ZDRAVLJE Iz HRANE

Broj 1, februar 2012.

ORGANSKA PRoIZVoDNJA GOOD FOR NATURE, GOOD FOR USERS ORGANIC FARMING DoBRA ZA VAS, DoBRA ZA PRIRoDu

Podrka proizvodnji organske hrane u Junoj Srbiji Organic Food Production Support in South Serbia OFPS

Broura Projekta

ZDRAVLJE Iz HRANE

Potovani,
na poetku nae saradnje, imamo potrebu da Vam se na ovakav nain predstavimo i obratimo kako bismo Vam pribliili nau misiju. Ovakav nain komunikacija sa Vama praktikovaemo jednom kvartalno. Nadamo se da ete u naim publikacijama pronai veoma puno korisnih tekstova. U ovom broju, koristimo priliku da Vam predstavimo projekat ali i da Vam predstavimo Potencijale za razvoj organskog voarstva na podruju Jablanikog i Pinjskog okruga.

Ko smo mi?
Mi smo projektni tim Centra za organsku proizvodnju Leskovac u okviru Centra za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga i elimo da postanemo Va partner u poslu kome ete se sa poverenjem obraati i sa kojim ete saraivati u postupku uvoenja organske proizvodnje, ali i u reavanju svih ostalih problema i nedoumica vezanih za proizvodnju u poljoprivredi. Na tim je zapoeo sa realizacijom projekta Podrka proizvodnji organske hrane u Junoj Srbiji - Organic Food Production Support in South Serbia (OFPS).

ta je Projekat Podrka organskoj poljoprivrednoj proizvodnji u Junoj Srbiji (OFPS) i ta elimo njime da postignemo?
Decembra 2010. godine, Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga i Austrijska Razvojna Agencija (ADA) potpisali su ugovor o implementaciji projekta Podrka proizvodnji organske hrane u Junoj Srbiji (OFPS).

ZDRAVLJE Iz HRANE

Osnovni koncept projekta je podrka organskoj proizvodnji i sektoru prerade u primeni organske proizvodnje, radi postizanja boljeg pozicioniranja na domaem i inostranom tritu, a indirektno i otvaranju novih radnih mesta u ovom delu Srbije. Svrha ovog Projekta je razvoj strunih kapaciteta Centra za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga za ciljnu podrku proizvoaima i preraivaima organske hrane. Takoe, svrha projekta je i iniciranje procesa umreavanja u cilju razvoja odrivog sistema pruanja savetodavnih usluga kroz zvaninu savetodavnu mreu, kao i unapreenje ekonomske situacije u regionu podsticanjem korienja komparativnih razvojnih prednosti i potencijala putem uvoenja proizvodnje organske hrane. Takoe, cilj projekta je olakavanje procesa potrebnih za stvaranje poslovnih mrea proizvoaa i preraivaa, reavanjem problema koji trenutno postoje kako bi se razvila zvanina odriva mrea proizvoaa preraivaa (udruenje) za organsku proizvodnju hrane.

Ko su uesnici projekta?
1. Farmeri i proizvoai iz June Srbije zainteresovani za razvoj i unapreenje znanja i kapaciteta proizvodnje, prerade i prodaje organskih proizvoda. 2. Organizacije koje predstavljaju farmere, preraivae. 3. kole i druge obrazovne institucije koje se bave edukacijom iz oblasti poljoprivrede.

Kakve rezultate oekujemo na kraju projektnog perioda?

1. Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga e razviti strune kapacitete, vetine i znanje koji e mu omoguiti da podstie, promovie i razvija sektor organske hrane. 2. Broj proizvoaa organske hrane i preraivaa e se poveati. 3. Znanja proizvoaa i preraivaa organske hrane, o proizvodnji i tehnikim i trinim zahtevima u sektoru organske hrane e se uveati, putem organi-

ZDRAVLJE Iz HRANE

zovanja treninga, seminara, obuka, radionica, poseta proizvoaima organske hrane u drugim zemljama. 4. Odabranim poljoprivrednim proizvoaima i preraivaima hrane uesnicima projekta, pomoi e se razvoju i uspenoj prodaji organskih poljoprivrednih i umskih plodova. 5. Produktivni kapaciteti odabranih proizvoaa organske hrane i preraivaa e biti modernizovani.

ta je bitno za nau uspenu saradnju?

Na projekat e biti uspean i sa dugoronim pozitivnim efektima jedino ukoliko uloimo zajednike napore u njegovoj realizaciji. Zato Vam se, potovani partneri, obraamo sa molbom da naa komunikacija bude to intenzivnija i fleksibilnija. U svakom momentu nam se moete obratiti, doi kod nas, pozvati nas da Vas posetimo.

Gde nas moete nai?

Nae prostorije se nalaze u ulici: Vlajkova 199, 16000 Leskovac, Srbija Telefoni/faks: +381 (0)16 233 440, 233 441 info@centarzarazvoj.org www.centarzarazvoj.org Potovani prijatelji-partneri, ovo je tek poetak naeg zajednikog poduhvata. Takoe Vas pozivamo da inicirate teme koje bi bile interesantne za Vas i Vau proizvodnju. Svaka ideja i sugestija za nas je dobrodola. Srdani pozdrav, Projektni tim Leskovac

ZDRAVLJE Iz HRANE

Zato se opredeliti za organsku proizvodnju?

Prednosti organske poljoprivredne proizvodnje
U klasinoj konvencionalnoj poljoprivredi je evidentno prekomerno i neracionalno troenje neobnovljivih prirodnih resursa, kao i razne mere koje ostavljaju trajne tetne posledice na celokupnu prirodu i prirodne procese remetei tako milijardama godina uspostavljanu ravnoteu u prirodi. Moderna nauka utvrdila je da veliki broj bolesti ima direktnu uzronu vezu sa kvalitetom hrane koju jedemo i pojavom raznih rezidua koje ostaju u biljkama nakon primene hemijskih sredstava u agrotehnici.

ZDRAVLJE Iz HRANE

Postavlja se konkretno pitanje:

Zato jesti organsku hranu? Razlozi su vie no oigledni:

1. Organski gajeno voe i povre raste sporije, a samim tim ima i do 30% vie suve materije, a samim tim i intenzivniji ukus 2. Organska hrana je zdravija 3. U organskoj hrani nema tetnih aditiva 4. Organska hrana ne sadri pesticide 5. Organska hrana je bez genetskih modifikacija 6. Organska hrana ne sadri antibiotike 7. Organska hrana podlee visokim standardima kontrole 8. Organski gajene ivotinje se gaje na najprirodniji nain, sa mnogo slobodnog kretanja, komotnim sklonitima itd.

Ponovo se vraa svest o tome da saradnja sa prirodom umesto njenog sistemskog unitavanja daje puno bolje rezultate. Organska (ekoloka) poljoprivreda uklapa se u koncept odrivog razvoja jer itavim nizom mera koje obuhvataju ukupnu proizvodnju tei ekoloki istoj, isplativoj, etiki prihvatljivoj i socijalno pravednoj poljoprivrednoj proizvodnji. Dananja poljoprivreda pretvorila je polja u odreeni oblik industrijske proizvodnje, iji je jedini cilj da iz zemlje izvue to vie. Ovakav pristup temelji se na neracionalnoj upotrebi fosilne energije i hemikalija to je dovelo do opasnih ekolokih posledica i iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih izvora. Nestale su mnoge biljne i ivotinjske vrste, a drastino se smanjio i broj seoskih domainstava. Osim toga, konvencionalna poljoprivreda je danas najvei zagaiva okoline, pitke vode i vazduha.

ZDRAVLJE Iz HRANE

Stoga je organska proizvodnja nunost, ukoliko elimo da zemlju sauvamo za budue generacije. Danas je ekoloka poljoprivreda u mnogim zemljama jasno definisana zakonima. Tome se pridruila i Srbija donoenjem paketa zakona i propisa koji reguliu poljoprivrednu proizvodnju. Prehrambeni proizvodi u organskoj poljoprivredi, kontrolisani su i nose posebni znak, to potroaima daje sigurnost i uliva poverenje u proizvod i sistem.

Donoenjem Zakona o organskoj proizvodnji podstaknut je:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. nastanak novog trita porast poverenja potroaa postizanje viih cena smanjenje intenziteta iskoriavanja resursa zatita okoline postojanost poljoprivrednog zemljita vea transparentnost proizvoda i preraevina ravnopravnost proizvoda u trinoj utakmici na domaem tritu proces podsticanja daljeg irenja ekoloki orijentisane poljoprivredne proizvodnje usklaene s prirodnim i drugim uslovima 10. proces ravnopravnijeg ukljuivanja na svetsko trite, posebno iskoriavanjem prednosti i niskog stepena zagaenja okoline u naoj zemlji.

Organska proizvodnja omoguava formiranje novog podruja u poljoprivrednoj proizvodnji s perspektivom preorjentacije postojeih gazdinstava u organskom ali i u profitabilnom smislu. Organska proizvodnja je posebno pogodna za specijalizovana porodina domainstva.

ZDRAVLJE Iz HRANE

Pogodnost je, takoe i:

1. otvaranje posebnog trita organski proizvedenih proizvoda i mogunost prodaje na stranom tritu kroz turizam i izvoz 2. poveano zapoljavanje u poljoprivredi, preradi i prodaji 3. bolje iskorienje poljoprivrednih povrina, posebno u ruralnim podrujima 4. revitalizacija sela, poboljanje kvaliteta ivota na selu i smanjenje migracije ka velikim centrima.

Organska proizvodnja omoguava odrivo upravljanje prirodnim resursima:

1. smanjenjem primene pesticida, vetakih mineralnih ubriva i drugih agrohemikalija 2. ekolokim odlaganjem otpada iz poljoprivrede, kao i 3. stvaranjem povoljnijih ekonomskih uslova proizvodnje (nii inputi, vee i ravnomernije zapoljavanje radne snage, poveanje samostalnosti poljoprivrednih dobara kao celine) 4. mogunosti unapreenja rada na samom poljoprivrednom dobru kroz preradu, prodaju i turizam.

Sve ove prednosti se moraju uzeti u obzir kada se odluujete o tome da li izabrati organsku proizvodnju kao nain proizvodnje ili ne.

ZDRAVLJE Iz HRANE

10

Meutim, da li postoji druga strana medalje? ta je to to je neophodno znati kada se odluujete da zaponete sa organskom proizvodnjom?
1. Nije mogue odmah prei sa konvencionalne na organsku proizvodnju. Nuno je prelazno razdoblje s konvencionalne na organsku proizvodnju tokom koga se zemlja mora proistiti od ranije korienih hemijskih sredstava. Konverzija je, u stvari, period prilagoavanja i prelaska parcela i proizvoaa iz konvencionalne proizvodnje u organsku. Konverzija za ratarske kulture traje 2, a za voarske 3 godine, ukoliko inspektor sertifikacione kue ne odredi drugaije (postoje izuzeci). Period konverzije poinje od dana zakljuenja ugovora sa sertifikacionom kuom od kada poinju da se primenjuju metode organske proizvodnje. Tokom perioda konverzije, imaete pravo na korienje podsticajnih sredstava koja Republika Srbija izdvaja za biljnu proizvodnju (ratarska proizvodnja, povrtarska, voarska i vinogradarska), kao i za stoarsku proizvodnju (krupna stoka, sitna stoka, ivina, konica). Jedino ogranienje je po podnosiocu zahteva i taj iznos je limitiran na 2.200.000 dinara na godinjem nivou za one podnosioce koji imaju kombinovanu proizvodnju. Ova sredstva se izdvajaju svake godine, a iznos se utvruje na osnovu uredbe. 2. Organska proizvodnja je proizvodnja sa niim prinosima, jer tamo nema mineralnih ubriva, nema zatite, upotrebe hebricida, a danas je teko boriti se protiv niza bolesti, tetoina, korova itd, bez upotrebe hemije. Sa druge strane, kada se posmatraju cene organskih proizvoda u odnosu na cene konvencionalnih proizvoda, u pojedinim zemljama EU, mogu se uoiti sledee karakteristike: 1. u Nemakoj su cene u proseku 20% vie 2. u Francuskoj su vie za 20-30% (u specijalizovanim radnjama ak do 50%, pri emu domai proizvodi imaju prednost) 3. u Italiji su cene 25% vie u supermarketima i 30% vie u specijalizovanim radnjama

ZDRAVLJE Iz HRANE

11

4. u vedskoj su cene 15% vee, dok se cena nepreraenih proizvoda jo vie razlikuje 5. u Danskoj su cene za 20-30% vie. Takoe, treba naglasiti da je potranja za organskom hranom na globalnom nivou porasla za 42% od 2002. godine do danas.

ta je zakljuak na osnovu izreenog?

Ukoliko se odluite za proizvodnju u skladu sa principima organske poljoprivredne proizvodnje: 1. moraete da proete kroz period konverzije, ali e vas od trenutka ulaska u sam proces i kroz itav postupak konverzije ali i kasnije proizvodnje podravati drava koja e Vam na osnovu podnesenog zahteva isplatiti podsticajna sredstva 2. dobiete nie prinose no u konvencionalnoj proizvodnji, ali ete zato postii veu cenu. Kao to moete zakljuiti, organska proizvodnja jeste proizvodnja koja zahteva maksimalno angaovanje farmera i preraivaa, ali je i proizvodnja koja e Vam doneti profit i koja je perspektivna sa aspekta dugorone mogunosti plasmana.

I na kraju - najbitnije:
morate imati strpljenja, morate biti spremni na uenje i napredovanje. Morate znati da ete prihvatanjem koncepta organske poljoprivredne proizvodnje moi da zaradite, ali pre svega, biete nosioci i prenosioci ideje o ouvanju zdravlja naih ali i buduih generacija, o ouvanju prirode i nae okoline, o ouvanju ostavtine za budunost.

ZDRAVLJE Iz HRANE

12

Potencijali za razvoj organskog voarstva na podruju Jablanikog i Pinjskog okruga

Potencijali poljoprivrede u Junoj Srbiji za bavljenje organskom proizvodnjom
Srbija je zemlja sa dugom tradicijom poljoprivredne proizvodnje tako da je logino da ansu za poboljanje uslova ivota treba traiti ba u njenom osavremenjavanju i primeni najnovijih dostignua u ovoj oblasti. Osim toga za uspeh svake proizvodnje vano je obezbediti siguran plasman i adekvatnu cenu proizvoda. Svedoci smo da se cene poljoprivrednih proizvoda, u zavisnosti od ponude i potranje na svetskom tritu, menjaju iz sezone u sezonu, a nekad i vie puta u toku jednog proizvodnog ciklusa. Zbog ovih razloga velika je dilema kod naih farmera ta proizvoditi i koji bi to proizvodi donosili stabilan i siguran profit. Pratei svetske trendove u poljoprivredi moemo doi do zakljuka da je jedna od najprofitabilnijih grana ovog sektora proizvodnja organske hrane. Dokaz za to je da organska proizvodnja belei najvei indeks rasta u prethodnom periodu. Proizvodnja i potronja organskih proizvoda belee konstantan rast u poslednjih desetak godina. Najvea trita za plasman organskih proizvoda su Nemaka (iji graani potroe 5,8 milijardi eura za kupovinu ovih proizvoda), zatim Francuska (3,4 mlrd.), Velika Britanija (2,07 mlrd.) i Italija (1,50 mlrd.). Treba naglasiti da je promet ogranien nedovoljnom koliinom organskih proizvoda zato to je potranja svake godine sve vea. Ovi podaci nedvosmisleno pokazuju da snabdevanje trita Evropske Unije organskim proizvodima predstavlja veliku ansu za poljoprivredu nae zemlje, odnosno za poljoprivredne proizvoae naa dva okruga.

ZDRAVLJE Iz HRANE

Prirodni i drutveni preduslovi

Poljoprivredna proizvodnja je fabrika na otvorenom i zavisi od mnogih faktora (geografskih, klimatskih, demografskih...) koji utiu na odluku o izboru kulture koju emo proizvoditi. Na podruju Jablanikog i Pinjskog okruga najvei deo povrina pripada blago brdovitim, brdovitim i brdsko-planinskim predelima. Klima je umerenokontinentalna, raspored padavina povoljan, a postoji i mogunost navodnjavanja zahvaljujui veem broju vodotoka kao i prirodnim izvorima. Kao jedna od mogunosti za ostvarivanje viih i sigurnijih prihoda poljoprivrednih proizvoaa u ovom regionu, moe se odabrati organska voarska proizvodnja. Pored prirodnih uslova potrebno je da se promeni drutvena svest o znaaju ovakve proizvodnje. Takoe je znaajno da nadleno Ministarstvo odgovori na zahteve poljoprivrednih proizvoaa i pomogne u uspostavljanju organske proizvodnje. Pomo Ministarstva dobija na znaaju kada se zna da je proces uspostavljanja organske proizvodnje 2-3 godine kao i da su potrebna odreena finansijska sredstva. U toku 2010. i 2011. godine doneti su Zakon o organskoj proizvodnji kao i podzakonska akta kojima je zakonska regulativa usklaena sa propisima EU tako da e izvoz naih proizvoda na EU trite biti olakan u narednom periodu. Trenutno je u toku revizija Nacionalnog Akcionog Plana za organsku proizvodnju ijim e se donoenjem obezbediti nesmetan razvoj organske proizvodnje u periodu 2012-2017. godine.

13

Aktuelno stanje u proizvodnji organske hrane

Identifikovani aktuelni problemi u organskoj voarskoj proizvodnji i predloene mere za njihovo reavanje: Visoka cena sertifikacije. Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga aktivno sarauje sa resornim Ministarstvom tako da se u narednom periodu predvia delimino ili kompletno finansiranje trokova sertifikacije za registrovana poljoprivredna gazdinstva sa manje od 3,50 ha povrina. Ova mera e svoju potpunu svrhu ostvariti u naem kraju s obzirom na prosenu veliinu gazdinstva i usitnjenost povrina.

ZDRAVLJE Iz HRANE

14

Nedostatak sertifikovanog sadnog materijala. Ovaj problem e se reiti tako to se formiraju institucije i privatne kompanije koje e se baviti proizvodnjom i uvozom organskog semena kao i sertifikovanog sadnog materijala potrebnog za zasnivanje zasada za organsku voarsku proizvodnju. Zakonom je dozvoljeno da i nacionalne kue proizvode seme i sadni materijal za organsku proizvodnju. Nedostatak preparata ija je upotreba dozvoljena u organskoj voar skoj proizvodnji. Poveanje broja organskih proizvoaa uticae da se vei broj kompanija i preduzetnika odlui za dobijanje dozvola za uvoz sredstava za zatitu biljaka od bolesti i tetoina. Dosadanji uvoz nije bio isplativ zbog visokih administrativnih trokova dobijanja dozvola, a sa druge strane mali promet zbog malog broja organskih proizvoaa bio je ograniavajui faktor da cena preparata bude prihvatljiva organskim proizvoaima. Zakonom je nacionalnim institutima i semenskim kuama dozvoljeno da se bave istraivanjima i proizvodnjom preparata za zatitu od bolesti i tetoina u organskoj proizvodnji. Plasman organskih proizvoda. Najznaajnija stavka svake vrste proizvodnje je plasman gotovih proizvoda. Centar je u prethodnom periodu ostvario niz kontakta sa mnogim proizvoaima, trgovcima, preraivaima i izvoznicima iz nae zemlje to e puno znaiti buduim organskim proizvoaima u naem kraju.Svi znaajni inioci u organskoj proizvodnji lanovi su nacionalne asocijacije Serbia Organica. U okviru zajednikog delovanja jedna od aktivnosti je okupljanje i udruivanje proizvoaa u cilju zajednikog nastupa na inostranom ali i domaem tritu. lanovi asocijacije su imali mogunost da na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu besplatno izlau i prodaju svoje proizvode.Najbolja ilustracija broja proizvoaa ukljuenih u asocijaciju je hala 4 novosadskog sajma koja je bila namenjena proizvoaima organske hrane. Paleta izloenih proizvoda je bila raznovrsna, a najimpresivnije su bile prelepe i ukusne svee jagode dobijene organskim nainom proizvodnje.

ZDRAVLJE Iz HRANE

15

Svest domaih potroaa o konzumiranju organske hrane dosta se promenila u poslednje vreme, tako da se sve vie potroaa odluuje za ovu vrstu proizvoda. Za tu svrhu se, u bloku 44 na Novom Beogradu, svakog vikenda organizuje pijaca organskih proizvoda. Na tezgama se mogu kupiti samo sertifikovani organski proizvodi i svi izloeni proizvodi nau put do potroaa. U Beogradu, Novom Sadu i drugim veim gradovima organski proizvodi se mogu kupiti i u specijalizovanim prodavnicama.

Edukacija potencijalnih proizvoaa organskog voa

Centar je u okviru aktivnosti na projektu Podrka proizvodnji organske hrane u Junoj Srbiji poetkom jula organizovao dvodnevni seminar o organskom voarstvu. Predava je bio g-din Karl Waltl iz Austrije koji je uesnike seminara upoznao sa iskustvima proizvoaa organskog voa u Austriji, tanije u Pokrajini voa tajerska. Upoznati smo sa specifinostima gajenja jabuke, ljive, maline, jagode i bobiastog voa. U Austriji, postoji vei broj sertifikacionih organizacija koje se bave uvoenjem proizvoaa u organsku proizvodnju kao i samom kontrolom proizvodnje. Za ishranu voa koriste se organska ubriva (stajsko, kompost, biosol, biofert, vinasse) kao i mineralna ubriva koja se mogu nai u prirodi (kalcijum-sulfat, magnezijum-sulfat, hyperkom). Obrada zemljita se razlikuje od konvencionalne obrade. Za zatitu voa od bolesti i tetoina koriste se preparati mahom dobijeni ekstrahovanjem pojedinih biljaka ali i druge vrste preparata (cuprofor, biljna ulja, neem azai, neudosan, isonet z). Upoznati smo sa nainima sadnje, gajenja, tehnikama rezidbe, kao i sa korienjem specifinih zatitnih sredstava u njihovim zasadima (protivgradne mree). Zakljuak seminara je da u Junoj Srbiji postoje izvanredni uslovi za organsku voarsku proizvodnju i da u ovoj vrsti proizvodnje treba identifikovati mogunost za rad, ostvarenje sigurnog profita, kao i unapreenje kvaliteta ivota ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom u Jablanikom i Pinjskom okrugu.

ZDRAVLJE Iz HRANE

16

Kako do sertifikata?
Tekst preuzet sa sajta Serbia organica

Koraci koje treba preduzeti: 1. Uspostavite kontakt sa ovlaenom sertifikacionom organizacijom. 2. Setifikaciona organizacija e Vam dati sve informacije u vezi strune kontrole i sertifikacije i poslati Vam prijavu. 3. Dostavite im popunjenu prijavu. 4. Vaa prijava bie osnova za ponudu sa procenom trokova koja e Vam biti vraena. 5. Ovlaena organizacija provera podatke iz prijave, kao i ispunjenost uslova za ukljuivanje u organsku proizvodnju. 6. Ukoliko ispunjavate uslove zakljuujete ugovor sa sertifikacionom organizacijom. 7. Redovna stuna kontrola se vri jednom godinje izlaskom na teren lica iz sertifikacione organizacije. Proverava se vaa dokumentacija i eventualno uzimaju uzorci. 8. Mogue su i nenajavljene strune kontrole tokom godine. 9. Odluku o sertifikaciji ne donosi lice koje je izalo na teren, ve drugo lice ili komisija u okviru sertifikacione organizacije. 10. U sluaju da ste ispunili sve zahteve i nakon plaanja fakture, dobiete sertifikat koji vai godinu dana. Molimo imajte na umu: sertikacionim telima nije doputeno da daju bilo kakve savete! Veoma je vano da se postarate da precizno vodite dokumentaciju u toku svih koraka u procesu proizvodnje. Dobro pripremljena dokumentacija pomae Vam da utedite vreme i trokove sertikacije!

ZDRAVLJE Iz HRANE

17

Sertifikacione organizacije
Kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji za 2012. godinu, u Srbiji e obavljati sertifikacione kue koje su ovlaene od resornog Ministarstva. Do sada je Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede ovlastilo pet sertifikacionih organizacija za obavljanje kontrole i sertifikacije u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji. To su: ECOCERT BALKAN DOO BEOGRAD Gradski park 2/302, 11000 Beograd tel: 011 3162 105 -mail: office.balkan@ecocert.com ORGANIC CONTROL SYSTEM Trg Cara Jovana Nenada 98, 24000 Subotica tel: 024 521 130 -mail: info@organica SUOLO E SALUTE BALKAN Bulevar Kralja Aleksandra 98, 11000 Beograd tel: 011 2451 377 -mail: direk.sesbalkan@gmail.com

ZDRAVLJE Iz HRANE

18

Control Union Danube doo Bulevar Mihajla Pupina 21, 11000 Beograd tel/fax: 011 2139 541 i 011 3149 918 mail: rvasiljevic@controlunion.rs mail: spopovic@controlunion.com ETKO panonija Cara Duana 57, 21000 Novi Sad tel/fax: 021 637 2505, mob. 069 443 9800 -mail: etkopanonija@gmail.com Ostale kontrolne organizacije, ukupno njih etiri, nalaze se u postupku dobijanja ovlaenja.

Projekat

Podrka proizvodnji organske hrane u Junoj Srbiji Organic Food Production Support in South Serbia OFPS

Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga Vlajkova 199, 16000 Leskovac, Srbija Telefoni/faks: +381 (0)16 233 440, 233 441 E-mail: info@centarzarazvoj.org www.centarzarazvoj.org Autori: Ljubinka Santai, dipl. ing Team Leade Voa projekta Bojan Petkovi, dipl. ing Senior advisor for organic food production Vii savetnik za proizvodnju organske hrane Ova broura je tampana u okviru aktivnosti na realizaciji projekta Podrka proizvodnji organske hrane u Junoj Srbiji koji je finansiran od strane

Austrian Development Agency (ADA) Zelinkagasse, 1010 Vienna, Austria Phone: +43 (0)1 90399 0 Fax: +43 (0)1 90399 1290 E-mail: office@ada.gv.at www.entwicklung.at