FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD Industrijsko inenjerstvo i menadment Inenjerski menadment Ener!

etski menadment

Seminarski rad i" #redmeta ENERGETSKI SISTEMI na temu SISTE$I %A KLI$ATI%A&I'U I VENTILA&I'U

Student( Stojakovi+ Dra!an Novi Sad, -../0

)ro*esor( )etrovi+ 'ovan

Sadraj
1 Uvod i o#2ti #ojmovi - Sistem "a venti3a4iju -01 Ti#ovi venti3a4ije 5 Sistem "a k3imati"a4iju 501 Ti#ovi sistema "a k3imati"a4iju 50- Sistem "a 63adjenje 50-01 )rin4i# rada sistema "a 63adjenje 50-0- E3ementi sistema "a 63adjenje 505 Sistem "a !rejanje 7 U#otre8a sistema "a k3imati"a4iju 9 %ak3ju:ak ; Literatura

1 Uvod i opti pojmovi

Od svo! nastanka :ovek je teio da svoje ivotno okruenje #ri3a!odi se8i0 S o8"irom da je :ovekova to3eran4ija re3ativno ma3a #o #itanju us3ova ivotno! okruenja, jasno je da je to 8io osnovni us3ov o#stanka0 &ivi3i"a4ijski ra"voj i una#redjenje te6nika #ri3o!adjavanja sredine omo!u+i3i su nastanjenost 3judske vrste u !otovo svim #rede3ima na %em3ji0 Ono 2to se od nastanka :oveka javi3o kao #otre8a to je odravanje ivotno! #rostora u #otre8nim tem#eraturnim am#3itudama i #risustvo va"du6a u #otre8noj kon4entra4iji0 Te6nikom "a!ravanja #rostora :ovek je ov3adao vr3o rano, a va"du2na kon4entra4ija je #rirodno 8i3a uravnoteena0 U modernim us3ovima ivota, sa ivotnom #rostorom koji je sve samo nije #rirodan, kao us3ov o#stanka javi3a se #otre8a "a odravanjem #omenuti6 #arametara u domenu #ri6vat3jivom "a :oveka0 Tako su *ormirani sistemi "a !rejanje, 63adjenje i venti3a4iju a sve sa 4i3jem o8e"8edjenja #otre8ni6 us3ova "a ivot 3judi0 <rejanje je #ro4es "a!revanja, odnosno dodavanja to#3ote odredjenom #rostoru =sistemu>, kako 8i nje!ova tem#eratura 8i3a #ri6vat3jiva "a :oveka0 H3adjenje je o8rnuti #ro4es, odnoso odvodjenje to#3ote kada je tem#eratura #rostora ve+a od e3jene0 Venti3a4ija o8e"8edjuje e3jeni kva3itet va"du6a u odredjenom #rostoru0

2 Sistem za ventilaciju
Venti3a4ija #rostora ima "a "adatak da i"vr2i o8novu "a!adjeno! va"du6a sa vr2enjem i #re:i2+avanja svee! i3i o8nov3jeno! va"du6a i os3o8adjaju+i !a, ra"nim *i3triranjem0 Karakteristike va"du6a koji je #otre8an "a :ovekovo ivotno okruenje je 3ako utvrditi, to su "a#ravo nje!o #rirodne karakteristike, a do #romena ti6 karakteristika naj:e2+e u"rokuje sam :ovek0 <ustina va"du6a i"nosi 1,-/5 k! m50 <3avni sastoj4i va"du6a u #ri"emnim s3ojevima atmos*ere su( kiseonik =-.,?@>, a"ot =A?,-@>, ar!on =.,/@>, u!3jen dioksid =.,.7@> i dr0 )ored ovi6 6emijski6 sastojaka u va"du6u se uvek na3a"e #romen3jive ko3i:ine od oko .,.5@ 2tetni6 !asova0 Spoljna temperatura oC -2 -"# -" -# -2$ 2$ i vie Potrebna koliina vazduha u prostoriji po osobi (m3/h) sa zabranjenim puenjem ! " "3 "$ 2 "#
Tabela 1. Potrebna koliina vazduha u prostori i po osobi

sa puaima "2 "# 2 2% 3 23

U!odnost "a :ove:je! or!ani"ma se #re#oru:uje ste#en v3anosti ne!de i"meBu 79C99@0 Ako su u #itanju i dru!i materja3ni i 3a8oratorijski us3ovi ove 8rojke do8ijaju dru!u vrednost0 Suv va"du6 je 6i!rosko#an tj0 a#sor8uje odreBenu ko3i:inu v3a!e #ri odreBenim tem#eraturama0 Ona ko3i:ina vodene #are koju sadri jedan m- va"du6a, merena o8i:no u !ramima, na"iva se a#so3utna v3anost va"du6a0 U atmos*eri se uvek na3a"i i"vesna ko3i:ina or!anske =od ras#adanja 8i3jno! i3i ivotinjsko! #orek3a> i neor!anske #ra2ine =:aB, #esak, meta3i,000> i dru!i 2tetni sastoj4i0 )ro83em dima se umanjuje #rimenom 4entra3no! !rejanja na te:no i3i !asovito !orivo0 )ostoje vr3o e*ikasni *i3teri "a #re:i2+avanje va"du6a, a3i im je ot#or vr3o ve3iki tako da su vr3o neekonomi:ni0 )o"nato je da je #reterana isu2enost va"du6a u nekim #rostorijama !de se dre neke vrste #roi"voda, naro:ito 2tetna0 %8o! to!a je #otre8no "nati us3ove koji se #re#oru:uju "a odreBene vrste de3atnosti i industrije0

2.1 Tipovi ventilacije

)ostoje dva osnovna ti#a venti3a4ije( #rirodna i me6ani:ka =#rinudna> venti3a4ija0 )rirodna venti3a4ija #redstav3ja o8nav3janje i #ro:i2+avanje va"du6a #rirodno, odnosno us3ed strujanja va"du6a kro" otvore koji se na o8jektima ostav3jaju "a tu svr6u0 Od ve3i:ine i ras#oreda otvora "avisi+e i inte"itet strujanja i o8nav3janja va"du6a0 Inte"itet strujanja se moe #ove+ati visinskom ra"3ikom otvora0

Slika 1. Priodna ventila!i a ku"e

$e6ani:ka i3i #rinudna venti3a4ija jeste venti3a4ija kojom se o8e"8edjuje o8nav3janje i #re:i2+avanje va"du6a strujanjem va"du6a kro" od!ovaraju+e 4evovode #ri :emu se strujanje va"du6a o8e"8edjuje venti3atorima a na:in strujanja va"du6a kon4i#ira #rema #otre8i0 S3oenost me6ani:ki6 venti3a4ija varira u "avisnosti od ve3i:ine i konstruk4ije o8jekata0 A moe da 8ude jednostavna sa jednim venti3atorom i jednostavnim 4evnim sistemom, a3i i s3oena sa vi2e venti3atora, kom#3ikovanim 4evnim sistemom , #re:ista:ima va"du6a i re!u3atorima0

Slika #. $pro%tena %e&a ventila!i e

Na s3i4i -0 #rika"an je #rin4i# rada #rosto! venti3a4iono! sistema0 'ednim venti3atorom se o8e"8edjuje strujanje va"du6a kro" #rostoriju, #ri :emu se odredjena ko3i:ina svee! va"du6a unosi u #rostoriju, a deo "a!adjeno! va"du6a i"8a4uje u s#o3ja2nju sredinu0 Inte"itet strujanja va"du6a se do"ira venti3om i3i 8r"inom venti3atora0

Slika '. $pro%tena %e&a ventila!i e sa preistae& vazduha

Sistem venti3a4ije moe da sadri i #re:ista: va"du6a =s3ika 50> kojim se odstranjuju 2tetne materije #ri3ikom #rotoka va"du6a0 Sistemi venti3a4ije se ra"3ikuju u konstruk4iji i s3oenosti, a sve u "avisnosti od kva3iteta va"du6a koji se e3i #osti+i u o8jektu te od same konstruk4ije o8jekta0 Ti#i:an venti3a4ioni sistem "a jednu ku+u #redstav3jen je na s3i4i 70

Slika (. Siste& ventila!i e za ku"u )izvor http*++ir!.nr!,!nr!.-!.!a.

3 Sistem klimatizacije
Kom#3eks #ostu#aka kojima se i"3ae va"du6 #omo+u te6ni:ki6 ureBaja radi #osti"anja e3jeno! stanja va"du6a u stro!o odreBenim !rani4ama na"iva se k3imati"a4ija0 )arametri koji karakteri2u stanje va"du6a koje 8i ter8a3o da k3imati"a4ioni uraBaji #ri3a!ode us3ovima u!odnosti :oveka 8i3i 8i(

tem#eratura v3anost atmos*erski #ritisak 8r"ina ujedna:enost u sk3o#u #rostorija sa istom namenom ko3i:ina mikro8a joni"a4ija

Tem#eratura je si!urno najvaniji #arametar sistema "a k3imati"a4iju0 Osnovna #otre8a :oveka jeste da o8e"8edi sta8i3nu i konstantnu te3esnu tem#eraturu od oko

5A D&0 Uko3iko se #oremeti te3esna tem#erature do3a"i do #oreme+aja u #ro4esima koji se u :oveku odvijaju 2to u!roava nje!ov o#stanak0 Naravno, sam or!ani"am #odnosi odredjene os4i3a4ije tem#erature okruenja, tako da se moe utvrditi odredjena norma3na tem#eratura okruenja koja 8i :oveku od!ovara3a0 Norma3na #rojektovana tem#eratura u #rostorijama !de 8orave 3judi je u !rani4ama od 1? do -9 D&0 U "avisnosti kako su #rostorije o8u6va+ene, tem#eratura u k3imati"ovanim #rostorijama uneko3iko varirati(

#rostorija o8u6va+ena samo unutra2njim "idovima 1? D& #rostorija sa jednim s#o3jnim "idom 1/ D& #rostorija sa dva s#o3jna "ida -. D& #rostorija sa 5 s#o3jna "ida -.09 D& #rostorija sa 9 s#o3jni6 strana -109 D& terasa #okrivena i "astak3jena sa jedne strane --09 D& terasa "astak3jena sa 9 strana -7 D&

)ri #rojektovanju uredjaja "a venti3a4iju i k3imati"a4iju tre8a voditi ra:una o "imskim i 3etnjim #rojektnim tem#eraturama0 %a "imsku #rojektnu tem#eraturu u kontinenta3nom #odru:iju moe se u"eti od C7 D& do C; D&0 Letnja #rojektna tem#eratura "a k3imati"a4iju se kre+e #rema #oda4ima od 55 D& do 57 D&0 Kada je re: o v3anosti va"du6a,smatra se da :ove:ijem or!ani"mu naj8o3je od!ovara va"du6 va3anosti od 79 do 99@0 S dru!e strane vide3o se da :ove:iji or!ani"am odaje 1..k4a3 6 u sredinama tem#erature od -- do -; D&0 Kao i kod #rovetravanja mora se o8ratiti #anja na i"3a"nu 8r"inu va"du6a i" otvora u #rostorije, naro:ito ako su otvori #ostav3jeni nadomak 3i4a, tj0 is#od 1,9m0 )itanje 8r"ine va"du6a u svakom s#e4ija3nom s3u:ajutr8a do8ro #rostudirati0 U 4i3ju #osti"anja #otre8ni6 us3ova danas se u sistemima "a k3imati"a4iju masovno #rimenjuju s3ede+i #ostu#4i(

)re:i2+avanje ve"du6a koje #odra"umeva odstranjivanje mirisa, #ra2ine, mikro8a i osta3i6 2tetni6 sastojaka Odravanje odreBene ujedna:ene tem#erature va"du6a "a!revanjem i3i 63aBenjem #rema s#o3jnim us3ovima Ov3aavanje i su2enje

Slika /. Siste& za kli&atiza!i u )izvor 0ir 1onditionin- and Re2ri-eration , autor Shan K. 3an-.

3.1 Tipovi sistema za klimatizaciju

)rema nji6ovoj u3o"i sistemi "a k3imati"a4iju se de3e na tri vrste(

"a k3imati"a4iju u "imskim #eriodima "a k3imati"a4iju u 3etnjim #eriodima Sistemi "a #ot#unu k3imati"a4iju u kojima se vr2e sve *unk4ije

)rema nameni sistemi k3imati"a4ije se de3e na(

sisteme "a k3imati"a4iju #rostorija u kojima 8orave 3judi sisteme "a k3imati"a4iju #rostorija "a sme2taj oset3jivi6 materija3a

)rema 8roju #rostorija koje jedan k3imati"a4ioni ureBaj u "!radi tretira, #ode3a se moe vr2iti na(

individua3ne de3imi:ne kom#3etne

3.2 Sistem za hladjenje

Sistem k3ima ureBaja,u to#3im #eriodima kada je s#o3jna tem#eratura ve+a od tem#erature koju tre8a odravati u unutra2njosti #rostorija k3imati"a4ijom,ima "a "adatak da odvoBenjem to#3ote i"vr2i 63aBenje i su2enje va"du6a0Ko3i:ina to#3ote koju tre8a uk3oniti odvodi se uk3ju:ivanjem 63adnjaka0 Uku#na ko3i:ina to#3ote koju tre8a odvesti 63aBenjem EHL =ja:ina 63aBenja> sastoji se i" s3ede+i6 de3imi:ni6 ko3i:ina to#3ote( EHLFE)GEUGESGEK !de su( E)Cko3i:ina to#3ote koja s#o3ja #rodire u "!radu EUCko3i:ina to#3ote koja se #roi"vede uunutra2njosti #rostorije ESCko3i:ina to#3ote koja se uvodi s#o3jni va"du6om EKCko3i:ina to#3ote koja se #roi"vede u kana3ima #rodorom to#3ote i radom venti3atora0 Toplota 4P Ko3i:ina to#3ote E) sastoji se i" to#3ote koja #rodire us3ed tem#eraturske ra"3ike kro" "idove,vrata,#ro"ore i dr0=EH> i to#3ote koja #rodire u unutra2njost #rostorija us3ed uti4aja sun:evo! "ra:enja =E%>0Tako je( E)FEHGE% Toplota 4$ Ova to#3ota je #roi"vedena u unutra2njosti #rostorije od 3judi EL i od ma2ina,ureBaja i osvet3jenja E$ tako da je( EU F ELG E$ $oe se ra:unati da je to#3ota koju #roi"vode ma2ine i ra"ni ureBaji .,- do .,9 nji6ove uku#ne nomina3ne sna!e #rema 8roju :asova iskori2+enja dnevno0 Ko3i:ina va"du6a koje tre8a menjati u k3imati"ovanim #rostorijama odreBene su u #ojedinim "em3jama normama, koje se u nekim #ojedinostima ra"3ikuju0

3.2.1 Princip rada sistema za hladjenje

Osnovni #rin4i# rada sistema "a 63adjenje o#isan je 4ik3usom 63adjenja, a osnovna #ret#ostavka to! 4ik3usa jesu same karakteristike radno! *3uida u smis3u s#e4i*i:ni6 ta:aka is#aravanja i konde"ovanja0 To#3ota se dovodi do *3uida koji je na nioj tem#eraturi i #ritisku stvaraju+i 3atentnu to#3otu da 8i *3uid #re2ao u !asovito stanje0 Ovaj !as se #otom kom#rimuje na ve+e #ritiske i u sk3adu sa tim tem#eraturu na kojima 3atentna to#3ota moe 8iti os3o8odjena a radni *3uid se vra+a u te:no stanje =s3ika ;0>0

Slika 5. Prosta %e&a !iklus hlad en a )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

Hadnom ras63adnom sistemu =s3ika ;0> nedostaje eks#an"ioni venti3 i konde"ator0 )ot#unija 2ema ras63adno! sistema data je na s3i4i A0 Ovaj 4ik3us moe se i !ra*i:ki #rika"ati =s3ika ?0>0

Slika 7. Ko&pletna %e&a !iklus hlad en a )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

Slika 8. Gra2iki prikaz !iklus hlad en a )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

3.2.2 Elementi sistema za hladjenje Kompresori

Osnovna u3o!a kom#resora u ras63adnom 4ik3usu jeste da #ove+a #ritisak suvo! !asa0 Kom#resori mo!u 8iti k3i#ni i dinami:ki0 Osnovna *orma k3i#ni6 kom#resora data je na s3i4i /0

Slika 9. Klipni rashladni ko&presor )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

Slika 1:. Pri&er rota!iono- ko&presora sa dva vratila )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

)ostoje 8rojni ti#ovi kom#resora ra"3i:iti6 konstruk4ija0 Ono 2to i6 #ose8no od3ikuje jeste sistem 63adjenja kom#resora u3jem,"8o! niski6 tem#eratura radno! *3uida0

Kondenzatori
U3o!a konden"atora jeste da #ri6vati !as visoke te#erature i #ritiska, i da !a o63adi kako 8i se !as vratio u te:no stanje0 U!3avnom se "a 63adjenje koristi va"du6 i3i voda0 Najjednostavniji va"d6u2no 63adjeni konden"atori se sastoje od mree 4evi kro" koji #ro3a"i !as, a 4evi su #ostav3jene tako da oko nji6 #rirodno struji va"du60 Uko3iko je #otre8no o8e"8editi ve+i #rotok va"du6a, moe se dodati venti3ator0

Slika 11. ;azdu%ni kondenzator )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

Ve+i to#3otni ka#a4itet i ve+a !ustina :ine vodu idea3nim medijumom "a 63adjenje kod konden"atora0 $anji vodeni konden"atori se sastoje od dva sistema kon4entri:ni6 4evi =s3ika 1-0>

Slika 1#. ;odeni kondenzator )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

$edjutim, ve+i konden"atori "a6tevaju s3oenije struktuiranje 4evi kako 8i se smanji3a uku#na ve3i:ina a #ove+ao to#3otni ka#a4itet =s3ika 150>0

Slika 1'. ;odeni kondenzator )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

Isparivai U3o!a is#ariva:a jeste da o8e"8edi #rim3jenom *3uidu nisko! #ritiska i tem#erature to#3otni kontakt sa te3om kome se odvodi to#3ota0 F3uid #reu"ima 3atentnu tem#eraturu i #re3a"i u suv !as0 Is#ariva:i se k3asi*ikuju #rema toku radno! *3uida i njo!ovim *unk4ijama0 Naj:e2+i je s3u:aj da va"du6 i3i te:nost se #rvo ras63adi, #a se nakon to!a 63adi e3jeni o8jekat0 H3adjenjem #rostorije n#r0 is#ariva: o8e"8edjuje kontakt *3uida sa va"du6om, koji "atim odu"ima to#3otu dru!im #redmetima sa kojima je u kontaktu0

Slika 1(. ;azdu%ni ispariva )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

Slika 1/. ;odeni ispariva )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

Ekspanzioni ventili
U3o!a eks#an"iono! venti3a je u re!u3a4iji #rotoka radno! *3uida od stanja visoko! #ritiska do de3a sistema nisko! #ritiska, dak3e reduk4ija #ritiska0 Naj:e2+e se reduk4ija o8e"8edjuje re!u3a4ijom #rotoka0 Eks#an"ioni venti3i se mo!u k3asi*ikovati

#rema metodama re!u3a4ije0 Eks#an"ioni venti3i mo!u 8iti nisko! i visoko! #ritiska u "avisnosti od #rin4i#a rada0

Slika 15. Ekspanzioni ventil nisko- pritiska )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

Ostali elementi
)ored ova :etiri osnovna e3ementa =kom#resor, konden"ator, is#ari4a: i eks#an"ioni venti3> koji su2tinski :ine ras63adni sistem, #ostoje 8rojni dru!i e3ementi koji :ine ovaj sistem kom#3etnijim, #ou"danijim i e*ikasnijim0 Tu se mis3i na( termostate, venti3e, ras63adna u3ja, manometre, #ovratne re!u3a4ione venti3e, so3enodine venti3e, is#usne venti3e i dr0 Ono 2to svakako jeste e3ement ras63adno! sistema jesu to#3otni ra"menjiva:i0 Naj:e2+e #ostoje dva to#3otna ra"menjiva:a #ri :emu se u jednom odvija konden"a4ija, a dru!i #redstav3ja sistem to#3otni6 ra"menjiva:a direktno #ostav3jeni6 u #rostoru koji se 63adi0

3.3 Sistem za grejanje

Sistem "a !rejanje je ne2to jednostavniji od ras63adno! sistema0 Sastoji se od mree 4evi koji vode "a!rejan *3uid =va"u6 i3i vodu naj:e2+e> do to#3otni6 ra"menjiva:a ra"me2teni6 #o #otre8i0 Has63adjen *3uid se "atim #onovo vra+a u jedini4u "a "a!revanje0 Samo "a!revanje *3uida moe da se vr2i na mno!o na:ina( #redavanje to#3ote sa!orevanjem =!asa, na*te, drveta i s30> u kot3u, #reko e3ektri:ni6 !reja:a, sun:evi6 terma3ni6 ko3ektora itd0 Najvi2e se koriste #ostrojenja "a "a!revanje ne#osredno va"du6a =-A@> i vode u 8oj3erima =55@>, "atim to#3otne #um#e =15@> i dr0

Slika 17. Siste& za za-revan e niskih te&peratura )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

Upotre!a sistema za klimatizaciju

U#otre8a sistema "a k3imati"a4iju je i"u"etno ras#rostranjena0 )o3a"e+i od re!u3a4ije u doma+instvima, dak3e ivotnom #rostoru C "a!revanja "imi, 63adjenja 3eti, i o8e"8edjenja e3jeno! kva3iteta va"du6a, re!u3a4ije okruenja u javnim ustanovama, o8e"8edjenja ra"ni6 industrijski6 #otre8a kao 2to su #rostorije sa od!ovaraju+om niskom i3i visokom tem#eraturom, v3anosti va"du6a i s30 moe se "ak3ju:iti da je u#otre8a ovi6 sistema neo#6odna kada se e3e o8e"8editi us3ovi okruenja #o #itanju #arametara( tem#erature, v3anosti va"du6a, strujanja va"du6a i s30 <otovo da svaki o8jekat "a6teva sistem "a k3imati"a4ija0 Naravno od s3oenosti "a6teva o8jekata "avisi+e i s3oenost samo! sistema "a k3imati"a4iju0 A3i ono 2to je si!urno da od #ojedina:no! doma+instva, do s3oeno! industrijsko! sistema, #ose8na #anja mora da se #osveti #rojektovanju i i"!radnji sistema "a k3imati"a4iju0 Kada se u"me u o8"ir i da je ovaj sistem inte"ivan ener!etski #otro2a: te da i"iskuje o"8i3jne tro2kove, jasno je da se mora o"8i3jno s6vatiti0 )ostu#ak #rojektovanja sistema "a k3imati"a4iju #redstav3jen je na s3i4i 1?0 )rojekat sistema "a k3imati"a4iju se o8i:no #ri#rema #re i"!radnje o8jekta0

Slika 18. Postupak pro ektovan a siste&a za kli&atiza!i u )izvor Re2ri-eration and 0ir 1onditionin- , autor 0.R. Trott6 T. 3el!h.

" #aklju$ak
Sistemi "a k3imati"a4iju su i"u"etno vani jer o8e"8edjuju #omenute #arametre okruenja onakvim kakvim je #otre8no0 Od osnovne u3o!e re!u3isanja tem#erature okruenje te samim tim o8e"8edjenja sta8i3ne tem#erature :oveka i ivotno! o#stanka, #a do s3oeni6 industrijski6 "a6teva, sistemi "a k3imati"a4iju imaju 2iroku namenu0 $edjutim, :injeni4a je i to da su ovi sistemi i"u"etni #otro2a:i ener!ije0 To "na:i da tre8a da 8udu #od sta3nom #anjom 3judi koji se 8ave ener!etikom te da se sta3no una#redjuju #o #itanju e*ikasnonosti0

% &iteratura

He*ri!eration and Air &onditionin! C autor A0H0 Trott, T0 Ie346 Air &onditionin! and He*ri!eration C autor S6an K0 Ian! 6tt#( ir40nr4C4nr40!404a JJJ0Jiki#edia0or!