, . , , , . , , .

... , , . , . , .

TAGA ZA LETOTO
\or|i (so vozdi{ka): Eh, go nema letoto... Si zamina pobrzo otkolku {to mislev! Kako i da ne bilo... Sekoga{ ona {to e ubavo, brzo zaminuva... Taka veli baba Nevena. Viktor (i toj so vozdi{ka): Taka e, \or|i, mi go zede zborot od usta. Ima pravo baba Nevena... Jas duri i ne zabele`av koga odleta letoto. Kako da trae{e eden den... \or|i: Ete, i tebe, Viktore, kako da ti e `al {to tolku brzo go snema... Taka li? Viktor: A Marko? Ako ne ka`e Marko? \or|i (podbivno): Toj kako da ne e tuka... Ni{to nitu gleda nitu slu{a. Nego go interesira samo u~eweto... Viktor (so nedoverba): Kojznae dali e taka!? Na nikoj ne mo`e{ da mu yirne{ vo srceto...Taka veli baba Stojna. \or|i: Toga{ i jas }e i` veruvam... No nie, za sekoj slu~aj, ajde da si se ispla~eme. Za da izbega tagata od nas... So solzite }e ni bide ,,raat" na du{ata... Taka veli i baba Nevena, a ne samo tvojata baba Stojna... Marko (za sebe): Ete, na \or|i i Viktor kako da im potonale site la|i vo moreto. A da bea hrabri kako mene nikoj nema{e da gi doznae... Ne sakaat da po~ne u~ebnata godina... Mislat li deka letoto ve~no }e trae? I deka v u~ili{te ni{to ubavo ne se slu~uva? A mene, da bidam iskren, mi stana zdodevno i sakav da dojde krajot na letoto... I da po~ne u~ebnata godina... Ne mo`ev da izdr`am da ne ja gledam Angela. Ne znam dali i taa istoto go misli za mene!? A da gi vidam i drugite od oddelenieto... No tajnata so Ana si ja ~uvam samo za sebe... \or|i (ja kreva glavata): Ajde Viktore! Ne vredi da taguvame za ne{to {to ne mo`e da se vrati. Pa duri toa da bilo i prekrasno leto kako ova {to si zamina...

Viktor (pomirlivo): Ima{ pravo, \or|i! Najdobro e da se soo~ime so vistinata. U~ebnata godina po~na i da ne se obiduvame da go vratime letoto... \or|i (se sme{ka): Taka e, ne treba! Zatoa, simni go ranecot od grbot i izvadi go u~ebnikot po maj~in jazik... Viktor (se {treknuva): O, sosema zaboraviv... Mene navistina letoto me odvleklo predaleku od ovaa u~ilnica... Marko (nasmeano): Ej, \or|i, Viktor! Sakate li ne{to da vi podaram?! I na dvajcata! \or|i (radosno): A koj ne bi sakal da dobie podarok, Marko? Viktor: Navistina, koj? Tuku, {to bi ni podaril?! A koga si tolku dare`liv... Marko ({egovito): Pa, ete, vo zamena za edno leto }e vi podaram prekrasna esen, a potoa sne`na zima, no u{te i cvetna prolet... Se dodeka da dojde u{te edno novo leto za da vi ja vrati radosta. Ne samo vam, tuku i na site. A i mene...

SEPTEMVRI E TUKA
Septemvri ni doleta so utrata razladeni, ne sme iznenadeni! Ako se, predvid se zeme, pak ni dojde navreme. So mirisot na `oltite diwi, otkosenoto seno. Na esen potsetuva denot! Septemvri si gi napi{al doma{nite zada~i: pred da se oglasi yvon~eto gi isprazni pla`ite, detskiot xagor pod sonceto. Gi svetna dvorovite,

gi podnovi u~ilnicite: - Povtorno dobredojde za u~enicite! Septemvri e prijatel nad prijatelite. Pak sme so drugarite, so u~itelite! Najveseli osnovcite, zdivnuvaat babite i dedovcite! Pozdrav od doma. Od prozorcite, od terasite: - Za eden klas porasnale na{ite!