fokusu u funkcijskom generativnom opisu, modelu koji je razvijen
u okviru Prake kole i objasniti mesto artikulacije teme i fokusa u ovom
modelu u odnosu na engleski jezik. Sledei odeljak, 2.3, iznee stavove
koje zastupa M. A. K. Halliday i ukratko opisati njegovu sistemsku funk-
cijsku gramatiku, nakon ega emo u odeljku 2.4 uvesti pristup generativ-
ne gramatike i dati hronoloki razvoj vienja fokusa u ovoj paradigmi uz
isticanje prednosti i nedostataka razliitih generativnih pristupa fokalizaciji
u engleskom jeziku. U odeljku 2.5 prvo e biti opisan strukturalni pristup
informacijskoj strukturi reenice u srpskom jeziku, a potom i generativni,
dok e odeljak 2.6 izloiti radove iz kontrastivne analize engleskog i srp-
12
Osim pristupa pripadnika Prake kole, funkcionalnim pristupom se mogu
smatrati i drugi pristupi, npr. funkcijska (diskursna) gramatika (eng. Functional (Discourse)
Grammar) Dika (1997), Hengevelda i Mackenzija (2008); pragmatiki pristup Birner
i Warda (1998); gramatika uloga i referencije (eng. Role and Reference Grammar) van
Valina i La Polle (1997); kognitivna gramatika (eng. Cognitive Grammar) Langackera
(1987, 1991); itd. Veliki broj pristalica funkcionalnog pristupa se ak i ne vezuje ni za
jedan gramatiki model, kao Gundel (1974, 1988, 1998), Kuno (1973), Lambrecht
(1994, 2001), Prince (1981, 1992), itd. Takoe postoje i razni drugi formalni pristupi
osim onoga koji zastupa N. Chomsky, npr. leksiko-funkcijska gramatika (eng. Lexical-
functional Grammar) Bresnan (2001), teorija optimalnosti (eng. Optimality Theory)
Princea i Smolenskog (1993), itd. Iako bi svaki od nabrojanih modela zasluio detaljnu
obradu, u ovom radu smo se morali ograniiti na po jednog predstavnika oba pristupa, otud
izjednaavanje funkcionalnog pristupa i modela Prake kole, te formalnog pristupa i
minimalizma.
28
skog jezika vezane za varijaciju reda rei i njihov uticaj na informacijsku
strukturu reenice. Odeljak 2.7 predstavlja tabelarni pregled modela prika-
zanih u ovom poglavlju.
2.1. Rani pristupi informacijskoj strukturi
Jo od vremena Platona i Aristotela postoji distinkcija izmeu sub-
jekta i predikata kao reeninih konstituenata. Ove dve kategorije odnose
se na dve razliite funkcije u reenici, pri emu se subjekat esto dovodi u
vezu sa imenicom u prostoj reenici, dok se predikat obino izjednaava sa
glagolom. Istraivanja na polju jezike tipologije dokazala su, meutim, da
subjekat i predikat nisu univerzalne kategorije, pa su neki lingvisti ak pred-
loili da se umesto njih koristi terminoloki par tema i komentar (eng. topic,
comment) (v. Li 1976, zbornik posveen pojmovima subjekta i teme, gde se
jezici dele na one u kojima reenice poinju temom (eng. topic-prominent
language) i one u kojima je pojam subjekta znaajan (eng. subject-promi-
nent language)). Kako istie von Heusinger (1999: 104), tema i komentar
ne mogu se smatrati isto gramatikim, odnosno sintaksikim kategorijama,
jer su ue povezani sa znanjem uesnika u komunikaciji o onome o emu
se razgovara ili sa njegovim razumevanjem toga, negoli sa konstituentskom
strukturom reenice. Termini subjekat i predikat pokazali su se korisnim
terminima za opisivanje reenine strukture i pored toga to su nejasno gra-
matiki defnisani dovoljno je uporediti razne gramatike da se uverimo da
ne postoji jedinstvena defnicija ovih termina niti konaan spisak obeleja
koja prototip ovih kategorija mora imati.
Prvi ozbiljniji rad koji se bavio temom funkcijske perspektive reenice
(ali jo ne pod tim imenom) bila je monografja francuskog flologa po ime-
nu Henri Weil (1844). Za ovog autora, svaka reenica sadri polazite i cilj
diskursa. Polazite je podjednako zastupljeno i kod govornika i kod sluaoca:
to je podruje na kojem se oni susreu. Cilj diskursa predstavlja upravo ona
informacija koju treba preneti sluaocu. Weil tvrdi da pomeranje sa polazita
ka cilju diskursa otkriva pomeranje samih misli. Razliiti jezici upotrebie
razliite sintaksike konstrukcije, ali je redosled misli u sutini uvek isti. On
primeuje da u modernim jezicima gramatiki subjekat esto izraava polazi-
te, ali da se javlja i obrnuti redosled, kada je cilj diskursa na poetku.
29
Tokom 19. veka, psihologija je postala epistemoloka osnova lingvi-
stike. Pod uticajem psiholoke teorije na lingvistiku, Hermann Paul (1880:
121) defnie reenicu kao jeziki izraz koji povezuje nekoliko (psiholo-
kih) pojmova ili grupa pojmova u umu (nem. Seele) govornika. Nadalje,
reenica je za ovog autora i sredstvo za generisanje ovih pojmova i njihovo
povezivanje u umu sluaoca. Termine psiholoki subjekat (nem. psycholo-
gische Subject) i psiholoki predikat (nem. psychologische Prdicat) uveo
je von der Gabelentz (1869: 378), koji je poredio redosled misli ili psiho-
lokih pojmova sa redosledom jezikih izraza u reenici i na osnovu svojih
zakljuaka napravio razliku izmeu gramatikog i psiholokog nivoa kon-
strukcije reenice. Psiholoki subjekat predstavlja ono na ta bi slualac
trebalo da pomisli, a psiholoki predikat ono to bi slualac trebalo da
pomisli o tome razlika je, dakle, zasnovana na sluaocu. Paul je ovu
terminoloku razliku usvojio budui da je i za njega svaka gramatika kate-
gorija zasnovana na psiholokoj (s tim da je tvrdio da je pored reda rei, tj.
poloaja, intonacija takoe neophodna za odreivanje psiholokog predika-
ta). On je dao i najjasniji test za odreivanje psiholokog predikata, a to je
konstituentsko pitanje. Primeri (2-5) ilustruju kako jedna izjavna reenica
(1) moe biti odgovor na razna pitanja (ispod primera dajemo prevodne
ekvivalente na srpskom jeziku).
(1) Karl fhrt morgen nach Berlin.
Karl putuje sutra u Berlin.
(2) Wohin fhrt morgen Karl? Karl fhrt morgen nach BERLIN.
Kuda Karl putuje sutra?
(3) Wann fhrt Karl nach Berlin? Karl fhrt MORGEN nach Berlin.
Kada Karl putuje u Berlin?
(4) Wie reist Karl nach Berlin? Karl FHRT morgen nach Berlin.
Kako Karl stie u Berlin?
(5) Wer fhrt morgen nach Berlin? KARL fhrt morgen nach Berlin.
Ko putuje sutra u Berlin?
U gornjim primerima red rei u odgovoru uvek je isti, ali su razliite
lekseme nosioci reeninog akcenta. U skladu s ovim, psiholoki predikat
menja se zavisno od pitanja, ali gramatika struktura ostaje ista. U (2), psi-
holoki predikat je lokativni Berlin, u primeru (3) to je vremenski prilog
30
morgen, u (4) nain putovanja, a u (5) gramatiki subjekat Karl (von Heu-
singer 1999: 109).
Test koji smo ovde prikazali i dan-danas slui kao osnovni test za
utvrivanje informacijske strukture, iako nije sasvim jasno da li on otkriva
njen reenini ili diskurskni aspekt, ali Paul svakako ne pravi razliku izme-
u onoga o emu je re (eng. aboutness) i onoga to je dato (eng. givenness)
u psiholokom predikatu. U novijim pristupima (od Prake kole pa do da-
nas), ovaj test se najee povezuje sa fokusom, tj. sa novom informacijom
u diskursu.
Poslednja opaska vezana za ovog autora tie se njegovog prepozna-
vanja elemenata u reenici koji su neutralni u pogledu tematskih odnosa,
tj. ne potpadaju ni pod psiholoki subjekat ni pod psiholoki predikat. On
ove naziva SPOJKAMA (nem. Bindeglieder) i defnie ih kao rei koje izraa-
vaju odnos izmeu dva pojma. Ovakve rei, tvrdi Paul (1880: 293fn), nisu
nezavisne i zato imaju sekundarni status. Tipian primer kategorije spojki
jesu kopule, koje defniu odnos izmeu psiholokog subjekta i psiholokog
predikata (prema von Heusinger 1999: 111). Na primer, u reenici (6), Mary
je subjekat, toothache je predikat, dok je has spojka:
(6) Mary has toothache.
Kao to emo u nastavku ovog odeljka i naroito u narednom po-
glavlju videti, teme kojima se Paul neformalno bavio jo krajem 19. veka i
dalje su aktuelne. On je prepoznao veinu relevantnih aspekata informacij-
ske strukture, pre svega razliku izmeu psiholoke strukture i gramatike
strukture.
Poetkom 20. veka interesovanje za komunikativnu funkciju jezika
raste (najupeatljiviji primer ovoga je Kurs opte lingvistike de Saussurea
(1916)), pa se reenica posmatra s take gledita njenog doprinosa komuni-
kaciji. Ammann (1928: 2) prepoznaje da se reenica, koja pre svega pred-
stavlja saoptenje (nem. Mitteilung), po svojoj prirodi sastoji iz dva dela
koji su vrlo bliski podeli reenice na subjekat i predikat. On tvrdi da je
informacijska struktura poruke osnova za podelu gramatike strukture na
subjekat i predikat, i da nije bitno to to se psiholoka struktura ne poduda-
ra uvek sa gramatikom, jer je zapravo informacijska struktura ono to je
bitno i to izaziva podelu na subjekat i predikat. Za razlikovanje gramatike
strukture, s jedne strane, te psiholoke strukture pojmova i ideja, s druge, i
31
informacijske strukture, s tree strane, Ammann uvodi novi par termina koji
se i danas koriste: tema (nem. Thema) i rema (nem. Rhema). Kao to se iz
dosad navedenog vidi, i Ammann i njegovi prethodnici bili su svesni inje-
nice da organizaciju reenice ne odreuje samo njena sintaksika struktura
ve i drugi principi, mada ovi autori tada nisu bili u stanju da utvrde nivo na
kome se ti principi primenjuju.
Tokom prolog veka, u psihologiji je razvijena getalt-teorija (nem.
Gestalt), i to mahom na osnovu vida, ali se ona takoe koristila za objanja-
vanje i drugih kanala percepcije, pa tako i govora (von Heusinger 1999: 11,
113). Prema ovoj teoriji, percepcija nekog podraaja obino podrazumeva
strukturu u kojoj jedan deo podraaja, FIGURA (eng. fgure), kao da je ista-
knutiji u odnosu na ostatak podraaja, koji se naziva POLAZITEM (eng. gro-
und). Zavisno od uslova, isti podraaj moe se strukturirati na razne naine,
to je upravo i osnova mnogih optikih varki. Prvi koji je ovu ideju prime-
nio na jezik bio je eki lingvista V. Mathesius (1929), ije su ideje i teoriju
funkcijske reenine perspektive kasnije preuzeli i razvili i drugi lingvisti,
pripadnici Prakog lingvistikog kruga. Naredni odeljak dae osvrt upravo
na doprinos Prake kole.
2.2. Pristup Prake kole
Ovaj odeljak, koji se delom oslanja na stavove iznete u Hajiov
(1993, 1998), Hajiov i Sgall (1984, 1988), Newmeyer (2001) i Sgall
(1999, 2000) dae pregled razvoja pristupa Prake kole.
Osniva i najistaknutiji lan Prake kole bio je Vilm Mathesius. On
se zalagao za pristup gramatici koji je sam nazvao funkcijskom perspek-
tivom reenice (eng. Functional Sentence Perspective). Ovaj pristup po-
smatra iskaz sa take gledita informacije koja se njome prenosi. Iskaz se
sastoji iz dva dela: teme (eng. theme), koja predstavlja ono to je sluaocu
ve poznato, i reme (eng. rheme), koja predstavlja neto novo, ono to se o
temi kazuje (sami termini tema i rema, kako smo ranije spomenuli, javljaju
se jo sredinom 19. veka, prvo u Francuskoj, a zatim u Nemakoj).
Mathesius je preuzeo od Ammanna (1928) termine tema i rema, i pri-
menio ih u izuavanju redosleda rei u ekom i drugim slovenskim jezicima,
i, za razliku od dotadanjih pristupa, integrisao ovu dihotomiju u gramatiki
sistem. Jedan od njegovih najznaajnijih doprinosa teoriji funkcijske perspek-
32
tive reenice jeste izuavanje njene uloge u utvrivanju reda rei u reenici.
Mathesius (1915, 1927, 1961) kae da pojave vezane za red rei ine sistem
koji karakteriu hijerarhijski ustrojeni principi reda rei. Ova hijerarhija je
odreena u onoj meri i na onaj nain na koji dati principi u nekom jeziku
funkcioniu. U ekom je, kako primeuje Mathesius, funkcijska perspektiva
reenice vodei princip, pa je stoga neobeleeni red rei u ovom jeziku tema
tranzicija rema, dok je rema tranzicija tema obeleeni red rei (pod tran-
zicijom Mathesius podrazumeva periferne delove reme koji (kao da) povezuju
temu i remu). Ostali principi koje ovaj autor navodi kao vane jesu ritmiki
princip, gramatiki princip i princip koherentnosti reeninih elemenata.
Mathesius (1915) je primetio da tematski elementi obino prethode re-
matskim elementima, ali je bio svestan injenice da je ovakav redosled vie
tendencija nego pravilo. Izuavajui razne jezike, prvenstveno eki i engle-
ski, pokuao je da pokae na koji se nain funkcijska perspektiva reenice,
odnosno artikulacija teme i fokusa, preplie sa ostalim sistemima tih jezika,
naroito sa sintaksom. Njegovo najznaajnije otkrie, koje je i danas aktu-
elno, bilo je to to je uoio da je u ekom jeziku artikulacija teme i fokusa
ono to najee odreuje red rei u reenici, dok je u engleskom gramatiki
faktor odluujui u ovom pogledu. Tako, na primer, ako vrilac radnje pri-
pada remi reenice, a cilj temi, u engleskom se ne moe koristiti red rei
(cilj) glagol subjekat (vrilac radnje) (7a), ve se reenica sa ovakvom
perspektivom najee javlja u pasivnom obliku, te je redosled tema rema
(cilj glagol vrilac radnje) ouvan, kao u primeru (7b). Ovo je neobeleeni
red rei, odn. objektiv (eng. objective) u terminologiji Mathesiusa (1961: 83).
(7) a. *The house built John.
b. The house was built by John.
U ekom jeziku, pak (i u srpskom, kako emo uskoro videti), u ove
svrhe esto se koristi istaknuti, obeleeni red rei, ili subjektiv (eng. subjec-
tive), kome je svojstven red rei rema tema, kao u reenici (8):
(8) Kuu je sagradio Jovan.
U engleskom, dakle, gde je red rei strogo odreen gramatikim pra-
vilima subjekat-glagol-objekat, pasivne i aktivne konstrukcije su najznaaj-
niji naini artikulacije teme i fokusa, budui da one omoguavaju govorni-
33
ku da pone reenicu s onim o emu eli da govori (to je priblino tema), a
potom da doda ono to e rei o temi (to je, u prakoj terminologiji, rema).
Mathesius je, kao i ostali lanovi Prake kole, sebe smatrao i funkci-
onalistom i strukturalistom, pa je i svoj pristup nazvao shodno tome funk-
cionalni strukturalizam (eng. functional structuralism). Za njega je reenica
bila deo strukture, spadala je pod langue, a ne pod parole. Drugim reima,
on je pravio razliku izmeu apstraktnog sistema gramatikih elemenata i
komunikativnih funkcija za koje se ti elementi primenjuju.
Tokom ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka, njegovi naj-
istaknutiji sledbenici bili su Frantiek Dane i Jan Firbas. Dane (1964) je
zastupao stav da su forma, znaenje i upotreba u meusobnoj interakciji;
njegov pristup sintaksi karakteriu tri nivoa: (1) gramatika struktura ree-
nice (nezavisna od semantike), (2) semantika struktura reenice (obuhvata
dva razliita semantika nivoa od kojih jedan odraava semantiki sadraj,
a drugi jeziko znaenje) i (3) organizacija iskaza (svi vangramatiki nai-
ni organizacije iskaza kao minimalne jedinice komunikacije). Potonji nivo
predstavlja funkcijsku perspektivu u strogom smislu i omoguava da razu-
memo kako semantika i gramatika struktura funkcioniu u samom inu
komunikacije. Pritom, bitno je istai da ovakva funkcionalna sintaksa udru-
uje formu, funkciju i znaenje: Dane je preraspodelio red rei na tri dome-
na, od kojih svaki odreuje druga dva. Ovo znai da opis reenine forme
moe biti samo deo kompleksnijeg i detaljnijeg pregleda komunikativnih
funkcija. U skladu s ovim nivoima, Dane razlikuje i tri razliita reenina
sklopa: semantiki reenini sklop (SRS), gramatiki (GRS) i komunikativ-
ni/funkcijski reenini sklop (KRS), koji se, zavisno od konteksta, mogu i
podudarati, kao u sledeem primeru:
(9)
John kissed Mary.
SRS vrilac radnja cilj
GRS subjekat glagol objekat
KRS tema tranzicija rema
J. Firbas (1964, 1965, 1971, 1974) je razvio sveobuhvatnu generaliza-
ciju koja deluje na Daneovom treem nivou (1964). Firbas je ovo nazvao ko-
munikativnom dinamikom (eng. communicative dynamism), dok je funkcijsku
34
perspektivu reenice redefnisao pomou ovog svog konstrukta kao distribu-
ciju stepena komunikativne dinamike u reeninim elementima, koja se odre-
uje udruivanjem gramatike i semantike strukture reenice pod odreenim
uslovima kontekstualne uslovljenosti.
13
Na osnovu stepena komunikativne di-
namike koju odreeni reenini element nosi moemo shvatiti do koje mere
taj element doprinosi razvijanju komunikacije, odnosno otkrivanju nove infor-
macije. Budui da se pojave ovog tipa ne mogu opisati pomou dihotomije,
ve samo pomou skale ili hijerarhije, Firbas je uveo stepene tematinosti i
rematinosti, i redefnisao temu kao element sa najniim stepenom komunika-
tivne dinamike, remu kao element sa najviim stepenom komunikativne dina-
mike, dok se tranzicija nalazi izmeu njih. Nije uvek lako povui otru granicu
izmeu tranzicije i teme, s jedne strane, te tranzicije i reme, s druge. Meutim,
prema samom autoru, glavni (ili, moda, jedini) nosioci STVARNE TRANZICIJE
(eng. transition proper) mogli bi biti glagolski eksponenti za vreme i modal-
nost. ini se da glagol predstavlja granicu izmeu kontekstualno uslovljenih i
neuslovljenih delova reenice (Firbas 1974: 26), a sam glagol ili jeste ili nije
kontekstualno uslovljen mogunost skalarnosti je u ovom sluaju iskljuena.
Ovako dopunjene defnicije omoguile su da nova informacija bude tematska.
Firbas je verovao da postoje vanjeziki razlozi za smetanje teme na poetak
iskaza, kao to postoje razlozi i za rastui stepen komunikativne dinamike
ostalih delova reenice ka najrematskijem elementu, na samom kraju ree-
nice. Postepenim rastom komunikativne dinamike, tvrdi autor (1971: 138),
postie se komunikativna namera diskursa. Meutim, Firbas je bio svestan
injenice da postoje reenice u kojima komunikativna dinamika ne pokazuje
rastuu tendenciju, te da semantika struktura reenice moe imati uticaja na
njenu funkcijsku perspektivu. Na primer, jasno je da je u reenici
(10) An old man came into the shop.
rema, zapravo, an old man, a ne into the shop, kako bismo oekivali. To
je zbog toga to pojedini glagoli, koji oznaavaju postojanje ili pojavljiva-
nje, pokazuju tendenciju potiskivanja sebe u pozadinu, a subjekti koji nisu
uslovljeni kontekstom pokazuju visok stepen komunikativne dinamike. Pri-
13
By FSP we understand the distribution of various degrees of communicative dy-
namism (= CD) over the elements within the sentence, this distribution being determined
by the co-operation of the grammatical and semantic structures of the sentence under cer-
tain conditions of contextual dependence. (Firbas 1965: 170)
35
loki izraz into the shop, u neobeleenoj interpretaciji reenice (10), nosi
poznatu informaciju, pa je stoga uslovljen kontekstom. Isto bi se odnosilo
na priloku sintagmu i u sledeoj reenici:
(11) Into the shop came an old man.
s tim da bi se ovaj niz tumaio kao tema tranzicija rema. U svakom slu-
aju, istie Firbas (1974: 18), budui da je kontekstualno uslovljen, priloki
element u najmanjoj meri doprinosi razvijanju komunikacije. Od preostala
dva elementa, kontekstualno neuslovljen subjekat vaniji je od kontekstual-
no neuslovljenog glagola koji samo izraava pojavljivanje. Rematsku priro-
du subjekta u ovakvim reenicama signalizira negeneriki neodreeni lan
a(n) (to ne znai da neodreeni lan uvek upuuje na rematski element; up.
neodreeni lan upotrebljen u generikom smislu u engleskom, npr. A lion
is a dangerous animal.). Dakle, bez obzira na poloaj u reenici, kontekst i
semantika struktura u stanju su da odrede stepen komunikativne dinamike.
Drugim reima, u primerima poput (11) pragmatika nadvladava strukturu,
to je, kako emo u nastavku pokazati, u srpskom jeziku esta pojava.
eki lingvista P. Sgall (1969) prvi je dao sistematski opis semantike
strukture reenice ili tektogramatike, kako se ovaj nivo znaenja jo naziva
u terminologiji Prake kole (u terminologiji koju koristi Chomsky tektogra-
matika bi odgovarala dubinskoj strukturi). Kreui od analize naela sintakse
zavisnosti jezikih elemenata koju je daoTesnire (1959), Sgall je razvio svo-
ju formalizaciju u obliku stratifkacione gramatike koja se zasniva na odnosu
zavisnosti. On je pokuao da integrie funkcijsku perspektivu reenice u ge-
nerativno-semantiki model iji su semantiki prikazi bili ravasti dijagrami
padene gramatike (eng. case grammar tree). Ovaj model, nazvan funkcij-
skim generativnim opisom (eng. Functional Generative Description), Sgall
je dalje razvio poetkom sedamdesetih godina dvadesetog veka (v. Sgall i dr.
1973; Sgall i dr. 1986).
Glavna premisa teorije funkcijske perspektive reenice jeste da komu-
nikativna namera interakcije odreuje iz koje e se perspektive posmatrati
struktura klauze ili reenice. Reenica Peter has done his homework ima
odreenu sintaksiku strukturu koja ostaje nepromenjena u razliitim ko-
munikacionim situacijama. Meutim, u razliitim kontekstima ona e imati
razliitu funkciju, zavisno od namere govornika: ili e prosto biti izjava o
Petrovim aktivnostima (Peter has done his HOMEWORK), ili e saoptiti
36
ko je uradio domai zadatak (PETER has done his homework), ili e potvr-
diti da je ono to je reeno tano (Peter HAS done his homework.).
Primenjujui metodoloke zahteve formalnog opisa jezika i rezulta-
te evropskih strukturalista (naroito pripadnika Prake kole; Sgall 1967),
istraivai formalne i raunarske lingvistike Karlovog univerziteta u Pragu
razvili su model koji su nazvali funkcijski generativni opis. Sutina ovog
pristupa jeste u analizi reenice na osnovu sintakse zavisnosti, putem tek-
togramatikih prikaza koji odraavaju dubinsku strukturu reenice, a for-
malizovani su u obliku ravastog dijagrama zavisnosti u kojem se hijerar-
hija sintaksikih odnosa zasniva na podreenosti nekih leksikih jedinica u
reenici drugim jedinicama. Glavnu ulogu u reenici ima glagol koji je, u
prototipskom sluaju, u linom glagolskom obliku on je upravlja (eng.
governor), a njegovi zavisnici (eng. dependent) su imenike sintagme, ko-
jima se pripisuju brojane vrednosti u zavisnosti od valence (eng. valency)
glagola, kao i adjunkti (eng. adjuncts, circumstantials, free modifcations),
pri emu broj sestrinskih vorova (dve kategorije izvedene iz istog vora)
nije ogranien. Valenca glagola moe se shvatiti kao skup odnosa zavisnosti
(funktora, eng. functor) izmeu glagola i zavisnih elemenata, koji se dele
na argumente (eng. argument, ili unutranje uesnike, eng. inner parti-
cipant) i adjunkte, a predstavlja se pomou okvira valence (eng. valency
frame), koji ukljuuje broj glagolskih dopuna i njihovu semantiku ulogu.
U sledeem dijagramu dajemo nekoliko pojednostavljenih okvira valence,
u kojima superskript oznaava da je dopuna obavezna:
read V Act
1
Addr Obj
give V Act
1
Addr
1
Obj
1
arrive V Dir where to
1
brother N Appurt
1
full A Material
1
Dijagram 2: Primeri pojednostavljenog okvira valence
14
14
Znaenje skraenica u Dijagramu 2 je sledee: V, N i A predstavljaju vrstu rei
(glagol, imenica, pridev), dok ostale skraenice daju semantiku ulogu dopuna: Act stoji
za vrioca radnje (eng. actor), Addr za recipijensa (eng. addressee), Obj za pacijensa (eng.
objective), Dir where to za smer-do (eng. direction where to), Appurt za pripadanje (eng.
appurtenance). Material predstavlja semantiku ulogu materijala. Superskript oznaava da
37
Tipini predstavnici argumenata su vrilac radnje (eng. actor), paci-
jens (eng. patient ili objective), to odgovara dubinskom direktnom objektu,
i recipijens (eng. addressee), tj. dubinski indirektni objekat. S druge stra-
ne, tipini primeri adjunkta su mesni, nekoliko vrsta vremenskih adjunkta,
adjunkti za uslov, nain, sredstvo, itd. Pored elemenata koji zavise od gla-
gola, tektogramatiki prikazi sadre i vrednosti morfolokih kategorija (po-
put glagolskog vremena, modalnosti, broja, itd.) izraene putem indeksa
na leksikim jedinicama (gramatemama, kako ih jo nazivaju predstavnici
ovog pristupa). Veina sintaksikih odnosa i vrednosti morfolokih kate-
gorija izraavaju morfeme, bilo da su one afksi ili, kao to je to sluaj u
engleskom jeziku, funkcijske rei (npr. in za lokaciju, since za uzrok, will
za budunost, itd.). U analitikim jezicima poput engleskog i red rei moe
izraziti neke odnose, naroito odnos izmeu glagola, subjekta (vrioca rad-
nje) i objekta (trpioca radnje). Na primer, uobiajen (prototipski) red rei je
subjekat-glagol-objekat (12) ali se pod odreenim uslovima i u odreenim
situacijama moe javiti i drugaiji red rei (13-15):
(12) John kissed Mary.
(13) Her, I saw yesterday.
(14) Here comes the sun.
(15) I love you! cried Peter.
U funkcijskom generativnom opisu dubinsku strukturu ine tektograma-
tiki prikazi u obliku ravastih dijagrama zavisnosti. Ovi dijagrami ne sadre ne-
terminalne vorove (eng. non-terminal), tj. one koji se mogu dalje ralanjivati.
Odnos zavisnosti oznaavaju priznaci (eng. label) rubova stabala zavisnosti ili
delovi kompleksnih priznaka zavisnika. Stablo zavisnosti odslikava hijerarhiju
komunikativne dinamike, a ne povrinskog reda rei. Oblici rei (kompleksni
simboli koji se koriste kao priznaci vorova u stablu zavisnosti) na tektogra-
matikom nivou ine kombinaciju leksikog znaenja, sintaksikih elemenata
na ovom nivou (vrste zavisnosti, unutranje uesnike i slobodne modifkacije)
je dati argument obavezno prisutan u reenici, tj. da ne moe biti implicitan kao to, na
primer, u sluaju glagola read recipijens i pacijens mogu biti neizraeni:
(1) He is reading a fairy tale to his son.
(2) He is reading.
Znaenje ove dve reenice, naravno, ne moe biti isto, ali su obe reenice gramatine,
dok bi impliciranje vrioca radnje rezultiralo negramatinou reenice:
(3) *Is reading a fairy tale to his son.
38
i morfolokog znaenja (gde za svaku vrstu rei postoji niz kategorija glagol-
sko vreme, vid, modalnost, itd. za glagole, broj, pade, itd. za imenice, i dr.).
Ravasti dijagram (17) daje tektogramatiki prikaz reenice (16)
(Hajiov i Sgall 1988: 82):
(16) Yesterday John met my BROTHER.
(17) meet-Pret-Indic-...
John-Act yesterday-Temp brother-Sing-Def-Obj
I-Appurt
15
Redosled vorova u tektogramatikom prikazu sleva nadesno, zajed-
no sa indeksima leksikih kategorija koji daju vrednost raznih morfolokih
kategorija (glagolsko vreme, modalnost, odreenost, broj, itd.) odslikava
artikulaciju teme i fokusa u datoj reenici, tj. tektogramatikom prikazu, i
to na osnovu komunikativne dinamike (koja je od kljunog znaaja u odre-
ivanju dubinskog reda rei) i kontekstualne povezanosti.
Ravasti dijagram zavisnosti moe se prikazati i u linearnom obliku,
gde je svaki zavisnik u paru obeleenih zagrada, dok se morfemski prikazi
reenice (uporedivo s povrinskom strukturom u terminologiji generativnog
usmerenja) mogu poimati kao nizovi morfema od kojih su neki u tenjoj vezi
sa (osnovom) rei nego drugi. Sgall (1999: 4) zastupa stav da nivo povrinske
strukture nije potreban, jer je povrinska struktura stvar morfologije (reenica
je na ovom nivou u stvari niz morfema; za dodatne razloge zbog kojih ovaj
autor odbacuje povrinsku strukturu, v. Sgall 1999). Sledei primeri ilustruju
upravo ovo: reenica (18) imala bi (pojednostavljen) linearni tektogramatiki
prikaz (19) i (vrlo pojednostavljen) morfemski prikaz (20):
15
Skraenice upotrebljene u ovom ravastom dijagramu su sledee: Pret za preterit
(eng. preterite), Indic za indikativ (eng. indicative), Act za semantiku ulogu vrioca radnje
(eng. actor), Temp za vremenski adjunkt (eng. temporal adjunct), Sing za jedninu (eng.
singular), Def za odreenost (eng. defniteness), Obj za semantiku ulogu pacijensa (eng.
objective), a Appurt za pripadanje (eng. appurtenance).
39
(18) John has mowed our lawn.
(19) (John)Act have.3rd. Sing.Indic.Pres mow.Part(Pat(we)Poss
lawn.Def.Sing)
(20) John have.3rd.Sing.Indic.Pres mow.Part our lawn.Sing.Def
16
Kao to se iz primer vidi, dva nivoa prikaza razlikuju se u tome to
svaki morfemski oblik rei ne predstavlja posebnu sintaksiku jedinicu.
Funkcijske rei tretiraju se kao funkcijske morfeme, sintaksiki vezane za
odreene leksike rei.
Pristup funkcijskog generativnog opisa moe se prikazati shematski,
i to je uinjeno na Dijagramu 3 (prema Sgall 2000: 18):

dubinski
prikazi
morfemski
prikazi
fonologija
inferiranje, figurativna znaenja,
referencija, konotacije, uslovi
istinitosti i mogunost promene
konteksta

Dijagram 3: Shematski prikaz poloaja komponenata jezikog sistema i semantiko-pragmatikog
tumaenja (od dubinske strukture do sadraja iskaza)

Dijagram 3: Shematski prikaz poloaja komponenata jezikog
sistema i semantiko-pragmatikog tumaenja
(od dubinske strukture do sadraja iskaza)
16
Skraenice upotrebljene u morfemskim prikazima gore su sledee: Act za vrioca
radnje, 3rd.Sing.Indic.Pres za tree lice jednine indikativa prezenta, Part za particip (eng.
participle, u ovom sluaju proli), Pat za pacijensa (eng. patient), Poss za prisvojnost (eng.
possessive), a Def za odreenost. Kako se moe primetiti, u pristupu Sgalla (1999), neke
od ranije upotrebljavanih priznaka, kao to su Appurtenance i Objective, zamenjene su
savremenijim terminima Possessive, odn. Patient.
40
Kako smo ve istakli, linearni redosled (sleva nadesno) vorova tek-
togramatikog prikaza daje artikulaciju teme i fokusa, zasnovanu na komu-
nikativnoj dinamici (odluujuem faktoru za dubinski red rei) i kontek-
stualnoj povezanosti. U nastavku ovog odeljka pokazaemo kako se tema i
fokus analiziraju u opisu jezika koji se zasniva na odnosu zavisnosti.
U sintaksi zasnovanoj na odnosu zavisnosti smatra se da je osnovna
uloga funkcijskih morfema izraavanje statikih sintaksikih odnosa, dok
red rei izraava dinamiku artikulaciju teme i fokusa. Kako je potonja od
znaaja ne samo za kontekstualnu primenljivost reenice, ve i za njenu
semantiku (o ovome e biti rei kasnije), i budui da se ona izraava grama-
tikim sredstvima (redom rei, poloajem intonacionog sredita reenice,
razdvojenim reenicama u engleskom ili ak nekim morfemama), ona mora
pripadati i gramatici, odn. strukturi reenica, a ne samo domenu procesa
komunikacije.
U reenicama proste strukture, poput (21), sintaksiki odnosi zasno-
vani na valenci podudaraju se sa dihotomijom teme i fokusa: gramatiki
subjekat je tema reenice, a predikat njen fokus:
(21) Mary STUMBLED.
Meutim, u proirenim i sloenim reenicama (i u prostim reenicama kada
se subjekat ne podudara sa temom, npr. MARY stumbled, gde je subjekat
fokus), situacija je umnogome sloenija, jer ne postoji paralelizam izmeu
ove dve artikulacije reenice (sintaksikih odnosa zasnovanih na valenci, s
jedne strane, i dihotomije teme i fokusa, s druge), to, meutim, ukazuje na
njihovu meusobnu nezavisnost:
(22) John went to school ON FOOT yesterday.
(23) Peter showed Mary the fat he planned to RENT.
U primeru (22), treba razlikovati pravi fokus (on foot, kao jedinicu
koja nosi reenini naglasak) od ostatka fokusa (went to school), i pravu
temu (John) od (dinaminijeg) ostatka teme (yesterday).
17
Isto vai i za pri-
17
Savremeni pripadnici Prake kole, prvenstveno Sgall, Hajiov i njihovi sara-
dnici najee govore o temi i fokusu, dok termine rema i komentar retko koriste. Fun-
kcijskom perspektivom reenice oni se bave pod etiketom artikulacije teme i fokusa (eng.
topic-focus articulation, TFA).
41
mer (23), u kome se u fokusu nalazi i zamenica koja upuuje na neto to je
dostupno u sluaoevom pamenju (time to je koreferentna sa imenicom
Peter pomenutom u prethodnoj klauzi), pa se ini neophodnim razlikova-
ti glavnu podelu reenice na temu i fokus, s jedne strane, i kontekstualno
uslovljenu ili neuslovljenu prirodu pojedinanih autonomnih leksikih jedi-
nica, s druge. Pored ove dve pojave, teorijski opis jezika treba da se bavi i
komunikativnom dinamikom, koja odslikava redosled vorova (sleva nade-
sno) tektogramatikog prikaza. Shodno ovome, model koji nude Sgall i dr.
(1986: 181) zasniva se na dvema pretpostavkama:
U pogledu granice izmeu teme i fokusa, u tektogramatikom pri-
kazu uvek postoji neki element A (najee je to glagol), takav da
elementi koji pokazuju manji stepen dinamike od njega spadaju u
temu, a oni koji pokazuju vei stepen spadaju u fokus; kao u sle-
deoj reenici (gde znak || predstavlja granicu izmeu teme i fo-
kusa): Peter || showed Mary the fat he wanted to rent (u odgovoru
na pitanje What did Peter do?). U obeleenim sluajevima, i glagol
moe spadati u temu (npr. u Peter bought || a jacket, kao odgovor na
pitanje What did Peter buy?), ili pak glagol, zajedno sa svojim de-
pendentima moe spadati u temu, a fokus biti vor podreen najdi-
naminijem dependentu, kao u reenici Peter showed Mary the fat
|| he wanted to rent, kada je ona odgovor na pitanje Which fat did
Peter show Mary?, gde je fokus (klauza he wanted to rent) podreen
najdinaminijem dependentu, imenikoj sintagmi fat.
Hijerarhija komunikativne dinamike unutar fokusa zavisi od SISTEM-
SKOG REDOSLEDA (eng. systemic ordering), tj. redosleda vrsta modi-
fkacija koje gramatika odreuje. Ovaj sistemski redosled se u re-
enici menja u skladu sa hijerarhijom komunikativne dinamike, pa
se kontekstualno uslovljeni elementi reaju levo od onih kontekstu-
alno neuslovljenih. Na primer, u engleskoj reenici (24), imenika
sintagma John ima tematsku ulogu agensa, a Mary tematsku ulogu
recipijensa. U sistemskom redosledu argumenata u engleskom jezi-
ku agens prethodi recipijensu (kao u (25)), dok u komunikativnoj
dinamici reenice (24) ovo nije sluaj, to znai da je recipijens,
Mary, u ovoj reenici kontekstualno uslovljen, deo teme, i odnosi se
na osobu koja, u trenutku govora, ve postoji u svesti i govornika i
sluaoca.
42
(24) Mary was given a fower by John.
(25) John gave Mary a fower.
Artikulacija teme i fokusa zasniva se, dakle, na obeleju kontekstual-
ne uslovljenosti ono to je u odreenom trenutku aktivirano u dovoljnoj
meri moe se smatrati datim, kontekstualno uslovljenim, ali se takoe moe
smatrati i novim ili kontekstualno neuslovljenim ukoliko se ono kontrasti-
ra s nekim drugim elementima. U pristupu funkcijskog generativnog opisa
terminoloki par kontekstualno uslovljen kontekstualno neuslovljen
smatra se semantiki nerazloivim pojmom. Razlika izmeu ove dve vred-
nosti nije nuno povezana sa prisustvom ili odsustvom koreferentnog ili
anaforikog antecedenta date rei u prethodnom jezikom kontekstu (na-
suprot vanjezikom kontekstu), jer postoje imenice koje su dostupne u slu-
aoevom pamenju i bez prethodnog pominjanja (podvueni elementi u
(26) i (27)), kao to postoje i sluajevi kada se re koja ima antecedent u
prethodnom kontekstu upotrebi kao nova (28):
(26) (What is the news?) Western Europe suffered strong foo-
dings yesterday.
(27) (This bag is too heavy for me.) I hope you can help me
carry it.
(28) (She and Sarah are both very valuable workers.) But I
think she (rather than Sarah) would prove a better Head of
Department.
Za proveravanje kontekstualne uslovljenosti nekog elementa koristi
se test s pitanjima i odgovorima: samo se onaj element moe smatrati kon-
tekstualno neuslovljenim (u svim znaenjima ili dubinskim strukturama)
koji se ne javlja ni u jednom pitanju na koje data reenica moe poslui-
ti kao odgovor. Element koji se javlja u svim pitanjima kontekstualno je
uslovljen. Elementi koji se nau u nekim pitanjima, ali ne u svim, mogu se
smatrati dvoznanim u pogledu kontekstualne uslovljenosti, jer, zavisno od
konteksta, mogu biti ili kontekstualno uslovljeni (kada ine deo pitanja), ili
kontekstualno neuslovljeni (kada ne ine deo pitanja):
(29) Peter gave a book to ANN.
(30) a. What did Peter do?
43
b. Who did Peter give a book to?
c. What did Peter give to Ann?
d. What did Peter give to whom?
e. Who gave what to whom?
Reenica (29) moe biti odgovor na pitanja (30a-b), ali ne i (30c-e), niti
na bilo koje drugo pitanje koje ne sadri neku re koja se odnosi na referenta
Peter. Ako je (29) odgovor na (30a), onda govorimo o onom znaenju ove
reenice u kome su glagol i oba objekta kontekstualno neuslovljeni, dok je
subjekat (Peter) kontekstualno uslovljen; ako je pitanje (30b), samo je indi-
rektni objekat neuslovljen, a svi ostali argumenti i glagol su kontekstualno
uslovljeni; u odgovoru na (30c), direktni objekat je kontekstualno neuslov-
ljen budui da on nedostaje u pitanju, a svi ostali argumenti kontekstualno su
uslovljeni u odgovoru najmanje direktni objekat mora biti kontekstualno
neuslovljen, stoga je reenica (29) neprihvatljiv odgovor na (30c). Slina je
situacija i s pitanjima (30d-e): odgovor na (30d) treba da podrazumeva da su
oba objekta kontekstualno neuslovljena, dok su u (30e) svi argumenti glagola
kontekstualno neuslovljeni, jedino je glagol kontekstualno uslovljen.
Kao drugi tip testa pripadnici Prake kole koriste odrine odgovore
(up. raspon doputenog fokusa (eng. range of permissible focus) u termino-
logiji Chomskog 1969):
(31) It was the salesperson with a TATOO he was told to beware of.
(32) a. No, it was the dog she was told to beware of.
b. No, it was the salesperson feeding a dog he was told to
beware of.
S obzirom na to da se obe reenice u (32) mogu upotrebiti kao reakci-
ja na (31), potonja je dvoznana u pogledu kontekstualne uslovljenosti ree-
ninih elemenata: ili je salesperson with a tatoo kontekstualno neuslovljeni
deo reenice (u kom je sluaju (32a) prirodna reakcija), ili je to samo with a
tatoo (i tada je (32b) prihvatljiv nastavak diskursa).
Postoje i drugi testovi za odreivanje kontekstualne uslovljenosti re-
eninih elemenata (prema Sgall 2000), kao to je izostavljanje reeninih
konstituenata, odnosno njihova supstitucija zamenicom, jer je pretpostavka
da se samo kontekstualno uslovljeni elementi mogu izostaviti ili zameniti
zbog toga to su oni povrativi u diskursu. Nijedan od ovih testova nije sa-
44
vren, ali kada se koriste zajedno mogu biti prilino pouzdan pokazatelj
statusa nekog elementa u pogledu kontekstualne uslovljenosti.
Jo jedan vaan pojam u funkcijskom generativnom opisu jeste ve
pominjani pojam komunikativne dinamike. Skala komunikativne dinamike
koja karakterie dubinsku strukturu neke reenice moe se opisati kao du-
binski red rei, tj. redosled vorova (sleva nadesno) u ravastom dijagramu
zavisnosti date reenice. Prava tema (eng. topic proper) i pravi fokus (eng.
focus proper) su najmanje, odn. najvie dinamian element u reenici, dok
su ostali elementi rasporeeni po skali, s tim da je sam glagol ili najdina-
miniji element teme ili najmanje dinamian deo fokusa. Pravila za odrei-
vanje stepena komunikativne dinamike su sledea (prema Sgall 2000):
(1) ako je neki argument ili adjunkt kontekstualno neuslovljen, on je
dinaminiji od upravnog elementa koji modifkuje; npr. ako je na
pitanje When did you see John? odgovor I saw him last night, onda
je adjunkt last night kontekstualno neuslovljen, stoga dinaminiji od
glagolske sintagme koju modifkuje (saw John);
(2) ako dva argumenta ili adjunkta A i B zavise od istog upravnog ele-
menta, njihov poloaj na skali komunikativne dinamike moe odre-
diti test pitanja, i to na sledei nain: u reenici R koja se moe
upotrebiti kao odgovor na pitanje P
a) ako ni A ni B nisu deo pitanja, a reenica moe da bude od-
govor na pitanje koje sadri A ali ne i B, a ne moe da bude
odgovor na pitanje koje sadri B ali ne i A, tada je element B
dinaminiji nego element A,
b) ako ni A ni B nisu deo pitanja, a reenica moe da bude od-
govor i na pitanje koje sadri A ali ne i B, a moe da bude
odgovor i na pitanje koje sadri B ali ne i A, tada je reenica
dvoznana u pogledu stepena komunikativne dinamike ele-
menata A i B u jednom njenom znaenju A je dinaminije
od B, a u drugom znaenju B je dinaminije od A,
c) ako reenica R ne moe biti odgovor ni na jedno pitanje koje
ne sadri element A, ali moe da bude odgovor na pitanje
koje ne sadri B, tada je B dinaminije od A.
Ako primenimo ovaj opis na reenicu (29), koju ovde ponavljamo,
videemo da je direktni objekat manje dinamian od indirektnog, dok je
subjekat najmanje dinamian argument glagola. Glagol, s druge strane, nosi
45
manji stepen komunikativne dinamike od svojih objekata, ali vii stepen od
subjekta:
(29) Peter gave a book to ANN.
(33) a. What did John do?
b. To whom did Peter give a book?
c. What did Peter give to Ann?
d. Who gave what to whom?
Nazovimo direktni objekat u primeru (29) elementom A, a indirektni
objekat elementom B; pitanja u (33) posluie da objasnimo gore izneta pra-
vila. Primena pravila (2a) na sintagme a book i Ann i injenica da reenica
(29) moe biti odgovor na (33a), koje ne sadri nijedan od posmatranih ar-
gumenata, kao i na pitanje (33b), koje sadri direktni objekat (A), ali ne i na
(33c), u kome se javlja samo indirektni objekat (B), dokazuje da je indirektni
objekat dinaminiji od direktnog objekta. U skladu sa pravilom (2b), nared-
ni primeri su dvoznani u pogledu stepena komunikativne dinamike glagola
talked i recipijensa to his neighbour: dok je u odgovoru na pitanje (35a) u
reenici (34) glagol dinaminiji od recipijensa, u drugom znaenju reenice,
kada je ona odgovor na pitanje (35b), recipijens je dinaminiji od glagola:
(34) John talked to his neighbour about a problem.
(35) a. How did John behave towards his neighbours?
b. What did John talk about to whom?
Nakon to smo ilustrovali meusobni odnos kontekstualne uslovlje-
nosti i komunikativne dinamike, pokazaemo kako se pojmovi teme i foku-
sa uklapaju u ovaj pristup. U sintaksi zavisnosti, imajui u vidu da se funk-
cijske rei i morfeme ne tretiraju kao elementi (tj. u potpunosti se ignoriu),
temu i fokus moemo opisati na sledei nain:
(a) Ukoliko je leksiki glagol, ili neki njegov argument/adjunkt, kon-
tekstualno neuslovljen, tada ovi reenini delovi pripadaju fokusu
reenice. Na primer, u odgovoru na pitanje What does Mary want
to buy?, u reenici Mary wants to buy a new hat samo e sintagma
a new hat biti kontekstualno neuslovljena, i stoga fokus. Ako je,
meutim, ova reenica odgovor na pitanje What does Mary want?,
onda je cela umetnuta klauza to buy a new hat u fokusu.
46
(b) Ukoliko neki reenini deo, osim glagola, pripada fokusu, tada sve
njegove dopune takoe pripadaju fokusu. Dakle, ako je She wrote a
book about John. odgovor na pitanje What did Mary do?, tada fo-
kusu pripada ne samo glagol wrote i sintagma a book, ve i dopuna
ove imenike sintagme, about John.
(c) Ako su leksiki glagol i sve njegove dopune kontekstualno uslov-
ljeni, tada se prva dopuna zdesna (najdinaminija), nazovimo je X,
mora tanije odrediti; ukoliko je neka dopuna elementa X kontek-
stualno neuslovljena, tada ona ini deo fokusa; ako nijedna od njenih
dopuna nije kontekstualno neuslovljena, tada se ona mora smatrati
elementom X i trai se neki njen kontekstualno neuslovljen deo koji
bi mogao biti fokus, itd. (detaljnije o ovom govore Sgall i dr. 1986).
Tako, recimo, ukoliko u kontekstu pitanja Which teacher did you
meet yesterday? sagovornik kae I met the teacher of FRENCH, a
glagol i njegova dopuna teacher kontekstualno su uslovljeni, tada se
prva (u ovom sluaju, jedina) dopuna zdesna mora tanije odrediti
dopuna ovog elementa, predloka sintagma of French, kontekstual-
no je neuslovljena, pa se zato ona moe smatrati fokusom reenice;
u protivnom mora se traiti najdinaminija dopuna ovog elementa;
npr. Which teacher of French did you meet yesterday? I met the
teacher of French who comes from Canada.
(d) Deo reenice koji ne ini deo fokusa pripada temi.
Sluajevi slobodnog reda rei samo su odraz razliitih redosleda na
skali komunikativne dinamike. ak i oni jezici u kojima je red rei strogo
odreen gramatikim pravilima (kao to je engleski), doputaju poneke va-
rijacije, esto praene pomeranjem intonacijskog centra, obeleenog apo-
strofom u narednim primerima:
(36) a. She moved from Oxford to Cambridge.
b. She moved to Cambridge from Oxford.
Vano je, meutim, napomenuti da bilo koja varijacija reda rei re-
zultira razliitim skupom pitanja na koje data reenica moe posluiti kao
odgovor. Tako je, na primer, (36a) mogu odgovor samo na (37a), ali ne i
(37b), dok se (36b) moe upotrebiti kao odgovor na (37b), ali ne i (37a):
47
(37) a. Where did she move from Oxford (to)?
b. Where did she move to Cambridge from?
Pristalice Prakog pristupa zastupaju miljenje da se artikulacija teme
i fokusa moe sistematski opisati ako se uzme u obzir injenica da vrste do-
puna odraavaju odreen (osnovni) redosled koji (u prototipinom sluaju)
odgovara skali komunikativne dinamike. U fokusu reenice skala komuni-
kativne dinamike zapravo je odraz ovog redosleda, koji se naziva sistem-
skim redosledom. Ako je neka dopuna u reenici kontekstualno uslovljena,
tada e njen poloaj na skali komunikativne dinamike biti vie ulevo nego
to je to u sistemskom redosledu. Iz ovoga sledi da je razlika izmeu (36a)
i (36b) u tome to u (36b) to Cambridge pripada temi: po sistemskom re-
dosledu, dopuna koja izraava smer-od (eng. Dir(ectional)-from) pretho-
di smeru-ka (eng. Dir(ection)-to). Reenica (36a) je dvoznana u pogledu
fokusa: from Oxford se moe tumaiti i kao fokus i kao tema (u skladu sa
pravilom (2b) opisanim gore).
Na osnovu niza psiholingvistikih analiza, pripadnici prakog lingvi-
stikog usmerenja (Sgall i dr. 1986; Sgall i dr. 1995; Hajiov 1993, 1996,
1998b; Hajiov i dr. 1995) dali su prototipinu skalu sistemskog redosleda
za nekoliko jezika, od kojih je u ovom istraivanju od neposrednog znaaja
samo engleski.
vreme (eng. Time) > agens (eng. Actor) > recipijens (eng. Addressee) >
pacijens (eng. Objective) > izvor (eng. Origin/Source) > posledica (eng.
Effect) > nain (eng. Manner) > smer-od (eng. Dir-from) > sredstvo (eng.
Means) > smer-ka (eng. Dir-to) > mesto (eng. Location).
U skladu sa ovim redosledom, u neobeleenoj reenici engleskog je-
zika argumenti i adjunkti e se nai u gore datom redosledu i svi oni argu-
menti koji su s desne strane glagola (ukljuujui i sam glagol), mogu, ali
ne moraju, initi fokus reenice; svi argumenti i adjunkti koji ne potuju
gore dati redosled nuno su kontekstualno uslovljeni i ine temu reenice.
Sistemski redosled se, dakle, mora potovati samo u fokusu reenice, dok je
u tematskom delu on nevaan.
Funkcijska perspektiva reenice, pored pragmatikog znaaja koji
ima, utie i na uslove istinitosti, tj. na semantiku, i to ne samo u sluajevima
kada upotrebimo neki kvantifkator (onaj koji je manje dinamian, imae
48
iri opseg; primer (38), gde u prvoj reenici everybody ima opseg preko
kvantifkatora somebody, pa reenica znai Za svaku osobu A postoji neka
osoba B, i to takva da A voli B. (verovatno razliite osobe), dok u (38b)
somebody ima iti opseg od everybody, pa je tumaenje reenice Postoji
neka osoba B, i to takva da svi vole B. (dakle, jedna osoba)), ve i u po-
gledu presupozicije koju svaka reenica nosi: dok (39a) pretpostavlja da je
puenje dozvoljeno na nekom mestu, (39b) govori o hodniku i kazuje da se
tamo pui:
(38) a. Everybody loves somebody.
b. Somebody is loved by everybody.
(39) a. One smokes in the corridor.
b. One SMOKES in the corridor.
Na osnovu svega dosad reenog moemo zakljuiti sledee:
Gramatika nekog jezika odreuje sistemski redosled dopuna (ili vr-
ste odnosa zavisnosti): sistemski redosled je dat u okviru valence
svakog pojedinanog glagola i ostalih leksikih jedinica, s mogu-
nou generalizacije na vee ili manje klase rei.
U dubinskoj strukturi reenice skala komunikativne dinamike (du-
binskog reda rei) odgovara sistemskom redosledu u onom delu re-
enice koji ini fokus, a moe se razlikovati od njega u dislokaciji
ulevo elemenata koji ine deo teme.
Na nivou morfologije, povrinski red rei moe se razlikovati od
komunikativne dinamike usled gramatikih pravila, poput poloaja
subjekta i objekta u engleskom, poloaja funkcijskih rei, predno-
minalnog poloaja prideva u engleskom jeziku, itd.
Pravi fokus, kao najdinaminiji element u reenici, najee biva
oznaen kao intonaciono sredite reenice. U prototipinom sluaju,
on se nalazi na poslednjem mestu u reenici.
Prava tema, s druge strane, ima kontrastnu vrednost (u smislu da se
odnosi na entitet koji se bira iz skupa kontekstualno odreenih mo-
gunosti) i obino se nalazi na poetku reenice.
Tokom osamdesetih godina 20. veka, niz lingvista Prake kole u
znaajnoj je meri poeo formalizovati stavove vezane za sintaksu. Sgall,
Hajiov i Panevov (1986) analizirali su znaenje reenice sa aspekta se-
49
mantike i pragmatike u modelu funkcijskog generativnog opisa, istiui da
se jeziko znaenje moe opisati u obliku dubinskih struktura (tektograma-
tikih prikaza) relativno jednostavnog oblika, ukoliko se u opis ukljue i
elementi znaenja koji su pragmatiki zasnovani (kao, na primer, artikulaci-
ja teme i fokusa, up. Sgall i dr. 1986: 34). Meutim, Praani su ostali nedo-
reeni u pogledu naina na koji se ravasti dijagrami zasnovani na odnosu
zavisnosti preslikavaju na povrinsku strukturu, kao i u pogledu semantike.
Zbog toga je bilo gotovo neizvodljivo povezati ovaj pristup sa generativnim
pristupom. Kako istie Newmeyer (1999: 119), iako su Praani ponudili
generativni opis svog modela u radovima Sgalla (1980), Plteka i dr. (1984)
i Petkevia (1987), ove formalizacije bile su ekvivalent dubinske strukture,
bile su sutinski nevezane za kontekst i, zbog svega ovog, model je bio
nedovoljno valjan da bi ga generativna gramatika priznala kao formalnu
teoriju gramatike.
Devedesetih godina dvadesetog veka dolo je do velikog intereso-
vanja za pristup Prake kole meu lingvistima zapadnog sveta formalno-
funkcionalnog opredeljenja. U ovome se ponajvie istakla B. Partee, iji
je plod saradnje sa Sgallom i Hajiovom knjiga (Hajiov, Partee i Sgall
(1998b)) koja kombinuje rezultate viedecenijskog rada lingvista pripadni-
ka Prake kole u oblasti strukture diskursa sa radom koji je rezultat formal-
ne semantike tradicije, s posebnim osvrtom na konstrukcije koje su tesno
povezane sa reeninim fokusom (npr. kvantifkacija).
Interesovanje za strukturnu realizaciju diskursnih pojmova teme i fo-
kusa i danas igra centralnu ulogu u radu sledbenika Prake kole, naroito
Hajiove, Sgalla i nekih zapadnih lingvista (mahom formalnih semantia-
ra), meu kojima su B. Partee (1992, 1996, 1999, Partee i Borschev 2001),
M. Rooth (1992, 1996a, 1996b, 2007), M. Krifka (1993, 1994, 2004, 2005,
2006), E. Selkirk (1984, 1995, 2002), M. Steedman (1996, 2000, 2003, I.
Kruijff-Korbayov i Steedman 2003) i drugi. Jo uvek su u upotrebi mnogi
osnovni pojmovi iz ranijih studija, ukljuujui i jednu verziju komunikativ-
ne dinamike, ali na znatno razraenijem nivou. Sama sintaksika teorija i
dalje je zasnovana na teoriji zavisnosti, ija sutina jeste pokuaj da se da
formalni model strukture, znaenja i upotrebe, u kojem svaka od ovih kom-
ponenata zadrava izvestan stepen autonomije.
50
2.3. Pristup M. A. K. Hallidaya
Rad britanskog lingviste M. A. K. Hallidaya, koji je razvio model gra-
matike pod nazivom sistemska funkcijska gramatika (eng. systemic func-
tional grammar; 1967, 1985), zasniva se na radovima pripadnika Prake
kole. Kako i sam naziv modela govori, radi se o jo jednom funkcijskom
modelu, koji, iako je proistekao iz predratnih radova pripadnika Prake ko-
le (i do njega doao preko J. R. Firtha), od ovih se i razlikuje pre svega u
tome to se ne oslanja na strukturu jezikog ispoljavanja, jer sistemski
pristup, tj. orijentisanje ka lingvistikim fenomenima ispoljenim na para-
gidmatskoj osi (Ivi 1994: 250) ovaj autor smatra znatno prihvatljivijim.
On takoe smatra da je struktura neka vrsta povrinskog fenomena, dok je
sistem ono osnovno to se postavlja kao fundamentalni uslov za funkcioni-
sanje dubinske gramatike. Istovremeno, ovaj pristup ima srodnih crta i sa
generativnom gramatikom. Iako se sam Halliday proklamativno distancirao
od ovog usmerenja ve pri odreivanju osnovnog pravca svog lingvistikog
interesovanja, pre svega time to, za razliku od generativista, kao objekat
svog istraivanja ne postavlja objanjavanje jezike kompetencije govor-
nog predstavnika date jezike sredine, ve ukazivanje na principe na kojima
se zasniva jeziko ispoljavanje govornog predstavnika, on ipak podrava
uspostavljanje dubinske strukture u kojoj se svaka jedinica opisuje kao
skup apstraktnih gramatikih obeleja (prema Ivi 1994).
U ovom pristupu uoljive su dve nezavisne, ali meusobno povezane,
dihotomije. S jedne strane, imamo informacijsku strukturu (eng. Informati-
on Structure) sa dihotomijom dato novo (eng. given new), dok s druge
strane, imamo tematsku strukturu (eng. Thematic Structure) sa dihotomijom
tema rema (eng. theme rheme). Ova dva tekstualna sistema semantiki
su tesno povezana, ali nisu identina. Govornik deli tekst u informacijske
jedinice, od kojih svaka ima najvaniji, novi deo, koji se obeleava jainom
ili visinom glasa, ili na neki drugi nain (npr. morfolokim sredstvima).
Sve ostalo u okviru te informacijske jedinice je dato. Odnos izmeu klauze
(kao jedinice u okviru koje deluje dihotomija tema rema) i informacij-
ske jedinice ne mora biti jedan prema jedan, jer govornik moe istai bilo
koji element u klauzi kao novo. Meutim, u neobeleenom sluaju, dato je
deo teme klauze, dok se novo nalazi u okviru reme. Nadalje, informacijska
struktura je usmerena ka sluaocu, dok je tematska struktura usmerena ka
govorniku.
51
Halliday je stava da informacijska jedinica nije nijedna odreena gra-
matika jedinica. Nju ine dva elementa ili funkcije: dato, kao fakultativni
element u kome je informacija predstavljena kao povrativa (eng. recove-
rable, to znai da je iz diskursa jasno na ta se odnosi, te ponavljanje nije
neophodno), i novo, kao obavezni element, koji je istaknut i u kome je
informacija predstavljena kao nepovrativa. Dato obino prethodi novom.
to se tie tematske strukture, za ovog autora je tema polazna taka poruke
i nalazi se na prvom mestu u klauzi (u (40) to je podvueni element), dok je
rema ostatak klauze:
(40) a. John saw the play yesterday.
b. Yesterday John saw the play.
c. The play John saw yesterday.
Halliday, dakle, ima poneto drugaije vienje tematske organizaci-
je reenice od one koju smo predstavili u prethodnom odeljku. On (1967,
1985) i njegovi sledbenici koriste pojam teme i reme u odreivanju obele-
enih i neobeleenih reeninih struktura. Naime, u ovom modelu tema se
izraava smetanjem tematizovanog elementa u poetni poloaj u reenici.
Izbor teme ukazuje na govornikovo polazite i u tom smislu ono je uvek
znaajno, a stepen znaaja zavisi od obeleenosti. to je vie obeleen iz-
bor, to je vea potreba za njegovom motivacijom; neobeleeni lan se bira,
osim u sluajevima kada kontekst daje motivaciju da se iz istog skupa iza-
bere neki drugi lan. Na primer, u engleskom jeziku je mogue ali u sva-
kodnevnom govoru potpuno neoekivano da se (podvuena) dopuna stavi
na poetak klauze, kao u (41a), umesto na kraj (41b):
(41) a. Beautiful were her eyes.
b. Her eyes were beautiful.
Zato se stavljanje dopune beautiful na poetak reenice u (41a) sma-
tra veoma obeleenim izborom, koji odraava govornikov svestan napor da
ovaj element istakne kao svoje polazite. Primer (41b) predstavlja oekiva-
nu, neobeleenu verziju reenice (41a).
Smetanje nekog elementa u poetni poloaj u reenici ne znai nuno
da se radi o obeleenom izboru teme. Stepen obeleenosti zavisi od uesta-
losti javljanja dotinog elementa u poloaju teme kao i od njegove pokret-
52
ljivosti u klauzi. Kako to u narednim primerima pokazujemo, u engleskom
jeziku, neobeleenom se smatra tema koja upuuje na glagolski nain: u
iskaznim reenicama neobeleena tema je subjekat (42), u pitanjima je to
upitna re (43) ili pomoni glagol u da/ne pitanjima (44), a u zapovednim
reenicama to je glagol (45):
(42) Peter gave a book to Anne.
(43) Who does she love?
(44) Have you done your homework?
(45) Read it!
Neobeleeni izbor teme u ovim reenicama sledi iz osnovne funkcije
teme, a to je (kako smo u vie navrata isticali) da d polazite govornik
istie polazite izborom vrste reenice, jer na taj nain pokazuje da li eli
da izjavi neto, postavi pitanje, izda nareenje, itd. Obeleena tema, pak,
slui za isticanje odreenog elementa u reenici. Halliday (1985) i njegovi
sledbenici razlikuju tri vrste obeleene teme u engleskom jeziku:
(a) poetna tema (eng. fronted theme), kao u Bureaucracy I cant
tolerate.
(b) predikatska tema (eng. predicated theme), kao u It was the
butler who did it.
(c) identifkaciona tema (eng. identifying/equative theme), na pri-
mer, What the teacher did was offer the prize.
Poetna tema, prema Greenbaum i Quirk (1990: 407), predstavlja
strategiju kojom se obeleena tema pomera u neki za nju neuobiajen po-
etni poloaj. Najmanje obeleen sluaj teme pomerene na poetak klauze
jeste pomeranje priloga za mesto ili vreme (46), jer su ovi elementi relativ-
no pokretljivi u engleskom jeziku, zatim pomeranje objekta/dopune (47),
18

jer je njegov poloaj prilino strogo utvren gramatikim pravilima, dok je
pomeranje predikata na poetak klauze najobeleeniji izbor teme u engle-
skom i esto podrazumeva preureenje ostalih reeninih elemenata (48):
18
Za razliku od pomeranja na poetak klauze, pasivizacija omoguava govorni-
ku da za temu izabere ono to bi u aktivnoj reenici bio objekat, a da ga pritom ne uini
obeleenim. Pasivizacija je, dakle, neobeleen nain prilagoavanja reenice tekstualnom
okruenju pomeranjem njenih elemenata u ovom smislu, primeri (1) i (2) podjednako su
neobeleeni. Obeleena tema ima drugaiju funkciju: ona se bira u cilju isticanja nekog
elementa kao teme ili polazita klauze.
(1) John gave me this book.
(2) This book was given to me by John. (prema Baker 1992: 131)
53
(46) In the morning I exercise.
(47) Well into her ffties she was.
(48) (I ordered them to tidy their room, and) tidy their room they
did.
Predikatska tema podrazumeva upotrebu razdvojene reenice (eng.
cleft structure, it-cleft), s ciljem da se neki element smesti blizu poetka
reenice i predstavlja jedini sluaj u engleskom jeziku u kome tema klau-
ze nije na samom njenom poetku. Naime, tema razdvojene reenice nije
ekspletivni element it, ve sintagma koja se nalazi iza glagola be; dok ek-
spletiv igra ulogu semantiki praznog gramatikog subjekta i omoguava
raznim reeninim elementima da se nau blizu poetka reenice i time
budu smeteni u prvi plan. Primeri u (50) tematizuju pojedine (podvuene)
elemente reenice u (49), uvek one koje se javljaju iza glagola was:
(49) My younger brother arrived there yesterday.
(50) a. It was my younger brother who arrived there yesterday.
b. It was yesterday that my younger brother arrived there.
c. It was there that my younger brother arrived yesterday.
d. It was arrive there that my younger brother did yesterday.
Kao i druge dve vrste obeleene teme, i tema koja se nalazi u predi-
katu implicira postojanje kontrasta: (50a) implicira not my older brother;
(50b) not the day before yesterday, itd. Ova strategija, dakle, upuuje na
informacijsku strukturu reenice tako to predstavlja element koji sledi iza
konstrukcije It + BE (u linom glagolskom obliku) u glavnoj klauzi kao
novi, vaan element na koji se skree sluaoeva panja.
Trea vrsta obeleene teme jeste identifkaciona tema i ona umnogo-
me podsea na predikatsku temu. Naime, identifkaciona tema obeleava
neki reenini element kao temu tako to je pomou prividno razdvojene
strukture (eng. pseudo-cleft structure, wh-structure) pretvara u nominaliza-
ciju. Reenica (49) nudi sledeu mogunost za identifkacionu temu:
(51) What my younger brother did was arrive there yesterday.
I predikatska i identifkaciona tema podrazumevaju postojanje kon-
trasta: dok u prvom sluaju kontrast postoji u pogledu teme, u drugom se
54
on odnosi na poloaj reme implikacija u (51) je npr. and not leave town.
U prvom sluaju tema je nova informacija (npr. u (50a) da je govornikov
mlai brat taj koji je jue stigao na odreeno mesto), dok je u drugom tema
poznata (da je govornikov mlai brat neto uradio u primeru (51)).
Distinkcija poznata/nepoznata informacija, tj. razlika izmeu datog
i novog, ini drugu dihotomiju u ovom pristupu (prva, koja polazi od go-
vornika, jeste goreopisana dihotomija teme i reme, odnosno onoga o emu
govornik eli da kae neto i onoga to o tome govori). Poruka se i ovde
deli na dva dela: jedan sadri informaciju za koju govornik smatra da je po-
znata sluaocu, dok drugi deo daje informaciju koju govornik eli da saopti
sluaocu. Data informacija ini zajedniko polazite izmeu govornika i
sluaoca, i potonjem omoguava da povee novu informaciju sa neim ve
pomenutim u diskursu. Kao i tematsku strukturu, Halliday i informacijsku
strukturu smatra obelejem konteksta, a ne jezikog sistema, jer se samo u
odreenom jezikom ili situacionom kontekstu moe utvrditi ta je dato,
a ta novo. Uobiajen redosled ovih elemenata jeste dato pre novog, jer
se na taj nain olakava razumevanje, a Greenbaum i Quirk (1990: 395)
ovo formalizuju PRINCIPOM FOKUSA NA KRAJU (eng. end-focus principle). Ovi
autori takoe objanjavaju da se nova informacija esto izraava potpunije,
tj. duom strukturom nego data, pa otuda ne iznenauje da se uz princip
fokusa na kraju javlja i organizacija reenice koju ovi autori nazivaju teina
NA KRAJU (eng. end-weight principle, Greenbaum i Quirk 1990: 398). Ovo
znai da isti princip koji govornike navodi da dato ponude pre novog takoe
ih navodi da tee (tj. due) strukture stave na sam kraj klauze ili reenice.
Ostaje jo da objasnimo kako se datost odreuje. Razliiti autori def-
niu datost pomou pojmova povrativosti (eng. recoverability), predvidlji-
vosti (eng. predictability) ili istaknutosti (eng. salience), dok Chafe (1976:
30) kae da klju datosti lei u pojmu svesti: data (ili stara) informacija je
ono znanje koje govornik pretpostavlja da postoji u svesti sluaoca u vreme
stvaranja iskaza. Takozvana nova informacija je ono to govornik pretpo-
stavlja da uvodi u svest sluaoca onim to kazuje.
19
Budui da je govor-
nik svestan sluaoca, i obrnuto, oni sami takoe se smatraju datim. Datost
odreuje govornik i u tom smislu ona ne mora nuno biti odraz stvarne
19
Given (or old) information is that knowledge which the speaker assumes to be in
the consciousness of the addressee at the time of the utterance. So-called new information
is what the speaker assumes he is introducing into the addressees consciousness by what
he says.
55
jezike ili vanjezike situacije. Govornik moe odluiti da neto predstavi
kao dato i onda kada nema dobar razlog da pretpostavi da se ono nalazi u
sluaoevoj svesti. Baker (1992: 155) napominje da se ovo deava ili iz
retorikih razloga ili, u politici, da bi se neto predstavilo kao injenica i
time izbeglo dovoenje toga u pitanje, na primer, kada vladin zvaninik
kae It is common knowledge that these measures have a negative infuence
on our economy ak i ako se ne slaemo sa ovom konstatacijom (It is not
common knowledge that ...), budui da je presupozicija deo reenice na koji
negacija ne utie, ne moemo a da ne prihvatimo da su mere o kojima vladin
zvaninik govori imale negativan uticaj na privredu (prema Renkema 2004:
257-258). Isto tako, govornik moe neto dato predstaviti kao novo jer ga
smatra neoekivanim ili zato to eli da ga kontrastira s neim.
Poto neobeleena informacijska struktura podrazumeva spominja-
nje date informacije pre nove, a neobeleena tematska struktura navoenje
teme pre reme, tema se esto poklapa s datim, a rema s novim. Moda je
upravo ovo esto poklapanje razlog zbog koga su pripadnici Prake kole
ukljuili datost u defniciju teme, a novost u defniciju reme.
U ovom odeljku valja jo spomenuti rad B. Mii-Ili (2004), koja is-
pituje promene reda rei u iskaznim reenicama u engleskom jeziku iz ugla
funkcionalne paradigme, s ciljem da te promene reda rei sagleda u svetlu
njihove upotrebe. Ispitivanje upotrebe bazira se na prouavanju informacij-
ske strukture, odn. informacijskog statusa pojedinih reeninih elemenata,
a zakljuci do kojih autorka dolazi jesu da se istaknutim inicijalnim ele-
mentom postavlja tematski ili scenski (eng. scene-setting) okvir reenice,
razdvajaju se funkcije teme, subjekta i vrioca radnje, zavisno od toga ka-
kav efekat govornik eli da izazove kod sluaoca. S druge strane, u istaknu-
tom fnalnom poloaju se ponekad mogu nai i subjekti (kada je pomeranje
nekog nesubjekatskog elementa u inicijalni poloaj praeno i inverzijom),
i tada se subjekat doivljava kao posebno istaknut, budui da je vrlo da-
leko od svog neutralnog, neobeleenog poetnog poloaja. Razlog ovome
Mii-Ili (2004) pronalazi u parametrima koji utiu na diskursne funkcije
reda rei, a koje ine: (1) sintaksiki parametar (koji obuhvata funkcionalnu
kategoriju inicijalnog elementa, semantiko-funkcionalnu ulogu inicijalnih
adverbijala, formu inicijalnog elementa, itd.), (2) semantiko-pragmatski
parametar (koji se tie informacijskog statusa prvenstveno inicijalnog ele-
menta, ali i subjekta i rematskog dela reenice), te (3) semantiko-tekstualni
parametar (koji se odnosi na formalne, funkcionalne i semantike slinosti
56
inicijalnog elementa i posmatrane reenice sa nekim drugim elementima u
relevantnom jezikom segmentu).
U narednom odeljku izneemo sutinu formalnog pristupa fokaliza-
ciji i opisati nekoliko najznaajnijih modela analize fokusa, pre svega u
engleskom jeziku.
2.4. Pristup generativne gramatike
Znaaj izuavanja fokusa generativna gramatika prepoznala je gotovo
od svoga nastanka. Vie od etvrt veka fokus je predmet intenzivnog i de-
taljnog istraivanja, tako da postoji obimna literatura o itavom nizu razli-
itih jezika i tipova fokusa u njima. U ovom odeljku daemo kratak pregled
razvoja istraivanja generativne gramatike u oblasti fokusa, oslanjajui se
prvenstveno na stavove u Rebuschi i Tuller (1999) i dopunjujui njihovo vi-
enje najsavremenijim shvatanjima pojma fokusa i informacijske strukture
reenice, da bismo nakon toga dali kratak pregled najznaajnijih pristupa
fokalizaciji u generativnoj paradigmi.
Pojam fokusa (iako ne pod tim nazivom) Chomsky je upotrebio jo
1955. godine, kada je u knjizi The Logical Structure of Linguistic Theory, go-
vorei o naglaenosti pomonog glagola do u potvrdnim reenicama u engle-
skom jeziku, uveo morfemu kontrastnog naglaska AC (naglaavanje, eng.
accentuation), kako bi opisao neuobiajeno jak akcenat koji ovaj pomoni
glagol (za razliku od ostalih) mora imati u potvrdnoj reenici (1955: 446).
Petnaestak godina kasnije, sada ve u teorijskom okviru proirenog
standardnog modela (eng. Extended Standard Theory) pojavilo se pitanje ar-
tikulacije presupozicije (termin je uveo Bertrand Russell 1905) i fokusa. U to
doba, kada fonetska forma i logika forma jo nisu postojale u generativnoj
teoriji, povrinska struktura reenice sadravala je intonacijski centar (eng.
intonation center; pomoni glagol does u primeru He DOES love me!), a pita-
nje koje je trebalo razreiti bilo je da li artikulaciju presupozicije i fokusa odre-
uje intonacijski centar, tj. da li se ona odreuje na nivou povrinske strukture
ili moda nekog dubljeg nivoa prikaza. Chomsky (1970, 1972) je dokazao
da je artikulaciju presupozicije i fokusa jednostavnije izvesti iz povrinske
strukture. Takoe, defnisao je fokus kao sintagmu koja sadri intonacijski
centar, dok se presupozicija odreuje zamenom fokusa nekom promenljivom
(Chomsky 1972: 91). Na ovaj nain, omoguio je da se objasni injenica da
57
u primeru (52) fokus reenice moe initi bilo koji konstituent koji je, ili koji
sadri, intonacijski centar, u ovom sluaju imeniku sintagmu shirt mogue
artikulacije presupozicije i fokusa reenice (52) dajemo u (53):
(52) He was warned to look out for an ex-convict with a red shirt.
(53) a. He was warned to look out for an ex-convict with a red
[SHIRT].
b. He was warned to look out for an ex-convict with [a red
SHIRT].
c. He was warned to look out for [an ex-convict with a red
SHIRT].
d. He was warned to [look out for an ex-convict with a red
SHIRT].
e. He was [warned to look out for an ex-convict with a red
SHIRT].
Razlika izmeu fokusa i presupozicije moe se posmatrati i iz drugog
ugla ako se fokalizovani konstituent tumai kao predikat neke dominantne
reenice, kao u parafrazi (54b) reenice (54a) (prema Chomsky 1972: 91):
(54) a. I saw Mary in NEW YORK.
b. The place where I saw Mary was in New York.
Meutim, (54b) ne moe biti sintaksiki prethodnik reenice (54a) jer
ne postoji dokaz da (54a) sadri vie od jedne klauze. Ipak, ideju da se fokali-
zovani konstituent moe posmatrati kao predikat identifkacione reenice ra-
zliiti su lingvisti kasnije istraivali sa interpretativne take gladita (Guron
1980; Horvth 1986; . Kiss 1981, 1995, 1996, 1998a, b, c, 2008a i drugi).
Jackendoff (1972: 237) ima tehniki bolje razraen pristup fokusu.
On uvodi sledei princip:
Ako se neka sintagma S izabere za fokus reenice R, najjai na-
glasak u reenici R bie na onom slogu S kome uobiajena pravila
naglaavanja dodeljuju najjai naglasak.
20
20
If a phrase P is chosen as the focus of a sentence S, the highest stress in S will be
on the syllable of P that is assigned highest stress by the regular stress rules.
58
Ovaj autor uvodi sintaksiki marker F, koji se moe dovesti u vezu
sa bilo kojim vorom na povrinskoj strukturi i tako dati strukturu fokusa
nakon povrinske strukture, koja slui kao ulazni materijal i fonologiji i se-
mantikom prikazu reenice. Ovom pristupu kasnije e se prikloniti brojni
lingvisti, pre svega Selkirk 1996 i Erteschik-Shir 1999.
Neto kasnije, Chomsky (1976: 342) uvodi pravilo fokalizacije, koje
u osnovi ne menja semantiku osnovu rada iz 1970, ve je dovodi u vezu sa
sledeim principom:
Promenljiva ne moe biti antecedent zamenici koja se nalazi levo
od nje.
21
Na ovaj nain iskljuuje se mogunost koreferentnog itanja imeni-
kih sintagmi she i Mary u primeru (55) ukoliko Mary ini reenini fokus:
(55) The repairman she
i
called robbed MARY
*i/j
.
Logika forma (LF) ove reenice bie (56):
(56) the x such that the repairman she called robbed x is Mary,
iz ega sledi da primenom gornjeg pravila iskljuujemo mogunost da pro-
menljiva x bude antecedent zamenice she, budui da je ova levo od promen-
ljive.
Ukoliko je reenini fokus na glagolu, logika forma reenice bie
posve drugaija: u njoj tada nee biti promenljive koja se odnosi na imeni-
ku sintagmu, pa e koreferencija she i Mary biti dozvoljena:
(57) The repairman she
i
called ROBBED Mary
i
.
21
A variable cannot be the antecedent of a pronoun to its left. (Chomsky 1976:
342). Primetimo da biti antecedent ne znai samo prethoditi nekom elementu, ve i biti
koindeksiran, stoga i koreferentan s tim elementom. Na primer, da bi se reenica (1)
tumaila kao (2) nuno je da Bill prethodi zamenici him, te da Bill i him budu koindeksira-
ni. U suprotnom, reenica se tumai kao (3), odn. referent zamenice him nuno se razlikuje
od referenta Bill:
(1) Bill claims that the teacher punished him yesterday.
(2) Bill claims that the teacher punished Bill yesterday.
(3) Bill claims that the teacher punished John yesterday.
59
Guron (1980) je prva generativna studija u kojoj se naglaava razlika
izmeu kontrastnog i nekontrastnog fokusa, ilustrovana sledeim primeri-
ma:
(58) John kissed MARY. (kontrastno ili nekontrastno),
(59) JOHN kissed Mary. (samo kontrastno).
Ova autorka pravi razliku izmeu logikog fokusa, kao poslednjeg
argumenta/dopune u domenu kojim upravlja glagol (tj. u domenu VP) i in-
tonacijskog fokusa, a razliku izmeu primera (58) i (59) objanjava time
to se u (59) ne podudaraju logiki i intonacijski fokus, te je nekontrastno
itanje iskljueno.
U teoriji upravljanja i vezivanja (eng. Government and Binding The-
ory, GB), Chomsky (1981) posveuje vrlo malo panje pitanju fokusa. Pra-
vilo fokalizacije i dalje spada u niz apstraktnih primera -pomeranja koja
se deavaju nakon povrinske strukture (slino podizanju kvantifkatora ili
pravilu pomeranja upitnih elemenata na nivou LF). Meutim, to to se sada
pravi razlika izmeu kontrastnog i nekontrastnog fokusa, i injenica da se
samo kontrastni fokus tretira kao podizanje na nivou LF ima i jednu znaaj-
nu posledicu: ovako postulirano apstraktno pomeranje u nekim prirodnim
jezicima, npr. u maarskom, ima i vidljiv ekvivalent, poloaj s neposred-
ne leve strane glagola, u koji se pomera kontrastno fokalizovani element
(Horvth 1986; . Kiss 1981, 1987, 1995, 1998b, c; Szabolcsi 1997).
Osamdesete godine prolog veka bile su vrlo plodne na polju genera-
tivne sintakse, naroito u pogledu fokusa. Horvth (1986) je objavila dok-
torsku disertaciju o fokusu; Abraham i de Meij (1986) uredili su zbornik
posveen temi, fokusu i konfguralnosti,
22
u kome se detaljno razmatraju
pojave iz nemakog i maarskog jezika; izala je iz tampe i studija Roche-
22
Konfguralnim nazivaju se oni jezici u kojima postoji vrsta veza izmeu konsti-
tuentske strukture i gramatikih funkcija. Tako se, na primer, u engleskom jeziku, koji je
konfguralan, subjekat i objekat mogu razlikovati na osnovu strukturnog poloaja. U ne-
konfguralnim jezicima, pak, subjekat i objekat nisu vezani za odreen strukturni poloaj,
njihov redosled je slobodan, pa su zato u srpskom, koji je nekonfguralan jezik, gramatini
ekvivalenti oba primera iz engleskog jezika (1-2):
(1) *John Mary is calling.
(2) John is calling Mary.
(3) Jovan Mariju zove.
(4) Jovan zove Mariju.
60
monta (1986) u kojoj se fokus defnie kao nova informacija, kao i studija
Selkirk (1984) o intonaciji. Potonja autorka polazi od hipoteze o postojanju
informacijske strukture ili strukture fokusa drugaije od povrinske struk-
ture i logike forme (Jackendoff 1972), naglaava potrebu razlikovanja
gramatiki odreenog akcenta i dodeljivanja primarnog akcenta (eng. pitch
accent) fokalizovanim elementima, i predlae pravilo fraznog fokusa (eng.
Phrasal Focus Rule
23
), koje dozvoljava da obeleje fokusa sa fokalizova-
nog upravnog elementa pree ili na njegovu fraznu projekciju ili na neki
njegov interni argument. Na primer, u odgovoru na (60a), fokus e se sa
imenice wall proiriti na sve frazne projekcije obeleene polucrnim slovi-
ma, ukljuujui glagolsku sintagmu (61):
(60) a. What did John do with the PICTURE I gave him?
b. He hung it on the WALL.
(61) [
IP
he [
I
[
I
+past] [
VP
[
V
hung] [
NP
it] [
PP
[
P
on] [
NP
the [
N

WALL]]]]]]
Sredinom osamdesetih godina Chomsky je objavio dve knjige:
Barriers (1986a) i Knowledge of Language (1986b), od kojih se potonja,
izmeu ostalog, bavi i nivoom LF, i pravi razliku izmeu jezika kao to su
engleski, u kojem se pomeranje upitnih elemenata deava pre povrinske
strukture, i jezika kao to su kineski i japanski, u kojima se ovo pomeranje
deava nakon povrinske strukture. U knjizi Barriers vie se ne spominju
pravila fokalizacije, to moda i nije udno, budui da se u njoj jedva i
govori o LF. Meutim, ova knjiga vrlo je znaajna za analizu fokusa i to
ponajvie u pogledu jezika u kojima postoji vidljivi poloaj fokusa takvi
jezici su, na primer, baskijski i maarski.
Teorija principa i parametara (eng. Principles and Parameters Theory,
PPT), to je taniji naziv teorije koja se u literaturi obino navodi kao teorija
upravljanja i vezivanja, pokazala se kao plodno tle za meujezika istraiva-
nja, i to u tolikoj meri da je nastala sintaksa fokusa. Ovo je doprinelo tome
da se funkcijska kategorija C (komplementizator, eng. complementizer), koja
je do tada sluila ne samo kao vor u kome se nalaze komplementizatori ve i
23
A constituent may be a focus if (i) or (ii) (or both) is true:
(i) The constituent that is its head is a focus.
(ii) A constituent contained within it that is an argument of the head is a focus.
(Selkirk 1984: 207)
61
fokus, podeli (po uzoru na funkcijsku kategoriju I za feksiju, eng. infection),
i da obeleje [fokus] (samostalno ili zajedno sa ostalim elementima koji izra-
avaju taku gledita) dobije svoju sintaksiku projekciju.
Minimalistiki program (Chomsky 1995) jeste pokuaj da se, u skladu
sa principom Occamove otrice,
24
d najelegantnija mogua teorija sintak-
sike kompetencije. Minimalizam je u sutini reakcija na teoriju principa i
parametara iz sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, koja se pokazala
neadekvatnom, prvenstveno zbog nedostatka teorijskog aparata koji bi ja-
sno razluio ta se moe smatrati principom a ta parametrom. Cilj minima-
lizma jeste da svede sintaksike objekte (npr. nivoe prikaza, simbole u fra-
znim (P-) markerima) i odnose na minimum time to se postulira postojanje
samo onih osnovnih objekata i odnosa za koje postoji motivacija u nekom
kognitivnom sistemu koji je u vezi sa sintaksom sve ostalo mora slediti iz
svojstava ili meusobnog delovanja ovih objekata i odnosa. Principi takoe
moraju biti rezultat zahteva nekog nivoa veze, pa se u tom smislu u minima-
lizmu briu svi principi koji se, na primer, tiu samo sintakse. Budui da su
svi principi u sutini principi nivoa veza (fonoloke forme, koja je povezana
sa artikulaciono-perceptualnim sistemom, te je zaduena za oblik reenice,
i logike forme, koja je u vezi sa konceptualno-intencionalnim sistemom, te
odreuje interpretaciju reenice) i da je opteprihvaen stav da kognitivni
podsistemi koji su u vezi sa sintaksom ne podleu varijaciji, parametri kao
takvi nisu od znaaja za minimalizam, tj. parametri ne postoje u okviru
principa. Varijacije postoje jedino u sklopu leksike arbitrarnosti, a od po-
sebne vanosti su obeleja funkcijskih morfema u pojedinanim jezicima, i
to u pogledu reda rei, to je rezultat veoma vane distinkcije izmeu jakih
i slabih obeleja. Jedan od kljunih minimalistikih principa u vezi sa leksi-
konom i sintaksom jeste uslov ukljuenosti (eng. Inclusiveness condition,
Chomsky 1995), koji zahteva da sintaksiki algoritam u potpunosti bude
rezultat leksikih obeleja jedinica koji u njemu uestvuju, te da se u toku
derivacije ne uvode sintaksiki objekti (prema Hornstein i dr. 2005).
Minimalizam, dakle, tei ka tome da se zadri samo ono to je kon-
ceptualno neophodno u teoriji principa i parametara, nivoi dubinske i
povrinske strukture igrali su vanu ulogu, ali su, za razliku od fonoloke
forme (PF, zaduene za fonoloki oblik reenice) i logike forme (LF, za-
24
Occamova (Ockhamova) otrica jeste princip iz logike koji bi se, najjednostav-
nije, mogao opisati na sledei nain: ukoliko postoje dve teorije sa istim pretpostavkama,
bolja je ona koja je jednostavnija.
62
duene za njenu interpretaciju), prve dve samo teorijski konstrukti, ne slede
ni iz ega, pa su stoga metodoloki nebitni. Arhitekturu minimalistikog
sistema predstavlja sledei dijagram, preuzet iz Hornstein i dr. (2005: 67):
N = {A
i
, B
j
, C
k
... }
Spellout (, ) PF ()
LF ()
Dijagram 4: Minimalistiki model gramatike
Dijagram se tumai na sledei nain: iz neke numeracije N (gde je nu-
meracija skup leksikih jedinica A, B, C, itd. s indeksom koji oznaava broj
javljanja date jedinice u reenici), algoritamski sistem bira leksike jedinice
operacijom biranja (eng. Select) i gradi sintaksike strukture operacijama
spajanja (eng. Merge) i pomeranja (eng. Move). Sintaksiki objekti su pa-
rovi fonolokog oblika i znaenja, odn. simboliki, objekata (, ), gde je
objekat na nivou fonoloke forme, a objekat na nivou logike forme. U
odreenom trenutku u toku derivacije, sistem primenjuje operaciju ravanja
(eng. Spellout), koji razdvaja algoritam u dva dela: jedan od njih rezulti-
ra fonolokom formom i on predstavlja fonetsku/fonoloku komponentu, a
drugi daje logiku formu i predstavlja nevidljivu (eng. covert) komponentu;
algoritam koji prethodi operaciji ravanja naziva se jo i vidljivom (eng.
overt) sintaksom.
Kako istiu Hornstein i dr. (2005: 67), ukoliko se operacija biranja ne
primeni dovoljno puta, tj. dok se numeracija ne iscrpi, nee biti derivacije;
npr. ako numeracija sadri elemente N = {T, his
2
, father
1
, love
1
, walking
1
,
dogs
1
}, a operacija biranja ne izabere dvaput leksemu his, derivacija ree-
nice His father loves walking his dogs nee uspeti, bez obzira na to to je
i reenica His father loves walking dogs gramatina, jer ona nije rezultat
Select & Merge & Move
Select & Merge & Move
63
ove numeracije. I i podleu uslovu pune interpretacije (eng. Full Inter-
pretation), kao i principu ekonomije prikaza (eng. economy of representa-
tion), koji zahteva da sva obeleja budu tumaiva na relevantnom nivou
veze. Pored distinkcije [ tumaivo], u pogledu obeleja postoji razlika [
jako]. Jaka obeleja moraju se proveriti pre ravanja: ukoliko se to ne desi,
derivacija nee uspeti (eng. crash) na nivou PF. Slaba obeleja mogu se
proveravati i nevidljivim pomeranjem (nakon ravanja). Ukoliko se neko
slabo obeleje proveri putem vidljivog pomeranja, princip odlaganja (eng.
Procrastinate) takvu e derivaciju iskljuiti, budui da on ne dozvoljava
proveravanje slabog obeleja putem vidljivog pomeranja (jer se ono moe
proveriti i putem nevidljivog pomeranja, a ovo je svakako ekonominije).
Na primer, u engleskom jeziku leksiki glagoli se ne pomeraju (up. *Know
you Mary? i Poznaje li Mariju?), te je minimalistika pretpostavka da
upravni element T (za glagolsko vreme) ima slabo (glagolsko) obeleje V,
koje se proverava nevidljivim putem. Otuda razlika u gramatinosti izmeu
reenica John wrote a book i *John did write a book (sa neutralnim reeni-
nim akcentom), jer je u potonjem primeru vidljivo umetnut pomoni glagol
do, koji vidljivo proverava slabo V-obeleje upravnog elementa T, to je
u suprotnosti sa principom odlaganja. Derivacija se smatra uspelom samo
onda ako uspeva i na nivou fonoloke forme, i na nivou logike forme,
odn. ako na oba nivoa potuje princip pune interpretacije. Iz skupa uspelih
derivacija, ekonomija derivacije bira one koje su izvedene na optimalan
(najekonominiji) nain. Na primer, za ekonomiju algoritma, primenjivanje
operacije spajanja ima prednost u odnosu na operaciju pomeranja, jer je ona
jednostavnija i zahteva manje napora (pomeranje je u stvari spoj dveju ope-
racija: kopiranja
25
i spajanja); s druge strane, ekonomija leksikih resursa
upotrebie leksike jedinice koje su joj na raspolaganju, a druge moguno-
sti e uzeti u obzir samo ukoliko je primorana na to (tj. ako derivacija nee
uspeti bez toga; na primer, uvoenje neleksikog elementa do u pitanjima
bez pomonog glagola). Budui da je ekonomija (kako derivacije, tako i
25
Za razliku od teorije principa i parametara, u kojoj pomeranje nekog elementa
ostavlja trag na mestu ekstrakcije (to je pokazatelj pomeranja, neophodan za tumaenje
tog elementa), u minimalizmu (Chomsky 1993, 1995) govori se o kopijama. Ovde je pret-
postavka da nema razloga da se uvode tragovi, kao teorijski konstrukt, ve da pomeranje
podrazumeva kopiranje nekog jezikog izraza i spajanje kopije u nekom viem poloaju.
Kopije su identine u svakom smislu, osim to strukturno via kopija ima vei skup prove-
renih obeleja. Na nivou fonoloke forme, samo jedna od kopija e se izgovoriti, dok e se
ostale morati izbrisati pre nego to dospeju na ovaj nivo.
64
prikaza) jedan od kljunih aspekata minimalizma, ovde jo moramo rei da
se dve derivacije mogu porediti u pogledu ekonominosti samo ukoliko su
obe uspene i ukoliko su obe poele od iste numeracije.
Algoritam od neke numeracije N do LF objekta podlee uslovu
ukljuenosti pomenutom u ovom odeljku, koji slui da sprei uvoenje bilo
ega to se ne moe defnisati pozivanjem na leksika obeleja, i USLOVU
JEDNOOBRAZNOSTI (eng. Uniformity condition), koji zahteva da operacije koje
su dostupne u nevidljivoj sintaksi budu iste one koje su dostupne i u vidlji-
voj sintaksi, kako ne bi dolo do neopravdanog ponovnog uvoenja nivoa
povrinske strukture time to bi se neke operacije morale primeniti pre ili
posle ravanja (to bi rezultiralo tretiranjem ravanja kao nivoa prikaza koji
e fltrirati vidljivu primenu operacija koje bi trebalo da budu nevidljive).
S druge strane, algoritam do fonoloke forme ne podlee ovim uslovima, jer
on koristi drugaije operacije i dozvoljeno mu je da dodaje informacije koje
ne postoje u numeraciji (kao to je intonacija).
U minimalistikom programu Chomsky (1995: 220) otvoreno isklju-
uje temu i fokus (eng. topic, focus), temu i remu (eng. theme, rheme) i
sline pojave iz delokruga sintaksike derivacije, i kae da ove verovatno
spadaju u neki drugi nivo unutar fonoloke komponente. Termini tema
i presupozicija odnose se na informaciju koja je poznata i govorniku i
sluaocu, dok se rema i fokus odnose na informaciju koju govornik pre-
nosi sluaocu. S take gledita sluaoca, presupozicija je stara informacija,
a fokus nova. Stoga se ini uputnijim defnisati opoziciju presupozicija (ili
tema) fokus (ili rema) u svetlu onoga to slualac zna, a ne onoga to go-
vorik zna. Opozicije presupozicija rema i presupozicija (kontrastni) fo-
kus ne tiu se samo govornika ve i sluaoca, te zbog toga, u minimalizmu,
one ne podleu principima reenine gramatike. Meutim, upitne i odrine
reenice takoe su pojave koje podrazumevaju i govornika i sluaoca, pa
ipak podleu principima reenine gramatike. Postoji nekoliko mogunosti
razreenja ove situacije od kojih su u literaturi najzastupljenija sledea dva:
(1) moda postoji vie od dva nivoa veza pretpostavimo da pored PF i
LF postoji i nivo na kojem se odreuje struktura fokusa (Jackendoff 1972;
Selkirk 1986; Vallduv 1992; Bailyn 1995; Erteschik-Shir 1999, 2007), (2)
postoji apstraktna morfema ili obeleje F, koje se moe tumaiti i na nivou
PF i na nivou LF (Ouhalla 1999).
U proteklih desetak godina generativna teorija se znaajno razvila,
prvobitni minimalistiki program (Chomsky 1995) u meuvremenu je po-
65
stao u jo veoj meri minimalistiki, a fokus je bio, i jo uvek je, direktno ili
indirektno, jedna od najzanimljivijih i najistraivanijih tema. Postoji itav
niz razliitih generativnih pristupa fokusu, od kojih emo ovde dati pregled
onih najznaajnijih (opirniji pregled nudi Erteschik-Shir 2007, poglavlje
2).
Teorija strukture fokusa Erteschik-Shir (1997) shematski bi se mogla
prikazati na sledei nain:
SINTAKSA
PF semantika
Dijagram 5: Shematski prikaz modela informacijske
strukture Erteschik-Shir (1997)
Struktura fokusa je, dakle, strukturni opis u kome su tema i fokus
obeleeni i koji posreduje izmeu sintakse, s jedne strane, i fonologije i se-
mantike, s druge. Struktura fokusa daje ulaz (eng. input) fonolokoj formi,
budui da ovaj nivo odreuje eskplicitni fonetski (i intonacijski) oblik re-
enice, ali i semantici, jer slui kao ulaz za semantiko pravilo predikacije.
Ovaj model informacijske strukture sama autorka opisuje kao dina-
mian zbog toga to upravo teorija diskursa defnie stanje zajednikog po-
lazita, kako pre tako i posle izgovaranja svake reenice. Sledei Reinhart
(1981), Erteschik-Shir koristi metaforu kartoteke (eng. fle card) za organi-
zaciju zajednikog polazita (eng. common ground) i kae da se ono sastoji
od skupa kartica sa indeksom obeleenim zaglavljem. Kartice predstavljaju
diskursne referente. Samo one propozicije (eng. proposition) koje su tuma-
ive kao obeleja odreenog diskursnog referenta mogu biti zabeleene na
karticu datog referenta. Informacije vezane za zajedniko polazite na ovaj
nain se ureuju prema temi koju svaki diskursni referent defnie. Skup
kartica se deli na vane i nevane kartice. Vane kartice nalaze se na vrhu
skupa i one se mogu koristiti kao potencijalne teme iskaza. Status kartice
strukturni opis
struktura fokusa
66
pre izgovaranja reenice odreuje mogue strukture fokusa vezane za kar-
ticu. Na primer, imenika sintagma u fokusu takoe se smatra fokalizova-
nom. Fokalizacija ove imenike sintagme rezultira njenim stavljanjem na
vrh skupa kartica fokalizacija, dakle, uvodi novo stanje na karticu: ona je
sada na vrhu skupa kartica i moe se u sledeem iskazu upotrebiti kao tema.
Sledei radove Chomskog (1971, 1976) i Jackendoffa (1972), Zubi-
zarreta (1998) defnie fokus pozivanjem na pojam presupozicije, kao dela
reenice koji predstavlja zajednike pretpostavke govornika i sluaoca, i
tvrdi da je fokus nepresuponirani deo reenice. Strukturu fokusa neke ree-
nice, odnosno njenu podelu na presupoziciju i fokus, dobijamo primenom
testa s pitanjima i odgovorima: ukoliko odgovor na neko pitanje s upitnom
rei nosi istu pretpostavku kao i smo pitanje, fokusom reenice smatra se
onaj njen deo koji zamenjuje upitnu re. Tako, zavisno od konteksta koje
pitanje daje, jedna reenica (62) moe imati vie struktura fokusa (63):
(62) Jovan je kupio eir.
(63) (ta se desilo?) [
F
Jovan je [ kupio [eir]]].
(64) (ta je Jovan uradio?) [Jovan je [
F
kupio [eir]]].
(65) (ta je Jovan kupio?) [Jovan je [ kupio [
F
eir]]].
Chomsky (1976) tvrdi da se podela reenice na presupoziciju i fokus
moe predstaviti na nivou LF primenjivanjem operacije podizanja kvantif-
katora (eng. quantifer raising) na fokalizovani element. Fokus reenice R
analizira se kao odreeni kvantifkator koji se na nivou LF pridruuje pre-
supoziciji reenice R. Promenljivoj koju ovaj kvantifkator vezuje dodeljuje
se vrednost izjednaavanjem pomou glagola be:
(66) [Jovan [je kupio [
F
eir]]]
(67) x, Jovan je kupio x, je eir
Problemi s ovim pristupom nastaju kada fokus ne predstavlja sintak-
siku jedinicu, na primer u (68), gde je fokalizovan dogaaj:
(68) [Jovan [je [
F
kupio] [eir]]]
Ovo navodi autorku da strukturu fokusa reenice predstavi pomou
prikaza apstraknijeg od LF, koji ona naziva STRUKTUROM TVRDNJE (eng. As-
67
sertion Structure), i to u kombinaciji sa (eksplicitnim ili implicitnim) kon-
tekstnim pitanjem ili iskazom. Struktura fokusa reenice data je u obliku
dve meusobno ureene tvrdnje, A
1
i A
2
. A
1
je egzistencijalna presupozicija
koju daje kontekstno pitanje i ona predstavlja presupozicioni deo ili DODAT-
nu/prateu tvrdnju (eng. background assertion) reenice. A
2
predstavlja
odnos jednakosti izmeu odreene promenljive (ograniene presupozici-
jom kontekstnog pitanja) i neke vrednosti, i predstavlja GLAVNU TVRDNJU
(eng. main assertion) reenice. Kao ilustracija ovog pristupa posluie ve
navedena reenica (66). Struktura tvrdnje za ovu reenicu je sledea:
(69) A
1
: postoji x takvo da je Jovan kupio x,
A
2
: x takvo da je Jovan kupio x = eir.
Takoe, Zubizarreta tvrdi da u svakoj reenici moe postojati samo
jedan fokus, te da pitanja sa vie upitnih rei kao i odgovori na njih zapravo
imaju povezanu interpretaciju, tako da svi entiteti u odgovoru pripadaju
istom skupu. Na primer, u pitanju sa dve upitne rei, kao u primeru (70),
odgovor e podrazumevati da pojedinci i predmeti koje su oni kupili pripa-
daju istom skupu:
(70) Who bought what?
(71) [
F
Mary] bought [
F
the newspaper], [
F
Peter] bought [
F
the
book],

Budui da su tvrdnje A
1
i A
2
, kako smo ve napomenuli, ureene, da u
reenici (71) postoje dva fokusa, takoe bi postojale dve glavne tvrdnje koje
bi bile neureene jer u strukturi tvrdnje ne postoji nita to bi nametnulo
redosled. Redosled fokusa, dakle, nije deo osnovnog redosleda odnosa koje
defnie struktura tvrdnje.
Struktura tvrdnje za ovu autorku takoe predstavlja mesto enkodira-
nja artikulacije teme i komentara: tema tvrdnje je subjekat propozicionog
predikata, dok sam predikat predstavlja komentar. Poto fokus dodeljuje
vrednost promenljivoj u komentaru, sledi da se tema i fokus nikada ne mogu
izjednaiti, to je svakako znaajna prednost ovog pristupa.
Celovitu sliku meusobnog odnosa izmeu fokusa i prozodije Zu-
bizarreta (1998) daje poreenjem germanskih i romanskih jezika. Autorka
tvrdi da je u ovim jezicima frazna istaknutost (eng. phrasal prominence)
68
odluujui faktor u odreivanju f-strukture reenice. Ona razlikuje dve vr-
ste frazne istaknutosti: jedna je vezana za kontrastni fokus i rezultat je pra-
vila emfatikog ili kontrastnog akcenta (eng. Emphatic/Contrastive Stress
Rule), dok je druga u vezi sa nekontrastnim fokusom i nju generie pravilo
primarnog akcenta (eng. Nuclear Stress Rule).
26
U engleskom, i german-
skim jezicima uopte, primarni akcenat rezultat je meusobnog delovanja
dvaju pravila, od kojih se jedno tie redosleda u pogledu odabira (eng. se-
lection; najnii argument dobija primarni akcenat), koji Zubizarreta nazi-
va selekcijski voenim pravilom primarnog akcenta (eng. selection-driven
NSR; S-NSR), a drugi se tie redosleda datog u pogledu asimetrinog c-ko-
mandovanja (najnii konstituent dobija primarni akcenat), koji ona nazi-
va konstituentski voenim pravilom primarnog akcenta (eng. constituent-
driven NSR; C-NSR). U engleskom jeziku, ova dva pravila su ravnopravna,
pa se bilo koje od njih moe primeniti u bilo kom trenutku u algoritmu, time
esto dajui dvosmislene prozodijske obrasce, od kojih se u datoj diskur-
snoj situaciji bira jedan, u zavisnosti od vanjezikih faktora, na primer, ta
se smatra najvanijom informacijom, odn. ta vredi naglasiti. Razlika izme-
u germanskih i romanskih jezika, tvrdi dalje Zubizarreta (1998), oituje
se u tome to frazna istaknutost u romanskim jezicima zavisi iskljuivo od
konstituentski voenog pravila primarnog akcenta (to podrazumeva da se
nekontrastno fokalizovani konstituenti u ovim jezicima moraju nai na sa-
mom kraju reenice). U reenicama u kojima je subjekat (nekontrastno) fo-
kalizovan, u germanskim jezicima i u francuskom dolazi do deakcentuacije
nefokalizovanih delova reenice (engleski primer (72)), dok se u panskom
i italijanskom nefokalizovani elementi moraju pomeriti, ostavljajui foka-
lizovani subjekat na kraju reenice (reenica (73)). Na pitanje Ko je pojeo
jabuku? engleski, odnosno, panski odgovor bili bi sledei:
(72) JOHN ate the apple.
(73) Comi una manzana JUAN.
26
U pokuaju da daju iscrpni spisak fonolokih pravila engleskog jezika, Chomsky
i Halle (1968) ustanovili su pravilo primarnog akcenta (eng. Nuclear Stress Rule), koji,
primenjen na fokalizaciju, dovodi u vezu glavni naglasak u reenici s jednim njenim
elementom. Ovo pravilo u stvari formalizuje intuiciju da u svakoj reenici postoji jedna re
koja je zbog svoje vanosti naglaena u veoj meri nego ostale ona se smatra nukleusom
(eng. nucleus) te reenice.
69
Da bi objasnila ove jezike podatke, Zubizarreta (1998) mora ublaiti
princip ukljuenosti (eng. Inclusiveness Principle, Chomsky 1995), koji ne
doputa da se na nivoima vez nae bilo ta to nije leksiko obeleje, i
dopustiti da se obeleja [F] za fokus i [prozodijska istaknutost] uvedu u de-
rivaciju u trenutku kada je ona svedena na jedan frazni marker, -strukturu,
kako ga ona naziva. Algoritam se nakon -strukture nastavlja i tu stupaju
na scenu pravilo primarnog akcenta
27
i PRAVILO ISTAKNUTOSTI FOKUSA (eng.
Focus Prominence Rule), koje dodeljuje vei stepen istaknutosti voru sa
obelejem [+F] nego voru sa obelejem [-F]. Kada se rezultat primenjiva-
nja ova dva pravila razlikuje, postoje dve mogunosti:
Defokalizovani elementi (oni sa obelejem [-F]) postanu nevidljivi
za pravilo primarnog akcenta (npr. u germanskim jezicima i francu-
skom, primer (72)).
Defokalizovani elementi se pomeraju (npr. u panskom i italijan-
skom jeziku, v. primer (73)). Ovu vrstu pomeranja, ija motivacija
lei u prozodiji, tj. u pomeranju nefokalizovanih elemenata iz polo-
aja fokusa, Zubizarreta naziva prozodijski voenim pomeranjem ili
p-pomeranjem (eng. p-movement).
Nakon primene pravila obeleavanja fokusa (eng. F-marking),
28

pravil akcentuacije (NSR i FPR) i p-pomeranja stie se do nivoa prikaza
koji Zubizarreta naziva -strukturom i gde se derivacija zapravo rava na
PF (fonoloku formu) i strukturu tvrdnje. Obeleavanje fokusa odreuje f-
strukturu reenice, koja moe biti dovedena u vezu sa jednom strukturom
tvrdnje ili sa vie njih, zavisno od eksplicitnih ili implicitnih kontekstnih
pitanja. Na primer, reenica (74) moe biti odgovor na razliita kontekstna
27
Zubizarreta (1998: 90) zakljuuje da se pravilo primarnog akcenta primenjuje
u sintaksi zbog toga to je ono osetljivo ne samo na konstituentsku strukturu, ve i na
selekciju, a to nije karakteristino za pravila na nivou fonoloke forme. Prirodno mesto
primene pravila primarnog akcenta, tvdi autorka, jeste pre ravanja, a nakon sintaksike
derivacije motivisane proveravanjem obeleja.
28
Pravilo obeleavanja fokusa (Zubizarreta 1998: 94):
a. Konstituent K se obeleava [+F] ako i samo ako je K fokalizovan ili ako ini
deo fokusa.
b. Konstituent K se obeleava [-F] ako i samo ako je K presuponiran ili ini deo
presupozicije.
c. Konstituent K je neobeleen u pogledu [F] ako dominira i [+F] i [-F]
konstituentima.
70
pitanja data u (75). Zavisno od kontekstnog pitanja, menjae se i struktura
tvrdnje ove reenice njih dajemo u (76):
(74) John ate an APPLE.
(75) a. What did John eat?
b. What did John do?
c. What happened?
(76) a. A
1
: there is an x, such that John ate x,
A
2
: the x, such that John ate x = an apple.
b. A
1
: there is an x, such that John did x,
A
2
: the X, such that John did x = [John

[ate an apple]].
c. A
1
: there is an x, such that x happened,
A
2
: the x, such that x happened = [John [ate an apple]].
Budui da p(rozodijski voeno)-pomeranje ima uticaja na LF, Zubi-
zarreta (1998: 31-32) tvrdi da se LF moe izjednaiti sa -strukturom. Ovaj
model prikazan je na sledeem dijagramu:
-struktura
-struktura = LF
PF struktura tvrdnje (AS)
Dijagram 6: Zubizarretin (1998) model arhitekture gramatike
Najvei nedostatak ovog pristupa je postojanje skupa pravila izmeu
-strukture (sintakse) i -strukture. Ova pravila ne podleu sintaksikim
ogranienjima, pa se ne mogu smatrati delom sintakse, a s druge strane, one
provera obeleja
obeleavanje fokusa, pravilo
primarnog akcenta (NSR),
pravilo istaknutosti fokusa (FPR),
p-pomeranje
71
nisu ni deo fonologije, jer su defnisane pozivanjem na hijerarhijsku struk-
turu. Zubizarreta zato u gramatici uvodi posebno mesto za njih, to samo
po sebi ne bi bilo loe kada bi ova pravila imala i neko zajedniko svojstvo.
Jo jedna od specifnosti ovog modela jeste i to to se, da bi obeleavanje
fokusa imalo uticaja na LF, dolo u situaciju da LF daje ulazni materijal
fonologiji. Pored ovoga, struktura tvrdnje je vrlo turo opisana tako da se ne
moe jasno utvrditi njena funkcija niti mesto u ustrojstvu modela. U ovom
modelu postoji i redundantnost, jer Zubizarreta pretpostavlja postojanje sin-
taksikog obeleja teme, a pored ovoga obeleavanje fokusa u postsintak-
sikoj komponenti takoe oznaava teme kao [-F]. Takoe nije jasno kako
bi Zubizarreta opisala sintaksiko pomeranje fokusa u jezicima u kojima
se fokus pomera na levu periferiju budui da se obeleje fokusa uvodi
tek u -strukturi, ono se ne javlja u sintaksi, pa se stoga ini neophodnim
uvoenje (i) sintaksikog obeleja fokusa pored postojeeg, kao to umesno
primeuju Winkler i Gbbel (2002: 1196, fn. 6).
Bokovi i Takahashi (1998) predstavlja veoma znaajan rad u po-
gledu analize pokretljivosti strukture, jer polazi od injenice da pokretlji-
vost strukture, kao fakultativno vidljivo pomeranje, predstavlja problem
za minimalistiki pristup, u kome se vidljivo pomeranje elemenata prime-
njuje samo kao poslednje pribeite. Ovi autori objanjavaju pokretljivost
strukture na sledei nain: pokretljivi elementi generisani su u netematskim
poloajima u povrinskoj strukturi, a na nivou logike forme podleu oba-
veznom SPUTANJU (eng. lowering) u poloaj gde dobijaju tematsku ulogu
(za autore ovo su formalna obeleja koja su u stanju da izazovu pomeranje).
Sputanje je mogue jer nema nieg u teoriji to bi ga eksplicitno zabrani-
lo, tvrde Bokovi i Takahashi, a da bismo izbegli nepotrebno kompliko-
vanje teorije uvoenjem zabrana, sputanje je dozvoljeno ukoliko rezultat
ove operacije ne kri druge, od nje nezavisno voene, uslove. Napomeni-
mo da je u predminimalistikoj teoriji upravljanja i vezivanja pomeranje u
tematske poloaje bilo zabranjeno jer su se tematske uloge dodeljivale u
D(ubinskoj)-strukturi pa tako nije bilo slobodnih tematskih poloaja za po-
meranje. Meutim, poto u minimalizmu D- i S-strukture vie nema, temat-
ske uloge se proveravaju tek na nivou logike forme, dakle posle primene
operacije pomeranja pomeranje u tematske poloaje, sudei po Bokoviu
i Takahashiju (1998), nije iskljueno, ve je i poeljno, naroito ako temat-
ske uloge shvatimo kao formalna obeleja (jer tada oni mogu biti motivacija
za pomeranje).
72
Ekonomija, vodei princip u minimalizmu, takoe ne iskljuuje deri-
vaciju koju Bokovi i Takahashi predlau jer, kako istiu Chomsky (1995)
i Collins (1995), derivacije treba porediti lokalno a ne globalno, predvianje
(eng. lookahead) nije dozvoljeno. U engleskom jeziku pokretljivost struk-
ture nije mogua poto nijedan od dva uslova koje Bokovi i Takahashi
postavljaju za ovu pojavu u ovom jeziku nije zadovoljen: (a) da se argument
generie od poetka (eng. base-generate) u poloaju stvorenom adjunkci-
jom na IP i (b) da argument moe da se pomeri u tematski poloaj na nivou
logike forme. U engleskom jeziku ne postoji poloaj adjunkcije na IP koji
je generisan od poetka (za razliku od, na primer, japanskog jezika
29
), a
tematski poloaji moraju biti popunjeni u vidljivoj strukturi (to bi znailo
da su tematske uloge jaka obeleja u ovom jeziku, i stoga se moraju prove-
riti u vidljivoj sintaksi). Prema tome: tematske uloge su formalna obeleja,
koja (kao i druga obeleja ove vrste) mogu biti jaka ili slaba. U jezicima u
kojima je pokretljivost strukture dozvoljena, tematske uloge su slabe i ar-
gumenti se ne moraju spojiti u tematski poloaj ve se mogu generisati od
poetka u poloaju stvorenom adjunkcijom na SpecIP (specifkator fraze za
feksiju, poloaj u kojem se u engleskom jeziku nalazi subjekat klauze), pa
se na nivou LF spustiti u tematski poloaj. Sputanje je obavezno (inae se
tematske uloge ne bi mogle proveriti). U engleskom jeziku, tematske uloge
su jake, i zato se one moraju proveriti u vidljivoj sintaksi; kao posledica
ovoga, pokretljivost strukture u ovom jeziku je iskljuena.
Ovaj pristup, istie Bailyn (2001b), kosi se sa klasinim vienjem
pokretljivosti strukture (u okviru teorije principa i parametara), u kojem se
smatra da ova pojava podrazumeva generisanje od poetka u nekom poloa-
ju lokalnom u odnosu na predikat i pomeranje pokretljivog elementa kasnije
29
Japanski jezik esto se koristi u opisivanju pokretljivosti strukture zbog toga
to je, kako mnogi autori tvrde, u njemu ova pojava potpuno fakultativna (nije rezultat
potrebe da se provere neka obeleja (Saito i Fukui (1998)) i nema nikakvog uticaja na
interpretaciju. Razlika izmeu reenica (1) i (2) postoji samo u pogledu reda rei, ali su
u pogledu gramatike, uslova istinitosti i morfologije identine (pomerena sintagma je u
kurzivu, prema Bailyn 2001b: 636):
(1) John-ga [Mary-ga sono hon-o katta to] omotteiru.
Don-nom. Meri-nom. tu knjigu-ak. kupila da misli
Don misli da je Meri kupila (tu) knjigu.
(2) Sono hon-o John-ga [Mary-ga t katta to] omotteiru.
tu knjigu Don-nom. Meri-nom. kupila da misli
Don misli da je Meri kupila (tu) knjigu.
73
u toku derivacije. Na nivou logike forme dolazi do rekonstrukcije pome-
renog elementa u poloaj generisan od poetka u cilju interpretacije (dokaz
za ovo nalazi se u opsegu upitnih rei). Pomeranje (ulevo) podlee univer-
zalnim principima poput principa podlonosti (eng. Subjacency principle),
principa prazne kategorije (eng. Empty category principle), i slinim, rezul-
tira lancem i ostavlja trag, dok pristup koji predlau Bokovi i Takahashi
podrazumeva obavezno sputanje motivisano proverom obeleja.
Po uzoru na Erteschik-Shir (1997) i Zubizarretu (1998), Ayesha
Kidwai (1999) defnie fokalizaciju kao indeksiku tvrdnju (eng. indexi-
cal assertion) pomou koje govornik neki entitet u diskursu eli sluao-
cu da uini istaknutim. Ova autorka preuzima sledeu defniciju fokusa od
Erteschik-Shir (1997: 11):
Fokus neke reenice R je (intenzija)
30
konstituenta K te reenice
na koji govornik, izgovaranjem reenice R, eli da usmeri panju
sluaoca/ slualaca.
31
Na primerima iz nekoliko jezik (hindi-urdu i malajalam, koji se
govore u Indiji, kao i zapadni bade i tangale, koji se govore u Nigeriji),
Kidwai (1999) istrauje vezu izmeu reda rei i poloaja fokusa i zastupa
stav da se pozicioni fokus ne moe valjano opisati pribegavanjem projekciji
FP (fraza fokusa, eng. Focus Phrase) neposredno iznad VP, kao to ini,
na primer, Brody (1990). Naime, u ovakvom pristupu potpuno se izjedna-
avaju poziciona fokalizacija upitnih rei
32
(koje nose inherentno obeleje
30
Prema Kristalu (1999), intenzija je termin koji se koristi u flozofji i logici, a
sada se esto upotrebljava kao deo teorijskog okvira lingvistike semantike, da oznai skup
defniuih svojstava kojima se odreuje primenljivost nekog termina. Na primer, noge,
ravna povrina itd. odreuju intenziju imenice sto, a intenzionalna defnicija zasniva se
na takvim pojmovima, npr. Sto je predmet s nogama, s ravnom povrinom itd. Suprotan
termin je ekstenzija. (str. 141). Esktenzija se odnosi na klasu entiteta na koje se neka re
ispravno primenjuje. Na primer, ekstenzija (ili ekstenziono znaenje) naziva cvet jeste
spisak svih entiteta na koje se taj naziv odnosi, npr. neven, rua, karanfl, ... (str. 84). U
terminologiji Lyonsa (1968, 1977), kao i u leksikolokom kvadratu T. Pria (2008), ter-
min intenzija odgovarao bi smislu, a ekstenzija denotaciji lekseme.
31
The focus of a sentence S is the (intension of) a constituent C of S, which the
speaker intends to direct the attention of his/her hearer(s) to, by uttering S.
32
Pored termina upitna re, u nastavku e se koristiti i termini upitna sintagma,
kao i upitni element, kada nije bitno da li se radi o sintagmi ili jednoj rei.
74
[+fokus]) sa fokalizacijom neupitnih elemenata, kako u pogledu poloaja
(oba tipa elemenata se pomeraju u FP), tako i u pogledu obaveznosti pome-
ranja, ime se zanemaruje znaaj obeleenog reda rei u izraavanju fokusa.
Ujedno postaje nemogue da se objasni razlika izmeu jezika koji koriste
red rei u cilju izraavanja fokusa i onih jezika koji to ine morfolokim i/
ili fonolokim sredstvima. Na kraju, opis pozicione fokalizacije trebalo bi
da sledi iz teorije fokusa u univerzalnoj gramatici, teorije koja bi objasnila
intuiciju da se raznolikost mehanizama za fokalizaciju koji se uoavaju u
jezicima sveta (pozicioni, prozodijski i morfoloki) moe svesti na razliku
u realizaciji istog obeleja. Kidwai nudi minimalistiku teoriju [+fokusa],
u kojoj je [+fokus] obeleje univerzalne gramatike koje se mora DOPUSTI-
TI (eng. license) u prilonosti (eng. adjacency) sa glagolskom projekcijom
(fokus i glagolska projekcija moraju biti sestrinski vorovi). Zahtev da fo-
kalizovani element i glagolska projekcija budu priloni pokree adjunkciju
upravnog elementa projekcije (X) ili frazne projekcije (XP), budui da ova
pokretljivost (eng. scrambling) omoguava da se stvori odnos neophodan
za doputanje fokalizovane fraze. Ovo se deava na nivou fonoloke forme
(PF), a motivacija su faktori vezani za diskurs. Minimalistike postavke
(Chomsky 1995) ne doputaju vidljivu adjunkciju frazne kategorije XP kao
sintaksiko pomeranje pre ravanja, jer se vidljivo pomeranje tumai kao
pomeranje obeleja i nastupa samo kao poslednje pribeite (eng. Last Re-
sort), koje Chomsky (1995: 280) defnie na sledei nain:
Pomeranje elementa F podie element F u cilj K samo ako time F
stupa u odnos proveravanja obeleja sa nekim potpriznakom K.
33
Ako se proveravanje obeleja ne moe vriti iz nekog adjunkcijom pri-
pojenog poloaja, onda adjunkcija (neke maksimalne projekcije XP) nikada
ne moe zadovoljiti princip poslednjeg pribeita, iz ega sledi da do nje ne
bi trebalo da doe. Takoe, ako adjunkcija nije pomeranje pre ravanja, ovo
znai da do pokretljivosti upravnog elementa X ili maksimalne projekcije
XP neophodne za derivaciju pozicionog fokusa ne moe doi u vidljivoj
sintaksi, ve ovakve konstrukcije dobijaju svoj konani oblik negde izmeu
ravanja i fonetskog izlaza. S druge strane, Chomsky (1995: 277-279) razli-
33
Move F raises F to target K only if F enters into a checking relation with a sub-
label of K.
75
kuje jaka i slaba obeleja, s jedne strane, i tumaiva i netumaiva (na nivou
logike forme), s druge. Tumaiva (formalna) obeleja jezikih jedinica su
njihova -obeleja (lice, broj, rod) i kategorijska obeleja, dok je prototi-
pini primer netumaivog obeleja pade. Tumaiva obeleja su potrebna
radi interpretacije na nivou LF jer su ona od semantikog znaaja; netuma-
iva obeleja moraju se proveriti i izbrisati do LF. Fokalizacija je veinom
stvar pragmatike, naroito u sluaju fokalizacije neupitnih elemenata, jer je
ona kontekstom uslovljena, i na nju utiu razni diskursni faktori obeleje
[+fokus] se zato ne moe smatrati tumaivim na nivou logike forme, tj.
[LF[ tumaivim]]. Kidwai (1999: 227) predlae da se interpretacija foka-
lizovanog konstituenta odreuje u posebnoj komponenti unutar fonoloke
forme, jer je pojam presupozicije, koji je od kljune vanosti za fokus, kon-
tekstualne prirode i pripada domenu pragmatike, a ne logike forme. Po
uzoru na Chomskog (1981), ona ovu hipotetiku komponentu gramatike
naziva domenom D (eng. Domain D(iscourse)) i smatra ga nivoom na kome
se tumae presupozicionalnost, fokus i koreferencija. Fokalizacija u ovom
pristupu nije stvar logike forme, ali se ona na nivou fonoloke forme mora
dopustiti. Ako proirimo pojam tumaivosti i na nivo fonoloke forme, onda
se [PF[-tumaiva]] obeleja moraju proveriti i izbrisati pre nivoa veze PF,
dok se [PF[+tumaiva]] obeleja ne moraju proveravati niti se briu (jer su
od znaaja za fonetiku). Ako je fokus [PF[+tumaivo]] obeleje, ono moe
dospeti na nivo fonetske forme, a da pritom ne ugrozi derivaciju. Budui
da nivo PF ima tri potkomponente, PF-pomeranje (pokretljivost strukture),
morfologiju (afksi/klitike) i fonologiju (akcenat), raznolikost jezik u po-
gledu mehanizama izraavanja fokusa, kao i istovremeno javljanje ovih me-
hanizama (npr. i akcenta i pokretljivosti) u nekom jeziku nije neoekivana.
Razlika izmeu fokalizacije upitnih elemenata, s jedne strane, i neu-
pitnih elemenata, s druge, za Kidwai se krije u leksikonu: dok je u prvom
sluaju obeleje [+fokus] intrinziko obeleje elementa u leksikonu (slino
intrinzikim semantikim obelejima poput onih kategorijskih), u potonjem
sluaju se ovo obeleje dodaje u toku formiranja numeracije (poput ostalih
fakultativnih obeleja koja postaju relevantna u toku derivacije: glagolsko
vreme, pade, broj, itd.), ali je i ovde ono [PF[ tumaivo]]. Obeleje [+fo-
kus] upitnih elemenata je [PF[+tumaivo]], ali ga mora proveriti morfologi-
ja/domen D, koja zahteva da glagol i fokalizovani konstituent budu priloni
kako bi se obeleje proverilo. Ako se ovo obeleje ne dopusti, reenica se
nee tumaiti kao pitanje.
76
Kao posledica ovog pristupa, oekivali bismo da pokretljivost struk-
ture i pomeranje glagola u cilju doputanja fokusa postoji u svim jezicima,
u manjoj ili veoj meri, jer obeleje [+fokus] nije svojstveno samo onim
jezicima u kojima postoji poloaj fokusa upravo ovo pokazala je i Zu-
bizarreta (1998) otkrivanjem pokretljivosti strukture u panskom i francu-
skom jeziku.
Bailyn (2001b) daje i empirijske i teorijske argumente protiv ana-
lize pokretljivosti strukture u smislu Bokovia i Takahashija (1998), i u
potrazi za motivacijom pokretljivosti strukture sledi Zubizarretu (1998) u
pretpostavci da ova pojava zadovoljava princip poslednjeg pribeita time
to je posledica neslaganja strukture diskursa iskaza (strukture tvrdnje u
terminologiji Zubizarrete) i intonacijske strukture iskaza. Podsetimo da je
za ovu autorku p(rozodijsko)-pomeranje nain da se subjekat pomeri na kraj
reenice kako bi se struktura tvrdnje mogla izvesti. Bailyn tvrdi da je pome-
ranje u poloaj neargumenta (eng. A-movement) povezano sa komponen-
tom gramatike zaduenom za temu i fokus, odn. za informacijsku strukturu
reenice. Razliiti redovi rei utiu na funkcijsku perspektivu reenice, pa
je logino oekivati da i u jezicima koji doputaju strukturnu pokretljivost
elemenata, razliit red rei odslikava (najmanje) razliku u diskursnom statu-
su iskaza. Na primer, (77b) je prihvatljiv odgovor na (77a), ali ne i na (78a),
dok je (78b), budui da je Marija na kraju reenice, prihvatljiv odgovor na
(78a), ali ne i na (77a):
34
(77) a. Ko je pozvao Mariju?
b. Mariju je pozvao JOVAN.
(78) a. Koga je Jovan pozvao?
b. Jovan je pozvao MARIJU.
Bailyn (2001b: 654) ovo formalizuje sledeom generalizacijom:
34
Ovde dajemo primere iz srpskog jezika zbog toga to u engleskom, kako smo ve
napomenuli, pokretljivosti strukture gotovo da i nema. S druge strane, ovde reeno direk-
tno se odnosi i na japanske primere (1-2) u fn. 29: dok je reenica (1), ali ne i (2), prikladan
odgovor na pitanje ta je sa Donom?, obrnuta je situacija u kontekstima u kojima je knjiga
poznata informacija iz prethodnog konteksta. Na pitanje ta se desilo s knjigom? prikladan
odgovor je samo primer (2), ali ne i (1).
77
Generalizacija o pokretljivosti strukture
a. Strukture sa pokretljivim i nepokretljivim neargumetnima uvek
su povezane sa razliitom diskursnom/informacijskom intepre-
tacijom.
b. Motivacija za pokretljivost strukture lei u diskursnim/informa-
cijskim faktorima.
35
Bailyn (2001b), za razliku od Bokovia i Takahashija (1998), ne
smatra pokretljivost strukture morfoloki motivisanom i zbog toga uspeva
da objasni zato ona utie na tumaenje reenice, tj. na njenu informacijsku
strukturu.
Chomsky (2001) uvodi interpretativna obeleja INT i INT kako bi
objasnio razliku izmeu jezik koje karakterie promena poloaja objekta
(npr. vedski, u kome se tematizovani objekat mora pomeriti ispred prilo-
ga) i onih u kojima to nije mogue. Iako on sam to ne priznaje, Erteschik-
Shir (2007: 57) tvrdi da se ova obeleja poklapaju sa obelejem teme, odn.
fokusa. INT i INT ne igraju ulogu u USKOJ SINTAKSI (eng. narrow syntax),
ve se tumae na nivoima veza stoga, dodeljivanje ovih obeleja ne na-
ruava princip ukljuenosti. Jo je jedna opaska ovde potrebna: budui da
minimalistiki pristup iskljuuje mogunost izbornih radnji, injenicu da
tematizovani objekti ne menjaju poloaj u svim jezicima Chomsky (2001:
34) objanjava sledeim pravilom:
Fakultativne radnje dozvoljene su samo ukoliko utiu na rezultat.
36
Promena poloaja objekta utie na rezultat (objekat se sada tumai
kao tema), pa je stoga fakultativnost ove radnje dozvoljena. Meutim, ono
to ostaje neobjanjeno u ovom pristupu jeste veza izmeu dodele obeleja
INT na konceptualno-intencionalnom (C-I) nivou veze i njegovim intona-
cijskim karakteristikama na artikulaciono-perceptualnom (A-P) nivou veze.
35
The Scrambling Generalization
a. A-Scrambled orders are always associated with different discourse/informational
interpretations from non-scrambled orders
b. The movement deriving scrambled orders is motivated by discourse/informational
considerations.
36
Optional operations can apply only if they have an effect on outcome.
78
Jedno mogue reenje problema s kojim se Chomsky suoava nudi van
Gelderen (2003). Poredei jezike poput engleskog, u kome je red rei strogo
odreen, i jezike poput ruskog (a u narednom poglavlju videemo da se i
srpski svrstava u ovu grupu jezika), koje odlikuje visok stepen slobode reda
rei (pokretljivosti strukture), esto ak i bez promene propozicione vrednosti
reenice, autorka uoava sledei problem: ako je svaki red rei koji odstu-
pa od osnovnog reda rei rezultat sintaksikog pomeranja, a pomeranje je
u minimalizmu dozvoljeno samo u cilju provere nekog obeleja, koja su to
obeleja koja omoguavaju pokretljivost strukture (koja, uzgred, raste sraz-
merno broju elemenata u reenici) i zato ona postoje samo u nekim jezicima?
Van Gelderen objanjava da motivacija za pokretljivost strukture postoji u
svakom jeziku: promena linearnog redosleda konstituenata utie na informa-
cijsku strukturu reenice (razliiti elementi e biti tematizovani, odn. foka-
lizovani). Za razliku od Bailyna (1995), van Gelderen ne smatra da postoji
trei nivo veze (funkcijska forma ili informacijska struktura, ili neto slino),
iji bi zadatak bio da razdvoznai diskursne funkcije u jezicima u kojima je
red rei strogo odreen, dok u onim jezicima u kojima je red rei slobodan,
povrinska struktura odraava funkcijsku formu. Ova autorka se ne slae ni sa
uvoenjem nekog post-LF nivoa (LF prim) koji bi bio zaduen za informacij-
sku strukturu nakon reavanja logiko-semantikih pitanja (to se deava na
nivou pravog LF-a; Zubizarreta (1998) ovaj nivo naziva strukturom tvrdnje).
Trea teorijska mogunost jeste da informacijska struktura ini deo jednog od
dva postojea nivoa veze. Chomsky (1995) je skloniji stavu da je informacij-
ska struktura deo fonoloke forme, a sledei njega, i van Gelderen (2003: 19)
smatra da informacijska struktura spada u PF nivo veze. Promena informacij-
ske strukture reenice oituje se u engleskom jeziku prozodijski emfatikim
naglaskom (79) ili obeleenim redom rei (80):
(79) He doesnt like APPLES.
(80) APPLES
i
he doesnt like t
i
, but peaches he does.
37

37
Slovo t predstavlja trag (eng. trace) elementa s kojim je koindeksiran, u poloaju
u kome je dati element bio pre pomeranja. Ova konvencija, tipina za ranije generativne
modele, i danas se esto koristi, iako se u minimalizmu smatra da pomeranje ne ostavlja
trag, ve kopiju pomerenog elementa (tragovi su samo teorijski konstrukt, a minimalizam
tei ka tome da se oslobodi svega za ije postojanje nema dokaza, to je nepotrebno ili to
je uvedeno samo zbog toga to je zgodno za objanjavanje pojedinih pojava).
79
Prozodija je pojava svakako vezana za nivo fonoloke forme. Meutim,
budui da novije verzije minimalizma (Chomsky 2000, 2001) pretpostavljaju
da su sve sintaksike strukture u osnovi hijerarhijske prirode, a do lineariza-
cije dolazi tek na nivou fonoloke forme, iz ovoga sledi da se i informacijska
struktura odreuje i izraava na ovom nivou; stoga su svi mehanizmi koji
dovode do promene reda rei prilagoeni deavanjima na ovom nivou veze
(van Gelderen 2003: 2). Da bi objasnila pokretljivost strukture u raznim je-
zicima sveta, van Gelderen uvodi pojam ranog ravanja (eng. Early Spell-
Out), tvrdei da ne postoji nita u minimalistikoj teoriji to zahteva da se
sve operacije spajanja izvre pre nego to derivacija stigne do nivoa PF, pa se
moe zamisliti (pod odreenim okolnostima i u odreenim jezicima) da do
nivoa PF stignu i delimine strukture. U sluaju ranog ravanja, delimine
strukture koje stignu do PF-a nisu linearno poreane, budui da, kako isti-
u Kayne (1994) i Chomsky (1995), uobiajeni proces linearizacije zahteva
punu sintaksiku strukturu da bi se pokrenula (struktura mora biti u potpuno-
sti sastavljena da bi se linearizacija aktivirala). Informacijska struktura, kao
deo PF nivoa veze, moe da linearizuje konstituente po svom nahoenju, a
ovo rezultira slobodom reda rei. Da li u nekom jeziku postoji rano ravanje
ili ne, pitanje je koje je povezano sa sistemom padea, tvrdi van Gelderen
(2003) ova opaska u skladu je sa davno primeenom vezom izmeu morfo-
loki obeleenog padenog sistema i pokretljivosti struktura.
injenicu da rano ravanje nije mogue u svim jezicima koji dozvo-
ljavaju pokretljivost strukture autorka objanjava mehanizmom FONOLOKI
USLOVLJENOG POMERANJA (eng. Phonologically driven movement), koje je za-
pravo sintaksiko pomeranje, ali je uslovljeno faktorima fonoloke forme,
tanije informacijske strukture (kao dela PF nivoa veze). Ako je fonoloki
uslovljeno pomeranje vrsta sintaksikog pomeranja, ono mora biti podlono
uobiajenim ogranienjima u pogledu pomeranja, ukljuujui i uslove ekono-
mije, a poto je uslovljeno faktorima informacijske strukture (a ne faktorima
logike forme, kao, na primer, pomeranje upitnih rei), ono ne moe stvarati
strukture, ve zavisi od postojeih struktura. U tom smislu, bez obzira na to
to motivacija postoji u svim jezicima, fonoloki uslovljeno pomeranje nije
uvek mogue, ve samo u onim jezicima koji imaju odreena obeleja. U 4.
poglavlju pokazaemo koja su to obeleja i zato je pokretljivost strukture
mogua u srpskom jeziku, a gotovo potpuno iskljuena u engleskom.
Ovde valja primetiti jo jednu vanu injenicu, a to je odnos izmeu
dva nivoa veze. U minimalizmu, kako smo ve napomenuli u ovom odeljku,
80
ne postoji direktna veza izmeu fonoloke forme i logike forme. Meu-
tim, ona i nije potrebna. Kako istie van Gelderen (2003: 22), injenica da
je informacijska struktura deo fonoloke forme ni u kom sluaju ne znai
da ova pojava nema uticaja na sintaksiku derivaciju. Naprotiv, fonoloki
uslovljeno pomeranje moe a kako u minimalizmu fakultativnosti nema,
onda i mora da se izvri u sintaksi, pa e zbog toga operacije uslovljene
fonolokom formom imati odraza na logiku formu. Na ovaj nain, sintak-
sa povezuje dva nivoa veze i sve to se obavi u sintaksi utie na oba nivoa
veze. Ovakav pristup informacijskoj strukturi u skladu je sa stavovima koji
se zastupaju u ovom radu, zato e u 4. i 5. poglavlju vei deo ovde iznetih
argumenata biti zadran, uz modifkacije i dopune tamo gde se to, u svetlu
jezikih podataka iz srpskog jezika, bude pokazalo neophodnim.
Bokovi (2004a) se protivi tome da se pokretljivost strukture smatra
pomeranjem fokusa ili teme, i to zbog toga to pokretljivost strukture po-
drazumeva i rekonstrukciju, tj. tumaenje u poloaju pre pomeranja. Ova
injenica znai da semantika ne prepoznaje pokretljivost strukture, tj. za
semantiku ona uopte ne postoji. Ako je pokretljivost strukture vrsta po-
meranja fokusa, onda je ona tip fokusa koja za semantiku ne postoji, to je
veoma problematian zakljuak. Postavlja se zato pitanje: ta je tano po-
kretljivost strukture? Ovaj termin se u lingvistikom vokabularu vrlo esto
zloupotrebljava, kae Bokovi (2004a: 617), jer ga lingvisti obino koriste
kada nisu sigurni o kakvom se pomeranju radi ili kada samo ele da primete
da se vrsta pomeranja o kome govore razlikuje od ostalih, optepoznatih vr-
sta pomeranja. Ovaj autor takoe istie da bi upravo ovo mogao biti razlog
zbog kojeg je teko iznai teoriju pokretljivosti strukture. Za Bokovia je
ODLIKA PONITAVANJA ili rekonstrukcija (eng. undoing property, reconstruc-
tion) kljuna odlika pokretljivosti strukture, to znai da u engleskom jezi-
ku konstrukcije poput (40a) ne moemo smatrati primerom pokretljivosti
strukture, ve tematizacijom zbog toga to je ona semantiki vana (kao
njen rezultat nastaje odnos izmeu operatora i promenljive), pa se zato ne
moe ponititi za razliku od pokretljivosti strukture, koja nema uticaja na
opseg imenikih sintagmi, ovde tematizovana sintagma moe imati irok
opseg, odn. tumaenje koje dajemo u (81b):
(81) a. Everyone, someone thinks that Mary met.
b. For every person A, there is a person B such that B
thinks that Mary met A.
81
Jo jedan test vezan za defnisanje vrste pomeranja je i sledei: vie-
struka pokretljivost strukture je doputena (vie od jedne sintagme moe se
pomeriti), dok viestruka tematizacija nije (Saito i Fukui 1998). Ovo ilu-
strujemo narednim primerom:
(82) *To John
j
, that book
i
, (Bill said that) Mary handed t
i
t
j
.
Dakle, pristup pokretljivosti strukture koji Bokovi (2004a) zastupa, svodi
se na fakultativnost leksikog umetanja (eng. lexical insertion) ili u temat-
ski poloaj ili u pokretljivi poloaj, za razliku od Bailynovog (2001b) sta-
va da ona odrava fakultativnost pomeranja. Bokovi ak ide korak dalje i
daje sledeu generalizaciju (2004a: 630):
Jezici koji dozvoljavaju pokretljivost strukture nemaju lanove.
38
Budui da lanova u engleskom jeziku ima, pokretljivost strukture
nije dozvoljena. Vrlo argumentovano o ovome govori Bokovi (2003,
2004a, 2008b, 2009).
Stjepanovi (2004, 2007), na osnovu podataka iz srpskog jezika, daje
svoje vienje meujezike varijacije u pogledu izraavanja fokusa pomou
akcenta, koje se zasniva na minimalistikoj pretpostavci (Chomsky 1995,
2000, 2001) da pomereni element ostavlja kopiju u prvobitnom poloaju i u
poloajima kroz koje je proao (u predminimalistikoj teoriji ovo se zvalo
trag, ali ovaj pojam nije u skladu sa minimalistikim uslovom ukljue-
nosti, v. fn. 37). Na nivou fonoloke forme, briu se sve kopije osim glave
lanca (kopija u najviem poloaju), koja biva izgovorena; logika forma
ima slobodu da bira koju e kopiju ostaviti u cilju interpretacije. Stjepano-
vi (2004), a pre nje i Bokovi (2001, 2002a, 2002b) i drugi, doveli su u
pitanje utemeljenost tvrdnje da fonoloka forma mora da ostavi glavu lanca
i dali empirijski dokaz koji navodi na zakljuak da se najee izgovara
najvia kopija, ali da to nije apsolutni zahtev, ve da se i nie kopije mogu
izgovoriti ako se na taj nain izbegava krenje nekog pravila na nivou fo-
noloke forme. Jezici se razlikuju u pogledu deavanja na nivou sintakse i
fonoloke forme. U engleskom mehanizam brisanja kopija ne sarauje sa
mehanizmom dodele akcenta; u protivnom bi reenica (83b) bila mogu
38
Scrambling languges lack articles.
82
odgovor na (83a), koje trai da ceo odgovor ima obeleje [+F] (budui da
je cela reenica informacioni fokus; obeleje [+F] Stjepanovi preuzima
od Zubizarrete (1998), zajedno sa pravilom istaknutosti fokusa i pravilom
primarnog akcenta). (83b) ne moe biti odgovor ni na (84), koje zahteva da
subjekat bude informacioni fokus:
(83) a. What happened?
b. *Was arrested John.
(84) Who was arrested?
Ako brisanje kopija i mehanizam dodele akcenta ne sarauju i ne na-
ruava se nikakvo pravilo na nivou fonoloke forme, izgovorie se najvia
kopija. Nema, dakle, pomeranja na nivou fonoloke forme niti dvosmerne
saradnje izmeu sintaksike i fonoloke komponente, ve samo tendencija,
ali ne i zahtev, da se na nivou fonoloke forme izgovori najvia kopija u
vielanom lancu.
Reinhart (2006) tvrdi da se fokus kodira na nivou fonoloke forme
(2006: 12) i da je direktno povezan sa glavnim reeninim akcentom. Kako
je ranije (Reinhart 1981) u svojoj analizi tema predlagala da se svaka deri-
vacija u sintaksi povezuje sa skupom moguih pragmatikih tvrdnji (eng.
possible pragmatic assertion, PPA-set), od kojih diskurs bira onaj lan koji
odgovara datom kontekstu, tako se i u sluaju fokusa svaka derivacija po-
vezuje ne sa jednim fokusom, ve sa itavim skupom moguih fokusa, odn.
sa skupom elemenata koji u datom kontekstu mogu posluiti kao fokus te
derivacije. Algoritamski sistem odreuje ovaj skup u fazi kada su vidljivi i
sintaksiko stablo i akcenat, a UOPTAVANJE FOKUSA (eng. focus generalizati-
on), koje dajemo nie, moe se redefnisati na osnovu skupa fokusa koji se
povezuje sa svakom derivacijom. Ako akcenat pada na objekat u engleskoj
SVO strukturi (subjekat glagol objekat), skup fokusa koji ovo pravilo
defnie za reenicu (85) bie (86), to znai da bilo koji od elemenata iz
skupa moe biti fokus reenice, zavisno od konteksta ovo ilustrujemo u
(87) (primer (20), preuzet iz Reinhart 2006), gde fokus reenice moe biti
cela klauza (IP, u sluaju (87a)), glagolska sintagma (VP, u (87b)), ili samo
objekatska imenika sintagma u (87c):
83
Uoptavanje fokusa (Reinhart 2006:135)
Fokus nekog IP (fraza feksije) je (bilo koji) konstituent koji nosi
glavni akcenat te IP, u skladu sa pravilom akcenta. (fokus reenine
gramatike u Cinque 1993, neutralni fokus u Zubizarreta 1998)
39
Skup fokusa (Reinhart 2006: 141)
Skup fokusa neke derivacije D obuhvata sva i samo ona podstabla
(konstituente) koja sadre glavni akcenat derivacije D.
40
(85) [
IP
subjekat [
VP
V objekat]]
(86) Skup fokusa: {IP, VP, objekat}
(87) a. My neighbour is building a desk.
b. A : Whats this noise?
B : [
F
My neighbour is building a desk]
c. A : Whats your neighbor doing these days?
B : My neighbour [
F
is building a desk]
d. A: Whats your neighbour building?
B: My neighbour is building [
F
a desk]
U ovoj fazi, odluku o tome da li je derivacija sa odreenim akcentom
prikladna u datom kontekstu, donee uslovi diskursa, a ne sintaksa. Derivacija
nije prikladna ako se nijedan element iz skupa fokusa u datom kontekstu ne
moe upotrebiti kao stvarni fokus. Na primer, u (88), element koji je u ugla-
stim zagradama i trebalo bi da se tumai kao fokus nije lan skupa fokusa koji
gornje pravilo generie za reenicu sa objektom u fokusu:
(88) A: Who is building a desk?
B: #[
F
My neighbour] is building a desk.
Ovo znai da algoritamski sistem ipak nije savren i nije dovoljan za
potrebe nivoa veza, te da je potrebna neka vrsta mehanizma koja e derivaciju
39
The focus of IP is a(ny) constituent containing the main stress of IP, as determined
by the stress-rule. (This is Cinques sentence grammar focus, and Zubizarretas neutral
focus.)
40
Focus set:
The focus set of a derivation D comprises all and only subtrees (constituents) which
contain the main stress of D.
84
prilagoditi kontekstu (88). Budui da se fokus utvruje na nivou fonoloke
forme putem glavnog reeninog akcenta, Reinhart zakljuuje (2006: 141) da
ovaj mehanizam mora biti neka vrsta pomeranja akcenta, koja bi u kontekstu
(88) pomerila glavni reenini akcenat na subjekat i na taj nain ukljuila i
ovaj element u skup fokusa date derivacije, a reenicu uinila prikladnom u
datom kontekstu, na sledei nain:
(89) A: Who is building a desk?
B: [
F
My neighbour] is building a desk.
Pa ipak, poto ovo (dodatno) pomeranje ponitava rezultat primene
pravila primarnog akcenta, kljunog u ovom pristupu, njen ishod je obele-
ena struktura. Nadalje, budui da je primena operacije premetanja akcenta
fakultativna, ona naruava princip ekonomije, to se tolerie samo ukoliko
je to jedini nain da se zadovolji neki zahtev nivoa veze. Valja primetiti i to
da ovaj pristup ne naruava princip ukljuenosti, jer se skup fokusa izvodi
iz dodele akcenta, koja se, sledei proceduru koju predlae Cinque (1993),
moe proitati sa sintaksikog stabla.
Erteschik-Shir (2007) nudi i minimalno modifkovanu teoriju infor-
macijske strukture Erteschik-Shir (1997), koju naziva STRUKTUROM FOKUSA
(eng. f(ocus)-structure). Prednost ovog pristupa, kako autorka kae, jeste u
tome to temu i fokus posmatra zajedno (a ne kao nezavisne jedinice, to
je stav koji zauzima veina lingvista) i to uspeva da objasni razliite vrste
tema i fokusa, a da pritom ne uvede nijedan drugi semantiki nerazloivi
pojam. Podela reenice u ovoj teoriji nije uvek binarna tema i fokus se ne
nadopunjuju uvek, i tada ostatak reenice ini pozadinu. Tako, na primer,
u sledeim primerima u oba sluaja postoji pozadina, tj. deo reenice koji
nije ni tema ni fokus: u (90) to je glavna klauza (John said, iako ova ree-
nica moe imati i interpretaciju u kojoj je samo John tema, a cela glagolska
sintagma fokus), a u (91) tema je I, fokus je Mary, a gave it to je pozadina
(Erteschik-Shir 2007: 43, primeri (58) i (59)):
(90) John said that he knows Peter.
(91) A: Where is the book?
B: I gave it to Mary.
85
Struktura fokusa je, kako i sam naziv to nagovetava, strukturni opis u
kome su tema i fokus obeleeni. Budui da je tema obeleena, ne moe doi
do dvoznanosti u pogledu opsega, zato autorka tvrdi da je nivo logike for-
me u ovoj teoriji nepotreban. Zajedniko polazite je zamiljeno kao skup
kartica sa indeksom obeleenim zaglavljem. Sistem kartoteke podrazumeva
pronalaenje kartica na vrhu skupa (u sluaju teme) i njihovo stavljanje na
vrh skupa (u sluaju fokusa). Sadraj svake kartice koja se upotrebi u ne-
kom iskazu biva DOPUNJEN (eng. update) informacijama u tom iskazu. Tema
i fokus su, dakle, okida za uputstva za rad sa skupom kartica od kojih sva-
ka predstavlja po jedan referent u diskursu. Pravila strukture fokusa, koja se
primenjuju na referencijske konstituente u domenu teme/fokusa, su sledea
(Erteschik-Shir 2007: 44):
Tema daje sluaocu uputstvo da na vrh kartoteke stavi postojeu
karticu sa odgovarajuom referencijom.
Fokus upuuje sluaoca
(a) da otvori novu karticu i da je stavi na vrh kartoteke, te da joj
dodeli novi priznak (ukoliko se radi o neodreenoj imenici
ili sintagmi), odnosno
(b) da pronae postojeu karticu i stavi je na vrh kartoteke (ako
se radi o odreenoj imenici ili sintagmi).
Dopuna podataka daje sluaocu uputstvo da na karticu teme unese
fokus i da onda prepie sve odrednice na sve kartice koje je pravilo
fokalizacije aktiviralo.
41
Kao primer za ilustraciju primene ovih pravila uzmimo sledee pita-
nje i odgovor:
(92) A: What did John do?
B: He kissed Mary.
Pitanje pretpostavlja da je subjekat John ve uveden u diskurs, tj. da
se kartica ovog referenta ve nalazi na vrhu skupa. Mary je deo fokusa,
stoga e se kartica ovog referenta staviti na vrh skupa i ovo e omoguiti
da se u sledeoj reenici Mary upotrebi kao tema. (Ovaj proces naziva se
41
Primetimo da su prva dva pravila pragmatike prirode budui da je kontekst taj
koji odreuje da li se neka struktura fokusa moe dodeliti odreenoj reenici. Ovaj model,
dakle, za razliku od veine drugih, ukljuuje pragmatiku u obliku strukture fokusa.
86
ulanavanjem fokusa, eng. focus chaining.) Ovde predstavljen pristup ta-
koe objanjava zato se zamenice moraju interpretirati kao tema: u obradi
odgovora na pitanje (92), kartica diskursnog referenta John, koja se nalazi
na vrhu skupa, biva dopunjena sadrajem iskaza na sledei nain:
(93)
Subjekatska zamenica interpretira se kao koreferentna sa referentom
priznaka na kartici na koju se ona unosi u primeru (92), he se tumai kao
koreferentno sa John. Postojanje kartice za temu uslovljava intepretaciju
zamenice, iz ega sledi da su zamenice nuno tema.
Polazei od minimalistikog zahteva da sintaksiki algoritam u pot-
punosti bude rezultat leksikih obeleja jedinica koje u njemu uestvuju, te
da se, u toku derivacije, ne uvode sintaksiki objekti (princip ukljuenosti),
Erteschik-Shir (2007) uvodi obeleja top (od eng. topic) za temu i foc (od
eng. focus) za fokus kao deo leksikog odabira, pri emu svaki odabir neke
leksike jedinice doputa fakultativno dodeljivanje obeleja top ili foc.
Za razliku od Rizzija (1997), Erteschik-Shir (2007) ne smatra top i foc
upravnim lanovima koji projektuju svoje fraze, ve obelejima koja se fa-
kultativno dodeljuju leksikim jedinicama. Po analogiji sa -obelejima,
obeleja top/foc mogu prei (eng. percolate) na maksimalnu projekciju lek-
sike jedinice kojoj su dodeljeni (npr. sa imenice na celu imeniku sintagmu
NP ili ak na DP, itd.). U kontekstu (94a), u odgovoru se subjektu dodeljuje
obeleje teme, a glagolu obeleje fokusa (94b), koje potom prelazi na celu
glagolsku sintagmu, kako je prikazano u pojednostavljenom ravastom di-
jagramu u (94c):
(94) a. A: What did John do?
B: He ate the cake.
b. select cake no assignment
select the no assignment
select ate assign [foc]
select he assign [top]
John
he kissed Mary
87
94
(94) a. A: What did John do?
B: He ate the cake.
b. select cake no assignment
select the no assignment
select ate assign [foc]
select he assign [top]
c. vp [foc]

he [top]
dp
ate [foc]

the cake

Na nain prikazan ovde moe se lako izvesti i struktura fokusa onih reenica u kojima
fokalizovani element ne ini sintaksiku jedinicu, kao u reenici (95):

(95) A: What happened to the dishes?
B: [John washed them
top
]
foc

Ovde je tema deo fokusa, jer obeleje fokusa prelazi sa glagola na celu glagolsku
sintagmu, ali s obzirom na to se da pravilo fokusa primenjuje i na teme koje ine deo fokusa,
ali BEZ EFEKTA (eng. vacuously) rezultat je fokus koji ne ini sintaksiki konstituent iako je
nemogue sintaksiki dodeliti fokus neemu to nije konstituent, na ovaj nain (isto
Na nain prikazan ovde moe se lako izvesti i struktura fokusa onih
reenica u kojima fokalizovani element ne ini sintaksiku jedinicu, kao u
reenici (95):
(95) A: What happened to the dishes?
B: [John washed them
top
]
foc
Ovde je tema deo fokusa, jer obeleje fokusa prelazi sa glagola na
celu glagolsku sintagmu, ali s obzirom na to se da pravilo fokusa primenju-
je i na teme koje ine deo fokusa, ali BEZ EFEKTA (eng. vacuously) rezultat
je fokus koji ne ini sintaksiki konstituent iako je nemogue sintaksiki
dodeliti fokus neemu to nije konstituent, na ovaj nain (isto sintaksikim
sredstvima dodeljivanja obeleja) moemo izvesti tumaenje fokalizovano-
sti nekonstituenta.
Arhitekturu sistema Erteschik-Shir (2006, 2007) najbolje predstavlja
sledei njen dijagram (2007: 66):
88
Initial merge (incl. top/foc)
-assignments

Interpret

PF c omputation
dislocation
morphology
phonology

Dijagram 7: Arhitektura strukture fokusa N. Erteschik-Shir (2007)

Dijagram 7: Arhitektura strukture fokusa N. Erteschik-Shir (2007)
Izlaz sintakse ide na konceptualno-intencionalni nivo veze, koji zavisi
od konfguracije prvobitnog spajanja i strukture fokusa. Tumaenje (eng.
interpret) se primenjuje na spojenu strukturu, a poto logika forma u ovom
modelu ne postoji, njegovu ulogu preuzima tumaenje. Autorka predlae
da se tematizacija, budui da je fakultativna, analizira kao proces fonoloke
linearizacije, to se ini opravdanim pristupom i u sluaju raznih vrsta dis-
lokacije, naroito onih koje su vezane za rub prozodijskog domena (kao to
je to sluaj sa tematizacijom).
U pogledu mesta informacijske strukture u jeziku, Erteschik-Shir
smatra da je to deo fonolokog algoritma jer je ona ta koja odreuje linearni
redosled elemenata u reenici, pri emu se linearizacija smatra fonolokim
pravilom.
Nakon to smo u ovom odeljku prikazali modele koje razliiti autori
minimalistikog opredeljenja predlau za analizu fokusa u, pre svega, en-
gleskom jeziku, u narednom odeljku daemo pregled onih radova koji su
se problemom fokalizacije bavili u srpskom jeziku, kako sa funkcionalnog
stanovita (2.5.1), tako i sa formalnog (2.5.2).

computation
89
2.5. Pristupi fokalizaciji u srpskom jeziku
2.5.1. Funkcionalni pristup fokalizaciji u srpskom jeziku
O problemu perspektivizacije u sintaksi pisala je meu prvima M. Ivi
(1976).
42
Iako taj rad nije usko vezan za srpski jezik, ve je vie teorijske
prirode, veoma je vaan zbog toga to uvodi termin diskursom uslovljene
perspektivizacije da opie sluajeve u kojima nivo diskursa, odn. diskursne
okolnosti,
43
postaju regulator izbora rei ili konstrukcije. Autorka ovo for-
mulie na sledei nain:
[ ... ] ako je Pera, a ne Jova, linost o kojoj se razgovara, a nje-
mu pripada uloga prodavca u dogaaju prodavanja kupovanja
kue u kome i Jova uestvuje, ali kao kupac, reenica e poeti
sa Perom kao subjektom, to samim tim znai da e se celom doga-
aju prii sa prodajne strane: Pera je Jovi prodao kuu. Ukoliko,
meutim, diskursivne okolnosti postave Jovu u poziciju tematskog
konstituenta reenice, desie se obrnuto pristup dogaaju izvrie
se sa kupovne strane: Jova je od Pere kupio kuu. (Ivi: 1976:
41-42)
Pored diskursom uslovljene perspektivizacije, Ivi prepoznaje i dis-
kursom nemotivisanu perspektivizaciju, koja predstavlja sluajeve u kojima
neki vanjeziki faktori odluuju o naim jezikim postupcima, tj. sluaje-
ve slobodnog, diskursom nenametnutog izbora, kao kad se, recimo, setimo
gore opisane situacije kupovine, odn. prodaje kue, pa poelimo neto da
kaemo o tome u ovom sluaju, sasvim je svejedno da li emo Peru ili
Jovu uiniti subjektom reenice.
Gramatike srpskog jezika (poput Minovi 1987; Stanoji i dr. 1989),
svaka na svoj nain, registruju funkcijsku perspektivu reenice, ali malo go-
42
Kako primeuje Popovi (1997: 17, fn. 24, 25 ), P. P. orevi (1898) je u svom
radu Red rei u srpskom jeziku pokuao da detaljnije i kompleksnije razmotri pitanje
faktora reda rei, kao i T. Mareti (1899) i E. Berneker (1900). Kasnije su se ovog pitanja
doticali i B. Popovi (1959, 1960), Lj. Jonke (1963), M. Pavlovi (1972), itd. U ovom
radu emo, meutim, biti usredsreeni na savremenu literaturu, budui da je i predmet
istraivanja savremeni srpski jezik.
43
Ili diskursivne okolnosti, prema M. Ivi (1976: 41-42).
90
vore o njoj, dok pojam fokusa ne postoji. Minovi (1987: 22) razlikuje tri
vrste analize reenice: (a) strukturnu, (b) verbocentrinu, i (c) aktualnu. Aktu-
alna analiza (koja se jo naziva i komunikativnom analizom), kae ovaj autor,
u vezi je sa nastajanjem neke reenice u odreenim konkretnim okolnostima.
Dve osnovne komponente reenice u ovoj analizi jesu polazna osnova iskaza,
ili tema, s jedne strane, i sr iskaza ili rema, s druge. Polazna osnova je ono
to je poznato ili se moe lako razumeti, tj. ono od ega govornik polazi u
iskazu, a sr je ono to se u reenici saoptava kao novo u vezi s polaznom
osnovom. Rezultati strukturne i aktualne analize konvergentni su onda kada
je u nekoj reenici tema (po aktualnoj analizi) ono to je u strukturnoj analizi
subjekat, a rema ono to je predikat. Iako prepoznaje znaaj aktualne analize
reenice, Minovi (1987: 25) istie da ona ne omoguuje da se sagledaju
sve [...] zakonitosti komunikativne funkcije jezika, jer je komunikativna osa
samo jedna od tri ose reenike egzistencijalne fundiranosti koje se ukrtaju
u ostvarivanju reenice (druge dve su gramatiko-semantika (tip glagola i
argumenti) i gramatiko-logika (vreme, modalnost, vid, itd.)).
O redu rei u reenici Minovi kae da se sve to nije normalan (ne-
obeleen) red rei, odn. subjekat predikat, smatra inverzijom ili obrnutim
redom rei. Inverzija slui za isticanje znaenja pojedinih reeninih lano-
va, a ona se moe poveati intonacionim sredstvima (najee reeninim
akcentom). Tako re u inverziji moe biti nosilac reeninog akcenta. Ovaj
autor istie dva mesta u reenici koja su najpogodnija za naroito isticanje:
poetak i kraj reenice.
Osnovni vid reenice (invarijanta) je njen oblik s normalnim redom
rei, dok su ostali vidovi njene sintaksiko-stilske varijante. Sve varijante
nose istu osnovnu informaciju kao i invarijanta, a dopunska im je sadraj-
na vrijednost u isticanju znaenja pojedinih reenikih lanova u pojedi-
nim varijantama, odnosno u tome to su te varijante odgovor na posebna,
razliita pitanja koja se podrazumevaju. [] Varijante u paradigmi neke
reenice izraz su posebnih komunikativnih zadataka koji se reenici daju u
odreenim govornim situacijama, a temelje se na govornim razlikama u du-
binskoj strukturi njenoj. A to znai da inverzione varijante nastaju na planu
govora, a ne na planu jezika (Minovi 1987: 53). Inverzija je, dakle, stilska
pojava, a posebno, promenjeno mesto koje neki reenini element zauzme
zavisi od posebne informativne zadanosti tog lana. Minovi (1987: 53)
takoe primeuje da u jezikim realizacijama ee dolazi do inverzije ne iz
stilskih ve iz kontekstualnih ili situacionih razloga, tj. ne zato to se neto
91
eli istai ve zbog toga to je potrebno da se vee za neto o emu je bilo
govora u prethodnoj reenici (kontekstualna veza) ili za neto to se javlja
u govornoj situaciji (konsituaciona veza).
Stanoji i dr. (1989) istiu da razliiti tipovi reenica imaju razliite
osnovne perspektive. Osnovna reenina perspektiva najee odgovara in-
formativnoj aktualizaciji (subjekat je najee tema), mada ima i aktualizacija
koje zahtevaju drugaiju informativnu perspektivu, a [s]a ovim je povezano
i pitanje obima reenine informacije odnosno njegovog suavanja, tj. foka-
lizacije kao i mogunost potenciranja (isticanja) informativne vrednosti poje-
dinih delova reenice, pre svega fokusa, i ispoljavanje govornikovih emocija
u vezi s informacijom sadranom u reenici (Stanoji i dr. 1989: 349). U
okviru informacijske perspektive, ovi autori razlikuju: (a) tematsku perspek-
tivu, koju ine tema i predikatsko jezgro, npr. Mariju je poljubio Ivan, gde je
tema (ali ne i subjekat) Marija; (b) prezentativnu perspektivu, najee egzi-
stencijalne reenice ili reenice sa glagolima koji imaju znaenje pojavljiva-
nja, npr. Bio jedan car ili Uao je Ivan, i gde je subjekat u stvari informativno
najvaniji konstituent; i (c) narativnu perspektivu karakteristinu za narodne
prie, npr. uvao Era kadijina goveda, u kojima se ovakve reenice koriste za
pridavanje dinamikog karaktera situaciji.
Fokalizaciju nekog reeninog konstituenta Stanoji i dr. (1989) iz-
dvajaju kao jedan od vanih naina informativnog aktualizovanja reeni-
ce. Fokus se obeleava izrazitim reeninim akcentom i u veini sluajeva
smetanjem na kraj reenice. Fokalizacija se javlja i u odgovorima na pita-
nja postavljena upitnim zamenicama ili prilozima, npr.
(96) Koga si jue videla? (Videla sam) Marka.
44
U ovakvim reenicama informativan je samo konstituent iji sadraj
odgovara upitnoj rei, dok su ostali konstituenti redundantni i uglavnom se
eliptiraju.
Kontrastiranje fokusa ilustruje sledei primer iz Stanoji i dr. (1989:
354):
(97) Zoran studira medicinu, a Jelena (studira) arhitekturu.
44
Ovde, kao i u narednim primerima, zagrade oznaavaju da se deo odgovora koji
se u njima nalazi moe izostaviti jer je informacija poznata sagovornicima.
92
Uloga uzvine fokalizacije jeste da oznai ono to je za govornika
posebno vano, neobino ili neoekivano ili kod njega izaziva emocionalnu
reakciju, npr.
(98) Marija je kupila auto!
45
Svi navedeni tipovi fokusa, kau ovi autori, mogu se isticati u govoru
pojaavanjem reeninog akcenta i upotrebom ekspresivne pauze, dok se
isticanje uzvinog fokusa postie i anticipativnom inverzijom, tj. preme-
tanjem fokusa blie poetku ili na sam poetak reenice, kao u sledeem
primeru (Stanoji 1989: 354):
(99) Nikola je dobio nagradu!
Monografja Lj. Popovia, pod naslovom Red rei u reenici (1997),
predstavlja opirnu studiju reda rei u srpskom jeziku i to s take gledita
funkcijske perspektive reenice. Ono to je za ovo istraivanje bitno jeste
da fokus za Popovia predstavlja reenini element na koji je suen infor-
mativni znaaj sadraja reme i cele reenice. Fokus se moe realizovati u
sklopu gramatikog rasporeda, pri emu fokalizacija formalno dolazi do
izraaja samo na prozodijskom planu, ali se on moe ispoljiti jo vie u an-
ticipativnim inverzijama (sa inicijalizacijom, tj. smetanjem na poetak re-
enice, kao maksimalnom inverzijom), koje dovode do defokalizacije reme.
Najtipinije komunikativne situacije u kojima se fokalizacija javlja prema
Popoviu su sledee (1997: 91):
46
(a) Fokalizacija nove informacije, npr. Napolju je HlADNO. Marija je
NA POSlu. (Kad si ga srela?) (Srela sam ga) PRE DvE NEDE-
lJE.
(b) Isticanje vanosti neke komponente nove informacije (kada je osta-
tak reme sam za sebe dovoljno informativan, ali govornik eli da
naglasi vanost komponente kojom se proiruje ta informacija), npr.
Marija je preuzela paket i odmah ga je otvorila. U ovakvim sluaje-
vima nefokalizovana rematska informacija (druga klauza) i dalje je
45
Crta oznaava pauzu, koja je sastavni deo uzvine fokalizacije i obavezno
prethodi fokalizovanom elementu.
46
U primerima smo odstupili od naina na koji se fokus obeleava u Popovi (1997)
i uskladili ga sa tipografjom koja se koristi u ovom radu (odeljak 1.1).
93
informativno progresivna u odnosu na temu, ali ne kao bitna reeni-
na informacija, ve kao deo fokalizovane komponente reenice.
(c) Prezentativni fokus javlja se kada se neki pojam uvodi kao nov u
univerzum diskursa, tj. prezentuje se kao pojam ije prisustvo nije
bilo ni poznato ni implicirano, npr. Iza kue je nikla JABuKA. Ova
vrsta fokusa, napominje Popovi, esto se javljala na poetku narod-
nih pria, a sluila je da se stvori univerzum diskursa o kome e u
prii biti rei, npr. Bio jednom JEDAN CAR.
(d) Konkurencija ili paralelnost ekvivalentnih informacija takoe je est
uzrok fokalizacije, a ini je mogunost da se umesto iskazane situ-
acije ili zajedno s njom realizuje i druga situacija sa nekom ekviva-
lentnom komponentom. Tada je fokalizacija kombinovana sa ekspli-
citnim ili implicitnim kontrastiranjem, povezivanjem po paralelnosti
ili alternativnosti i sl. (Popovi 1997: 92-93), npr. Petar je poljubio
Milu, a ne Anu. ili Petar je poljubio i Milu i Anu., Petar je poljubio
samo Milu (a ne i Anu), itd. Kontrastiranje (sa manje ili vie emfaze)
javlja se i u stiuacijama kada ispravljamo neije rei, kao i u drugim
reakcijama, npr. (Petar je poljubio Anu.) Nije tano, Petar je polju-
bio Milu., a na ekvivalenciji je zasnovano i tekstualno kontrastiranje
kao u Popovievom primeru Prvu nagradu je dobila Biljana, a dru-
gu Ivana!
47
Kontrastiranje se moe ticati i realizacije ili nerealiza-
cije neke radnje, npr. (Da li je Petar poljubio Milu ili ne?) Petar je
poljubio Milu. ili Petar jeste poljubio Milu.
(e) Upitni fokus javlja se u pitanjima u obliku upitne zamenice i identif-
kuje govorniku nepoznatu komponentu situacije, npr. KOGA si jue
videla?
(f) Uzvini fokus ogleda se kako u posebnom nainu rasporeivanja ele-
menata u reenici, tako i u upotrebi odgovarajuih prozodijskih sred-
stava (npr. pojaavanje reeninog akcenta, uzvina intonacija, i sl.)
47
Popovi primeuje da u ovom sluaju postoje dva skupa (skup nagrada i skup
dobitnika) i stoga dva kontrastiranja (teme i teita, ili fokusa, kako se u ovom radu
naziva ista pojava), te oba dobitnika obeleava polucrnim slovima. Ovde se ne smatra da
u gornjem primeru Biljana i Ivana nose kontrastni naglasak; naprotiv, injenica da je prva
nagrada pripala Biljani u ovakvoj reenici mora biti poznata informacija. Interpretacija koju
Popovi ovde podrazumeva verovatnija je u reenici Prvu nagradu dobila je BIlJANA!,
iako i ovde smatramo da je u pitanju informacioni fokus, a ne kontrastni.
94
i/ili reca, poput zar, li i dr., kao npr. Zar je Mariju poljubio Petar?
ili Ti si ukrala moju tanu!
48
(g) Citativni fokus javlja se u upravnom govoru, npr. Jovan je rekao:
Boli me glava, jer se on moe interpretirati kao odgovor na impli-
citno pitanje sa fokalizovanim objektom ta je Jovan rekao?.
Popovi takoe napominje da je glavno sredstvo fokalizacije u srp-
skom jeziku reenini akcenat (njegova distribucija i intenzitet, uz odgova-
rajuu reeninu melodiju), i da je upravo zahvaljujui tome rasporeivanje
fokusa slobodno, iako to rasporeivanje reguliu tri ponekad podudarna,
ponekad suprotstavljena principa: gramatiki, progresivni i anticipativ-
ni. Gramatiki princip nalae da fokalizovani reenini lan zauzme mesto
u okviru tematsko-rematske strukture koje odgovara njegovoj sintaksikoj
funkciji, a reenini akcenat ukazuje na fokalizaciju. Princip informativne
progresije rasporeuje fokus na sam kraj reenice, a po principu anticipativ-
nog iskazivanja teita, ono se iskazuje ubrzano, tj. pre nego to mu je po
gramatikom rasporedu mesto. Pogledajmo, na primer, varijante reenice
(100) date u (101) (Popovi 1997: 97):
(100) Prisutni su izabrali MILANA za predsedavajueg.
(101) a. Prisutni su izabrali za predsedavajueg MILANA.
b. Prisutni su za predsedavajueg izabrali MILANA.
c. Prisutni su MILANA izabrali za predsedavajueg.
Reenica (100) pokazuje gramatiki raspored, iako sa gledita infor-
mativne progresije ovakav raspored predstavlja izvesnu anticipaciju, jer se
fokus realizuje unutar nefokalizovanog dela, tj. pre njegovog zavretka.
Primeri (101a-b) pokazuju fnalizaciju fokusa, u (101a) sa realizacijom na
osnovu gramatikog rasporeda, odnosno na osnovu principa o suavanju
reme na glagol i bitnu informaciju u sluaju (101b). Reenica (101c) ilu-
struje primenu anticipativnog principa, i to u vidu antirematske inverzije,
kojom se ispoljava dominantni informativni znaaj teita, uz izvesnu infor-
mativnu devalorizaciju nastavka reenice (Popovi 1997: 97).
48
Primetimo da vrlo esto upotreba rece podrazumeva i upotrebu prozodijskih
sredstava, pa je tako, na primer, potpuno nezamislivo izgovoriti reenicu sa recom li bez
dodatnog naglaavanja elementa koji mu prethodi.
95
Popovi svoju teoriju stratifkovane informativne prezentacije ree-
ninog sadraja (po uzoru na pripadnike Prake kole) prikazuje na slede-
em dijagramu:
reenica

centralna tema + rema

dodatna tema + suena rema
Dijagram 8: Stratifikovana informativna prezentacija reeninog sadraja (Popovi 1997: 195)

Dijagram 8: Stratifkovana informativna prezentacija reeninog sadraja
(Popovi 1997: 195)
Dijagram ilustruje postupnost u informativnoj progresiji, kombinova-
nu sa grupisanjem ue i ire prezentacione celine. Naime, reenica se prvo
deli na centralnu temu i remu: u sluaju reenice poput Jovan novine ita,
centralna tema je Jovan, a rema je novine ita. I sama rema se moe dalje
razlagati, i to u dodatnu temu, novine, i u suenu remu ita, to je i fokus
reenice.
Popovi (1997), meutim, napominje da postoje i sluajevi tzv. re-
gresivne (antiklimaktine) informativne strukture, u kojoj fokus dolazi pre
(defokalizovane)
49
reme, a ne unutar nje. Autor uvodi velik broj simbola za
obeleavanje informativnih i konfguracionih karakteristika reenice, koje,
kada se stratifkovana prezentaciona analiza kombinuje sa sintaksikom
analizom na primeru proirene reenice (102) izgleda kao na Dijagramu 9:
(102) Draenovi je do sada svojim radnjama davao veoma zbitu
formu. (primer preuzet iz Popovi 1997: 202)
49
Defokalizovana rema jeste rema koja ne sadri fokus. Nasuprot prototipinom
sluaju, u kome je fokus, kao fonoloki najistaknutiji deo reenice, unutar reme, u sluaje-
vima regresivne informativne strukture fokus prethodi defokalizovanoj remi.
96
Draenovi je do sada svojim radnjama davao veoma zbitu formu.

OBAVETENJE
obavetajna predikatska reenica
davati

<GRAMATIKI TEMATIZOVANA
UVEDENA PREDIKATSKA REMA
SA FOKALIZOVANIM PRAVIM OBJEKTOM>

<CENTRALNA TEMA> <UVEDENA PREDIKATSKA REMA
SUBJEKAT SA FOKALIZOVANIM PRAVIM OBJEKTOM>
imenica Draenovi
nom. jd.

<UVODNA ODREDBA> <PREDIKATSKA REMA SA FOKA-
ODREDBA ZA VREME LIZOVANIM PRAVIM OBJEKTOM>
predloko-priloka konstrukcija
do sada

<DODATNA TEMA> <SUENA PREDIK. REMA
INDIREKTNI OBJEKAT SA FOKALIZOVANIM
imenika sintagma
radnja
PRAVIM OBJEKTOM>
dat. mn. PREDIKAT - PRAVI OBJ.
glagol davati imenika sint-
3 l. jd. m. r. agma forma
potvrdnog perfekta akuz. jd.
(punovredni deo= <=FOKUS>
gl. glagol)

Draenovi-je do sada svojim radnjama davao veoma zbitu formu.

Dijagram 9: Kombinovanje stratifikovane prezentacione analize i sintaksike analize u
Popovi (1997)
1

1
U ovom dijagramu, sintaksike i informativne funkcije tampane su verzalom, s tim da su potonje
stavljene u uglaste zagrade.
Dijagram 9: Kombinovanje stratifkovane prezentacione analize
i sintaksike analize u Popovi (1997)
50
Pristup koji smo ovde ukratko izloili zasnovan je na korpusu proznih
knjievnih dela iz 19. i 20. veka, ali je on (kao i veina slavistike literature)
u potpunosti deskriptivne prirode i ne daje nikakva predvianja bilo u po-
gledu reenica koje su mogue u srpskom jeziku a nisu zastupljene u korpu-
su, bilo u pogledu neke opte teorije fokalizacije kao jezike pojave. U vezi
sa slobodom (odn. promenljivou) reda rei u srpskom jeziku, Popovi se
50
U ovom dijagramu, sintaksike i informativne funkcije tampane su verzalom, s
tim da su potonje stavljene u uglaste zagrade.
97
slae sa opteprihvaenim stavom da se u srpskom jeziku moe govoriti o
strukturnoj (gramatikoj, sintaksikoj) permutabilnosti (tj. mobilnosti) (pu-
nopravnih) reeninih lanova. Meutim, funkcionalno gledano, u stvarnoj
komunikaciji, sloboda reda rei podrazumeva funkcionalno motivisanu
varijabilnost rasporeda lanova odreene reenine konstrukcije (Popovi
1997: 233), i to u kombinaciji s odreenim prozodijskim aktualizacijama,
a to podrazumeva da se data reenina konstrukcija moe realizovati raz-
liitim poziciono-prozodijskim konfguracijama.
51
U funkcionalne aspekte
reda rei koje Popovi prepoznaje ovde neemo ulaziti detaljnije jer one
nisu tema ovog istraivanja.
Toovi u svojoj knjizi Korelaciona sintaksa: projekcional (2001) po-
sveuje dosta panje komunikativnoj perspektivi i daje svoje vienje ove
pojave, po kome su njeni determinanti informacija, orijentacija i lineari-
zacija. Informacija, koja se zapravo odnosi na stepen informativnosti, ele-
ment je semantike i oznaava saoptenje koje se iskazuje kroz orijentaciju
i linearizaciju. Orijentacija je pragmatiki fenomen i podrazumeva nameru
govornog lica. Ovde razlikujemo poetnu orijentaciju, ili temu, koja po-
drazumeva izbor onoga o emu e se neto rei na kraju iskaza, u remi, na
primer Zadatak se sastojao od tri dela, i zavrnu orijentaciju, koja izraava
51
Tako, na primer, jedna trolana reenina konstrukcija na pozicionom planu moe
se realizovati na est razliitih naina (v. primer (1) dole), ali se uz ovo, svaka od est rea-
lizacija moe razliito predstaviti na planu prozodije: reenica (1a) moe, izmeu ostalog,
imati i realizacije koje dajemo u (2):
(1) a. Deaci su ukrali bicikl.
b. Deaci su bicikl ukrali.
c. Bicikl su ukrali deaci.
d. Bicikl su deaci ukrali.
e. Ukrali su deaci bicikl.
f. Ukrali su bicikl deaci.
(2) a. Deaci su ukrali BICIKL.
b. Deaci su UKRALI bicikl.
c. DEACI su ukrali bicikl.
d. Deaci su ukrali bicikl (a ne kola).
e. Deaci su ukrali bicikl (a ne devojice).
f. Deaci su ukrali bicikl (a ne poklonili ga).
Drugim reima, sve permutacije punopravnih reeninih elemenata u srpskom jeziku
u principu su gramatiki ispravne, a uz ovo, subjekat je najee tema, ali moe biti raspore-
en i u remi (1c), objekat je najee rematizovan, ali moe biti rasporeen i u informativnom
okviru, kao tema (1c, 1d), rema moe obuhvatiti sve lanove (kao (1a) u odgovoru na pitanje
ta se desilo?), a moe biti svedena samo na glagol (1b, 1d), a fokus moe biti rasporeen na
kraju (2a), ali i na poetku reenice (2c), kao i unutar nje (2b), u raznim poloajima.
98
konani cilj komunikacije, kao u Sve budunosti imaju jednu veliku vrlinu:
nikad ne izgledaju onako kako ih zamilja (Toovi 2001: 200). Lineariza-
cija odraava sintagmatsku strukturu jezikog znaka i podrazumeva linijsku
organizaciju pragmatike pozicije. Njena sutina sastoji se u tome da se
informacija ulani i da se dijelovi propozicije smjeste na odreena mjesta
u reenici (Toovi 2001: 201). U pogledu informacije, ovaj autor istie da
su presupozicije poiljaoca i primaoca razliite, te da se reenicom izraava
komunikativna orijentacija govornog lica na prenoenje informacije, koja
za primaoca moe biti stara (poznata) ili nova (nepoznata). Polazna taka
poiljaoca esto je poznata primaocu, a zavrna taka je uglavnom ono to
je novo, pa zato formalno ista reenica moe biti smisaono razliito ni-
jansirana rasporedom rei, intonacijom, akcentom, itd. Na primer, reenice
(103a-c), iako se sastoje od istih elemenata sa istim odnosima, razlikuju se
po komunikativnoj perspektivi: (103a) polazi od Petra i govori neto o nje-
mu, u (103b) je poznato da je neko poljubio Mariju, a nova informacija je da
je to bio Petar, dok (103c) odgovara na pitanje ta je Petar uradio Mariji?
dakle, znamo da se neto desilo, a to ta izraava se drugim delom iskaza:
(103) a. Petar je poljubio Mariju.
b. Mariju je poljubio Petar.
c. Petar je Mariju poljubio.
Toovi dalje razvija svoju teoriju komunikativne perspektive i kae
da ona nije jednodimenzionalna jer predstavlja zbir vie subperspektiva.
Jedna od njih jeste i orijentaciona subperspektiva koja kao svoj jedini ele-
ment ima fokus. Za ovu subperspektivu nije bitno kako poinje i kako se
zavrava reenica (poziciona subperspektiva), niti ta je novo a ta staro
(informativna subperspektiva), ve ta se aktualizuje, ta se nalazi u komu-
nikativnom fokusu. Autor istie (2001: 208) da reenica moe imati (pa-
radigmatski uzev) onoliko komunikativnih fokusa koliko ima lanova, ali
se u konkretnoj realizaciji (sintagmatski) bira samo jedan. Prema Tooviu
(2001), postoji pet sredstava pomou kojih se vri aktualizacija iskaza, i to:
red rei,
(frazni) akcenat (oznaava neki element reenice kao logiki predi-
kat, odn. ukazuje na remu, npr. Danas je lep dan.),
intonacija,
rece (pak, ak, samo, tek i sl.), i
99
konstrukcije (fgure, rima) poput to se tie + genitiv imenice, kada je
re o + dativ imenice, kada je u pitanju + nominativ imenice, u pogle-
du + genitiv imenice, u odnosu na + akuzativ imenice za potenciranje
teme ili reenice sa veznikom ako takoe za isticanje teme.
Toovi (2001: 233) daje formulu za utvrivanje meuodnos negru-
pisanih lanova (nezavisnih elemenata, npr. dobar, student, za razliku od
grupisanih lanova dobar student), koji ima sledei oblik:
X * (X-1) = K,
gde je X broj lanova reenice, a K broj korelacija. Ovo znai da u reenici
s tri elementa, npr. Petar ita knjigu, ima est moguih kombinacija reda
rei; u reenici sa etiri negrupisana lana (kao u primeru Marko pie Ma-
riji pismo.), maksimalan broj kombinacija ovih elemenata je 4 puta (4-1),
odnosno 12; reenica poput vredan uenik redovno pie domai zadatak
ima maksimalno 180 kombinacija, koje ovaj autor svodi na (moramo rei,
ne uvek prihvatljive) 83 mogue realizacije. Valja spomenuti da ova knjiga
predstavlja veoma obimnu i detaljnu (iako terminoloki ne uvek i pristupa-
nu) studiju komunikativne perspektive u srpskom jeziku.
Toovi (2005) u sutini daje krau verziju teorije iz svoje Korelacio-
ne sintakse (2001), zato ovde neemo govoriti o ovoj knjizi.
Nakon to smo ukazali na radove koji se tiu fokalizacije u srpskom
jeziku sa strukturalne take gledita, u nastavku ukratko prikazujemo ge-
nerativni pristup fokusu i informacijskoj strukturi reenice u ovom jeziku.
2.5.2. Formalni pristup fokalizaciji u srpskom jeziku
Kako konstatuje Bailyn (2000), generativna paradigma dugo nije uzi-
mala u razmatranje slovenske jezike, jer teorija nije bila u dovoljnoj meri
razraena da bi se mogla nositi sa kompleksnim podacima iz ovih jezika.
Klitike i pomeranje upitnih rei teme su kojih su se mnogi doticali u razli-
itim slovenskim jezicima, dok su pade i red rei zanemarivani. S druge
strane, slavistika literatura je deskriptivne prirode, u kojoj je cilj opisivanje
neke pojave u jeziku ili porodici jezik, dok je cilj generativnog usmerenja
formulisanje teorije o jezikoj kompetenciji ljudi, neka vrsta teorijske psi-
hologije, pa stoga ona ne moe biti vezana za pojedinane manifestacije
100
jezika. Cilj ovog odeljka, meutim, nije da opie razvoj slavistike litera-
ture u generativnoj paradigmi, budui da ovo, mnogo opirnije i detaljnije
ini Bailyn (2000, 2005). Umesto toga, ovaj deo rada govorie o nekolicini
bibliografskih jedinica koje fokus u srpskom jeziku obrauju sa stanovita
generativne paradigme.
Prvi znaajan rad o fokusu u srpskom jeste Bokoviev (1998) lanak
o viestrukom pomeranju upitnih rei. Polazei od Rudin (1988) i statusa
viestrukog pomeranja upitnih rei u razliitim jezicima u pogledu USLO-
VA SUPERIORNOSTI (eng. Superiority condition), kao i od tvrdnje Stjepanovi
(1995) da se kontrastno fokalizovane neupitne fraze moraju vidljivo po-
meriti u srpskom jeziku (v. primer (104)), a upitne fraze nose inherentno
obeleje fokusa, zbog ega moraju biti podvrgnute pomeranju fokusa, Bo-
kovi dolazi do sledeeg zakljuka: u engleskom jeziku upitni komplemen-
tizator (C) ima jako upitno [+wh] obeleje, te se njegov specifkator mora
vidljivo popuniti (pomeranjem neega u ovaj poloaj). Upitno C, dakle,
mora se vidljivo UMETNUTI (eng. insert) u strukturu, a pomeranje upitne fra-
ze slui za proveru jakog [+wh] obeleja komplementizatora, stoga se samo
jedna upitna fraza (i to najvia, kako uslov superiornosti to i nalae) moe
pomeriti u SpecCP (105):
(104) Jovana su istukli.
52
(105) a. Who said what to whom?
b. *Who what said to whom?
c. *Who what to whom said?
d. *What said who to whom?
e. *To whom who what said?
Negramatinost primera u (105b-e) pokazuje da se u engleskom jezi-
ku jedna upitna re, i to strukturno najvia, zaista mora pomeriti u SpecCP
52
Istraivanja sprovedena u okviru ovog rada ukazuju na to da se Jovan u ovom
primeru moe tumaiti kao kontrastni fokus i onda kada nije podvrgnut pomeranju.
Suprotno tvrdnji Stjepanovi (1998), ini se da se kontrastno fokalizovane neupitne fraze
u srpskom jeziku ne moraju vidljivo pomeriti, to potvruju i sledei primeri, u kojima su,
u kontekstu reenice (1), prihvatljiva sva etiri odgovora (2a-d):
(1) A: Ana je kupila haljinu.
(2) a. B: (Ne,) Ana je kupila majicu.
b. B: (Ne,) majicu je kupila Ana.
c. B: (Ne,) majicu je Ana kupila.
d. B: (Ne,) Ana je majicu kupila.
101
da bi poverila jako [+wh] obeleje komplementizatora (105a), te da pome-
ranje vie od jedne upitne rei (105b, c, e) ili pomeranje neke nie upitne
rei u SpecCP nije prihvatljivo (what u (105d) i to whom u (105e)).
U srpskom jeziku, meutim, viestruko pomeranje upitnih rei ne po-
tuje uslov superiornosti (primer (106) dole), pa se bilo koja upitna re moe
javiti u inicijalnom poloaju u reenici. Nadalje, sve upitne rei moraju se
pomeriti na poetak reenice (prvu od ostalih razdvajaju klitike, ako ih ima)
(v. reenice u (107)), pa je otuda logino zakljuiti da je posredi neto vie
od pomeranja upitnih rei i da motivacija za to nije u jakom [+wh] obeleju
kategorije C (jer bi u tom sluaju bilo dovoljno pomeriti samo jednu upitnu
frazu (kao u engleskom primeru (105a)), a u srpskom jeziku ovo rezultira
negramatinou reenice, up. (107b-d)):
(106) a. Ko je ta kupio?
b. ta je ko kupio?
(107) a. Ko ta gde kupuje?
b. *Ko kupuje ta gde?
c. *Ko ta kupuje gde?
d. *Ko gde kupuje ta?
Na osnovu gornjih primera, a naroito poreenjem primera (105),
s jedne strane, sa reenicama (106-107), s druge, moemo zakljuiti da u
srpskom jeziku, koji ne potuje uslov superiornosti jer se u sluajevima
viestrukih pitanja s upitnim reima ne pomera samo strukturno najvia
upitna re na poetak reenice, ve to ine sve upitne rei, i to u bilo kom
redosledu, mora postojati neki drugi razlog za ovakvo ponaanje upitnih
rei, tj. neki drugi zahtev ili motivacija usled koje se sve upitne rei moraju
pomeriti.
Bokovi (1998) predlae da je ono to pokree upitne fraze u srp-
skom jeziku fokus, tj. jako [+f] obeleje upitnih fraza koje se, u skladu
sa principom ekonomije derivacije, mora proveriti najkraim moguim po-
meranjem. Funkcijski upravni lan C u ovom sluaju nema jako obeleje
koje bi uslovilo da se pomeri najvii element koji moe proveriti njegovo
obeleje, i to je razlog zbog kojeg se u srpskom ne potuje uslov superior-
nosti. Ovaj autor (1998) takoe tvrdi da pomeranje upitnih fraza u SpecCP u
srpskom jeziku ne mora uopte da se desi vidljivo, tj. da su mogua pitanja
102
u kojima se nijedna upitna re nije vidljivo pomerila u ovaj poloaj
53
(u srp-
skom jeziku je u pojedinim sluajevima ak dozvoljeno da se projekcija CP
umetne tek u nevidljivoj sintaksi). U lanku o viestrukoj proveri obeleja,
Bokovi (1999) zastupa stav da je fokalizacija (odn. pomeranje fokusa)
sintaksika operacija, iako priznaje da fonoloka forma igra ulogu u ovoj
pojavi, ali istovremeno se pita kako bi se fokalizacija mogla u potpunosti
smatrati PF pojavom budui da ima semantikog znaaja.
Na osnovu poloaja priloga, Stjepanovi (1999) tvrdi da kontrastno
fokalizovane fraze u srpskom jeziku podleu istom pomeranju kao i upitne
fraze pomeranju fokusa. Kontrastni fokus se doputa poloajno, pomera-
njem u preverbalni poloaj i dodeljivanjem jakog akcenta. U pogledu in-
formacionog fokusa, u sluajevima kada je cela reenica nova informacija,
fokus se smatra neutralnim ukoliko je red rei u reenici prototipian (uobi-
ajeni redosled subjekat-glagol-objekat), a reenini akcenat je na najdublje
umetnutom elementu. Kada samo jedan deo reenice ini novi informacioni
fokus, taj fokus se smatra neutralnim ukoliko sledi presuponirani deo ree-
nice i nosi reenini akcenat, npr.
(108) a. Ko je kupio knjigu?
b. Knjigu je kupio PETAR.
Kako je fokus uvek na kraju reenice, mogli bismo zakljuiti da se i
ova vrsta fokusa poloajno doputa (pored toga to je, naravno, i prozodija
doputa putem akcenta). Stjepanovi, meutim, dokazuje da ovo nije sluaj,
te da je samo prozodija, a unutar nje naroito pravilo primarnog akcenta
53
Bokovi istie da u jezicima u kojima se upitni SpecCP mora popuniti upitnom
reju ili frazom u vidljivoj sintaksi (npr. engleski, primer (1) dole) pitanja s vie upitnih
rei zahtevaju ODGOVOR SA SPISKOM PAROVA (eng. pair-list answer), dok su u jezicima poput
srpskog, u kojima se upitne rei ne moraju vidljivo pomeriti u SpecCP, mogui odgovori
sa spiskom parova (ukoliko vidljivog pomeranja ima, primer (2c)), ali i JEDNOPARNI (eng.
single-pair answer) odgovori (ako vidljivog pomeranja nema, kao u primeru (2b)). Kao
kontekst za naredne reenice, zamislimo da su Andy, Mary i John (1), odn. Jovan, Marija i
Petar (2) bili u umi i da je svako video neto.
(1) a. Who saw what?
b. #Andy saw a hedgehog.
c. Andy saw a hedgehog, Mary saw a deer and John saw a boar.
(2) a. Ko je ta video?
b. Jovan je video lane.
c. Jovan je video lane, Marija jelena, a Petar vevericu.
103
(Chomsky i Halle 1968; Cinque 1993; Zubizarreta 1998), zasluno za dopu-
tanje informacionog fokusa. Na osnovu jezikih podataka, autorka izvodi
generalizaciju da u srpskom jeziku, u neutralnoj interpretaciji, fokus sledi
presuponirani materijal, pri emu je redosled presuponiranih elemenata slo-
bodan. Potonju pojavu ona naziva pokretljivou defokalizovanih fraza
(eng. defocalized phrase scrambling) i kae da je ona ograniena na klauzu
(tj. ne moe se nita pokretati preko granica svoje klauze), to potvruju i
sledei primeri (Stjepanovi 1999: 75):
(109) a. Ko si tvrdio da voli Mariju?
b.*Mariju sam tvrdio da voli Petar.
(110) a. Koga si tvrdio da Petar voli?
b. *Petar sam tvrdio da voli Mariju.
ta je uzrok svim ovim pojavama i kako se razliiti redosledi rei u srp-
skom jeziku izvode? Da li je samo sintaksa zaduena za sve ove mogunosti
reda rei, zajedno sa informacijskom strukturom i prozodijskim odlikama?
Ovo su pitanja na koja Stjepanovi trai i nalazi odgovor. Ona polazi od
novog vienja pravila primarnog akcenta koje nudi Cinque (1993) i koje kae
da ovo pravilo bez izuzetka dodeljuje (neutralni) akcenat najdublje umetnu-
tom konstituentu u reenici, ali da uslovi diskursa ponekad mogu uticati na
rezultat ovog pravila, tako da reenica ima drugaiji akcenatski obrazac od
onog koji pravilo primarnog akcenta predvia. Diskursna gramatika (skup
pravila koje ureuju diskurs) moe promeniti ishod reenine gramatike (iji
je deo pravilo primarnog akcenta) ukoliko je u datom kontekstu neophodno
upotrebiti kao fokus neki element kome pravilo primarnog akcenta nije dode-
lilo reenini akcenat. Diskursna gramatika ovo moe uiniti deakcentuaci-
jom prvobitnog akcenta ili dodeljivanjem dodatnog akcenta konstituentu koji
treba da bude fokalizovan. Stjepanovi (1999: 90) svoj pristup usklauje sa
teorijom pomeranja Chomskog (1993), ija je sutina da pomeranje podrazu-
meva kopiranje i brisanje. Drugim reima, ciklino pomeranje stvara (netri-
vijalni, odn. vielani) lanac, koji se sastoji od niza identinih kopija, od ko-
jih se, da bi se dobila odgovarajua interpretacija na nivou fonoloke forme,
briu sve osim jedne kopije. Logika forma moe da bira koje e kopije da
brie, dok je standardna pretpostavka da fonoloka forma mora zadrati glavu
lanca (najvii poloaj) i izbrisati sve ostale kopije. Ovaj stav Stjepanovi (i
drugi, poput Bokovi 1999; Franks 1998) dovodi u pitanje, predlaui da
104
se ne radi o pravilu ve samo o tendenciji da fonoloka forma zadri najviu
kopiju i da se, kada se time izbegava krenje nekog pravila na nivou PF, moe
izgovoriti i neka nia kopija. Nadalje, u teoriji ove autorke fonoloka forma
ak dozvoljava da na izbor kopije koja e se izgovoriti utiu i drugi procesi
na ovom nivou, kao to je dodela reeninog akcenta, odn. pravilo primar-
nog akcenta. Primenjujui Zubizarretino (1998) pravilo primarnog akcenta,
tj. njegovu konstituentski voenu verziju, jer je ona aktivna u srpskom jeziku,
kao i pravilo istaknutosti fokusa, Stjepanovi na sledei nain objanjava mo-
gunosti reda rei:
54
(111) a. Ko hvata mia?
b. Mia hvata MAKA.
(112) [
AgrSP
maka
+F
[
TP
maka
+F
hvata
-F
[
AgrOP
mia
-F
hvata
-F
[
V1
maka
+F
hvata
-F
[
V2
hvata
-F
mia
-F
]]]]]
U kontekstu pitanja (111a), prototipini odgovor (111b) izvodi se na
sledei nain: pravilo primarnog akcenta primenjuje se neposredno nakon
operacije ravanja, istovremeno sa operacijom brisanja kopija.
55
Primeni-
mo li ovu operaciju na reenicu (111b), tj. na izlazni niz iz sintakse (112),
dobiemo sledei rezultat: prvi metriki par koji algoritam posmatra jesu
subjekat maka i TP subjekat nosi obeleje +F, a TP dominira strukturom
koja je protivrena u pogledu vrednosti za obeleje F, stoga (prema Zubi-
zarreta (1998)) ona nije specifkovana za to obeleje ([F]). Pravilo istaknu-
tosti fokusa ne moe se primeniti, jer je ono ogranieno na sluajeve kada
dve metrike sestre imaju protivrene vrednosti obeleja F, a ovde jedna
od sestara nije specifkovana za obeleje F. Konstituentski voeno pravilo
primarnog akcenta dodelie zato istaknutost elementu TP (jer je on nie).
Sledei par su maka u SpecTP sa obelejem +F i T sa nespecifkovanim
obelejem [F], pa e sluaj biti isti kao i malopre: T e biti istaknut. Za-
tim se na isti nain posmatraju parovi hvata i AgrOP, mia u SpecAgrOP i
AgrO, itd. sve do make u V1 sa obelejem +F i V1 sa obelejem F (jer
dominira samo elementima s tim obelejem). Pravilo istaknutosti fokusa
eli da dodeli istaknutost maki (jer ona ima obeleje +F), a konstituentski
54
Tipografja u primerima nije preuzeta iz Stjepanovi (1999) ve je usklaena sa
konvencijama koje smo izneli u odeljku 1.1 ovog rada.
55
Ovde Stjepanovi odstupa od stavova Zubizarrete (1998), koja tvrdi da se ono
primenjuje jo pre ravanja.
105
voeno pravilo primarnog akcenta trebalo bi da dodeli istaknutost elementu
V1 sa obelejem F (jer je ono dublje u strukturi nego maka). Ovaj sukob
Stjepanovi (1999: 125) predlae da se razrei operacijom BRISANJA KOPIJE
(eng. copy deletion), mehanizma fonoloke forme koji e V1 sa obelejem
F uiniti metriki nevidljivim, pa se pravilo primarnog akcenta nee moi
primeniti (jer se ono primenjuje samo onda kada su oba sestrinska vora
metriki vidljiva), a, kao rezultat svega ovog, pravilo istaknutosti fokusa
dodelie istaknutost maki. Brisanje kopija se stoga moe opisati kao me-
hanizam koji brie kopije u vielanim lancima nastalim sintaksikim po-
meranjem. U sluaju primera (112), ono e izbrisati najniu kopiju glagola i
objekta (tj. sav materijal kojim V1 dominira) i time uiniti V1 nevidljivim
za pravilo primarnog akcenta ovo pravilo se onda ne moe ni primeniti, pa
je sukob razreen time to pravilo istaknutosti fokusa dodeljuje istaknutost
maki. Pravilo primarnog akcenta i pravilo istaknutosti fokusa odluili su
da se najnia kopija subjekta izgovori a ostale izbriu, iako je tendencija
(kako smo i ranije spomenuli) da se izgovaraju najvie kopije. Ukoliko u
pogledu glagola i objekta nema nikakvih zahteva fonoloke forme koji bi
diktirali drugaije, izgovorie se najvia kopija u lancu. U sluaju ovog pri-
mera objekat ima samo jednu kopiju, pa e se ona i izgovoriti, dok je situ-
acija malo zamrenija sa glagolom. Naime, najvia kopija glagola ne moe
se izgovoriti jer bi tada glagol bio u poetnom poloaju u reenici, a to nije
prihvatljivo u reenicama u kojima glagol nije nosilac glavnog akcenta, to
pokazuju i sledei primeri (prema Stjepanovi 1999: 120):
(113) a. Ko voli Mariju?
b. ?Voli Mariju Petar.
c. Mariju voli Petar.
(114) Voli Mariju Petar.
Meutim, postoje sluajevi u kojima se glagol moe nai u poetnom
poloaju bez glavnog akcenta, kao u:
(115) a. Ko peva?
b. Peva MARKO.
(116) a. Ko je stigao?
b. Stigao je MARKO.
106
Ovo se deava u sluaju neprelaznih glagola, onda kada je kontek-
stom data radnja ali ne i vrilac radnje, kao u gornjim primerima.
56
Na osnovu ovih primera, Stjepanovi (1999: 166) dolazi do sledee
generalizacije:
Glagol koji nije kontrastno fokalizovan ne moe se nai u poet-
nom poloaju u reenici u srpskom jeziku ako u reenici postoji
ijedan [-F] element. Ako glagolu ne prethodi nijedan drugi vidljivi
element, [-F] element e se morati nai u poloaju ispred glagola.
57
U primerima (115-116), pravilo primarnog akcenta i istaknutosti fokusa
dodeljuju istaknutost nioj kopiji subjekta, a glagol je jedini preostali reeni-
ni element, pa se zato on mora nai u poetnom poloaju, i to bez glavnog
reeninog akcenta. Ukoliko u reenici postoji i neki drugi element koji moe
zauzeti ovaj poloaj, onda je reenica prikladnija ako on to i uradi otud
razlika u prihvatljivosti izmeu primera (113b) i (113c): iako prvi nije negra-
matian, u kontekstu (113a), reenica (113c) je mnogo prikladniji odgovor.
Model koji predlae Stjepanovi (1999) kombinuje sintaksu i fono-
logiju u smislu da sintaksa nudi fonolokoj formi odreene strukture, koje
mehanizmi fonoloke forme onda tumae. Mehanizmi relevantni za obja-
njavanje moguih varijacija u pogledu reda rei u srpskom jeziku jesu me-
56
Prema Burzio (1986), neprelazni glagoli mogu se podeliti u dve podgrupe: nea-
kuzativne i neergativne glagole. Ono to je zajedniko dvema podgrupama jeste da imaju
samo jedan argument koji u povrinskoj strukturi igra ulogu subjekta. Razlika meu njima
sastoji se u tematskoj ulozi, a kao rezultat nje, i u poetnom poloaju jedinog argumen-
ta: dok neergativni glagoli dodeljuju jedinom argumentu tematsku ulogu agensa, i to u
poloaju subjekta (identinom poloaju subjekta prelaznog glagola), neakuzativni glagoli
dodeljuju svom argumentu tematsku ulogu teme u poloaju objekta prelaznog glagola.
Neergativni glagoli, poput trati, spavati, plivati, imaju poetnu sintaksiku konfguraciju
datu u (1) dole, dok neakuzativni glagoli, poput tonuti, rasti, zreti onu pod (2):
(1) NP [
VP
V]
(2) [
VP
V NP]
Pasivni glagoli se esto porede sa neakuzativnim, jer slino ovima, ni pasivni
glagoli ne mogu imati spoljanji argument, ve samo unutranji, kao i zbog toga to
pasivni glagoli ne mogu imati objekat u akuzativu, ve je unutranji objekat u povrinskoj
strukturi subjekat. Ovo svojstvo neprelaznih glagola poznato je pod nazivom Burzijeva
generalizacija (eng. Burzios generalization).
57
The verb cannot end up in the sentence initial position, if there is at least one [-F]
element in the sentence. If the verb is not preceded by an overt element otherwise, the [-F]
element will have to precede it.
107
hanizam dodele akcenta i brisanje kopija. Ako izgovaranje najvie kopije
dovodi do naruavanja nekog pravila na nivou fonoloke forme ili ako ono
nije u skladu sa nekim mehanizmom ovog nivoa, mogue je izgovoriti neku
niu kopiju, tvrdi ova autorka. U srpskom jeziku brisanje kopija ini se
podreenim u odnosu na mehanizam dodeljivanja akcenta, a ceo pristup
mogu je samo ukoliko odluke o izgovaranju kopija u potpunosti spadaju
u domen fonoloke forme. Sintaksa, dakle, stvara vielane lance koji se
sastoje od identinih kopija, a fonoloka forma odluuje koja e se kopi-
ja izgovoriti. Nie kopije mogu se izgovoriti samo ukoliko to mehanizmi
fonoloke forme nalau (Franks 1998; Bokovi 2001, gde se izgovaranje
nie kopije shvata kao poslednje pribeite za spasavanje fonoloke forme).
Jezici koji izraavaju fokus putem akcenta razlikuju se po tome ta
se deava u sintaksi, a ta na nivou fonoloke forme. Srpski jezik spada u
onaj tip jezika u kojima postoji vidljivo pomeranje u funkcijske projekcije
na nivou sintakse (objekat se pomera u AgrOP, glagol u PredP (ali v. i Bo-
kovi 2001), subjekat u SpecAgrSP) i u kome mehanizam dodele akcenta
sarauje sa brisanjem kopija. Kako smo ve napominjali, fonoloka forma
ima tendenciju da izgovori najviu kopiju ukoliko dodeljivanje istaknutosti
ne zahteva drugaije. Brisanje kopija takoe moe da razrei sukob pravila
primarnog akcenta i pravila istaknutosti fraze. S druge strane, meujezika
varijacija predvia postojanje jezika u kojima brisanje kopija ne sarauje sa
mehanizmom dodele istaknutosti, pa se uvek mora izgovoriti najvia kopi-
ja. Takav jezik je engleski, zato je reenica (117b), kao odgovor na pitanje
koje zahteva da cela reenica bude informacioni fokus, u ovom jeziku ne-
gramatina, za razliku od srpskog ekvivalenta u (118b):
(117) a. What happened?
b. *Died John.
(118) a. ta se desilo?
b. Umro je Jovan.
Sukob izmeu pravila istaknutosti fokusa i pravila primarnog akcenta
u ovakvim sluajevima razreava se tako to se defokalizovani elementi
smatraju nemetrikim, tj. pravilo primarnog akcenta ih u potpunosti igno-
rie. Defokalizacija se, meutim, deava kao poslednje pribeite, tj. kada
se sukob izmeu dva gorepomenuta pravila ne moe drugaije reiti (npr.
primenom brisanja kopija, operacijom koja je BESPLATNA (eng. free, u smislu
da ne zahteva dodatni konceptualni napor).
108
U pogledu pokretljivosti strukture, Stjepanovi (1999) zakljuuje da
se, suprotno uvreenom miljenju, ovde ne radi o fakultativnom pomeranju.
Ova autorka identifkuje dve vrste pokretljivosti strukture: jedna se oituje
u razliitom redosledu defokalizovanih fraza i prikazana je u primerima
(120) u kontekstu pitanja (119), dok je druga povezana sa preraspodelom
fokalizovanih elemenata u pitanjima s upitnim reima (121):
(119) ta Marija daje Ivanu?
(120) a. Marija Ivanu daje poljubac.
b. Marija daje Ivanu poljubac.
c. Ivanu Marija daje poljubac.
d. Ivanu daje Marija poljubac.
(121) a. Ko kome ta govori?
b. Ko ta kome govori?
c. Kome ko ta govori?
d. Kome ta ko govori?
e. ta ko kome govori?
f. ta kome ko govori?
Ulazna struktura za primenu fonolokih pravila reenica (120) i rezultat
njihove primene i brisanja kopija dat je u (122) (prema Stjepanovi 1999: 149):
(122) a. [
AgrSP
Marija
-F
[
TP
Marija
-F
[
PredP
Ivanu
-F
daje
-F
[
AgrOP
Ivanu
-F
daje
-F
[
AgrOP
poljubac
+F
daje
-F
[
V1
Marija
-F
daje
-F
[
V2
daje
-F

poljubac
+F
]]]]]
b. [
AgrSP
Marija
-F
[
TP
Marija
-F
[
PredP
Marija
-F
daje
-F
[
AgrOP
Ivanu
-F

daje
-F
[
AgrOP
poljubac
+F
daje
-F
[
V1
Marija
-F
daje
-F
[
V2
daje
-F

poljubac
+F
]]]]]
c. [
AgrSP
Ivanu
-F
[
TP
Marija
-F
[
PredP
Marija
-F
daje
-F
[
AgrOP
Ivanu
-F

daje
-F
[
AgrOP
poljubac
+F
daje
-F
[
V1
Marija
-F
daje
-F
[
V2
daje
-F

poljubac
+F
]]]]]
d. [
AgrSP
Ivanu
-F
[
TP
Marija
-F
[
PredP
Marija
-F
daje
-F
[
AgrOP
Ivanu
-F

daje
-F
[
AgrOP
poljubac
+F
daje
-F
[
V1
Marija
-F
daje
-F
[
V2
daje
-F

poljubac
+F
]]]]]
58
58
Zapravo, Stjepanovi (1999) smatra odgovor (120d) neprikladnim u kontekstu
pitanja (119), i dodaje da je ova reenica prikladna samo u kontekstu koji zahteva kontrastni
fokus na glagolu, kao u (1) dole:
(1) Ivanu daje Marija poljubac.
109
Strukture u (122b-d) pokazuju interakciju pravila istaknutosti fokusa
i pravila primarnog akcenta i, pod pretpostavkom da je mogue izgovaranje
niih kopija u nekim jasno defnisanim sluajevima, nain na koji fonoloka
forma odluuje da izgovori neprevuene kopije elemenata i izvede reenice
(120), u kojima je (u sva etiri sluaja), poljubac informacioni fokus.
U pogledu kontrastnog fokusa u srpskom jeziku Stjepanovi (1999:
179), istie da on ukljuuje i pomeranje upitnih fraza u poloaj fokusa, odn.
potvruje opaanje da jezici u kojima je kontrastni fokus sintaksiki obe-
leen pomeranjem fokalizovanog elementa u odreeni poloaj, taj poloaj
slui i za smetanje pomerenih upitnih fraza. Dakle, za razliku od informa-
cionog fokusa koji nema poseban status u pogledu pomeranja (fraze se po-
meraju na uobiajen nain, svaka u svoju funkcijsku projekciju radi provere
obeleja), a element koji je informacioni fokus mora biti na kraju reenice
(makar i pomou interakcije mehanizma brisanja kopija i dodele akcenta),
kontrastno fokalizovane fraze podleu pomeranju (o kontrastnom fokusu
bie vie rei u treem poglavlju). One se pomeraju zbog svog +F obeleja,
zato je svejedno kojim e se redosledom pomerati, tj. koji e njihov redo-
sled biti na povrini dokle god su sve u poetnom poloaju; ovo dokazuje i
podjednak stepen gramatinosti primera (121a-f).
Sintaksa stvara odnose izmeu poloaja u koje se neki element po-
mera (stvaranjem kopija) i prosleuje ove strukture fonolokoj formi, koja
ih tumai i potom odluuje da izgovori najviu kopiju svakog elementa, jer
je na ovom nivou veze obeleje fokusa upravnog lana projekcije u koju se
kontrastno fokalizovane i upitne fraze pomeraju povezano s istaknutou,
to rezultira tzv. emfatikim ili kontrastnim akcentom. Drugim reima, ako
je obeleje koje privlai (eng. attract) kontrastno ili emfatiki fokalizovane
fraze u date projekcije na nivou fonoloke forme povezano sa istaknutou,
ovaj akcenat onda mora biti realizovan na najvioj kopiji, tj. najvia kopija
se mora izgovoriti (1999: 222).
59

U radovima o paradoksu reda rei u srpskom jeziku Stjepanovi
(2004, 2007) iznosi sline podatke i zakljuke u pogledu fokusa, pa emo
59
Pitanje koje se ovde namee jeste u koji se poloaj ove fraze pomeraju. Stjepano-
vi (1999), na osnovu raznih testova, zakljuuje da u srpskom jeziku postoje dva poloaja
koji doputaju kontrastno fokalizovane elemente: jedan od njih je AgrSP, a drugi PredP.
Nadalje, ona takoe dokazuje da su obe ove projekcije rekurzivne, te da obe mogu dopusti-
ti i tematizovane i fokalizovane elemente (kao i emfatike elemente, tj. bilo ta to izraava
stav govornika; up. Uriagereka 1995).
110
ovde samo primetiti da stav koji ova autorka zastupa podsea na pristup
Zubizarrete (1998) (v. odeljak 2.4) u pogledu reavanja problema (slobod-
nog) reda rei, tj. pokretljivosti strukture, pri emu Zubizarreta ovo pripi-
suje prozodijski voenom pomeranju (u nekim romanskim jezicima, npr.
u panskom, subjekat se mora pomeriti na sam kraj reenice ukoliko on
ini informacioni fokus), dok Stjepanovi (1999, 2004, 2007, ali i Bokovi
2001) smatra da nije posredi pomeranje ve samo brisanje (naj)viih kopija,
tj. izgovaranje neke nie kopije relevantnih elemenata (v. i Bokovi 2007).
Bokoviev (2000) lanak o pomeranju upitnih rei predstavlja nad-
gradnju teorije ovog autora. U njemu se istie da se u srpskom jeziku upitne
fraze moraju pomeriti na poetak reenice nezavisno od svog [+wh] (upit-
nog) obeleja. Sledei Stjepanovi (1999), ovaj autor pretpostavlja da ra-
zlog za ovo pomeranje lei u fokalizaciji, te da zbog toga ne moramo pret-
postaviti vidljivo umetanje upravnog lana C, tj. fonoloki nerealizovani
upravni lan C sa jakim [+wh] obelejem moe se umetnuti u strukturu i na
nivou logike forme u reenicama poput (123),
(123) Ko koga voli?
ali ne i u sluaju umetnutih upitnih klauza (jer se umetnuta klauza, jasno,
mora zavriti pre nego to se spoji sa glagolom glavne klauze) i drugih
konstrukcija o kojima Bokovi (2002b) detaljnije govori u studiji o vie-
strukom pomeranju upitnih fraza. U ovom lanku, autor posmatra jezike u
kojima se sve upitne fraze moraju pomeriti na poetak reenice i deli ih na
tri tipa: (1) na one koji uvek potuju uslov superiornosti (Chomsky 1973),
koji zahteva da se, ukoliko postoje dve upitne rei, prvo pomeri strukturno
via (superiorna), (2) na one jezike koji nikad ne potuju ovaj uslov, i
(3) na one jezike koji uslov superiornosti potuju samo u pojedinim kon-
tekstima srpski spada u ovaj tip jezika. Ova trostruka podela uoava se i
u jezicima koji ne doputaju viestruko pomeranje upitnih rei na poetak
reenice u vidljivoj sintaksi.
60

60
Tako, u engleskom jeziku jedna (najvia) upitna re mora se pomeriti na poetak ree-
nice, u bugarskom se sve upitne rei moraju pomeriti (potujui uslov superiornosti); u francu-
skom se upitna re pomera u nekim kontekstima, dok u drugima ne mora, ba kao i upitne rei
u srpskom; u kineskom nijedna upitna re se ne pomera vidljivo, a ni u ruskom (sve pomerene
fraze su u stvari fokalizovane, to dokazuje odsustvo krenja uslova superiornosti). Sledea
tabela na pregledniji nain pokazuje vezu izmeu uslova superiornosti i pomeranja upitnih rei:
111
U radu o tumaenju viestrukih pitanja s upitnim reima Bokovi
(2003a) napominje da, iako pitanja s upitnim reima u srpskom jeziku ne
podrazumevaju obavezno pomeranje upitnih rei (jer posredi moe biti i
ista fokalizacija), postoje i konstrukcije u kojima se upravni lan C mora
umetnuti vidljivo, stoga se i pomeranje upitnih rei mora desiti vidljivo.
Jedna od konstrukcija koje se ovde navode jeste i leva dislokacija (eng. left
dislocation), ilustrovana sledeim primerom:
(124) Tom oveku, ko je ta poklonio?
Ako je levo dislocirana fraza zaista prikljuena (eng. adjoined) pro-
jekciji CP, kako to Rudin (1993, prema Bokovi 2003a: 5) tvrdi za bu-
garski, onda se ona moe javiti samo u sluajevima kada je upravni lan C
vidljivo umetnut u strukturu. Vidljivo umetanje C, s druge strane, podrazu-
meva i obavezno pomeranje upitnih rei, to bi znailo da se upitne fraze
moraju javiti u odreenom redosledu, tj. da prva (najvia) podlee pome-
ranju upitnih rei, a druga (ili ostale, ako ih ima vie), pomeranju fokusa.
Fokus-pomerene upitne fraze ne podleu uslovu superiornosti; pomerene
upitne rei, tvrdi Bokovi, potuju ovo ogranienje, pa, za razliku od (125),
gde nije bitno koja e se upitna re prva pomeriti (jer se radi o pomeranju
fokusa; up. primer (123)), reenici (126) ovaj autor daje znatno loiji status:
(125) Koga ko voli?
(126) ??Tom oveku, ta je ko poklonio?
61
uvek ponekad nikad
Kategorizacija jezika sa viestrukim po-
meranjem upitnih rei u pogledu poto-
vanja uslova superiornosti
BUGARSKI SRPSKI RUSKI
Kategorizacija jezika u pogledu postoja-
nja vidljivog pomeranja upitnih rei
ENGLESKI FRANCUSKI KINESKI
Podaci iz tabele mogu se objasniti ako se viestruko pomeranje uoljivo u bugarskom
i srpskom jeziku protumai kao pomeranje jedne upitne rei usled jakog [+wh] obeleja
upravnog elementa C, propraeno nezavisno motivisanim pomeranjem svih ostalih upitnih
rei (Bokovi (2002a) potonje pomeranje pripisuje postojanju obeleja privlaenje-sveg-
fokusa (v. u nastavku ovog odeljka)).
61
Sudovi koje Bokovi daje esto su u suprotnosti sa rezultatima dobijenim u
okviru naeg istraivanja. Meutim, kako napominje Bokovi (2007), varijacije u pogledu
112
Upitni upravni lan C, kad god je u strukturi, mora dopustiti fokali-
zovane fraze. Ako C doputa upitne fraze u nekom poloaju niem od sebe
(to je, po pretpostavci, mesto fokalizovanih fraza), derivacija nee uspeti,
jer e jedna od fokalizovanih fraza morati da se pomeri i u SpecCP, kako
bi proverilo jako [+wh] obeleje upravnog lana C. S jedne strane, ovo
pomeranje naruilo bi pravilo po kome se operator u lancu operator pro-
menljiva ne moe podvrgnuti daljem pomeranju (v. Bokovi 1997b),
62
a s
druge strane, budui da su fokalizovane fraze nasumice poreane u projek-
ciji fokusa, ne bismo imali objanjenje za degradiran status primera (126) u
odnosu na (124) objanjenje ove pojave odloiemo za kasnije, kada e u
petom poglavlju biti ponuena nova analiza fokalizacije u srpskom jeziku.
Bokovi (2007) sumira stav ovog autora u pogledu fokalizacije:
(a) U srpskom jeziku sve upitne fraze pomeraju se na poetak re-
enice usled fokalizacije;
63
upravni lan koji ih privlai ima
obeleje privlaenje-sveg-fokusa (eng. Attract-all-Focus).
(b) Fokalizacija nije podlona uslovu superiornosti: fokalizovane
fraze mogu se nai u bilo kom redosledu u reenici.
(c) Mesto prizemljenja fokalizovanih fraza je nie od upravnog
lana C.
(d) Upravni lan C doputa upitne fraze za obeleje fokusa.
(e) Ako u reenici ima pomeranja upitnih rei (umetnuta pitanja,
vidljivi komplementizator, dugo pomeranje upitnih rei i sli-
ni konteksti, dakle ako se kri uslov superiornosti), onda se sve
upitne rei moraju pomeriti u SpecCP, a samo e jedna (struk-
turno najvia) biti podvrgnuta pomeranju upitnih rei, dok e
ostale za obeleje fokusa dopustiti upravni lan C. Od kljune
je vanosti da se u ovom sluaju upitne rei ne mogu nai u
statusa pojedinih primera samo idu u prilog analizi koju on daje, jer ak i kada se sudovi
govornika istog jezika ne slau, oni uvek potvruju da dati jezik spada u jedan od tri mo-
gua tipa koje smo opisali u beleci 60.
62
I pomeranje upitnih rei i fokalizacija primeri su A-pomeranja, tj. pomeranja iji
cilj nije neki poloaj argumenta. Ovakvo pomeranje rezultira lancem operator promen-
ljiva, gde je, na primer, u sluaju pomeranja upitnih rei operator upitna re, a promenljiva
njen trag (u novije vreme, kopija).
63
Ovo se, naravno, ne odnosi na DISKURSNO POVEZANE UPITNE FRAZE (eng. D(iscourse)-
linked wh-phrase), poput koja od tih knjiga, jer one po svojoj prirodi ne mogu initi fokus
(koja od tih knjiga pretpostavlja poznat, zatvoren skup knjiga, pa stoga ne moe oznaavati
novu informaciju).
113
poloaju niem od C (kao u sluaju iste fokalizacije) zbog
razloga koje smo gore ve pomenuli.
Progovac (2005) o fokusu u srpskom jeziku tvrdi da je on lociran u
PolP (fraza za polaritet, eng. polarity phrase; v. i Halupka 2000). Tanije,
umesto Agr
S
P i Agr
O
P (fraze za slaganje glagola sa subjektom, odn. s objek-
tom) u koje se u Bokovievom (1998) pristupu pomeraju fokalizovane fra-
ze, ova autorka predlae da se fokalizovane fraze pomeraju u Pol
S
P, odn.
Pol
O
P, projekcije koje u srpskom jeziku postoje nezavisno od fokusa. Ovim
Progovac (2005) objanjava mogunost predsubjekatske kao i postsubje-
katske fokalizovane fraze, kao u narednim primerima:
(127) a. ta je Jovan kome kupio?
b. ta je kome Jovan kupio?
U reenici (127b) obe upitne rei pomeraju se u nii segment Pol
S
P
(ranije CP) da bi se prva upitna re, ta, pomerila dalje u specifkator spolj-
nog segmenta iste projekcije (pol
S
P).
64
U (127a), kome ostaje u SpecPol
O
P
(pandan Progoveve za ono to se u generativnoj terminologiji tradicional-
no naziva NegP). Sve upitne rei pomeraju se da bi proverile jako obeleje
[-negativno] (a ne obeleje [+fokus], kao kod Bokovia) u nekoj projekciji
za polaritet (Pol
S
P ili Pol
O
P), ali se samo najvia upitna re pomera u spoljni
segment projekcije Pol
S
P kako bi proverila svoje wh-obeleje.
O vrstama fokusa Progovac ne govori, niti eksplicitno razrauje sta-
tus fokusa u srpskom jeziku. Fokus se, u ovom pristupu, svodi na raspravu o
poloaju upitnih rei, a u pogledu pokretljivosti struktura daje se veoma tur
opis mogunosti brisanja bilo koje kopije stvorene pomeranjem (Progovac
2005: 15-17). Teorija pomeranja KOPIRANJE I BRISANJE (eng. copy-and-delete)
koju Progovac zastupa veoma je slina pristupu opisanom u Stjepanovi
(1999), pri emu mogunost brisanja bilo koje kopije stvara veoma ozbiljne
teorijske probleme, jer Progovac ne objanjava ta i kako odreuje koju e
kopiju fonoloka forma reiti da izgovori.
64
U pristupu Progovac (2005: 49), projekcija polp, kao spoljni segment ove funk-
cijske projekcije, zaduen je za pomeranje upitnih rei uopte, i u engleskom jeziku i u
srpskom, dok je unutranji segment, PolP, mesto za negativnu inverziju u engleskom jeziku
(1), odn. za priloge uslova istinitosti u srpskom (2):
(1) Never have I heard such insolence.
(2) Naravno da u doi.
114
2.6. Rekapitulacija prikazanih modela
Sve to smo rekli u ovom odeljku govori u prilog potrebi da se sa de-
skripcije pree na eksplikaciju, tj. da se zaista ponudi objanjenje pojedinih
jezikih pojava, u ovom sluaju strukturne artikulacije fokusa u engleskom i
srpskom jeziku. U narednim poglavljima baviemo se strukturama koje slue
za fokalizaciju u ova dva jezika, pokazaemo kako se te strukture analiziraju
u pristupu Prake kole i minimalizma, te, na osnovu jezikih podataka iz srp-
skog jezika, a u cilju dobijanja sveobuhvatnije teorije fokalizacije, pokuati
da modifkujemo postojee pristupe kako bi se to lake mogli primeniti na
razne jezike. No, pre toga, u ovom odeljku daemo tabelarni pregled modela
koje smo u ovde prikazali. Radi bolje preglednosti, njihove osnovne postavke
bie rekapitulirane u tabeli, po jezicima, prema autorima i kljunim reima.
ENGLESKI JEZIK
Strukturalni pristup
Sgall (1967,
1999, 2000),
Sgall i dr.
(1973, 1986),
Hajiov
(1993, 1995,
1996),
Hajiov i dr.
(1998a, 1998b)
Funkcijski
generativni
opis
o formalizovan, ali ga smatraju funkcio-
nalnim pristupom
o dubinska struktura je tektogramatiki
prikaz u obliku ravastog dijagrama
zavisnosti koji odslikava hijerarhiju
komunikativne dinamike i artikulaciju
teme i fokusa
o unutar fokusa, hijerarhija komunikativ-
ne dinamike zavisi od sistemskog redo-
sleda (odreenog gramatikom jezika)
o kontekstualno uslovljeni elementi reaju
se levo od kontekstualno neuslovljenih
(koji su, nuno, u fokusu); pravi fokus,
kao najdinaminiji element, obino se
nalazi na poslednjem mestu u reenici
o povrinski red rei moe se razlikovati
od komunikativne dinamike zbog gra-
matikih pravila
115
Halliday
(1967, 1985)
Sistemska
funkcijska
gramatika
o informacijska struktura je odelita od
tematske strukture
o tekst se deli na informacijske jedinice,
sainjene od datog i novog
o tema je polazna taka poruke, nalazi
se na prvom mestu u reenici, rema je
ostatak reenice
Generativni pristup: Minimalizam
Zubizarreta
(1998)
F-struktura
o F-struktura reenice tesno je vezana za
prozodiju, jer je frazna istaknutost od-
luujui faktor u odreivanju f-struk-
ture
o obeleja fokusa i prozodijske istaknu-
tosti uvode se u derivaciju nakon pro-
vere obeleja i pre -strukture (= LF),
gde se derivacija rava na fonoloku
formu i strukturu tvrdnje
o f-struktura reenice moe biti dovede-
na u vezu sa vie struktura tvrdnje, za-
visno od konteksta
Bokovi i
Takahashi
(1998)
LF-
sputanje
o pokretljivost strukture je LF-sputanje
u tematski poloaj: u engleskom jeziku
ovo nije dozvoljeno jer se ovde temat-
ski poloaji moraju popuniti u vidljivoj
strukturi (tematske uloge su jaka obe-
leja), a ne postoji ni poloaj adjunkci-
je na IP generisan od poetka, u kome
bi argument do sputanja bio na nivou
logike forme
116
Kidwai (1999) Domen D
o fokus je obeleje univerzalne gramati-
ke. On se mora dopustiti u prilonosti
sa glagolskom projekcijom, to se po-
stie adjunkcijom fokalizovane fraze
na VP
o fokalizacija se deava na nivou fono-
loke forme, a motivacija su diskursni
faktori
o domen D je posebna komponenta fo-
noloke forme, nivo na kome se tumai
(i) fokus
o upitni elementi nose intrinzino obe-
leje fokusa, a neupitnim elementima
ovo se obeleje dodaje u toku nume-
racije
Bailyn
(2001b)
Informacij-
ska struktu-
ra (LF)
o pokretljivost strukture je posledica
neslaganja strukture diskursa iskaza i
njegove intonacijske strukture
Chomsky
(2001)
Obeleja
INT i INT
o obeleja INT i INT tumae se na ni-
voima veza
o fakultativne radnje su dozvoljene samo
ako utiu na rezultat
Van Gelderen
(2003)
Rano rava-
nje
o informacijska struktura se odreuje i
izraava na nivou fonoloke forme
o u sluaju ranog ravanja, delimine
strukture koje stignu do PF nisu linear-
no poreane, a informacijska struktura,
kao deo PF, moe da ih linearizuje po
svom nahoenju
o fonoloki uslovljeno pomeranje je za-
pravo sintaksiko pomeranje uslovlje-
no faktorima informacijske strukture,
otuda odraz ovog pomeranja i na lo-
giku formu
117
Bokovi
(2004a)
Fakultativ-
no leksiko
umetanje
o pokretljivost strukture svodi se na lek-
siko umetanje, dozvoljeno samo u je-
zicima koji nemaju lanove
Stjepanovi
(2004, 2007)
Izgovaranje
nie kopije
o nia kopija nekog elementa moe se
izgovoriti ako se na taj nain izbegava
naruavanje nekog pravila na nivou fo-
noloke forme
o primarni reenini akcenat dodeljuje
se pre brisanja kopija
o fokalizovani konstituent mora sadra-
ti primarni reenini akcenat, koji se
dodeljuje njegovoj najnioj (najdublje
umetnutoj) kopiji
o ako se ne izgovori najnia kopija, dola-
zi do naruavanja fonolokog pravila o
dodeljivanju primarnog akcenta (ree-
nica nee imati primarni akcenat)
Reinhart
(2006)
Skup fokusa
o svaka derivacija povezuje se sa sku-
pom moguih fokusa, ali diskurs odre-
uje koja je derivacija prikladna u da-
tom kontekstu
o pomeranje akcenta je operacija pomo-
u koje se akcentovani elementi uklju-
uju u skup fokusa
Erteschik-Shir
(2007)
Struktura
fokusa
o tema i fokus se posmatraju zajedno,
i jedini su nerazloivi pojmovi infor-
macijske strukture
o obeleja top i foc deo su leksikog
odabira, dodeljuju se fakultativno
o struktura fokusa deo je fonolokog al-
goritma (linearizacija je fonoloko pra-
vilo)
118
SRPSKI JEZIK
Strukturalni pristup
Ivi (1976)
Di skursom
uslovljena vs.
di s kur s om
neuslovljena
perspektivi-
zacija
o diskursne okolnosti mogu odrediti koje
e se konstrukcije upotrebiti
o i vanjeziki faktori mogu usloviti jezi-
ke postupke govornika
Minovi
(1987)
Tri vrste ana-
lize reenice
o strukturna, verbocentrina i aktualna ana-
liza ukrtaju se u ostvarivanju reenice
o sve varijante iste reenice nose istu
osnovnu informaciju kao invarijanta,
ali su izraz posebnih komunikativnih
zadataka reenice u odreenim situa-
cijama
Stanoji i dr.
(1989)
Informativ-
na aktuali-
zacija ree-
nice
o pored osnovne reenicne perspektive
postoji i informativna perspektiva
o fokalizacija je jedan od vanih naina
informativnog aktualizovanja reenice
o fokus se obeleava izrazitim reeni-
nim akcentom, a esto i smetanjem na
kraj reenice
o kontrastiranje fokusa
Popovi
(1997)
Stratifko-
vana in-
formativna
prezentacija
reeninog
sadraja
o fokalizacija istie novu informaciju,
vanost neke komponente, slui za
kontrastiranje, javlja se i u pitanjima s
upitnim reima, u uzvicima i citatima
o glavno sredstvo fokalizacije u srpskom
jeziku je reenini akcenat, u sprezi sa
gramatikim, progresivnim i anticipa-
tivnim principom
o sloboda reda rei podrazumeva funk-
cionalno motivisanu varijabilnost ras-
poreda lanova reenine konstrukcije
119
Toovi
(2001, 2005)
Komuni-
kativna
perspektiva
reenice
o informacija (semantika), orijentacija
(pragmatika) i linearizacija (sintaksa)
determinanti su komunikativne per-
spektive
o od svih moguih komunikativnih fo-
kusa reenice, u konkretnoj situaciji
bira se samo jedan i realizuje se redom
rei, akcentom, intonacijom, recama
ili posebnim konstrukcijama
Generativni pristup: Minimalizam
Bokovi
(1998, 1999)
Pomeranje
fokusa i
pomeranje
upitnih rei
o osim pomeranja upitnih rei postoji i
pomeranje fokusa, usled ega se u srp-
skom jeziku pomeraju sve upitne rei
na poetak reenice, dok se samo jedna
(strukturno najvia) pomera na poetak
reenice zbog jakog upitnog obeleja
upravnog elementa C
o razlika izmeu ove dve vrste pome-
ranja krije se u tome to je u sluaju
pomeranja fokusa jako obeleje koje
pokree na pomeranje obeleje samih
elemenata koji se pomeraju (a C ima
obeleje privlaenje-sveg-fokusa), dok
je u sluaju pomeranja upitnih rei u
pitanju jako upitno obeleje elementa
C (tipa privlaenje-jedne-upitne-rei)
120
Stjepanovi
(1999, 2004,
2007)
Brisanje ko-
pija
o da bi dobio neutralni reenini akce-
nat, informacioni fokus u srpskom je-
ziku mora biti u poslednjem poloaju
u reenici
o mehanizmi fonoloke forme relevantni
za objanjavanje varijacija reda rei
jesu dodela akcenta i brisanje kopija.
Potonje dozvoljava da se izgovori i
nia kopija elementa ukoliko bi izgo-
varanje vie kopije dovelo do krenja
nekog pravila na ovom nivou
o dve vrste pokretljivosti strukture: po-
kretljivost defokalizovanih fraza i po-
kretljivost fokalizovanih elemenata
u pitanjima s upitnim reima (podtip
ovoga je i pomeranje kontrastno foka-
lizovanih elemenata)
Bokovi
(2000, 2002a,
2002b, 2003a,
2003b, 2004a,
2005b, 2009)
Funkcijski
upravni
element C
moe se
umetnuti u
strukturu i
nevidljivo
o nevidljivo umetanje upravnog elemen-
ta C deava se u pojedinim konteksti-
ma u srpskom jeziku i tada nema kre-
nja uslova superiornosti
o tipologija jezika na osnovu toga da li
se u njima uoava krenje uslova su-
periornosti. U jezicima sa viestrukim
pomeranjem upitnih rei postoji jo i
fokalizacija (svih) upitnih rei
Progovac
(2005)
Fokus je u
PolP
o fokalizovani elementi pomeraju se u
PolP, projekciju nezavisnu od fokusa
o teorija kopiranja i brisanja koju uvodi
ne objanjava kako i koju kopiju ele-
menta fonoloka forma izgovara
Tabela 3: Pregled analiziranih pristupa fokalizaciji
i njihove osnovne postavke
121
3. FOKUS U ENGLESKOM I SRPSKOM JEZIKU
U prethodnom poglavlju dali smo pregled najvanijih teorija o fo-
kalizaciji, kako sa funkcionalnog stanovita vezanog za (modernu) Praku
kolu, tako i sa formalnog stanovita, vezanog za generativizam (tanije,
minimalizam). Cilj ovog poglavlja je da uvede razliku izmeu dve vrste
fokusa koje e se posmatrati u ovoj knjizi informacionog i kontrastnog
(3.1), te da ponudi strukturne naine izraavanja fokusa u engleskom (3.2),
a potom i u srpskom jeziku (3.3).
3.1. Dve vrste fokusa: informacioni i kontrastni
Kako smo na samom poetku rada ve istakli, neki autori razlikuju tri
vrste fokusa (prezentacioni, informacioni i kontrastni), dok veina onih koji
se bave tematikom fokusa razmatra samo dva informacioni (ili prezentaci-
oni) fokus, ija je uloga da d novu, nepresuponiranu informaciju, nasuprot
kontrastnom (ili identifkacionom) fokusu, koji je operacija slina kvanti-
fkaciji. Jedan od znaajnih radova u pogledu tipologizacije fokusa jeste .
Kiss (1998b), koja kae da od skupa kontekstualno ili situaciono datih ele-
menata za koje predikatska fraza potencijalno moe da vai, identifkacioni
fokus predstavlja onaj iscrpni podskup za koji predikatska fraza zaista vai
(. Kiss 1998b: 245). Sintaksiki, identifkacioni fokus je operator, jer se
pomera u poloaj opsega u specifkatoru neke funkcijske projekcije i vezuje
promenljivu. S druge strane, informacioni fokus se ne pomera, tvrdi ova au-
torka, i, za razliku od identifkacionog, informacioni fokus se javlja u svakoj
reenici. Najznaajnije razlike izmeu ova dva tipa fokusa . Kiss (1998b:
249) daje na sledei nain (u prevodu i uz primere autorke):
Identifkacioni fokus izraava iscrpnu identifkaciju, dok informacioni
fokus samo oznaava nepresuponiranu prirodu informacije koju nosi:
(1) Videla sam Jovana. (a ne Petra, Mariju ili bilo koga drugog
iz skupa za koje potencijalno moe vaiti predikat videla
122
sam X kontrastni fokus, dakle, iscrpljuje skup entiteta za
koje predikat vai)
(2) Videla sam JOVANA. (presupozicija je videla sam X, Jo-
van je nova informacija, ali to ne znai da ne postoji jo
neko u skupu osoba koje sam videla).
Odreeni tipovi konstituenata (npr. univerzalni kvantifkatori, ak-
fraze, samo-fraze, itd.) ne mogu igrati ulogu identifkacionog fo-
kusa, dok tip konstituenata koji mogu biti informacioni fokus nije
ogranien:
(3) (Koga si videla?) *Videla sam svako dete / ak i Jovana /
samo Mariju.
(4) (Koga si videla?) Videla sam SVAKO DETE / AK I JOVA-
NA / SAMO MARIJU.
Budui da univerzalni kvantifkator svaki ne identifkuje podskup
relevantnog skupa za koji predikat vai, dok fokus-operatori ak i
samo ne identifkuju podskup iscrpno (tj. podrazumevaju postojanje
drugih elemenata u podskupu), ovi tipovi konstituenata semantiki
su nekompatibilni s ulogom identifkacionog fokusa (3). S druge
strane, i potonji tipovi elemenata, kao i svi drugi tipovi, mogu se
nai u informacionom fokusu reenice (4).
Identifkacioni fokus ima opseg, dok ga informacioni fokus nema:
(5) Sve su devojice elele da pozdrave Petra.
(6) Petra su elele da pozdrave sve devojice.
(7) (Koga su devojice elele da pozdrave?) Sve devojice su
elele da pozdrave PETRA.
Dok univerzalni kvantifkator sve u primeru (5) mora imati irok
opseg, pa se ova reenica mora tumaiti kao da je od svih deaka
Petar onaj koga su sve devojice elele da pozdrave, u reenici (6)
kontrastno fokalizovani konstituent Petra ima irok opseg, a uni-
verzalni kvantifkator uzak, te je tumaenje reenice da je (od svih
deaka) Petar jedini koga su sve devojice elele da pozdrave, dok
su ostale deake eleli da pozdrave samo manji podskupovi svih pri-
123
sutnih devojica. U primeru (7), u kome je imenika sintagma Petar
informacioni fokus, univerzalni kvantifkator sve ima irok opseg, te
ne iskljuujemo mogunost da su neke, ili moda ak sve, devojice
elele da pozdrave jo nekoga osim Petra.
Identifkacioni fokus se pomera u poloaj specifkatora neke funk-
cijske kategorije, dok informacioni fokus ne podrazumeva takvo
pomeranje:
(8) Jovana sam videla (a ne Petra).
(9) Videla sam JOVANA.
Identifkacioni fokus uvek je neka maksimalna projekcija koja moe
biti podvrgnuta pomeranju operatora (i uslovu podlonosti), dok in-
formacioni fokus moe biti i manji i vei od frazne projekcije:
(10) Je li Jovanova slika bila najskuplja na aukciji?
65
(11) a. Kupila sam koulju sa CRVENIM prugama.
b. Kupila sam koulju SA CRVENIM PRUGAMA.
c. Kupila sam KOULJU SA CRVENIM PRUGAMA.
U primeru (11), zavisno od konteksta, informacioni fokus moe
biti manji od frazne projekcije (crvenu u reenici (11a), u odgovoru
na pitanje S kakvim prugama si kupila koulju?), frazna projekcija
(predloka sintagma sa crvenim prugama u odgovoru na pitanje Ka-
kvu si koulju kupila?), odnosno nadreena frazna projekcija (ime-
nika sintagma koulju sa crvenim prugama u primeru (11c), kada
je odgovor na pitanje ta si kupila?).
Identifkacioni fokus moe se ponavljati, dok se informacioni fokus
moe projektovati:
65
Na prvi pogled, ini se da se podaci iz srpskog jezika ne mogu uklopiti u ovakvo
vienje fokalizacije, jer je u ovom jeziku mogue fokalizovati/pomeriti i deo neke fraze,
npr.
(1) Je li Jovanova bila najskuplja slika na aukciji?
Meutim, kljuna razlika u pogledu mogunosti izvlaenja leve grane (eng. left
branch extraction) u engleskom i srpskom jeziku moe se objasniti nedostatkom lanova u
potonjem. (Detaljnije o ovome govori Bokovi (2005b)).
124
(12) Samo tri studenta su kupila samo dve knjige. (svi ostali
studenti kupili su po tri i vie knjiga, a moda su neki kupili
samo jednu knjigu)
(13) a. (ega je Marija kupila tri?) Marija je kupila tri KNJIGE.
b. (ta je Marija kupila?) Marija je kupila TRI KNJIGE.
c. (ta je Marija uradila?) Marija je KUPILA TRI KNJI-
GE.
d. (ta se desilo?) MARIJA JE KUPILA TRI KNJIGE.
66
U nastavku ovog rada, termini koji e se koristiti bie informacioni fo-
kus i kontrastni fokus, oba prvenstveno zbog toga to jasno odslikavaju su-
tinu ove dve vrste fokusa, a drugi termin i zato to je srbistikoj lingvistikoj
literaturi blii od gotovo neupotrebljavanog termina identifkacioni fokus.
Nakon to smo razluili glavne karakteristike ove dve vrste fokusa i ilu-
strovali ih primerima iz srpskog jezika, u narednim odeljcima daemo pregled
strukturnih mogunosti artikulacije fokusa u engleskom i srpskom jeziku.
3.2. Strukturna artikulacija fokusa u engleskom jeziku
Cilj ovog odeljka jeste da ponudi celovitu tipologiju strukturnih nai-
na realizacije fokusa u engleskom jeziku, pri emu e se ovde praviti razlika
u pogledu vrste fokusa koja se pojedinom strukturom realizuje (informacio-
ni ili kontrastni), onako kako je prikazano u prethodnom odeljku.
Ono to je zajedniko engleskom i srpskom jeziku jeste to to u neo-
beleenom sluaju informacioni fokus zauzima poslednje mesto u reeni-
ci. Kontrastni fokus uglavnom je prozodijski obeleen kontrastnim nagla-
skom i ne karakterie ga posebno strukturno mesto. Meutim, kako emo
u nastavku pokazati, u oba jezika postoje posebne strukture koje se mogu
66
Za razliku od tradicionalnih subjekatsko-predikatskih reenica, koje izraavaju
kategoriki sud (eng. categorical judgment), i podrazumevaju kako in prepoznavanja sub-
jekta tako i in potvrivanja ili opovrgavanja onoga to predikat o njemu izraava (primeri
(13a-c)), reenica (13d) je primer tetike reenice (eng. thetic sentence), u kojoj se samo
prepoznaje ili odbacuje neki materijal o kome treba doneti sud. Logika struktura tetikih
reenica nije A je B ili A nije B, kao to je to u sluaju kategorikih reenica, ve A
jeste ili A nije (prema Lambrecht 1994). U tom smislu, tetike reenice nisu relevantne
za ovu raspravu, ali pokazuju kako se fokus moe proiriti sa jednog (mada ne i bilo kog)
konstituenta na itavu reenicu.
125
upotrebiti u cilju fokalizacije, kako informacione tako i kontrastne. Ove
razlike bie motiv da se dosadanji pristupi strukturnoj artikulaciji fokusa
modifkuju, kako bismo na jedinstven nain mogli opisati postojee ali i
predvideti sve mogue, i samo mogue, strukturne realizacije fokusa u oba
posmatrana jezika.
Kako smo u odeljku 1.2. ve pomenuli, Huddleston i Pullum (2002:
1366) daju pregled struktura koje u engleskom jeziku stoje na raspolaga-
nju za izraavanje informacijske strukture reenice, koji ovde ponavljamo u
Tabeli 2, gde su u prvoj koloni nazivi struktura, u drugoj koloni ilustracije
struktura (podvueni elementi su dislocirani), dok trea kolona daje primere
iz prethodne kolone, ovoga puta sa uobiajenim, prototipinim redom rei:
struktura obeleena varijanta neobeleena varijanta
TEMATIZACIJA This one she accepted.
She accepted this
one.
POSTPOZICIJA
I made without delay
all the changes you
wanted.
I made all the
changes you wanted
without delay.
EGZISTENCIJALNA
KONSTRUKCIJA
pool.
A frog is in the pool.
LEVA
DISLOKACIJA
That money I gave
her, it must have
disappeared.
That money I gave
her must have
disappeared.
DESNA
DISLOKACIJA
RAZDVOJENA
KONSTRUKCIJA
It was you who broke
it.
You broke it.
PRIVIDNO
RAZDVOJENA
KONSTRUKCIJA
broke it.
You broke it.
PASIV
Kim.
Kim took the car.
Tabela 2: Sintaksike strukture za izraavanje informacijske strukture
reenice u engleskom jeziku
126
Meutim, nisu sve ove konstrukcije naini realizacije fokusa, ve se
u nekima radi o tematizaciji. Naime, primena razliitih testova, koje ilustru-
jemo nie u (14)-(21), ukazae na to da li element u pitanju u datom kon-
tekstu predstavlja poznatu informaciju (temu) pa se mora koristiti odreena
imenika sintagma (primeri (a)), da li podrazumeva kontrastiranje jednog
elementa skupa i iskljuivanje svih drugih mogunosti realizacije (kontra-
stni fokus, primeri (b)), ili pak predstavlja novu informaciju (informacioni
fokus, primeri (c)).
67

Reenice u zagradi u narednim primerima daju ui kontekst diskursa, a
znak # ispred pojedinih reenica signalizira da su one neprihvatljive u datom
okruenju. U primerima (a) kontekst u zagradi je uvek takav da se u odgovoru
mora istai tema (trai se vie informacija o njoj). U primerima (b), odgovor
uvek ispravlja deo konteksta datog u zagradama, tj. kontrastira dva elementa
istog skupa, dok je kontekst reenica (c) uvek pitanje s upitnom rei koja, kao
odgovor, trai novu informaciju izraenu informacionim fokusom.
(14) Tematizacija
a. (She refused your last paper. Tell me about this one.)
This one she accepted.
b. (She accepted the old one.) #(No,) this one she accepted.
c. (What did she accept?) #This one she accepted.
(15) Postpozicija
a. (Tell me about the all the changes I wanted.) #I made
without delay all the changes you wanted.
b. (You made a huge mistake without delay.) #(No,) I made
without delay all the changes you wanted.
c. (What did you do without delay?) I made without delay
all the changes you wanted.
(16) Egzistencijalna konstrukcija
a. (Tell me about the frog.) #There is a frog in the pool.
b. (There is a cat in the pool.) (No,) there is a frog in the pool.
c. (What is in the pool?) There is a frog in the pool.
67
Ovde valja objasniti razliku izmeu tematizacije i fokalizacije: dok je tematizaci-
ja (eng. fronting) sintaksika struktura u kojoj se na poetak reenice stavlja poznata infor-
macija, fokalizacija podrazumeva sve naine koji slue tome da se istakne fokus reenice.
Drugim reima, fokalizacija nije posebna struktura ve obuhvata niz naina koji slue za
obeleavanje ili isticanje fokusa.
127
(17) Leva dislokacija
a. (Tell me about that money you gave her.) That money I
gave her, it must have disappeared.
b. (Did your credit card disappear?) #(No,) that money I
gave her, it must have disappeared.
c. (What disappeared?) #That money I gave her, it must
have disappeared.
(18) Desna dislokacija
a. (Tell me about the people from next door.) Theyre still
here, the people from next door.
b. (The people from out of town are still here.) #(No,)
theyre still here, the people from next door.
c. (Whos still there?) #Theyre still here, the people from
next door.
(19) Razdvojena konstrukcija
a. (Tell me about Peter.) #It was Peter who broke the win-
dow.
b. (John broke it.) (No,) it was Peter who broke it.
c. (Who broke it?) #It was Peter who broke it.
(20) Prividno razdvojena konstrukcija
a. (Tell me about Peter.) #Who broke the window was Peter.
b. (John broke the window.) Who broke it was Peter.
c. (Who broke the window?) Who broke it was Peter.
(21) Pasiv
a. (Tell me about the car.) The car was taken by Kim.
b. (Jim took the car.) #(No,) the car was taken by Kim.
c. (Who took the car?) #The car was taken by Kim.
Stepen primerenosti ovih primera pokazuje da nisu uvek svi struktur-
ni naini izraavanja informacijske strukture u engleskom jeziku podjed-
nako prihvatljivi. Na osnovu gornjih podataka, meutim, mogu se klasif-
kovati strukture koje su u engleskom jeziku na raspolaganju za izraavanje
informacijske strukture reenice, i to na nain koji predlaemo u sledeoj
tabeli, gde se u prvoj koloni nalaze strukture, dok znakovi +, odnosno
u sledee tri kolone oznaavaju da li se one koriste u cilju izraavanja teme
(T), kontrastnog fokusa (KF) ili informacionog fokusa (IF):
128
struktura T KF IF
TEMATIZACIJA +
POSTPOZICIJA +
EGZISTENCIJALNA KONSTRUKCIJA + +
LEVA DISLOKACIJA +
DESNA DISLOKACIJA +
RAZDVOJENA KONSTRUKCIJA +
PRIVIDNO RAZDVOJENA
KONSTRUKCIJA
+ +
PASIV +
Tabela 4: Klasifkacija struktura za izraavanje informacijske strukture
reenice u engleskom jeziku
Ve smo u vie navrata isticali da, iako su tema i fokus meusobno
tesno povezani, tema se nee smatrati relevantnom za ovaj rad. Dakle, od
struktura koje Huddleston i Pullum (2002: 1366) nabrajaju kao sintaksike
naine realizacije informacijske strukture u engleskom jeziku, postpozicija,
egzistencijalna konstrukcija i prividno razdvojena konstrukcija koriste se za
izraavanje informacionog fokusa, dok se potonje dve, uz razdvojenu kon-
strukciju, koriste i za izraavanje kontrastnog fokusa. Meutim, spisak koji
ovi autori daju nije potpun, s obzirom na to da se u cilju isticanja informa-
cionog fokusa u engleskom jeziku mogu upotrebiti jo neke konstrukcije,
koje ovde nabrajamo i ilustrujemo:
(a) Postpozicija dela imenike sintagme (obino adjunkta ili
odnosne klauze, ree komplementa), npr. A very handsome
young man came in yesterday who was wearing a red shirt
and faded jeans, gde je who was wearing a red shirt and
faded jeans odnosna klauza koja modifkuje imeniku sinta-
gmu very handsome young man, postponirana iza adjunkta
yesterday.
(b) Lokativna inverzija, koju karakterie zamena poloaja logi-
kog subjekta (fokusa u ovom sluaju) i lokativne sintagme
(u ulozi teme), npr. Down the hill ran the boy. Razlika izme-
u ove konstrukcije i tematizacije jeste u tome to se ovde
129
uvek dislociraju lokativne sintagme, dok je u sluaju temati-
zacije obino neka imenika sintagma pomerena na poetak
reenice, npr. This one she accepted.
(c) Ekvativne kopulativne konstrukcije, koje karakterie mo-
gunost promene poloaja elemenata oko kopulativnog gla-
gola (u zavisnosti od toga koji element predstavlja fokus),
npr. The cause of the riot was the grafftti on the Town Hall
umesto uobiajenog The graffti on the Town Hall was the
cause of the riot. U prvom sluaju fokus je the graffti on the
Town Hall, dok je u drugoj reenici u fokusu sintagma the
cause of the riot. Predikativne kopulativne konstrukcije ne
mogu biti podvrgnute ovoj vrsti inverzije, npr. *A doctor /
*Stupid is John.
Nadalje, kao sredstvo izraavanja kontrastnog fokusa, pored gorena-
vedenih struktura mogu posluiti i sledee konstrukcije:
(a) Obrnute prividno razdvojene reenice, koje odlikuje prome-
na redosleda odnosne klauze i fokalizovanog elementa, npr.
A book is what I gave her (not a notebook) umesto prividno
razdvojene reenice What I gave her is a book.
(b) Pomeranje fokusa, koje predstavlja pomeranje kontrastno
fokalizovanog elementa ulevo, u poloaj koji prethodi su-
bjektu. Fokalizovani konstituent je prozodijski i dalje deo
reenice, npr. John I saw yesterday (not Peter).
(c) Negativna inverzija, koja se javlja uz negativne elemente
poput never, not, itd., kao u primerima Never have I seen
such beauty ili Not a soul will I tell your secret. I ovde se fo-
kalizovani (negativni) konstituent pomera u levu periferiju,
ali je obavezna i inverzija subjekta i pomonog glagola; pro-
zodijski, pomereni konstituent ini deo reenice, pa nema
pauze izmeu njega i ostatka reenice.
Ovde nabrojane konstrukcije valja ukljuiti u spisak struktura za izraava-
nja informacijske strukture u engleskom jeziku, zato predlaemo da Tabela
2 bude proirena na sledei nain:
130
struktura obeleena varijanta neobeleena varijanta T KF IF
TEMATIZACIJA This one she accepted. She accepted this one. +
POSTPOZICIJA
I made without delay all
the changes you wanted.
I made all the changes
you wanted without
delay.
+
EGZISTENCIJALNA
KONSTRUKCIJA
pool.
A frog is in the pool. + +
LEVA DISLOKACIJA
That money I gave her, it
That money I gave her
+
DESNA DISLOKACIJA
+
RAZDVOJENA
KONSTRUKCIJA
It was you who broke it. You broke it. +
PRIVIDNO
RAZDVOJENIM
KONSTRUKCIJAMA
broke it.
You broke it. + +
PASIV
Kim.
Kim took the car. +
POSTPOZICIJA DELA
imenike sintagme
A very handsome young
man came in yesterday
who was wearing a red
shirt and faded jeans.
A very handsome young
man who was wearing a
red shirt and faded jeans
came in yesterday.
+
LOKATIVNA
INVERZIJA
Down the hill ran the
boy.
The boy ran down the
hill.
+
EKVATIVNA
KOPULATIVNA
KONSTRUKCIJA
The cause of the riot was
the graffti on the Town
Hall.
The graffti on the Town
Hall was the cause of the
riot.
+
OBRNUTA PRIVIDNO
RAZDVOJENA
KONSTRUKCIJA
A book is what I gave her.
What I gave her is a
book.
+
POMERANJE
FOKUSA
John I saw yesterday
(not Peter).
I saw John yesterday
(not Peter).
+
NEGATIVNA
INVERZIJA
Never have I seen such
beauty.
I have never seen such
beauty.
+
Tabela 5: Sintaksike strukture za izraavanje teme, kontrastnog fokusa,
odn. informacionog fokusa u engleskom jeziku
131
Svaka od ovih struktura zasluuje detaljnu obradu. No, u ovom radu
emo se ograniiti na najuestalije i prototipine predstavnike strukturne
artikulacije fokusa u engleskom jeziku, a to su svakako razdvojena i privid-
no razdvojena reenica, sa podtipom obrnute prividno razdvojene reenice.
Primetimo da, dok su ostale konstrukcije mnogo restriktivnije u pogledu
elemenata koje obuhvataju (u smislu da se postpoziciji moe podvrgnuti
samo fonoloki teak konstituent, leva i desna dislokacija tiu se samo ime-
nikih sintagmi, a pasiv samo argumenata prelaznih glagola), razdvojena,
prividno razdvojena i obrnuta prividno razdvojena struktura primenljive su
na gotovo sve vrste konstituenata. Stoga emo u nastavku izlaganja govoriti
samo o potonje tri strukture.
U narednom odeljku bie ponuen pregled strukturnih naina artiku-
lacije fokusa kojima raspolae srpski jezik.
3.3. Strukturna artikulacija fokusa u srpskom jeziku
Za razliku od engleskog jezika, koji, kako smo u prethodnom odeljku
pokazali, ima brojne strukturne naine obeleavanja fokusa, u srpskom jeziku,
kako smo ranije ve napomenuli, glavno sredstvo fokalizacije jeste reenini
akcenat (njegova distribucija i intenzitet, uz odgovarajuu reeninu melodiju),
te je upravo zahvaljujui tome rasporeivanje fokusa u ovom jeziku, uslovno
reeno, slobodno (v. odeljak 2.5.1 i Popovi 1997). Takoe smo ve istakli da
reenica moe imati (paradigmatski) onoliko komunikativnih fokusa koliko
ima konstituenata, ali se u konkretnoj realizaciji (sintagmatski) bira samo jedan.
Prema Tooviu (2001: 208), postoji pet sredstava pomou kojih se vri aktua-
lizacija iskaza ili odreivanje komunikativnog teita, fokusa reenice i to: (1)
red rei, (2) frazni akcenat, (3) intonacija, (4) rece i (5) posebne konstrukcije.
No, kako su tema ovog rada strukturni naini artikulacije fokusa, ovde e biti od
znaaja samo prva mogunost, tj. varijacije reda rei u cilju izraavanja fokusa,
s osvrtom na pomeranje upitnih rei, za koje neki autori (npr. Stjepanovi 1999:
179) tvrde da predstavlja podvrstu pomeranja (kontrastnog) fokusa.
U srpskom jeziku, dakle, teorijski je mogu bilo koji red rei u cilju
izraavanja informacionog fokusa naravno, ukoliko se time ne naruavaju
druga pravila, npr. prozodijsko pravilo drugog poloaja klitike u intonacij-
skoj frazi; poslednji element u reenici je, u prototipinom sluaju, taj koji
nosi novu informaciju. Tako su, na primer, sa dvoprelaznim glagolom mo-
132
gue sledee varijacije u pogledu reda rei (radi bolje preglednosti primera
u nastavku svake reenice dajemo i redosled elemenata, gde simbol S stoji
za subjekat, V za glagol, IO za indirektni objekat, a DO za direktni objekat):
(22) a. Marija je dala Jovanu KNJIGU. S V IO DO
b. Marija je Jovanu dala KNJIGU. S IO V DO
c. Marija je dala knjigu JOVANU. S V DO IO
d. Marija je knjigu dala JOVANU. S DO V IO
e. Marija je Jovanu knjigu DALA. S IO DO V
f. Marija je knjigu Jovanu DALA. S DO IO V
g. Knjigu je dala Marija JOVANU. DO V S IO
h. Knjigu je Marija dala JOVANU. DO S V IO
i. Knjigu je dala Jovanu MARIJA. DO V IO S
j. Knjigu je Jovanu dala MARIJA. DO IO V S
k. Knjigu je Marija Jovanu DALA. DO S IO V
l. Knjigu je Jovanu Marija DALA. DO IO S V
m. Jovanu je dala Marija KNJIGU. IO V S DO
n. Jovanu je Marija dala KNJIGU. IO S V DO
o. Jovanu je dala knjigu MARIJA. IO V DO S
p. Jovanu je knjigu dala MARIJA. IO DO V S
r. Jovanu je Marija knjigu DALA. IO S DO V
s. Jovanu je knjigu Marija DALA. IO DO S V
t. Dala je Marija Jovanu KNJIGU. V S IO DO
u. Dala je Marija knjigu JOVANU. V S DO IO
v. Dala je knjigu Jovanu MARIJA. V DO IO S
x. Dala je knjigu Marija JOVANU. V DO S IO
y. Dala je Jovanu Marija KNJIGU. V IO S DO
z. Dala je Jovanu knjigu MARIJA. V IO DO S
Ovde valja napomenuti da reenica moe poeti i (leksikim) glago-
lom, kao u primerima (22t-z), mada se takav red rei ne koristi u savreme-
nom govoru i pisanju, ve bi se mogao nai na poetku neke prie.
Gornji primeri pokazuju da, iako je red rei slobodan, nova se infor-
macija u reenici nalazi u poslednjem poloaju. To znai da e, bez obzira
na to to su sve gramatine, varijacije reenice koje smo dali u primeru (22)
biti prihvatljive u razliitim kontekstima. Na primer, na pitanje Kome je
Marija dala knjigu?, prikladne su varijante reenice u kojima je odgovor na
133
pitanje (indirektni objekat Jovanu) u poslednjem poloaju: (22 c-d, g-h, u,
x, od kojih potonja dva gotovo iskljuivo u priama i bajkama); na subje-
katsko pitanje Ko je dao knjigu Jovanu? prikladni su odgovori (22 i-j, o-p,
v, z, poslednja dva samo na poetku neke prie ili bajke), itd.
Sudei po gornjim primerima, stara informacija se moe nai u bilo
kojoj poziciji, tj. u bilo kom redosledu, to potvruje i prikladnost odgovora
u kojima je razliit redosled poznate informacije (npr. (22 c-d, g-h) u od-
govoru na pitanje Kome je Marija dala knjigu?), dok se nova informacija
mora nai na poslednjem mestu u reenici. Meutim, anketa sprovedena
za potrebe ovog istraivanja novembra 2007. godine sa 20 studenata tree
godine Srpskog jezika i lingvistike i 40 studenata tree i etvrte godine En-
gleskog jezika i knjievnosti pokazalo je da se u srpskom jeziku subjekat
moe nai u svom prototipskom poloaju i onda kada izraava informaci-
oni fokus. Drugim reima, na pitanje (23), od ponuenih est mogunosti
reda rei u odgovoru koje je trebalo da rangiranju od najboljeg do najmanje
dobrog, svi ispitanici su bez izuzetka ocenili kao najbolji odgovor ili samo
(24a) ili, u neto manjem broju i (24b), ali su potonji (u veini sluajeva)
smatrali manje valjanim nego (24a):
(23) Ko je kupio knjigu?
(24) a. IVAN je kupio knjigu.
b. Knjigu je kupio IVAN.
Na slian nain, u objekatskim pitanjima poput (25), svi su ispitanici
obeleili (26a) kao mogu odgovor, ali je veliki broj anketiranih smatrao
(26b) ili podjednako ili neto manje valjanim odgovorom od (26a):
(25) ta je Ivan kupio?
(26) a. Ivan je kupio KNJIGU.
b. KNJIGU je Ivan kupio.
Koliko god da su nedovoljno reprezentativni (detaljnije o rezultatima
istraivanja v. Halupka-Reetar 2008a), ovi podaci ukazuju na mogunost
da se standardni govorni srpski jezik razlikuje od pisanog srpskog jezika.
68

68
Slinu situaciju opaa i van Gelderen (2003: 47) u ruskom jeziku, tvrdei da je sa-
vremeni standardni ruski jezik rezultat duge tradicije preskriptivizma. Ako isto, ili slino,
vai i za srpski jezik, onda je govorna varijanta, u ovom sluaju empirijski potvrena od
134
Ukoliko je ovaj zakljuak taan, onda se srpski jezik s jedne strane ponaa
poput engleskog, jer dozvoljava da argumenti glagola ine informacioni fo-
kus u svom prototipinom argumentskom poloaju, kako to primeri (24a)
i (26a) potvruju, dok, s druge strane, za razliku od engleskog jezika, u
srpskom argumenti mogu izraavati informacioni fokus i u nekom drugom
poloaju subjekat u poslednjem poloaju, to je oekivano mesto informa-
cionog fokusa, a objekat u poetnom poloaju, to je red rei preslikan sa
pitanja na koje je reenica (26b) prihvatljiv odgovor. Meutim, iako za ovaj
rad nisu sprovedena ispitivanja koja bi ukazala na jainu akcenta inicijalnog
subjekta u (24a), odnosno objekta u (26b) (prvenstveno zbog toga to ovaj
rad nema u sreditu interesovanja fonologiju), ini se da je za prihvatljivost
ovih odgovora na pitanja (23) i (25) ipak neophodna neka vrsta dodatnog
naglaska, iako znatno manja nego u reenicama s kontrastnim fokusom. U
ovom smislu, uporedimo (24a) i (26b) sa sledeom reenicom:
(27) Ivan je kupio knjigu, a ne Jovan.
Odreivanje statusa primera (24a) i (26b) ostaviemo za neka budua
istraivanja, jer se ini da bi za celovitu sliku ove pojave bilo uputno sprovesti
i fonetska merenja kako bi se zakljuci temeljili na pouzdanim empirijskim
podacima. Za sada, ovde emo se prikloniti ustaljenom stavu da informacioni
fokus zauzima poslednje mesto u reenici, a u nastavku emo pokazati kako
Prako, odnosno minimalistiko, usmerenje objanjavaju ovu pojavu.
U pogledu kontrastnog fokusa u srpskom jeziku ve smo istakli da re-
enini elementi, uz kontrastni naglasak, mogu imati funkciju kontrastnog
fokusa bez vidljivog pomeranja. Kontrastno fokalizovani konstituent ozna-
ava iscrpnu identifkaciju, tj. iskljuuje sve druge lanove skupa kojem
pripada. Ne postoji ogranienje u pogledu reenine funkcije kontrastno
fokalizovanog elementa: bez obzira na funkciju, svi se reenini elementi
mogu kontrastno fokalizovati in situ, tj. bez pomeranja, poto i argumenti
(primeri u (28)), i adjunkti (29) mogu biti podvrgnuti ovoj vrsti fokalizacije,
pa i sam glagol (30), s tim da se klitiki oblici zamenica, odnosno pomo-
nog glagola, ne mogu koristiti (31):
(28) a. Marija je dala Marku knjigu. (a ne Ivanu)
strane 60 ispitanika, svakako ona koja daje pravu sliku stanja jer odraava stvarnu jeziku
situaciju, a ne preskriptivnu normu.
135
b. Marija je dala Marku knjigu. (a ne Ana)
c. Marija je dala Marku knjigu. (a ne novine)
(29) a. Marija je Marka videla u biblioteci. (a ne na trgu)
b. Marija je Marka videla jue. (a ne prekjue)
c. Marija je Marka pozvala sluajno. (a ne namerno)
(30) Marija je Marka / Marka je Marija pozvala. (a ne pozdravila)
(31) a. Marija *ga je / je njega pozvala sluajno. (a ne nju)
b. Marija *ga je / ga jeste pozvala.
Primer (28) ilustruje mogunosti in situ kontrastne fokalizacije argume-
nata: u (28a) to je indirektni objekat Marku, u (28b) subjekat Mariju, a u (28c)
direktni objekat knjigu. Naredni primer pokazuje mogunosti kontrastne fo-
kalizacije ajdunkta: predloke sintagme u bilioteci u (29a), te temporalnog
priloga jue u (29b), odnosno nainskog priloga sluajno u (29c). Reenica
(30) predstavlja in situ kontrastnu fokalizaciju glagola, primenljivu samo na
pune glagolske oblike, a ne i na glagolsku klitiku je, kako to reenica (31b)
pokazuje. Klitiki oblici ne mogu se podvgnuti kontrastnoj fokalizaciji, a ovo
vai kako za glagolske klitike, tako i za zamenike, otud negramatinost vari-
jante primera (31a) u kojoj je upotrebljena zamenika klitika ga.
Kako gornji primeri pokazuju, kontrastna fokalizacija ne mora podra-
zumevati pomeranje, ali moe to ilustruju sledei primeri:
(32) a. Marku je Marija dala knjigu. / Marija je dala knjigu Mar-
ku. (a ne Ivanu)
b. Marku je knjigu dala Marija. / Marku je Marija dala
knjigu. (a ne Ana)
c. Knjigu je Marija dala Marku. / Marija je dala knjigu Mar-
ku. (a ne novine)
(33) a. U biblioteci je Marija videla Marka. / Marija je u biblio-
teci videla Marka. (a ne na trgu)
b. Jue je Marija videla Marka. / Marija je jue videla Mar-
ka. (a ne prekjue)
c. Sluajno je Marija pozvala Marka. / Marija je sluajno
pozvala Marka. (a ne namerno)
(34) a. Njega je Marija pozvala sluajno / Marija je sluajno po-
zvala njega. (a ne nju)
b. Jeste ga pozvala Marija / ? Marija ga pozvala jeste.
136
Za razliku od reenica (28-31), kontrastno fokalizovani konstituenti
u (32-34) jesu podvrgnuti pomeranju. U sluaju argumenata (32), ini se
da je jednako moguno pomeranje u preverbalni i u postverbalni poloaj
(odn. ostavljanje in situ); u sluaju adjunkt (primeri (33)) svejedno je da
li se pomeranje deava u poetni poloaj u reenici ili u neki nii poloaj,
dok reenice (34) pokazuju da je pomeranje kontrastno fokalizovanog ele-
menta podjednako mogue i sa neklitikim oblicima pomonog glagola i
zamenice.
Pitanje koje se namee na osnovu ovih primera jeste ta omogua-
va (mada ne i uslovljava) pomeranje kontrastno fokalizovanog elementa u
srpskom jeziku. Odgovor na ovo pitanje podrazumeva i otkrivanje razloga
zbog kog je taj mehanizam dostupan u srpskom jeziku ali ne i u engleskom,
kako to naredni primeri pokazuju:
(35) a. John put a snowball into your shoes. / *Put a snowball
into your shoes John. / *A snowball John put into your
shoes. (not Peter)
b. I saw John. / *John I saw. / *I John saw. (not Peter)
c. John gave the book to Mary. / *To Mary John gave the
book. / *John gave to Mary the book.
d. *In the shop I met John. / *I met in the shop John. / I met
John in the shop. (not on the corner)
Naime, u engleskom jeziku, kao to se to na osnovu gornjih primera
moe zakljuiti, kontrastno fokalizovani elementi se ne mogu pomerati, bez
obzira na to da li su argumenti (35a-c) ili adjunkti (35d).
Nadalje, ako je pomeranje upitnih rei podvrsta pomeranja fokusa,
postavlja se pitanje da li je distribucija upitnih rei u posmatrana dva jezi-
ka ista kao i distribucija kontrastno fokalizovanih elemenata. Ovo su samo
neka od pitanja koja se nameu i na koja emo u narednim odeljcima, kroz
poreenje tretmana relevantnih struktura u oba pomenuta teorijska okvira,
pokuati da ponudimo odgovore.
No pre toga, napomenimo jo jednom da e se relevantnim struktu-
rama za artikulaciju fokusa u srpskom jeziku u nastavku smatrati samo red
rei, koga oliava pokretljivost strukture u sluaju informacionog fokusa,
odnosno red rei u kombinaciji sa fraznim akcentom u sluaju kontrastnog
fokusa.
137
4. KRITIKA ANALIZA POSTOJEIH PRISTUPA
FOKALIZACIJI
Cilj ovog poglavlja je da kroz tretman nekolikih strukturnih naina
izraavanja fokusa u engleskom i srpskom jeziku ukae na prednosti i ne-
dostatke oba ovde posmatrana pristupa, i funkcionalnog i formalnog, i na
potrebu modifkovanja postojeih pristupa fokalizaciji. Razrada ovog pri-
stupa, koji ujedno predstavlja glavni doprinos ovog istraivanja, bie ponu-
ena u 5. poglavlju.
Prednosti i nedostatke ovde posmatranih pristupa fokalizaciji u en-
gleskom i srpskom jeziku posmatraemo u pogledu razdvojene i prividno
razdvojene reenice, sa podtipom obrnute prividno razdvojene reenice,
kao prototipskih predstavnika strukturne artikulacije fokusa u engleskom
jeziku, odnosno u pogledu slobode reda rei (u kombinaciji sa fraznim ak-
centom) u srpskom.
4.1. Prednosti i nedostaci funkcionalnog pristupa fokalizaciji
Najkrupnija prednost pristupa savremene Prake kole, iji su najista-
knutiji predstavnici Petr Sgall i Eva Hajiov, ogleda se u prepoznavanju i
priznavanju uloge diskursa u odreivanju prihvatljivosti pojedinih reenica.
Istraivanje moguih nesemantikih uticaja na linearni redosled elemenata u
reenici jedno je od kljunih doprinosa ovog usmerenja lingvistici 20. veka.
Naime, jasno je da se gramatinim reenicama nekog jezika mogu smatrati
one i samo one reenice koje su sastavljene po pravilima za ulanavanje
elemenata u klauze, odnosno reenice u datom jeziku. Poseban je izazov biti
u stanju povezati ova gramatika pravila tako da oni u to veoj moguoj meri
slede jedan iz drugoga i tako dati objanjenje za lakou kojom se (maternji)
jezik usvaja. Mnogo je tee uspostaviti one uslove pod kojima se odreena
reenica moe ili ne moe smatrati prihvatljivom, naroito ako nisu u pitanju
semantiki neprihvatljive reenice (kao, na primer, Zvunik je odluio da te-
lefonira radijatoru, to je u sukobu sa naim znanjem o svetu, ali je zamislivo
138
naii na ovakvu reenicu u nekoj bajci i tada metafora reava situaciju), ve se
radi o prikladnosti date konstrukcije u nekom kontekstu. U tom smislu, Pra-
ka kola je u ogromnoj prednosti nad generativnom kolom, iako u proteklih
tridesetak godina i u generativnoj paradigmi vlada sve vee interesovanje za
vezu izmeu sintakse i diskursa (spisak ranih radova na ovu temu daje Prince
1996, ali vidi i Erteschik-Shir 1997, 2007; Zubizarreta 1998; psiholingvisti-
ke studije Burkhardt 2005 i Avrutin 2008; radionica na ovu temu organizova-
na na Univerzitetu u Utrehtu aprila 2002, itd.).
Deskriptivna tradicija Prake kole pokazala se naroito korisnom u
izuavanju slovenskih jezika, u kojima promena reda rei retko dovodi do
negramatinosti reenice, a postoji itav niz moguih realizacija iste reenice,
meu kojima se uoava tek tanana razlika zasnovana na diskursu. Naalost,
karakterizacija informacijske strukture i otkrivanje motivacije za upotrebu
jedne strukture a ne neke druge, ne govori nam nita o razlozima zbog kojih
ne postoje neke, oekivali bismo, mogue konstrukcije, niti funkcijski opis
povrinske strukture objanjava nain na koji se postie interpretacija date
reenice u skladu sa diskursom. Zbog toga to se u ovom pristupu nije prida-
valo panje negramatinim konstrukcijama, kao i zbog nedostatka predvidlji-
vosti u modelu, pristup Prake kole nikada nije zaista smatran generativnim
pristupom, bar ne od strane amerikih generativista, bez obzira na injenicu
da su uzajamnu vezu izmeu podele reenice na temu i remu, i raznih drugih
pojava, poput opsega pojedinih elemenata, leksikog izbora, dodele padea,
itd. otkrili i izuavali upravo lingvisti (semantiari) Prakog usmerenja, kao
to su V. Mathesius, V. Skalika, P. Sgall, E. Hajiov i drugi.
U pristupu ove kole, tanije u njenom funkcijskom generativnom
opisu (detaljno predstavljenim u odeljku 2.2, te u Sgall i dr. 1973, 1986), ne
postoji odgovarajui nain da se objasne fne razlike izmeu raznih povr-
inskih struktura iste dubinske strukture. Drugim reima, u teorijskom
okviru dependencijalne gramatike tema i fokus pripadaju nivou tektograma-
tike, koja ini jedan od slojeva jezike strukture i na kojem se sr reenine
strukture posmatra na osnovu odnosa zavisnosti (izmeu upravnih lanova
i njihovih zavisnika), dok se artikulacija reenice u pogledu teme i fokusa
vidljivo prikazuje poloajem vora u ravastom dijagramu (u odnosu na
glagol). Kao prednost dubinske strukture zasnovane na odnosu zavisnosti, u
poreenju sa generativnim pristupom zasnovanim na odnosu konstituenci-
je, u kome se strukture sastoje od neposrednih konstituenata, Praani istiu
sluajeve u kojima temu ili fokus ne ini samo jedan konstituent. Na primer,
139
reenica (1b), kao odgovor na pitanje (1a), ima u fokusu subjekat i glagol,
dok objekat predstavlja poznatu, datu informaciju, tj. temu:
(1) a. What happened to the cake?
b. JOHN ATE it.
Subjekat i (prelazni) glagol u (1b) ne ine sintaksiku jedinicu iz koje je
objekat iskljuen, pa ipak bivaju fokalizovani kao konstituent. Ovo je posle-
dica dveju dimenzija koje ravasti dijagrami zasnovani na odnosu zavisnosti
imaju: horizontalna dimenzija predstavlja artikulaciju teme i fokusa, dok ona
vertikalna izraava odnos zavisnosti. Kada se dve reenice razlikuju samo
u pogledu artikulacije teme i fokusa, razlika postoji samo na horizontalnoj
dimenziji, a vertikalni odnosi ostaju isti. Ovo ilustruju primeri (2) i njihovi
prikazi u obliku ravastog dijagrama zasnovanog na odnosu zavisnosti (3):
(2) a. (What did Peter talk to the students about?) He talked to
the students ABOUT MANY PROBLEMS.
b. (Who did Peter talk to about many problems?) He talked
about many problems TO THE STUDENTS.
(3)
155
(1) a. What happened to the cake?
b. JOHN ATE it.

Subjekat i (prelazni) glagol u (1b) ne ine sintaksiku jedinicu iz koje je objekat
iskljuen, pa ipak bivaju fokalizovani kao konstituent. Ovo je posledica dveju dimenzija koje
ravasti dijagrami zasnovani na odnosu zavisnosti imaju: horizontalna dimenzija predstavlja
artikulaciju teme i fokusa, dok ona vertikalna izraava odnos zavisnosti. Kada se dve reenice
razlikuju samo u pogledu artikulacije teme i fokusa, razlika postoji samo na horizontalnoj
dimenziji, a vertikalni odnosi ostaju isti. Ovo ilustruju primeri (2) i njihovi prikazi u obliku
ravastog dijagrama zasnovanog na odnosu zavisnosti (3):

(2) a. (What did Peter talk to the students about?) He talked to the students
ABOUT MANY PROBLEMS.
b. (Who did Peter talk to about many problems?) He talked about many
problems TO THE STUDENTS.

(3) a. talk.Pret.Decl

Actor Addr Obj

he student.Plur problem.Plur

the Gener

many
140
156
b. talk.Pret.Decl

Actor Obj Addr

he problem.Plur student.Plur

Gener the

many

gde oznaka Actor stoji za vrioca radnje, skraenice Addr, odnosno Obj za recipijensa,
odnosno pacijensa, Pret za preterit, Decl za iskaznu reenicu, a Plur za mnoinu.
Kako to dijagrami (3a) i (3b) jasno prikazuju, (2a) i (2b) razlikuju se samo po
rasporedu elemenata: ono to je levo od glagola ini temu, a ono to je desno od njega
(ukljuujui ponekad i sam glagol) ini fokus date reenice. Pa ipak, u ovakvom teorijskom
okviru, nedostaje nekoliko detalja, koje iznosimo u sledeih osam taaka:
(1) Pre svega, nije jasno koji je meusobni odnos reenica poput (1a) i (1b) budui
da svaka ima svoj tektogramatiki prikaz, postavlja se pitanje postoji li veza meu njima u
smislu prave zajednike dubinske strukture, odnosno ovaj model ne predvia da jedna od
njih bude izvedena iz druge. Sistemski redosled (o kome smo ve govorili u odeljku 2.2)
odreuje oekivani, neobeleeni redosled argumenata. Sve to nije u skladu sa tim
redosledom, deo je teme: pomereno je ulevo, komunikativno je manje dinamino i smatra se
kontekstualno uslovljenim. Pa ipak, kao da u ovom pristupu nedostaje eksplicitna povezanost
razliitih artikulacija teme i fokusa jedne reenice. Sgall i dr. (1973: 29) istiu da se pravila
koja pretvaraju tektogramatiku strukturu u povrinsku strukturu moraju formulisati u skladu
gde oznaka Actor stoji za vrioca radnje, skraenice Addr, odnosno
Obj za recipijensa, odnosno pacijensa, Pret za preterit, Decl za iskaznu
reenicu, a Plur za mnoinu.
Kako to dijagrami (3a) i (3b) jasno prikazuju, (2a) i (2b) razlikuju se
samo po rasporedu elemenata: ono to je levo od glagola ini temu, a ono
to je desno od njega (ukljuujui ponekad i sam glagol) ini fokus date
reenice. Pa ipak, u ovakvom teorijskom okviru, nedostaje nekoliko detalja,
koje iznosimo u sledeih osam taaka:
(1) Pre svega, nije jasno koji je meusobni odnos reenica poput (1a) i
(1b) budui da svaka ima svoj tektogramatiki prikaz, postavlja se pitanje
postoji li veza meu njima u smislu prave zajednike dubinske strukture,
odnosno ovaj model ne predvia da jedna od njih bude izvedena iz druge.
Sistemski redosled (o kome smo ve govorili u odeljku 2.2) odreuje oeki-
vani, neobeleeni redosled argumenata. Sve to nije u skladu sa tim redosle-
dom, deo je teme: pomereno je ulevo, komunikativno je manje dinamino
i smatra se kontekstualno uslovljenim. Pa ipak, kao da u ovom pristupu
nedostaje eksplicitna povezanost razliitih artikulacija teme i fokusa jedne
reenice. Sgall i dr. (1973: 29) istiu da se pravila koja pretvaraju tektogra-
matiku strukturu u povrinsku strukturu moraju formulisati u skladu sa
141
hipotezom da transformacije zadravaju znaenje. Stoga, (4) i (5) ne mogu
imati istu tektogramatiku strukturu, dok (4) i (6) treba da budu izvodive iz
iste tektogramatike strukture:
(4) The acorn develops into an OAK.
(5) An oak develops out of an ACORN.
(6) An OAK develops out of the acorn.
Tektogramatika struktura inverzije u (6) razlikuje se od neobelee-
nog oblika (4) u samo jednom pogledu u redosledu dependenata sleva
nadesno, tj. u hijerarhijskom poloaju dependenata na skali komunikativne
dinamike. Artikulacija teme i fokusa ista je u ove dve reenice, zato one u
funkcijskom generativnom opisu imaju istu tektogramatiku strukturu, dok
(5), gde je acorn u fokusu mora biti rezultat drugaije dubinske strukture.
Meutim, s jedne strane, nije jasno ta omoguava da dependenti glagola
promene mesto i kako oni to rade u (4) subjekat je the acorn, a (6) subje-
kat je an oak. S druge strane, namee se pitanje opravdanosti ovakvog pri-
stupa, koji glagole poput develop into i develop out of u gornjim primerima
smatra razliitim povrinskim realizacijama istog glagola.
69
(2) U jezicima u kojima je red rei relativno slobodan, npr. u srpskom,
jasno je da se reenini elementi mogu pomerati pristup koji za reenice
u primeru (22) prethodnog poglavlja pretpostavlja postojanje razliitih tek-
togramatikih prikaza nije u skladu sa jezikom ekonomijom, a pored toga
predstavlja problem i za usvajanje jezika. Zbog toga je, ini se, teorija koja
varijacije reda rei u reenici objanjava mogunou pomeranja njenih
konstituenata, svakako prihvatljivija. Propozicija je ista u sve 24 reenice
primera (22) prethodnog poglavlja: u svakoj od njih Marija je vrilac radnje
69
Sgall i dr. (1973: 234) navode i reenice (1-3) i kau da se primenom odreenih
pravila reenica (1) moe izvesti iz prikaza (4), a (2-3) iz (5).
(1) My grandfather sold these HOUSES.
(2) These houses were sold by my GRANDFATHER.
(3) My GRANDFATHER sold these houses.
(4) (sell ((my) grandfather)
b
1
((this) house)
2
)
(5) (sell ((this) house)
b
2
((my) grandfather)
1
),
gde superskript b oznaava da je element kontekstualno uslovljen, a broj u indeksu oznaava
argument (1 za vrioca radnje, a 2 za trpioca). Interesantno je istai da glagolski oblici
were sold u (2) i sold u (3), prvi u pasivu a drugi u aktivu, imaju zajedniku semantiku
reprezentaciju (naravno, sa razliitim indeksima), za razliku od sold u (1).
142
davanja, objekat davanja je uvek knjiga, a primalac Jovan, pa bi zato naje-
konominije bilo sve ove reenice izvesti iz iste strukture (tektogramatike,
dubinske ili neke druge).
(3) Za pripadnike Prake kole, operacija pomeranja ne postoji. Sto-
ga, ako pokretljivost strukture, kao glavno sredstvo izraavanja artikulacije
teme i fokusa u srpskom jeziku (pa i u ekom) ne podrazumeva pomeranje,
ono nije ni podlono uobiajenim ogranienjima (pre svega, uslovu pod-
lonosti). Ovo, pak, kao posledicu ima predvianje da se elementi jedne
klauze mogu nai u njoj nadreenoj klauzi, tj. da pokretljivost strukture nije
ograniena na klauzu. Kako sledei primeri pokazuju, ovo predvianje ne
vai u srpskom jeziku:
(7) *Mariji sam ti rekla da sam dala knjigu.
(8) *Crnokosoj devojci sam videla da je Petar dao ruu.
70
(4) Pojam kontrastnog fokusa u Prakom pristupu odnosi se na ek-
splicitno spomenute entitete i dovodi se u vezu gotovo iskljuivo sa temom,
a ne sa fokusom. Kontrastni ili identifkacioni fokus u smislu u kojem se
koristi u ovom radu (prema . Kiss (1998) ali i Halliday 1967) u Prakom
pristupu se vrlo retko spominje. Hajiov i Sgall (2004) prepoznaju posto-
janje kontrasta i u fokusu, ali u svom teorijskom okviru i u njegovoj primeni
na ogromnu bazu jezikih podataka pod nazivom Praki dependencijalni
korpus (eng. Prague Dependency Treebank), kau da vrednosti artikula-
cije teme i fokusa mogu biti trojake: T za temu, vrednost nekontrastnog
kontekstualno uslovljenog vora koji uvek ima nii stepen komunikativ-
ne dinamike od upravnog lana, ukoliko ga ima; F za fokus je vrednost
kontekstualno neuslovljenog vora; i C za kontrast mogu imati samo
kontekstualno uslovljeni elementi. Drugim reima, kontrastno tumaenje
ogranieno je na kontekstualno uslovljene, tj. tematske, elemente. Sledei
primeri (prema Hajiv i dr. 2000), koje ovde prevodimo sa ekog jezika
na srpski, ilustruju kontrastnu temu:
70
Stjepanovi (1998: 80) kae da je pokretljivost defokalizovane fraze (Marija u
primeru (7)) u srpskom jeziku ograniena na klauzu, to dokazuje neprikladnou odgovora
(2) na pitanje (1) u sledeim primerima:
(1) Ko si tvrdio da voli Mariju?
(2) *Petar sam tvrdio da voli Mariju.
143
(9) Kao sportista(C) Petar(T) je dobar(F), ali kao politiar(C) se
ne istie(F).
(10) (Gde se govori eki, u ekoj ili u Slovakoj?) eki(C) se
govori u ekoj(F), a u Slovakoj(C) se govori slovaki(F).
U primeru (9) se, dakle, kontrastiraju oblasti Petrovih delatnosti, a
novu informaciju ili fokus ini predikatski deo klauz. Slina je situacija i u
(10), s tim da ovde imamo dva kontrastna para: i jezike, i drave. Meutim,
kako je pojam kontrastne teme relativno nov u pristupu Prake kole (uveli
su ga Hajiov i dr. 1998b), a fokus po defniciji implicira kontrast, lako
se moe desiti da se kontekstualno uslovljeni element sa kontrastnim obe-
lejem pogreno protumai kao deo fokusa, kako istiu Vesel i dr. (2004:
2193).
Nadalje, pripadnici Prakog usmerenja i fokalizatore, poput ak u srp-
skom jeziku ili only u engleskom, smatraju delom (kontrastne) teme, pa su
tako imenika sintagma samo Jovan u primeru (11), odnosno even Mother
Theresa u (12) deo teme (potonji primer naveden prema Vesel i dr. 2003:
4, tipografja preuzeta iz originala) :
(11) (Ko je osudio samo Jovana?) MARIJA je osudila samo
Jovana.
(12) (Who criticized even MOTHER THERESA as a tool of the
capitalists?) JOHN criticized even Mother Theresa as a
tool of the capitalists.
Fokalizatori ne spadaju u predmet isteresovanja ovog rada, s jedne
strane, zbog toga to oni nuno izazivaju fokalizaciju, pa je u tom smislu
njihovo ponaanje predvidljivo, a, s druge, zbog toga to tumaenje ree-
nica s fokalizatorima podrazumeva podrobnu semantiku analizu, dok je
ovaj rad prvenstveno sintaksiki, odnosno strukturno orijentisan. Zato emo
ovde samo napomenuti da fokalizatori sasvim sigurno mogu biti i naje-
e jesu deo fokusa, kako to potvruju i sledei primeri:
71
71
Ovo, naravno, ne znai da se fokalizatori ili sintagme s fokalizatorima ne mogu
nai u istoj reenici sa nekom drugom kontrastno fokalizovanom sintagmom, ili sa infor-
macionim fokusom. Ovo potvruju i sledei primeri:
(1) (Ana je na roendan pozvala samo Petra.) (Ne,) Marija je na roendan poz-
vala samo Petra. (Ana je pozvala i Petra i Jovana.)
144
(13) (Koga si pozvala na sastanak?) Pozvala sam SAMO JO-
VANA. / AK I JOVANA.
(14) (Whom did you invite to the meeting?) I invited ONLY
JOHN. / EVEN JOHN.
Dakle, ini se da obeleje fokusa koje Hajiov i dr. (1998b) uvode
kao vrednost kontekstualno neuslovljenog vora ne pripada (iskljuivo) te-
matizovanim elementima, ve (i) onim fokalizovanim.
(5) Identifkacioni fokus . Kiss (1998), ili kontrastni fokus, kako smo
ga u ovom radu nazivali (sledei Hallidaya 1967), pripadnici Prakog usme-
renja nazivaju drugim sluajem (eng. second instance) i kau da ovakva ar-
tikulacija teme i fokusa podrazumeva jak kontrast, a javlja se u sluajevima
kada se deo reenice ispravlja, odnosno kada se jedan element kontrastira
sa delom prethodnog konteksta, a da se pritom ne upuuje na nov vanjezi-
ki dogaaj: reenica ponavlja ve reeno i kontekstualno je uslovljena kao
celina, osim jednog elementa; na primer (Sgall i dr. 1973: 21):
(15) The book was published by Mouton.
(16) To London he sent only ffty dollars.
U reenicama drugog sluaja ouvana je razlika izmeu kontekstu-
alno uslovljenog dela i fokusa, kao i skala komunikativne dinamike koja
karakterie reenicu prvog sluaja, koja je posluila kao izvor za datu ree-
nicu drugog sluaja. Prema Sgall i dr. (1973: 33), reenica prvog sluaja za
primer (15) jeste (17), a za (16), to moe biti (18):
(17) The book was not published by Mouton.
(18) To London he sent a hundred dollars.
Meutim, nije jasno kakav bi bio tektogramatiki prikaz reenice dru-
gog sluaja. Ako je skala komunikativne dinamike ouvana u odnosu na
prvobitnu reenicu (tj. prvi sluaj), a u primeru (17) je predloka sintagma
u fokusu, pitanje je kako objanjavamo i predstavljamo injenicu da je ista
sintagma u reenici (15) (kao reakcija na (17)) deo teme, tj. komunikativno
je uslovljena. Ovo nas dovodi do narednog problema ovog pristupa.
(2) (Ko je pozvao na roendan samo Petra?) ANA je pozvala na roendan samo
Petra.
145
(6) U pogledu razdvojenih reenica, koje se izuzetno retko i veoma
turo pominju u literaturi Prake kole, Sgall i dr. (1973: 37) kau da ad
hoc kontrastirani element pripada kontekstualno uslovljenom delu izvorne
reenice, a ne njenom fokusu. U primeru (20), kao reakcija na (19), pred-
loka sintagma in time je ad hoc kontrastirani element. Sama konstrukcija
(razdvojena reenica) je ouvana, kao i njena artikulacija u fokus (John) i
kontekstualno uslovljen segment (moda je ouvan ak i reenini akcenat
na John), ali sa posebnim, kontrastnim naglaskom na elementu koji se
kontrastira, tj. na in time:
(19) It was JOHN who came L A T E.
(20) It was JOHN who came I N T I M E.
72
Meutim, ako je razdvojena reenica sredstvo izraavanja kontras-
tnog fokusa u engleskom, kako smo to pokazali u odeljku 3.2 i ako se i
unutar nje moe kontrastirati neki element, kao to je to sluaj sa vremen-
skim prilogom u primerima (19) i (20), utisak je da se ovde ipak radi o dva
razliita kontrastno fokalizovana elementa. Drugim reima, John mora biti
(kontrastni) fokus po prirodi konstrukcije, a reenica (20) pokazuje da se i
vremenski prilog moe kontrastirati, na primer u kontekstu kada se rasprav-
lja o tome koji je od blizanaca zakasnio, Don ili Tom, pa Tomov drugar
kae (19), a onda ga Donov drugar ispravi reenicom (20).
Drugo pitanje koje se namee u vezi sa razdvojenim reenicama jeste
kakav bi bio tektogramatiki prikaz primera (19) i (20). Budui da u njima
ima po dva glagola, oekivalo bi se da se takve reenice prikau kao sloena
reenica, to otvara mnoga druga pitanja, na primer, da li je uputno eksple-
tiv (eng. expletive) it smatrati argumentom glagola. Ako je odgovor potvr-
dan, nije jasno kako se opravdava to to od svih argumenata jedino it nema
semantiku ulogu. Ako je, pak, odgovor odrian, onda je John jedini depen-
dent glagola be glavne klauze, a dependent vora John je odnosna klauza. U
ovakvom tumaenju prosto nema naina da se bilo ta nae u kontekstualno
uslovljenom delu glavne klauze (levo od glagola u tektogramatikom pri-
kazu), to opet znai da je cela reenica fokus pa bi stoga trebalo da bude
72
Iako smo u veini primera preuzetih iz literature tipografju uskladili sa nainom
iznetim u odeljku 1.1, ovde smo zadrali izvornu tipografju kako bismo je u narednim
primerima modifkovali u skladu sa stavovima iznetim u ovom radu.
146
prihvatljiv odgovor na pitanje poput (21), to nije sluaj o ovom svedoi
neprikladnost (22), obeleena znakom #:
(21) What happened?
(22) # It was JOHN who came I N T I M E.
Nadalje, ako sintagma in time u (20) pripada kontekstualno uslovlje-
nom delu reenice, nema mogunosti da se predstavi injenica da ona nosi
kontrastni naglasak.
O mogunosti viestrukog kontrastiranja govoriemo u nastavku ovog
poglavlja, kao i u narednom poglavlju ali pre toga, osvrnimo se na tretman
preostalih struktura u pristupu Prake kole.
(7) Sledei nedostatak funkcionalnog pristupa strukturnoj artikulaciji
fokusa u engleskom jeziku jeste potpuno zanemarivanje prividno razdvo-
jenih i obrnutih prividno razdvojenih reenica. U literaturi Prake kole o
ovim se strukturama uopte ne raspravlja niti se prepoznaje njihov znaaj
kao sredstva za izraavanje fokusa.
Uzmimo kao primer sledee reenice:
(23) What have you always wanted?
(24) I have always wanted a horse.
(25) What I have always wanted is a horse.
(26) A horse is what I have always wanted.
(27) You have always wanted a dog, havent you?
Reenica (24) bila bi neobeleeni odgovor na pitanje (23) imenika
sintagma a horse je fokus reenice; (25) je prividno razdvojena konstruk-
cija, u kojoj fokus moe biti i informacioni u odgovoru na pitanje (23), ali
i kontrastni, kada se ona upotrebi kao reakcija na (27). Za razliku od (25),
obrnuta prividno razdvojena reenica (26) prikladnija je kao sredstvo izra-
avanja kontrastnog fokusa, ali je prihvatljiva i kao (unekoliko manje pri-
kladan nego (25)) odgovor na (23). Ono to nije jasno jeste kako objasniti
u teorijskom okviru Prake kole razliku izmeu primera (24-26) u pogledu
njihove prikladnosti u razliitim kontekstima, poto se u ovom pristupu ne
pravi razlika izmeu informacionog i kontrastnog fokusa.
U prethodnih nekoliko taaka izneli smo samo najvanije probleme
s kojima se pristalice funkcionalnog opisa jezika mogu susresti u analizi
147
strukturne artikulacije fokusa u engleskom jeziku, naroito u izuavanju
razdvojenih, prividno razdvojenih i obrnutih prividno razdvojenih reenica.
Meutim, u vezi sa ovim usmerenjem vano je istai da se ono prvenstveno
zasniva na podacima iz ekog jezika, a da se tek sekundarno razmatra i en-
gleski (i jo neki drugi jezici, na primer, nemaki). Stoga je moda uputnije
oekivati da e u analizi slobodnog reda rei, koji karakterie eki, ali i
srpski, jezik, ovaj pristup biti od vee pomoi. O njegovoj primeni na srpski
jezik ve smo govorili u takama (2) i (3) gore, a u nastavku emo izneti jo
nekoliko njegovih nedostataka.
(8) Relativno slobodan red rei u srpskom jeziku ipak ograniava-
ju neki principi, pre svega, ini se, obavezan drugi poloaj klitika u into-
nacijskoj frazi (o poloaju klitika u srpskom jeziku govore Franks 1998;
Stjepanovi 1999; Bokovi 2001 i radovi u njima navedeni). Iako Praka
kola uvia da, pored sistemskog redosleda, postoje i gramatika pravila
koja utiu na red rei (Hajiov i dr. 1995: 84), nije jasno kako bi se pra-
vilo drugog poloaja klitika u srpskom jeziku moglo ugraditi u funkcijski
generativni opis ovog usmerenja. Ozbiljniji problem, meutim, predstavlja
i ve ilustrovana injenica da u srpskom ne vai princip fokusa na kraju, pa
se informacioni fokus moe javiti i na samom poetku reenice (v. primere
(24) i (26) u prethodnom poglavlju). Ovo, pak, onemoguava da se u tek-
togramatikom prikazu, odn. na ravastom dijagramu, razlikuju reenice u
kojima je isti element (informacioni) fokus, a mogue su razne realizacije
reda rei, kao to je to sluaj u primerima (24) i (26), i u sledeim reenica-
ma iz primera (22) prethodnog poglavlja, koje ovde ponavljamo kao (28):
(28) a. Marija je dala knjigu JOVANU.
b. Marija je knjigu dala JOVANU.
c. Knjigu je dala Marija JOVANU.
d. Knjigu je Marija dala JOVANU.
Dodajmo ovom popisu jo i naredne dve reenice, u kojima je artiku-
lacija teme i fokusa ista kao u prethodne etiri, pa se zato moe smatrati da
su i one povrinske realizacije iste tektogramatike strukture kao i (28a-d):
(29) a. Marija je JOVANU dala knjigu.
b. JOVANU je Marija dala knjigu.
148
U svim ovim primerima, Jovanu je uvek kontekstualno neuslovlje-
ni deo reenice drugim reima, (informacioni) fokus a kontekstualno
uslovljeni, tj. tematski delovi reenice javljaju se u razliitom redosledu.
Hajiov i dr. (1995: 84-85) tvrde da na specifan redosled elemenata u
temi utie govornikova diskursna strategija, odn. da ona odreuje u kojoj e
se meri red rei u temi razlikovati od one predviene sistemskim redosle-
dom. Od elemenata za koje govornik smatra da su najistaknutiji u sluao-
evom pamenju, on bira pravu temu (najmanje dinamian element) novog
iskaza (esto je to pravi fokus prethodnog iskaza). Tako funkcijski pristup
tano predvia da je svih est mogunosti reda rei u (28) i (29) prihvatlji-
vo, na primer, kao odgovor na pitanje (30), a da je izbor jedne od ovih u
potpunosti volja govornika, tj. rezultat njegove diskursne strategije.
(30) Kome je Marija dala knjigu?
Meutim, iz literature ovog usmerenja nije jasno da li se i kako ova
pojava moe objasniti i formalizovati. Naime, razumljivo je da e se kon-
tekstualno uslovljeni elementi (tema) u tektogramatikom prikazu nai levo
od glagola, dok e kontekstualno neuslovljeni delovi (fokus) biti desno od
glagola. Takoe, u literaturi je podrobno opisano i to da u fokalizovanom
delu reenice dependenti glagola moraju biti poreani u skladu sa sistem-
skim redosledom bilo kakvo odstupanje od utvrenog redosleda upuuje
na kontekstualnu uslovljenost datog elementa, tj. na njegovo pripadanje te-
matskom delu reenice. Ovo je u skladu sa situacijom u primerima (28), ali
ne i u (29). Osim toga, pitanje je i kako se moe objasniti to da je slobodan
red rei u tematskom delu ipak u skladu sa gramatikim pravilom drugog
poloaja klitika u srpskom jeziku.
Svi obrazloeni nedostaci pristupa Prake kole koje smo utvrdili pri-
menom funkcijskog generativnog opisa na razdvojene, prividno razdvojene
i obrnute prividno razdvojene reenice u engleskom jeziku, s jedne strane,
i pokretljivost struktura u srpskom, s druge, ukazuju na to da ovaj pristup
ne moe adekvatno opisati relevantne aspekte artikulacije fokusa u ova dva
jezika.
U nastavku ovog poglavlja izneemo neke prednosti i nedostatke ge-
nerativnog pristupa u vezi sa strukturnom artikulacijom fokusa.
149
4.2. Prednosti i nedostaci formalnog pristupa fokalizaciji
U odeljku 2.4 opisali smo razvoj interesovanja za fokus u teorijskom
okviru generativne gramatike od poetka do danas. Ovde emo, na nain
slian onom u prethodnom odeljku, taksativno izneti prednosti i nedostatke
formalnog pristupa, i to naroito u pogledu razdvojenih, prividno razdvoje-
nih i obrnutih prividno razdvojenih reenica u engleskom jeziku, te slobode
reda rei u sprezi sa fonologijom u srpskom jeziku.
Kako smo ve napomenuli, u generativnoj paradigmi se do pre tri-
desetak godina vrlo malo panje posveivalo diskursnoj funkciji pojedinih
sintaksikih formi, odn. pitanju zato se, od svih raspoloivih sintaksikih
naina za izraavanje neke propozicije govornik odluuje za jednu i ta na
osnovu te i takve sintaksike forme slualac moe zakljuiti (osim istini-
tosno-uslovnog znaenja propozicije).
73
U ranijim modelima generativnog
usmerenja (a naroito u standardnom modelu, proirenom standardnom mo-
delu, i dopunjenom proirenom standardnom modelu (eng. Standard Mo-
del, Extended Standard Model, Revised Extended Standard Model, Chom-
sky 1957, 1965, 1970, 1977), sve su se konstrukcije mogle izvesti prostom
primenom odgovarajue fakultativne transformacije. Meutim, potreba da
73
O istinitosno-uslovnom znaenju ari (2006: 74-76) kae sledee: I umjetne i
prirodne jezike povezuje teorija istine koja govori da je izjava u nekom jeziku istinita onda
i samo onda ako odgovara nekom stanju stvari. Kao izreke o neemu, izjavne reenice
sadre propozicije. Za prirodne bi jezike bila karakteristina sljedea defnicija istinitosnih
uvjeta: propozicija koju iskazuje izjavna reenica istinita je u odreenim okolnostima
onda i samo onda ako ta propozicija odgovara stanju stvari u tim okolnostima. Situacija
u kojoj je reenica izreena, ili situacija u odnosu na koju je reenica izreena, znaajan
je dio interpretacije reenica i drugih jezinih izraza. Naravno, znati je li izjava istinita ili
neistinita jo ne znai znati to izjava znai. Govornici danoga jezika razumiju znaenje
reenica i onda kada ne znaju je li propozicija u reenici istinita ili neistinita. Iako ne
moraju znati je li reenica istinita ili neistinita, sluatelji ili itatelji znaju koji bi uvjeti
morali biti ispunjeni da bi ona bila istinita ili neistinita, tj. kako bi morao izgledati svijet
da bi izjava odgovarala odreenom stanju stvari. Ta je ideja u sri istinitosno-uvjetne
semantike ija je sredinja hipoteza da jezgreno znaenje reenica ine njezini istinitosni
uvjeti, odnosno da poznavanje jezgrenog znaenja reenice iskazane kao izjave znai
razumijevanje uvjeta pod kojima bi ona mogla biti istinita. Teorija tako izjednauje
jezgreno znaenje sa znanjem o tome kako se moe ustanoviti istinitost izjavne reenice, a
da se ne zahtijeva da se istinitost ili neistinitost reenice zna ili da u pojedinanoj situaciji
bude spoznatljiva. ... Istinitosna vrijednost tvrdnji iskazanih u izjavnim reenicama moe
se razlikovati od situacije do situacije. Istinitost im nije apsolutna, nego ovisi o tome kada
je reenica izgovorena, gdje je izgovorena, te o ostalim kontekstualnim imbenicima, koji
ukljuuju i reeninu modalnost.
150
se minimalizuje broj operacija pomou kojih se mogu objasniti gramatine
reenice nekog jezika javlja se jo sedamdesetih godina prolog veka, a u
okviru teorije principa i parametara.
Kako primeuje Chomsky (1993: 4), pojam gramatike konstrukcije,
a s tim i pravila vezana za nju, ukidaju se u teoriji prinicipa i parametara.
Ovo je povoljan razvoj za one koji se bave reeninom gramatikom (kao
sm Chomsky), ali ne za one koji izuavaju diskursnu funkciju pojedinih
konstrukcija, jer oni sada ostaju bez forme iju funkciju (bi da) posmatraju.
A (diskursna) funkcija i (sintaksika) forma ne bi trebalo da budu izvodive
jedna iz druge, jer se ista funkcija u svakom jeziku moe dovesti u vezu sa
nekoliko razliitih sintaksikih formi, kao to se i ista forma moe dovesti
u vezu sa razliitim funkcijama ovaj odnos je, dakle, arbitraran (Prince
1996 ovu tvrdnju ilustruje primerima).
Ipak, u proteklih tridesetak godina raslo je interesovanje za prouava-
nje razdvojenih i prividno razdvojenih, a u skorije vreme i obrnutih privid-
no razdvojenih reenica (Akmajian 1970, 1998; Emonds 1976; Chomsky
1977; Brody 1990, 1995; Meinunger 1997, 1998; Bokovi 1997a, 1997b;
. Kiss 1998, 1998b; den Dikken i dr. 2000), dok u proteklih petnaestak
godina predmet generativnih istraivanja esto ini i sloboda reda rei u
slovenskim jezicima (Bailyn 1995, 2001a, 2001b, 2002a, 2002b, 2004,
2005, 2006b; King 1995; Sekerina 1997; Stjepanovi 1999; Bokovi 2001,
2004a, 2005b, 2009 i drugi), te na osnovu ovih radova i u poreenju sa
pristupom Prake kole, o prednostima i nedostacima formalnog pristupa
fokalizaciji moemo zakljuiti sledee:
(1) U pogledu meusobnog odnosa varijanata iste reenice (kao u pri-
meru (22) u prethodnom poglavlju), minimalistiki pristup je u prednosti u
odnosu na funkcionalni, budui da se reenice sa istim leksikim jedinica-
ma i istim meusobnim odnosima izvode iz iste dubinske strukture. Dru-
gim reima, kao to smo u odeljku 2.4 ukratko opisali, ukoliko numeracija
koju u toku derivacije treba iscrpsti sadri isti skup leksikih jedinica (na
primer, {John, kissed, Mary}, svaka sa indeksom 1, onda su razliite po-
vrinske realizacije ove reenice zapravo rezultat pomeranja pojedinih (ili
svih) elemenata u reenici. Nasuprot pristupu Prake kole, u kojem bi ree-
nice (22a), (22c) i (22e) imale razliite tektogramatike strukture, formalni
pristup, na ovde iznet nain, veoma jednostavno povezuje reenice kojima
je propozicija zajednika, to je svakako prednost ovog pristupa.
151
Meutim, kao to smo i ranije isticali, u minimalizmu svako pome-
ranje mora biti rezultat potrebe da se proveri neko obeleje, a fakultativno
pomeranje nije dozvoljeno, to predstavlja dodatni problem za ovaj pristup,
o kome emo detaljnije govoriti u nastavku.
(2) Dovoenjem u vezu razliitih realizacija iste reenice derivacijom
iz iste numeracije, formalni pristup daje ne samo elegantnu sliku jezike
sposobnosti izvornih govornika, koji reenice poput onih u (22) u odelj-
ku 3.3 poimaju kao srodne, ve dobrim delom uspeva da objasni i jeziku
ekonomiju. Dok bi u funkcijskom generativnom opisu Prake kole za re-
enice (22) bio neophodan itav niz tektogramatikih struktura, u formal-
nom pristupu dovoljna je samo jedna osnovna struktura (nivo klauze CP) sa
moguim nadogradnjama u vidu viih funkcijskih projekcija u koje bi se
elementi mogli dalje pomerati usled nekog dodatnog obeleja. Na primer,
reenica (22n), Jovanu je Marija dala KNJIGu, razlikovala bi se u tom slu-
aju od primera (22a), Marija je dala Jovanu KNJIGu samo po dodatnom
pomeranju u inicijalni poloaj indirektnog objekta Jovanu, te izgovaranju
glagolske klitike je u drugom poloaju. Naravno, ovo pomeranje mora biti
na neki nain neophodno, obavezno, a o tome ta tano slui kao njegov
okida postoje razliita vienja. No, i u samom okviru minimalizma lingvi-
sti koji se bave tematikom fokusa i slobode reda rei imaju otro suprotstav-
ljena miljenja, koja se, u osnovi, razlikuju po tome da li ovde ilustrovanu
pokretljivost strukture smatraju rezultatom pomeranja ili ne. Ovde ukratko
iznosimo najvanije crte ova dva stava.
Bokovi i Takahashi (1998) i Bokovi (2004a, 2009) miljenja su
da pokretljivost strukture nije rezultat pomeranja. Od kljunog znaaja za
njihovu analizu jeste razlikovanje tematizacije i fokalizacije s jedne strane,
kao operacija koje utiu na semantiku reenice i pokretljivosti strukture, s
druge, kao operacije koja za semantiku ne postoji. Budui da tematizacija i
fokalizacija nemaju morfolokih eksponenata u srpskom jeziku, nije uvek
jednostavno utvrditi da li se slobodan red rei u ovom jeziku moe svesti na
ove dve pojave ili postoje i sluajevi pokretljivosti struktura.
Najistaknutija karakteristika pokretljivosti strukture u smislu Bo-
kovia i Takahashija (1998) i Bokovia (2004a, 2009) jeste ponitavanje
(eng. undoing), tj. interpretacija pokretljivog elementa u poloaju u kojem
je bio pre pokretanja. U sluaju fokalizacije i tematizacije, budui da one
stvaraju lance operatora i promenljive, ponitavanja nema: operator se tu-
mai u poloaju u koji se pomerio. Ponitavanje je uoljivo i u mogunosti
152
pokretljivosti wh-elementa van svog opsega u vidljivoj sintaksi (31) tema-
tizacija (32) i pomeranje upitnih rei (33) ovo ne dozvoljavaju, dok pokret-
ljivost, u analizi ovih autora (u smislu sputanja na nivou logike forme, tj.
generisanja u viem poloaju i LF pomeranja u nii tematski poloaj, eng.
LF-lowering) omoguava da se sintagma koliko novca potroiti vidljivo po-
meri van svog opsega (umetnuta klauza) a da se ipak moe tumaiti u polo-
aju umetnutog SpecCP, tj. kao viestruko indirektno pitanje, poput (34):
74

(31) ?[Koliko novca potroiti]
i
Marko zna ko eli e
i
.
75
(32) *[Da je Marija upoznala koga]
j
Petar zna ko
i
t
i
misli t
j
.
(33) *[Koju sliku koga]
j
misli da je ko
i
t
i
kupio t
j
?
(34) Marko zna ko eli koliko novca potroiti.
Ovi primeri navode na zakljuak da pokretljivost strukture, kao pro-
ces koji se razlikuje od tematizacije i fokalizacije, zaista postoji u srpskom
jeziku. Dodatni argument u prilog ovoj pretpostavci predstavlja i injenica
da pokretljivost strukture, ukoliko ona za semantiku ne postoji, ne bi trebalo
da ima uticaja na opseg. Drugim reima, kvantifkatori bi trebalo da imaju
isti opseg bez obzira na to da li su pokretljivi ili ne. U cilju pronalaenja od-
govora na pitanje da li u srpskom jeziku uopte ima pokretljivosti strukture
Bokovi (2004a, 2009) razmatra i status adjunkta. Ovaj autor je miljenja
da adjunkti ne mogu biti pokretljivi, jer oni, poto ne moraju imati tematsku
ulogu niti biti obeleeni za pade, ne bi imali razloga da se iz vie klauze
pomere u niu (setimo se da je u pristupu ovog autora pokretljivost zapravo
generisanje u viem poloaju i LF pomeranje u nii tematski poloaj). Ko-
nano, Bokovi i Takahashi tvrde (1998) i da se pokretljivost strukture, za
razliku od tematizacije, moe primeniti viestruko.Tanost ovih pretpostav-
ki proveravamo u narednom poglavlju, gde dajemo rezultate istraivanja i
novi pristup zasnovan na ovim rezultatima.
74
Ovo opaanje, kao i primere (31) i (34) u ovom radu, Bokovi (2009) preuzeo
je od Stjepanovi (1999).
75
Simbol e predstavlja mesto u koje se pokretljivi element sputa u pristupu Bo-
kovia i Takahashija (1998) i Bokovia (2004a, 2009). Istovremeno, u pristupima koji
pretpostavljaju da je i pokretljivost strukture vrsta pomeranja (meu kojima je za ovaj
rad znaajan prvenstveno Bailyn 2001a, b, 2002a, b, 2004), ovo je poloaj koji se obino
obeleava simbolom t (za trag). I sam Bokovi koristi simbol t tamo gde smatra da se
nedvosmisleno radi o pomeranju (npr. reenice (32-33)).
153
Drugi znaajan pristup pokretljivosti strukture je onaj koji zastupa
Bailyn (2001b, 2002a, b, 2004). Polazei od stavova Bokovia i Takaha-
shija (1998) i predikcija koje ono nosi,
76
ovaj autor smatra da je pokretlji-
vost strukture mogue analizirati samo kao pomeranje, i to podizanje (eng.
raising) koje nije fakultativno (kako to tvrde Saito i Fukui 1998), ve koje
je rezultat nepodudaranja diskursne strukture iskaza (struktura tvrdnje kod
Zubizarrete 1998) i njegove intonacijske strukture. Bailyn (2002b) razlikuje
dve vrste pokretljivosti strukture:
(a) A-pokretljivost, koju naziva UOPTENOM INVERZIJOM (eng. Generali-
zed Inversion) i koja predstavlja jedan vid podizanja u subjekatski poloaj,
tj. A-pomeranje u kanoniki poloaj subjekta, ija je pokretaka snaga prin-
cip proirene projekcije (eng. Extended Projection Principle) i koja takoe
podrazumeva i podizanje glagola, i
(b) A-pokretljivost, iji je prototipian primer dugo pomeranje, a cilj
neki A-poloaj.
Primeri A-pokretljivosti strukture su, dakle, sluajevi u kojima se
neka sintagma koja nije subjekat podie u poloaj subjekta, tj. u SpecIP (ili
TP/AgrP) radi provere obeleja. Bailyn ovakvu podelu zasniva na obave-
znom pomeranju glagola u ruskom jeziku u sluaju A-pokretljivosti nasu-
prot nepomeranja glagola u sluajevima A-pokretljivosti. U srpskom jezi-
ku, meutim, nema mogunosti da se ovakva podela napravi budui da je u
ovom jeziku glagolska klitika uvek u drugom poloaju bez obzira na to da li
se u prototipskom poloaju subjekta zaista nalazi subjekat ili pak neki drugi
element. Pomeranje glagola je mogue u srpskom, i to u poloaj koji je vii
od priloga za nain, ali nii od reeninih priloga ((35) prema Stjepanovi
1999: 45), dok se pomoni glagoli (odn. njihovi klitiki oblici) mogu podii
i u poloaj vii od reeninih priloga (36):
(35) a. Marko mudro savetuje Mariju.
b. Marko savetuje mudro Mariju.
76
Za Bailyna (2001b: 637-638), predvianja su sledea: (a) povrinski (pokretljivi)
poloaj nema uticaja na interpretaciju (jer se pokretljivi element na nivou logike forme
svakako nalazi u tematskom poloaju, te se on tu i tumai); (b) ne bi trebalo da postoje
ogranienja u pogledu konfguracijskog odnosa izmeu povrinskog i tematskog poloaja
pokretljivih elemenata (sputanje ne ostavlja tragove); i (c) samo elementi sa tematskom
ulogom mogu biti pokretljivi (jer samo oni treba da se spuste kako bi proverili tematsko
obeleje).
154
(36) a. Marko je mudro savetovao Mariju.
b. Marko e mudro savetovati Mariju.
Dok je reenica (35a) dvosmislena, zavisno od toga da li prilog mudro
tumaimo kao reenini prilog (u kom sluaju reenica znai neto poput
Mudro je od Marka to savetuje Mariju) ili kao prilog za nain (u kom je
sluaju tumaenje reenice Marko daje mudre savete Mariji), u reenici
(35b) dvosmislenosti nema: mudro se mora tumaiti kao prilog za nain.
Na osnovu ove razlike, Stjepanovi (1999: 46) zakljuuje da se u srpskom
jeziku glagoli u linom glagolskom obliku mogu (ali ne moraju) vidljivo
pomeriti. Bokovi (2001) ide korak dalje i tvrdi da se i participi (ali i in-
fnitivi) u srpskom jeziku moraju vidljivo podii i adjunkcijom se pripojiti
pomonom glagolu.
77
Da li i u kojoj meri se ovakva analiza moe primeniti
na srpski jezik pokazaemo u sledeem poglavlju.
(3) Ako slobodu reda rei shvatimo kao pomeranje, onda je oekiva-
nje da e i ova vrsta pomeranja, kao i sve ostale vrste, biti podlona nekoli-
kim ogranienjima koja se tiu pomeranja. Na primer, ako je sloboda reda
rei koja se oituje u primerima (37) i koja se esto u generativnoj literaturi
naziva pokretljivou strukture, u stvari pomeranje, onda bi trebalo da po-
tuje uslov podlonosti te da pomeranje iz nie klauze u viu ne bude mo-
gue. Ovo ilustruju negramatine reenice (38):
(37) a. Jovana je pas ujeo.
b. Pas je Jovana ujeo.
(38) a. *Pas mi je ao to je Jovana ujeo.
b. *Pas sam ula da je Jovana ujeo.
c. *Pas se pitam da li je Jovana ujeo.
Primeri (38) ilustruju nemogunost pomeranja argumenta (subjekta)
iz nie u viu klauzu. Ukoliko je pokretljivost strukture zaista vrsta pome-
ranja, ovo je oekivani rezultat, jer, kao i ostale vrste pomeranja, i pokret-
ljivost strukture mora da potuje uslov podlonosti. Meutim, za razliku
77
Ovim pomeranjem postie se provera obeleja zajednikog participu i pomo-
nom glagolu, nakon ega pomoni glagol mora da se ekskorporira iz elementa nastalog
podizanjem participa i pripajanjem ovog pomonom glagolu, i da se pomeri vie, u funk-
cijske projekcije gde proverava svoja obeleja. Ovo pomeranje ne nosi sa sobom i particip,
u skladu sa principom ekonomije, koji zahteva da se pomeri to manje materijala.
155
od reenica (38), u narednim primerima pomeranje argumenta, ovoga puta
objekta nie kluze u viu klauzu ne dovodi do negramatinosti:
(39) a. Jovana mi je ao to je pas ujeo.
b. Jovana sam ula da je pas ujeo.
c. ?Jovana se pitam da li je pas ujeo.
U ovim primerima Jovana je objekat nie klauze koji se pomera u
inicijalni poloaj vie klauze, pritom krei uslov podlonosti, a reenice
su ipak gramatine. Ovo upuuje na to da, iako je formalni pristup slobodi
reda rei u smislu pokretljivosti strukture u prednosti nad pristupom Prake
kole, jer uspeva da predvidi i objasni negramatinost pojedinih redosle-
da elemenata, otvorene su i mogunosti reda rei ilustrovane u reenicama
(39) koje su, bar za sada, neobjanjene.
Takoe, ako je pokretljivost strukture pomeranje, oekivali bismo da
se dislocirani elementi ponaaju u skladu sa USLOVOM RELATIVIZOVANE MINI-
MALNOSTI (eng. Relativized Minimality Condition; Rizzi 1990, 2001). Slede-
i Rizzija (2001: 90), ovaj uslov bismo mogli formulisati na sledei nain:
Uslov relativizovane minimalnosti
Y je u minimalnoj konfguraciji sa X ako i samo ako ne postoji neko
Z takvo da
(a) Z je istog strukturnog tipa kao i X,
(b) Z je izmeu Y i X.
78
Drugim reima, uslov relativizovane minimalnosti iskljuuje mo-
gunost konfguracije u kojoj neki element X konstituentski upravlja (eng.
c-command) elementom Z, a Z elementom Y ukoliko su X i Y istog struk-
turnog tipa. U konkretnom sluaju posmatranom u ovom radu, ukoliko se
neka upitna re Y pomeri preko druge upitne rei X (u poloaj vii od X),
ovo pomeranje rezultira negramatinom strukturom, to dokazuje da je po-
meranje upitnih rei u srpskom jeziku podlono uslovu relativizovane mini-
malnosti. Ako je i pokretljivost strukture isti tip pomeranja, onda bi trebalo
78
Y is in a Minimal Confguration (MC) with X iff there is no such Z that
(1) Z is of the same structural type as X, and
(2) Z intervenes between X and Y.
156
i ona da bude podlona istom ogranienju. Meutim, kako naredni primeri
pokazuju, to nije sluaj:
(40) a.*ta
i
si video gde
j
je stavio t
i
t
j
?
b. *Ko
i
si video kada
j
je t
i
doao t
j
?
(41) a. Ovu knjigu
i
Marko i Ivan znaju kada je Petar proitao e
i
.
(Stjepanovi 1999)
b. S tim detetom
i
znam kako treba postupati e
i
.
Reenice u (40) ilustruju nemogunost pomeranja jedne upitne rei
preko druge, tj. A-pomeranje preko A-elementa ovo je u skladu sa uslo-
vom relativizovane minimalnosti, koji smo gore opisali. Za razliku od ovih
primera, u (41) imenike sintagme ovu knjigu i s tim detetom pomeraju se
preko A-elementa (upitne rei) i pritom ne dolazi do negramatinosti. Ovo
znai da je vrlo verovatno da se u ovim primerima radi o pokretljivosti
strukture, kao pojavi drugaijoj od pomeranja upitnih rei za koje pak neki
autori (pre svega Bokovi 1997b, 1998, 2000, 2002b, 2003a i kasnije, te
Stjepanovi 1999) tvrde da je zapravo fokalizacija. Konaan stav i o ovom
pitanju daemo u narednom poglavlju.
(4) U generativnoj paradigmi veina autora koji se bave pojmom fo-
kusa razlikuju kontrastni (ili identifkacioni) fokus i informacioni fokus. Za
ovaj rad manje su interesantni oni lingvisti koji, poput pripadnika Prake
kole, prepoznaju postojanje kontrasta i u temi (Lambrecht 1994; Erteschik-
Shir 1997, 2007; van Gelderen 2003 i drugi), a vaniji su oni radovi koji,
oslanjajui se prvenstveno na stavove iznete u Halliday (1967) i . Kiss
(1998b) razliito analiziraju ove dve vrste fokusa.
Prednosti generativnog pristupa u ovom pogledu su oite, jer se ove
dve vrste fokusa razliito ponaaju i semantiki i sintaksiki (na naine
predoene u odeljku 3.1). I mada u ovoj paradigmi ne postoji jedinstven
nain analiziranja dveju vrsta fokusa, ovo se ne moe smatrati nedostat-
kom formalnog pristupa, ve pokuajem da se nae optimalan nain da se
objasni saradnja izmeu sintakse, fonologije i semantike, a u skladu sa pra-
gmatikom. U konkretnom sluaju posmatranom u ovom radu, informacioni
fokus u engleskom jeziku i u srpskom ne moe se opisati na isti nain jer
se mogunosti njegovog izraavanja razlikuju u ova dva jezika. Na slian
nain, kao to smo izneli u odeljku 3.2 za engleski jezik, odn. u odeljku 3.3
za srpski, i strukturni naini artikulacije kontrastnog fokusa razlikuju se u
157
ova dva jezika. Postojee formalne analize fokalizacije ne mogu u potpuno-
sti objasniti sve razlike, ali pruaju mogunost da se analizom podataka iz
razliitih jezika ustanovi ono to je univerzalno svojstvo fokalizacije u svim
jezicima, te da se karakteristike pojedinanih jezika opiu i objasne u skladu
sa ogranienim, minimalnim brojem formalnih zahteva.
(5) U vezi sa kontrastnim fokusom jo jedna prednost generativnog
pristupa koju vredi napomenuti jeste mogunost da se objasni odnos izmeu
reenica poput (15) i (17) u prethodnom odeljku, koje ovde ponavljamo:
(15) The book was published by Mouton.
(17) The book wasnt published by Mouton.
Za pripadnike Prakog usmerenja, ove dve reenice imaju isti tekto-
gramatiki prikaz, to znai da je komunikativna dinamika ouvana. Ipak,
ovo ne moe biti tano, jer je u primeru (17) predloka sintagma by Mouton
fokus, dok je u (15) ona kontekstualno uslovljena, a fokus je pomoni gla-
gol wasnt.
Generativni pristup ne mora da se suoi sa ovakvim problemom, jer u
teorijskom okviru minimalizma reenice (15) i (17) uopte nisu realizacije
iste dubinske strukture. Drugim reima, obe su optimalna, najekonomi-
nija derivacija koja je iscrpla numeraciju, s tim to numeracija nije ista u
oba sluaja. Ovo, jasno je, objanjava ne samo zato ove dve reenice imaju
razliit oblik, ve i zato im je tumaenje razliito.
U pogledu posebnih konstrukcija za izraavanje fokusa u engleskom
jeziku, kao to su razdvojene, prividno razdvojene i obrnute prividno raz-
dvojene reenice, generativna literatura je prilino oskudna.
(6) Rani opisi razdvojenih reenica (Akmajian 1970a, b; Emonds
1976; Chomsky 1977) podrazumevali su komplikovane poetne strukture i
pravila pomeranja, dok je za skorije stavove (Brody 1990, 1995; Meinunger
1997; . Kiss 1998b) karakteristino posmatranje ove strukture kao ree-
nice sa projekcijom FP (fraze za fokalizaciju) u iji se specifkator pomera
kontrastno fokalizovana sintagma. Tako, na primer, reenica poput (42), u
pristupu . Kiss (1998b) ima strukturu koju prikazujemo u (43), dok joj
Meinunger (1997) pripisuje strukturu koju dajemo u (44):
(42) It is John that Mary loves.
(43)
158
178
(43) CP
1

IP
1

Spec I

I FP

Spec F

F CP
2

Spec C

C IP
2

Spec I

I VP

V NP
It PRES John
i
be t
i
that Mary PRES love t
i

159
179
(44) TopP

Spec Top

It Top FocP
is
Spec Foc

John
i
Foc CP

Spec C

C IP
that
Mary loves t
i

Kao to se iz ravastih dijagrama moe zakljuiti, ova dva pristupa su u mnogome
slina, prvenstveno po tome to se razdvojene reenice izvode pomeranjem fokalizovane
sintagme u specifikator funkcijske projekcije za fokus. Istovremeno, time to se kopula u
razdvojenim reenicama poima kao spona izmeu fokalizovanog elementa i nepotpune
reenice (Brody 1995 ak kae da je kopula ovde samo ekspletivni glagol), objanjava zato
izmeu ova dva elementa nema slaganja:

(45) a. It was / *were Mary who rang the doorbell.
b. It was / *were us who rang the doorbell.

O tome ta je motivacija za pomeranje kontrastno fokalizovanih elemenata u
razdvojenim reenicama poput (42) ne izjanjava se nijedan od gore pomenutih autora.
79

79
Ovde moramo imati u vidu da su svi radovi na koje se ovde pozivamo u vezi sa razdvojenim reenicama
pisani u teorijskom okviru principa i parametara.
Kao to se iz ravastih dijagrama moe zakljuiti, ova dva pristupa su
u mnogome slina, prvenstveno po tome to se razdvojene reenice izvode
pomeranjem fokalizovane sintagme u specifkator funkcijske projekcije za
fokus. Istovremeno, time to se kopula u razdvojenim reenicama poima
kao spona izmeu fokalizovanog elementa i nepotpune reenice (Brody
1995 ak kae da je kopula ovde samo ekspletivni glagol), objanjava zato
izmeu ova dva elementa nema slaganja:
(44)
(45) a. It was / *were Mary who rang the doorbell.
b. It was / *were us who rang the doorbell.
O tome ta je motivacija za pomeranje kontrastno fokalizovanih ele-
menata u razdvojenim reenicama poput (42) ne izjanjava se nijedan od
gore pomenutih autora.
79
79
Ovde moramo imati u vidu da su svi radovi na koje se ovde pozivamo u vezi sa
razdvojenim reenicama pisani u teorijskom okviru principa i parametara.
160
(7) Prividno razdvojene reenice i obrnute prividno razdvojene reeni-
ce pobudile su panju mnogih generativista tokom ezdesetih i sedamdesetih
godina prolog veka (o ovome vidi Bokovi 1997a), ali u proteklih desetak
godina malo je lingvista koji su se bavili ovim strukturama. Podsetimo, prvi
tip reenica koristi se za izraavanje oba tipa fokusa, dok se potonji tip re-
enica, kako smo u odeljku 3.2 ilustrovali, moe koristiti samo kao sredstvo
izraavanja kontrastnog fokusa. Ovu razliku ne moemo objasniti ukoliko ne
pretpostavimo postojanje razliitih struktura za ova dva tipa reenica.
Analizu prividno razdvojenih reenica ponudio je Meinunger (1997)
izvoenjem iz razdvojenih reenica pomeranjem klauze CP u poloaj spe-
cifkatora projekcije TopP (umesto ekspletiva u razdvojenim reenicama).
Tako se, na primer, prividno razdvojena reenica (46) izvodi iz razdvojene
reenice (42) na nain koji prikazujemo u ravastom dijagramu (47) (up.
dijagram (44)):
(46) Who Mary loves is John.
181
(47) TopP

i
CP
i
Top

Spec C Top FocP

Who C IP is Spec
j
Foc

Spec I John Foc t
i

t
k

Mary I VP

V t
j
loves

Drugim reima, fokalizovani element John prvo se pomera u SpecFocP; kopula se
generie u poloaju upravnog elementa funkcijske projekcije Foc, budui da obeleava uski
fokus, da bi se nakon toga usled obaveznog pomeranja upravnog elementa projekcije podigao
u sledei vii poloaj upravnog elementa, to je Top.
80
Nefokalni (tematski) deo reenice
pomera se u sintaksiki poloaj u kome se obeleje teme strukturno enkodira. Bitno je istai
da, za razliku od pristupa u kojima se CP izvodi kao odnosna klauza konstituenta u poloaju
SpecFocP (u ovom sluaju, John), ovaj pristup moe da objasni zato se u prividno
razdvojenim reenicama u poloaju iza kopule mogu nai samo netematski elementi: poloaj
o kome govorimo je SpecFocP, a teme, budui da izraavaju poznatu informaciju, ne mogu
biti fokus. No, ono to je nedostatak ovakve analize jeste generisanje (a ne pomeranje)
odnosne zamenice who u SpecCP: teko se moe zamisliti ta bi posluilo kao motivacija za

80
Meinunger (1997: 244-245) navodi dva razloga za generisanje kopule u upravnom elementu Foc:
(1) u nekim jezicima (kao to je, na primer, nemaki), kopula se moe ili ak mora slagati sa -obelejima
fokalizovanog elementa kada je potonji imenika sintagma u ulozi subjekta. Ovo se deava putem slaganja
specifikatora sa upravnim elementom (eng. spec-head agreement), to znai da u nekom trenutku u derivaciji
fokalizovani element i kopula moraju biti u ovom odnosu (kao, na primer, u sledeoj reenici iz nemakog
jezika: Wer kommen wollte *war/waren die Meyers);
(2) u pojedinim jezicima uoava se tesna veza izmeu kopule u obinim predikativnim reenicama i partikulama
koje obeleavaju fokus (a koje su se razvile od kopula, kao na primer, element sh u kineskom jeziku, koji moe
biti i kopula ali i obeleava fokusa).
k
Drugim reima, fokalizovani element John prvo se pomera u
SpecFocP; kopula se generie u poloaju upravnog elementa funkcijske
projekcije Foc, budui da obeleava uski fokus, da bi se nakon toga usled
161
obaveznog pomeranja upravnog elementa projekcije podigao u sledei vii
poloaj upravnog elementa, to je Top.
80
Nefokalni (tematski) deo reenice
pomera se u sintaksiki poloaj u kome se obeleje teme strukturno enko-
dira. Bitno je istai da, za razliku od pristupa u kojima se CP izvodi kao
odnosna klauza konstituenta u poloaju SpecFocP (u ovom sluaju, John),
ovaj pristup moe da objasni zato se u prividno razdvojenim reenicama u
poloaju iza kopule mogu nai samo netematski elementi: poloaj o kome
govorimo je SpecFocP, a teme, budui da izraavaju poznatu informaciju,
ne mogu biti fokus. No, ono to je nedostatak ovakve analize jeste generi-
sanje (a ne pomeranje) odnosne zamenice who u SpecCP: teko se moe
zamisliti ta bi posluilo kao motivacija za ovakav korak. Takoe, kao ne-
dostatak ovog pristupa moe se istai i injenica da se John u ravastom di-
jagramu (47) pomerio iz wh-ostrva, krei time ogranienje wh-ostrva (eng.
Wh-Island Constraint), i to bez posledica po gramatinost reenice.
Bokovi (1997a) daje sutinski drukiju analizu prividno razdvoje-
nih reenica. Pre svega, u pokuaju da razrei gore iznete probleme, kao i
efekat povezivanja (eng. connectivity effect) uoljiv izmeu odnosne klauze
i protivtega (eng. counterweight, to predstavlja konstituent iza kopule be)
u primerima poput (48), ali i nemogunost povezivanja u reenicama poput
(49) u specifkacionom tumaenju reenice,
81
Bokovi dovodi u vezu wh-
re sa protivtegom i tvrdi da su na nekom nivou u istoj klauzi, kao u (50),
odnosno (51):
80
Meinunger (1997: 244-245) navodi dva razloga za generisanje kopule u upravnom
elementu Foc:
(1) u nekim jezicima (kao to je, na primer, nemaki), kopula se moe ili ak mora
slagati sa -obelejima fokalizovanog elementa kada je potonji imenika sintagma u ulozi
subjekta. Ovo se deava putem slaganja specifkatora sa upravnim elementom (eng. spec-
head agreement), to znai da u nekom trenutku u derivaciji fokalizovani element i kopula
moraju biti u ovom odnosu (kao, na primer, u sledeoj reenici iz nemakog jezika: Wer
kommen wollte *war/waren die Meyers);
(2) u pojedinim jezicima uoava se tesna veza izmeu kopule u obinim predikativnim
reenicama i partikulama koje obeleavaju fokus (a koje su se razvile od kopula, kao na
primer, element sh u kineskom jeziku, koji moe biti i kopula ali i obeleava fokusa).
81
Mogunost dvojakog tumaenja prividno razdvojenih reenica poput (1), specif-
kacionog i predikativnog, prvi je prepoznao Akmajian (1970b).
(1) What John is is important.
Pod pretpostavkom da je osoba po imenu John lingvista, u predikativnom tumaenju,
ova reenica znai da je vano to to je on lingvista (a ne matematiar, na primer). U
specifkacionom tumaenju, pak, reenica znai da je osoba po imenu John vana, tj. da je
vanost atribut te osobe.
162
(48) What John
i
saw in the mirror was himself
i
.
(49) *What John
i
is is important to him
i
.
(50) John
i
saw himself
i
in the mirror.
(51) *John
i
is important to him
i
.
Ali, za razliku od svojih prethodnika, Bokovi tvrdi da se povezivanje
proverava na nivou logike forme, te da se wh-re i protivteg mogu nai u
istoj klauzi tek na ovom nivou. Reenice poput (48-49) (potonja u specifka-
cionom tumaenju) generiu se kao takve, da bi se protivteg pomerio u wh-
klauzu tek na nivou LF. Ovo pomeranje dovodi do negramatinosti u sluaju
(49) zbog krenja principa B teorije vezivanja, koji kae da zamenica mora
biti slobodna (ne sme je vezivati antecedent) unutar minimalnog domena
upravljanja (eng. governing category, cela reenica u sluaju primera (51)).
Ovakav pristup iskljuuje mogunost uspostavljanja odnosa povezanosti u
specifkacionim prividno razdvojenim reenicama ukoliko je dolo do vid-
ljivog pomeranja. Upravo iz ovog razloga su i naredni primeri negramatini:
(52) *What John
i
[
VP
t
i
gave
j
was [
VP
Mary t
j
a book]].
(53) *What John
i
seems is [t
i
to be crazy].
U reenici (52), protivteg sadri trag glagola gave iz wh-klauze (u
skladu sa Larsonovom (1988) analizom konstrukcija sa dva objekta), dok u
(53) element iz wh-klauze (John) vezuje trag u protivtegu. Odnosi povezi-
vanja, ukljuujui i odnos izmeu antecedenta i traga, dozvoljeni su u speci-
fkacionim prividno razdvojenim reenicama samo ukoliko su nastali ili se
proveravaju nevidljivo zato su gornji primeri negramatini. Ovakvu anali-
zu Bokovi potkrepljuje i drugim karakteristikama specifkacionih privid-
no razdvojenih reenica, kao to je nemogunost podizanja wh-klauze (54),
nemogunost A-pomeranja protivtega (55), kao i nemogunost ekstrakcije
iz protivtega u specifkacionim prividno razdvojenim reenicama (56):
(54) *What John is seems to be proud.
(55) *I wonder how proud what Mary is is.
(56) *This is the car Op
i
that what John is is [proud of t
i
].
U prividno razdvojenim reenicama sa specifkacionim tumaenjem
wh-re je povrinska anafora, tvrdi Bokovi (1997a), pa se zato wh-klauza
163
ne moe smatrati referencijskim izrazom, tj. ne moe igrati ulogu slobod-
ne odnosne klauze.
82
Wh-klauza se ne moe pomerati u ovom tumaenju,
to znai da se ona mora generisati u poloaju koji zauzima u povrinskoj
strukturi (SpecIP). Protivteg jeste referencijalni izraz, i stoga mora imati
tematsku ulogu i proveriti obeleje padea pre nivoa logike forme, pome-
ranjem i zamenjivanjem povrinske anafore.
Prividno razdvojene reenice sa predikativnim tumaenjem imaju dru-
gaiju derivaciju u pristupu Bokovia (1997b). Naime, u ovom sluaju wh-
klauza jeste referencijalni izraz, tj. slobodna odnosna klauza, a protivteg je
predikat koji mu daje tematsku ulogu. Da bi se ovo desilo, wh-klauza se mora
generisati u okviru maksimalne projekcije protivtega. Protivteg ostaje u polo-
aju koji zauzima u povrinskoj strukturi jer ovde moe da d tematsku ulogu,
a sam protivteg ne treba da dobije pade, budui da je on predikat. S druge
strane, wh-klauza se mora pomeriti u SpecIP kako bi dobila pade.
Na osnovu mogunosti inverzije kopule be u predikativnim privid-
no razdvojenim reenicama (57), ali ne i u spefcikacionim (58), Bokovi
(1997a) zakljuuje da i struktura ovih mora biti razliita:
(57) Is [what John is] important?
(58) *Is [what John is] proud?
Kopula u specifkacionim prividno razdvojenim reenicama, tvrdi
ovaj autor, uopte nema projekciju za glagolsko vreme, a kao posledica
toga, nema ni projekcije TP i AgrS. Iz ovoga sledi da se i wh-klauza i pro-
tivteg generiu u maksimalnoj projekciji kopule: wh-klauza u poloaju spe-
cifkatora, a protivteg je adjunkcijom pripojen maksimalnoj projekciji ko-
pule (moda se ovaj poloaj ak moe smatrati i postverbalnim poloajem
fokusa, s obzirom na injenicu da je protivteg fokalizovan, kao i imenika
sintagma u postponiranju i ekstrapoziciji). Ako nema IP, jasno je da nema
ni projekcije CP, to objanjava nemogunost inverzije, upotrebe modala
(generisanih u IP) i upitnih dodataka (koji se takoe povezuju sa najviim
INFL elementom u reenici).
82
Slobodne odnosne klauze se nazivaju jo i nominalnim odnosnim klauzama, a
ilustruju ih primeri poput (1) u engleskom jeziku, odnosno (2) u srpskom (odnosna klauza
je podvuena):
(1) What John ate was an apple.
(2) Ko rano rani, dve sree grabi.
164
Predikativne prividno razdvojene reenice razlikuju se od specifka-
cionih i po tome to moraju imati projekciju IP u klauzi s kopulom, stoga je
najvii upravni element INFL (ili I) uvek u klauzi kopule, to omoguava
pomeranje kopule i inverziju prikazanu u primeru (58).
Druga struktura koju ovaj autor spominje ali ne razrauje kao privid-
no razdvojene reenice jesu obrnute prividno razdvojene reenice, u kojima
je protivteg u subjekatskom poloaju, a wh-klauza je iza kopule:
(59) Proud of himself is what John is.
U ovoj vrsti reenica protivteg moe biti podvrgnut vidljivom A-po-
meranju (primer (60)), a na nivou logike forme, glava lanca stvorenog po-
meranjem protivtega pomerie se u wh-klauzu, dok e sve ostale kopije
pomerenog elementa biti izbrisane.
83

(60) [Proud of himself]
i
seems [t
i
to be what John is]
Obrnute prividno razdvojene reenice nuno imaju specifkacionu in-
terpretaciju: primer (61a) moe imati samo specifkacionu interpretaciju,
dok reenica (61b), sa obaveznom predikativnom intepretacijom, nije gra-
matina. Razlog za ovo jeste status protivtega: kako smo ve istakli, u predi-
kativnim prividno razdvojenim reenicama protivteg je predikat, a wh-kla-
uza referencijalni izraz koji funkcionie kao argument protivtega. Hipoteza
o subjektu unutar predikata (eng. Predicate Internal Subject Hypothesis)
zahteva da se wh-klauza generie unutar predikat: wh-klauza e se odavde
pomeriti u SpecIP, pa je predikativna interpretacija mogua samo u sluaju
prividno razdvojene reenice u (62a), dok se obrnuta prividno razdvojena
reenica u (62b) nuno tumai specifkaciono:
(61) a. Proud is what John is. (= John is proud.)
b. *Worthwhile is what John is. (= Johns being a mathema-
tician is worthwhile.)
(62) a. What John bought was a car.
b. A car is what John bought.
83
Iz Bokovievog (1997a) izlaganja nije najjasnije kako se ovo pomeranje deava.
Ukoliko je ono pomeranje udesno, postavlja se pitanje ta omoguava takvo pomeranje.
165
U specifkacionim prividno razdvojenim reenicama, s druge strane,
wh-klauza i protivteg nisu ni u kakvom tematskom odnosu, stoga se ne ge-
neriu u istoj maksimalnoj projekciji. Bokovi ak tvrdi da je svejedno koji
e se od ova dva elementa, wh-klauza ili protivteg, generisati na kojoj stra-
ni kopule, te da upravo ovo omoguava postojanje i obine i obrnute spe-
cifkacione prividno razdvojene reenice (primeri (62) sa specifkacionim
tumaenjem). Za razliku od obinih, u obrnutim specifkacionim prividno
razdvojenim reenicama protivteg se generie u SpecVP, a wh-klauza je ili
adjunkcijom prikljuena na VP, ili je u poloaju komplementa kopule. Ako
se iznad VP generie i projekcija IP (ili TP + AgrSP), protivteg e se morati
pomeriti u poloaj specifkatora ove projekcije da bi zadovoljio princip pro-
irene projekcije (eng. Extended Projection Principle; EPP), koji zahteva
da svaka reenica (tanije, klauza) ima subjekat. Budui da je pomeranje
protivtega svakako dozvoljeno u specifkacionim prividno razdvojenim re-
enicama (v. primer (60)), dodavanje projekcije IP u obrnutim specifkaci-
onim prividno razdvojenim reenicama objanjava i mogunost pomeranja
kopule u inverziji (63a), preko negacije (63b) i reeninih priloga (63c), kao
i prisustvo modala (63d) i mogunost upotrebe upitnih dodataka (63e), kako
tvrdi Bokovi (1997a: 270):
(63) a. Is this car what John likes?
b. This car is not what John likes.
c. This car is undoubtedly what John likes.
d. This car might be what John likes.
e. This car is what John likes, isnt it?
Analiza koju ovaj autor nudi daje odgovor na niz pitanja koje izuava-
nje prividno razdvojenih konstrukcija pokree. Meutim, nije sasvim jasno
kako moe u specifkacionim prividno razdvojenim reenicama najvia IP
projekcija da bude unutar wh-klauze znai li to da je reenica kategorije
VP? Ovo, svakako, ne moe biti tano, bez obzira na to to se kopula slae
sa wh-klauzom u pogledu glagolskog vremena.
Ovde smatramo da je na mestu izneti i vienje den Dikkena i dr.
(2000), koji specifkacione prividno razdvojene reenice analiziraju u sve-
tlu elipse. Oni smatraju da postoje dve vrste ovih reenica:
tip A: sve i samo one specifkacione prividno razdvojene ree-
nice u kojima wh-klauza prethodi kopuli, a protivteg je iza nje,
166
tip B: sve i samo one specifkacione prividno razdvojene reeni-
ce u kojima je protivteg ispred kopule, a wh-klauza iza nje (ono
to smo dosad u ovom radu nazivali obrnutim prividno razdvo-
jenim reenicama).
Osim reda wh-klauze i protivtega, ove dve vrste reenica razlikuju
se i po povezanosti elemenata negativnog polariteta poput any, anybody,
anywhere i sl., koji su dozvoljeni samo ukoliko im prethodi negacija. Dok
je povezanost u pogledu ve pomenutih principa teorije vezivanja odriva
u oba tipa (primeri u (64)), povezanost elemenata negativnog polariteta sa
negacijom (podvuene rei u (65)) nije mogua u reenicama tipa B (65b):
(64) a. [What he
i
is] is [angry with himself
i
/ *him
i
/ *John
i
].
b. [angry with himself
i
/ *him
i
/ *John
i
] is [what he
i
is]s
(65) a. ? [what nobody bought] was [any wine].
b. * [any wine] is [what nobody bought]
Ovo navodi autore na zakljuak da se elementi negativnog polariteta
mogu nai u protivtegu samo ukoliko je on kategorije IP, jer ih tada negacija
u protivtegu doputa. U sluajevima kada se ini da je protivteg manji od
IP (npr. kategorije VP ili ak DP), posredi je elipsa fonolokog materijala.
Reenica (65a) u sintaksi izgleda ovako:
(66) ? [what nobody bought] was [nobody bought any wine]
Osnovna razlika koju ovi autori uspostavljaju izmeu dva tipa privid-
no razdvojenih reenica ogleda se u kategoriji protivtega ((eliptirana) IP u
sluaju tipa A, manja kategorija (bez elipse) u sluaju tipa B) i u postoja-
nju odnosa konstituentske nadreenosti negacije kao uslova za doputanje
elemenata negativnog polariteta (budui da protivteg u reenicama tipa B
nema projekciju IP, nema ni negaciju, pa ne ispunjava uslov za povezivanje
elementa negativnog polariteta). Den Dikken i dr. (2000) takoe tvrde da
dva tipa specifkacionih prividno razdvojenih reenica nisu transformacio-
no srodna. Tip A je poput samoodgovarajueg pitanja (eng. self-answe-
ring question) po tome to sadri kako pitanje (wh-klauza) tako i odgovor
(protivteg) i u tom smislu je konstrukcija sa temom i komentarom. Polaze-
i od ovog opaanja, ovi autori generiu wh-klauzu u poloaju SpecTopP,
kopulu (is ili was) u Top, a protivteg (kategorije IP) u poloaju dopune
167
upravnog elementa Top. Struktura koju predlau za reenicu (64a) moe se
predstaviti na sledei nain:
(67)
189
samoodgovarajueg pitanja (eng. self-answering question) po tome to sadri kako pitanje
(wh-klauza) tako i odgovor (protivteg) i u tom smislu je konstrukcija sa temom i
komentarom. Polazei od ovog opaanja, ovi autori generiu wh-klauzu u poloaju
SpecTopP, kopulu (is ili was) u Top, a protivteg (kategorije IP) u poloaju dopune upravnog
elementa Top. Struktura koju predlau za reenicu (64a) moe se predstaviti na sledei nain:

(67) TopP

SpecTopP Top

what John is Top IP
is
[John is angry with himself]

U reenicama tipa B wh-klauza je nominalna odnosna klauza koja funkcionie kao
predikat kopulativne reenice iji je subjekat protivteg. Ako kopulativnu predikaciju
analiziramo kao malu klauzu (eng. small clause),
84
onda e protivteg biti u specifikatoru, a
wh-klauza u poloaju dopune neke (apstraktne) funkcijske kategorije X ija je maksimalna
projekcija (XP) dopuna kopule be (68a). Subjekat (protivteg) se mora pomeriti u SpecIP
kopule na nain prikazan u (68b) (prema den Dikken i dr. 2000: 45):

(68) a. be [
XP
AP [ X wh-CP]]
b. [
AP
angry with himself
i
] is [
XP
t
AP
what John
i
is]

84
Malim klauzama (prema Chomsky 1981) smatraju se klauze koje ne sadre lini glagolski oblik niti
predinfinitivnu partikulu to u engleskom jeziku (klauza u etvrtastim zagradama u primeru (1)). Sintagma ga
budalom u primeru (2) ilustruje malu klauzu u srpskom jeziku.
(1) I saw [him do it].
(2) Smatram [ga budalom].
Razlog zbog kog den Dikken i dr. (2000) analiziraju kopulativnu konstrukciju kao malu klauzu lei u injenici
da sama kopula nema informacijsku strukturu. Nije jasno, meutim, kako se ovakvim pristupom moe objasniti
razlika izmeu reenica poput John is a teacher i John was a teacher.
U reenicama tipa B wh-klauza je nominalna odnosna klauza koja
funkcionie kao predikat kopulativne reenice iji je subjekat protivteg. Ako
kopulativnu predikaciju analiziramo kao malu klauzu (eng. small clause),
84

onda e protivteg biti u specifkatoru, a wh-klauza u poloaju dopune neke
(apstraktne) funkcijske kategorije X ija je maksimalna projekcija (XP) do-
puna kopule be (68a). Subjekat (protivteg) se mora pomeriti u SpecIP kopu-
le na nain prikazan u (68b) (prema den Dikken i dr. 2000: 45):
(68) a. be [
XP
AP [ X wh-CP]]
b. [
AP
angry with himself
i
] is [
XP
t
AP
what John
i
is]
Ovakav pristup, meutim, ne objanjava kako je izvodivo poveziva-
nje anafore himself i referencijalnog izraza John u gornjoj reenici (i uopte
u specifkacionim prividno razdvojenim reenicama tipa B u klasifkaciji
den Dikkena i dr. 2000) uprkos injenici da ono kri princip A i princip C
teorije vezivanja. Takoe, iako autori tvrde da je ovaj pristup bolji od Bo-
84
Malim klauzama (prema Chomsky 1981) smatraju se klauze koje ne sadre lini
glagolski oblik niti predinfnitivnu partikulu to u engleskom jeziku (klauza u etvrtastim
zagradama u primeru (1)). Sintagma ga budalom u primeru (2) ilustruje malu klauzu u
srpskom jeziku.
(1) I saw [him do it].
(2) Smatram [ga budalom].
Razlog zbog kog den Dikken i dr. (2000) analiziraju kopulativnu konstrukciju kao
malu klauzu lei u injenici da sama kopula nema informacijsku strukturu. Nije jasno,
meutim, kako se ovakvim pristupom moe objasniti razlika izmeu reenica poput John
is a teacher i John was a teacher.
168
kovievog (1997a), jer objanjava paradigmu datu u primerima (69), ove
reenice su zapravo samo svrstane u tip A ili tip B, zavisno od redosleda
wh-klauze i protivtega:
(69) a. ?What she didnt say was [
IP
she didnt say [
CP
that anybody
was injured]]
b. *[That anybody was injured] was what she didnt say
c. What she said was [
IP
he said [
CP
that he was injured]
d. [That he was injured] was what she said
(70) a. What did she say? (she said) that he was injured
b. ? What didnt she say? (she didnt say) that anybody was
injured
Eliptirana negacija u (69a) doputa element negativnog polariteta u
protivtegu. Budui da u reenicama tipa B elizije nema, (69b) nije gramati-
na reenica jer nema ta da dopusti anybody u protivtegu. (69c) dozvoljava
inverziju (69d), ali je ovaj redosled mogu samo ako se reenica analizira
kao tip B, koji ne moe dopustiti element negativnog polariteta u that-klauzi
(den Dikken i dr. 2000: 57). Kako reenice u (70) pokazuju, specifkacione
prividno razdvojene reenice tipa A ponaaju se isto kao i pitanja i odgovo-
ri, to govori u prilog opaski da su u ovom tipu reenica wh-klauza i protiv-
teg zaista u odnosu slinom temi i komentaru. Moda je to razlog zbog kog
wh-klauza i protivteg ne mogu promeniti mesto: ili prosto nema strukture
iznad TopP (TopP je najvia frazna projekcija) ili je ima, ali se nita ne moe
pomeriti u nju preko SpecTopP, jer e se time prekriti princip najkraeg
pomeranja (eng. shortest move), s obzirom da bi se i materijal u SpecTopP
mogao tu pomeriti. U glavnim klauzama nema CP projekcije iznad TopP,
stoga nema ni inverzije pomonog glagola i wh-klauze:
(71) *Was
i
[what John didnt buy] t
i
any wine?
U ovom tipu prividno razdvojenih reenica nije dozvoljena ni ek-
strakcija iz protivtega, bez obzira na to da li se ona deava vidljivo (72) ili
nevidljivo (73), pod pretpostavkom da se i vidljivo nepomerene upitne rei
pomeraju (nevidljivo) na nivou logike forme:
169
(72) *What
i
do you think that [what John doesnt have] is [any
pictures of t
i
]?
(73) *Who thinks that [what John has] is [which picture of Ber-
lin]?
Za razliku od Bokovia (1997b), iji pristup ne moe da predvidi
negramatinost primera (73), s obzirom na to da se upitna re iz protivtega u
ovoj reenici ne pomera vidljivo, den Dikken i dr. (2000) tvrde da su gornji
primeri negramatini zbog toga to su specifkacione prividno razdvojene
reenice zapravo samoodgovarajua pitanja, te da zbog toga u protivtegu
ne sme biti nevezana promenljiva trag koji je vidljivo pomeranje ostavilo
u sluaju primera (72), odnosno trag ekstrakcije na nivou logike forme u
primeru (73). Odgovor koji u sebi sadri nevezanu promenljivu nije pri-
hvatljiv, a protivteg jeste odgovor na pitanje u wh-klauzi.
Den Dikken i dr. (2000) razmatraju i razloge zbog kojih se specifkaci-
one prividno razdvojene reenice tipa A ne mogu umetnuti pod glagole koji
obeleavaju izuzetan pade (eng. exceptional case marking verbs, ovi dode-
ljuju akuzativ subjektu umetnute klauze, npr. I want [her to quit her job], gde
glagol izuzetnog padea want dodeljuje akuzativ subjektu umetnute infnitiv-
ne klauze), kao ni pod glagole podizanja (eng. raising verbs, ovi imaju samo
jedan klauzalni argument sa bezlinim glagolskim oblikom te podiu subjekat
umetnute klauze u poloaj subjekta glavne klauze, npr. John
i
seems [t
i
to be
happy].): one su kategorije TopP, a tema, koja je u neargumentskom (A-)
poloaju SpecTopP ne moe da se pomeri u poloaj argumenta.
injenicu da se kopula specifkacionih prividno razdvojenih reenica sla-
e u pogledu glagolskog vremena sa wh-klauzom (74) ovi autori vide kao klasi-
an primer slaganja specifkatora sa upravnim elementom projekcije,
85
a to to
ona ne trpi modale (75) i aspekatske pomone glagole (76) objanjavaju posto-
janjem samo jednog upravnog elementa (Top) izmeu wh-klauze i protivtega.
(74) a. ? what John doesnt have {is / *was} any pictures of himself
b. ? what John didnt have {*is / was} any pictures of himself
85
Slino Bokoviu (1997b), i ovi autori smatraju da je kopula u konstrukcijama
ove vrste jedinstvena po tome to njena projekcija nije umetnuta u TP, stoga ne moe imati
nezavisnu vrednost za glagolsko vreme, ve joj oblik zavisi od vrednosti upravnog lana T
u wh-klauzi koja je u poloaju SpecTopP kopule i s kojom se kopula slae.
170
(75) a. ? what John could never be is angry with any of his friends
b. * what John never is could be angry with any of his friends
(76) a. ? what John never has been is angry with any of his friends
b. * what John never is has been angry with any of his friends
Poslednji dokaz specifnosti kopule u specifkacionim prividno raz-
dvojenim reenicama tipa A den Dikken i dr. (2000) vide u nemogunosti
izbijanja (eng. gapping). Kako pokazuju naredni primeri (preuzeti iz den
Dikken i dr. 2000: 67), ovo nije tipino za kopulu, to potvruje pretpo-
stavku da je ona u specifkacionim prividno razdvojenim reenicama tipa A
(77a) zapravo upravni element TopP strukture:
(77) a. *What Bill is is overbearing, and what Sue is timid.
b. Bill is overbearing and Sue timid.
(prosta predikativna reenica)
c. What Bill wrote was boring and what Sue wrote inte-
resting.
(predikativna prividno razdvojena reenica)
d. Bill was standing at the door and Sue sitting behind the desk.
(kao pomoni glagol)
e. Bill was rejected and Sue accepted.
(kao pomoni glagol)
f. The best candidate is Sue and the runner-up Bill.
(predikatska inverzija)
g. (Standing) at the door was Bill and (sitting) behind the
desk Sue.
(lokativna inverzija)
Kod obrnutih specifkacionih prividno razdvojenih reenica, koje ovi
autori nazivaju tipom B, wh-klauza je nominalna odnosna klauza (moda
kategorije DP ili samo CP) u funkciji predikata, protivteg u subjekatskom
poloaju nikada nije kategorije IP, a kopula nije upravni element Top, ve je
obina kopula, stoga se moe i izostaviti:
(78) a. Overbearing is what Bill is, and timid is what Sue is.
b. ?Overbearing is what Bill is, and timid, what Sue is.
171
Protivteg u subjekatskom poloaju omoguava inverziju (79), a tako-
e moe i da se pomeri u viu klauzu (80):
(79) Is
i
[angry with himself] t
i
what John is?
(80) [Angry with himself]
i
seems [t
i
to be what John is]
Pod pretpostavkom da se protivteg generie u poloaju specifkatora
nominalne klauze (iji je upravni lan apstraktni element X), a wh-klauza je
predikat ove nominalne klauze, koja je, pak, dopuna kopule, subjekat (pro-
tivteg) podii e se u SpecIP kopule, kako smo ve objasnili u primeru (68).
Meutim, specifkacione prividno razdvojene reenice tipa B odlikuju se
itavim nizom maksimalnih projekcija koje se doputaju u poloaju subjek-
ta pored kategorija DP i CP, mogui su i AP (80), ali i VP (81a) i PP (81b):
(81) a. [have a quiet weekend in the Scottish Highlands] is what
John intends to do next
b. [under the bed] seems to be where he hid the money
Kategorija IP iskljuena je iz ovog poloaja usled opte zabrane kate-
gorije IP sa linim glagolskim oblikom u poloaju subjekta fnitne klauze:
(82) a. *[she is happy] is what she said.
b. *[she wants to go home] shocks me.
Na osnovu svega reenog, den Dikken i dr. (2000) zalau se za anali-
zu specifkacionih prividno razdvojenih reenica u smislu dva podtipa, A i
B. Reenice tipa A se zapravo sastoje od dve klauze tokom cele derivacije
(wh-pitanje i potvrdan odgovor). Povezivanje omoguava elipsa, ali je sr i
povezivanja i elipse zapravo (direktni) diskursni odnos pitanja i odgovora.
U narednom poglavlju ponudiemo jedno novo vienje mogue deri-
vacije prividno razdvojenih i obrnutih prividno razdvojenih reenica.
(8) Poslednji kriterijum po kome posmatramo prednosti i nedostatke
dvaju pristupa tie se mogunosti ugraivanja gramatikih pravila u model.
Dok u sluaju pristupa Prake kole nije jasno kako se, na primer, pravilo
drugog poloaja klitika u srpskom jeziku moe uiniti delom modela, u
minimalizmu postoji vie predloga za ovo (dobar pregled daje Bokovi
2001), zavisno od toga koja se komponenta gramatike sintaksa ili fonolo-
172
gija stavlja u prvi plan. Ovde emo se, sledei Bokovia (2001, 2008b)
i Stjepanovi (1999), prikloniti blagom fonolokom pristupu kliticizaciji,
u kojem drugi poloaj klitika odreuje fonologija, pri emu se pomeranje
klitika deava iskljuivo u sintaksi, dok fonologija igra pasivnu ulogu bi-
ranja izlaznog materijala sintakse, tako to odbacuje one sintaksiki dobro
uobliene reenice koje kre neko fonoloko pravilo ili ogranienje. Ovo
znai da se klitike generiu svaka u svojoj projekciji, te da se grozd klitika
(eng. clitic cluster)
86
formira samo na nivou fonologije, a ne i u sintaksi (to
bi iziskivalo da se nau sintaksiki razlozi za obavezno grupisanje klitika u
jednom funkcijskom elementu, a to povlai i pitanje hijerarhije projekcija,
kao i naina na koji se klitike adjunkcijom s leve strane pripajaju jedna dru-
goj, o emu detaljnije pie Progovac 2005, poglavlje 6). Dakle, u sistemu
koji predlae Bokovi (2001, 2002a, 2002b, 2008b),
87
ne radi se o mogu-
nosti fonologije da pomera klitike bilo kuda: u blagom fonolokom pristu-
pu kliticizaciji pomeranja na nivou fonetske forme nema. Fonetska forma
jedino ima mogunost da izgovori neku niu kopiju onog elementa ijim bi
se izgovaranjem najvie kopije krilo neko fonoloko pravilo. Ovakav stav
moe da objasni neke podatke, na primer, zato se u (83a) mora izgovoriti
najvia kopija klitike, dok bi u (83b) isto to dovelo do negramatinosti (X
predstavlja bilo koji element u poloaju pre klitike):
(83) a. X gl.klitika particip gl.klitika
b. gl.klitika particip gl.klitika
Naime, u (83a), gde se ispred glagolske klitike ve nalazi neki fonolo-
ki materijal, mora se izgovoriti najvia kopija klitike. S druge strane, ukoliko
je sama klitika u inicijalnom poloaju, izgovorie se njena nia kopija, jer bi
u protivnom dolo do krenja pravila fonetske forme o obaveznom drugom
86
Pod grozdom klitika podrazumevamo nekoliko klitika koje se javljaju u istom
poloaju, sa istim domainom, kao to, na primer, zamenike klitike mu i ga, kao i klitika
pomonog glagola smo ine grozd u reenici (1):
(1) Mi smo mu ga pokazali.
Klitike se u grozdu nalaze u strogo utvrenom redosledu, kako to pokazuje
negramatinost sledeih primera:
(2) *Mi ga mu smo pokazali.
(3) *Mi mu smo ga pokazali.
87
Bokovi konstatuje da ideja o mogunosti fonetske forme da izgovori neki nii
element lanca potie od Franksa (1998).
173
poloaju klitika u intonacijskoj frazi. Naravno, ukoliko je pomoni glagol u
svom jakom (neklitikom) obliku, on se mora izgovoriti u najviem poloaju,
to potvruju i sledei primeri preuzeti iz Bokovi (2008b):
(84) a. Nisu / jesu odgovorili nisu / jesu njoj.
b. *Odgovorili nisu / jesu njoj.
c. su odgovorili su njoj
Ovakav pristup na veoma elegantan nain i bez suvinih pretpostavki
uspeva da objasni kompleksno pitanje poloaja klitika u srpskom jeziku.
Meutim, da bismo ga mogli smatrati uspenim moramo proveriti kako se
analiza u smislu izgovaranja niih kopija moe nositi sa lokalnom pokret-
ljivou strukture (gde lokalno znai unutar jedne klauze). Naime, nije
potpuno jasno kako mogu biti gramatine sve verzije reenice (85a) date
u (85b-f), odn. koja bi se fonetska pravila prekrila kada bismo izgovorili
najviu kopiju svakog elementa u ovim reenicama; konano, u ovom pri-
stupu, fonetska forma moe da izgovori bilo koji element lanca (ne nuno
najvii) ukoliko se na taj nain spreava krenje nekog pravila fonetske for-
me. Drugim reima, gore opisani pristup moe da objasni neka, gramatiki
regulisana pravila u srpskom jeziku, ali se ini manjkavim u objanjavanju
diskursno (ili pragmatiki) utvrenih pravila.
(85) a. Ana kupuje knjigu.
b. Ana knjigu kupuje.
c. Knjigu kupuje Ana.
d. Knjigu Ana kupuje.
e. Kupuje Ana knjigu.
f. Kupuje knjigu Ana.
Dakle, iako je analiza koju Bokovi (2001) predlae savreno primen-
ljiva u sluaju klitika, ostaje nejasno koja je motivacija za izgovaranje niih
kopija u sluajevima kada klitika nema, tj. zato bi se, na primer u reenici
(85b) izgovorila ona kopija glagola koja je nie od objekta, ili zato bi se u
(85e) fonoloki realizovale (verovatno) najnie kopije i subjekta i objekta.
88
88
Primetimo da se objekat u (85e) nalazi u niem poloaju nego subjekat, to, pod
pretpostavkom da se po analogiji sa subjekatskom sintagmom, i objekatske sintagme po-
meraju svaka u specifkator svoje projekcije slaganja (AgrOP), navodi na zakljuak da
174
Ovo nas dovodi i do drugog pitanja koji posmatramo u okviru ove
take, a koje se tie mogunosti da se formalizuju razliite povrinske re-
alizacije sa istom informacijskom strukturom. Podsetimo se da se Stjepano-
vi (1999, v. odeljak 2.5.2.) zalae za razlikovanje dve vrste pokretljivosti
strukture, od kojih se jedna oituje u razliitom redosledu defokalizovanih
fraza i prikazana je u primerima (87) u odgovoru na (86), dok je druga
povezana sa preraspodelom fokalizovanih elemenata u pitanjima s upitnim
reima (88):
(86) ta Marija daje Ivanu?
(87) a. Marija Ivanu daje poljubac.
b. Marija daje Ivanu poljubac.
c. Ivanu Marija daje poljubac.
d. Ivanu daje Marija poljubac.
(88) a. Ko kome ta govori?
b. Ko ta kome govori?
c. Kome ko ta govori?
d. Kome ta ko govori?
e. ta ko kome govori?
f. ta kome ko govori?
Ono to ovakvom pristupu nedostaje jeste razlog zbog kojeg bi fonet-
ska forma izabrala jednu, a ne neku drugu kopiju elementa koji e izgovori-
ti. Meutim, budui da stavovi Stjepanovi (1999) u najveoj meri mogu da
opiu (ali i predvide) podatke iz srpskog jezika, u narednom poglavlju emo
pokuati da ovakav pristup primenimo i na ostale naine izraavanja struk-
turne artikulacije fokusa, i to prvo u srpskom, a potom i u engleskom jeziku.
Na osnovu izlaganja i primera u ovom poglavlju, moemo zakljuiti
da je generativni pristup strukturnoj artikulaciji fokusa u prednosti u odnosu
na Praki pristup, kako u analizi engleskog jezika i posebnih struktura za
izraavanje fokusa kojima ovaj jezik raspolae, tako i u pogledu pokretlji-
vosti strukture, kao primarnog naina artikulacije fokusa u srpskom jeziku.
Prednosti formalnog pristupa ogledaju se ne samo u analizi struktura koje
funkcionalni pristup gotovo da i ne prepoznaje (kao to su razdvojene, pri-
fonetska forma nije realizovala viu kopiju objekta (u SpecAgrOP), jer bi on tada prethodio
subjektu, nego verovatno kopiju u vP.
175
vidno razdvojene i obrnute prividno razdvojene reenice o kojima smo go-
vorili), ve i u mogunosti motivacije i objanjenja pokretljivosti strukture,
pojave koja se dugo smatrala a mnogi je i danas smatraju slobodnim
redom rei karakteristinim za jezike s bogatom feksijom. Stavovi sledbe-
nika generativnog usmerenja, iako ponekad potpuno suprotstavljeni, ipak
su jedinstveni u cilju da se jezike pojave objasne, a ne samo opiu.
S druge strane, pokazali smo da se pristup Prake kole ne moe sma-
trati formalnim, jednim delom zbog toga to, kako istie Bailyn (2006a),
i dalje zanemaruje derivaciju reenica, a usredreen je na katalogizaciju
odnosa izmeu povrinskog reda rei i funkcijske perspektive reenice, a
drugim delom zato to jo uvek nije ponudio teoriju usvajanja ili negrama-
tinosti bez kojih se nijedna teorija ne moe smatrati formalnom.
176
5. NOV PRISTUP STRUKTURNOJ ARTIKULACIJI
FOKUSA
Savremena prouavanja slovenskih jezika, pa tako i srpskog, esto se
oslanjaju na empirijske podatke iz tradicionalnih gramatikih opisa, ali se
oni analiziraju sa generativne take gledita. Uz to, sve vie generativista
poziva se na postojanje nivoa informacijske strukture. U minimalizmu se
nita ne deava fakultativno, pa je logian zakljuak da se neke pojave, kao
to je, na primer, dislokacija, javljaju usled potrebe da se zadovolji neki za-
htev na nivou prikaza. Kada promena redosleda elemenata nema uticaja na
interpretaciju, takvu reorganizaciju smatramo pojavom na nivou fonoloke
forme. Meutim, kae Bailyn (2006a: 34), ako sledimo praku ili seman-
tiku literaturu, znamo da je tematska struktura u meusobnom odnosu sa
opsegom, kao i sa leksikim izborom, da ima uticaja na dodelu padea i da
funkcionie uporedo sa raznim drugim sintaksikim sredstvima kao to su
razdvajanje (eng. clefting), tematizacija, itd. Upravo u ovome ogledae se
integracija formalnog i funkcionalnog pristupa koji predlaemo u ovom po-
glavlju. U cilju davanja celovitije slike situacije u srpskom jeziku u pogledu
strukturne artikulacije fokusa i u primeni ovog novog pristupa na engleski
jezik, pokazaemo neophodnim kombinovanje dostignua oba usmerenja, i
funkcionalnog, i formalnog.
U prethodnom poglavlju dali smo kritiku analizu prednosti i nedo-
stataka nekoliko razliitih pristupa fokalizaciji, kako funkcijskog, tako i
formalnog. No, kako smo videli, nijedan od predstavljenih pristupa ne moe
u celosti da se primeni na srpski jezik, koji karakterie potpuna sloboda reda
rei (uz drugi poloaj klitika). Meutim, pokazali smo da red rei, iako ne
menja propoziciju, itekako utie na kontekstualnu prikladnost reenice.
Ovo poglavlje organizovano je na sledei nain: u odeljku 5.1 pred-
loiemo moguu reeninu strukturu u srpskom jeziku (5.1.2), s osvrtom
na poloaj glagola i klitik (5.1.1). Naredni odeljak (5.2) daje jedno novo
vienje strukturne artikulacije fokusa u srpskom jeziku, prvo u pogledu in-
formacionog fokusa (5.2.1), a potom i u pogledu kontrastnog fokusa (5.2.2).
Odeljak 5.3 bavi se moguom primenom rezultata postignutih u prethodnim
177
odeljcima na stanje u engleskom jeziku, tj. daje mogu odgovor na pitanje
zato pokretljivosti strukture (u klasinom smislu) u ovom jeziku nema.
Ovaj deo rada takoe e ponuditi moguu analizu razdvojenih, prividno
razdvojenih i obrnutih prividno razdvojenih reenica u engleskom jeziku,
kao naina strukturne artikulacije fokusa i, na kraju, odgovoriti na pitanje
zato se kontrastni fokus u ovom jeziku mora javiti ili in situ ili izraziti po-
sebnim sintaksikim konstrukcijama.
5.1. Reenina struktura u srpskom jeziku
Cilj ovog odeljka jeste da se utvrdi i objasni reenina struktura u
srpskom jeziku, i to s naroitim osvrtom na poloaj glagola i klitika, te na
mogunosti pomeranja argumenata unutar reenice.
5.1.1. Pomeranje glagola i poloaj klitik u srpskom jeziku
Pomeranje glagola u srpskom jeziku najoitije je, naravno, kada u
reenici nema pomonih glagola:
(1) Kupuje knjigu Ana.
U generativnim analizama srpskog jezika postoji nekoliko, u manjoj
ili veoj meri slinih, pristupa ovoj pojavi. Ovde emo se prvo osvrnuti
na stavove Progovac (2005), Stjepanovi (1999, 2004, 2007) i Bokovi-
a (2001, 2009), a onda, na osnovu podataka do kojih smo doli u okviru
istraivanja, ponuditi reeninu strukturu u srpskom jeziku koja, kako u na-
stavku dokazujemo, moe da objasni strukturnu artikulaciju fokusa u ovom
jeziku, ali i da se primeni na podatke iz engleskog jezika (odeljak 5.3).
Progovac (2005: 17) pretpostavlja da se glagol u srpskom jeziku, kroz
sve usputne funkcijske projekcije, pomera u najviu funkcijsku projekciju u
klauzi (u reenici poput (2) dole to je AgrS). Meutim, ova autorka takoe
pretpostavlja da se glagol ne mora tu i izgovoriti, tj. da se izgovara neki nii
lan lanca stvorenog pomeranjem glagola kroz funkcijske projekcije. Klitike,
tvrdi dalje Progovac (2005: 154), putuju zajedno s glagolom do najvie
funkcijske projekcije AgrS ili T i tu se i izgovaraju, jer se one moraju izgovo-
riti na najvioj kopiji glagola, ak i ako je ona fonoloki neizraena (tj. ak i
178
ako se izgovara neka nia kopija glagola). Sam glagol izgovorie se u nekom
niem poloaju, jer srpski jezik ne spada u jezike u kojima je glagol obavezno
u drugom poloaju tanije, najvia kopija glagola e se izgovoriti ukoliko u
poloaju ispred njega nema drugog materijala, kao, na primer, Kupuje knjigu
Ana. Ovaj pristup oito podrazumeva mogunost izgovaranja nie kopije u
lancu stvorenom pomeranjem, onako kako to predlae Stjepanovi (1999), ali
Progovac (2005: 150) isto tako naglaava i da klitikama, koje su u srpskom
jeziku obavezno u drugom poloaju, moe biti domain itav niz kategorija,
ukljuujui i upravne kategorije (V, C) ali i sintagme (DP,
89
PP, AP, itd.), te da
e se klitike pripojiti ili na upravnu kategoriju najvie funkcijske projekcije
ili na njen specifkator, ali ne i na adjunkcijom pripojen materijal (odvojen
zarezom u pisanju, odn. odgovarajuim izgovorom, npr. Jue sam ovde bila
nasuprot *Jue, sam ovde bila). U pogledu motivacije za pomeranje klitika, a
uzimajui u obzir injenicu da klitike razliitih kategorija (neke su glagolske,
a neke zamenike) proveravaju obeleje u istoj upravnoj kategoriji, Progovac
zakljuuje da je jedina mogunost da je pomeranje klitika nezavisno motivi-
sano parazitsko pomeranje. Budui da se u srpskom jeziku participi i pomoni
glagoli slau sa subjektom, pretpostavka je da se i oni pomeraju u (kompleks)
AgrS (inkorporirajui se u klitike i nosei ih sa sobom), ali se ne moraju izgo-
voriti u najviem poloaju (otud uz Predstavila mi ih je (Mirjana) i Mirjana
mi ih je predstavila, 2005: 161).
Stjepanovi (1999, 2004, 2007) dokazuje da se glagoli u srpskom je-
ziku mogu podii iznad priloga za nain, ali ne i iznad priloga koji modi-
fkuju celu reenicu. Zbog toga reenica (2) ne moe imati tumaenje (2b)
(pravilno je ovde prilog za nain), dok se u reenici (3) prilog moe inter-
pretirati na oba naina:
(2) Odgovara pravilno Mileni.
a. Daje pravilan odgovor Mileni.
b. *Pravilno ini to odgovara Mileni.
(3) Pravilno odgovara Mileni.
b. Pravilno ini to odgovara Mileni.
89
Progovac (1998) tvrdi da i u srpskom jeziku, iako tu lanova nema, imenikom
sintagmom (NP) dominira funkcijska projekcija DP. Da li je imenika kategorija u ovom
jeziku NP ili DP ne utie na tvrdnje iznete u ovom istraivanju, stoga se dalje neemo baviti
ovom temom.
179
Ako se prilozi koji modifkuju reenicu (tj. klauzu) pripajaju adjunk-
cijom na TP, ovo je za Stjepanovi dokaz da se glagoli u srpskom jeziku
podiu u upravnu kategoriju T (ovo je fakultativno pomeranje, otuda su
mogue obe interpretacije u sluaju reenice (3)). No, postojanje fakulta-
tivnosti pomeranja glagola nije u skladu sa minimalistikim principima i
zahteva dodatno objanjenje, koje autorka, meutim, ne daje.
Bokovi (2001, 2009) tvrdi da se u srpskom jeziku ne pomeraju samo
glagoli u linom glagolskom obliku, ve da se i glagoli u bezlinom glagol-
skom obliku vidljivo podiu i ilustruje ovu tvrdnju sledeim primerima:
(4) Jovan je zaboravio potpuno Petra.
(5) Jovan e zaboraviti potpuno Petra.
U oba sluaja, budui da glagol moe da prethodi prilogu koji modi-
fkuje glagolsku sintagmu, ovo slui kao dokaz da se glagol podigao preko
priloga (pripojenog adjunkcijom na VP) i pripojio adjunkcijom na pomoni
glagol kako bi proverio obeleja koja su im zajednika. Ovo pomeranje je
i obavezno i vidljivo, tvrdi ovaj autor i dodaje da se nakon ovog pomeranja
bezlini glagolski oblik ne moe dalje pomerati, jer je proverio sva obeleja,
dok se pomoni glagol moe ekskorporirati (iz kompleksa glagol+pomoni
glagol) u cilju provere neproverenih obeleja (glagolsko vreme i slaganje
sa subjektom). Bokovi (2008b) daje osnovnu strukturu klauze u srpskom
jeziku u (6), koju ovde ilustrujemo primerom (7). Primetimo da primer (7)
na nivou fonetske forme, usled obaveznog drugog poloaja klitika u intona-
cijskoj frazi, dobija oblik (8):
(6) [
AgrsP
subjekat [
AgrsP
glagolska klitika [
P
klitika etikog dati-
va
90
[
TP
re. prilog [
TP
(lini gl. oblik)[
AgrIOP
dativska klitika
[
AgrDOP
akuzativna klitika [
VP
(lini gl. oblik)
(7) Ja sam ti mudro mu je preutala.
(8) Ja sam ti mu je mudro preutala.
90
Podvuena zamenika klitika u reenicama (1) i (2) predstavlja primer etikog
dativa:
(1) Nisi morao da mi kae, ja sam ti to ve znala.
(2) Ona ti nije od onih to ogovaraju.
180
Nadalje, on tvrdi da se zbog svojih leksikih obeleja na nivou fonet-
ske forme klitike u srpskom jeziku moraju enkliticizirati (eng. encliticize),
odn. zalepiti na kraj konstituenta koji je desno priloan (eng. adjacent) rubu
intonacijske fraze. Kao rezultat ovoga, klitike e biti u drugom poloaju u
svojoj intonacijskoj frazi. Ovakva analiza uslovljava fonoloko gomilanje
klitika u istoj intonacijskoj frazi, ali ne i u istoj klauzi. Takoe, autor istie
da nita ne navodi klitike da se i sintaksiki gomilaju, tj. da se u sintaksi sve
klitike nau u istom poloaju upravnog elementa. Primer (9) ne uspeva na
nivou fonetske forme, jer nisu zadovoljena prozodijska obeleja klitike ga
(klitika nije u drugom poloaju u svojoj intonacijskoj frazi):
(9) *... da su jue ga istukli.
Ako strukturu predloenu u (6) primenimo na reenicu (10a), dobie-
mo strukturu (10b) (zanemarujui sve kopije koje se briu):
(10) a. Oni su ti mudro prijavili policiji Petra.
b. [
AgrsP
oni [
AgrsP
su [
P
ti [
TP
mudro [
TP
prijavili [
AgrIOP
policiji
[
AgrDOP
Petra [
VP
Napomenimo jo da Bokovi (2001, 2009) smatra da fonetska for-
ma moe da izgovori i ne nuno najvii lan lanca ukoliko se na taj nain
spreava krenje nekog pravila fonetske forme, te da se ovakav pristup lako
moe primeniti u sluaju klitika, ali da je nejasna motivacija za izgovaranje
niih kopija u sluajevima kada klitika u reenici nema (v. objanjenje pri-
mera (85) u odeljku 4.2).
S druge stane, podsetimo da za Bailyna (2002b, 2004) (uoptena) in-
verzija predstavlja pomeranje zarad zadovoljavanja principa proirene pro-
jekcije. A-pomeranje je nekanoniko zadovoljavanje ovog principa, mogu-
e samo ukoliko ga prati podizanje glagola. Ukoliko podizanje glagola izo-
stane, Bailyn to smatra vrstom A-pomeranja, npr. tematizacijom.
91
Dakle,
za ovog autora primeri (11a) i (11b) imaju umnogome razliitu strukturu:
(11) a. Ovu knjigu ita Ivan esto.
b. Ovu knjigu Ivan ita esto.
91
U ovom sluaju, tvrdi Bailyn (2004), pretpostavka je da glagol ostaje unutar pro-
jekcije vP (dodatna projekcija glagola, u ijem se specifkatoru spaja sintagma sa temat-
skom ulogom vrioca radnje, v. Larson 1988).
181
Dok se u sluaju reenice (11a) objekat A-pomerio u poloaj subjekta
(SpecIP), a glagol se podigao u upravnu kateogriju I, u primeru (11b) subjekat
u nominativu se pomerio u SpecIP (da bi zadovoljio princip proirene projek-
cije), glagol je ostao unutar vP, a objekat se adjunkcijom pripojio na IP.
Budui da, kako rezultati istraivanja pokazuju, nijedan od ovde izlo-
enih stavova ne moe u potpunosti da objasni podatke u srpskom jeziku,
u nastavku predlaemo reeninu strukturu i dajemo jedno novo vienje
strukturne arikulacije fokusa.
5.1.2. Predlog strukture reenice u srpskom jeziku
Na osnovu svega do sada reenog, a naroito podataka do kojih smo
doli u okviru istraivanja, u nastavku elimo da predloimo sledee u vezi
sa reeninom strukturom u srpskom jeziku, te sa strukturnom artikulaci-
jom fokusa:
(1) U srpskom jeziku postoji potreba da se klasina IP projekcija
razdvoji u (najmanje) AgrSP TP AgrOP. Na ovaj nain,
moemo objasniti kako glagol proverava svoja -obeleja,
u slaganju sa subjektom, ali i kako argumenti proveravaju
obeleje padea.
(2) Glagol se u srpskom jeziku uvek pomera (u vor T), bez ob-
zira na to da li je u linom ili bezlinom glagolskom obliku
(up. Bokovi 2001, 2009).
(3) Lokalna pokretljivost strukture u srpskom jeziku nije rezul-
tat ispunjavanja principa proirene projekcije. Iako funkcij-
ski upravni element klauze mora imati specifkator (Lasnik
2001: 360), princip proirene projekcije se u ovom jeziku ne
moe zadovoljiti pomeranjem bilo koje kategorije u specif-
kator AgrS (to je funkcijski upravni element klauze).
(4) Iako prozodija odslikava sintaksu, drugi poloaj klitika u
srpskom jeziku nije rezultat sintaksikih ogranienja, ve
fonetske forme.
(5) Postoji tesna veza izmeu sintakse i fonologije (koja se po-
najvie ogleda u smetanju klitika u drugi poloaj), ali i iz-
meu sintakse i diskursa (to ograniava prikladnost raznih
sintaksikih realizacija reenice u odreenom kontekstu), te
182
i sintakse i semantike (jer sintaksika pomeranja mogu uti-
cati na interpretaciju reenice).
Predlaemo, dakle, da glagol dodeljuje tematska obeleja unutar pro-
jekcije vP objektu (ili objektima) unutar VP, a subjektu u SpecvP. Pomo-
ni glagol se iz vora T, gde se i sam glagol mora pomeriti da bi proverio
obeleja vezana za glagolsko vreme (ili da bi proverio jako obeleje) podie
u AgrSP, kako bi se sloio sa subjektom. Klitike se generiu svaka u svojoj
projekciji, odakle se, u cilju provere relevantnih obeleja, pomeraju svaka u
svoju Agr projekciju (u ovom pogledu ponaaju se isto kao i neklitiki obli-
ci), a grozd formiraju tek na nivou fonoloke forme. Potonju tvrdnju mo-
emo dokazati umetanjem materijala izmeu klitika, to je dozvoljeno pod
uslovom da umetnuti materijal ini posebnu intonacijsku frazu. Naime, da
se razlog negramatinosti primera (12) ne krije u prekidanju grozda klitika
potvruje gramatinost reenica (13) klitike moraju zauzeti drugi poloaj
u svojoj intonacijskoj frazi, to je za klitiku ga u primeru (13), deo reenice
iza umetnutog materijala:
(12) a. *Sutra e u koli mu vaspitaica vratiti igraku.
b. *Marija mu sluajno je prosula kafu na ruku.
(13) Oni su, kao to sam vam rekla, dali ga meni.
Uz ovo, a u prilog stavu da klitike u sintaksi ne formiraju grozd, govo-
re i injenice vezane za redosled klitika postojanje hijerarhijskog odnosa
potvruju i sledei primeri (prema Stjepanovi 1999):
(14) a. Ja sam mu ga pokazala a i vi ste mu ga pokazali.
b. *Ja sam mu ga pokazala a i vi ga ste mu pokazali.
c. *Ja sam mu ga pokazala a i vi mu ste ga pokazali.
(15) a. ?Mi smo mu ga dali a i vi ste mu ga dali.
b. *Mi smo mu ga dali a i vi ste ga mu dali.
(16) a. ?Marija mu eli da ga predstavi.
b. *Marija ga eli da mu predstavi.
Podsetimo jo da fonologija, u blagom fonolokom pristupu koji ovde
zastupamo (sledei Bokovia 2001, 2009, kao i Stjepanovi 1999), ima
mogunost da odbaci one sintaksiki dobro uobliene reenice koje kre
neko fonoloko pravilo ili ogranienje.
183
Na osnovu svega dosad iznetog, s jedne strane, kao i dosadanjih
predloga reenine strukture, s druge (Bokovi 2008b i drugde, Progovac
2005, Stjepanovi 1999 i drugde, i dr.) predlaemo strukturu reenice u srp-
skom jeziku predstavljenu u sledeem ravastom dijagramu:
(17)
210
(17) (LDP)
(LD) TopP
Top FP
F AgrSP
AgrS TP
T AgrOP
AgrO vP
v VP

Pretpostavka ovakve strukture jeste da se glagol pomera iz vP kroz usputne upravne
elemente funkcijskih projekcija sve do T, ali moda i dalje, u AgrS. Ovo je u suprotnosti sa
tvrdnjom Stjepanovi (1999) i Bokovia (2009), koji kau da se glagol (bilo u linom ili
bezlinom glagolskom obliku) pomera samo do vora T, jer smatraju da se prilog pravilno ne
moe tumaiti kao reenini prilog ukoliko mu prethodi glagol (primer (18) u tumaenju (b)
smatraju neprihvatljivim):


Meutim, ispitanici koje smo konsultovali u okviru ovde ovog istraivanja prihvataju
oba tumaenja reenice (18), kao i primer (19), gde prilog naivno ne samo da moe nego se,
usled semantike nespojivosti sa glagolom, i mora tumaiti kao reenini prilog (podseamo
da je reenini prilog adjunkcijom pripojen na TP):

92
Zvezdica oznaava rekurzivnost projekcije.
Pretpostavka ovakve strukture jeste da se glagol pomera iz vP kroz
usputne upravne elemente funkcijskih projekcija sve do T, ali moda i dalje,
u AgrS. Ovo je u suprotnosti sa tvrdnjom Stjepanovi (1999) i Bokovia
(2009), koji kau da se glagol (bilo u linom ili bezlinom glagolskom obli-
ku) pomera samo do vora T, jer smatraju da se prilog pravilno ne moe
tumaiti kao reenini prilog ukoliko mu prethodi glagol (primer (18) u
tumaenju (b) smatraju neprihvatljivim):
Meutim, ispitanici koje smo konsultovali u okviru ovde ovog istrai-
vanja prihvataju oba tumaenja reenice (18), kao i primer (19), gde prilog
naivno ne samo da moe nego se, usled semantike nespojivosti sa glago-
lom, i mora tumaiti kao reenini prilog (podseamo da je reenini prilog
adjunkcijom pripojen na TP):
(19) Otvara naivno vrata.
a. *Otvara vrata na naivan nain.
184
b. Naivno je od njega to otvara vrata.
Dakle, glagol u srpskom jeziku moe da se podigne u vor T, a gornji
primeri sugeriu da moda moe i dalje, u vor AgrS. Moda ak postoji
mogunost da se, osim pomonih glagola, i glagoli u linom glagolskom
obliku pomeraju u AgrS, a oni u bezlinom glagolskom obliku ostaju u T,
iako, s obzirom na to da se i lini i bezlini glagolski oblici slau sa subjek-
tom, za ovo nema jasnog razloga. No, poto ovo pitanje ne utie neposredno
na fokalizaciju, ono ovde nee biti razmatrano, nego emo samo primetiti
da je ovo jo jedna interesantna oblast prouavanja srpskog jezika i (sledei
Bokovia 2001) ostati pri stavu da se pomoni glagol pomera u AgrS, a
leksiki glagoli, bez obzira na oblik, ostaju u voru T.
U pogledu principa proirene projekcije, na poetku ovog odeljka
rekli smo da se ovaj princip u srpskom jeziku ne moe ispuniti bilo ko-
jom kategorijom. U sistemu Chomskog (1995), princip proirene projekcije
je (morfoloki) zahtev provere obeleja, formalizovan u jakom N (ili D)
obeleju vora I(nf), koji se mora vidljivo proveriti. U kasnijim radovima,
Chomsky (1999, 2000) predstavlja princip proirene projekcije kao zahtev
da poloaj specifkatora bude vidljivo popunjen. Ovo, pak, znai da se u
jezicima u kojima subjekat ne mora biti fonoloki realizovan (eng. pro-drop
languages), princip proirene projekcije, budui da nije vezan za pade,
odn. njegovu dodelu ili proveru, moe zadovoljiti i pomeranjem glagola.
Bailyn (2004: 43), sledei Alexiadoua i Anagnostopoulou (1998), formulie
ovaj zahtev na sledei nain:
Parametar principa proirene projekcije (eng. EPP Parameter)
Princip proirene projekcije moe zadovoljiti neki XP u poloaju
SpecIP ili neki podignuti upravni element, ali je princip univerzalan.
92
U srpskom jeziku ovo predvia postojanje jedne od dve mogunosti
ispunjavanja principa proirene projekcije: (a) podizanje neke frazne pro-
92
The EPP is satisfed by either an XP in SpecIP or a rased head (but is universal).
Priznaka XP ovde oznaava maksimalnu projekciju bilo kojeg (leksikog ili funkcijskog)
elementa, a SpecIP je poloaj specifkatora projekcije IP, koja je u ranijim fazama gene-
rativne sintakse (u teoriji upravljanja i vezivanja) predstavljala frazu feksije i sadravala
informacije vezane za glagolsko vreme, slaganje sa subjektom, modalnost, negaciju, itd., a
kasnije je razdvojena na vie ue specifnih projekcija, kao to su AgrSP, TP, itd.
185
jekcije u poloaj specifkatora AgrSP ili (b) podizanje leksikog glagola.
Problem sa ovakvom analizom jeste u tome to poloaj specifkatora AgrSP
nije prazan ak ni onda kada subjekat nije fonoloki izraen, tj. princip pro-
irene projekcije u srpskom jeziku moe se zadovoljiti i fonoloki neizra-
enim subjektom, i to ne samo u klauzama sa linim glagolskim oblikom
(20a), ve i u klauzama sa bezlinim glagolskim oblikom (20b), dok prva
mogunost ne postoji u engleskom jeziku (21a):
(20) a. Ana je obeala da pro e mu ga pozajmiti.
b. Ana eli da pro igra tenis.
(21) a. *Ann promised that pro / PRO will lend it to him.
b. Ann wants *pro / PRO to play tennis.
Ako je fonetska forma zaduena za smetanje klitika u drugi poloaj
intonacijske fraze, onda moemo rei da u srpskom jeziku princip proirene
projekcije ispunjava subjekat pomeren u SpecAgrSP, bez obzira na to da
li je on fonoloki izraen ili ne, a glagol se javlja u inicijalnom poloaju u
reenici samo kao posledica fonolokog pravila o drugom poloaju klitika
u intonacijskoj frazi, dok je strukturno i dalje u poloaju upravnog elementa
funkcijske projekcije TP (vie rei o tome kako se ovo tano deava bie
uskoro). Ovo moemo dokazati sloenim reenicama, u kojima se glagol ne
podie kako bi zadovoljio princip proirene projekcije:
(22) *Ana je obeala da pozajmie mu ga.
U pogledu zadovoljavanja principa proirene projekcije valja jo rei
sledee: kako smo ve istakli, frazna projekcija koja se podie u SpecAgrSP
je subjekat, no to ne mora biti subjekat u nominativu, ve moe biti i (logi-
ki ili semantiki) subjekat u dativu (23a) ili akuzativu (23b) ili, u bezlinim
egzistencijalnim reenicama poput (23c-d), u genitivu:
(23) a. Ivanu su se jele kokice.
b. Petra je bolela glava.
c. Danas nema nastave. (Stanoji i dr. 1989: 237)
d. Predstave nee biti do sledee srede.
186
U reenici (23a), na primer, dativska sintagma Ivanu se iz vP oito po-
merila, iako nije jasno kako je proverila obeleja i nala se u SpecAgrSP. Ovo
pitanje je izuzetno sloeno i zahtevalo bi mnogo vie prostora nego to mu
ovde moemo posvetiti, zato emo ovde samo napomenuti da Progovac (2005:
76) predlae da se eksterni argument Ivanu pomerio u nii segment projekcije
AgrSP (ona ovaj segment naziva agr
s
p) kako bi proverila dativski pade, dok
gramatiki ili sintaksiki subjekat kokice, s kojim se glagol slae u relevantnim
obelejima (*Ivanu se jeo kokice.) proverava nominativski pade u glavnom
segmentu projekcije AgrSP; (ekspletivna zamenica) se generie se u AgrOP i
tu i proverava akuzativski pade; klitike su u AgrS (Progovac, inae, zastupa
sintaksiki stav prema kliticizaciji), a leksiki glagol (radni glagolski pridev)
je u T (o tome kako reenica u fonetskoj formi dobija oblik u (23a), Progovac
(2005) se ne izjanjava). eljko Bokovi (u privatnom razgovoru, septembra
2008) kae da nije jasno ta se u ovakvim reenicama deava: jedna mogu-
nost je da se izgovara nia kopija imenice u nominativu (bilo iz razloga koje
navodi Stjepanovi 1999, tj. kao posledica potrebe da se primarni akcenat do-
deli informacionom fokusu u poslednjem poloaju (v. i odeljak 3.1), ili da bi se
zadovoljio zahtev za drugim poloajem klitika, kao u Bokovi 2001); druga
mogunost je da se pretpostavi da imenica kokice ostaje u nekom poloaju ni-
sko u strukturi, to i ne mora biti tematski poloaj s obzirom na injenicu da se
i bezlini glagolski oblici pomeraju u srpskom jeziku. Nijedno od ovih obja-
njenja, meutim, nije zadovoljavajue, jer niti moemo rei da bi kanoniki
red rei u reenicama (23a-b) bio S-V-O (up. Kokice su se jele Ivanu ili Glava
je bolela Petra), niti se logiki subjekat uvek javlja zajedno sa gramatikim
subjektom u nominativu (up. (23c-d)), a red rei u ovim primerima se ne menja
ni u odsustvu klitika (up. Petra boli glava). No, iako detaljnija analiza ovakvih
reenica nije tema ovoga rada, smatrali smo neophodnim osvrnuti se i na ove
strukture, ali ih ovde neemo dalje analizirati.
Logian sled gore iznetog zakljuka o ispunjavanju principa proirene
projekcije u srpskom jeziku je i sledee pitanje: ta se deava u reenicama
u kojima na mestu subjekta ne stoji subjekat u nominativu ve neki drugi
argument, na primer, objekat, kao u sledeem primeru:
(24) Mariji ga je Petar dao.
Odgovor na ovo pitanje dajemo u narednom odeljku, gde izlaemo
jedno novo vienje strukturne artikulacije fokusa u srpskom jeziku.
187
5.2. Novo vienje strukturne artikulacije fokusa u srpskom
jeziku
U prethodnom odeljku predloili smo reeninu strukturu u srpskom
jeziku, ali smo ostali nedoreeni u pogledu opravdanosti postojanja rekur-
zivnih projekcija za levu dislokaciju (LDP) i tematizaciju (TopP), kao i pro-
jekcije za fokalizaciju (FP). Cilj ovog odeljka je da iznese i opravda jedan
nov nain analize slobode reda rei u srpskom jeziku, kao strukturnog nai-
na artikulacije fokusa, kako informacionog (u odeljku 5.2.1), tako i kontra-
stnog, u tesnoj saradnji s fonologijom (5.2.2).
5.2.1. Red rei u slubi izraavanja informacionog fokusa
u srpskom jeziku
Odeljak 5.1.2 zakljuili smo pitanjem ta se deava u reenicama poput
Mariji ga je Petar dao, u kojima na mestu subjekta stoji neki drugi argument,
na primer, objekat. U ovakvim sluajevima, zastupamo stav da se radi o preme-
tanju poznate informacije na poetak klauze, tj. o tematizaciji. Na osnovu za-
kljuaka koje smo izveli detaljnom analizom upitnik koje dajemo u Dodatku,
predlaemo da se iznad projekcije AgrSP moe nai TopP (v. shemu u (17)), u
ijem je specifkatoru objekatska sintagma Mariji, Petar je u SpecAgrSP, dao
u T, a klitike svaka u svojoj projekciji u sintaksi, a u fonetskoj formi u drugom
poloaju u intonacijskoj frazi, na nain koji prikazujemo ovde:
93
93
Bokovi (2001) istie da, iako se ini da je glagolska klitika je nie u strukturi
od objekatskih klitika (primer (24) gore), primeri elipse glagolske sintagme u (1), na koje
je panju skrenula Stjepanovi (1999), dokazuju da ovo nije sluaj, te da se i je u sintaksi
nalazi u istom voru kao i ostale glagolske klitike (AgrS), a poloaj koji ova klitika na
nivou fonetske forme zauzima objanjava nezavisno motivisanim ogranienjem na
ovom nivou, koje zahteva da je bude poslednje u grozdu klitika. Ovu tvrdnju Bokovi
potkrepljuje i primerima umetanja fonolokog materijala (2), premetanjem glagolske
sintagme (tematizacijom) u (3), te interpretacijom priloga (4):
(1) Ona mu ga je predstavila, a i on je mu ga predstavio.
(2) ?On je, kao to sam vam rekla, predstavio se Petru.
(3) Dao ga Mariji je Ivan.
(4) Jovan je pravilno odgovorio Ani.
Svi ovi primeri dokazuju da su zamenike klitike deo VP, dok glagolska nije, kao i
da se glagolska klitika mora nalaziti u poloaju viem od zamenikih klitika. Iz ovog sledi
da se i je nalazi u AgrS, a to to biva izgovoren kao poslednji u grozdu klitika moe se
smatrati posledicom nekog ogranienja na nivou fonetske forme. (v. i Bokovi 2008b).
188
(25) [
SpecTopP
Mariji [
SpecAgrsP
Petar [
AgrS
je [
TP
dao je [
AgrIOP
Mariji dao
je [
AgrOP
ga dao je [ je [
vP
Petar dao Mariji ga
Kako je ogranienje o drugom poloaju klitike fonoloke prirode,
nivo fonetske forme pobrinue se za to da se reenica (25) ne izgovori kao
(26a), bez pauze iza Mariji i stoga kao jedna intonacijska fraza, ve kao
(26b), sa klitikama neposredno iza sintagme Mariji, ili pak kao (26c), sa
pauzom iza Mariji, jer e u tom sluaju klitike biti u drugom poloaju u
svojoj intonacijskoj frazi:
(26) a. *Mariji Petar ga je dao.
b. Mariji ga je Petar dao.
c. Mariji, Petar ga je dao.
Pre nego to pokaemo moguu analizu saradnje izmeu sintakse i
fonoloke forme a u cilju smetanja klitika u drugi poloaj, napomenimo
jo da je TopP iznad vora AgrP u ravastom dijagramu (17) projekcija za
tematizaciju i ako (zasad) pretpostavimo da je ona rekurzivna, u reeni-
ci poput (27) imaemo dve projekcije TopP, kao i dva reenina priloga
adjunkcijom pripojena na AgrSP:
(27) Crvenu haljinu Mariji jue ujutro na autobuskoj stanici Jo-
van je predao.
Prikazano zagraivanjem,
(28) [
TopP1
Crvenu haljinu [
TopP2
Mariji [
AgrSP
jue ujutro [
AgrSP
na
autobuskoj stanici [
AgrSP
Jovan je [
TP
predao ...
Tematizovane sintagme crvenu haljinu i Mariji popele su se u poloaj
SpecTopP kako bi zadovoljile obeleje [top] koje imaju. Meutim, nije u pot-
punosti jasno kako su u tom pomeranju izbegle efekat relativizovane mini-
malnosti (opisan u odeljku 4.2), s obzirom na to da se via tema u svoj krajnji
poloaj morala pomerati kroz specifkator nie teme, tj. kroz SpecTopP
2
. Pi-
tanje koje u ovakvom pristupu ostaje nerazreeno jeste zato sintagma crvenu
haljinu nije uspela da proveri obeleje [top] u SpecTopP
2
, odnosno, ako jeste
proverila to obeleje, zato se pomerila dalje, u SpecTopP
1
. Ako se sintagma
189
crvenu haljinu pomerila u SpecTopP
1
zbog toga to je imenika sintagma Ma-
riji ve bila u poloaju SpecTopP
2
i zadovoljila netumaivo [top] obeleje
upravnog elementa Top
2
u trenutku kad se sintagma crvenu haljinu pomerila
preko nje, onda se namee pitanje o hijerarhiji pomeranja: da li postoji valjan
razlog zbog kojeg bismo pretpostavili da se Mariji pomerilo u SpecTopP
2
pre
pomeranja sintagme crvenu haljinu. Ukoliko je odgovor potvrdan, oekivali
bismo da redosled tema utie na znaenje ili makar na kontekstualnu priklad-
nost reenice. Ovo, meutim, nije sluaj, to dokazuje gramatinost reenice
(29), u kojoj smo promenili redosled tema u odnosu na (28), kao i podjednaka
kontekstualna prikladnost obeju reenica u odgovoru na pitanja (30) i (31):
(29) Mariji crvenu haljinu jue ujutro na autobuskoj stanici Jovan
je predao.
(30) Kako je Marija dola do crvene haljine jue ujutro na auto-
buskoj stanici?
(31) ta se jue ujutro na autobuskoj stanici desilo sa Marijom i
crvenom haljinom?
Kako ovi primeri pokazuju, budui da obe sintagme, i Mariji i cr-
venu haljinu predstavljaju poznatu informaciju u navedenoj situaciji, obe
se mogu tematizovati i kada se ovo desi, potpuno je svejedno kojim e se
redosledom javiti na poetku reenice uostalom, o slobodi redosleda ele-
menata u kontekstualno uslovljenom delu reenice govorili su i pripadnici
Prake kole (v. o ovome odeljak 2.2).
Druga mogunost koju bismo mogli predloiti za analizu inicijalnih
tema jeste da se sve skupljaju u istom voru, tj. da se jedna pomera u
SpecTopP, a da joj se ostale tematizovane sintagme pripajaju adjunkcijom.
Ovakav pristup, meutim, ne bi mogao da objasni sledee reenice, u ko-
jima se klitike nalaze iza prvog tematizovanog elementa (32a), iza drugog
tematizovanog elementa (32b), iza vieg reeninog priloga (32c), odnosno
iza nieg reeninog priloga (32d):
(32) a. Mariji je crvenu haljinu jue ujutro na autobuskoj stanici
Jovan predao.
b. Mariji crvenu haljinu je jue ujutro na autobuskoj stanici
Jovan predao.
190
c. Mariji crvenu haljinu jue ujutro je na autobuskoj stanici
Jovan predao.
d. ?Mariji crvenu haljinu jue ujutro na autobuskoj stanici je
Jovan predao.
Ako klitike moraju biti u drugom poloaju u svojoj intonacijskoj frazi,
a reenice u (32) su sve gramatine, to moe znaiti samo jedno: projekcija
teme je rekurzivna projekcija, a klitike se mogu nai u drugom poloaju u
odnosu na bilo koju od inicijalnih fraza i teme (32a-b) i adjunkta (32c-d).
Pitanje je, onda, kako se realizuju razne mogunosti reda rei.
Razlog zbog kojeg je dugo vladalo miljenje da je projekcija teme
rekurzivna jeste to to se ona smatrala adjunkcijom, a adjunkcija je rekur-
zivna operacija. Meutim, ovakav stav preispitala je . Kiss (1998c), tvr-
dei da tematizacija podrazumeva pomeranje jedne tematizovane sintagme
u SpecTopP i adjunkciju ostalih tematizovanih sintagmi u upravni element
Top (33), ili, kao druga mogunost, pomeranje svih tematizovanih sintagmi
u poloaj specifkatora viestrukih Top projekcija (34), na nain prikazan u
sledea dva dijagrama:
(33)
219
Ako klitike moraju biti u drugom poloaju u svojoj intonacijskoj frazi, a reenice u
(32) su sve gramatine, to moe znaiti samo jedno: projekcija teme je rekurzivna projekcija,
a klitike se mogu nai u drugom poloaju u odnosu na bilo koju od inicijalnih fraza i teme
(32a-b) i adjunkta (32c-d). Pitanje je, onda, kako se realizuju razne mogunosti reda rei.
Razlog zbog kojeg je dugo vladalo miljenje da je projekcija teme rekurzivna jeste to
to se ona smatrala adjunkcijom, a adjunkcija je rekurzivna operacija. Meutim, ovakav stav
preispitala je . Kiss (1998c), tvrdei da tematizacija podrazumeva pomeranje jedne
tematizovane sintagme u SpecTopP i adjunkciju ostalih tematizovanih sintagmi u upravni
element Top (33), ili, kao druga mogunost, pomeranje svih tematizovanih sintagmi u poloaj
specifikatora viestrukih Top projekcija (34), na nain prikazan u sledea dva dijagrama:

(33)
TopP
Spec Top

TOP Top . . .

TOP Top

TOP Top

191
(34)
220
(34)
TopP
1
Spec Top

TOP Top TopP
2

Spec Top

TOP Top TopP
3

Spec Top

TOP Top . . .

Ako prihvatimo potonje reenje i stav da je fonoloka forma zaduena za smetanje
klitika u drugi poloaj (tj. izgovaranje ovih u drugom poloaju) u intonacijskoj frazi, onda
postaje jasno ta se deava u gornjim reenicama. U svakoj od ovih reenica sintagma koja
neposredno prethodi klitici (ili klitikama) oznaava i poetak intonacijske fraze. Ovo znai da
imenika sintagma Mariji u (32b) ini posebnu intonacijsku frazu, te da se, u tom smislu,
ponaa isto kao apozitivi (35), (fonoloki) teki konstituenti pomereni unapred (36) i
umetnuti elementi (37):

(35) Ja, tvoja mama, obeala sam ti sladoled.
(36) Sa Petrom Petroviem srela se samo Milena.
(37) Znai da, kao to rekoh, oni e sutra doi.

U ovom tumaenju, dakle, sintagma Mariji u (32b) ini posebnu intonacijsku frazu, a
budui da je dislocirana levo, predlaemo da ona ne predstavlja primer tematizacije ve leve
dislokacije (up. odeljak 3.2). Ova operacija razlikuje se od tematizacije po tome to
Ako prihvatimo potonje reenje i stav da je fonoloka forma zadu-
ena za smetanje klitika u drugi poloaj (tj. izgovaranje ovih u drugom
poloaju) u intonacijskoj frazi, onda postaje jasno ta se deava u gornjim
reenicama. U svakoj od ovih reenica sintagma koja neposredno prethodi
klitici (ili klitikama) oznaava i poetak intonacijske fraze. Ovo znai da
imenika sintagma Mariji u (32b) ini posebnu intonacijsku frazu, te da se,
u tom smislu, ponaa isto kao apozitivi (35), (fonoloki) teki konstituenti
pomereni unapred (36) i umetnuti elementi (37):
(35) Ja, tvoja mama, obeala sam ti sladoled.
(36) Sa Petrom Petroviem srela se samo Milena.
(37) Znai da, kao to rekoh, oni e sutra doi.
U ovom tumaenju, dakle, sintagma Mariji u (32b) ini posebnu in-
tonacijsku frazu, a budui da je dislocirana levo, predlaemo da ona ne
predstavlja primer tematizacije ve leve dislokacije (up. odeljak 3.2). Ova
operacija razlikuje se od tematizacije po tome to podrazumeva upotrebu
tzv. intonacije zareza (eng. comma intonation) i, mada potonji pojam nije
akustiki defnisan, jasno je da je smo postojanje zareza znak da se u izgo-
voru napravi pauza. Za razliku od tematizacije, leva dislokacija ne predstav-
192
lja vidljivo pomeranje; u engleskom jeziku, materijal dislociran na poetak
reenice dovodi se u vezu sa zamenicom, kao John i him u reenici (38),
dok je u sluaju tematizacije posredi vidljivo pomeranje nekog tematskog
elementa, a zamenice nema (39):
(38) John, I dont like him.
(39) John, I dont like.
U srpskom jeziku, s druge strane, leva dislokacija i tematizacija po-
nekad se mogu razlikovati na osnovu padea dislociranog elementa: dok je
u sluaju leve dislokacije imenika sintagma na poetku reenice ee u
nominativu, bez obzira na pade zamenice u reenici (primeri (40)), tema-
tizovani element na poetku reenice uvek ima pade koji mu je dodelio
glagol (41):
(40) a. Jovan / ?Jovana, ne volim ga.
b. Jovan / ?O Jovanu, o njemu sam ti ve rekla sve.
c. Jovan / ?S Jovanom, Marija ne razgovara s njim.
(41) a. *Jovan / Jovana ne volim.
b. *Jovan / O Jovanu sam ti ve rekla sve.
c. *Jovan / S Jovanom Marija ne razgovara.
Pretpostavimo ipak da sintagma Mariji u (32b) ini posebnu intona-
cijsku frazu, a da se klitike lepe za prvi element svoje intonacijske fraze,
tj. za crvenu haljinu. Primeri (32b-c) za nijansu su manje prihvatljivi nego
(32a), jer ovde imamo i levu dislokaciju sintagme Mariji u (32b), odnosno i
Mariji i crvenu haljinu u (32c), a klitika se lepi za vii reenini prilog, dok
u (32d), koji je manje prihvatljiv od ostalih primera u (32), klitika zauzima
drugi poloaj u intonacijskoj frazi koja poinje niim reeninim prilogom.
Prirodnije je, svakako, da se u ovakvim sluajevima klitika enkliticizira na
subjekat, kao u (32a), ili na glagol (up. Mariji crvenu haljinu jue ujutro na
autobuskoj stanici predao je Jovan), zavisno od toga ta ini novu informa-
ciju.
Nadalje, rekli smo da su reenini prilozi poput namerno, naivno ili
mudro (koji, zavisno od poloaja i semantike spojivosti sa glagolom, mogu
biti i prilozi za nain) adjunkcijom pripojeni na TP. Ovo znai da e ree-
193
nica (42), marginalno prihvatljiva u tumaenju u kome je lukavo reenini
prilog, na nivou fonetske forme imati prikaz dat u (43):
(42) Studentima smo lukavo pokazali reenja.
(43) ?[
TopP
Studentima [
AgrSP
lukavo [
AgrSP
(pro) smo [
TP
pokazali
smo [
AgrIOP
studentima [
AgrDOP
reenja [
VP
(pro) pokazali stu-
dentima reenja]]]]
Svi ovi primeri samo potvruju zakljuak iznet na poetku odeljka
5.1.2 o postojanju tesne veze izmeu:
(1) Sintakse i fonologije o ovoj vezi smo detaljno govorili ra-
nije, u vezi sa smetanjem klitika u drugi poloaj.
(2) Sintakse i diskursa od moguih realizacija reenice u po-
gledu relativnog poloaja njenih konstituenata, u konkret-
nom kontekstualnom okruenju (diskursu) bie prihvatljiva
samo jedna ili, u pojedinim sluajevima, podskup gramati-
kih realizacija reenice. Ovo navodi na zakljuak da se dis-
kurs ne sme izostaviti iz formalnog opisa jezika i u nastavku
predlaemo nain na koji se on moe integrisati u sistem mi-
nimalizma.
(3) Sintakse i semantike pomeranje sintaksikih konstituena-
ta unutar reenice moe bitno uticati na opseg elemenata, a
time i na tumaenje reenice.
Postavlja se pitanje moemo li i kako ove zakljuke integrisati u sistem
minimalizma, koji ne dozvoljava fakultativna pomeranja. Pretpostavimo sle-
dee: informacioni fokus reenice, kao njen informaciono najrelevantniji deo,
u srpskom jeziku se obino (ali ne i obavezno, v. Halupka-Reetar 2008a)
nalazi u poslednjem poloaju. Ovo znai da se reenini akcenat dodeljuje
elementu koji u datom kontekstu nosi najvie informacija (odgovara na pi-
tanje). Informacioni fokus u srpskom jeziku nema svoju projekciju status
informacionog fokusa u reenici signalizira fonetska forma dodeljivanjem
reeninog akcenta. A odakle fonetska forma zna kojem elementu da dodeli
reenini akcenat? Najjednostavnije je pretpostaviti da nova informacija, tj.
fokus reenice, nosi obeleje [+f]. Ovo obeleje je dvostruko vano za fo-
netsku formu: s jedne strane, ono daje uputstvo fonetskoj formi da reenini
akcenat dodeli elementu koji ima ovo obeleje, a, s druge strane, u srpskom
jeziku dozvoljava fonetskoj formi da izgovori (naj)niu kopiju elementa koji
194
nosi ovo obeleje. Na taj nain, koji god element da je u pitanju, sva njegova
obeleja bivaju proverena primenom sintaksikih operacija, ali fonoloki biva
realizovana njegova (naj)nia kopija. Na primer, u kontekstu diskursnog se-
gmenta (44), element koji daje odgovor na upitnu re (Marija) ini informa-
cioni fokus reenice (45). Nepotpun prikaz reenice (45) na nivou fonetske
forme daje se u (46):
(44) Vidi, vidi, ta ti to ima? I sladoled i keks! Ko ti je kupio
sladoled?
(45) Sladoled mi je kupila MARIJA.
(46) [
TopP
Sladoled [
AgrSP
Marija [
AgrS
je [
TP
Marija kupila je [
AgrIOP

mi kupila je [
AgrDOP
sladoled kupila je [
VP
je [
VP
Marija kupila
mi sladoled]]]]
Na slian nain bivaju izgovorene najnie kopije direktnog (47), od-
nosno indirektnog objekta (48), ukoliko oni ine informacioni fokus, kao u
sledeim primerima:
(47) (ta je Marija kupila Petru?) Marija je Petru kupila SLA-
DOLED.
(48) (Kome je Marija kupila sladoled?) Marija je sladoled ku-
pila PETRU.
Na nivou fonetske forme, gornji primeri imae sledeu strukturu:
(49) [
AgrSP
Marija [
AgrS
je [
TP
Marija kupila je [
AgrIOP
Petru kupi-
la je [
AgrDOP
VP
je [
VP
Marija kupila Petru
sladoled]]]]
94

94
Teorijski, mogli bismo pretpostaviti da u ovoj reenici biva izgovorena ona kopija
direktnog objekta koja se nalazi u SpecAgrDOP. Meutim, ovakav stav podrazumevao bi
i postojanje nekog mehanizma koji e videti da je ta kopija najnia izgovorena kopija
(iza nje nema nijedne fonetski realizovane kopije nijednog drugog elementa) u reenici.
Dodatna pretpostavka svakako nije dobro reenje, pa emo stoga smatrati da nivo veze PF
dozvoljava da se izgovori najnia kopija onog elementa koji u datom kontekstu ini infor-
macioni fokus reenice.
Primetimo jo da, ukoliko je fonetska realizacija reenice kao u (1) dole, nita se
znaajno ne menja u prikazu koji smo dali u (49), samo e se izgovoriti via kopija partici-
pa (v. (2)). Isto vai i za primer (50) gore.
195
(50) [
AgrSP
Marija [
AgrS
je [
TP
Marija kupila je [
AgrIOP
Petru kupila je
[
AgrDOP
VP
je [
VP
Marija kupila Petru slado-
led]]]]
Informacioni fokus u srpskom jeziku, meutim, ne mora se realizo-
vati u poslednjem poloaju. Istraivanje sprovedeno u okviru ovog rada,
kao i ono iji su rezultati predstavljeni u Halupka-Reetar (2008a), govori u
prilog ovoj tvrdnji. Naime, na osnovu analize podataka do kojih smo doli u
istraivanju meusobnog odnosa poloaja informacionog fokusa i reda rei
u srpskom jeziku moe se zakljuiti da se informacioni fokus moe nai
gotovo u bilo kom poloaju u reenici, a da se prototipino (bar u govor-
nom jeziku) nalazi u kanonikom poloaju elementa koji ga ini. Sudei po
odgovorima ispitanika, reenice (52) su (gotovo) podjednako dobri odgo-
vori na pitanje (51), to znai da fonetska forma mora imati mogunost da
na razliite naine realizuje reenice, odnosno da izgovori razliite kopije
elemenata.
(52) a. Knjigu je kupila MARIJA.
b. MARIJA je kupila knjigu.
U reenici (52a), PF izgovara najniu kopiju imenike sintagme Ma-
rija, koja ini informacioni fokus reenice, dok se u (52b) realizuje najvia
kopija ovog elementa (koji je, naravno, i ovde informacioni fokus). Postav-
lja se pitanje kako i zato je dozvoljeno ovo, naizgled u potpunosti fakulta-
tivno, pomeranje informacionog fokusa.
Rekli smo da nivo fonetske forme dodeljuje reenini akcenat in-
formacionom fokusu, elementu s obelejem [+if], i da izgovara njegovu
(naj)niu kopiju. Meutim, injenica da ovaj element nosi obeleje infor-
macionog fokusa i da na njega pada reenini akcenat omoguava datom
elementu da bude izgovorena bilo koja njegova kopija (naravno, pod uslo-
vom da se potuju gramatika pravila). Tako su mogue i ostale permutacije
subjekta, glagola i objekta u reenici (52) (s tim da reenice sa inicijalnim
glagolom, kao Kupila je knjigu MARIJA ili Kupila je MARIJA knjigu zvue
(1) Marija je kupila Petru SLADOLED.
(2) [
AgrSP
Marija [
AgrS
je [
TP
Marija kupila je [
AgrIOP
Petru kupila je [
AgrDOP
sladoled
kupila je [
VP
je [
VP
Marija kupila Petru sladoled]]]]
196
pomalo zastarelo i oekuju se gotovo iskljuivo u priama i bajkama; ali up.
Stjepanovi 1999). Ono to je bitno istai jeste da nefnalni informacioni
fokus ipak biva fonoloki obeleen, iako u znatno manjoj meri nego onda
kada se on koristi kao kontrastni fokus, tj. kad elimo da ispravimo sago-
vornika, kao, na primer, u sledeem dijalogu (o kontrastnom fokusu bie
vie rei u narednom odeljku):
(53) A: ujem da si bila u kupovini sa Marijom i Ivanom i da je
Marija kupila knjigu.
B: Ne, Ivan je kupio knjigu.
U svetlu ovih primera i rezultata istraivanja, Halupka-Reetar (2008a)
kae da je moda umesno da se, pored informacionog i kontrastnog foku-
sa, govori i o dva podtipa informacionog fokusa, od kojih je jedan, fnalni
fokus, u poslednjem poloaju i stoga nosilac reeninog akcenta, a drugi,
za koji smo predloili termin NEFINALNI FOKUS (eng. NON-FINAl FOCuS),
u nekanonikom poloaju informacionog fokusa. Nefnalni fokus preuzima
reenini akcenat od najnie kopije (nekom vrstom prelaska obeleja, eng.
feature percolation), to mu omoguuje da se bez obzira na poloaj (tj. na
to koja e se njegova kopija izgovoriti) identifkuje kao nosilac informacio-
nog fokusa. Ovo takoe objanjava i blagu fonoloku istaknutost nefnalnog
fokusa. U cilju potvrivanja ove hipoteze o dvema vrstama informacionog
fokusa, ije postojanje predviamo u jezicima u kojima je red rei relativno
slobodan, potrebna su laboratorijska istraivanja u kojima bi se od ispitani-
ka trailo da izgovore iste reenice u razliitim kontekstima, ime bi se do-
lo do valjanih podataka na osnovu kojih bi se mogla izmeriti koliina ak-
centa u svakom pojedinanom sluaju, te dokazati da je opravdano govoriti
o distinkciji fnalni nefnalni (informacioni) fokus. Ono to ovde elimo
ponuditi jeste analiza u kojoj se informacioni fokus posmatra kao obeleje
dodeljeno nekom reeninom konstituentu u zavisnosti od komunikativne
namere govornika. Ovo obeleje omoguuje nosiocu da bude izgovorena
bilo koja njegova kopija (ukoliko se time ne kri nikakav fonoloki zahtev
ili pravilo), pri emu e element nosilac obeleja [+if] uvek nositi i izvesnu
koliinu akcenta.
Veza izmeu sintakse i diskursa tie se mogunosti razliitih reali-
zacija iste reenice i manje ili vee prikladnosti ovih realizacija u datom
kontekstu. Dakle, sintaksa daje mogunost (poloajne) pokretljivosti ele-
197
menata u reenici i razliitih (povrinskih) realizacija iste reenice, a dis-
kurs, u skladu sa kontekstom, ograniava ovaj izbor na jednu ili vie njih,
u manjoj ili veoj meri prikladnih, realizacija (zavisno od konteksta). Tako,
na primer, morfosintaksa daje mogunosti ulanavanja leksikih elemenata
{Ivan, kupio, knjigu} na svih est moguih naina (sa klitikom je u obave-
znom drugom poloaju) (55-60), dok fonologija svaki od ovih redosleda
moe da realizuje na tri naina:
95
(55) Ivan je kupio knjigu. a. Ivan je kupio KNJIGU.
b. Ivan je KUPIO knjigu.
c. IVAN je kupio knjigu.
(56) Ivan je knjigu kupio. a. Ivan je KNJIGU kupio.
b. Ivan je knjigu KUPIO.
c. IVAN je knjigu kupio.
(57) Knjigu je kupio Ivan. a. KNJIGU je kupio Ivan.
b. Knjigu je KUPIO Ivan.
c. Knjigu je kupio IVAN.
(58) Knjigu je Ivan kupio. a. KNJIGU je Ivan kupio.
b. Knjigu je Ivan je KUPIO.
c. Knjigu je IVAN kupio.
(59) Kupio je knjigu Ivan. a. Kupio je KNJIGU Ivan.
b. KUPIO je knjigu Ivan.
c. Kupio je knjigu IVAN.
(60) Kupio je Ivan knjigu. a. Kupio je Ivan KNJIGU.
b. KUPIO je Ivan knjigu.
c. Kupio je IVAN knjigu.
Od ovih osamnaest razliitih mogunosti, diskurs, u kontekstu datom
u (54), bira (55a) i (58a) kao najprikladnije odgovore, dok su ostali odgovo-
ri pod (a) u manjoj meri prikladni, a (59a) i (60a), s inicijalnim glagolom,
najmanje prikladni (zastareli). Odgovori (b), u kojima je radnja u informa-
95
Glagolska klitika ne moe biti informacioni fokus, niti kontrastni; u potonjem
sluaju moraju se upotrebiti puni oblici pomonog glagola:
(1) *Uradila domai zadatak sam.
(2) Uradila domai zadatak jesam.
198
cionom fokusu, bili bi prikladni u odgovoru na pitanja poput (61), gde su
poznati i vrilac i trpilac radnje, a novu informaciju ini samo glagol:
(61) ta je Ivan uradio s knjigom?
Najprikladnije odgovore i ovde e predstavljati one reenice u kojima
je informacioni fokus u poslednjem poloaju (56b, 58b), ali e i ostali u
manjoj ili veoj meri biti prihvatljivi.
U reenicama pod (c) u primerima (55-60), fokus je na vriocu radnje,
pa stoga oni nisu prikladni odgovori ni na pitanje (54), niti na (61), ve na
pitanja poput sledeih:
(62) a. Ko je kupio knjigu?
b. Ko je knjigu kupio?
Primetimo da se gornja dva pitanja razlikuju samo po redosledu pozna-
te informacije, tj. po tome da li objekat prethodi radnji ili ne, ali u oba sluaja
novu informaciju ini vrilac radnje, tj. Ivan. U skladu sa svime dosad ree-
nim, najprikladnijim odgovorima na pitanja (62) trebalo bi smatrati one re-
enice u kojima je subjekat u fnalnom poloaju ((57c) i (59c)); istovremeno,
reenica (59c) sa inicijalnim glagolom, trebalo bi da bude obeleena kao za-
starela. Meutim, sudovi ispitanika kose se sa oekivanjima, jer su se gotovo
bez izuzetka odluivali za (55c) kao naprikladniji odgovor na pitanje (62a),
dok je (59c) od svih primera (c), najree biran kao prikladan odgovor. Slina
situacija mogla se primetiti i u odgovoru na pitanje (62b), s tim to se ovde,
sudei po rezultatima upitnika, najprikladnijim odgovorom smatrao oeki-
vani OVS redosled (primer (57c), a tek neznatno manje prikladnim (56c) i
(55c). Odgovor (59c) je i ovde obeleen kao najmanje prikladan.
Zakljuak koji moemo izvesti na osnovu ovde iznetih podataka jeste
da tesna veza izmeu sintakse i diskursa zaista postoji, ali je od izuzetne
vanosti i uloga fonologije, bez koje gornje reenice ne bi imale po tri mo-
gue realizacije (i to bez ukljuivanja kontrastnog fokusa). Takoe treba
primetiti da prikladnost odgovora u kojima informacioni fokus nije u po-
slednjem poloaju u reenici govori u prilog postojanju ovde predloenog
nefnalnog fokusa. Sasvim je sigurno da ispitanici nisu itali reenicu (55c)
sa neutralnim reeninim naglaskom kada su je izabrali kao najprikladniji
odgovor na pitanje (62a) ipak, injenica da nisu ni kontrastno naglasili
199
subjekatsku sintagmu Ivan potvruje hipotezu o treoj vrsti fokusa, odn. o
podvrsti informacionog fokusa koji smo nazvali nefnalnim (informacio-
nim) fokusom.
Trea veza o kojoj smo govorili jeste veza izmeu sintakse i seman-
tike. Naime, ranije smo rekli da lokalnu pokretljivost strukture neki auto-
ri smatraju vrstom A-pomeranja u cilju zadovoljavanja principa proirene
projekcije, ali se ini da u srpskom jeziku ovo nije sluaj. Pokazali smo
da se u ovom jeziku subjekat (makar i fonoloki neizraen pro) penje u
SpecAgrSP; ukoliko subjektu prethodi neki element, ovaj je verovatno tema
i pomerio se u SpecTopP, ili ak u specifkator fraze za levu dislokaciju
(LD), i u potonjem sluaju ini posebnu intonacijsku frazu. No, sloboda
reda rei u srpskom jeziku moe uticati i na semantiku reenice. Naime, u
nekim sluajevima promena reda rei itekako utie na semantiku reenice,
prvenstveno na opseg elemenata i na vezivanje. U srpskom jeziku opseg
kvantifkatora dovodi se u direktnu vezu sa njihovim poloajem na nivou
povrinske strukture,
96
a prividno fakultativnim pomeranjem nekog ele-
menta zapravo se omoguuje vezivanje koje inae ne bi bilo mogue. Na
primer, recipronu zamenicu jedno drugo moe vezivati ili imenika sinta-
gma Jovan i Marija ili sintagma decu, ali reenica moe biti i dvoznana
kada obe imenike sintagme mogu vezivati zamenicu jedno drugo. Mogua
tumaenja reenice (63) daju se u (64):
(63) (Situacija: Jovan i Marija imaju po jedno dete, ali nijedno od
njih ne poznaje dete onog drugog, niti se deca meusobno
poznaju.)
[Jovan i Marija]
i
su predstavili decu
j
JEDNO DRUGOM
i/j
.
(64) a. Jovan je svoje dete predstavio Mariji, a Marija svoje dete
Jovanu.
b. Jovan i Marija ve poznaju dete jedno drugog. Ovom pri-
likom su decu predstavili jedno drugom.
Promena reda rei u primeru (63) uticae na mogunost tumaenja
reciprone zamenice, tj. na njeno vezivanje. Na primer, za razliku od (63),
96
Budui da se u srpskom jeziku upitne sintagme moraju pomeriti na poetak kla-
uze, nije mogue testirati da li postoji interakcija izmeu upitnih fraza i kvantifkatora u
pogledu opsega elemenata.
200
gde recipronu zamenicu mogu vezivati i subjekat i direktni objekat, u (65),
kako i indeks pokazuje, objekatska sintagma je ne moe vezivati.
(65) [Jovan i Marija]
i
su jedno drugom
i/*j
predstavili DECU
j
.
Ovde, kako moemo zakljuiti, promena reda rei, odnosno izgova-
ranje vie ili nie kopije nekog elementa omoguava ili onemoguava ve-
zivanje. injenica da je u primeru (63) indirektni objekat u viem poloaju
nego direktni objanjava zato recipronu zamenicu jedno drugom moe
vezivati i subjekatska sintagma Jovan i Marija, ali i objekatska decu. Jedno
drugom ovde je informacioni fokus, pa je stoga dozvoljeno (i opravdano)
izgovaranje (naj)nie kopije ovog elementa. To znai da su mu konstitu-
entski nadreene obe sintagme (i subjekatska, i objekatska), te da ga zato
obe sintagme mogu vezivati i otuda dvojna mogunost interpretacije ove
zamenice. S druge strane, u reenici (65), direktni objekat je informacioni
fokus, to znai da se ne izgovara najvii lan lanca iji je on upravni lan,
ve (naj)nii. Ovo podrazumeva da kopija sintagme decu koja biva izgo-
vorena nije konstituentski nadreena recipronoj zamenici, pa je ne moe
ni vezivati. Takoe, ovo dokazuje da pokretljivost strukture, ili, tumaenje
ove pojave koje smo ovde dali u smislu mogunosti izgovaranja nie kopije,
itekako utie na vezivanje, to je, bez sumnje, domen semantike.
Ako promena reda rei u reenicama koje sadre reciprone zame-
nice utie na mogunost tumaenja te zamenice, postavlja se pitanje da li
isto vai i za zamenice. Uslov B teorije vezivanja (Chomsky 1981, koju
minimalizam preuzima u obliku koji daje Chomsky 1995, bez pozivanja na
indekse jer se ovi, u skladu sa uslovom ukljuenosti, ne mogu smatrati sin-
taksikim atomima), nalae da se zamenice ne mogu interpretirati kao kore-
ferentne sa nekom frazom u svom domenu koja konstituentski upravlja nji-
ma. Tako, na primer, u engleskoj reenici (66) sintagme Mary i her ne mogu
se tumaiti kao koreferentne, jer Mary konstituentski upravlja zamenicom
her u domenu potonjeg elementa, pa bi se time krio uslov B teorije veziva-
nja. Istovremeno, neka druga sintagma s odgovarajuim obelejima (3. lice
jednine, enski rod) ali van domena zamenice moe vezivati element her.
Na slian nain, ni u srpskom primeru (67) Marija i nju ne mogu se tumaiti
kao koreferentne (u znaenju Marija voli sebe), ali ovo je mogue u (68),
jer ovde Marija nije u domenu zamenice (domen smo oznaili etvrtastim
zagradama), to dokazuje i negramatinost reenice (69), u kojoj e povrat-
201
na zamenica ostati nevezana, jer koreferentna imenica ini tek deo imenike
sintagme koja konstituentski upravlja povratnom zamenicom, krei time
osnovni uslov za postojanje mogunosti koreferentne interpretacije:
(66) Mary
i
likes her
*i/j
.
(67) Marija
i
voli nju
*i/j
.
(68) Marija
i
zna da [Ana
j
voli sebe
*i/j
/ nju
i/*j
].
97
(69) *[Marijina
i
knjiga] je proslavila sebe
i
.
98
Meutim, kako naredni primeri pokazuju, pokretljivost strukture nee
imati uticaja na vezivanje zamenica u primerima (70-71) iz srpskog jezika,
jer e mogunost, odnosno nemogunost vezivanja ostati nepromenjena.
(70) NJU
*i/j
Marija
i
voli.
(71) Marija
i
zna da [SEBE
*i/j
/ NJU
i/*j
Ana
j
voli sebe
*i/j
/ nju
i/*j
].
Referencijski izrazi uvek moraju biti slobodni, tj. ne moe ih vezivati
koindeksirani antecedent otuda negramatinost primera (72-73) u tuma-
enju u kome se imena odnose na istu osobu:
(72) John
i
likes John
*i/j
.
(73) Jovan
i
voli Jovana
*i/j
.
Ipak, postoje konteksti u kojima pokretljivost strukture spreava kr-
enje uslova C teorije vezivanja. Naime, za razliku od reenice (74), u ko-
joj se razlog negramatinosti krije u koreferentnom tumaenju zamenice
i referencijskog izraza profesoru, u (75), koja podrazumeva pokretljivost
strukture, negramatinosti nema, jer je referencijski izraz ovde slobodan.
Pretpostavka da red rei utie na semantiku reenice ponovo je potvrena u
sledeim primerima:
97
To to upotreba zamenikog oblika nju umesto klitikog oblika ju podrazumeva
neku vrstu isticanja nema uticaja na ovde iznetu analizu. Klitiki oblik ju u fonetskoj
formi nuno bi bio u drugom poloaju u intonacijskoj frazi, u kom sluaju red rei dat u
primerima (67-68) nije gramatian.
98
Reenica je negramatina u nameravanom znaenju Marijina knjiga je proslavila
Mariju, ali je mogua u, za nas ovde sasvim nebitnom, tumaenju Marijina knjiga je
proslavila Marijinu knjigu.
202
(74) *elim da on
i
odmah zaboravi neka pitanja profesoru
i
.
(75) [Neka pitanja profesoru
i
]
j
elim da on
i
odmah zaboravi [neka
pitanja profesoru
i
]
j
.
Primeri (74-75), dakle, potvruju uticaj reda rei na semantiku reeni-
ce i potvruju postojanje (tesne) veze izmeu sintakse i semantike.
Na kraju ovog odeljka jo emo istai da pristup pokretljivosti struktu-
re, kao nain zadovoljavanja principa proirene projekcije, ini se, ne moe
objasniti podatke iz srpskog jezika. Ako je pomeranje glagola iz V u T dovo-
ljan razlog da objekat i subjekat budu podjednako udaljeni (eng. equidistant)
od vora T, jer se minimalni domen T na ovaj nain proiruje (v. Chomsky
1995), te je svejedno koje e se od njih pomeriti da bi proverio D obeleje
upravnog elementa T (obeleje principa proirene projekcije), onda pome-
ranje ili pokretljivost objekta (preko subjekta) nee prekriti uslov minimal-
ne spone (eng. Minimal link condition), koji zahteva da pomeranje bude to
krae. Drugim reima, u skladu sa defnicijom podjednake udaljenosti koju
daje Chomsky (1995: 184), u dole prikazanoj shematskoj strukturi, Spec
1
od-
govara elementu , Spec
2
elementu , dok glagol (Y), adjunkcijom pripojen
upravnoj kategoriji T (X), predstavlja element , koji dajemo u defniciji:
Podjednaka udaljenost (eng. equidistance, Chomsky 1995: 184)
Ako su i u istom minimalnom domenu, onda su oni podjednako
udaljeni od .
99
235
XP
Spec
1
X
X YP
Spec
2
Y
Y ZP

Pade se proverava putem slaganja (eng. Agree), stoga nije relevantan za pomeranje u
SpecTP. Drugim reima, ovakav pristup moe objasniti red rei Marija voli JOvANA, gde se
subjekat pomerio u SpecTP u cilju zadovoljavanja principa proirene projekcije, kao i
JOvANA voli Marija, gde je objekat u SpecTP. Ukoliko pretpostavimo da i predloke
sintagme nose obeleje D, onda imamo objanjenje zato se predloka sintagma moe nai u
poloaju subjekta (u lokativnoj inverziji) kao to se predlozi i u pomeranju upitnih rei
moraju pomeriti zajedno sa upitnom rei u reenicama (76) dole, tako i ovde moemo
pretpostaviti da se predlog pomera zajedno sa imenikom sintagmom (ekstrakciju predloga
razmatraju Abels 2003; Bokovi 2005b, 2008b).

(76) a. Kod koga je Jovan otiao?
b. *Koga je Jovan otiao kod?

Meutim, ovo ipak ne objanjava reenice poput JOvANA Marija voli, gde se glagol
oito ne izgovara u voru T (to ne znai nuno da do ovog pomeranja nije dolo), jer nema
dva poloaja iznad T u koje bismo mogli smestiti i objekatsku sintagmu JOvANA, i
Pade se proverava putem slaganja (eng. Agree), stoga nije relevantan
za pomeranje u SpecTP. Drugim reima, ovakav pristup moe objasniti red
rei Marija voli JOvANA, gde se subjekat pomerio u SpecTP u cilju zado-
99
If , are in the same minimal domain, they are equidistant from .
203
voljavanja principa proirene projekcije, kao i JOvANA voli Marija, gde
je objekat u SpecTP. Ukoliko pretpostavimo da i predloke sintagme nose
obeleje D, onda imamo objanjenje zato se predloka sintagma moe nai
u poloaju subjekta (u lokativnoj inverziji) kao to se predlozi i u pomera-
nju upitnih rei moraju pomeriti zajedno sa upitnom rei u reenicama (76)
dole, tako i ovde moemo pretpostaviti da se predlog pomera zajedno sa
imenikom sintagmom (ekstrakciju predloga razmatraju Abels 2003; Bo-
kovi 2005b, 2008b).
(76) a. Kod koga je Jovan otiao?
b. *Koga je Jovan otiao kod?
Meutim, ovo ipak ne objanjava reenice poput JOvANA Marija
voli, gde se glagol oito ne izgovara u voru T (to ne znai nuno da do
ovog pomeranja nije dolo), jer nema dva poloaja iznad T u koje bismo
mogli smestiti i objekatsku sintagmu JOvANA, i subjekatsku sintagmu Ma-
rija.
100
Miyagawa (2003) istie da za posmatranje pokretljivosti strukture u
smislu zadovoljavanja principa proirene projekcije nije dosta da u nekom
jeziku postoji pomeranje glagola iz V u T (kako smatra Miyagawa 2001),
ve je neophodno i morfoloko obeleavanje padea. Da bi upravni element
T mogao da privue bilo subjekatsku, bilo objekatsku sintagmu, mora po-
stojati slaganje meu njima: ovo znai da se glagolsko vreme (ili odreeni
eksponenti glagolskog vremena) slae sa morfolokim obelejem padea.
Pomeranje NP u SpecTP omoguava i doputa odnos slaganja izmeu T i
morfolokog padenog eksponenta (eng. case marker) na imenikoj sinta-
gmi (koje doputa upravni element T). Ovo se ne tie apstraktnog padea na
objektu, jer ovo doputa upravni element v.
U zakljuku ovog dela, istaknimo onda da se pokretljivost strukture
kao sredstvo izraavanja strukturne artikulacije fokusa u srpskom jeziku ovde
posmatrala u svetlu postojanja obeleja [+if] na elementu koji ga ini, u spre-
100
Ako i dopustimo da predloke sintagme mogu da zadovolje princip proirene
projekcije usled obeleja D koje nose, u ovom pristupu nije jasno ni kako priloke sintagme
pomerene na poetak reenice mogu zadovoljiti princip proirene projekcije. U reenicama
poput (1) ostaje neobjanjena injenica da je prilog jue u preverbalnom poloaju, glagol
se podigao u vor T, a subjekat je u postverbalnom poloaju:
(1) Jue je proitao Marko TRI ROMANA.
204
zi sa mehanizmom izgovaranja niih kopija. Sutina analize koju smo ovde
predloili na osnovu rezultata istraivanja moe se sumirati na sledei nain:
(1) Informacioni fokus reenice, kao njen informaciono najrele-
vantniji deo, u srpskom jeziku obino se nalazi u poslednjem
poloaju.
(2) Informacioni fokus reenice nosi tumaivo obeleje [+if].
(3) Fonetska forma dodeljuje reenini akcenat elementu s obe-
lejem [+if] i izgovara najniu kopiju ovog elementa.
(4) U skladu sa gramatikim pravilima srpskog jezika, fonet-
ska forma takoe moe izgovoriti neku viu, ili ak najvi-
u kopiju elementa-nosioca reeninog akcenta (elementa s
obelejem [+if]), u kom sluaju se nefnalni fokus dodatno
obeleava prozodijskim sredstvima.
(5) Razliite mogunosti reda rei unutar klauze u srpskom je-
ziku nisu rezultat pokretljivosti strukture, kao operacije go-
tovo slobodnog rasporeivanja reeninih elemenata, ve
odraz hijerarhije izgovorenih kopija, to uvek ima nekog
uticaja na kontekstualnu prikladnost reenice.
Na ovaj nain, moemo objasniti dosad iznete podatke. Dvojno tu-
maenje reenice (63) rezultat je, s jedne strane, izgovaranja najnie kopije
elementa jedno drugom s obelejem [+if], a s druge, mogunosti da se ovaj
element protumai kao koreferentan sa bilo kojom od dve imenike sinta-
gme koje su u domenu elementa jedno drugom i konstituentski upravljaju
ovom recipronom zamenicom. Drugim reima, predlaemo da se indirek-
tni objekat jedno drugom pomerio u SpecAgrIOP, poloaj koji je strukturno
vii od poloaja AgrDOP, ali da izgovaranje nie kopije indirektnog objek-
ta (onaj u vP) omoguava da se on protumai kao koreferentan s direk-
tnim objektom decu, ija izgovorena kopija u SpecAgrDOP konstituentski
upravlja kopijom indirektnog objekta unutar vP. Da je informacioni fokus u
nekanonikom, nefnalnom poloaju (77), izgovoren u SpecAgrIOP, ne bi
se mogao protumaiti kao koreferentan s direktnim objektom, pa bi u tom
sluaju jedino mogue tumaenje reenice bilo (64b), koje ovde ponavlja-
mo kao (78):
i
su JEDNO DRUGOM
i/*j
predstavili decu
j
.
(78) Jovan je svoje dete predstavio Mariji, a Marija svoje dete
Jovanu.
205
Za razliku od ovih primera, kada je direktni objekat informacioni
fokus reenice, kao u primeru (65), jasno je da se reciprona zamenica u
SpecAgrIOP moe intepretirati kao koreferentna samo sa subjektom, jer
direktni objekat, ni u svom najniem poloaju u vP, niti u SpecAgrDOP ne
moe konstituentski upravljati indirektnim objektom. Ako je, pak, direktni
objekat s obelejem [+if] u nefnalnom poloaju, a indirektni objekat biva
izgovoren u svom najniem poloaju (unutar vP), kao u (69), onda je reci-
pronu zamenicu mogue tumaiti kao koreferentnu i sa subjektom (kao u
(78), ali i sa direktnim objektom, kao u (80):
i
su DECU
j
predstavili jedno drugom
i/j
.
(80) Jovan i Marija ve poznaju dete jedno drugog. Ovom prili-
kom su decu predstavili jedno drugom.
Sledee pitanje koje se namee tie se arhitekture sistema u minima-
lizmu, gde se pretpostavlja postojanje samo apsolutno neophodnih nivoa,
a to su nivoi veze: fonetska forma i logika forma. Dosad smo govorili o
lokalnoj ili A-pokretljivosti strukture i opisali smo je u smislu moguno-
sti izgovaranja niih kopija elemenata. U narednom odeljku govoriemo o
kontrastnom fokusu, kako bismo, uzimajui u obzir i A- i A-pokretljivost,
pokuali da utvrdimo arhitekturu sistema.
5.2.2. Kontrastni fokus u srpskom jeziku
U odeljku 3.1 rekli smo da se kontrastni, ili identifkacioni, fokus ra-
zlikuje od informacionog fokusa u nekoliko aspekata, od kojih su najzna-
ajniji to to kontrastni fokus izraava iscrpnu identifkaciju, ima opseg,
pomera se u poloaj specifkatora neke funkcijske kategorije odakle vezuje
operator, kao i to to se njegova projekcija moe ponavljati. Stjepanovi
(1999, 2003) tvrdi da se u srpskom jeziku kontrastni fokus doputa i po-
loajno, pomeranjem kontrastno fokalizovane sintagme u neki sintaksiki
poloaj, ali i prozodijski, kontrastnim naglaskom (81) (v. i odeljak 2.5.2).
Istovremeno, meutim, ona priznaje da pomeranje nije obavezno, te da su
reenice sa prozodijski obeleenim kontrastnim fokusom u poslednjem po-
loaju takoe prihvatljive (82), ali ih smatra manje prikladnim (primeri i
sudovi preuzeti su iz Stjepanovi 1999: 74-75):
206
(81) a. Mariju je Petar zagrlio.
b. Petar je Mariju zagrlio.
(82) ?? Petar je zagrlio Mariju.
101
Ova autorka takoe prepoznaje slinosti izmeu upitnih sintagmi i
kontrastno fokalizovanih elemenata u pogledu njihovog poloaja u reenici
i tvrdi da je pomeranje upitnih rei zapravo podtip pomeranja fokalizovanih
elemenata. Pomou testova sa adjunktima, poloaje u koji se kontrastno
fokalizovani elementi pomeraju Stjepanovi identifkuje kao (rekurziv-
ni) AgrSP i PredP (projekcija izmeu TP i VP) i kae da se (fokalizovani)
upitni elementi u reenicama poput (83) i (84) verovatno nalaze u istom
strukturnom poloaju kao i elementi koji nose kontrastni fokus (85) i (86),
otuda slinost u mogunostima tumaenja priloga i kao reeninog i kao
nainskog u (83) i (85), odnosno samo kao nainskog u (84) i (86)
102
u
prvom sluaju, prilog mudro je u poloaju adjunkcijom pripojenim na TP,
dok je u potonjim primerima adjunkt pripojen na vP (nia upitna re je u
SpecPredP), te je ovde samo nainska interpretacija mogua:
101
Ono to smo u prethodnom odeljku, pozivajui se na Halupka-Reetar (2008a)
nazvali nefnalnim fokusom, Stjepanovi (1999) vidi kao vrstu identifkacionog fokusa
u smislu . Kiss (1998b), koja u okviru identifkacionog fokusa razlikuje dva podtipa:
kontrastni fokus, koji izraava identifkaciju (jednog lana zatvorenog skupa entiteta koji
je poznat uesnicima u diskursu) s iskljuivanjem (svih ostalih lanova tog skupa) i prosti
identifkacioni fokus (koji iscrpno identifkuje jednog lana iz nekog otvorenog skupa entiteta,
ne podrazumevajui tim izborom iskljuivanje svih ostalih lanova skupa). Na primer, ukoliko
je reenica (1) odgovor na pitanje (2), onda izraava identifkacioni fokus, dok u kontekstu
reenice (3) ona izraava kontrastni fokus, tvrdi Stjepanovi (1999: 188-190):
(1) Petra Marija voli.
(2) Koga Marija voli?
(3) ula sam da Marija voli Igora.
Meutim, ne moemo se sloiti sa ovom konstatacijom Stjepanovi, jer smatramo da
odgovor na pitanje (2) izraava novu informaciju, stoga se mora smatrati informacionim, a
ne identifkacionim, fokusom. S druge strane, u prethodnom odeljku (i u Halupka-Reetar
2008a) pokazali smo da se informacioni fokus u srpskom jeziku ne mora nai u poslednjem
poloaju u reenici i predloili termin nefnalni fokus za ovu pojavu. Nefnalni fokus, rekli
smo, nosi reenini akcenat ili je moda ak i u veoj meri fonoloki obeleen, to mora biti
posledica nekanonikog poloaja u kome se nalazi. Ne smatramo, meutim, da u odgovoru na
pitanje s upitnom rei moemo govoriti o identifkacionom fokusu, jer takvo pitanje ili trai
novu informaciju (kao u pitanju (2)), ili podrazumeva postojanje zatvorenog skupa entiteta
poznatog uesnicima u diskursu (4), u kom sluaju se, naravno, radi o kontrastnom fokusu:
(4) Koga Marija voli, Petra ili Jovana?
102
Ovde dajemo sudove Stjepanovi (1999).
207
(83) Ko mudro koga savetuje?
a. ??Od koga je mudro to savetuje koga?
b. Ko kome daje mudre savete?
(84) Ko koga mudro savetuje?
a. *Od koga je mudro to savetuje koga?
b. Ko kome daje mudre savete?
(85) Marija mudro Petru auto prodaje.
a. Mudro je od Marije to Petru prodaje auto.
b. Marija na mudar nain Petru prodaje auto.
(86) Marija Petru mudro auto prodaje.
a. *Mudro je od Marije to Petru prodaje auto.
b. Marija na mudar nain Petru prodaje auto.
Ovi i slini primeri navode Stjepanovi (1999) na zakljuak da upit-
ne rei po defniciji imaju obeleje fokusa koje se doputa u poloajima u
kojima se doputaju i fokalizovani elementi bez upitnog obeleja AgrSP
i neka fraza izmeu TP i PredP. U sintaksi, dakle, postoje poloaji koji e
dopustiti fokalizovane fraze, no ipak ostaje pitanje zato se u ovom sistemu,
koji dozvoljava izgovaraje nie kopije, upitni elementi ne mogu izgovoriti
in situ.
103
Odgovor lei u kontrastnom, ili emfatikom, naglasku koji ovi
elementi nose i moraju proveriti, a koji je u vezi sa obelejem fokusa re-
levantne projekcije, koja privlai fokalizovane i upitne rei. Naglasak e
onda pasti na viu kopiju pomerenog elementa, te e se ta kopija morati
izgovoriti, jer na nivou fonetske forme obeleje fokusa upravnih lanova
projekcij u koje se pomeraju fokalizovane i upitne fraze u tesnoj je vezi sa
istaknutou, to rezultira kontrastnim, ili emfatikim, naglaskom. Drugim
103
Ovde ne mislimo na diskursno uslovljene upitne fraze (eng. D-linked wh-
phrases) (1), koje, budui da je njihov opseg referencije dat u diskursu, ne mogu biti
inherentno fokalizovane, pa se ne mogu ni pomerati u poloaj fokusa (iako se fakultativno
mogu pomeriti u preverbalni poloaj (2), to mora biti rezultat nekog drugog obeleja,
nevezanog za fokus, tvrdi Bokovi (2002b)):
(1) Ko je kupio koju knjigu?
(2) Ko je koju knjigu kupio?
Drugi sluaj koji ini izuzetak u smislu mogunosti ostajanja in situ jesu diskursno
neuslovljene upitne fraze koje su fonoloki identine (3). Kod ovih, kae Bokovi (2002b),
obe se homofone upitne fraze pomeraju u preverbalni poloaj ali se izgovara nia kopija
druge upitne rei jer srpski jezik spada u red onih jezika koji ne dozvoljavaju nizanje
homofonih upitnih rei.
(3) ta uslovljava ta?
208
reima, dok informacioni fokus dobija reenini akcenat in situ, kontrastni
fokus dobija kontrastni naglasak u poloaju u koji se pomerio da proveri
obeleje [+kf], tj. naglasak je ovde rezultat pomeranja.
Kako dokazuje Bokovi (1997b, 1998, 2000, 2002b, 2003a, 2003b,
2004a, 2007a), polazei od ideja Rudin (1988) i modifkujui svoje stavove
u skladu s razvojem generativne teorije, s jedne strane, i jezikih podataka, s
druge, u srpskom jeziku se svi upitni elementi pomeraju na poetak reenice
usled fokalizacije. Upravni lan koji ih privlai ima obeleje privlaenje-
SVEG-FOKUSA (eng. Attract-all-Focus), iz ega sledi da se nijedan upitni ele-
ment ne moe ostaviti in situ. Fokalizacija nije podlona uslovu superior-
nosti: fokalizovani elementi mogu se nai u bilo kom redosledu u reenici.
Mesto prizemljenja fokalizovanih elemenata nie je od upravnog lana C,
ali je upravni lan C taj koji doputa upitne elemente za obeleje fokusa.
Ukoliko u reenici ima pomeranja upitnih elemenata
104
(a to se deava u
umetnutim pitanjima, u reenicama s vidljivim ili fonoloki izraenim kom-
plementizatorom, u dugom pomeranju upitnih rei i slinim kontekstima u
kojima se kri uslov superiornosti), onda se sve upitne rei moraju pomeriti
u SpecCP, a samo e jedna (strukturno najvia) biti podvrgnuta pomeranju
upitnih rei, a ostale e za obeleje fokusa dopustiti upravni lan C. Kljuno
je primetiti da se u ovom sluaju upitne rei ne mogu nai u poloaju niem
od C (kao u sluaju iste fokalizacije).
Bokovi (2002a) koristi tri testa da pokae opravdanost razlikovanja
pomeranja upitnih rei od njihove fokalizacije (pomeranja fokusa): ve po-
minjan uslov superiornosti i podizanje glagola, kao i pitanja sa vie upitnih
rei. O ovom poslednjem testu Bokovi (2002a: odeljak 1.4.3) kae slede-
e: u jezicima poput engleskog, gde se sve upitne rei podvrgavaju wh-po-
meranju, odgovor na viestruko pitanje prikladan je samo ukoliko ukljuuje
(ceo) skup parova odgovora na upitne rei (odgovor sa spiskom parova,
eng. pair-list answer). Na primer, na pitanje (87) ne moe se prikladno od-
govoriti reenicom (88a) u situaciji kada smo u prodavnici odee ugledali
neke poznate ljude kako kupuju neke odevne predmete, ali nismo ba videli
104
Pod pomeranjem upitnih elemenata (eng. wh-movement) Bokovi (2002a) po-
drazumeva pomeranje koje je motivisano potrebom da se (vidljivo) proveri jako upitno
obeleje upravnog elementa C. Naravno, za proveru ovog obeleja dovoljno je pomeriti
jedan element sa odgovarajuim obelejem (jedan upitni element), to je i argument u
prilog tvrdnji da se ostale upitne rei pomeraju iz nekog drugog razloga, koji ovaj autor
prepoznaje kao obeleje fokusa samih upitnih rei.
209
ko je ta tano kupio, pa pitamo prodavca, jer ovakvo pitanje podrazumeva
parove kupaca i kupljene robe, poput odgovora (88b):
(87) Who bought what?
(88) a. #John bought a shirt.
b. John bought a shirt, Mary bought a jacket and Peter
bought a hat.
S druge strane, u srpskom jeziku, gde upitne rei u pitanjima poput (89)
bivaju podvrgnute fokalizaciji, a ne wh-pomeranju, mogu je odgovor koji iden-
tifkuje samo jedan par entiteta (jednoparni odgovor, eng. single pair answer)
(90a), ali je, isto tako mogu i onaj koji daje itav spisak parova (90b):
(89) Ko je ta kupio?
(90) a. Ivan je kupio koulju.
b. Ivan je kupio koulju, Marija (je kupila) jaknu, a Petar (je
kupio) eir.
Razlog za ovu razliku krije se u tome to se u srpskom jeziku, za razli-
ku od engleskog, upitne rei ne moraju vidljivo pomeriti u poloaj SpecCP,
kako tvrdi Bokovi (2002a). Upravo ovo omoguava da pitanja budu gra-
matina i onda kada su upitne rei samo fokalizovane (bez pomeranja upit-
nih rei), kao i da kao odgovor na ova pitanja budu prikladne i reenice sa
samo jednim parom entiteta o kojima se pita.
Meutim, rezultati istraivanja koje smo sproveli u okviru ovog rada
ne potvruju sudove koje Bokovi daje, jer se, bar za ispitanike obuhva-
ene istraivanjem, u viestrukim pitanjima u srpskom jeziku upitne rei
mogu nai u bilo kom redosledu (sline rezultate izneli smo i u Halupka
2000), bez obzira na to da li se radi o vidljivom komplementizatoru (92)
ili ne, umetnutoj klauzi (93) ili ne, ili ostalim kontekstima u kojima bi, pre-
ma oekivanjima Bokovia (2000, 2002a, 2002b, 2003a, 2003b, 2004a,
2007a), trebalo da postoji razlika u pogledu krenja uslova superiornosti:
(91) a. Ko e ta obaviti?
b. ta e ko obaviti?
(92) a. Ko li e ta obaviti?
b. ta li e ko obaviti?
210
(93) a. Pitam se ko e ta obaviti.
b Pitam se ta e ko obaviti.
Reenice u (92a, b) i (93a, b) podjednako su gramatine, ba kao i
(91a) i (91b), iako je u primerima (92) komplementizator vidljiv (li), a u
(93) imamo umetnuta viestruka pitanja do krenja uslova superiornosti u
potonja dva sluaja ne dolazi.
105
Ovo, meutim, ne dovodi nuno u pitanje
Bokovievu argumentaciju, ve samo potvruje opravdanost podele jezik
na osnovu ponaanja u viesturkim pitanjima i kazuje da varijetet srpskog
jezika koji se govori na podruju Novog Sada i njegove okoline spada u onaj
tip jezika sa vie upitnih rei na poetku reenice (eng. multiple wh-fronting
language) u kojem krenja uslova superiornosti nikada nema. Budui da je
uslov superiornosti posledica zahteva da se sva obeleja provere pomou
najkraeg mogueg pomeranja, oekivanje je da e se uvek samo strukturno
najvia upitna re pomeriti (u SpeCP) kako bi proverila jako [+wh] obeleje
upravnog elementa C, dok se ostale upitne rei koje e se nai na poetku
reenice zapravo fokalizuju. Tako, nasuprot primerima iz engleskog jezika
(94), u kojem upitne rei bivaju podvrgnute samo pomeranju upitnih rei,
a ne i fokalizaciji, pa se predvia da upitno obeleje upravnog elementa C
moe da proveri samo strukturno via upitna re (94a), ali ne i nia (94b), u
srpskim primerima (95) obe e se upitne rei nai na poetku reenice, ali
e se obe tu nai kao rezultat fokalizacije, a ne pomeranja upitnih rei, pa
zato njihov redosled nije utvren i ne kri uslov superiornosti:
106
105
Kako istie Bokovi (2007a), u srpskom jeziku dolazi do krenja uslova supe-
riornosti ba u kontekstima u kojima u francuskom jeziku ima pomeranja upitnih rei, u
bugarskom jeziku ovo krenje se moe primetiti u istim kontekstima kao i u engleskom
jeziku, tj. uvek, dok u ruskom jeziku, ba kao i u kineskom, do krenja uslova superiornosti
nikad ne dolazi. Dakle, u pogledu konteksta u kojima dolazi do pomeranja upitnih rei,
srpski se ponaa isto kao francuski, bugarski kao engleski, a ruski kao kineski. Jedina ra-
zlika izmeu ove dve grupe jezika (srpski/bugarski/ruski nasuprot francuskom/engleskom/
kineskom) krije se u dodatnoj fokalizaciji koja karakterie prvu grupu jezika i koja ini da
se sve upitne rei, a ne samo prva, pojave na poetku reenice. Ovakav pristup na veoma
elegantan nain uspostavlja vezu izmeu pomeranja upitnih rei i uslova superiornosti,
utvruje tri tipa jezika i predvia da ak i kada se govornici nekog jezika ne slau u pogledu
sudova vezanih za neke podatke, njihovi sudovi e ipak okarakterisati dotini jezik na taj
nain da se on uklapa u jedan od tri ponuena modela (v. fn. 60).
106
U reenicama poput (94) Bokovi (2000, 2002b, 2005a i drugde) pretpostavlja
da se upravni element C umee u strukturu nevidljivo, na nivou logike forme.
211
(94) a. Who bought what?
b. *What did who buy?
(95) a. Ko ta kupuje?
b. ta ko kupuje?
U gornjim primerima, dakle, upravni element C u engleskom jeziku
ima obeleje privlaenje-jednog-upitnog-elementa (to potvruje negrama-
tinost pomeranja svih upitnih rei, up. *Who what bought?), dok se u srp-
skom ovaj upravni element umee u strukturu nevidljivo, na nivou logike
forme, a upitni elementi podvrgavaju se pomeranju u upravni element sa
obelejem privlaenje-sveg-fokusa (up. *Ko je kupio ta?).
107

Meujeziku razliku vezanu za podizanje glagola, koje je obavezno
u nekim jezicima u kontekstu viestrukih pitanja s upitnim reima (npr. u
bugarskom), ali ne i u drugim jezicima (npr. srpskom), Bokovi (2000,
2002b, 2005a) objanjava time to je upravni element C u prvom tipu jezika
afks na nivou fonoloke forme, te se mora uvesti u strukturu, a ako se uve-
de, glagol e se podii u ovaj upravni element, dok se u drugom tipu jezika
C umee u strukturu nevidljivo, na nivou logike forme, pa (vidljivog) po-
dizanja glagola ovde nema.
Uporedimo sada ponaanje upitnih elemenata sa kontrastno fokali-
zovanim elementima. Istraivanje pokazuje da je u srpskom jeziku poloaj
kontrastnog fokusa prilino slobodan, tj. da je postverbalni kontrastni fokus
podjednako prihvatljiv kao i preverbalni. Tanije, u kontekstu poput (96),
veina ispitanika sloila se da bi najradije upotrebili (96a), a najslabije su
rangirali odgovor (96b) suprotno onome to Stjepanovi (1999) tvrdi, po-
stverbalni kontrastni fokus nije, ini se, nimalo manje prihvatljiv od prever-
balnog:
(96) Petar je udario glavu dok se igrao murke s drugarima.
a. Ne, Petar je udario nogu.
b. Ne, Petar je nogu udario.
c. Ne, nogu je Petar udario.
(97) Petar je udario glavu dok se igrao urke s drugarima.
107
Meutim, ako u srpskom jeziku nema pomeranja upitnih rei ve samo fokaliza-
cije, pitanje je kako se proverava upitno obeleje upravnog elementa C. Jedno od moguih
reenja je da je ovo obeleje u srpskom jeziku slabo, to znai da ono ne izaziva pomeranje
upitnih rei (ak ni ako se vidljivo umetne u strukturu).
212
a. Ne, Jovan je udario glavu.
b. Ne, glavu je Jovan udario.
c. Ne, glavu je udario Jovan.
injenica da je kontrastno fokalizovan objekat u (96) prihvatljiv u
sva tri poloaja, ba kao i kontrastno fokalizovani subjekat u (97), mogla bi
znaiti da u srpskom jeziku postoji vie projekcija fokusa nazovimo ih FP
koji doputaju, odn. proveravaju [+kf] obeleje kontrastno fokalizovanih
elemenata. U ovom sluaju, meutim, suoavamo se sa problemom relati-
vizovane minimalnosti, tj. moramo objasniti kako i zato pomeranje jednog
elementa s obelejem [+kf] preko drugog elementa s ovim obelejem ne do-
vodi do krenja uslova relativizovane minimalnosti. Naime, ukoliko se pro-
jekcija FP, iji upravni element doputa kontrastno fokalizovani element,
nalazi u postverbalnom poloaju (kao u (97c)), preverbalno (kao u (97b)) i/
ili inicijalno (kao u (97a)), zato kontrastno fokalizovana sintagma ne mora
da proveri svoje [+kf] obeleje u najniem SpecFP poloaju? Primetimo da
ukoliko ona preskoi ovaj poloaj u kome bi mogla da proveri relevantno
obeleje, njeno pomeranje trebalo bi da dovede do krenja relativizovane
minimalnosti. Ako pak kontrastno fokalizovana sintagma moe da proveri
obeleje [+kf] i u najnioj FP projekciji, nije jasno zato se pomera dalje (u
vie SpecFP poloaje). Pretpostavka da postoji samo jedna FP projekcija
koja moe da se spoji, tj. umetne u strukturu u raznim poloajima u jednom
jeziku (npr. izmeu T i AgrOP u (96a), izmeu AgrS i T u (96b), odnosno
iznad AgrSP u (96c)) takoe nije u skladu sa minimalistikim principima,
koji ne toleriu fakultativnost ukoliko ona nema uticaja na tumaenje ree-
nice. Alternativno, mogue je pretpostaviti, kao i u sluaju informacionog
fokusa u prethodnom odeljku, da fokalizacija nije rekurzivna operacija, ali
da fonetska forma ima mogunost da izgovori razne kopije vielanih la-
naca sa obelejem [+kf], iako nije jasno ta bi bila motivacija za potonje
reenje, a bez motivacije u minimalizmu nita ne moe da se desi. Kao, ini
se, najprihvatljiviju mogunost, ovde predlaemo da se pomeranje fokusa
deava zbog provere netumaivog obeleja [+kf] na upravnom elementu F.
Ovo obeleje privui e element sa odgovarajuim obelejem; na leksi-
kim elementima, obeleje kontrastnog fokusa je tumaivo, stoga se oni ne
moraju vidljivo pomerati u specifkator funkcijskog elementa sa ovim obe-
lejem, a moda se ne moraju pomerati ni na nivou logike forme (jer ovo
213
pomeranje nema uticaja na opseg fokalizovanih elemenata).
108
Na osnovu
dosad reenog, opredeliemo se za mogunost jedne projekcije FP sa jed-
nim elementom u SpecFP i ostavljanjem ostalih fokalizovanih elemenata in
situ, jer je njihovo [+kf] obeleje tumaivo.
Iako na prvi pogled i ne deluje tako, kombinacijom tematizacije i kon-
trastne fokalizacije sasvim elegantno moemo objasniti derivaciju primera
u (97). Budui da je klauza (98a) logian nastavak primera (97b), a (98b)
reenice (97c), jasno je da je u prvom sluaju tematizovana imenika sinta-
gma glavu, dok su u (97c) i objekat i radnja poznati:
(97) Petar je udario glavu dok se igrao urke s drugarima.
a. Ne, Jovan je udario glavu.
b. Ne, glavu je Jovan udario.
c. Ne, glavu je udario Jovan.
(98) a. ... a Petar je udario nogu.
b. ... a Petar je slomio ruku.
U (97b) se, dakle, kontrastiraju osobe koje su udarile neki deo tela
(poznatu informaciju ini udaranje raznih delova tela), dok se u (97c) kon-
trastiraju osobe koje su se povredile (poznato je da je bilo nekih povreda).
Reenica (97a), s druge strane, ne nosi nikakvu pretpostavku, bilo o tome
108
Ovu pretpostavku potkrepljuju sledei primeri, gde je jasno da kontrastno foka-
lizovane fraze koje nisu u inicijalnom poloaju imaju ui opseg od onih koji su na poetku
reenice (1), te da ako ima vie od jedne fokalizovane sintagme (2-3), samo prva ima opseg
preko ostalih, a opseg ostalih nije posledica njihovog strukturnog poloaja (bilo koja moe
imati opseg preko druge, up. .Kiss 2003: 31-32):
(1) Samo dva studenta su proitala samo dve knjige.
a. Samo dva studenta postoje koji su proitali samo dve knjige.
b. *Samo dve knjige postoje koje su proitala samo dva studenta.
(2) Zato su samo dva studenta proitala samo dve knjige?
a. Zato se desilo da postoje samo dva studenta koji su proitali samo dve
knjige?
b. Zato se desilo da postoje samo dve knjige koje su proitala samo dva stu-
denta?
(3) Zato su samo dve knjige proitala samo dva studenta?
a. Zato se desilo da postoje samo dva studenta koji su proitali samo dve
knjige?
b. Zato se desilo da postoje samo dve knjige koje su proitala samo dva stu-
denta?
214
da li se Petru desilo neto, niti o tome da li je i kakvih (jo) povreda bilo.
U skladu s ovim, u (99) prikazujemo deliminu derivaciju reenica (97a) i
(97b):
(99) a. [
FP
Jovan [
AgrSP
Jovan [
AgrS
je [
TP
Jovan [
T
udario je [
AgrOP

glavu udario [
vP
Jovan udario glavu
b. [
TopP
glavu [
FP
Jovan [
AgrSP
Jovan [
AgrS
je [
TP
Jovan [
T
udario
je [
AgrOP
glavu udario [
vP
Jovan udario glavu
U odeljku 5.1.1 sloili smo se sa Stjepanovi (1999, 2004, 2007) i
Bokoviem (2001, 2008b) da se u srpskom jeziku glagoli, bilo u linom,
bilo u bezlinom obliku, ne pomeraju dalje (odn. vie) od projekcije T. U
primeru (97c), meutim, glagol je strukturno vii od kontrastno fokalizova-
nog subjekta, to moe biti razlog da se dozvoli da se kontrastno fokalizo-
vana sintagma izgovori in situ, na nain koji predlaemo u (100):
(100) [
TopP
glavu [
FP
Jovan [
AgrSP
Jovan [
AgrS
je [
TP
Jovan [
T
udario je
[
AgrOP
glavu udario [
vP
Jovan udario glavu
Zakljuak koji moemo izvesti na osnovu gornjih primera jeste da se
tematizacija i fokalizacija mogu javiti zajedno: kada je ovo sluaj, kontra-
stni fokus moe prethoditi tematizovanom elementu (101), moe ga slediti
(102), ali se moe nai i izmeu dve teme (103), kao u narednim primerima:
(101) a. [
FP
Mariji je [
TopP
auto [
TP
Petar poklonio (a ne Ani).
b. [
FP
Jue je [
TopP
Mariji [
TP
Petar uruio nagradu (a ne prole
nedelje).
c. [
FP
Knjigu je [
TopP
Ani [
TP
Petar obeao za roendan (a ne
lutku).
(102) a. [
TopP
Mariji je [
FP
auto [
TP
Petar pozajmio (a ne kamionet).
b. [
TopP
Auto je [
FP
Mariji [
TP
Petar pozajmio (a ne Ani).
c. [
TopP
Ani je [
FP
jue [
TP
Petar obeao knjigu za roendan (a
ne prole nedelje).
(103) [
TopP
Mariji je [
FP
jue [
TopP
knjigu [
TP
Petar obeao.
Uz ove primere, postoji i ta mogunost da se kontrastno fokalizovani
element javi u postverbalnom poloaju, kao u (96c) ili u (97c). U ovakvim
215
sluajevima nije potpuno jasno ta je posredi, jer, ukoliko postoji projek-
cija FP, rekli smo da ona mora proveriti svoje [+kf] obeleje pomeranjem
leksikog elementa sa odgovarajuim obelejem u poloaj specifkatora;
ovde se ini da do pomeranja nije dolo, a reenica je ipak gramatina, zato
predlaemo da i u ovakvim reenicama dolazi do pomeranja, ali se izgovara
najnia kopija elementa s obelejem [+kf].
ta omoguava ostavljanje kontrastno fokalizovane sintagme in situ i
da li se ova mogunost uvek moe primeniti? Pogledajmo sledee reenice
sa po dve kontrastno fokalizovane sintagme u datom kontekstu:
(104) (Roditelji koji se hvale ponaanjem svoje osmogodinje er-
ke povodom Dana zaljubljenih.
Otac: Marija je dala Petru pisamce u obliku srca.)
a. (Majka: Ne,) Marija je dala Ivanu medenjak.
b. ??(Ne,) Marija je dala medenjak Ivanu.
c. ?(Ne, ) Marija je Ivanu dala medenjak.
d. ?(Ne,) Marija je medenjak dala Ivanu.
U gornjem primeru, sva etiri odgovora su mogua u datom kontek-
stu. Reenica (104a) preslikava red rei iz prethodne reenice koju isprav-
lja, i po miljenju ispitanika, ona je najbolja, ali su (104c) i (104d) bolji
odgovori od (104b), jer u njima kontrastirane sintagme nisu jedna do dru-
ge.
109
Ovakav sud potvruju i primeri u (105), gde su takoe bolje rangirane
reenice u kojima kontrastno fokalizovane sintagme nisu prilone:
(105) (A: Zna ta ima novo? Petar voli Mariju!)
a. (B: Ne,) Marija voli Petra.
b. ?(B: Ne,) Marija Petra voli.
c. ?(B: Ne,) Petra Marija voli.
d. (B: Ne,) Petra voli Marija.
Uporedimo li ove rezultate sa reenicama sa dve partikule za fokali-
zaciju (podsetimo da ove nameu kontrastnu interpretaciju), videemo da
109
Primetimo da razlog nieg stepena prihvatljivosti reenice (104b) ne moe biti
razlika u pogledu kategorije ivo-neivo, jer ta razlika postoji i u primeru (104d), koji su
ispitanici bolje rangirali od (104b).
216
je i ovde bolja ona reenica u kojoj partikule, odnosno sintagme koje ove
modifkuju, nisu jedna do druge:
(106) (Izvetaj sa grupne posete razreda Sajmu knjiga.)
a. Samo dva aka su kupila samo jednu knjigu (ostali aci
su kupili po vie knjiga).
b. ??Kupila su samo dva aka samo jednu knjigu.
c. ?Samo dva aka su samo jednu knjigu kupila.
(107) (Razgovor o kupovini lektire od tri knjige.)
a. Samo jednu knjigu su kupila samo tri aka (ostale knjige
je kupilo po vie aka).
b ??Kupila su samo jednu knjigu samo tri aka.
c. ?Samo jednu knjigu su samo tri aka kupila.
Iako moda postoji razlog da se sintagme sa partikulama za fokaliza-
ciju tretiraju drugaije od kontrastno fokalizovanih sintagmi bez ovakvih
partikula,
110
ovde to neemo uiniti, jer istraivanjem nismo obuhvatili kon-
trastnu fokalizaciju izazvanu partikulama. Pa ipak, primeri poput (96-97),
te (101-107) ini se da su dovoljan razlog da pretpostavimo da se u srpskom
jeziku kontrastno fokalizovane sintagme ne moraju (vidljivo) pomeriti u
SpecFP, to mora biti posledica tumaivosti obeleja [+kf] na leksikim
elementima. Meutim, kao to smo ve u vie navrata napomenuli, ova fa-
kultativnost (naina) pomeranja kontrastno fokalizovanih elemenata nije u
skladu sa principima minimalizma, pa emo zato morati da objasnimo kako
se netumaivo [+kf] obeleje upravnog elementa F proverava u sluaje-
vima kada se nijedan element (vidljivo) ne pomera u njegov specifkator.
Ovo pitanje naroito je vano zbog derivacije reenica sa upitnim elemen-
110
eljko Bokovi (u privatnom razgovoru, februara 2008) kae da su za njega
samo-sintagme bolje in situ od obinih kontrastno fokalizovanih sintagmi, koji su u
njegovom dijalektu degradirani in situ (reenice (96a) i (97c) za njega su marginalne). Za
ovo ne postoji jasan razlog, ali je injenica da u pogledu mogunosti ostavljanja kontrastno
fokusiranih elemenata in situ, u srpskom jeziku postoji fna razlika izmeu tri tipa
kontrastnog fokusa, koju ne bi trebalo zanemariti. Reenica (1), u kojoj samo modifkuje
imeniku sintagmu bolja je od (2), u kojoj samo modifkuje samo ime, a (3), u kojoj nema
partikule samo, najmanje je dobra od tri mogunosti, tvrdi Bokovi.
(1) Jovan voli samo jednu enu.
(2) Jovan voli samo Anu.
(3) Jovan voli Anu.
217
tom i kontrastno fokalizovanim elementom. Naime, ukoliko se obe vrste
elemenata podvrgavaju fokalizaciji, kako Bokovi (1998, 2002b, 2007a i
drugde) tvrdi za reenice s vie upitnih rei i bez fonoloki izraenog kom-
plementizatora, oekivanje je da e se kontrastno fokalizovane sintagme,
kao i upitne rei, sve pomeriti u funkcijsku projekciju s obelejem privla-
enje-sveg-fokusa, ba kao i u viestrukim pitanjima bez (fonoloki izrae-
nog) komplementizatora (v. primere (91) i (95) gore). Primeri (104-107), od
kojih su naroito prva dva relevantna budui da u njima nema partikula za
fokalizaciju, ne govore u prilog ovakvom vienju kontrastne fokalizacije,
jer, kako smo videli, u svim reenicama u (104) obe fokalizovane sinta-
gme su u niem strukturnom poloaju od subjekta u SpecAgrSP. Kako su
u primeru (105) i subjekat i objekat kontrastno fokalizovani, ne moe se sa
sigurnou utvrditi u kom se strukturnom poloaju ovi elementi nalaze u
(105b) i (105c), gde su oni priloni, a isto vai i za primere (106c) i (107c),
gde niz od dva kontrastno fokalizovana elementa prekida glagolska klitika,
ali je to, kako smo rekli, posledica zahteva fonetske forme, a ne pokazatelj
sintaksike strukture. Takoe, ne moemo iskljuiti ni mogunost da se obe
kontrastno fokalizovane sintagme jave u postverbalnom poloaju, odnosno
in situ, kao u primeru (104a) gore. Uz ovo, primeri (104c) i (104d) ilustruju
(obeleenu) mogunost smetanja jedne od kontrastno fokalizovanih sin-
tagmi nie od subjekta ali vie od glagola, dok je druga u postverbalnom
poloaju. Kako ovo moemo objasniti?
Situacija se dodatno komplikuje ako je jedna od kontrastno fokalizo-
vanih sintagmi upitna re, kao u narednim primerima:
(108) (ula sam da je Petar pozvao Mariju, ali...)
a. Ko je pozvao Anu?
b. Ko je Anu pozvao?
c. ?Anu je ko pozvao?
d. *Anu je pozvao ko?
Kako gornji primeri pokazuju, niti se svi (upitni ili kontrastno) foka-
lizovani elementi pomeraju na poetak reenice, niti je svejedno u kom e
se redosledu nai u reenici. Naime, gramatinost primera (108a) potvruje
gore iznetu pretpostavku da u srpskom jeziku mora postojati i mogunost
nepomeranja leksikih elemenata s obelejem kontrastnog fokusa (ili nji-
hovo pomeranje na nivou logike forme). U ostalim sluajevima u (108)
218
prihvatljivost varira kod ispitanika, ali se svi slau da su primeri (108b) i
(108c) manje prihvatljivi od reenice (108a), te da je (108d) negramatian
primer. Ovo onda upuuje na to da se upitna re u srpskom jeziku mora
vidljivo pomeriti u poloaj gde e proveriti obeleje fokusa, dok kontrastno
fokalizovane sintagme ne moraju. Ovu razliku ne moemo zanemariti, ali
je moda moemo svesti na razliku u leksikoj specifkaciji ove dve vrste
elemenata, tj. u nekome od obeleja.
Pogledajmo pre toga kakva je situacija u reenicama sa vie upitnih
rei i jednom neupitnom kontrastno fokalizovanom sintagmom:
(109) (Znam ko je ta kupio Petru, ali...)
a. Ko je ta kupio Mariji?
b. Ko je Mariji ta kupio?
c. ?Mariji ko je ta kupio?
d. *Mariji je ko ta kupio?
e. *Mariji ko je kupio ta?
(110) (Znam kome je ta Marija dala, ali...)
a. Kome je ta Petar dao?
b. Kome je Petar ta dao?
c. ?Petar kome je ta dao?
d. *Petar je kome ta dao?
e. *Petar je kome dao ta?
(111) (Znam gde je kome Marija ostavila pisamce, ali...)
a. Gde je kome Petar ostavio pisamce?
b. Gde je Petar kome ostavio pisamce?
c. ?Petar gde je kome ostavio pisamce?
d. *Petar je gde kome ostavio pisamce?
e. *Petar je gde ostavio pisamce kome?
Na osnovu ovih primera moemo zakljuiti sledee o reenicama sa
vie upitnih elemenata:
111

111
Ovde uzimamo u obzir samo prava pitanja s upitnim reima, a ne i reenice
koje ukljuuju levu dislokaciju (to rezultira zarezom u pisanju, odn. pauzom u govoru,
v. odeljak 5.2.1), kao ni eho-pitanja, tipina za kontekste kada jedan sagovornik nije do-
bro uo ta je drugi sagovornik rekao. Potonji tip pitanja razlikuje se od pravih pitanja s
upitnim reima i u ovom radu o njemu neemo govoriti, jer ne spada u naine strukturne
artikulacije fokusa.
219
(1) Upitne rei se u srpskom jeziku obavezno pomeraju na po-
etak reenice, pri emu se (grozd) klitika mora javiti u po-
loaju neposredno posle prve upitne rei (v. primere (109a),
(110a) i (111a) gore).
112

(2) Upitne rei, inherentno fokalizovane, pomeraju se u poloaj
iznad subjekta u SpecAgrSP, u specifkator funkcijske pro-
jekcije FP, iji upravni lan F ima obeleje privlaenje-sveg-
fokusa.
(3) Budui da je motivacija za pomeranje upitnih elemenata
obeleje privlaenje-sveg-fokusa upravnog elementa F, oe-
kivanje je da e se i kontrastno fokalizovane sintagme (ko-
jima je, kako smo ve isticali, obeleje [+kf] deo leksike
specifkacije) pomeriti na poetak reenice, u SpecFP ovo
oekivanje, meutim, moe ali ne mora biti ispunjeno, to u
nastavku i objanjavamo.
(4) Redosled upitnih elemenata je izboran krenja uslova
podlonosti nema, to je u skladu sa obelejem privlaenje-
sveg-fokusa upravnog elementa F. Ali,
(5) Upitne rei se moraju nai u viem poloaju od kontrastno
fokalizovanih sintagmi (reenice (109c), (110c) i (111c)).
Primetimo da primeri u (109) sadre dve upitne sintagme (subjekat i
direktni objekat) i jednu kontrastno fokalizovanu sintagmu (indirektni obje-
kat). U reeninoj strukturi koju smo predloili u (17) i proirili u (46),
projekcija AgrIOP nalazi se iznad projekcije AgrDOP, dok su u (109a) i
subjekat i direktni objekat u SpecFP, a kontrastno fokalizovan indirektni
objekat ostaje u postverbalnom poloaju, verovatno u SpecAgrIOP. Dru-
gim reima, on se pomera u SpecFP, ali iz nekog razloga biva izgovorena
neka njegova nia kopija. Pretpostavka da obeleje privlaenje-sveg-fokusa
upravnog elementa F ne vidi kontrastno fokalizovanu sintagmu ne moe
biti tana, jer smo vie puta videli da se kontrastno fokalizovana sintagma
moe nai na poetku reenice, u poloaju pre subjekta (podsetimo da je u
nekim dijalektima srpskog jezika ovo bolja, ili ak jedina, mogunost). Po-
stavlja se, dakle, pitanje ta omoguava kontrastno fokalizovanoj sintagmi
da bude izgovorena nie.
112
Budui da upitne rei, po svojoj prirodi, ne mogu biti tematizovane niti levo
dislocirane, jasno je da one u reenici uvek ine prvi element u intonacijskoj frazi.
220
Gornji primeri pokazuju da je redosled upitnih elemenata nebitan:
subjekatska upitna re moe prethoditi objekatskoj (109a), indirektno obje-
katska direktno objekatskoj upitnoj rei (110a), ili adjunktska argumentskoj
(111a). Pored ovog, prve dve reenice u sva tri gornja primera pokazuju i
da je redosled druge upitne rei i kontrastno fokalizovane sintagme takoe
nebitan: bilo koja moe prethoditi drugoj u sva tri primera. Meutim, ono
to je bitno primetiti u ovim primerima jeste da se kontrastno fokalizovana
sintagma tek marginalno moe javiti ispred upitnih rei (up. u ovom smislu
i (108c)), i to samo ukoliko je ne sledi glagolska klitika, kao u primerima
(109c), (110c) i (111c) a stavljanje, ili ostavljanje, svih upitnih rei u po-
loaj koji je nii od glagolske klitike dovodi do negramatinosti reenice.
injenice koje smo ovde izneli moemo objasniti ako pretpostavimo
da upitne rei, pored inherentnog upitnog obeleja [+wh], imaju i obeleje
[+kf], dok kontrastno fokalizovane rei imaju samo obeleje [+kf] i uko-
liko, sledei predlog Chomskog (1995), pretpostavimo da jedan isti funk-
cijski element moe vie puta da privue neko obeleje, nazovimo ga F. U
ovom scenariju, onda, funkcijski upravni element ne moe imati obeleje
privlaenje-jedne-upitne-rei, kako tvrdi Bokovi (1999: 169-170, 2002b,
2007a) jer bi, u skladu s minimalistikim principima ekonomije, on uvek
privukao najblii element s odgovarajuim obelejem konano, ovo i jeste
nain da se objasni krenje uslova superiornosti u jezicima poput engleskog
(v. primere (94)). Kao to gornji primeri pokazuju, u srpskom jeziku ovo
nije sluaj, jer izbor upitne rei koja e se pomeriti na sam poetak reeni-
ce i zadovoljiti obeleje privlaenje-jedne-upitne-rei upravnog elementa u
potpunosti je odluka govornika i nije posledica nikakvog gramatikog pra-
vila. Otuda uz (109a) imamo gramatiki podjednako ispravnu (ali u datom
kontekstu ne i pragmatiki prikladnu) reenicu (112):
(112) ta je ko kupio Mariji?
Iz ovog zakljuujemo da dotini upravni element ima obeleje pri-
vlaenje-svih-upitnih-rei, a to potvruje i nemogunost ostavljanja bilo
koje upitne rei u postverbalnom poloaju, kao u primerima (109e), (110e)
i (111e). Pored ovog obeleja, ovaj upravni element ima i obeleje privlae-
nje-sveg-fokusa, to objanjava zato su gramatine reenice poput (110a)
ili (111a), u kojima su i upitne rei i kontrastno fokalizovane sintagme na
poetku reenice. Meutim, postavlja se pitanje identiteta ovog funkcijskog
221
upravnog elementa. Videli smo da je on u poloaju viem od AgrSP, koji
smo nazvali FP, odn. frazom fokalizacije. Bokovi (1998, 1999, 2000,
2002b, 2003a, 2007a) tvrdi da je u pitanju C, upravni element projekcije CP
i smatra da nije nita udno to to jedan isti element (C) ima i obeleje pri-
vlaenje-jedne-upitne-rei i obeleje privlaenje-sveg-fokusa. Postoje ne-
zavisni dokazi, kae on (u privatnom razgovoru, oktobra 2008) da su i upit-
ni i fokalizovani elementi u CP, kao to postoje i nezavisni dokazi koji go-
vore u prilog postojanju pomeranja upitnih rei i fokalizacije (tj. pomeranju
fokalizovanih elemenata), tako da ovo ne predstavlja problem ni teorijski,
ni empirijski. S jedne strane, videli smo da se u srpskom jeziku sve upitne
rei moraju pomeriti na poetak reenice, te da se i kontrastno fokalizovani
elementi mogu (u nekim dijalektima srpskog jezika moraju) pomeriti na
poetak reenice, u poloaj pre subjekta (npr. u primerima (109b), (110a)
i (110b), itd.) ovo bi mogao biti poloaj SpecCP. S druge strane, ako se
upravni element C sa upitnim obelejem i moe spojiti u strukturu tek na
nivou logike forme u reenicama poput (113a), pa u vidljivoj sintaksi ima-
mo samo fokalizaciju (to u ovom istraivanju nije potvreno, jer je redo-
sled upitnih elemenata i u glavnim i u umetnutim kontekstima podjednako
slobodan), ovo nije mogunost koja nam se prua u sloenim reenicama
(113b), u kojima je jasno da u trenutku spajanja glagola (ili predikata) glav-
ne klauze, derivacija umetnute klauze mora biti zavrena, te ovde ne moe
doi do kasnog umetanja upravnog elementa C (na nivou logike forme):
(113) a. Kome je ta Marija rekla?
b. Pitala sam kome je ta Marija rekla.
U umetnutom pitanju u reenici (113b), u trenutku spajanja ove kla-
uze sa glagolom pitala nadreene klauze, umetnuta klauza (ve) mora biti
kategorije CP, a upitne rei su ve u specifkatoru upravnog elementa C
(ovo pomeranje deava se im se C spoji sa svojim komplementom a u cilju
zadovoljavanja obeleja upravnog elementa).
Postojanje obe vrste pomeranja u srpskom jeziku, i upitnih rei i foka-
lizacije, potvruje, izmeu ostalog, i sledee:
(1) Mogunost da se diskursno uslovljene upitne sintagme ostave
in situ (114a), za razliku od upitnih rei (114b). Poto diskur-
sno uslovljene upitne sintagme ograniavaju opseg prihvatlji-
vih odgovora na one entitete koji su u diskursu ve uspostav-
222
ljeni, njihova referencija je data u diskursu, ovakvi elementi
nisu inherentno fokalizovani, stoga se ne mogu fokalizovati
ve samo mogu biti podvrgnuti pomeranju upitnih rei:
(114) a. Ko je nazvao koju devojku?
b. *Ko je nazvao koga?
(2) Nemogunost da se homofone upitne rei jave u nizu (115a)
u ovakvim sluajevima jedna od upitnih rei mora se izgo-
voriti u niem poloaju (115b) kako bi se derivacija spasla,
odnosno kao strategija poslednjeg pribeita:
113
(115) a. *ta ta uslovljava?
b. ta uslovljava ta? (primeri preuzeti iz Bokovi 2002a)
Srpski jezik se, na osnovu ovih podataka, moe posmatrati kao je-
zik u kome se obeleja upravnog elementa privlaenje-jedne-upitne-rei i
privlaenje-sveg-fokusa mogu zadovoljiti istovremeno i istim elementima.
Meutim, podaci do kojih smo doli u okviru istraivanja za ovaj rad kose
se sa ovakvim vienjem iz najmanje tri razloga:
(a) ako (u srpskom jeziku ili u jezicima uopte) nema projekcije
FP ve upravni element C ima i obeleje privlaenje-jedne-
upitne-rei (gde jedne mora biti i najblie), kao i obe-
leje privlaenje-sveg-fokusa, zato u viestrukim pitanjima
nema krenja uslova superiornosti?
(b) ako obeleje privlaenje-sveg-fokusa upravnog elementa
mora da se zadovolji pomeranjem svih (kontrastno) foka-
lizovanih sintagmi na poetak reenice, zato je u srpskom
113
Podsetimo da se u minimalistikoj teoriji pomeranje posmatra u smislu kopija
(eng. copy theory of movement), s pretpostavkom da na nivou logike forme postoji neka
sloboda u odluivanju koji e se elementi nekog vielanog lanca obrisati. Tako u reenici
poput (1), kako kae Chomsky (1995), tumaenje u kojem se povratna zamenica himself
odnosi na subjekat glavne klauze (Joe) dobija se brisanjem nie kopije sintagme which
picture of himself, dok za interpretaciju u kojoj se ona odnosi na subjekat umetnute klauze
(Jim) treba brisati vii lan lanca, a tumaiti nii:
(1) Joe wonders [CP [which picture of himself] [IP Jim bought [which picture of
himself]]]
223
jeziku dozvoljeno izgovoriti kontrastno fokalizovanu sinta-
gmu u niem poloaju? I konano,
(c) ako su i (najvia) upitna re i (ostale upitne rei kao i) kon-
trastno fokalizovani elementi (nakon pomeranja) u poloaju
SpecCP, zato njihov redosled nije slobodan ve upitne rei
treba da prethode kontrastno fokalizovanim elementima?
U pokuaju da damo odgovor na pitanje (a), zamislimo da u srpskom
jeziku (bar u onim varijetetima koje govore ispitanici konsultovani u okviru
ovog istraivanja) uopte nema pomeranja upitnih rei ve samo fokaliza-
cije, kako u sluaju kontrastno fokalizovanih elemenata, tako i u sluaju
upitnih rei. Ovakvo vienje lako moe objasniti nedostatak krenja uslova
superiornosti u umetnutim viestrukim pitanjima (primeri (93)), pitanjima
sa upitnom partikulom li
114
(v. primere (92)) i pitanjima s dugim pome-
ranjem ako pomeranja upitnih rei nikada nema, onda nema ni krenja
uslova superiornosti. Primetimo takoe da je u ovom trenutku svejedno da
li je obeleje privlaenje-sveg-fokusa obeleje nekog funkcijskog upravnog
elementa F ispod CP ali iznad AgrSP, ili je to obeleje upravnog elementa C
(u kom sluaju projekcije FP nema).
Drugo pitanje, vezano za mogunost izgovaranja kontrastno fokalizo-
vane sintagme in situ, moemo objasniti primenom hipoteze pomeri F (eng.
move F) Chomskog (1995) ili operacije slaganja (eng. Agree) u Chomsky
(2001). U prvom sluaju radi se o mogunosti vidljivog pomeranja formal-
nih obeleja kontrastno fokalizovanih elemenata, ostavljajui fonoloka
obeleja in situ, to omoguava da se kontrastno fokalizovana sintagma
izgovori in situ. Meutim, u teorijskom okviru minimalistikog programa
kako ga formulie Chomsky (1995), odvajanje formalnih obeleja od fono-
114
Primetimo da injenica da se upitna partikula li ne javlja na samom poetku
klauze ne utie na valjanost gore iznete tvrdnje s obzirom na to da je li klitika, te da se,
poput ostalih klitika, mora javiti u drugom poloaju u intonacijskoj frazi. Istovremeno,
ako su upitne rei i kontrastno fokalizovani elementi u istom poloaju, jasno je zato su
gramatine sledee reenice:
(1) ta li je kome Petar rekao?
(2) Kome li je ta Petar rekao?
(3) ta li je Petar kome rekao?
(4) Kome li je Petar ta rekao?
Primeri (1-2) pokazuju nedostatak krenja uslova superiornosti (stoga, nedostatak
pomeranja upitnih rei i primer iste kontrastne fokalizacije), dok (3) i (4) govore u
prilog tvrdnji da i upitni i kontrastno fokalizovani elementi zauzimaju isti poloaj nakon
fokalizacije.
224
lokih obeleja rezultira neuspevanjem derivacije na nivou fonetske forme.
Drugim reima, pomeranje sintagmi a ne samo obeleja ima prednost (bar u
vidljivoj sintaksi). U novijem vienju koji ovaj autor iznosi (2001), operaci-
ja slaganja je nain da se provere netumaiva formalna obeleja i da se ona
pretvore u oblik koji je tumaiv na nivou veza to je u ranijim radovima
opisivano kao nevidljivo pomeranje obeleja ili privlaenje. Odnos slaganja
moe se ukratko opisati kao asimetrini odnos izmeu IZVORA (eng. probe)
i cilja (eng. goal), gde izvor ima neko netumaivo formalno obeleje, a cilj
ima odgovarajue tumaivo obeleje. Slaganje eliminie netumaiva obe-
leja izvora, pripisujui im vrednost (cilja) i briui ih pod uslovom da su
izvor i cilj lokalni, te da je tumaivo obeleje cilja identino netumaivom
obeleju izvora (kao u sluaju -obeleja, tj. obeleja lica, roda i broja,
koji su inherentni na imenikim sintagmama, a relacioni na glagolu) ili pod
uslovom da ga obuhvata (kao to se, na primer, pade vrednuje i eliminie
u slaganju sa izvorom koji ima kompletna -obeleja (lice, broj, rod), iako
se sam pade ne slae, jer pade nije odlika izvora).
115
U ovom tumae-
nju, meutim, teko je zamislivo da se kontrastno fokalizovani element i
upravni element sa netumaivim obelejem mogu sloiti bez pomeranja,
tanije, sama koncepcija kontrastnog fokusa kao netumaivog obeleja na
upravnom elementu veoma je problematina u ovom pristupu, jer niti je
ovaj element vidljivo realizovan u srpskom jeziku, niti je u duhu ovog teo-
rijskog okvira da motivacija za pomeranje bude neko semantiko obeleje.
Meutim, videli smo da nema znaajne razlike u ponaanju upitnih rei i
kontrastno fokalizovanih elemenata, pa bismo zato ovde predloili slede-
e reenje: ako kontrastno fokalizovani elementi imaju inherentno obeleje
[+(k)f], a funkcijski upravni element C ili F ima netumaivo obeleje pri-
vlaenje-sveg-(kontrastnog)-fokusa, sve kontrastno fokalizovane sintagme
e se pomeriti (fokalizacijom) u specifkator dotinog upravnog elementa.
Na ovaj nain, na primer, dobijamo realizaciju reenice (109b). Razlike u
ponaanju upitnih rei i kontrastno fokalizovanih elemenata moemo obja-
115
Da je pade odlika izvora (npr. upravnog elementa v), a ne samo imenike sin-
tagme (imenike dopune glagola), ovo bi zapravo znailo da je obeleje padea tumaivo
na jednom od ova dva elementa, to nije tano. Ako pak kaemo da je pade samo atribut
izvora, do ovog problema ne dolazi, a injenicu da pade na imenikim sintagmama dobija
vrednost samo u sprezi sa upravnim kategorijama koje dodeljuju pade (u terminologiji
teorije upravljanja i vezivanja) objanjavamo pretpostavkom da je vrednost atributa pade
na ciljnoj imenikoj sintagmi potpuna struktura -obeleja ili obeleja slaganja na izvoru.
225
sniti ako upitne rei imaju i [+wh] upitno obeleje, a upravni element C ili
F i obeleje privlaenje-svih-upitnih-rei. Druga opcija, izgovaranje kon-
trastno fokalizovane (ali, setimo se, ne i upitne) sintagme in situ rezultat je
mogunosti da u jezicima koji obeleavaju (kontrastni) fokus prozodijskim
sredstvima, ova sredstva potru sintaksiki zahtev da se izgovori najvii ele-
ment vielanog lanca. Drugim reima, u jezicima u kojima se kontrastni
fokus obeleava prozodijskim sredstvima, a srpski jezik, kako smo u ovom
odeljku pokazali, spada u red ovakvih jezika, kontrastno fokalizovani ele-
menti se mogu ali ne moraju izgovoriti u SpecCP/SpecFP. Ova izbornost
ponovo nije u skladu sa naelima minimalizma ali se ipak ini opravdanom
s obzirom na to da ima jezika u kojima postoji mogunost da se upravnom
elementu C bude dodeljeno jako netumaivo obeleje privlaenje-sveg-fo-
kusa jedno ovakvo obeleje uvodi i Adger (2003) u pokuaju da objasni
zato je mogue pomeranje upitnih elemenata i iz deklarativnih umetnutih
klauza, kao u sledeem primeru:
(116) Who do you think that you saw <who>?
U narednom odeljku videemo da li se ovakva analiza moe primeniti
i na podatke iz engleskog jezika.
Na pitanje (c), koje se tie meusobnog redosleda upitnih i kontrastno
fokalizovanih elemenata u poloaju SpecCP/SpecFP, poeljno bi bilo na
neki nain formulisati injenicu da upitne rei uspevaju da zadovolje dva
obeleja privlaenja upravnog elementa C/F, dok kontrastno fokalizovani
elementi zadovoljavaju samo jedno ovakvo obeleje. Ako ovo uspemo da
podvedemo na neki nain pod zahtev da se maksimizira poklapanje obele-
ja (eng. Maximize Match, Chomsky 2000, 2001), onda imamo objanjenje i
za podatke iznete u (109c), (110c) i (111c).
U ovom odeljku smo, sledei Stjepanovi (1999), pokazali da se pod
kontrastni fokus u srpskom jeziku mogu podvesti i upitne rei. Ukazali smo
na slinosti i razlike izmeu ove dve grupe elemenata i ustanovili da vienje
koje daje Bokovi (1998, 2000, 2002b, 2003a, 2003b, 2004a, 2007a) nije
u skladu sa podacima do kojih smo doli u istraivanju za ovaj rad. Naime,
ini se da je za opis varijeteta srpskog jezika koji govore ispitanici konsulto-
vani u okviru ovog istraivanja opravdano pretpostaviti postojanje funkcij-
ske projekcije (verovatno je to CP ili FP) iji upravni element ima i obeleja
privlaenje-sveg-fokusa i privlaenje-svih-upitnih-rei. Rezultat ovakvog
226
skupa obeleja upravnog elementa imae kao posledicu javljanje svih upit-
nih rei na poetku reenice, i to bez nekog unapred utvrenog redosleda
(odn. bez krenja uslova superiornosti), kao i pomeranje kontrastno foka-
lizovanih elemenata u isti poloaj, u specifkator ovog upravnog elementa.
injenicu da se u srpskom jeziku kontrastno fokalizovane sintagme ne mo-
raju pomeriti na poetak reenice pripisali smo mogunosti da u jezicima u
kojima se kontrastna fokalizacija obeleava prozodijskim sredstvima, ova
mogu potreti zahtev da se kontrastno fokalizovani element izgovori u spe-
cifkatoru upravnog elementa sa obelejem privlaenje-fokusa,
116
u smislu
da omoguava da se izgovori nia (in situ) kopija kontrastno fokalizovane
sintagme.
Da sumiramo dosad reeno: u prethodna dva odeljka (5.2.1 i 5.2.2)
izneli smo jednu novu analizu informacionog i kontrastnog fokusa u srp-
skom jeziku. Objasnili smo da se pokretljivost strukture koja se uoava u
srpskom jeziku moe svesti na mogunost da fonoloka forma izgovori bilo
koju od kopija elementa sa obelejem [+i(nformacioni) f(okus)]. Razlog
zbog kojeg ova opcija postoji u srpskom jeziku, u tesnoj je vezi sa pomera-
njem glagola u viu funkcijsku projekciju (T), kao i sa prisustvom morfolo-
kih obeleja padea na imenikim sintagmama. Obeleje [+if] dodeljuje se
nekom elementu u zavisnosti od diskursa i komunikacione namere govorni-
ka. Fonoloka forma dodelie reenini akcenat najnioj kopiji elementa sa
obelejem [+if].
117
Vano je primetiti da se reenini akcenat ne pridruuje
poslednjem (tj. najdublje umetnutom) leksikom elementu u strukturi, jer
bi tako uvek direktni objekat bio nosilac reeninog akcenta, ve ga preu-
zima element sa obelejem [+if]. Iako se u ovde predstavljenom pristupu
pojam informacionog fokusa gotovo izjednaava sa reeninim akcentom,
ovo nije nepovoljan rezultat: istraivanje sprovedeno u okviru ovog rada
potvruje da se, osim kanonikog poslednjeg poloaja u reenici, informa-
cioni fokus najradije smeta na poetak reenice (to je takoe istaknuto
mesto u reenici, v. Popovi 1997: 16, kao i literaturu o redu rei koja se
citira u ovoj monografji), kao i da reenini akcenat jeste uvek na elementu
koji predstavlja informacioni fokus reenice.
116
Da li je ovo obeleje tipa privlaenje-jednog-fokusa ili privlaenje-sveg-fokusa
ne utie na ovde iznetu argumentaciju.
117
Ovde je pretpostavka da fonoloka forma ne zna da broji, ali prepoznaje prvo i
poslednje u strukturi i dodeljuje reenini akcenat najnioj kopiji elementa sa obelejem
[+if].
227
Element-nosilac obeleja [+if] pomera se na uobiajen nain u cilju
provere svojih obeleja, nosei sa sobom tumaivo obeleje [+if] i ostavlja-
jui kopije u odreenim poloajima gde proverava obeleja, tako stvarajui
nove poloaje u kojima ga fonoloka forma moe izgovoriti. U ovom smislu,
fonoloka forma moe izgovoriti bilo koju kopiju nosioca ovog obeleja, a
ukoliko je reenica u skladu sa gramatikim pravilima jezika, oekuje se da
e ishod biti tumaiv na nivou fonoloke forme, tj. da e derivacija uspeti.
U pogledu interpretacije reenica sa pokretljivim elementima, tj. vi-
estruke mogunosti tumaenja istog niza elemenata u reenici, videli smo
da je ono u veoma tesnoj vezi sa prozodijom, u smislu da prihvatljivost
reenice ne zavisi samo od redosleda elemenata u njoj, ve i od toga koji
od ovih elemenata nosi reenini akcenat (v. primere (55-60) i objanjenje
u nastavku primera). U postojeoj minimalistikoj arhitekturi sistema, fo-
noloka forma i logika forma nisu u direktnoj vezi, a da za ovim nema ni
potrebe potvruju i podaci do kojih smo doli u toku istraivanja. Naime,
informacioni fokus odreuje koji e element poneti reenini akcenat,
118

a budui da dodeljivanje tumaivog obeleja [+if] nekom elementu zavisi
od komunikacione namere govornika, logika forma e na osnovu ovog
obeleja znati kako da tumai strukture. Prikladnost pojedinih struktura u
datom kontekstu i neprikladnost drugih moe biti uslovljena stilski (kao
to je upotreba reda rei VSO stilski veoma obeleena kao zastarela, bez
obzira na to koji je od ovih elemenata informacioni fokus) ili biti rezultat
pogrene dodele informacionog fokusa, kao to je to sluaj, recimo, kada
se, kao u reenici (118a), obeleje [+if] dodeli sintagmi Petra u kontekstu
pitanja (117):
(117) Kome je Ana pokazala Petra?
(118) a. # Ana je pokazala PETRA Jovanu.
b. Ana je pokazala Petra JOVANU.
118
Dosad reeno odnosi se na sluajeve kada je jedan element u reenici nosilac
nove informacije. Primeri u kojima je cela glagolska sintagma informacioni fokus (1),
te u tetikim reenicama, kada je cela reenica informacioni fokus (2) situacija je neto
drugaija, jer moramo pretpostaviti da se obeleje [+if] moe proiriti na celu glagolsku
sintagmu, odn. na klauzu ili reenicu.
(1) (ta je Marija uradila?) Marija je POLOILA ISPIT.
(2) (ta se desilo?) TROJE LJUDI STRADALO JE U NEVREMENU NA JUGU
ZEMLJE.
228
Budui da u engleskom jeziku pomeranja leksikih glagola nema, niti
je pade morfoloki izraen (osim u sluaju linih zamenica, a i tu nepot-
puno), oekivanje je da se informacioni fokus moe izraziti samo u struk-
turnom poloaju u kome se dati reenini element mora nai. Red rei je
strogo utvren gramatikim pravilima, jer je on istovremeno i pokazatelj
semantikih odnosa u reenici, a kao posledica svega ovoga, fonoloka for-
ma u engleskom jeziku izgovara najvii element svakog lanca, tj. strukturno
najviu kopiju svakog elementa.
S druge strane, osvrnuvi se i na kontrastni fokus i uporedivi ga sa
ponaanjem upitnih rei, doli smo do zakljuka da obeleje fokusa nije
obeleje iskljuivo kontrastno fokalizovanih elemenata, ve i upitnih rei.
Slinost u ponaanju ove dve vrste elemenata objasnili smo postojanjem
obeleja [+k(ontrastni) f(okus)] u skupu obeleja obe vrste elemenata, a ra-
zliku u pogledu obaveznog inicijalnog poloaja upitnih elemenata nasuprot
fakultativnom pomeranju na poetak reenice kontrastno fokalizovanih ne-
upitnih elemenata pripisali smo prisustvu obeleja [+wh] na upitnim ele-
mentima. Funkcijski upravni element na elu reenice ima (izmeu ostalog
i) obeleje privlaenje-sveg-fokusa i privlaenje-svih-upitnih-rei (gde pod
upitnom rei mislimo i na sintagme koje ih sadre, npr. Na kojeg oveka sa
eirom se policija okomila? a ne *Kojeg se policija okomila na oveka sa
eirom?). U cilju zadovoljavanja ovih obeleja, sve e se upitne rei (sin-
tagme) i svi kontrastno fokalizovani elementi pomeriti na poetak klauze,
u poloaj specifkatora dotine funkcijske projekcije. Meutim, budui da
se kontrastni fokus u srpskom jeziku izraava iskljuivo fonolokim sred-
stvima, do pomeranja elemenata sa obelejem [+kf] mora doi kako bi se
proverilo netumaivo [+kf] obeleje funkcijskog upravnog elementa, ali se
kontrastno fokalizovani element ne mora izgovoriti u ovom viem poloa-
ju, jer u jezicima u kojiima se kontrastna fokalizacija obeleava prozodij-
skim sredstvima, ova mogu potreti zahtev da se izgovori najvii element
u lancu stvorenom pomeranjem, te se kontrastno fokalizovani element ne
mora izgovoriti u specifkatoru upravnog elementa sa obelejem privlae-
nje-fokusa, ve moe i u niem poloaju. U skladu sa ovom pretpostavkom,
i uzimajui u obzir injenicu da funkcijski upravni element sa obelejem
privlaenje-jedne-upitne-rei nema i obeleje privlaenje fokusa, oekivali
bismo da se u engleskom jeziku kontrastno fokalizovani elementi moraju
izgovoriti u najviem strukturnom poloaju u sintaksi, tj. bez vidljivog po-
229
meranja na poetak reenice. Da su ove pretpostavke tane, dokazujemo u
sledeim odeljcima.
5.3. Primena predloenih inovacija na engleski jezik
U ovom odeljku pokuaemo da gore izvedene zakljuke primenimo
na podatke iz engleskog jezika.
U prvom delu ovoga odeljka ponovo emo se osvrnuti na mogunosti
izraavanja informacionog fokusa u engleskom jeziku i proveriti da li su
pretpostavke koje smo izneli na osnovu podataka iz srpskog jezika tane u
ovom jeziku i zato ovde nisu na raspolaganju iste strategije kao u srpskom
jeziku.
U drugom delu odeljka baviemo se strukturnom artikulacijom kon-
trastnog fokusa u engleskom jeziku i proveriti da li se vienje koje smo
opisali u prethodnom odeljku, a koje se tie podataka iz srpskog jezika,
moe primeniti i na analizu konstrukcija koje u engleskom jeziku slue za
izraavanje kontrastnog fokusa.
5.3.1. Informacioni fokus u engleskom jeziku
Kako smo istakli u uvodnom poglavlju, a detaljnije obradili u odeljku
3.2, u engleskom jeziku postoji itav niz konstrukcija za izraavanje razli-
itih informacionih struktura, od kojih smo u odeljku 4.2 detaljno posma-
trali samo razdvojene, prividno razdvojene i obrnute prividno razdvojene
reenice, kao najtipinije predstavnike ovakvih konstrukcija. U prethodnim
odeljcima govorili smo o prozodijskom nainu obeleavanja informacionog
fokusa u srpskom jeziku i rekli da se u engleskom, poto nema morfolokog
obeleavanja padea na imenikim sintagmama, niti je dozvoljeno podiza-
nje leksikog glagola u funkcijsku projekciju T (ili I, ukoliko zanemarimo
hipotezu o potrebi da se projekcija INFL podeli na dve projekcije: T(ense)
za glagolsko vreme i Agr(eement) za slaganje sa subjektom, v. Pollock
1989), oekivanje je da se informacioni fokus u ovom jeziku moe izgovo-
riti samo in situ. Ovo je posledica injenice da, u nedostatku morfolokih
eksponenata padea, strukturni poloaj odreuje i funkciju datog elementa
u reenici (to se, pre svega, odnosi na imenike sintagme). Iz ovog razloga,
nezamislivo je da se objekat u informacionom fokusu reenice u engleskom
230
jeziku javi na poetku reenice (119b), dok je to u srpskom jeziku (120b),
kako je istraivanje pokazalo, ne samo prihvatljivo ve i podjednako dobro
kao ostavljanje informacionog fokusa in situ (120a):
(119) (Who did Mary punish for smashing the window?)
a. She punished JOHN.
b. *JOHN she punished.
(120) (Koga je Marija kaznila zbog razbijanja prozora?)
a. Marija je kaznila JOVANA.
b. JOVANA je Marija kaznila.
Kada informacioni fokus ini subjekatska imenika sintagma, si-
tuacija je veoma slina gore opisanoj situaciji: za razliku od srpskog, gde
se subjekatska sintagma Marija moe nai i na poetku i na kraju reenice
(primeri (121)), u engleskom jeziku se i subjekat (kao i objekat) mora nai
u strukturnom poloaju rezervisanom za njega, a izgovaranje nie kopije
subjekta nije dozvoljeno (122b), jer se time naruava tumaenje funkcija
argumenata u reenici:
(121) (Ko je kaznio Petra?)
a. MARIJA je kaznila Petra.
b. Petra je kaznila MARIJA.
(122) (Who punished Peter?)
a. MARY punished Peter.
b. *Peter punished MARY.
Pored obeleavanja informacionog fokusa pridruivanjem reeninog
akcenta elementu koji ga ini, engleski jezik ima i posebnu strukturu kojom
se ova vrsta fokusa obeleava prividno razdvojene reenice, koje ilustru-
jemo sledeim primerima:
(123) (What did John send to Mary?) What John sent to Mary was
A LETTER.
(124) (What did John do?) What John did was SEND A LETTER
TO MARY.
(125) (What happened?) What happened was THAT JOHN SENT
A LETTER TO MARY.
231
U odeljku 4.2 dali smo pregled nekoliko formalnih analiza ove vrste
reenica i zakljuili da nijedna od njih nije savrena. Ovde elimo da pro-
verimo da li se pristup fokalizaciji koji smo predloili u prethodnim odelj-
cima na osnovu podataka iz srpskog jezika, moe primeniti na informacioni
fokus u prividno razdvojenim reenicama u engleskom jeziku. Predlaemo
zato sledeu analizu: prividno razdvojene reenice predstavljaju repliku pi-
tanja, dopunjenu informacionim fokusom. Za razliku od pitanja, u presli-
kanom delu nema inverzije pomonog glagola i subjekta (to je i oekiva-
no, s obzirom na to da ovo nije pitanje), a informacioni fokus ini protivteg
iza kopule. Kategorija protivtega zavisi od konteksta, odn. od pitanja u
(123) to je imenika sintagma, u (124) je glagolska, a u primeru (125) to je
cela reenica (klauza), dok je klauza sa wh-elementom uvek CP, u kojoj sam
upitni element ima (izmeu ostalog,) obeleje [+wh], kao i sve upitne i od-
nosne zamenice, a upravni element C ove klauze ima netumaivo obeleje
[+wh], to omoguuje da se what u primerima (123-125) pomeri u SpecCP.
Bitno je istai i da je kopula oblikom ograniena na is i was, i to bez obzira
na broj i lice subjekta u wh-klauzi, ali zavisno od glagolskog vremena u
ovoj klauzi (126):
(126) a. [What he is] is / *are / *was / *were PROUD.
b. [What we were] *is / *are / was / *were PROUD OF OUR
SUCCESS.
S obzirom na to da wh-klauza ini poznatu informaciju, a sintagme
proud u (126a), odn. proud of our success u (126b) imaju tumaivo obeleje
[+if], predlaemo da je kopula zapravo samo neka spona izmeu ova dva
elementa. Kategorija reenica (123-126) je obavezno samo IP, to objanja-
va nemogunost inverzije subjekta i pomonog glagola (127), i A-podizanja
wh-klauze (128):
(127) *Is [what John is] is proud?
(128) *[What John is] seems [[what John is] to be proud].
Nadalje, ni wh-protivteg se u ovakvim reenicama ne moe podvr-
gnuti A-pomeranju (129), jer nema upravnog elementa C koji bi ga privu-
kao (a [+wh] obeleje na samim upitnim elementima je tumaivo):
232
(129) *I wonder [how proud] [[what Mary is] is [how proud]].
Ova vrsta reenica ponekad moe imati i obrnutu realizaciju, u kojoj
je protivteg u subjekatskom poloaju, a wh-klauza u poloaju iza kopule,
iako obrnute prividno razdvojene specifkacione reenice obino izraavaju
kontrastni fokus:
(130) a. (What did John send to Mary?) ?A LETTER is what John
sent to Mary.
b. ?PROUD OF OUR SUCCESS is what we are.

I u ovakvoj realizaciji vae sva ogranienja koja smo ovde izneli i
ilustrovali. ini se da za derivaciju prividno razdvojenih reenica mora-
mo pretpostaviti postojanje glagolske projekcije kopule be, u ijem bi se
specifkatoru nalazila wh-klauza, dok bi se protivteg generisao u poloaju
komplementa kopule. To to oblik (is ili was) ove kopule zavisi od glagol-
skog vremena u wh-klauzi, moemo pripisati slaganju ove dve kategorije,
a mogunost da bilo wh-klauza, bilo protivteg, postane subjekat reenice,
posledica je pomeranja kopule u poloaj funkcijskog upravnog elementa
I, ime specifkator i komplement glagola postaju podjednako udaljeni od
poloaja SpecIP (v. odeljak 5.2.1), te bilo koji od njih se moe pomeriti
u cilju zadovoljavanja principa proirene projekcije. Iako smo svesni da
ovakvo poimanje reenica sa glagolom be ima i nedostataka, i to pre sve-
ga u pogledu dodele tematskih uloga, ni standardni leksikalistiki pristup
koji zagovara Chomsky (1993) nije bez manjkavosti. Naime, u njegovom
pristupu, glagoli se umeu u strukturu u odreenom glagolskom obliku, a
njihova obeleja se onda moraju proveriti u odreenim funkcijskim projek-
cijama. Obeleja mogu biti jaka ili slaba, na ovaj nain se u minimalizmu
izvodi razlika izmeu jezika u kojima ima vidljivog pomeranja leksikih
glagola (npr. srpski jezik) i onih u kojima ovo pomeranje nije mogue (npr.
engleski). Ovaj pristup takoe objanjava injenicu da se pomoni glagoli
mogu pomerati (i) u engleskom jeziku, ali problemi nastaju kada se have i
be jave kao leksiki glagoli: za razliku od ostalih leksikih glagola, have i
be se mogu pomerati. Chomsky pretpostavlja da su oni semantiki prazni, te
se zato ne mogu podii na nivou logike forme (kao ostali leksiki glagoli),
ve se moraju podvrgnuti (vidljivom) pomeranju u sintaksi. S ovim se ne
slae Lasnik (2003), koji predlae svoj, hibridni sistem u kome I(nf) moe
233
biti obeleje ili afks, dok se leksiki glagol moe javiti sa fektivnim obe-
lejima ili u infnitivu. Semantiki lak glagol be (Larson 1988; Chomsky
1993, 1995) u ovom se sistemu umee iz leksikona zajedno sa feksijom i
vidljivo se mora pomeriti u vor I(nf) usled jakih obeleja ovog vora. Ide-
ju o moguem posmatranju kopulativnog glagola be kao semantiki lakog
glagola, vie kao neke vrste spone izmeu druga dva elementa, preuzeemo
i u ovom radu i, sledei Wang i Gua (2004), tvrditi da je be u sutini vidljivi
oblik predikata HOLD, koji oznaava neko (privremeno ili trajno) stanje,
kao u sledeim primerima:
(131) a. John is a good fellow.
b. John is insane.
Struktura glagolske sintagme koju ovde predlaemo i koja se savre-
no uklapa u gore iznet sistem, te omoguava da bilo wh-klauza, bilo protiv-
teg postanu subjekat reenice (kao u primerima (123) i (130a), te (126b) i
(130b)) dajemo u sledeem ravastom dijagramu:
(132)
275
Struktura glagolske sintagme koju ovde predlaemo i koja se savreno uklapa u gore
iznet sistem, te omoguava da bilo wh-klauza, bilo protivteg postanu subjekat reenice (kao u
primerima (123) i (130a), te (126b) i (130b)) dajemo u sledeem ravastom dijagramu:

(132) vP
v
v VP
be V CP
(realizacija HOLD)
[HOLD]
Wh-klauza i protivteg e, kada se be pomeri u vor I i time proiri domen vora I, biti
podjednako udaljeni od vora I, te e biti svejedno koje e se od njih pomeriti u specifikator
ovog funkcijskog elementa da proveri princip proirene projekcije. Ako se pomeri protivteg,
dobijamo A letter is what John sent to Mary, dok ako se podigne wh-klauza, dobijamo What
John sent to Mary was a letter.
Dodeljivanje reeninog akcenta deava se na uobiajen nain elementu koji nosi
obeleje [+if], a obrnute prividno razdvojene reenice, ukoliko one mogu izraziti
informacioni fokus, moemo smatrati nekom vrstom strukture sline nefinalnom fokusu u
srpskom jeziku.
Predikativne prividno razvojene reenice razlikuju se od specifikacionih, o emu smo
govorili u odeljku 4.2, zato se i derivacija ovih reenica mora razlikovati od one koju smo
predloili za specifikacione prividno razdvojene reenice. Kako naredni primeri pokazuju, u
predikativnim prividno razdvojenim reenicama dozvoljeno je A-podizanje wh-klauze (up.
Wh-klauza i protivteg e, kada se be pomeri u vor I i time proiri
domen vora I, biti podjednako udaljeni od vora I, te e biti svejedno koje
e se od njih pomeriti u specifkator ovog funkcijskog elementa da proveri
princip proirene projekcije. Ako se pomeri protivteg, dobijamo A letter is
what John sent to Mary, dok ako se podigne wh-klauza, dobijamo What
John sent to Mary was a letter.
Dodeljivanje reeninog akcenta deava se na uobiajen nain ele-
mentu koji nosi obeleje [+if], a obrnute prividno razdvojene reenice, uko-
liko one mogu izraziti informacioni fokus, moemo smatrati nekom vrstom
strukture sline nefnalnom fokusu u srpskom jeziku.
234
Predikativne prividno razdvojene reenice razlikuju se od specifka-
cionih, o emu smo govorili u odeljku 4.2, zato se i derivacija ovih reenica
mora razlikovati od one koju smo predloili za specifkacione prividno raz-
dvojene reenice. Kako naredni primeri pokazuju, u predikativnim prividno
razdvojenim reenicama dozvoljeno je A-podizanje wh-klauze (up. (133b)
i (128)), a i wh-protivteg how silly moe se podvrgnuti A-pomeranju (up.
(133c) i (129)):
(133) a. (How does John feel about being a psychologist?) [What
John is] is IMPORTANT TO HIM. (= Johns being a psycho-
logist is important to him.)
b. [What John is] seems [[what John is] to be SILLY].
c. I wonder [HOW SILLY [WHAT JOHN IS] IS how silly].
Sama injenica da predikativne prividno razdvojene reenice nemaju
obrnutu varijantu govori u prilog pretpostavci da, za razliku od specifkaci-
onih reenica, ovde nije svejedno da li e ulogu subjekta igrati wh-klauza ili
protivteg. Protivteg je predikat, a wh-klauza je zapravo spoljanji argument
ovog predikata. Dakle, za razliku od gore ponuene strukture za specifka-
cione prividno razdvojene reenice, u kojima se wh-klauza generie u vP,
predlaemo da se u predikativnim prividno razdvojenim reenicama ona
spaja u SpecAP:
(134)
276
(133b) i (128)), a i wh-protivteg how silly moe se podvrgnuti A-pomeranju (up. (133c) i
(129)):

(133) a. (How does John feel about being a psychologist?) [What John is] is
IMPORTANT TO HIM. (= Johns being a psychologist is important to him.)
b. [What John is] seems [[what John is] to be SILLY].
c. I wonder [HOW SILLY [WHAT JOHN IS] IS how silly].

Sama injenica da predikativne prividno razdvojene reenice nemaju obrnutu
varijantu govori u prilog pretpostavci da, za razliku od specifikacionih reenica, ovde nije
svejedno da li e ulogu subjekta igrati wh-klauza ili protivteg. Protivteg je predikat, a wh-
klauza je zapravo spoljanji argument ovog predikata. Dakle, za razliku od gore ponuene
strukture za specifikacione prividno razdvojene reenice, u kojima se wh-klauza generie u
vP, predlaemo da se u predikativnim prividno razdvojenim reenicama ona spaja u SpecAP:

(134) vP
v AP
CP A
A (PP)

U ovako predstavljenoj strukturi jasno je da se samo wh-klauza moe podii u SpecIP
da zadovolji princip proirene projekcije. Istovremeno, pridev je taj koji daje tematsku ulogu
wh-klauzi.
U ovako predstavljenoj strukturi jasno je da se samo wh-klauza moe
podii u SpecIP da zadovolji princip proirene projekcije. Istovremeno, pri-
dev je taj koji daje tematsku ulogu wh-klauzi.
U pogledu dodele reeninog naglaska informacionom fokusu, u pre-
dikativnim prividno razdvojenim reenicama sve se deava u skladu s oe-
kivanjima: kao i kod obinih SVO reenica, prozodijsku istaknutost dobija
235
element koji nosi obeleje [+if], to je u primerima (133a-b) sam predikat,
dok je u (133c) cela umetnuta klauza.
Na osnovu podataka koje smo izneli u ovom odeljku, moemo rei
da se novo vienje strukturne artikulacije fokusa koje smo ponudili u ovom
poglavlju moe bez suvinih pretpostavki primeniti i na engleski jezik, bar
kada je u pitanju informacioni fokus. U sledeem odeljku proveriemo da li
isto vai i za kontrastni fokus.
5.3.2. Kontrastni fokus u engleskom jeziku
Zadatak ovog, ujedno i poslednjeg, odeljka ovog poglavlja jeste da,
uzimajui u obzir sve dosad reeno, pokua da d analizu tri strukturna nai-
na izraavanja kontrastnog fokusa u engleskom jeziku: razdvojenih reeni-
ca, prividno razdvojenih reenica i obrnutih prividno razdvojenih reenica.
Ve smo govorili o tome zato se u kanonikim SVO reenicama u
engleskom jeziku kontrastno fokalizovani element u sintaksi mora nai u
strukturnom poloaju u kojem bi se naao i da nije kontrastno fokalizovan
poto morfolokih obeleja padea (ni vrste rei) u ovom jeziku nema,
strukturni poloaj elemenata u reenici ujedno je i pokazatelj njihove funk-
cije. Kontrastno fokalizovani element nosi obeleje [+kf], ali poto je u
ovde predloenoj analizi privlaenje-fokusa obeleje funkcijskog upravnog
elementa C u engleskom jeziku slabo, ono se moe (stoga, mora) zadovo-
ljiti nevidljivo, na nivou logike forme. Upravo iz ovog razloga, kontrastno
fokalizovani elementi se ne mogu pomeriti vidljivo u SpecCP:
(135) A:Mary put the book on the shelf.
a. B: (No,) Mary put the book on the table.
b. B: (No,) *On the table Mary put the book.
c. B: (No,) *Mary put on the table the book.
(136) A: (John bought a pig in a poke.)
a. B: (No,) Mary bought a pig in a poke.
b. B: (No,) *A pig in a poke bought Mary.
c. B: (No,) A pig in a poke Mary bought.
Upitne rei, s druge strane, pored obeleja [+kf] imaju i obeleje
[+wh] i budui da upravni element C takoe ima (netumaivo) jako obe-
leje privlaenje-jedne-upitne-rei, strukturno najvia upitna re e morati
236
vidljivo da se pomeri u specifkator ove funkcijske projekcije (137-138).
Ukoliko reenica osim upitne rei sadri i kontrastno fokalizovani neupitni
element, ovaj e se javiti u strukturnom poloaju koji bi i inae zauzeo, a
kontrastnu interpretaciju dobie kao posledica kontrastnog naglaska, prozo-
dijske realizacije tumaivog obeleja [+kf] (139):
(137) a. Who gave what to whom last night?
b. *What did who give to whom last night?
c. *To whom did who give what last night?
(138) a. *John gave what to whom?
b. What did John give to whom?
(139) (I know what John gave Mary, but ...)
a. *Peter gave her what?
b. *Peter what gave her?
c. What did Peter give her?
Razdvojene reenice (140), prividno razdvojene reenice (141) (ne
nuno specifkacione, ve zavisno od konteksta) i obrnute (nuno specifka-
cione) prividno razdvojene reenice (142) predstavljaju posebne sintaksi-
ke konstrukcije kojima se izraava kontrastni fokus:
119
(140) a. It is John who I like (not Peter).
b. It was from John that she heard the news (not on telly).
c. It was meeting Jim that started me off on this new line of
work (not my promotion).
(141) a. (John tells me he likes horror flms.) (No,) What he likes
is soap operas.
b. (I heard John married Jane.) (No,) What he did was pro-
pose to her.
c. (I read that Mr.Black is indifferent towards his professi-
on.) (On the contrary.) What he is is very important to
him.
(142) a. Soap operas is what he likes (not horror flms).
119
Hedberg i Fadden (2007) kau da razdvojene i obrnute prividno razdvojene
reenice imaju istu informacijsku strukturu, mada ne i istu distribuciju. Ove autorke takoe
daju i mnogo detaljniju klasifkaciju razdvojenih i prividno razdvojenih reenica nego to
ovde moemo ponuditi.
237
b. Meeting Jim is what started me off on this new line of
c. Conceited is what John is (not proud).
Detaljna analiza ovih zanimljivih konstrukcija ponuena je u neko-
liko savremenih radova u raznim teorijskim okvirima (Collins 1991; Hed-
berg 1990, 2000; Hedberg i Fadden 2007; Lambrecht 2001; den Dikken i
dr. 2000; den Dikken 2005 i drugi).
120
Ono to je o njima ovde umesno da
kaemo jeste da oni slue za isticanje elementa s obelejem [+kf], iako se
ovo isticanje deava na razliite naine u sva tri sluaja.
Ono to je zajedniko ovim konstrukcijama (prema Lambrecht 2001)
jeste to to su sintaksiki sloene, jer se sastoje iz dve klauze: glavne klau-
ze sa kopulom, It is John i odnosne klauze who I like u primeru poput It is
John who I like (140a). Odnosna re u nioj klauzi (who) koindeksirana je
sa predikativnim argumentom kopule u vioj klauzi (John), ali cela reenica
izraava jednu propoziciju, koja se moe izraziti i prostom reenicom, bez
posledica po istinitosnu vrednost reenice: I like John. Isto se odnosi i na
odnosnu re what u (141a) i (142a) i na predikatvni argument glavne kla-
uze, soap operas u obema ovim reenicama, koje se mogu preformulisati
i kao He likes soap operas. Dakle, bez obzira na tip reenice (razdvojena,
prividno razdvojena ili obrnuta prividno razdvojena), ona se uvek moe
svesti i na prostu reenicu u kojoj je kontrastni fokus izraen prozodijskim
sredstvima.
Formalna motivacija za pojavu ovih konstrukcija u tesnoj je vezi ste-
penom slobode prozodijskih akcenata i sintaksikih konstituenata u datom
jeziku. Drugim reima, razdvojene reenice (sva tri tipa) mogu se smatrati
sredstvima pomou kojih se otklanjaju nedostaci relativno krutog gramati-
ki uslovljenog reda rei u nekom jeziku, a s druge strane, upotrebom ovih
konstrukcija sintaksiki konstituenti i prozodijski akcenat stavljaju se na
poloaje koji su kogntivno opravdaniji, a koje gramatika inae ne dozvolja-
va (npr. objekat u inicijalnom poloaju u engleskom jeziku). Funkcijskom
motivacijom za upotrebu ove vrste reenica, pak, moe se smatrati sprea-
120
Hedberg (2000) daje tur, ali veoma dobar istorijski pregled dvaju dominantnih
sintaksikih pristupa razdvojenim reenicama: (a) kao ekstrapoziciji, odnosno (b) kao
ekspletivnoj konstrukciji. Den Dikken (2005), pak, detaljno razmatra prividno razdvojene
reenice i predstavlja kritiki prikaz dosadanjih analiza ovog tipa reenica u engleskom
jeziku.
238
vanje nenameravanog tumaenja reenice: razdvojene reenice slue da se
obelei kao fokus argument koji bi se inae protumaio kao da nije fokus, ili
predikat koji bi se inae protumaio kao da je fokus, ili oba. Drugim reima,
promenom kanonike strukture I hurt my foot u razdvojenu reenicu Its my
foot that I hurt ili u prividno razdvojenu reenicu What I hurt is my foot,
ne obeleavamo imeniku sintagmu my foot kao fokus reenice ona se i
u kanonikoj strukturi ve tumai kao fokus (usled prozodijske istaknutosti
i poloaja na kraju reenice), ve istiemo nefokusni, presuponirani status
predikatskog dela reenice, tj. da je injenica da je govornik povredio neki
deo tela ve poznata (prema Lambrecht 2001).
U jezicima u kojima je red rei relativno slobodan ne oekuje se po-
stojanje konstrukcija poput razdvojenih reenica, i u srpskom jeziku ovakve
konstrukcije zaista nisu uestale. Stoga pristup koji smo dali na osnovu po-
dataka iz srpskog jezika ne moemo primeniti na ove engleske konstrukcije.
Umesto toga, moemo pokuati da damo derivaciju engleskih konstrukcija,
i to na nain koji smo predloili u prethodnom odeljku u vezi sa informaci-
onim fokusom u ovom jeziku.
Obine razdvojene reenice, poput primera (143), u glavnoj klauzi
uvek imaju ekspletivni it kao formalni subjekat, kopulu be u nekom li-
nom glagolskom obliku i protivteg praktino bilo koje sintaksike strukture,
osim klauze sa linim glagolskim oblikom. Umetnuta klauza je strukturno
identina odnosnim klauzama, s tim da je odnosni element (bilo da je od-
nosna zamenica fonoloki izraena ili ne) koindeksiran sa protivtegom, to
dokazuju i sledei negramatini primeri:
(143) a. *It is John
i
where
i
I like (not Peter).
b. *It was from John
i
whom
i
she heard the news (not on
telly).
c. *It was meeting Jim
i
when
i
started me off on this new line
of work (not my promotion).
Prividno razdvojene reenice ne sadre ekspletivnu zamenicu it, ve
poloaj subjekta zauzima odnosna klauza, koja je i koindeksirana sa kontra-
stno fokalizovanim protivtegom:
(144) [Who I like]
i
is Peter
i
.
239
Obrnute prividno razdvojene reenice su, kako i sam naziv govori,
iste kao prividno razdvojene samo sa drugaijim rasporedom protivtega i
odnosne klauze: prva je sada u poloaju subjekta glavne klauze, dok je od-
nosna klauza u postkopulativnom poloaju. Ovaj tip reenica (145a) razli-
kuje se od obinih razdvojenih reenica (145b) samo po tome to ekspletiv-
ne zamenice nema, te je protivteg u poloaju subjekta.
(145) a. Peter is who I like (not John).
b. It is Peter who I like (not John).
Imajui u vidu sve ovo, predlaemo da se sva tri tipa razdvojenih re-
enica analiziraju na slian nain, koji predstavljamo u sledeem dijagramu:
(146)
283
Imajui u vidu sve ovo, predlaemo da se sva tri tipa razdvojenih reenica analiziraju
na slian nain, koji predstavljamo u sledeem dijagramu:

(146) vP
protivteg v
v VP
be V CP
(realizacija HOLD)
[HOLD]

Derivacija razdvojenih reenica (140) podrazumeva i postojanje ekspletiva it u
numeraciji, a poto u minimalizmu operacija spajanja ima prednost nad pomeranjem
(Chomsky 1995: 226), ovo e onemoguiti pomeranje bilo protivtega, bilo wh-klauze u
poloaj subjekta. Istovremeno, protivteg, usled obeleja [+kf] dobija kontrastni naglasak, i
jedina mogua realizacija ove reenice na nivou fonoloke forme je (145b), It is Peter who I
like.
U prividno razdvojenim reenicama, kako smo rekli, ekspletivnog it nema, zato se, u
cilju zadovoljavanja principa proirene projekcije mora podii neki element sa odgovarajuim
obelejem. Kada se glagol be pomeri u funkcijski upravni element I, domen ovog elementa se
proiruje na nain koji smo opisali u prethodnom odeljku, i svejedno je da li e se u SpecIP
pomeriti protivteg ili odnosna klauza. U prvom sluaju, fonoloka forma izgovara obrnutu
(nuno specifikacionu) prividno razdvojenu reenicu poput (142b), koju ovde ponavljamo
kao (147a), dok u potonjem sluaju dobijamo specifikacionu prividno razdvojenu reenicu
(147b):

Derivacija razdvojenih reenica (140) podrazumeva i postojanje ek-
spletiva it u numeraciji, a poto u minimalizmu operacija spajanja ima pred-
nost nad pomeranjem (Chomsky 1995: 226), ovo e onemoguiti pomeranje
bilo protivtega, bilo wh-klauze u poloaj subjekta. Istovremeno, protivteg,
usled obeleja [+kf] dobija kontrastni naglasak, i jedina mogua realizacija
ove reenice na nivou fonoloke forme je (145b), It is Peter who I like.
U prividno razdvojenim reenicama, kako smo rekli, ekspletivnog it
nema, zato se, u cilju zadovoljavanja principa proirene projekcije mora
podii neki element sa odgovarajuim obelejem. Kada se glagol be pomeri
u funkcijski upravni element I, domen ovog elementa se proiruje na nain
koji smo opisali u prethodnom odeljku, i svejedno je da li e se u SpecIP
pomeriti protivteg ili odnosna klauza. U prvom sluaju, fonoloka forma iz-
govara obrnutu (nuno specifkacionu) prividno razdvojenu reenicu poput
(142b), koju ovde ponavljamo kao (147a), dok u potonjem sluaju dobija-
mo specifkacionu prividno razdvojenu reenicu (147b):
240
(147) a. Meeting Jim is what started me off on this new line of
b. What started me off on this new line of work is meeting
Jim (not my promotion).
Predikativne prividno razdvojene reenice imae strukturu koju smo
predloili u odeljku 5.3.1 i koju ovde ponavljamo:
(148)
284
(147) a. Meeting Jim is what started me off on this new line of work (not my
promotion).
b. What started me off on this new line of work is meeting Jim (not my
promotion).

Predikativne prividno razdvojene reenice imae strukturu koju smo predloili u
odeljku 5.3.1 i koju ovde ponavljamo:

(148) vP
v AP
CP A
A (PP)

U ovoj strukturi, podsetimo, samo wh-klauza moe da zadovolji princip proirene
projekcije, jer je ona blii kandidat za ovo. Zbog ovoga predikativna prividno razdvojena
reenica (149a) ne moe imati obrnutu verziju (149b), dok je u sluaju specifikacione
prividno razdvojene reenice (150a), to savreno mogue, kako potvruje primer (150b):

(149) a. [What John is] is important to him. (Johns being a linguist is important to
him.)
b. *Important to him is what John is (not insignificant).
(150) a. [What John is] is important to himself. (John is egoistic.)
b. Important to himself is what John is (not proud).
U ovoj strukturi, podsetimo, samo wh-klauza moe da zadovolji prin-
cip proirene projekcije, jer je ona blii kandidat za ovo. Zbog ovoga predi-
kativna prividno razdvojena reenica (149a) ne moe imati obrnutu verziju
(149b), dok je u sluaju specifkacione prividno razdvojene reenice (150a)
to savreno mogue, kako potvruje primer (150b):
(149) a. [What John is] is important to him. (Johns being a lin-
guist is important to him.)
b. *Important to him is what John is (not insignifcant).
(150) a. [What John is] is important to himself. (John is egoistic.)
b. Important to himself is what John is (not proud).
Ovakvim pristupom, s jedne strane, moemo objasniti injenicu da je
wh-zamenica nuno koindeksirana sa protivtegom, kako to ilustruje i negra-
matinost primera (143). S druge strane, meutim, ako smo u analizi ovih
struktura u pogledu izraavanja informacionog fokusa u prethodnom odelj-
ku mogli da tvrdimo da su specifkacione prividno razdvojene reenice ka-
tegorije IP i na taj nain objasnimo karakteristike ove konstrukcije (nemo-
gunost inverzije, A-pomeranja wh-klauze, A-pomeranja protivtega, itd.),
nije jasno kako se to moe tvrditi u sluaju kada se ovom konstrukcijom
izraava kontrastni fokus. Ako se [+kf] obeleje kontrastno fokalizovanih
elemenata u engleskom jeziku i proverava nevidljivo, upravni element C sa
241
slabim netumaivim oblejem privlaenje-sveg-fokusa postoji i u sintaksi,
pa postaje nejasno zato ne moe biti ekstrakcije iz konstrukcija koje smo
prouavali u ovom odeljku, npr. zato ne bismo mogli imati inverziju, kao
u sledeem primeru:
(151) *Is what John is important to himself?
Ova i slina pitanja otvaraju novo polje istraivanja pokrenutog u
okviru ovog rada. O daljem pravcu istraivanja podstaknutog ovde iznetim
podacima i analizama govoriemo u narednom poglavlju.
242
6. ZAVRNA RAZMATRANJA
U ovom poglavlju daemo kratak pregled celog rada (odeljak 6.1), te
emo, na osnovu rezultata do kojih smo doli u okviru njega, u odeljku 6.2
ukazati na mogue dalje pravce istraivanja.
6.1. Rekapitulacija
Ciljeve postavljene u uvodnom poglavlju, od kojih je najznaajniji
rasvetljavanje mogunosti strukturne artikulacije fokusa u srpskom jeziku u
odnosu na engleski, pokuali smo da dostignemo u pet koraka.
U prvom poglavlju defnisali smo predmet istraivanja i ograniili ga
na strukturna sredstva pomou kojih se fokus realizuje u engleskom jezi-
ku i u srpskom, i to na primerima proirenih (izjavnih) reenica. No, iako
se u radu posmatra prvenstveno informacioni fokus, inilo se neophodnim
osvrnuti se i na kontrastni fokus i dokazati da, suprotno dosadanjim ana-
lizama (naroito Stjepanovi 1999, 2003, ali i Bokovi 2001, 2002b), on
u srpskom jeziku nije uslovljen sintaksiki, ve samo fonoloki. U ovom
delu rada takoe se uvode osnovni pojmovi i termini u prouavanju infor-
macijske strukture reenice od dvadesetih godina prolog veka pa do danas,
defnie se korpus na kome je zasnovano istraivanje, iznose se tipografske
konvencije koje se koriste u radu i opisuje organizacija knjige.
Detaljno predstavljanje literature zadatak je drugog poglavlja. Ovde
se daje istorijski pregled prouavanja informacijske strukture reenice, od
ranih pristupa (Weil 1844; Paul 1880; Saussure 1916; Ammann 1928), pre-
ko pristupa Prake kole (iji su najznaajniji tradicionalni predstavnici
Mathesius, Dane i Firbas, a u novije vreme Sgall i Hajiov) i Hallidayove
(1985) funkcijske gramatike sve do generativnih analiza ove pojave, od naj-
ranijeg modela (Chomsky 1955) do najskorijih studija.
Prvo se na primerima iz engleskog jezika, a u drugom delu poglavlja
i na primerima iz srpskog jezika, iznose stavovi i modeli nekoliko najva-
nijih autora koji su prouavali informacijsku strukturu reenice u ova dva
243
jezika. Meu funkcionalnim opisima fokalizacije u engleskom jeziku, obra-
uje se funkcijski generativni opis, model predstavnika savremene Prake
kole koji, usled nedoreenosti u pogledu naina na koji se ravasti dijagra-
mi zasnovani na odnosu zavisnosti (u sutini, dubinski prikazi) preslikava-
ju na povrinsku strukturu, kao i zbog nedostatka prediktivne moi i niza
drugih razloga, Chomsky i drugi lingvisti formalnog opredeljenja nikada
nisu priznali kao formalnu teoriju gramatike, ve je smatraju u potpunosti
funkcionalnim opisom. Formalni pristup fokalizaciji u engleskom jeziku,
pak, predstavljen je u deset, u manjoj ili veoj meri slinih modela.
Odeljak 2.5.1 iznosi stavove nekoliko funkcionalno orijentisanih lin-
gvista u pogledu perspektivizacije u srpskom jeziku, dok u odeljku 2.5.2
dajemo formalne analize ove pojave. Poslednji deo drugog poglavlja daje
tabelarni pregled svih modela prikazanih u ovom poglavlju, u oba posma-
trana pristupa i u oba jezika.
Nakon razgraniavanja dvaju tipova fokusa u odeljku 3.1, u treem
poglavlju, utvrujemo strukturne naine artikulacije ova dva tipa fokusa
u engleskom (3.2) i u srpskom jeziku (3.3). Polazei od pregleda struktu-
ra koje Huddleston i Pullum (2002) navode za izraavanje informacijske
strukture u engleskom jeziku (Tabela 2), u odeljku 3.2 pomou diskursa
utvrujemo s jedne strane, da li je svaka pojedinana konstrukcija nain za
izraavanje teme, informacionog ili kontrastnog fokusa, a s druge, dopunju-
jemo spisak ovih dvaju autora na nain prikazan u Tabeli 5 ovog odeljka.
Ova tabela predstavlja nov nauni doprinos, jer se u njoj, po prvi put, nabra-
jaju sve sintaksike strukture u slubi izraavanja informacijske strukture u
engleskom jeziku, kao i zbog toga to se uz pomo diskursa ovde utvruje
i ta koja struktura izraava: temu, informacioni fokus ili kontrastni fokus.
Istovremeno, ovde takoe ograniavamo dalje istraivanje na razdvojene,
prividno razdvojene i obrnute prividno razdvojene reenice, kao strukture
primenljive u cilju fokalizacije gotovo svih vrsta konstituenata.
U srpskom jeziku, kako zakljuujemo u odeljku 3.3, slobodan red rei
u reenici, odn. pokretljivost strukture, predstavlja glavno sredstvo struk-
turne artikulacije fokusa. U ovom jeziku, dozvoljen je bilo koji red rei
u reenici ukoliko se potuje pravilo drugog poloaja klitika, te se, kako
rezultati naeg istraivanja pokazuju, informacioni fokus ne mora nuno
nai u poslednjem poloaju u reenici, kako bi to princip fokusa-na-kraju
nalagao. U pogledu kontrastnog fokusa u srpskom jeziku, ovde takoe isti-
emo da sintaksa ima vrlo ogranienu ulogu, te da je, ini se, fonologija,
244
odn. dodeljivanje emfatikog naglaska, ono to odreuje da li e se i koji
reenini element tumaiti kao kontrastno fokalizovan.
Nakon ovoga, na osnovu osam taaka koje uspostavljamo i kroz kriti-
ki prikaz najznaajnijih radova u oblasti prouavanja informacijske struk-
ture reenice, u etvrtom poglavlju istiemo prednosti i mane oba teorijska
okvira, i funkcionalnog i formalnog. Kako ovde zakljuujemo, prednosti
formalnog pristupa ogledaju se ne samo u analizi struktura koje funkcio-
nalni pristup gotovo da i ne prepoznaje (kao to su razdvojene, prividno
razdvojene i obrnute prividno razdvojene reenice), ve i u mogunosti mo-
tivacije i objanjenja pokretljivosti strukture, pojave koja se dugo smatra-
la a mnogi je i danas smatraju slobodnim redom rei karakteristinim
za jezike s bogatom feksijom. Stavovi sledbenika generativnog usmerenja,
iako ponekad potpuno suprotstavljeni, ipak su jedinstveni u cilju da se jezi-
ke pojave objasne, a ne samo opiu.
S druge strane, ovde objanjavamo i zato se pristup Prake kole ne
moe smatrati formalnim: s jedne strane, on i dalje zanemaruje derivaciju re-
enica, a usredreen je na katalogizaciju odnosa izmeu povrinskog reda rei
i funkcijske perspektive reenice, a s druge, zato to jo uvek nije ponudio
teoriju usvajanja jezika i negramatinosti bez kojih se nijedna teorija ne moe
smatrati formalnom. U svetlu svega reenog, na kraju ovog poglavlja zaklju-
ujemo da je formalni pristup superioran u odnosu na strukturalni, ali isto tako
ukazujemo na potrebu modifkovanja postojeih pristupa fokalizaciji.
Nov pristup fokalizaciji, kao kljuni deo ovog rada i ujedno i nov
nauni doprinos, objanjava se i ilustruje u petom poglavlju. Pre svega, na-
glaava se da ovde ponuen pristup u sutini predstavlja integraciju funk-
cionalnog i formalnog pristupa, jer ukoliko sledimo praku ili semantiku
literaturu, znamo da je tematska struktura u meusobnom odnosu sa op-
segom, kao i sa leksikim izborom, te da funkcionie uporedo sa raznim
drugim sintaksikim sredstvima kao to su razdvajanje, tematizacija, itd.
Polazei od zakljuka do kog smo doli u 4. poglavlju u pogledu nepostoja-
nja teorije ili modela koji bi u potpunosti mogao da se primeni na podatke
iz srpskog jezika, ovo poglavlje poinjemo osvrtom na poloaj glagola i
klitik u srpskom jeziku, s ciljem da ponudimo reeninu strukturu u ovom
jeziku, a potom u odeljku 5.2 dajemo i nae vienje strukturne artikulacije
fokusa u srpskom jeziku.
Ovde se istie da podaci iz srpskog jezika govore u prilog potrebi da
se postojee teorije modifkuju, te se, polazei od mogunosti da se izgovori
245
neka nia kopija u lancu, daje objanjenje za razne poloajne mogunosti
informacionog fokusa u ovom jeziku. Predlae se da se element sa obele-
jem [+informacioni fokus] u srpskom jeziku moe izgovoriti kako u polo-
aju u kom se spaja u strukturu (in situ), to je ujedno i kanoniki poloaj
informacionog fokusa (kao poslednji poloaj, jer e se izgovoriti najvia
kopija ostalih elemenata u reenici), tako i u viem poloaju u koji se on
pomerio usled potrebe da proveri obeleja. Pored ovoga, element s obele-
jem [+informacioni fokus] moe se izgovoriti i u nefnalnom poloaju i,
mada u radu naglaavamo potrebu da se ova pojava detaljnije istrai, ini
se da u ovom sluaju on nosi dodatni akcenat, ija je uloga da signalizira da
je informacioni fokus pomeren u odnosu na oekivani poloaj u reenici.
U pogledu kontrastnog fokusa, u radu se istie presudna uloga fonologije:
nasuprot dosadanjem stavu o sintaksikoj uslovljenosti kontrastno fokali-
zovanih elemenata, istraivanje sprovedeno u okviru ovoga rada potvruje
pretpostavku da se element s obelejem [+kontrastni fokus] moe izgovoriti
u bilo kom poloaju u kome se dati element moe javiti u toku derivacije,
a razlog za ovo krije se u mogunosti da, u jezicima koji kontrastni fokus
obeleavaju prozodijskim sredstvima, ova potru sintaksiki zahtev da se
izgovori najvii element vielanog lanca.
Sutinu ovde predloene analize ovde sumiramo u nekoliko taaka:
(1) Informacioni fokus je obeleje dodeljeno onom reeninom
elementu koji nosi novu informaciju u reenici. Ujedno, to je
i element na koji pada reenini akcenat.
(2) Obeleje [+if] daje uputstvo fonetskoj formi da izgovori
(naj)niu kopiju elementa s ovim obelejem.
(3) Informacioni fokus se u srpskom jeziku ne mora realizovati
u poslednjem poloaju, tj. fonoloka forma ne mora izgovo-
riti najniu kopiju elementa-nosioca ovog obeleja. Ukoliko
se potuju gramatika pravila, element-nosilac obeleja [+if]
moe se izgovoriti i u nefnalnom poloaju, u kom sluaju se
njegov status obeleava (dodatnom) fonolokom istaknuto-
u.
(4) Mogunost izgovaranja razliitih kopija reeninih eleme-
nata rezultira veim ili manjim stepenom prikladnosti datog
reda rei u kontekstu, to prvenstveno zavisi od toga koji je
element nosilac reeninog akcenta (tj. informacioni fokus).
Pritom valja primetiti da su neke od mogunosti realizacije
246
reenica stilski obeleene (npr. VSO u srpskom jeziku kao
zastarela).
(5) Promena reda rei utie na tumaenje anafora i zamenica,
odn. na njihovo vezivanje, to je i oekivan rezultat ukoliko
je mogue izgovaranje niih kopija, jer je izgovorena kopija
uvek ona koja uspostavlja odnos vezivanja.
(6) Kontrastno fokusirani elementi imaju tumaivo obeleje
[+kf] kao deo leksike specifkacije. Ovo obeleje proverava
se pomeranjem elemenata sa obelejem [+kf] u specifkator
funkcijskog upravnog elementa s netumaivim obelejem
[+kf]. Meutim, fonoloka forma i ovde ima mogunost da
izgovori bilo koji element lanca s obelejem [+kf], budui
da kontrastni naglasak koji ovaj element nosi jednoznano
odreuje njegov status kontrastno fokalizovanog elementa.
Ovo, pak, znai da se kontrastno fokalizovani elementi u
srpskom jeziku mogu javiti u bilo kom poloaju u reenici.
(7) Upitne rei u srpskom jeziku inherentno su fokalizovane, ali,
za razliku od neupitnih elemenata s obelejem [+kf], upitni
elementi se moraju pomeriti na poetak reenice, u specif-
kator funkcijske projekcije FP, jer njegov upravni lan, po-
red obeleja privlaenje-sveg-fokusa, ima i obeleje privla-
enje-svih-upitnih rei.
(8) Kao rezultat obeleja privlaenje-svih-upitnih-rei na funk-
cijskom upravnom elementu F, redosled upitnih elemenata
je fakultativan, pa se uslov superiornosti u viestrukim pita-
njima nikada ne kri.
(9) Razlog zbog kojeg se u srpskom jeziku sve upitne rei mora-
ju pomeriti na poetak reenice, dok neupitni [+kf] elementi
ne moraju, krije se u mogunosti da u jezicima koji kontra-
stni fokus obeleavaju prozodijskim sredstvima (a dokazali
smo da srpski spada u red takvih jezika), ova sredstva potru
sintaksiki zahtev da se izgovori najvii element vielanog
lanca.
Primenivi rezultate do kojih smo doli na osnovu podataka iz srp-
skog jezika na sluajeve fonoloke fokalizacije, ali i na razdvojene, privid-
no razdvojene i obrnute prividno razdvojene reenice u engleskom jeziku,
kao posebne konstrukcije za izraavanje artikulacije fokusa, u odeljku 5.3
247
dajemo objanjenje za slinosti i razlike koje postoje u pogledu ove pojave
u dva posmatrana jezika. Takoe smo pokazali da se engleski jezik, uz mi-
nimalne dodatne pretpostavke, moe uklopiti u ovde iznetu analizu, i to na
sledei nain:
(1) Budui da u engleskom jeziku nema morfolokog obelea-
vanja padea na imenikim sintagmama, niti je dozvoljeno
podizanje leksikog glagola, to su neophodni preduslovi za
slobodu reda rei, element sa obelejem [+if] mora se izgo-
vriti in situ, tj. u strukturnom poloaju koji odreuje njegovu
funkciju.
(2) U specifkacionim prividno razdvojenim reenicama, dru-
gom nainu izraavanja informacionog fokusa u engleskom
jeziku, protivteg, generisan u poloaju komplementa kopule
be nosilac je obeleja [+if], dok se wh-kluza generie u polo-
aju specifkatora kopule. Podizanjem kopule u vor I, wh-
klauza i protivteg postaju podjednako udaljeni od poloaja
SpecIP, te se bilo koji od ova dva elementa moe pomeriti.
Probleme oko dodele tematskih uloga kopule reili smo tako
to semantiki lak glagol be smatramo vidljivim oblikom
predikata hold, koji oznaava neko stanje.
(3) U predikativnim prividno razdvojenim reenicama samo
wh-klauza moe biti subjekat reenice, pa stoga predlaemo
da ova vrsta reenica ima drugaiju strukturu od one opisane
u (2). Ovde se wh-klauza spaja u poloaju SpecAP, to obja-
njava, s jedne strane, zato samo wh-klauza moe postati su-
bjekat reenice, a s druge, injenicu da je pridev taj koji daje
tematsku ulogu wh-klauzi.
(4) Kontrastno fokalizovani elementi, nosioci obeleja [+kf], u
engleskom jeziku se ne pomeraju, jer je obeleje privlaenje-
fokusa na funkcijskom upravnom elementu C u ovom jeziku
slabo, pa se stoga zadovoljava tek na nivou logike forme.
(5) Upitne rei, pored obeleja [+kf], imaju i obeleje [+wh] i
budui da upravni element C takoe ima i netumaivo jako
obeleje privlaenje-jedne-upitne-rei, strukturno najvia
upitna re mora se vidljivo pomeriti u SpecCP.
(6) Razdvojene reenice u glavnoj klauzi uvek imaju ekspletiv-
ni element it, a kako operacija spajanja ima prednost nad po-
248
meranjem, jasno je da e se princip proirene projekcije uvek
zadovoljiti spajanjem it. Za razliku od ovog tipa reenica, u
prividno razdvojenim reenicama poloaj subjekta zauzima
odnosna klauza, koja je i koindeksirana sa kontrastno foka-
lizovanim elementom, dok je u obrnutim prividno razdvoje-
nim reenicama protivteg u ulozi subjekta. Predlaemo da
sva tri tipa reenica imaju istu strukturu, pri emu ukoliko u
numeraciji nema ekspletiva it, podizanje protivtega u SpecIP
daje obrnutu prividno razdvojenu reenicu, dok podizanjem
odnosne klauze u poloaj subjekta dobijamo specifkacionu
prividno razdvojenu reenicu.
(7) Predikativne prividno razdvojene reenice imaju strukturu
koju smo predloili u (3), s tim da je nosilac obeleja [+kf]
nuno protivteg, koji se, zbog razloga koje smo gore obja-
snili, ne moe pomeriti u subjekatski poloaj.
Osim to daje jednu moguu, novu analizu strukturne artikulacije fo-
kusa u engleskom i srpskom jeziku, ovde predstavljeno istraivanje, kao i
rezultati do kojih smo na osnovu njega doli, otvara i brojna nova pitanja. O
njima e biti rei u narednom odeljku.
6.2. Perspektive
Iako smo u ovom radu prvenstveno (ali ne i iskljuivo) posmatrali
sintaksike naine artikulacije fokusa, kako informacionog tako i kontras-
tnog, u toku istraivanja javila su se brojna pitanja, u manjoj ili veoj meri
vezana za temu ovog rada, od kojih svako samo po sebi moe biti predmet
daljeg izuavanja. Ovde iznosimo najznaajnije smernice:
Tano defnisanje veze izmeu informacijske strukture i prozodije.
U cilju potvrivanja hipoteze iznete u radu o postojanju nefnalnog
fokusa kao tipa informacionog fokusa koji je prozodijski istaknutiji
od obinog (fnalnog) informacionog fokusa, neophodno je izvriti
laboratorijska merenja. Ova merenja zamiljena su kao unapred sni-
mljene reenice u kojima su razliiti elementi naglaeni ili u razlii-
toj meri, ime se iskljuuje mogunost pogrenog itanja, a samim
249
tim i tumaenja, stepena prihvatljivosti pojedinih reenica u datim
kontekstima.
Detaljnije istraivanje slinosti i razlika izmeu neupitnih kontras-
tno fokalizovanih elemenata i upitnih (nuno i kontrastno fokalizo-
vanih) elemenata. Od naroitog znaaja bilo bi prouiti da li se ovde
izneto vienje moe primeniti i na druge, po mogustvu nesrodne
jezike sa engleskim, odn. srpskim jezikom, kao i primenljivost ovog
pristupa u jezicima u kojima se fokus izraava (i) morfolokim sred-
stvima.
Utvrivanje reenine strukture srpskog jezika, a naroito da li se
glagol zaustavlja u funkcijskom upravnom elementu T ili se moda
ipak (u odreenim uslovima) pomera i vie, npr. u AgrS, u emu od
izuzetne pomoi moe biti interpretacija priloga, kao i prouava-
nje strukture leve periferije reenice, odnosno diskursno uslovljenih
projekcija poput TopP i FP (gde je, razume se, neophodno prethodno
potvrditi da je projekcija zaduena za fokalizaciju FP, a ne CP).
Proveravanje da li je opravdano uopte govoriti o pokretljivosti
strukture ili se ovako nazivana pojava i u drugim jezicima moe
objasniti pomou tematizacije i fokalizacije, a u smislu mogunosti
da se ne izgovori obavezno najvii element vielanog lanca. Ovde
je od naroitog znaaja kontrastivno prouavanje jezika za koje se
sada ve tradicionalno tvrdi da dozvoljavaju pokretljivost strukture
(japanski, pre svega), nasuprot jezicima u kojima ovo nije mogue
ili je mogue u vrlo ogranienim kontekstima (kao to je to, na pri-
mer, sluaj u engleskom jeziku). S ovim u vezi je i izuavanje spre-
ge izmeu kategorije imenike sintagme (NP ili DP) ili morfolokih
eksponenata padea i mogunosti variranja poloaja argumenata u
reenici bez uticaja na njeno tumaenje.
U pogledu veine (ako ne i svih) gore navedenih pitanja ve ima rado-
va u generativnoj paradigmi, no malo je onih koji u analizu ukljuuju i srp-
ski jezik, koji se pokazao itekako plodnim tlem za dalja izuavanja vezana
za informacijsku strukturu reenice. U tom smislu, ovaj rad predstavlja jo
jedan pokuaj da se analizom podataka iz srpskog jezika neto novo sazna i
o drugim jezicima, u ovom sluaju o engleskom.
250
BIBLIOGRAFIJA
Abels, K. (2003). Successive cyclicity, anti-locality, and adposition stran-
ding. Doktorska disertacija, University of Connecticut.
Abraham, W. i dr. (1986). Introduction. U: Werner, A. i S. de Meij (ur.),
Topic, Focus, and Confgurationality. Papers from the 6
th
Groningen
Grammar Talks. Amsterdam / Philadelphia: John Benjamins, 1-13.
Akmajian, A. (1970a). On Deriving Cleft Sentences from Pseudo-Cleft
Sentences. Linguistic Inquiry 1/2: 149-168.
Akmajian, A. (1970b). Aspects of the grammar of focus in English. Doktor-
ska disertacija, MIT.
Alexiadou, A. i Anagnostoupolou, E. (1998). Parametrizing Agr: word or-
der, verb-movement and EPP-checking. Natural language and lin-
guistic Theory 16/3: 491-539.
Ammann, H. (1928). Die menschliche Rede. Sprachphilosophische Unter-
suchungen. 2. Teil: Der Satz. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchge-
sellschaft. [Pretampano kao Ammann, H. (1962). Lahr im Schwarz-
wald: Moritz Schauenburg]
Anagnostopoulou. E. (1997). Clitic Left Dislocation and Constrastive Left
Dislocation. U: E. Anagnostopoulou, H. van Riemsdijk i F. Zwarts
(ur.), Materials on left Dislocation. Amsterdam / Philadelphia: John
Benjamins, 151-192.
Avrutin, S. (2008). Development of the Syntax-Discourse Interface. Dordrecht:
Kluwer Academic Publishers.
Bailyn, J. F. (1995). A Confgurational Approach to Russian Free Word
Order. Doktorska disertacija, Cornell University.
Bailyn, J. F. (2000). Slavic Generative Syntax. Rukopis. Dostupno na:
www.indiana.edu/ ~slavconf/SLING2K/pospapers/bailyn.pdf. (1. 2.
2009.)
Bailyn, J. F. (2001a). Inversion, Dislocation and Optionality in Russian.
U: G. Zybatow i dr. (ur.). Current Issues in Formal Slavic Linguistics.
Peter Lang, 280-293.
251
Bailyn, J. F. (2001b). On Scrambling: A Reply to Bokovi and Takaha-
shi. Linguistic Inquiry 32/4: 635-658.
Bailyn, J. F. (2002a). Scrambling to reduce scrambling. Glot Internatio-
nal 6/4: 83-90, 6/5: 109-124.
Bailyn, J. F. (2002b). A (Purely) Derivational Approach to Russian Scram-
bling. U: W. Browne i dr. (ur.), Formal Approaches to Slavic Lin-
guistics 11: the Amherst Meeting 2002. Ann Arbor: Michigan Slavic
Publications, 41-62.
Bailyn, J. F. (2004). Generalized Inversion. Natural language and lin-
guistic Theory 22/1: 1-50.
Bailyn, J. F. (2005). Free Word Order and Minimalism. St. Petersburg
State University Linguistics Papers. Dostupno na: http://www. sinc.
sunysb.edu/Clubs/nels/jbailyn/ woSPB.pdf. (1. 2. 2009.)
Bailyn, J. F. (2006a). Slavic Generative Syntax. Glossos 8. Dostupno na:
http://www.seelrc.org/glossos/issues/8/bailyn.pdf. (1. 2. 2009.)
Bailyn, J. F. (2006b). Against the Scrambling anti-Movement Movement.
U: J. E. Lavine, i dr. (ur.), Formal Approaches to Slavic Linguistics
14. Ann Arbor: Michigan Slavic Publications, 1-22.
Baker, M. (1992). In Other Words: A Coursebook on Translation. London /
New York: Routledge.
Bayer, J. (1986). Directionality and logical form: on the scope of focussing
particles and wh-in-situ. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers.
Beaugrande, R. (1991). Linguistic Theory: The Discourse of Fundamental
Works. Dostupno na: http://www.beaugrande.com/LINGTHERLin-
guistic%20Theory%20Title.htm. (1. 2. 2009.)
Beaugrande, R. (1992). The heritage of Functional Sentence Perspective
from the standpoint of Text Linguistics. Parts I and II. Linguistica
Pragiensa 34/1-2: 2-26, 55-86.
Bene, A. (2003). A szerb mondat kt fkuszpozicija. A Tuds Fja. Az
I. vajdasgi Magyar Tudomnyos Dikkri Konferencia dolgozatai.
Novi Sad: Kolegijum za visoko obrazovanje vojvoanskih Maara,
506-520.
Biber, D. i dr. (1999). longman Grammar of Spoken and Written English.
Harlow: Longman.
Bibovi, Lj. (1969). On inversion in English and Serbocroatian. U: R.
Filipovi (ed.), The Yugoslav Serbocroatian-English Contrastive Pro-
252
ject, Reports 1: 15-24. Zagreb: Institute of Linguistics, Faculty of Phi-
losophy and Washington, D.C.: Center for Applied Linguistics.
Bibovi, Lj. (1971). On the word order of subject and predicate in English
and Serbo-Croatian from the point of view of Functional Sentence
Perspective. U: R. Filipovi (ed.), The Yugoslav Serbocroatian-En-
glish Contrastive Project, Reports 5: 1-10. Zagreb: Institute of Lingu-
istics, Faculty of Philosophy and Washington, D.C: Center for Appli-
ed Linguistics.
Bibovi, Lj. (1972). Kontrastivna analiza reda rei u engleskom i srpskohr-
vatskom jeziku (inverzija). ivi jezici XIV/1: 115-132.
Birner, B. i Ward, G. (1998). Information status and noncanonical word
order in English. Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins.
Boeckx, C. i Stjepanovi, S. (2001). Head-ing toward PF. Linguistic
Inquiry 32/2: 345-355.
Bolinger, D. (1965). Forms of English. Cambridge, Mass.: Harvard Univer-
sity Press.
Bokovi, . (1997a). Pseudoclefts. Studia Linguistica 51/3: 235-277.
Bokovi, . (1997b). Fronting Wh-phrases in Serbo-Croatian. U: M.
Lind seth i S. Franks (ur.), Formal Approaches to Slavic Linguistics:
The Indiana Meeting, 1996. Ann Arbor, Mich.: Michigan Slavic Pub-
lications, 86-107.
Bokovi, . (1997c). The syntax of nonfnite complementation: An eco-
nomy approach. Cambridge, Mass.: MIT Press.
Bokovi, . (1998). Wh-phrases and Wh-movement in Slavic. Dostupno
na: www.indiana. edu/~slavconf/linguistics/index.html. (1. 2. 2009.)
Bokovi, . (1999). On multiple feature-checking: Multiple wh-fronting
and multiple head movement. U: S. Epstein i N. Hornstein (ur.),
Working Minimalism. Cambridge, Mass.: MIT Press, 159-187.
Bokovi, . (2000). Sometimes in SpecCP, sometimes in-situ. U: R.
Martin i dr. (ur.), Step by step: Essays on minimalism in honor of
Howard Lasnik. Cambridge, Mass.: MIT Press, 53-87.
Bokovi, . (2001). On the Nature of the Syntax-Phonology Interface: Cli-
ticization and Related Phenomena. Amsterdam: Elsevier.
Bokovi, . (2002a). On certain differences between Bulgarian and Ser-
bo-Croatian C(P). Balkanistica 15: 35-48.
Bokovi, . (2002b). On multiple wh-fronting. Linguistic Inquiry 33:
351-383.
253
Bokovi, . (2003a). On the interpretation of multiple questions. U: P.
Pica (ur.), linguistic variation Yearbook 2001. Amsterdam / Phila-
delphia: John Benjamins, 1-15.
Bokovi, . (2003b). On wh-islands and obligatory wh-movement con-
texts in South Slavic. U: C. Boeckx i K. Grohmann (ur.), Multiple
wh-fronting. Amsterdam: John Benjamins, 27-50.
Bokovi, . (2004a). Topicalization, focalization, lexical insertion, and
scrambling. Linguistic Inquiry 35/4: 613-638.
Bokovi, . (2004b). PF merger in stylistic fronting and object shift. U:
A. Stepanov i dr. (ur.), Minimality effects in syntax. Berlin: Mouton
de Gruyter, 37-71.
Bokovi, . (2005a). On the Operator Freezing Effect. Dostupno na:
http://web.uconn.edu/boskovic/papers/ontheoperator.pdf. (1. 2. 2009.)
Bokovi, . (2005b). Left branch extraction, structure of NP, and scram-
bling. U: J. Sabel i M. Saito (ur.), The free order phenomenon: Its
syntactic sources and diversity. Berlin: Mouton de Gruyter, 13-73.
Bokovi, . (2007). A Note on Wh-Typology. Proceedings of FDSl 6.
159-170.
Bokovi, . (2008a). On Successive Cyclic Movement and the Freezing
Effect of Feature Checking. U: J. Hartmann i dr. (ur.), Sounds of
Silence: Empty Elements in Syntax and Phonology. Amsterdam: El-
sevier, 195-233.
Bokovi, . (2008b). On the Clausal and NP-structure of Serbo-Croati-
an. U: R. Compton i dr. (ur.), Formal Approaches to Slavic Lingui-
stics: The Toronto Meeting, 2006. Ann Arbor, Mich.: Michigan Slavic
Bokovi, . (2009). Scrambling. U: T. Berger i dr. (ur.), The Slavic Lan-
guages. Berlin: Mouton de Gruyter, 714-724.
Bokovi, . i Takahashi, D. (1998). Scrambling and Last Resort. Lingu-
istic Inquiry 29: 347-366.
Bokovi, . i Nunes, J. (2007). The Copy Theory of Movement: A view
from PF. U: N. Corver i J. Nunes (ur.), The copy theory of movement
on the PF side. Amsterdam / Philadelphia: John Benjamins, 13-74.
Bresnan, J. (2001). Lexical-Functional Syntax. Oxford: Blackwell Publis-
hers Ltd.
Breul, C. (2004). Focus Structure in Generative Grammar. Amsterdam /
Philadelphia: John Benjamins.
254
Brody, M. (1990). Some Remarks on the Focus Field in Hungarian. UCL
Working Papers in Linguistics 2: 201-225.
Brody, M. (1995). Focus and checking theory. U: I. Kenesei (ur.),
Approaches to Hungarian v: levels and Structures. Szeged: JATE,
29-44.
Browne, W. i Naki, A. (1975). Introduction to word order. U: R. Fili-
povi (ur.), Kontrastivna analiza engleskog i hrvatskog ili srpskog
jezika. Svezak I, 75-76. Zagreb: Institut za lingvistiku Filozofskog
fakulteta Sveuilita u Zagrebu.
Burkhardt, P. (2005). The Syntax-Discourse Interface: Representing and in-
terpreting dependency. Amsterdam / Philadelphia: John Benjamins.
Bring, D. (1997). The Meaning of Topic and Focus: The 59
th
Street Bridge
Accent. London / New York: Routledge.
Burzio, L. (1986). Italian Syntax. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers.
Butt, D. i dr. (2000). using Functional Grammar: An Explorers Guide. 2
nd
edition. Sydney: National Centre for English Language Teaching and
Research, Macquarie University.
Caink, A. (2002). In Favor of a clitic cluster in the Bulgarian and Mace-
donian DP. U: M. Dimitrova-Vulchanova i dr. (ur.), Balkanistica 15:
75-102. University of Mississippi: The South East European Studies
Association.
Chafe, W. (1976). Givenness, Contrastiveness, Defniteness, Subjects, To-
pics, and Point of View. U: C. Li (ed.), Subject and Topic. New York:
Academic Press, 25-55.
Chomsky, N. (1955). The Logical Structure of Linguistic Theory. Doktorska
disertacija, MIT.
Chomsky, N. (1965). Aspects of the Theory of Syntax. Cambridge, Mass.:
MIT Press.
Chomsky, N. (1970). Deep structure, surface structure and semantic in-
terpretation. U: R. Jakobson and S. Kawamoto (ur.), Studies in
General and Oriental Linguistics. Tokyo: TEC, 52-91. Pretampano
kao Chomsky, N. (1971) u: D. Steinberg i L. Jakobovits (ur.), Se-
mantics, an Interdisciplinary Reader in Linguistics, Philosophy and
Psychology. Cambridge: CUP, 183-216, i kao Chomsky, N. (1972).
Studies on Semantics in Generative Grammar. The Hague: Mouton
de Gruyter, 62-119.
255
Chomsky, N. (1973). Conditions on Transformations. U: S. Anderson i P.
Kiparsky (ur.), A Festschrift for Morris Halle. New York: Holt, Rine-
han and Winston, 232-286.
Chomsky, N. (1976). Conditions on Rules of Grammar. Linguistic
Analysis 2/4: 303-351. Pretampano kao Chomsky, N. (1977). Essays
on Form and Interpretation. New York: North-Holland, 163-210.
Chomsky, N. (1977). On Wh-Movement. U: P. Culicover, T. Wasow and
A. Akmajian (ur.), Formal Syntax. New York: Academic Press, 71-
132.
Chomsky, N. (1981). Lectures on Government and Binding. Dordrecht: Fo-
ris.
Chomsky, N. (1986a). Barriers. Cambridge, Mass.: MIT Press.
Chomsky, N. (1986b). Knowledge of Language. New York: Praeger.
Chomsky, N. (1993). A minimalist program for linguistic theory. U: K.
Hale i S. J. Keyser (ur.), The view from Building 20. Cambridge,
Mass.: MIT Press, 1-52.
Chomsky, N. (1995). The Minimalist Program. Cambridge, Mass.: MIT
Press.
Chomsky, N. (2000). Minimalist Inquiries: The Framework. U: D. Micha-
els and J. Uriagereka (ur.), Step by Step: Essays on Minimalist Syntax
in Honor of Howard Lasnik. Cambridge, Mass.: MIT Press, 89-155.
Chomsky, N. (2001). Derivation by Phase. U: M. Kenstowicz (ur.), Ken
Hale: A Life in Language. Cambridge, Mass.: MIT Press, 1-52.
Chomsky, N. (2004). Beyond Explanatory Adequacy. U: A. Belletti (ur.),
Structures and Beyond: The Cartography of Syntactic Structures, vol.
III. Oxford: OUP, 104-131.
Chomsky, N. i Halle, M. (1968). The sound pattern of English. New York:
Harper and Row.
Cinque, G. (1993). A Null Theory of Phrase and Compound Stress. Lin-
guistic Inquiry 24/2: 239-297.
Collins, P. C. (1991). Cleft and Pseudo-cleft Constructions in English. Lon-
don / New York: Routledge.
Collins, C. (1995). Toward a theory of optimal derivations. MIT Working
Papers in Linguistics 27: Papers on Minimalist Syntax. Department
of Linguistics and Philosophy, Cambridge, Mass.: MIT Press, 65-103.
Collins, C. (1997). local Economy. Cambridge, Mass.: MIT Press.
256
Collins, P. C. (1991). Pseudocleft and cleft constructions: a thematic and
informational interpretation. Linguistics 29: 481-519.
Crystal, D. (1991). A Dictionary of Linguistics and Phonetics. 3
rd
edition.
Oxford: Blackwell Publishing.
Dane, F. (1964). A Three-Level Approach to Syntax. Travaux lingui-
stique de Prague 1: 225-240.
Dane, F. (1970). One Instance of Prague School Methodology: Functional
Analysis of Utterance and Text. U: P. Garvin (ur.), Method and The-
ory in Linguistics. Paris: The Hague, 132-146.
Dane, F. (ur.) (1974). Papers on Functional Sentence Perspective. Praha:
Academia.
Delin, J. i Oberlander, J. (1995). Syntactic constraints on discourse structu-
re: the case of it-clefts. Linguistics 33: 465-500.
Dik, S. C. (1997). The Theory of Functional Grammar, Part I: the structu-
re of the clause. Berlin: Mouton de Gruyter.
Dikken, M. den (2005). Specifcational Copular Sentences and Pseudo-
clefts. U: M. Everaert i H. van Riemsdijk (ur.), The Blackwell Com-
panion to Syntax. Oxford: Blackwell Publishing.
Dikken, M. den, Meinunger, A. i Wilder, C. (2000). Pseudoclefts and ellip-
sis. Studia Linguistica 54/1: 41-89.
Dimitrova-Vulchanova, M. i Hellan, L. (ur.) (1999). Topics in South Slavic
Syntax and Semantics. Amsterdam / Philadelphia: John Benjamins.
. Kiss, K. (1981). Structural Relations in Hungarian, a Free Word Order
Language. Linguistic Inquiry 12/2: 185-213.
. Kiss, K. (1987). Confgurationality in Hungarian. Dordrecht: Reidel.
. Kiss, K. (ur.) (1995). Discourse Confgurational languages. Oxford /
New York: OUP.
. Kiss, K. (1996). The Focus Operator and Information Focus. Working
Papers in the Theory of Grammar 3/2. Budapest: Research Institute
for Linguistics, Hungarian Academy of Sciences.
. Kiss, K. (1998a). Discourse-confgurationality in the languages of Eu-
rope. U: A. Siewerska (ur.), Constituent Order in the Languages of
Europe. Berlin / New York: Mouton de Gruyter, 681-729.
. Kiss, K. (1998b). Identifcational focus versus information focus. Lan-
guage 76: 891-920.
. Kiss, K. (1998c). Multiple topic, one focus? Acta Linguistica Hunga-
rica 45(1-2): 3-29.
257
. Kiss, K. (2003). Argument Scrambling, Operator Movement, and Topic
Movement in Hungarian. U: S. Karimi (ur.), Word Order and Scram-
bling. Oxford: Blackwell Publishing, 22-43.
. Kiss, K. (2005). Quantifer Scope Ambiguities. U: M. Everaert i H.
van Riemsdijk (ur.), The Blackwell Companion to Syntax I-v. Oxford:
Blackwell Publishing. IV: 1-34.
. Kiss, K. (2006). rvek s ellenrvek a fkusz [+kimert] jegyvel
kapcsolatban. U: Klmn, L. (ur.), KB 120 : a titkos ktet : nyelvsze-
ti tanulmnyok Bnrti Zoltn s Komlsy Andrs tiszteletre. Buda-
pest: MTA Nyelvtudomnyi Intzet: Tinta Knyvkiad, 37-48.
. Kiss, K. (2008a). Free Word Order, (Non)Confgurationality and Pha-
ses. Linguistic Inquiry 39/3: 441-475.
. Kiss, K. (2008b). The structure of the Hungarian VP Revisited. U: C.
Pion i Sz. Szentgyrgyi (ur.), Approaches to Hungarian 10: Papers
from the veszprm Conference. Akadmiai Kiad, Budapest, 31-58.
Emonds, J. (1976). A Transformational Approach to English Syntax. New
York: Academic Press.
En, M. (1991). The Semantics of Specifcity. Linguistic Inquiry 22/1:
1-25.
Epstein, S. i dr. (1998). A Derivational Approach to Syntactic Relations.
Oxford: Oxford University Press.
Erteschik-Shir, N. (1997). The Dynamics of Focus Structure. Cambridge:
CUP.
Erteschik-Shir, N. (1999). Focus Structure and Scope. U: G. Rebuschi i L.
Tuller (ur.), The Grammar of Focus. Amsterdam / Philadelphia: John
Benjamins, 119-150.
Erteschik-Shir, N. (2005a). Sound Patterns of Syntax: Object Shift. The-
oretical Linguistics 31: 47-93.
Erteschik-Shir, N. (2005b). What is Syntax?. Theoretical Linguistics 31:
263-274.
Erteschik-Shir, N. (2006). On the Architecture of Topic and Focus. U: V.
Molnr i S. Winkler (ur.), The Architecture of Focus. Berlin: Mouton
de Gruyter, 33-57.
Erteschik-Shir, N. (2007). Information Structure: The Syntax-Discourse In-
terface. Oxford: OUP.
Erteschik-Shir, N. i Lappin, S. (1987). Dominance and Modularity. Lin-
guistics 25: 671-685.
258
Firbas, J. (1964). On defning the theme in Functional Sentence Perspecti-
ve. Travaux linguistiques de Prague 1: 267-280.
Firbas, J. (1965). A note on transition proper in functional sentence per-
spective. Philologia Pragensia 8: 170-176.
Firbas, J. (1971). On the concept of communicative dynamism in the the-
ory of functional sentence perspective. Sbornk prac Filosofck Fa-
kulty Brnnsk univerzity 19: 135-44.
Firbas, J. (1974). Some aspects of the Czechoslovak approach to problems
of functional sentence perspective. U: F. Dane (ur.), Papers on
Functional Sentence Perspective. Praha: Academia, 11-37.
Firbas, J. (1976). A study in the Functional Sentence Perspective of the
English and the Slavonic interrogative sentence. Brno Studies in En-
glish 12: 9-56.
Franks, S. (1995). Parameters of Slavic Morphosyntax. Oxford / New York:
OUP.
Franks, S. (1998). Clitics in Slavic. Dostupno na: http://www.indiana.
edu/~slavconf/linguistics/index.html. (1. 2. 2009.)
Gabelentz, G. von der (1869). Ideen zur einer vergleichenden Syntax.
Zeitschirift fr vlkerpsychologie und Sprachwissenschaft 6: 376-
384.
Gavrueva, E. (2000). On the syntax of possessor extraction. Lingua 110:
743-772.
Glushan, Z. (2006). Japanese Style Scrambling in Russian. Myth and rea-
lity. Neobjavljena magistarska teza. Tromso University, Norway.
Goevac, S. (2000). Intonation, word order and focus projection in Serbo-
Croatian. Doktorska disertacija, Ohio State University.
Graff, G. (2001). 200 Years of Syntax: A Critical Survey. Amsterdam / Phi-
ladelphia: John Benjamins.
Greenbaum, S. i Quirk, R. (1990). A Students Grammar of the English lan-
guage. Harlow: Longman.
Guron, J. (1980). On the syntax and semantics of PP extraposition. Lin-
guistic Inquiry 11/4: 637-678.
Gundel, J. K. (1974). The Role of Topic and Comment in Linguistic Theory.
Doktorska disertacija, University of Texas at Austin.
Gundel, J. K. (1988). Universals of topic-comment structure. U: M.
Hammond, E. Moravcsik i J. Wirth (ur.), Studies in syntactic typo-
logy. Amsterdam: John Benjamins, 209-239.
259
Gundel, J. K. (1998). On different kinds of focus. U: P. Bosch i R. van
der Sandt (ur.), Focus in natural language processing. Cambridge:
Cambridge University Press, 293-305
Gundel, J. K. (1999). Topic, Focus, and the Grammar-Pragmatics Interfa-
ce. U: J. Alexander i dr. (ur.), Proceedings of the 23
rd
Annual Penn
Linguistics Colloquium. Penn Working Papers in Linguistics 6/1:
185-200.
Hajiov, E. (1993). Issues of Sentence Structure and Discourse Patterns.
Theoretical and Computational Linguistics, vol. 2. Prague, Faculty of
Philosophy, Charles University.
Hajiov, E. (1994). Topic/Focus and Related Research. U: P. Luelsdorff
(ur.), Introduction to Praguian Linguistics. Amsterdam: John Benja-
mins, 249-279.
Hajiov, E. (1995). The semantics of the topic-focus articulation. Lingu-
istica Pragensia 2/95: 74-85.
Hajiov, E. (1996). The description of information structure (Topic-
Focus Articulation, TFA) within a dependency framework. Program
and On-line Papers from the Tbingen East-West Computational
Linguistics Meeting, Tbingen 16-27 September 1996. Dostupno na:
http://www.ling.ohio-state.edu/~dm/events/EastWest96/tfa.html. (1.
2. 2009.)
Hajiov, E. (1998a). A Case for Ordering in Underlying Structure (Logi-
cal Form). Prague Bulletin of Mathematical linguistics 70: 69-70.
Hajiov, E. (1998b). Movement rules revisited. U: S. Kahane i A. Polgu-
ere (ur.), Processing of Dependency-Based Grammars, Proceedings
from the Workshop COlING/ ACl, Montreal, 49-57.
Hajiov, E. i Sgall, P. (1984). From topic and focus of a sentence to lin-
king in a text. U: B. G. Bara i G. Guida (ur.), Computational Models
of Natural language Processing. Amsterdam / New York / Oxford:
North-Holland, 151-163.
Hajiov, E. i Sgall, P. (1988). Topic and Focus of a Sentence and the
Patterning of a Text. U: J. S. Petf (ur.), Text and Discourse Consti-
tution. Berlin / New York: Walter de Gruyter, 70-96.
Hajiov, E. i Sgall, P. (1985). Towards an automatic identifcation of topic
and focus. Proceedings of the second conference on European chap-
ter of the Association for Computational Linguistics, March 27-29,
1985. Geneva, Switzerland. 263-267.
260
Hajiov, E., Sgall, P. i Skoumalov, H. (1995). An Automatic Procedure
for Topic-Focus Identifcation. Computational Linguistics 21/1: 81-
94.
Hajiov, E., Partee, B. and Sgall, P. (1998a). Focus, Topic and Seman-
tics. U: E. Benedicto i dr. (ur.), Proceedings of Workshop on Focus.
University of Massachusetts Occasional Papers 21: 101-124.
Hajiov, E., Partee, B. and Sgall, P. (1998b). Topic-focus articulation, tri-
partite structures, and semantic content. Amsterdam: Kluwer Acade-
mic Publishers.
Hajiov, E., Sgall, P. and Burov, E. (2000). Tagging of very large
corpora: Topic-Focus Articulation. U Proceedings of the 18th In-
ternational Conference on Computational Linguistics, Saarbrcken,
Germany, 2000, 139-144.
Hajiov, E. i Sgall, P. (2004). Degrees of Contrast and the Topic-Focus
Articulation. U: A. Steube (ur.), Information Structure: Theoretical
and Empirical Aspects. Berlin / New York: Walter de Gruyter, 1-13.
Halliday, M. A. K. (1966). Some notes on deep grammar. Journal of
Linguistics 2: 55-67.
Halliday, M. A. K. (1967). Notes on transitivity and theme in English. Part
II. Journal of Linguistics 3: 199-244.
Halliday, M. A. K. (1985). An introduction to functional grammar. London
/ Baltimore: Edward Arnold.
Halpern, A. (1992). Topics in the placement and morphology of clitics. Dok-
torska disertacija, Stanford University, Stanford, California.
Halpern, A. (1995). On the placement and morphology of clitics. Stanford,
California: CSLI Publications.
Halupka, S. (2000). The extraction of wh-determiners in Serbian. Doximp
4, Working Papers in the Theory of Grammar. Budapest: Research
Institute for Linguistics, Hungarian Academy of Sciences, 63-69.
Halupka-Reetar, S. (2008a). Poloaj informacionog fokusa i red rei u
srpskom jeziku. Godinjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
XXXIII/2: 311-321.
Halupka-Reetar, S. (2008b). Focusing in English and Serbian: a formal
and/ or functional approach. English language and literature Studi-
es: Structures Across Cultures Proceedings. Vol. 1. Belgrade: Faculty
of Philology, University of Belgrade, 129-142.
261
Hedberg, N. (1990). Discourse pragmatics and cleft sentences in English.
Doktorska disertacija, University of Minnesota.
Hedberg, N. (2000). The referential status of clefts. Language 76/4: 891-
920.
Hedberg, N. i Fadden, L. (2007). The Information Structure of It-clefts,
Wh-clefts and Reverse Wh-clefts in English. U: N. Hedberg i R. Za-
charski (ur.), The Grammar-Pragmatics Interface: Essays in Honor
of Jeanette K. Gundel. Amsterdam / Philadelphia: John Benjamins,
49-76.
Heggie, L. (1993). The range of null operators: evidence from clefting.
Natural language and linguistic Theory 11: 45-84.
Hengeveld, K. i Mackenzie, J. L. (2008). Functional Discourse Grammar:
A typologically-based theory of language structure. Oxford: Oxford
University Press.
Heusinger, K. von (1999). Intonation and Information Structure. Habilita-
cioni rad, University of Konstanz.
Hieteranta, P. (1986). A functional constraint on topicalization. Studia
Linguistica 40/1: 40-46.
Higgins, F. R. (1979). The Pseudo-Cleft Construction in English. New York
/ London: Garland Publishing, Inc.
Hockett, C. F. (1958). A course in modern linguistics. New York: McMillan.
Hornstein, N. (1995). logical form: from GB to Minimalism. Oxford:
Blackwell Publishing.
Hornstein, N., Nunes, J. i Grohmann, K. K. (2005). understanding Minima-
lism. Cambridge: CUP.
Horvth, J. (1986). Focus in the theory of grammar and the structure of
Hungarian. Dordrecht: Foris.
Horvth, J. (1995). Structural Focus, Structural Case, and the Notion of
Feature-Assignment. U: K. . Kiss (ur.), Discourse Confgurational
Languages. Oxford / New York: OUP, 28-64.
Horvth, J. (1997). The status of wh-expletives and the partial wh-move-
ment construction of Hungarian. Natural language and linguistic
Theory 15: 509-572.
Huddleston, R. i Pullum, G. K. (2002). The Cambridge Grammar of the
English language. Cambridge: CUP.
Ivi, M. (1973). Neka pitanja reda rei u srpskohrvatskoj zavisnoj reenici
s veznikom DA. Zbornik za flologiju i lingvistiku 16/1: 187-195.
262
Ivi, M. (1976). Problem perspektivizacije u sintaksi. Junoslovenski flo-
log XXXII: 29-46. Beograd.
Ivi, M. (2002). Red rei u reenici. Beograd: Biblioteka XX vek, igoja
tampa.
Jackendoff, R. (1972). Semantic interpretation in generative grammar.
Cambridge, Mass.: MIT Press.
Janewa, V. (2000) Bulgarian Object Clitics and Information Structure. U:
M. Dimitrova-Vulchanova, I. Krapova i L. Hellan (ur.), Papers from
the Third Conference on Formal Approaches to South Slavic and Bal-
kan Languages, 204-215.
Jespersen, O. (1937). Analytic Syntax. London: Allen and Unwin.
Karimi, S. (ur.) (2003). Word Order and Scrambling. Oxford: Blackwell
Publishing.
Kayne, R. (1994). The Antisymmetry of Syntax. Cambridge, Mass.: MIT
Press.
Keijsper, C. E. (1985). Information Structure. Amsterdam: Rodopi.
Kenesei, I. (2006). Focus as identifcation. U: V. Molnr i S. Winkler
(ur.), Architecture of Focus. Berlin: Mouton de Gruyter, 137-168.
King, T. H. (1995). Confguring Topic and Focus in Russian. Stanford, Ca-
lifornia: CSLI Publications.
King, T. H. (1996). Slavic clitics, long head movement, and prosodic in-
version. Journal of Slavic Linguistics 4: 274-311.
Kovaevi, M. (1998). Sintaksa sloene reenice u srpskom jeziku. Beo-
grad: Raka kola.
Krapova, I. i Karastaneva, T. (2000). On the Structure of the CP Field
in Bulgarian. U: M. Dimitrova-Vulchanova, I. Krapova i L. Hellan
(ur.), Papers from the third conference on Formal Approaches to
South Slavic and Balkan Languages, 67-84.
Krifka, M. (1993). Focus and Presupposition in Dynamic Interpretation.
Journal of Semantics 10: 269-300.
Krifka, M. (1994). Focus and Operator Scope in German. U: P. Bosch i R.
van der Sandt (ur.), Proceedings of the Conference on Focus and Na-
tural Language Processing, Volume 1: Intonation and Syntax. Wor-
king Papers of the Institute for Logic and Linguistics. Heidelberg:
IBM Scientifc Centre, 133-152.
Krifka, M. (2004). The semantics of questions and the focusation of
answers. U: C. Lee, M. Gordon, i D. Bring, (ur.), Topic and Focus:
263
A Cross-Linguistic Perspective. Dordrecht: Kluwer Academic Publis-
hers, 139-151.
Krifka, M. (2005). Focus and/or Context: A second look at second
occurrence expressions. U: H. Kamp i B. Partee (ur.), Context-De-
pendence in the Analysis of linguistic Meaning. Amsterdam: Elsevier
Krifka, M. (2006). Association with focus phrases. U: V. Molnr i S. Win-
kler (ur.), The Architecture of Focus. Berlin / New York: Mouton de
Gruyter, 105-136.
Kristal, D. (1999). Enciklopedijski renik moderne lingvistike. 2. izd., Be-
ograd: Nolit.
Kruijff-Korbayov, I. (1998). The Dynamic Potential of Topic and Focus:
A Praguian Discourse Representation Theory. Doktorska disertacija,
Faculty of Mathematics and Physics, Charles University, Prague.
Kruijff-Korbayov, I. (2004). Modeling Information Structure for Compu-
tational Discourse Processing. ESSLLI 2004 Course Reader. Dostu-
pno na: http://www.coli.uni-saarland.de/~korbay/Courses/esslli04/
reader1-2.pdf. (1. 2. 2009.)
Kruijff-Korbayov, I. i Steedman, M. (2003). Discourse and informati-
on structure. Journal of Logic, Language and Information: Special
Issue on Discourse and Information Structure, 12/3: 249259.
Kuno, S. (1973). The structure of the Japanese language. Cambridge, MA:
MIT Press.
Kuroda, S.-Y. (1972). The categorical and the thetic judgement. Evidence
from Japanese syntax. Foundations of Language 9: 153-185.
Lambrecht, K. (1994). Information Structure and Sentence Form. Cambrid-
ge: CUP.
Lambrecht, K. (2001). A Framework for the Analysis of Cleft Constructi-
ons. Linguistics 39/3: 463-516.
Langacker, R. (1987). Foundations of Cognitive Grammar, Volume I, The-
oretical Prerequisites. Stanford, CA: Stanford University Press.
Langacker, R. (1991). Foundations of Cognitive Grammar, Volume II, Des-
criptive Application. Stanford, CA: Stanford University Press.
Larson, R. (1988). On the double object construction. Linguistic Inquiry
19: 335-391.
Lasnik, H. (1999). On Feature Strength: Three Minimalist Approaches to
Overt Movement. Linguistic Inquiry 30/2: 197-217.
264
Lasnik, H. (2001). A Note on the EPP. Linguistic Inquiry 32/2: 356-362.
Lasnik, H. (2003). Minimalist Investigations in linguistic Theory. London:
Routledge.
Lavine, J. i Freidin, R. (2002) The Subject of Defective T(ense) in Slavic.
Journal of Slavic Linguistics 10/1-2: 251-287.
Lebeaux, D. (1988). Language acquisition and the form of the grammar.
Doktorska disertacija, University of Massachusetts, Amherst.
Li, C. (ur.) (1976). Subject and Topic. New York: Academic Press.
Lindstedt, J. (2000). Is There a Balkan Verb System?. U: M. Dimitrova-
Vulchanova, I. Krapova i L. Hellan (ur.), Papers from the third confe-
rence on Formal Approaches to South Slavic and Balkan Languages,
1-8.
Loos, E. E. i dr. (ur.), Glossary of Linguistic Terms. Dostupno na: http://
www.sil.org/linguistics/GlossaryOfLinguisticTerms/contents.htm. (1.
2. 2009.)
Lyons, J. (1968). Introduction to Theoretical Linguistics. Cambridge: CUP.
Lyons, J. (1977). Semantics. Vol. 1-2. Cambridge: CUP.
Manzini, R. i Roussou, A. (2000). A minimalist theory of A-movement and
control. Lingua 110: 409-447.
Mathesius, V. (1915).O pasivu v modern anglitin. Sbornk flologick
5: 198-220.
Mathesius, V. (1927). Functional linguistics. U: J. Vachek (ur.), Pragu-
iana: some basic and less-known aspects of the Prague linguistics
school. Amsterdam / Philadelphia: John Benjamins, 121-142.
Mathesius, V. (1928) [1964]. On linguistic characterology with illustrati-
ons from modern English. Actes du Premier Congs international de
linguistes la Haye, 56-63. (Pretampano u: J. Vachek (ur.) (1927),
59-67.)
Mathesius, V. (1929). Zur Satzperspektive im modernen Englisch. Archiv
fr das Studium der modernen Sprachen und Literaturen 155: 200-
210.
Mathesius, V. (1961/1975). A functional analysis of present day English on
a general linguistic basis. The Hague: Mouton de Gruyter.
McCawley, J. D. (1998). The Syntactic Phenomena of English. Chicago /
London: The University of Chicago Press.
McKeown, K. R. (1984). Using focus to constrain language generation.
U: B. G. Bara i G. Guida (ur.), Computational Models of Natural lan-
265
guage Processing. Amsterdam / New York / Oxford: North-Holland,
261-274.
Meinunger, A. (1997). The Structure of Cleft and Pseudo-Cleft Senten-
ces. Texas Linguistic Forum 38: 235-246.
Meinunger, A. (1998). A monoclausal structure for (pseudo-) cleft sen-
tences. U: P. N. Tamanji i K. Kusumoto (ur.), Proceeedings of the
Northeast linguistics Society (NElS) 28. Univeristy of Toronto, 283-
297.
Minovi, M. (1987). Sintaksa srpskohrvatskog-hrvatskosrpskog knjievnog
jezika za vie kole. Sarajevo: OOUR Zavod za udbenike i nastavna
sredstva.
Mii Ili, B. (1998). Tematizacija direktnog objekta u engleskom i srp-
skom jeziku. Zbornik radova sa vI simpozijuma Kontrastivna jezi-
ka istraivanja, Novi Sad: Filozofski fakultet: Jugoslovensko drutvo
za primenjenu lingvistiku, 131-143.
Mii Ili, B. (2004). Diskursne funkcije reda rei u engleskom jeziku. Ni:
Prosveta.
Miyagawa, S. (1997). Against optional scrambling. Linguistic Inquiry
28/1: 1-25.
Miyagawa, S. (2001). The EPP, Scrambling, and wh-in-situ. U: M. Ken-
stowicz (ur.), Ken Hale: A life in language. Cambridge, Mass.: MIT
Press, 293-338.
Miyagawa, S. (2003). A-Movement scrambling and options without op-
tionality. U: S. Karimi (ur.), Word Order and Scrambling. Oxford:
Blackwell Publishing.
Miyagawa, S. (2006). On the Undoing Property of Scrambling: A Res-
ponse to Bokovi. Linguistic Inquiry 37/4: 607-624.
Naki, A. (1978a). Towards a new approach to the study of word order
in Serbo-Croatian. U: R. Filipovi (ur.), Kontrastivna analiza en-
gleskog i hrvatskog ili srpskog jezika. Svezak II: 394-400. Zagreb:
Zavod za lingvistiku Filozofskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu.
Naki, A. (1978b). The basic, or grammatical word order in Serbo-Croati-
an and English. U: R. Filipovi (ur.), Kontrastivna analiza engleskog
i hrvatskog ili srpskog jezika. Svezak II: 400-412. Zagreb: Zavod za
lingvistiku Filozofskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu.
266
Neeleman, A. i Reinhart, T. (1998). Scrambling and the PF Interface. U:
M. Butt i W. Gueder (ur.), The Projection of Arguments. Stanford :
CSLI Publications, 309-353.
Newmeyer, F. (2001). The Prague School and North American functiona-
list approaches to syntax. Journal of Linguistics 37: 101-126.
Nikolaeva, I. (2000). Secondary topic as a relation in information structu-
re. Linguistics 39/1: 1-49.
Oku, S. (1999). Notes on Quantifer/Wh Interaction. Linguistic Inquiry
30/1: 143-147.
Ouhalla, J. (1999). Focus and Arabic Clefts. U: G. Rebuschi i L. Tuller
(ur.), The Grammar of Focus. Amsterdam / Philadelphia: John Benja-
mins, 335-359.
Panevov, J. (1982). Random generation of Czech sentences. Proceedin-
gs of the 9th conference on Computational linguistics - volume 1.
Prague: Academia Praha, 295-300.
Partee, B. (1992). Topic, Focus and Quantifcation. U: A. Wyner i S.
Moore (ur.), Proceedings of First Annual Conference on Semantics
and Linguistic Theory. Linguistics Working Papers, Cornell Univer-
sity, 159-187.
Partee, B. H. (1996). The Development of Formal Semantics in Linguistic
Theory. U: S. Lappin (ur.), The Handbook of Contemporary Seman-
tic Theory. Oxford: Blackwell Publishing, 11-38.
Partee, B. (1999). Focus, quantifcation, and semantics-pragmatics issues.
U: P. Bosch i R. van der Sandt (ur.), Focus: Linguistic, Cognitive, and
Computational Perspectives. Cambridge: Cambridge University Pre-
ss, 213-231.
Partee, B. i Borschev, V. (2001). Topic, subject, and point of view and the
genitive of negation in Russian existential sentences. U: C. Smith
(ur.), Proceedings of the Third Workshop on Spoken and Written
Texts, October 13-15, 2000, university of Texas at Austin. Austin:
Texas Linguistic Forum.
Paul, H. [
1
1880,
5
1920] (1937). Prinzipien der Sprachgeschichte. [Pretam-
pano 5 izd. kao Halle (ur.), Niemeyer.]
Pereltsvaig, A. (2004). Topic and focus as linear notions: evidence from
Italian and Russian. Lingua 114: 325-344.
267
Pesetsky, D. (1987). WH-in-Situ: Movement and Unselective Binding. U:
E. J. Reuland i A. G. B. ter Meulen (ur.), The Representation of (In)
defniteness. Cambridge, Mass: MIT Press, 98-129.
Petkevi, V. (1987). A new dependency based specifcation of underlying
representations of sentences. Theoretical Linguistics 19: 143-171.
Pltek, M., Sgall, J. i Sgall, P. (1984). A dependency base for a linguistic
description. U: P. Sgall (ur.), Contributions to functional syntax, se-
mantics, and language comprehension. Amsterdam: John Benjamins,
63-97.
Polinsky, M. (2000). Syntax and Semantics of Long-Distance Agreement.
U: M. Dimitrova-Vulchanova, I. Krapova i L. Hellan (ur.), Papers
from the third conference on Formal Approaches to South Slavic and
Balkan Languages, 43-66.
Pollock, J.-Y. (1989). Verb Movement, Universal Grammar, and the
Structure of IP. Linguistic Inquiry 20: 365-424.
Popovi, Lj. (1997). Red rei u reenici. Beograd: Drutvo za srpski jezik i
knjievnost Srbije.
Pri, T. (2008). Semantika i pragmatika rei. Drugo, dopunjeno izdanje.
Novi Sad: Zmaj.
Prince, A. i Smolensky, P. (1993). Optimality Theory: Constraint interacti-
on in generative grammar. Technical Report, Rutgers University and
University of Colorado at Boulder.
Prince, E. F. (1978). A comparison of wh-clefts and it-clefts in discourse.
Language 54: 883-906.
Prince, E. F. (1981). Toward a Taxonomy of Given-New Information. U:
P. Cole (ur.), Radical pragmatics. New York: Academic, 223-255.
Prince, E. F. (1992). The ZPG letter: Subjects, defniteness and informa-
tion structure. U: S. Thompson i W. Mann (ur.), Discourse Descrip-
tion: Diverse Analyses of a Fundraising Text. Philadelphia: John Be-
njamins, 295-325.
Prince, E. F. (1996). Constructions and the syntax-discourse interface.
Rukopis dostupan na: http://www.ling.upenn.edu/~ellen/. (1. 2. 2009.)
Progovac, Lj. (1998). Determiner phrase in a language with no determi-
ners. Journal of Linguistic 34/1: 165-179.
Progovac, Lj. (2005). A Syntax of Serbian. Bloomington, Indiana: Slavica.
Quirk, R. i dr. (1985). A Comprehensive Grammar of the English language.
Harlow: Longman.
268
Radanovi-Koci, V. (1988). The grammar of Serbo-Croatian clitics: A
synchronic and diachronic perspective. Doktorska disertacija, Uni-
versity of Illinois, Urbana-Champaign.
Radovanovi, M. (2003). Sociolingvistika. Tree izdanje. Sremski Karlovci
/ Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Rebuschi, G. i Tuller, L. (ur.) (1999). The Grammar of Focus. Amsterdam /
Reinhart, T. (1981). Pragmatics and Linguistics: An Analysis of Sentence
Topics. Philosophica 7: 53-94.
Reinhart, T. (2006). Interface strategies: Reference-Set Computation. Cam-
bridge, Mass.: MIT Press.
Renkema, J. (2004). Introduction to Discourse Studies. Amsterdam / Phila-
delphia: John Benjamins.
Rizzi, L. (1990). Relativized Minimality. Cambridge, Mass.: MIT Press.
Rizzi, L. (1997). The fne structure of the left periphery. U: L. Haegeman
(ur.), Elements of Grammar. Kluwer Academic Publishers, 281-337.
Rizzi, L. (2001). Relativized Minimality effects. U: M. Baltin i C. Collins
(ur.), The handbook of contemporary syntactic theory. Oxford:
Blackwell Publishing, 89-110.
Rochemont, M. S. (1986). Focus in Generative Grammar. Amsterdam /
Rooryck, J. (1997). On the interaction between raising and focus in senten-
tial complementation. Studia Linguistica 51/1: 1-49.
Rooth, M. (1992). A theory of focus interpretation. Natural language
Semantics 1:75-116.
Rooth, M. (1996a). Focus. U: S. Lappin (ur.), The Handbook of Contem-
porary Semantic Theory. Oxford: Blackwell Publishing, 271-297.
Rooth, M. (1996b). On the interface principles for intonational focus. U:
T. Galloway i J. Spence (ur.), Proceedings of SAlT vI. Ithaca, NY:
CLC, 202226.
Rooth, M. (2007). Notions of Focus Anaphoricity. U: C. Fry i dr. (ur.),
Working Papers of the SFB632. Interdisciplinary Studies on Informa-
tion Structure 6: 57-68. Potsdam: Universittsverlag Potsdam.
Rudin, C. (1988). On multiple questions and multiple wh-fronting. Natu-
ral Language and Linguistic Theory 6: 445-501.
269
Rudin, C. (1993). On focus position and focus marking in Bulgarian que-
stions. Papers from the 4th Annual Meeting of the Formal lingui-
stics Society of Midamerica, University of Iowa, Iowa City, 252-265.
Rui, V. (2006a). Dopunske reenice u savremenom srpskom jeziku (I).
Zbornik Matice srpske za flologiju i lingvistiku XLXIX/1: 123-217.
Rui, V. (2006b). Dopunske reenice u savremenom srpskom jeziku (II).
Zbornik Matice srpske za flologiju i lingvistiku XLXIX/2: 103-266.
Saito, M. (1989). Scrambling as semantically vacuous A-movement. U:
M. R. Baltin i A. S. Kroch (ur.), Alternative conceptions of phrase
structure. Chicago: University of Chicago Press, 182-200.
Saito, M. (1992). Long distance scrambling in Japanese. Journal of East
Asian Linguistics 1: 69-118.
Saito, M. i Fukui, N. (1998). Order in phrase structure and movement.
Linguistic Inquiry 29: 439-474.
Sasse, H. J. (1987). The thetic/categorical distinction revisited. Lingui-
stics 25: 511-580.
de Saussure, F. [1916] (1968). Course de linguistique gnrale. C. Bally i
A. Sechehaye (ur.), Paris: Payot.
Schlobinski, P. i Schtze-Coburn, S. (1992). On the topic of topic and topic
continuity. Linguistics 30: 89-121.
Schtze, C. (1994). Serbo-Croatian second position clitic placement and
the phonology-syntax interface. MIT Working Papers in linguistics
21: 373-473. Cambridge, Mass.: MIT Press.
Sekerina, I. (1997) The Syntax and Processing of Russian Scrambled Con-
structions. Doktorska disertacija, City University of New York.
Selkirk, E. (1984). Phonology and Syntax. Cambridge, Mass.: MIT Press.
Selkirk, E. (1996). Sentence prosody: intonation, stress and phrasing. U:
J. Goldsmith (ur.), The Handbook of Phonological Theory. Oxford /
Cambridge, Mass.: Blackwell, 550-569.
Selkirk, E. (2002). Contrastive FOCUS vs. presentational focus: Prosodic
evidence from right node raising in English. Speech Prosody 2002:
Proceedings of the 1st International Conference on Speech Prosody,
Aix-en-Provence, 643-646.
Sgall, P. (1967). Functional sentence perspective in a generative descripti-
on. Prague Studies in Mathematical linguistics 2: 203-225.
Sgall, P. (1980). A dependency based specifcation of topic and focus II:
Formal account. SMIl / Journal of linguistic Calculus 1: 110-140.
270
Sgall, P. (1994). Meaning, Reference and Discourse Patterns. U: P. A.
Luelsdorff (ur.), Prague School of Structural and Functional Ligui-
stics. Amsterdam / Philadelphia: John Benjamins, 277-309.
Sgall, P. (1997). Functionalism in Czech linguistics and in the world. Lin-
guistica Pragensia 97/2: 64-80.
Sgall, P. (1999). On Intermediate Structures and Tectogrammatics. Pa-
per presented at the European Association for Machine Translation
Workshop, Prague, April 1999. Dostupno na: www.mt-archive.info/
EAMT-1999-Sgall.pdf. (1 2. 2009.)
Sgall, P. (2000). Three chapters on English Syntax. Dostupno na: ufal.
mff.cuni.cz/publications/year2000/esynt.doc. (1. 2. 2009.)
Sgall, P., Hajiov, E. i Beneov, E. (1973). Topic, focus and generative
semantics. Kronberg: Taunus.
Sgall, P., Hajiov, E. i Panevov, J. (1986). The Meaning of the Sentence
in its Semantic and Pragmatic Aspects. Dordrecht / Boston: Reidel.
Sgall. P. i dr. (1995). Experimental research on systemic ordering. Theo-
retical Linguistics 21: 197-239.
Shiobara, K. (2002). On the Interaction between end-weight and end-
focus. U: S. Burelle i S. Somersfalean (ur.), Proceedings of the 2002
annual conference of the Canadian Linguistics Association. Montre-
al: University of Quebec, Dept. of Linguistics, 273-284.
Sili, J. (1984). Od reenice do teksta: teoretsko-metodoloke pretpostavke
nadreeninog jedinstva. Zagreb: Sveuilina naklada Liber.
Simeon, R. (1969). Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva. I-II. Za-
greb: Matica hrvatska.
Skalika, V. (1950). Poznmky k teorii pd. Slovo a slovesnost 12:134-
152.
Sornicola, R. (1988). It-Clefts and Wh-clefts: two awkward sentence
types. Journal of Linguistics 24: 343-379.
Stanoji, . i dr. (1989). Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraava-
nja. Novi Sad: Zavod za izdavanje udbenika.
Stechow, A. von (1981). Topic, focus and local relevance. U: W. Klein i
W. Levelt (ur.), Crossing the Boundaries in Linguistics. Dordrecht:
Reidel, 95-130.
Steedman. M. (1996). Surface Structure and Interpretation. Cambridge,
Mass.: MIT Press.
271
Steedman, M. (2000). Information Structure and the Syntax-Phonology
Interface. Linguistic Inquiry 31/4: 649-689.
Steedman, M. (2003). Information-Structural Semantics for English Into-
nation. U: C. Lee i dr. (ur.), Topic and Focus: Cross-Linguistic Per-
spectives on Meaning and Intonation. Dordrecht: Springer, 245-264.
Stjepanovi, S. (1995). Short-distance movement of wh-phrases in Serbo-
Croatian matrix clauses. Rukopis, University of Connecticut, Storrs.
Stjepanovi, S. (1998). On the Placement of Serbo-Croatian Clitics: Evi-
dence from VP-Ellipsis. Linguistic Inquiry 29/3: 527-537.
Stjepanovi, S. (1999). What do Second Position Cliticization, Scrambling,
and Multiple Wh-fronting Have in Common. Doktorska disertacija,
University of Connecticut, Storrs.
Stjepanovi, S. (2003). Multiple Wh-Fronting in Serbo-Croatian Matrix
Questions and the Matrix Sluicing Construction. U: C. Boeckx i K.
K. Grohmann (ur.), Multiple wh-fronting. Amsterdam: John Benja-
mins, 255-284.
Stjepanovi, S. (2004). A word order paradox resolved by copy deletion at
PF. U: P. Pica (ur.), linguistic variation Yearbook 2003. Amsterdam
/ Philadelphia: John Benjamins, 139-177.
Stjepanovi, S. (2007). Free word order and copy theory of movement. U:
N. Corver i J. Nunes (ur.), The Copy Theory of Movement. Amsterdam
/ Philadelphia: John Benjamins, 219-248.
Stjepanovi, S. (2008). P-Stranding Under Sluicing in a Non-P-Stranding
Language?. Linguistic Inquiry 39/1: 179-190.
Szabolcsi, A. (ur.) (1997). Ways of Scope Taking. Dordrecht: Kluwer.
ari, Lj. (2006). Formalna analiza znaenja u prirodnim jezicima. Pro-
legomena 5/1: 65-88.
Tesnire, L. (1959). lments de syntaxe structurale. Paris: Klincksieck.
Tisheva, Y. i Dzhonova, M. (2002). Information Structure and Clitics in
TreeBanks. U: E. Hinrichs i K. Simov (ur.), Proceedings of the First
Workshop on Treebanks and linguistic Theories (TlT 2002), 20-21
September 2002, Sozopol, Bulgaria, 231-252.
Toovi, B. (2001). Korelaciona sintaksa: projekcional. Graz: Institut fr
Slawistik der Karl-Frazens-Universitt Graz.
Toovi, B. (2005). Komunikativna perspektiva proste reenice. U: M.
Ivi (ur.), Sintaksa savremenoga srpskog jezika: prosta reenica. Be-
ograd: Institut za srpski jezik SANU: Beogradska knjiga, 1061-1106.
272
Tsimpli, I. M. (1995). Focusing in Modern Greek. U: K. . Kiss (ur.),
Discourse Confgurational languages. Oxford / New York: OUP,
176-206.
Uriagereka, J. (1995). An F position in Western Romance. U: K. . Kiss
(ur.), Discourse Confgurational languages. Oxford / New York:
OUP,153-175.
Vachek, J. (ur.) (1964). A Prague School reader in linguistics. Bloomington
/ London: Indiana University Press.
Vallduv, E. (1992). The Dynamics of Information Packaging. Rukopis,
University of Edinburgh.
Vallduv, E. i Engdahl, E. (1996). The linguistic realization of information
packaging. Linguistics 34: 459-519.
Vallduv, E. i Vilkuna, M. (1998). On rheme and kontrast. U: P. Culicover
and L. McNally (ur.), Syntax and Semantics, vol. 29: The limits of
Syntax. San Diego, CA: Academic Press, 79-108.
van Gelderen, V. (2003). Scrambling unscrambled. Doktorska disertacija,
University of Leiden.
Van Valin, R. D. i LaPolla, R. (1997). Syntax: Structure, meaning and func-
tion. Cambridge: Cambridge University Press.
Veli-Canivez, M. (1987). Uvod u lingvistiku teksta. Zagreb: kolska knji-
ga.
Vesel, K., Peterek, N. i Hajiov, E. (2003). Topic-Focus Articulation in
PDT: Prosodic Characteristics of Contrastive Topic. Prague Bulletin
of Mathematical linguistics 79-80: 5-22.
Vesel, K., Havelk, J. i Hajiov, E. (2004). Annotators Agreement: The
Case of Topic-Focus Articulation. U Proceedings of the 4th Interna-
tional Conference on language Resources and Evaluation, European
Language Resources Association, Lisboa, Portugal, 2191-2194.
Wang, L. i Gu, G. (2004). A New Classifcation of Be. Annual Lingu-
istic Forum of the Linguistic Society of Hong Kong. The Chinese
University of Hong Kong. Dostupno na: http://tjgg05.51.net/HK%20
2004ARF.pdf. (1. 2. 2009.)
Ward, G. i Birner, B. J. (2001). Discourse and Information Structure. U:
D. Schiffrin, D. Tannen i H. Hamilton (ur.), Handbook of Discourse
Analysis. Oxford: Basil Blackwell, 119-137.
273
Weil, H. [
1
1844,
2
1869,
3
1879] (pretampano 1991.). De lordre des mots
dans les langues aciennes compares aux langues modernes. Paris: Di-
dier Erudition.
Wilder, C. i avar, D. (1994). Word order variation, verb movement, and
economy principles. Studia Linguistica 48/1: 46-86.
Winkler, S. (1997). Focus and Secondary Predication. Berlin / New York:
Mouton de Gruyter.
Winkler, S. i Gbbel, E. (2002). Focus, P-movement and the Nuclear-
stress Rule: A view from Germanic and Romance. Linguistics 40:
1185-1242.
Zubizarreta, M.-L. (1998). Prosody, Focus, and Word Order. Cambridge,
Mass.: MIT Press.
Zec, D. (2000). Prenoenje akcenta na proklitiku pod uticajem reeninog
fokusa. Zbornik Matice srpske za flologiju i lingvistiku XLIII: 231-
242.
Zlati, L. (1996). Syntactico-Semantic Approach to Binding: Evidence
from Serbian. First lINGuIST Electronic Conference on Geometric
and Thematic Structure in Binding. Dostupno na: http://www. lingu-
istlist.org/linconf/zlatic/. (1. 2. 2009.)
Zwart, J-W. (1998). Noam Chomsky: The Minimalist Program (review ar-
ticle). Journal of Linguistics 34: 213-226.
274
DODACI
U sledeih pet dodataka knjizi dati su upitnici pomou kojih je spro-
vedeno istraivanje za ovaj rad.
Istraivanje se sastojalo od dvaju obimnijih upitnika kojima su anke-
tirani i studenti i akademski obrazovani ispitanici, kao i od nekoliko kraih,
specifnijih i sloenijih zadataka koje smo u odreenim vremenskim inter-
valima davali samo potonjoj grupi ispitanika.
Prvi i trei upitnik popunjavali su studenti 3. godine Odseka za srpski
jezik i lingvistiku, te studenti 3. i 4. godine Odseka za anglistiku tokom
akademske 2007/08. godine. Ovi upitnici su za cilj imali da se ispita ta je u
reenici nova informacija, a ta data; koji su elementi kontekstualno uslov-
ljeni a koji nisu, i koji je redosled kontekstualno uslovljenih i neuslovljenih
delova reenice; da li se i kada fokus moe projektovati (iriti) sa najdublje
umetnutog elementa u reenici na ostale; koji je poloaj kontrastno fokali-
zovanih fraza u srpskom jeziku, a koji poloaj zauzima informacioni fokus;
poloaj priloga u reenici i njihov uticaj na tumaenje reenice, itd.
Pored gore opisana dva upitnika, u toku istraivanja smo u vie na-
vrata davali krae, ali u pogledu intuicije ispitanika, tee anketne listie. U
Dodatku prilaemo i ove upitnike (Dodaci 2 i 4, kao i nekoliko pojedinanih
pitanja ili grupa pitanja koje smo poreali hronoloki po datumu nastanka
i dajemo u Dodatku 5), koji su sluili da se ispita teza o pozicionoj uslov-
ljenosti kontrastnog fokusa, meusobni odnos kontrastnog fokusa i priloga,
odnosno viestrukog pitanja s upitnim reima i priloga, mogunosti veziva-
nja recipronih zamenica poput jedno drugo, itd.
Svi dobijeni odgovori bili su od izuzetnog znaaja za prouavanje
strukturne artikulacije fokusa u srpskom jeziku, i nadamo se da e se za-
kljuci do kojih smo na osnovu podataka doli potvrditi kao tani.
275
DODATAK 1: Prvi upitnik o redu rei u srpskom jeziku
Ovaj upitnik sadri pitanja sa vie odgovora. Svakom pitanju prethodi si-
tuaciona reenica. Molim Vas da paljivo proitate opis konteksta, te da za
svako pitanje sledite data uputstva. Ukoliko, po Vaem sudu, neka reenica
nije mogua reakcija na zadatu situaciju, obeleite je znakom #. Reenice
za koje smatrate da nisu gramatine obeleite znakom *.
NAPOMENA: Podebljana slova oznaavaju kontrastni naglasak (npr. Jo-
vanu sam dala pismo, a ne Ivanu.). Tamo gde nisu upotrebljena podebljana
slova, reenini naglasak je neobeleen (nekontrastni).
1. Jovan je Mariji kupio kartu. Na koja od sledeih pitanja ova reenica
moe biti odgovor? Rangirajte mogua pitanja brojevima od 1 (za najbolji).
a. ta je Jovan kupio Mariji?
b. Kome je Jovan kupio kartu?
c. Ko je Mariji kupio kartu?
d. ta je Jovan uradio s Marijinom kartom?
e. ta je Jovan uradio Mariji?
f. ta se desilo?
2. Jovan je kupio Mariji kartu. Na koja od sledeih pitanja ova reenica
moe biti odgovor? Rangirajte mogua pitanja brojevima od 1 (za najbolji).
a. ta je Jovan kupio Mariji?
b. Kome je Jovan kupio kartu?
c. Ko je Mariji kupio kartu?
d. ta je Jovan uradio s Marijinom kartom?
e. ta je Jovan uradio Mariji?
f. ta se desilo?
3. Jovan e vam tu sliku prodati jeftino. Na koja od sledeih pitanja ova
reenica moe biti odgovor? Rangirajte mogue odgovore brojevima od 1
(za najbolji).
a. ta e nam Jovan prodati jeftino?
b. Ko e nam tu sliku prodati jeftino?
c. Kome e Jovan tu sliku prodati jeftino?
d. Za koje pare e nam Jovan prodati tu sliku?
276
e. ta e se desiti?
f. ta e Jovan uraditi sa tom slikom?
4. Jovan e vam tu sliku za te pare prodati sutra. Na koja od sledeih
pitanja ova reenica moe biti odgovor? Rangirajte mogue odgovore bro-
jevima od 1 (za najbolji).
a. ta e nam Jovan za te pare prodati sutra?
b. Ko e nam tu sliku za te pare prodati sutra?
c. Kome e Jovan tu sliku za te pare prodati sutra?
d. Za koje pare e nam Jovan tu sliku prodati sutra?
e. ta e se desiti?
f. ta e Jovan uraditi sa tom slikom?
g. ta e Jovan uraditi sa tom slikom za te pare?
h. Kada e nam Jovan tu sliku prodati za te pare?
5. On svaki dan donosi eni cvee. Na koja od sledeih pitanja ova reenica
moe biti odgovor? Rangirajte mogue odgovore brojevima od 1 (za najbolji).
a. ta on donosi svaki dan eni?
b. Ko donosi svaki dan eni cvee?
c. Kome on donosi svaki dan cvee?
d. ta on donosi svaki dan?
e. ta on radi svaki dan?
f. ta se deava?
6. On svaki dan donosi cvee eni. Na koja od sledeih pitanja ova ree-
nica moe biti odgovor? Rangirajte mogue odgovore brojevima od 1 (za
najbolji).
a. ta on donosi svaki dan eni?
b. Ko donosi svaki dan eni cvee?
c. Kome on donosi svaki dan cvee?
d. ta on donosi svaki dan?
e. ta on radi svaki dan?
f. ta se deava?
7. Svojim nepokolebljivim stavom pokazao je neprijatelju da se nee preda-
ti. Na koja od sledeih pitanja ova reenica moe biti odgovor? Rangirajte
mogue odgovore brojevima od 1 (za najbolji odgovor).
277
a. ta je svojim nepokolebljivim stavom pokazao neprija-
telju?
b. ta je svojim nepokolebljivim stavom pokazao?
c. Kome je svojim nepokolebljivim stavom pokazao da se
nee predati?
8. Petar je zagrlio Sofju. Da elite da ispravite sagovornika koji je ovo
rekao, koju biste od sledeih reenica najverovatnije upotrebili? Rangirajte
reenice brojevima od 1 (za onu koju biste najverovatnije upotrebili).
a. Petar je zagrlio Mariju. (a ne Sofju)
b. Mariju je Petar zagrlio. (a ne Sofju)
c. Mariju je zagrlio Petar. (a ne Sofju)
d. Petar je Mariju zagrlio. (a ne Sofju)
9. Ko danas ide po hleb? Rangirajte sledee odgovore brojevima od 1 (za
najbolji odgovor).
a. Danas ide po hleb Marija.
b. Marija danas ide po hleb.
c. Po hleb danas ide Marija.
d. Marija ide danas po hleb.
10. ta je Petar uradio s autom? Da li su Vam sledei odgovori podjedna-
ko dobri? Ako nisu, obeleite bolji brojem 1, a manje dobar brojem 2.
a. Petar je auto slupao.
b. Auto je Petar slupao.
11. ta je Petar dao Mariji? Da li su Vam sledei odgovori podjednako
dobri? Ako nisu, obeleite bolji brojem 1, a manje dobar brojem 2.
a. Petar je Mariji dao knjigu.
b. Mariji je Petar dao knjigu.
12. Ko je Mariji dao knjigu? Da li su Vam sledei odgovori podjednako
a. Mariji je knjigu dao Petar.
b. Knjigu je Mariji dao Petar.
278
13. ta si rekao? Ko je Petru dao knjigu? Da li su Vam sledei odgovori
podjednako dobri (sa neobeleenim reeninim naglaskom)? Ako nisu, ran-
girajte ih brojevima od 1 (za najbolji).
a. Petru sam rekao da je dala knjigu Marija.
b. Petru sam rekao da je knjigu dala Marija.
c. Knjigu sam rekao da je Petru dala Marija.
d. Knjigu sam rekao da je dala Petru Marija.
14. Od koga si rekao da je Petar uzeo novine? Da li su Vam sledei odgo-
vori podjednako dobri (sa neobeleenim reeninim naglaskom)? Ako nisu,
rangirajte ih brojevima od 1 (za najbolji).
a. Petar sam rekao da je uzeo novine od Marije.
b. Petar sam rekao da je novine uzeo od Marije.
c. Novine sam rekao da je Petar uzeo od Marije.
d. Novine sam rekao da je uzeo Petar od Marije.
15. Da li su Vam sledee reenice prihvatljivi odgovori na pitanje Koga Ana mi-
sli da Ivan voli? Ukoliko nisu, obeleite ih znakom #, a pod c. dopiite PUNU
reenicu koju biste Vi upotrebili (pod pretpostavkom da Ivan voli Mariju.)
a. Mariju Ana misli da Ivan voli.
b. Mariju misli Ana da Ivan voli.
c.
16. Obeleite reenicu (ili reenice) koja je za Vas prirodan odgovor na sle-
dea pitanja (sa neobeleenim reeninim naglaskom).
Ivan je kupio knjigu.
Ivan je knjigu kupio.
Knjigu je kupio Ivan.
Knjigu je Ivan kupio.
Kupio je knjigu Ivan.
Kupio je Ivan knjigu.
(2) Ko je knjigu kupio?
279
(4) ta je kupio Ivan?
(5) ta je Ivan uradio?
(6) ta se desilo?
280
(7) ula sam da je ... / Ne znam da li je ...
Ivan kupio knjigu.
Ivan knjigu kupio.
knjigu kupio Ivan.
knjigu Ivan kupio.
kupio knjigu Ivan.
kupio Ivan knjigu.
17. Da li sledee reenice smatrate prihvatljivim? Dopiite deo reenice koji
je izostavljen iza negacije. (reenini naglasak treba da bude neobeleen!)
a. Marija voli decu, a Ivan ne.
b. Marija decu voli, a Ivan ne.
c. Sladoled, Marija je kupila, a Ivan ne.
d. Kolae Petar voli, a Ante ne.
e. Voli kolae Petar, a Ante ne.
f. Voli Petar kolae, a Ante ne.
18. Da li po Vaem sudu postoji razlika u pogledu prihvatljivosti sledeih
reenica kao odgovora na pitanje ta se desilo?Ako neku od ovih reenica
ne smatrate prihvatljivim odgovorom na ovo pitanje obeleite je znakom #.
a. Jovan je dao knjigu Mariji.
b. Jovan je dao Mariji knjigu.
c. Jovan je Mariji dao knjigu.
d. Jovan je knjigu dao Mariji.
e. Knjigu je Jovan dao Mariji.
f. Mariji je Jovan dao knjigu.
Da li Vam se ini da postoji neka razlika meu ovim odgovorima? Ako po-
stoji, u emu se ona ogleda?
____________________________________________________________
____________________________________________________________
19. Da li sledee reenice smatrate prihvatljivim? Da li smatrate da je jedna
bolja od druge?
a. Ovu knjigu

Marko i Ivan znaju kada je Petar proitao.
b. Kakvu knjigu

Marko i Ivan znaju kada je Petar proitao?
281
____________________________________________________________
____________________________________________________________
20. U sledeim reenicama podebljanu re treba posebno naglasiti jer elite
da ispravite sagovornika. Da li odgovore smatrate podjednako prihvatlji-
vim? Obeleite ih brojevima od 1 (za najbolji).
a. A: Jovan je poljubio Ivanu, a Petar Anu.
B: Ne, Petar je poljubio Milu.
B: Ne, Petar je Milu poljubio.
B: Ne, Milu je Petar poljubio/poljubio Petar.
b. A: Ana je kupila haljinu.
B: (Ne,) Ana je kupila majicu.
B: (Ne,) majicu je kupila Ana/Ana kupila.
B: (Ne,) Ana je majicu kupila.
21. U kom kontekstu biste upotrebili sledee reenice? Dopiite situaciju.
_____________________________________________ ita Petar knjigu.
_____________________________________________ ita knjigu Petar.
Odgovorite na sledee pitanje celom reenicom: Ko tri? (Petar)
____________________________________________________________
22. Da li sledee reenice smatrate podjednako prihvatljivim? Ako ne, obe-
leite bolju brojem 1, a manje dobru brojem 2.
a. Verovatno Marko tue Petra.
b. Marko verovatno tue Petra.
Da li po Vaem sudu one imaju razliito znaenje? Koju biste upotrebili u
sledeoj situaciji?
a. ujete neku buku iz susedne sobe i umirujete
zabrinutog posetioca.
b. Primetili ste kako Petar ustukne kada ugleda Marka.
282
DODATAK 2: Drugi upitnik o redu rei u srpskom jeziku
Molim Vas da paljivo proitate zadatke, te da za svako pitanje sledite data
uputstva. Sve zadatke treba da itate sa neobeleenim (nekontrastnim) re-
eninim naglaskom. Ukoliko niste sigurni u svoj sud, molim Vas da to
napiete.
1. Da li smatrate da su sledee reenice gramatine u naznaenom smislu
(Boris spada u umetnutu klauzu)? Ako mislite da neki element treba dodat-
no (kontrastno) naglasiti, podvucite ga.
(1) S Borisom
i
sam rekla [da elim [da se vidim t
i
]]. __________
(2) O Borisu
i
sam rekla [da smo razgovarali t
i
]. __________
(3) Za Borisa
i
sam ula [da se Marija udala t
i
]. __________
2. Kako tumaite sledee reenice? Podvucite reenje.
(1) Neko je izgrdio svakog.
a. Postoji jedna osoba koja je izgrdila svakog I / ILI
b. Za svakog grenog postoji (najmanje) jedna osoba koja ga je izgrdila.
(2) Svakog je neko izgrdio.
a. Postoji jedna osoba koja je izgrdila svakog I / ILI
b. Za svakog grenog postoji (najmanje) jedna osoba koja ga je izgrdila.
(3) Svakoga neko misli da je Jovan poljubio.
a. Postoji jedna osoba koja misli da je Jovan poljubio svakoga. I / ILI
b. Za svaku osobu X postoji (najmanje) jedna osoba Y koja misli da je Jovan
poljubio X.
(4) Svakoga neko misli da su poljubila dva klinca.
a. Postoji jedna osoba koja misli da su dva klinca poljubila svakoga. I / ILI
b. Za svaku osobu X postoji (najmanje) jedna osoba Y koja misli da su dva
klinca poljubila X.
3. Da li sledee reenice smatrate gramatinim? Obeleite znakom ree-
nice koje smatrate gramatinim, ? ako niste sigurni, ili * ako mislite da je
reenica negramatina.
(1) Jesi li video gde je Jovan
i
parkirao svoj
i
auto? __________
283
(2) Svoj
i
auto jesi li video gde je Jovan
i
parkirao? __________
(3) Jesi li videla gde sam ostavila svoje kljueve? __________
(4) Svoje kljueve jesi li videla gde sam ostavila? __________
4. Da li sledee reenice smatrate gramatinim? Obeleite ih kao u prethod-
nom zadatku:
(1) Ko si video kada je doao? __________
(2) ta si video kako su sagradili? __________
(3) Jesi li Jovan videla kada je doao? __________
(4) Kuu sam videla kako su sagradili. __________
(5) ta si video gde je stavio? __________
5. Da li podvuene reenice smatrate prihvatljivim u zadatom kontekstu?
(Molim vas obeleite SVAKU podvuenu reenicu!)
Kontekst 1: Sedmogodinji deak po imenu Jovan nestao je. Trebalo je da
u 6 sati doe kod Marije, ali ga nema. Nije ni kod kue. Jovanova mama
pozvala je policiju nakon to je od Marije saznala da Jovan nije stigao kod
nje. Policija ispituje decu ispred Marijine zgrade i Marijine komije o tome
ta su videli.
Deak: video sam ika Petra oko pet, pa je istaica prola malo kasnije...
Policajac: Jesi li Jovan video kada je doao? __________
Jesi li video kada je doao Jovan? __________
Deak: Jovana nisam video. __________
U 7 sam video Jovana. __________
Kontekst 2: Ista istraga kao gore. Policija je nala svedoka koji tvrdi da je
video Jovana ispred Marijine zgrade to poslepodne. Policajac ispituje sve-
doka o vremenu kada je video Jovana.
Policajac: Jeste li Jovan videli kada je doao? __________
Jeste li videli kada je Jovan doao? __________
Svedok: Mislim da sam ga videla oko 7. __________
Jovana sam videla oko 7. __________
6. Da li su naredne reenice podjednako gramatine sa oba priloga za nain?
Obeleite ih kao u 3. zadatku.
(1) ta si videla kako / na koji nain su zapakovali?
(2) Koga si ula kako / na koji nain su izgrdili?
(3) Koga se sea kako / na koji nain su primili u vojsku?
284
(4) Ne znamo kako / na koji nain je dete kupilo cigarete.
(5) Dete ne znamo kako / na koji nain je kupilo cigarete.
7. Da li podvuene reenice smatrate prihvatljivim u zadatom kontekstu?
(Molim vas obeleite SVAKU podvuenu reenicu!)
Kontekst 1: Istraga teroristikog napada. Teroristi su objavili da je jedan
njihov lan potom poslao paket-bombu u vladu. Policija ispituje slubeni-
ke u poti da bi saznala koga su toga dana videli da pakuje paket.
Slubenik: videla sam da jedan deak pakuje skije, pa gospou koja je pa-
kovala knjige...
Policajac: Jeste li paket videli kako / na koji nain je neko zapakovao?
Slubenik: Da / Ne / Selotejpom .
Kontekst 2 (novogodinja bajka): Patuljci su ceo dan pakovali novogodinje
poklone za decu. Pliane mede zapakovali su u crvene kutije, Lego kocke u
papir sa zvezdama, a bombone u kese sa likom Deda Mraza.
Deda Mraz: Jesi li skije videla kako / na koji nain su patuljci
zapakovali?
Baba Zima: Da / Ne / Selotejpom .
8. Da li sledee reenice smatrate gramatinim? Obeleite ih kao u 3. za-
datku.
(1) Jeste li doktor videli kad je doao? __________
(2) Bila sam novu kolu gde grade. __________
(3) Jeste li pas videli kuda je uao? __________
(4) Jeste li videli pas sa crvenom maramom kuda je uao? __________
(5) kolu zna li gde grade? __________
(6) Novu kolu zna li gde grade? __________
9. Da li se JOVAN i ON mogu odnositi na istu osobu u narednim primeri-
ma? Obeleite sledee reenice kao u 3. zadatku (znakovima , ?, *):
(1) [Koji tra o Jovanu
i
] on
i
zna da Maja svima pria? __________
(2) [Koji tra o Jovanu
i
] je on
i
opovrgao? __________
(3) [Koji tra koji je Jovan
i
uo] je on
i
poverovao? __________
(4) [Svaiju priu o Jovanu
i
] on
i
je rekao da mu je Marija
ispriala. __________
(5) [Priu koju su svi krili od Jovana
i
] on
i
je rekao da mu je
Marija ispriala. __________
285
(6) On
i
eli da zna koju sliku Jovana
i
Marija mrzi. __________
(7) [Koju sliku Jovana
i
] on
i
eli da Marija pocepa? __________
(8) [Koju knjugu o Jovanu
i
] on
i
zna da Marija rado ita? __________
10. Da li su sledee klauze podjednako prihvatljivi nastavci zapoetih ree-
nica? Obeleite ih kao u 3. zadatku.
(1) Lepo je to ima toliko zakazanih proslava roendana, ali
a) kad ko slavi roendan? __________
b) ko kad slavi roendan? __________
(2) Lepo to te je toliko ljudi pozvalo na proslavu svog roendana, ali
a) kad ko slavi roendan? __________
b) ko kad slavi roendan? __________

286
DODATAK 3: Trei upitnik o redu rei u srpskom jeziku
Molim vas da detaljno proitate ove reenice i da za svaku dopiete Va sud:
ako smatrate da je reenica dobra, obeleite je znakom ; ako je negramati-
na, obeleite je znakom *; ako je neprihvatljiva u datom kontekstu (ali gra-
matina), obeleite je znakom #; ako Vam neto zvui udno ili niste sigurni,
upotrebite znak ?. (Ovo naravno ne znai da ima i dobrih i * i # i ? reenica
u svakom zadatku Vi prosudite sami). U nekim sluajevima moda postoji
razlika u pogledu prihvatljivosti dveju reenica molim Vas, naznaite to.
Jako je vano da reenice itate sa NEkontrastnim/NEobeleenim reeninim
akcentom osim ako je drugaije naznaeno (upotrebom polucrnih slova).
1. Da li su sledee reenice podjednako dobre? Ako nisu, koja je bolja? Da
li je neka negramatina (ili sumnjiva)?
a. Ko koga voli, taj o njemu i govori.
b. Koga ko voli, taj o njemu i govori.
c. Koga ko voli, o njemu taj i govori.
2. Kako reagujete na sledee reenice? Da li su podjednako dobre? Da li
biste ih upotrebili u istom kontekstu? Da li postoji razlika u znaenju?
a. Ko koga tvrdi da je istukao?
b. Koga ko tvrdi da je istukao?
c. Ko li koga voli?
d. Koga li ko voli?
e. Tom oveku, ko je ta prodao?
f. Tom oveku, ta je ko prodao?
3. Niste dobro uli ta Vam je sagovornik rekao. Koje ete od sledeih pita-
nja radije upotrebiti? (NE pretpostavljamo da ste iznenaeni, ve samo
da niste uli kraj sagovornikove reenice)
a. Ivan kupuje TA?
b. TA Ivan kupuje?
c. Ona tvrdi da mrzi TA?
d. Ona tvrdi da TA mrzi?
287
4. Da elite da ispravite sagovornika koji je rekao da Petar savetuje Jo-
vana, a Vi znate da on zapravo savetuje Ivana, koju biste od narednih
reenica radije rekli? Da li smatrate da je i druga gramatina? Ako jeste,
da li je i u kojoj meri prihvatljiva?
a. Ivana savetuje.
b. Savetuje Ivana.
5. U sledeim reenicama podebljanu re treba posebno naglasiti jer elite
da ispravite sagovornika. Da li odgovore smatrate podjednako prihvat-
ljivim? Obeleite ih brojevima od 1 (za najbolji).
a. A: Jovan je poljubio Ivanu, a Petar Anu.
B: Ne, Petar je poljubio Milu.
B: Ne, Petar je Milu poljubio.
B: Ne, Milu je Petar poljubio/Petar poljubio.
b. A: Ana je kupila haljinu.
B: (Ne,) Ana je kupila majicu.
B: (Ne,) majicu je kupila Ana/Ana kupila.
B: (Ne,) Ana je majicu kupila.
6. Da li sledee reenice smatrate podjednako prihvatljivim? Ako ne, obe-
leite bolju brojem 1, a manje dobru brojem 2.
a. verovatno Marko tue Petra.
b. Marko verovatno tue Petra.
Da li po vaem sudu one imaju razliito znaenje? Koju biste upotrebili
u sledeoj situaciji?
c. ujete neku buku iz susedne sobe i umirujete zabri-
nutog posetioca.
d. Primetili ste kako Petar ustukne kada ugleda Marka.
7. Da li sledee reenice smatrate gramatinim? Da li smatrate da je jedna
bolja od druge?
a. Ovu knjigu

Marko i Ivan znaju kada je Petar proitao.
b. Kakvu knjigu

Marko i Ivan znaju kada je Petar proitao?
288
8. Ko je Mariji dao knjigu? Da li su Vam sledei odgovori podjednako
a. Mariji je knjigu dao Petar.
b. Knjigu je Mariji dao Petar.
9. ta je Petar dao Mariji? Da li su Vam sledei odgovori podjednako
a. Petar je Mariji dao knjigu.
b. Mariji je Petar dao knjigu.
10. Petar je zagrlio Sofju. Da elite da ispravite sagovornika koji je ovo
rekao, koju biste od sledeih reenica najverovatnije upotrebili? Rangirajte
reenice brojevima od 1 (za onu koju biste najverovatnije upotrebili).
a. Petar je zagrlio Mariju. (a ne Sofju)
b. Mariju je Petar zagrlio. (a ne Sofju)
c. Mariju je zagrlio Petar. (a ne Sofju)
d. Petar je Mariju zagrlio. (a ne Sofju)
11. Da li su sledee reenice podjednako dobri odgovori na pitanje Ko je
ta kupio?
a. Marija je kupila jaknu, Petar kapu, a Jovan izme.
b. Marija je kupila jaknu.
12. Da li su sledee reenice podjednako dobri odgovori na pitanje Tom
oveku, ko je ta prodao?
a. Marko mu je prodao kau.
b. Marko mu je prodao kau, Milena regal, a Ana pisai sto.
13. Da li Vam se ini da postoji razlika u sledeim reenicama u pogledu
gramatinosti?
a. Ima kome kako da pomogne.
b. Ima kako kome da pomogne.
c. Ima ko kako kome da pomogne.
14. Da li su sledee reenice podjednako dobri odgovori na pitanje ta je ko
kupio? Ako nisu, molim Vas rangirajte ih, a ako neka od reenica nije
prihvatljiva u datom kontekstu, obeleite je znakom #.
289
a. Marija je kupila jaknu, Petar kapu, a Jovan izme.
b. Marija je kupila jaknu.
c. Jaknu je kupila Marija, kapu Petar, a izme Jovan.
d. Jaknu je kupila Marija.
15. Da li sledee reenice smatrate gramatinim? Obeleite ih sa * ako mi-
slite da su negramatine, sa ? ako nisu savrene ili niste sigurni ili, ako
smatrate da su dobre, obeleite ih znakom .
a. Oni su, kao to sam vam rekla, predstavili se Petru.
b. Dali ga Mariji su Ivan i Stipe.
16. Da li smatrate da postoji razlika u pogledu gramatinosti izmeu slede-
ih reenica? Obeleite ih kao u prethodnom zadatku.
a. Mi smo mu ga dali, a i vi ste mu.
b. Mi smo mu ga dali, a i vi ste ga.
c. Oni su mu, kao to sam vam rekla, predstavili ga jue.
d. Oni su ga, kao to sam vam rekla, predstavili mu jue.
e. Marija mu eli da ga predstavi.
f. Marija ga eli da mu predstavi.
17. Da li sledee reenice smatate gramatinim? (obeleite ih znakom , ?
ili *)
a. Crvenu haljinu Mariji Ana nije nikada pozajmila.
b. O tom oveku deurnom ofciru Petar je otkrio mnoge tajne.
290
DODATAK 4: etvrti upitnik o redu rei u srpskom jeziku
Molim Vas da prokomentariete sledee reenice u pogledu reda rei: da li
su obe/sve zadate mogunosti jednako dobre, a ako se razlikuju, u emu se
ta razlika ogleda (dajte situaciju u kojoj biste neku reenicu radije upotre-
bili).
1. Zamislimo situaciju u kojoj treba to pre obaviti tri zadatka: poslati paket,
otii u pekaru i spremiti stan. Marija kuva ruak i pita Jovana, Petra i Igora:
- Ko e ta obaviti? __________
- ta e ko obaviti? __________
Ili, prosto, kae:
- Birajte, ko e ta __________/ta e ko __________obaviti. Meni je
svejedno.
Posle momci odu, a Marija e u sebi:
- Pitam se, ko li e ta __________/ta li e ko __________ obaviti.
2. Nakon deurstva na pismenom ispitu pitate se:
- Kako li je ko uradio test? __________
- Ko li je kako uradio test? __________
Nedelju dana kasnije dolazite na posao i radoznali kolega iji su studen-
ti polagali test kod vas, pita:
- Ko je kako uradio test? __________
- Kako je ko uradio test? __________
3. Kako tumaite sledee reenice? Koliko ena, odnosno momaka ima u
svakoj od njih?
a. Neka ena voli svako dete. __________
b. Svako dete voli neka ena. __________
c. Jesi svaku devojku video kad je neki momak poljubio? __________
291
4. Koja od ponuenih tumaenja je mogue u sledeim reenicama:
a. Neko eli da lekar pregleda svako dete.
1) Postoji jedna osoba koja eli da lekar pregleda svako dete. I/ILI
2) Za svako dete postoji neka osoba (moda za svako dete razliita oso-
ba?) koja eli da to dete pregleda lekar.
b. Svako dete neko eli da pregleda lekar.
1) Postoji jedna osoba koja eli da lekar pregleda svako dete. I/ILI
2) Za svako dete postoji neka osoba (moda za svako dete razliita oso-
ba?) koja eli da to dete pregleda lekar.
5. Da li sledee reenice smatrate gramatinim? Ako smatrate da je reeni-
ca dobra, obeleite je znakom ; ako je negramatina, obeleite je znakom
*; ako je neprihvatljiva u datom kontekstu (ali gramatina), obeleite je
znakom #; a ako Vam neto zvui udno ili niste sigurni, upotrebite znak
?. Ako smatrate da neki deo reenice mora da bude naglaen da bi reenica
bila prihvatljiva, podvucite taj deo.
a. Koga eli da Marija pozove?
b. Ko eli da organizuje prijem?
c. Petra elim da Marija pozove.
d. Boris elim da organizuje prijem.
e. Petra sam rekla da elim da Marija pozove.
f. Boris sam rekla da elim da organizuje prijem.
292
DODATAK 5: Pojedinana pitanja
(2. jul 2008.)
U emu se za vas ogleda razlika u tumaenju sledeih reenica:
a. Sluam kako Ivan svira tamburu.
b. Sluam Ivana kako svira tamburu.
c. Ivana sluam kako svira tamburu.
Da li se sve tri reenice mogu izgovoriti sa neobeleenim reeninim na-
glaskom?
(5. avgust 2008.)
1. Molim vas naznaite da li ponuena tumaenja smatrate moguim ili ne
(obeleite svako od njih znakom , ? ili *):
a. Marija veruje da Petar mudro savetuje Ivanu.
1. Marija veruje da je mudro od Petra to savetuje Ivanu. __________
2. Marija veruje da Petar na mudar nain savetuje Ivanu. __________
b. Mudro Marija veruje da Petar savetuje Ivanu.
1. Mudro je od Marije to veruje da Petar savetuje Ivanu. __________
2. Marija na mudar nain veruje da Petar savetuje Ivanu. __________
3. Marija veruje da je mudro od Petra to savetuje Ivanu. __________
4. Marija veruje da Petar na mudar nain savetuje Ivanu. __________
2. Da li reenica b. moe imati isto tumaenje kao reenica a., a reenica d.
kao reenica c. sa nekontrastnim reeninim naglaskom? Da li se va sud
menja ako kontrastno naglasite priloge itko, odn. jasno?
a. Marija je videla da je Petar itko napisao domai zadatak.
b. itko je Marija videla da je Petar napisao domai zadatak.__________
c. Marija se pitala ta je Petar jasno video.
d. Jasno se Marija pitala ta je Petar video. __________
293
(6. oktobar 2008.)
Kako tumaite jedno drugo u sledeim reenicama? Dopiite mogue tuma-
enje (a. i/ili b.) pored svake reenice.
1. Ivan i Marija su predstavili decu jedno drugom. __________
2. Ivan i Marija su jedno drugom predstavili decu. __________
3. Jedno drugom su Ivan i Marija predstavili decu. __________
a. Ivan je Mariji predstavio svog sina Marka, a Marija Ivanu svoju erku
Anu.
b. Ivan i Marija su predstavili Marka Ani.
(10. oktobar 2008.)
1. Zamislite situaciju u kojoj vam Ivana pria kako je Petar kukao da mu je
drava sve oduzela, i da mu je Marija dala auto. Da znate da ta informacija
nije tana, kojom od sledeih reenica biste ispravili Ivaninu priu? Rangi-
rajte mogue odgovore brojevima (od 1 za najbolji).
a. Ne, Marija je naivno Petru stan dala. __________
b. Ne, Marija je Petru naivno stan dala. __________
c. Ne, Marija je Petru naivno dala stan. __________
Da li gornje tri reenice mogu imati tumaenje d.? Koja?
d. Naivno je od Marije to je Petru dala stan (kad je mogla da mu da
malo para, pa da mu vidi lea). __________
2. Da li u reenicama a-c. smatrate da se mudro moe tumaiti kao reenini
prilog, tj. da li ove reenice mogu imati tumaenje d.? Da li je mogue (i)
tumaenje ovih reenica koje dajemo pod e.? Dopiite mogua tumaenja
pored svake reenice.
a. Ko koga mudro savetuje? __________
b. Ko mudro koga savetuje? __________
c. Koga mudro ko savetuje? __________
d. Od koga je mudro to savetuje koga?
e. Ko kome daje mudre savete?
294
(16. oktobar 2008.)
Da li sledee reenice smatrate prihvatljivim? Obeleite ih znakom , ? ili
*:
1. (A: Zna ta ima novo? Petar voli Mariju!)
a. (B: Ne,) Marija voli Petra. __________
b. (B: Ne,) Marija Petra voli. __________
c. (B: Ne,) Petra Marija voli. __________
d. (B: Ne) Petra voli Marija. __________
2. (ula sam da je Petar pozvao Mariju, ali...)
a. ko je pozvao Anu? __________
b. ko je Anu pozvao? __________
c. Anu je ko pozvao? __________
d. Anu je pozvao ko? __________
(17. oktobar 2008.)
Da li sledee reenice smatrate prihvatljivim? Obeleite ih znakovima ,
? ili *:
1. Jovan je zagrlio Mariju.
a. Ne, Petar je zagrlio Mariju. __________
b. Ne, Mariju je Petar zagrlio. __________
c. Ne, Mariju je zagrlio Petar. __________
2. Jue je Marija nazvala Petra.
a. Ne, prekjue je Marija nazvala Petra. __________
b. Ne, Marija je prekjue nazvala Petra. __________
c. Ne, Marija je nazvala Petra prekjue. __________
d. Ne, Marija je nazvala prekjue Petra. __________
3. (Otac: Marija je dala Petru pisamce u obliku srca.)
a. (Majka: Ne,) Marija je dala Ivanu medenjak. __________
b. (Ne,) Marija je dala medenjak Ivanu. __________
c. (Ne, ) Marija je Ivanu dala medenjak. __________
d. (Ne,) Marija je medenjak dala Ivanu. __________
295
4. (Izvetaj sa grupne posete razreda Sajmu knjiga.)
a. Samo dva aka su kupila samo jednu knjigu. __________
b. Kupila su samo dva aka samo jednu knjigu. __________
c. Samo dva aka su samo jednu knjigu kupila. __________
Doc. dr Sabina Halupka-Reetar
REENINI FOKUS U ENGLESKOM I SRPSKOM JEZIKU
Edicija E-disertacija, knjiga 1
Filozofski fakultet, Novi Sad
Za izdavaa:
Prof. dr ljiljana Suboti, dekan
Urednici:
Prof. dr Tvrtko Pri
Prof. dr Biljana imunovi-Belin
Recenzenti:
Prof. dr Ranko Bugarski
Filoloki fakultet, Beograd
Doc. dr Katarina Rasuli
Filoloki fakultet, Beograd
Prof. dr vera vasi
Filozofski fakultet, Novi Sad
Korektura:
Autorka
Kompjuterski slog, korice i konverzija:
Ferenc Finur
KriMel, Budisava
2011.
ISBN 978-86-6065-077-3
CIP -
,
811.111362:811.163.41362
-,
Reenini fokus u engleskom i srpskom jeziku [Elektronski
izvor] / Sabina Halupka-Reetar. - Novi Sad : Filozofski fakultet,
2011. - 1 elektronski optiki disk (CD-ROM) : tekst ; 12 cm
Abstract. - Bibliografija.
ISBN 978-86-6065-077-3
a) - -
COBISS.SR-ID 265927431
E
-
D
I
S
E
R
T
A
C
I
J
A
1

Rečenični Fokus U Engleskom I Srpskom Jeziku

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rečenični Fokus U Engleskom I Srpskom Jeziku

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sabina Halupka-Reetar

You might also like