Filozofski fakultet, Novi Sad Odsek za srpsku knjievnost i jezik Srpska drama 20.

veka

Ivan terleman, SK 14/09

,,Mladost i starost Crnjanskove Maske

Mentorka: Prof. dr Ljiljana Peikan-Ljutanovi

Novi Sad, 2013.

Mladost i starost Crnjanskove Maske

Ivan terleman SK 14/09

Mladost i starost Crnjanskove Maske

Apstrakt: Rad ima za cilj da priblii odnos mladosti i starosti u drami ,,Maska Miloa Crnjanskog, kako izmeu likova tako i izmeu poetikih naela tradicionalne i ekspresionistike drame. Glavni deo rada obrauje tezu po kojoj su glumica i generalica mladost i starost jedne iste osobe. Tumaenju likova se pristupa s gledita psiholokih istraivanja prevashodno koristei delo ,,Novi putevi psihoanalize autorke Karen Hornaj. Kljune rei: Maska, Milo Crnjanski, drama, mladost, starost, ekspresionizam, tradicija, generalica, Mimi, Branko.

,,O, mladosti, toliko zar ja i ti besmo jedan stvor? (Kolrid, Mladost i starost) Knjievnost bez maske je jedno od bitnih poetikih naela Miloa Crnjanskog; on smatra da pisac treba da komentarie svoje delo, da d objanjenje, da ono bude jasno itaocu, da nema maske, ali oslanjajui se na tezu da u drami ,,rijei stvaraju linost (Kte Hamburger, 1976:200) u tumaenje problema mladosti i starosti emo krenuti iskljuivo od linog posmatrakog doivljaja dramskog dela, drugim reima: koliko su pieva objanjenja neophodna za razumevanje njegove poezije, toliko je potrebno dramu ostaviti da postoji sama za sebe, bez objanjenja, otvorena za razliita tumaenja italaca ili posmatraa, nalik na situacije u stvarnom ivotu, jer ta je tumaenje dramskih likova ako ne i tumaenje dve osobe koje se raspravljaju u poti (vi, koji stojite u redu koji se skoro i ne pomie, upravo gledate dramu i nesvesno tumaite karaktere zavaenih osoba). Generalicu i Mimi moemo posmatrati kao starost i mladost jedne osobe, a ne kao dva razliita lika. Do jedne takve konstatacije moemo doi ve nakon njihovog opisa u popisu likova: ,,Generalica, aristokratkinja iz Rima, i glumica nose isto odelo, sasvim su sline. Jedna je sasvim mlada, druga vene. Osim fiziognomije sve je jednako, ak i kosa. (Crnjanski, 1983:6) Njihov odnos nalii odnosu kurtizane i njene uiteljice, ali s tim da uenica, iako joj je neophodno mentorkino iskustvo, oseti nadmo zbog svoje mladosti koju ova druga nikada nee moi da povrati.1 Meutim ono to je bitno uvideti je to da je ta osoba X narcis; dakle, Mimi bi trebala da predstavlja narcisoidnu enu u mladosti, a generalica u starosti, ili bar na granici
1

Ivana Ignjatov-Popovi ,,Milo Crnjanski Maska, str. 65 2

Mladost i starost Crnjanskove Maske

Ivan terleman SK 14/09

starosti. Preko generaliinog lika se predstavlja narcis koji stari. Osobine takvog karaktera su sledee: ,,sujeta, uobraenost, enja za prestiom i oboavanjem, elja da se bude voljen povezana sa nesposobnou da se vole drugi, beanje od drugih, normalno samopotovanje, ideali, stvaralaka elja, anksioznost u vezi sa zdravljem, izgledom i intelektualnim sposobnostima. (Hornaj, 1964:61) Biti narcis ne znai da ta osoba ne voli, da je sebina, ili da mrzi druge, ve da je u osnovi zaljubljena u samu sebe, pa njenu izbirljivost i potekoe u pronalaenju partnera objanjavamo potrebom da traga za odrazom sebe u drugima. Prema tome, ako je generalica u mladosti bila kao Mimi, Mimi bi trebala u ,,starosti da bude kao generalica. Mladost narcisoidnoj osobi daje samopouzdanja u svoje zavodnike sposobnosti, meutim proces starenja izaziva paniku kod takvih osoba i one ele da na bilo koji nain ugrabe jo koji tren mladalake sveine, a do toga pokuavaju da dou preko veza sa mlaim osobama ili estim menjanjem partnera znajui da im je to ,,poslednji voz da neko zadovolji potrebe njihovog narcisistikog karaktera; njima je potrebno da budu voljene, zapaene, ali i s obzirom da su celu mladost potroile na zaljubljenost u sebe, one ele i da osete kako je to voleti nekog drugog. Upravo to je ono to se deava sa generalicom; njene brojne afere i udvaranje mlaima od sebe, podseaju na oveka koji pred svoju smrt eli da uini sve to nije do tad i vie nee biti u mogunosti. ,,Meutim, takva koncentracija na vanost erotine privlanosti ukljuuje i anksioznost s kojom se oekuje onaj trenutak kada ona moe konano da izgubi vrednost. (Hornaj, 1965:81) Karen Hornaj u VI glavi knjige ,,Novi putevi psihoanalize pod naslovom ,,Psihologija ene govori kako se preko straha od gubitka privlanosti tumai esta ljubomora majki prema odraslim erkama, ili u ovom sluaju ,,uiteljice kurtizanstva prema njenoj uenici. Frojd smatra da je ,,cilj ivota smrt, ali da postoji neto to se suprotstavlja instinktu smrti, a to je ,,instinkt ivota, za koji Frojd smatra da je predstavljen seksualnim nagonima. (Hornaj, 1965:87) Narcisistika osoba nee dozvoliti da umre, jer na taj nain umire i osoba u koju je zaljubljena. Ali ta se deava kada shvati da u borbi sa prolaznou ne moe izai kao pobednik? Onda (u sluaju ove drame) utehu pronalazi u eterizmu, ili starost pokuava da sakrije maskom. Branko oseti da smrt dolazi po njega, ali on umire mlad, dok generalici umire mladost. On ne vija ene i ne eli da bude voljen, on sad vija samo oblake i ume. Romantiarski beg od materijalnog (vezanog za gradsko drutvo) u prirodu predstavlja jedan vid osloboenja od svakodnevne anksioznosti koju proizvodi narcisistika potreba za dopadanjem. Branko koji izgovara rei:
3

Mladost i starost Crnjanskove Maske

Ivan terleman SK 14/09

,,I sad mi vie nita nije drago, nita ne volim, eljan sam uma i da se jako razbolim (Crnjanski, 1983:46). ostavi bez narcisistikog libida i seksualnog nagona, on ostaje gotovo nezatien pred naletom instinkta smrti; on je pomiren sa svojom prolaznou, sa svojim umiranjem. On je eljan ume koja ,,podalje je od profane stvarnosti, mesto izvan civilizacije i nepodlono kontroli, zakon sam za sebe (Stivens 2005:111). Utehu pronalazi u umi, u spajanju sa prirodom, meutim tim putem generalica ne moe poi, jer je u njoj jo uvek iv seksualni nagon. Ostvarenje njenih elja spreava drutvo koje ne podrava veze starije ene i mlaeg mukarca, pogotovo jo ako je ona sa tim mukarcem u srodstvu. Svesna da izmeu nje i drutva stoji samo njen spoljanji izgled, prilazi maskiranju kao jedinom moguem nainu da ostvari svoje ciljeve. Meutim, ona zaboravlja da maska titi samo na odreenoj razdaljini, kada se prie blie objektu od kog se skriva pravo lice, do izraaja dolaze i drugi faktori, kao npr. miris. ,,ezare: Va parfem je neprijatan kao tetkin (Crnjanski, 1983:70) Za lik generalice je vezana jesen, period kada priroda vene, lie opada, pa na slian nain e na kraju drame i njena linost biti ogoljena, dok je za Mimi vezan sneg, koji simbolie zamaskiranost svih prljavtina belinom tj. velom nevinosti. Nije bez razloga Crnjanski odredio da Mimi bude ba glumica, jer upravo za takav posao vezuje maskiranje, pretvaranje, igranje razliitih uloga. Ali, ni ona, kao ni generalica, nije uspeno sakrivena pod svojom ,,maskom. ,,ezare: ujete l sneg se topi? Oh, ja znam, mnogo ta o vama znam (Crnjanski, 1983:11). Kada Mimi poziva generalicu da prisustvuje njenom nastupu u ,,Fedri, izgleda kao da Crnjanski eli da nagovesti da e poetina ,,komedija prerasti u tragediju. Svakako podnaslov poetina komedija predstavlja masku za tragediju, kao to je generalica u mladosti gledala na ivot vedro sa puno samopouzdanja, a kako je starija na njega gleda sa sve vie pesimizma. ,,ezare: Kako kae Branko? Umreti rano, to nije nesretno, nit gadno, ne, to je ba ast (Crnjanski, 1983:10). Onaj ko umre u mladosti nikad nee osetiti al za njom. Svestan takve neminovne tuge za mladou i telesnom sveinom, Branko se ponaa kao da nema ta da izgubi, kao da je ono to je mogao lepo uzeti od ivota prolo i da nema razloga da se boji smrti.

Mladost i starost Crnjanskove Maske

Ivan terleman SK 14/09

Prolaznost je velika tema i u stvaralatvu Ive Andria, tako moemo uporediti generalicu sa ,,enom na kamenu; slinih su godina i sa slinim problemom pred sobom. Mladost tela Marte L. je ljudima delovala kao neprolazna, kao da e veno takva biti, sve dok sama nije poela da uvia promene koje nagovetavaju starost i da se plai kako ona sada izgleda u oima drugih. To njeno muenje i stalno preispitivanje je Andri divno iskazao u reenici: ,,Jer sumnja i briga vide ono to srea i pouzdanje ne mogu nikad da sagledaju (Andri, 2003:188). Ona se pita da li je mogue da nezaustavljivo stari i runja i da uskoro nee biti radosnog leta za nju, jer nee imati hrabrosti da se u takvom stanju pokae pred celom plaom. Plae su u generaliinom sluaju saloni u kojima je nekada bila najatraktivnija, ali sada dolaze nove generacije oslikane preko glumice Mimi, koje su mlae i privlanije od nje. Zanimljivo je da se na jednom mestu u drami i u jednoj generaliinoj sumatraistikoj viziji javlja plaa kao mesto za koje je vezano razmiljanje o mladosti: ,,Svi ste suvie mladi. Doite jednom svi, k meni, na more. Lekati i gledati u nebo, gore, Sluati kako val za valom Dopuzi iz neba do nogu naih i ode. Da vidite, kako su u zoru nesretni Ti razgovori o mladosti i Slavenstvu... Tamo sve doe iz neba i noi i vode, Nestanu, u zoru, uspomene. O, muki, muki, da znate, kako su jadne ene (Crnjanski, 1983:36). U razgovoru u kom generalica savetuje, ili bolje reeno, moli Mimi da se vena sa njenim Bbom: ,,tako je mlad, dobar... nikad vie nee niko tako pred tobom da klei. Meni suze navru kad ujem te rei. Vidi, koliki mene ljubljae... I vidi ta je kraj (Crnjanski, 1983:63) Generalica savetuje Mimi da ui na njenim grekama, da ne bi zavrila kao ona; uniavanjem sebe, istiui nezadovoljstvo svojim ivotom, alei za svojom odbeglom lepotom eli da uveri
5

Mladost i starost Crnjanskove Maske

Ivan terleman SK 14/09

Mimi da e i ona biti takva jednog dana, tanije ,,kroz dvadeset godina. Generalica se poistoveuje sa Mimi, u njoj vidi sebe u njenim godinama, i na prethodno spomenuti nain ona kao da pokuava ,,toj sebi da ukae na greke koje ini i traginu sudbinu koja je oekuje. Nemogu je potpun povratak u mladost; mogue je samo zavaravanje i maskiranje starosti. Sledee to generalica ini, nakon to Mimi odbija da se vena sa njenim neakom, je to da pokuava da ispravi svoju greku iz mladosti, tj. glumiinu greku iz sadanjosti. Generalica se transformie u Mimi i pod njenom maskom i ogrtaem, uverena da je nita ne moe odati, naizgled pokuava da ubedi ezarea da ostane, da ga eli to vee i da e se venati s njim, ali ustvari u toj poziciji i pod najezdom strasti, generalica eli da iskoristi priliku da ispuni svoje incestuozne fantazije. Svesna je da takva avantura moe trajati samo jedno vee, jer maska e kad tad spasti sama od sebe, kad tad e doi trenutak istine; ona svesna rizika i velike sramote koja moe da je zadesi ako bude otkrivena, razvuena izmeu erosa i tanatosa eli da ispuni fantaziju koja je, izgleda, jedina ini ivom. Kao to smo ve videli, generalica savetuje Mimi da ne ide za novcem i poloajem, ve za srcem, da iskoristi mladost na ljubav, a ne starost za aljenje i kajanje, ali onda dolazimo do zanimljive situacije kada maskirana razgovara sa ezarom i izgovara rei: ,,Da zna kako je smean Bach... nemoj da ostari (Crnjanski, 1983:71). Na tom mestu kao da se sama otkriva kada kae: ,,Vidi, polako sve mi se uze. I lepota i... ostanu udi i suze... (Crnjanski, 1983:71) ezare kao njen ideal muke lepote ne treba nikad da ostari; ne da ne treba, ve ne sme. Ona savetuje Mimi za njeno dobro, da ne bi postala nesrena kao ona, a od ezarea ,,savetuje zbog sebe, jer ako se i ta jedina svetla taka u njenom ivotu ugasi, ostae u potpunoj tami. I sama kae: ,,Ja nita neu, samo tamu i vas (Crnjanski, 1983:70). Razotkrivanje generalice izaziva ok kod ezara, ali i jednu reakciju na kojoj bi se trebali zaustaviti i protumaiti njeno pravo znaenje: ,,ezare: Ti si mladost?... opet... (Crnjanski, 1983:72) ok, sram, bes, samoubistvo. To je rezultat ezarovog otkria. Sama pomisao na seksualni kontakt sa svojom tetkom je izazvao eksploziju u njegovim grudima. Svet u kom se pod maskom moe biti ponovo mlad, u kom se pod maskom moe imati neprimeren odnos sa roenim neakom, nije svet u kom ezare vidi svoju budunost. Branko se gadi svega sem uma,
6

Mladost i starost Crnjanskove Maske

Ivan terleman SK 14/09

generalica se gadi svega sem ezara, a ezare se na kraju gadi svega, toliko da bez ikakvog razmiljanja izvrava samoubistvo; puca sebi u grudi i izgovara rei: ,,...zar vas nije stid... ? (Crnjanski, 1983:73). Zapitaemo se: ega da je bude stid? Toga to ne moe sve namere da zadri u tajnosti? to je neak erotski privlai? to se maskirala u glumicu Mimi? to eli da ponovo bude mlada i privlana, samim tim eljena i prihvaena? Treba da se stidi to eli da bude slobodna? Treba da se stidi to je dozvolila da takvi postupci za nju znae slobodu i srean ivot? ,,Zavesa padne brzo (Crnjanski, 1983:73). Kraj je trenutak. To je ono to ovakav nain zavretka drame treba da porui. Ali osim toga, i da iskae stav pisca prema sadraju prikazanog; tako otar zavretak oslikava hladnou pisca prema traginoj sudbini likova. Takoe to brzo sputanje zavese predstavlja i jedan rez; drama predstavlja iseak iz bekog salonskog ivota ispunjenog spletkama, aferama, bludom i dosadom. Publika e se pitati ta e uraditi generalica, ili ta bi trebala da uradi generalica? ta joj preostaje osim da se i ona upuca nakon to je izgubila jedinu stvar koja ju je drala u ivotu? Ali, to je odlika moderne drame: da nam ostavi prostora za sopstveni zavretak, prostora za razmiljanje i domiljanje. Nakon to smo zakljuili da starost i mladost ne mogu jedno bez drugog (starost je potrebna da naui neto mladost, mladost je potrebna da unese sveinu u starost i probudi usnule strasti), trebali bi neto rei i o postupku realizacije drame ,,Maska. Kao to se izmeu likova vodi borba za prevlast izmeu mladosti i starosti, tako se i u poetikom smislu ekspresionizam Miloa Crnjanskog borio sa uticajima tradicionalne drame. Prvo to primeujemo je scenska dekoracija koja poseduje baroknu raskonost2, koja se suprotstavlja stavovima ekspresionistike drame koja zahteva oskudnu scenografiju, ili mejerholjdovski konstruktivistiki dekor sastavljen od stepenica, cevi, rampi, platoa... Crnjanski u ,,Pismu dramaturgu i ravnatelju navodi i jednog kostura obuenog u belo svileno odelo ,,pierrot-a sa crvenim kiticama. O funkciji Pjeroa u knjievnoj tradiciji govori Mirjana Mioinovi
2

u tekstu ,,Maska Miloa Crnjanskog.

Milo Crnjanski u ,,Pismu dramaturgu i ravnatelju navodi potrebne scenografske elemente: biblioteka, stakleni antre, grdno (tom reju Crnjanski doarava rasko i luksuz salona) ogledalo, otoman ,,kao da je iz Hiljadu i jedne noi pao u taj salon, cvee, grdan Graffov klavir, ampanjac, nargila, stoi za kartanje, duboko-zelene tapete, pod zastrt crnim somotom na kojem su izvezene ute, zlatne rue

Mladost i starost Crnjanskove Maske

Ivan terleman SK 14/09

Tradicionalni tip Pjeroa iz comedia dellarte simbolizuje poraz mukosti pred nadmonom enstvenou, meutim kod simbolista on postaje linost koja je ravnoduna i puna ironije prema eni i ljubavi (lik Branka Radievia), linost koja je u dosluhu sa smru, tako da Pjero obuen kao kostur predstavlja njegovo vizualizovano znaenje: ,,Pjero i smrt. U ekspresionistikoj drami skelet je takoe imao svoju funkciju; glumci su u predstavama imali obiaj da iscrtaju skelet po svom telu. Fraze, iseckan govor, meanje srpskog, nemakog, francuskog, takoe ine modernu stranu ove drame. Smena fragmentarnog govora na tri razliita jezika ini da se u jednom trenutku gotovo izgubimo u sadraju, ali to je svakako efekat koji je Crnjanski i hteo da postigne, da uvidimo da ne pripadamo jednom takvom svetu. Uvoenje lika Branka Radievia, opet pokazuje Crnjanskovu vezanost za tradiciju; on kroz lik bolesnog pesnika iznosi neke od svojih stavova pre svega ideje eterizma, pretee njegovog dobro poznatog sumatraizma, ali osim toga, sa likom Branka Radievia 4 unosi i brojne citate njegovih stihova. to se tie glavnog motiva maske, on nije nita novo u naoj knjievnosti, o njemu je govorio Milorad Pavi u tekstu ,,Maskirani dogaaj i prerueni junak u pesmama dugog stiha5, to predstavlja jo jednu vezu Crnjanskog sa epohom baroka. Temu prolaznosti e kasnije Crnjanski provlaiti kroz skoro sva svoja dela, tako da je bitno uvideti na koji joj nain pristupa u ovoj drami, ujedno i jednom od prvih svojih dela, kao i na koji nain pokuava da joj se suprotstavi (eterizmom koji predstavlja koren kasnijeg sumatraizma). Vrednost ,,Maske je i u tome to predstavlja prekretnicu izmeu tradicionalne i moderne ekspresionistike drame, i kao takva, morala je sadrati osobine i jedne i druge strane.

4 5

Vezanost za Branka je iskazao kasnije i u poemi ,,Strailovo. Milorad Pavi ,,Istorija srpske knjievnosti Barok 8

Mladost i starost Crnjanskove Maske

Ivan terleman SK 14/09

Literatura:

,,Knjievno delo Miloa Crnjanskog zbornik radova (1972), Beograd: Bigz. Ignjatov-Popovi, Ivana (2009). ,,Likovi u srpskoj ekspresionistikoj drami, Novi Sad: Pozorini muzej Vojvodine. Crnjanski, Milo (1983). ,,Drame, Beograd: Nolit. Hornaj, Karen (1965). ,,Novi putevi psihoanalize, Beograd: Kosmos. Hamburger, Kte (1976). ,, Logika knjievnosti, Beograd: Nolit. Andri, Ivo (2003). ,,ena na kamenu Izabrana dela IX knjiga druga, ,,Jelena, ena koje nema. Beograd: Dereta, 176-197. Pavi, Milorad (1991). ,,Istorija srpske knjievnosti Barok, Beograd: Dosije, Nauna knjiga.