OD QIQANA DO NAPOLEONOVOG ORLA

Donekle pravno utemeqena i sa dugom istorijom i tradicijom, heraldi~ka scena Francuske je poput stvari u antikvarnici zanimqiva, ali samo u izlogu
(Strane 4-6)

FRANCUSKA HERALDIKA

DVOGLAVI ORAO U RUSKOJ HERALDICI (2)

PERMSKI STIL ILI VEZA SA MONGOLIMA

Da li je kratkovremeni kontakt Mongola sa Selyucima mogao da bude razlog pojave kovanog novca sa dvoglavim orlom u Zlatnoj Hordi ili koreni te pojave zalaze u drugu istorijsku oblast (Strane 10-12)

IRSKA HERALDIKA SLO@ENA JE KOLIKO I WENA ISTORIJA

U znaku harfe iUkeltskog krsta znaku harfe i

(Strane 8-9)

IZME\U DVA BROJA

OCILO x Decembar 2009.

FALERISTIKA

Slavna pro{lost srpske prestonice

Beograd je dobio ~etiri odlikovawa, dva doma}a - orden Kara|or|eve zvezde sa ma~evima i orden Narodnog heroja i dva strana - orden Ratnog krsta i orden Legije ~asti x Sva ~etiri ordena dodeqena su za ratne zasluge

a velikom grbu grada Beograda, pored dvoglavog orla i drugih simbola srpske dr`avnosti, nalaze se i ~etiri odlikovawa koja evociraju na slavnu pro{lost prestonice i zasluge wenih gra|ana. Beograd je dobio ~etiri odlikovawa, dva doma}a - orden Kara|or|eve zvezde sa ma~evima i orden Narodnog heroja i dva strana orden Ratnog krsta i orden Legije ~asti. - Zanimqivo je da su sva ~etiri ordena dodeqena za ratne zasluge tj. nijedan od wih nije dodeqen za zasluge u vreme mira izjavio je predsednik Srpskog heraldi~kog dru{tva Beli orao Dragomir Acovi}, a prenose mediji. Orden Narodnog heroja, koji je posledwi dodeqen Beogradu 1974. godine nalazi se u Starom dvoru i deo je stalne postavke, dok je sudbina ostala tri odlikovawa nepoznata. Na~elnik odeqewa za za{titu i kori{}ewe arhivske gra|e Arhiva Jugoslavije, Milan Medakovi}, izjavio je da se o odlikovawima koja su dodeqena Beogradu izme|u dva svetska rata ne zna ni{ta. - Velika je verovatno}a da su oni uni{teni tokom Drugog svetskog rata, ali i da se nalaze u pojedinim privatnim zbirkama - rekao je on i dodao da u

Arhivu ne postoji kompletna dokumentacija o tome, ve} samo pojedina~ni fragmenti. Za hrabrost i smelost u borbi sa neprijateqem, kao i za juna~ka dela u borbi za nezavisnost tokom Prvog svetskog rata, francuska vlada odlikovala je Beograd ordenom Legije ~asti 21. decembra 1920. godine koji je, u ime predsednika, uru~io francuski mar{al i po~asni vojvoda srpske vojske Fran{e Depere. Govore}i o ordenu Legije ~asti, Acovi} je objasnio da je to institucija koju je osnovao Napoleon Bonaparta 1802. godine pre nego {to se proglasio za cara i trebalo je da u potpunosti zameni ukinuti tj. poni{teni dotada{wi sistem kraqevskih ordena u Francuskoj. - Po zamisli, strukturi i organizaciji to je bio jedan potpuni novitet u istoriji evropskih odlikovawa i ve}ina ordena za zasluge u dana{wem svetu modelovani su prema primeru ovog odlikovawa - objasnio je Acovi}. Prema wegovim re~ima, Legija ~asti je bila i ostala najvi{i francuski orden za zasluge, podjednako vojne i gra|anske, i dodequje se u pet stepena. Osnovno je pravilo, od kog naravno ima i izuzetaka, da u bilo kojoj stranoj zemqi mo`e u svakom momentu biti

samo jedan `ivi nosilac prvog stepena ovog odlikovawa. Beograd je odlikovan najni`im stepenom ordena Legije ~asti, jer su se u ranijoj francuskoj praksi kolektivni nosioci odlikovali najni`im stepenom, {to sada vi{e nije slu~aj. Kao savezni~kom gradu koji je prili~no stradao u Prvom svetskom ratu, tada{wi ~ehoslova~ki predsednik Toma{ Masarik uru~io je Beogradu orden Ratnog krsta oktobra 1925. godine. Orden Kara|or|eve zvezde sa ma~evima dodeqen je Beogradu 18. maja 1939. godine za kolektivne zasluge Beogra|ana u Prvom svetskom ratu. Orden Kara|or|eve zvezde ustanovio je 1. januara 1904. godine kraq Petar Prvi Kara|or|evi} u ~etiri stepena, a grupa sa ma~evima za ratne zasluge uvedena je Uredbom od 20. 10. 1912. godine, objasnio je Dragomir Acovi}. Ministar vojske i mornarice, armijski general Milutin Nedi}, kao izaslanik Wegovog veli~anstva kraqa Petra II Kara|or|evi}a uru~io je ovo najvi{e ratno odlikovawe predsedniku beogradske op{tine, gospodinu Vladi Ili}u, na proslavi Spasovdana. Prema Acovi}evim re~ima, to je bilo simboli~no odlikovawe za veliki broj lica, a kako se kod kolektivnih odlikovawa pri-

mewivao najni`i stepen, ovo je orden ~etvrtog stepena. Od te norme se odustalo samo jednom, u toku Drugog svetskog rata, kada su kraq i vlada, iz izbegli{tva, odlikovali grad Kragujevac zbog streqawa |aka i gra|ana ordenom Kara|or|eve zvezde sa ma~evima prvog stepena, i to je jedini takav slu~aj, objasnio je Acovi}. - Kara|or|eva zvezda je bila u vreme dinastije Kara|or|evi}a najvi{i orden u dr`avi - istakao je predsednik SHD i dodao da je postojao samo jedan vi{i, ali on prakti~no i nije bio orden u pravom smislu re~i jer su ga mogli nositi samo kraq i punoletni prestolonaslednik, a to je Orden svetog kneza Lazara. Drugo doma}e odlikovawe, orden Narodnog heroja, Beogradu je dodelio predsednik SFRJ Josip Broz Tito 20. oktobra 1974. Ovaj orden je dodeqen na osnovu na~elne odluke da svi glavni gradovi socijalisti~kih republika i autonomnih pokrajina treba da budu progla{eni za kolektivne heroje. - Orden Narodnog heroja ustanovqen je avgusta 1943. godine kao odli~je za lica koja su stekla zvawe narodnog heroja, a Beogradu je dodeqen tek 30 godina posle osloba|awa {to je malo uvredqiv podatak - ocenio je Dragomir Acovi}. x

SRPSKA SKUP[TINA USVOJILA ZNA^AJAN PRAVNI AKT

Napokon zakon o odlikovawima

Skup{tina Srbije usvojila je Zakon o odlikovawima, koji predvi|a uspostavqawe ordenskog sistema Srbije. Zakonom je predvi|eno postojawe tri vrste odlikovawa - ordeni, medaqe i spomenice. Ordeni, u zavisnosti od vrste zasluge, mogu biti dodeqeni u vidu Ordena Republike Srbije, Ordena srpske zastave, Sretewskog ordena, Ordena zasluga za dr`avu, Ordena belog orla sa ma~evima i Ordena zasluga za odbranu i bezbednost. Medaqe koje mogu biti dodeqene su Medaqa za hrabrost, Medaqa za zasluge i Medaqa zasluga za odbranu i bezbednost, dok se spomenice dodequju radi obele`avawa doga|aja koji su od velikog zna~aja za Srbiju. Odlikovawa zaslu`nim gra|anima ukazom dodequje predsednik Srbije, po pravilu dva puta godi{we, u februaru i junu, uz mogu}nost da to u~ini i van predvi|enih termina. Ona imaju istorijski zna~ajnu ulogu u izgradwi sistema odbrane i predstavqaju najvi{e znake javnog priznawa koji se dodequju za izuzetne zasluge i dela od velikog zna~aja za dr`avu. Nosioci odlikovawa mogu biti doma}i i strani dr`avqani, pravna lica i drugi subjekti. Zakonom se propisuju i uslovi pod kojim doma}i dr`avqani mogu nositi odlikovawa strane dr`ave, odnosno me|unarodne organizacije, za {ta je neophodna prethodna saglasnost Ministarstva spoqnih poslova. Precizirano je da Pedlog za dodelu odlikovawa mogu podneti dr`avni organi, Srpska akademija nauka i umetnosti, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacije i udru`ewa, a predsednik odlikovawe mo`e dodeliti i samoinicijativno. Regulisana je i mogu}nost da se odlikovanom oduzme odlikovawe ukoliko postupa suprotno javnom poretku i moralu ili se pona{a na na~in koji ga ~ini nedostojnim polo`aja nosioca odlikovawa. Zakonom su predvi|ene i nov~ane kazne. x

OCILO x Decembar 2009.

Po{tovani ~itaoci, u susret bo`i}nim i novogodi{wim praznicima, sti`e i mali, skromni poklon za iskrene qubiteqe heraldike, tre}i broj Ocila. Kada smo, svi zajedno, pro{le godine, dogovarali detaqe izrade jedinog heraldi~kog onlajn magazina u Srbiji, plan je bio da izlazimo na svaka ~etiri meseca. Taj plan smo i ostvarili. Smatrali smo da }e Ocilo biti podr{ka naporima na{eg Dru{tva da se izbori za mesto pod suncem na heraldi~koj sceni Srbije. Koliko smo u tome uspeli, pokaza}e vreme, ali ~iwenica je da su Ocilo ~itali i najve}i autoriteti za heraldiku u Srbiji i regionu, kao i potpuni laici kojima su se na{e teme u~inile intrigantnim i zanimqivim. Ovih principa dr`ali smo se i u tre}em broju. Dve zanimqive i iscrpne analize dali su na{i vredni ~lanovi, gospoda Qubodrag Gruji} i Neboj{a Diki}, koji su pokazali, pored toga {to su vrsni i izuzetni umetnici, da su vi~ni i peru. Teme o istoriji i razvoju irske i francuske heraldike svakako }e privu}i va{u pa`wu. U ovom broju donosimo i tre}i nastavak feqtona o korenima ruske heraldike odnosno dvoglavog orla. Gospodin Silajev nastavqa sa polemi~nim stavovima i iznosi kontroverznu hipotezu o vezi ruskog dvoglavog orla i tatarske Zlatne horde. U ovom broju prenosimo, po op{toj oceni izvanredni tekst, o ocu srpske heraldike g. Solovjevu o kome {ira srpska javnost, gotovo ni{ta ne zna. O Ocilu i na{em Dru{tvu pi{u i kolege iz Slova~ke. Blagodare}i agilnosti generalnog sekretara Dru{tva g. Marka Dra`i}a, uspostavqene su prisne veze sa slova~kim heraldi~kim dru{tvom. Va{oj pa`wi preporu~ujemo i tradicionalne rubrike - re~nik heraldike kao i predstavqawe savremenih dr`avnih grbova. Ovog puta predstavqamo znamewa Ha{emitske Kraqevine Jordan. Kao i uvek, sve va{e primedbe, kritike i sugestije, bi}e vi{e nego dobrodo{le jer samo tako mo`emo na{e i va{e Ocilo u~initi kvalitetnijim.

SADR@AJ
FRANCUSKA HERALDIKA

Od kraqevskih qiqana do Napoleonovog orla

Strane 4-6 SARADWE SA SLOVA^KIM HERALDI^KIM DRU[TVOM

Istorija srpske heraldike u Hlasu

Strana 7 IRSKA HERALDIKA

U znaku harfe i keltskog krsta

Strane 8-9 SERIJA: DVOGLAVI ORAO U RUSKOJ HERALDICI

Od Hetita do Romeja
Strane 10-12 SERIJAL

Heraldi~ki re~nik (V)

Strana 13 SE]AWE NA OCA SRPSKE HERALDIKE

Solovjev - Rus koga Srbije nije htela

Strane 14-15 ZNAMEWE HA[EMITSKE KRAQEVINE JORDAN

S po{tovawem, Vladimir Matevski predsednik Upravnog odbora DSG Milo{ Obili}

Ure|iva~ki kolegijum: Vladimir Matevski, Ladislav Biron, Marko Dra`i}, Qubodrag Gruji}, Neboj{a Diki}, Sa{a Kraw~evi} x Publikacija DSG Milo{ Obili} izlazi ~etvoromese~no x Kontakt mejl: srpskigrbonoscihotmail.com x Veb-prezentacija DSG: .heraldikasrbija.com x Adresa: [upqik~eva ulica broj 28, 11050 Beograd

Arapski grb u evropskom stilu

Strana 16

OCILO x Decembar 2009.

FRANCUSKA HERALDIKA IZME\U TRADICIJE I MODERNOG

Od kraqevskih qiqana do Napoleonovog orla

Mada je donekle pravno utemeqena i ima dugu istoriju i tradiciju, dana{wa francuska heraldi~ka scena je poput stvari u antikvarnici zanimqiva, ali samo u izlogu
Pi{e: N. Diki}

tawe u francuskoj heraldici danas je sasvim druga~ije nego u Velikoj Britaniji. Na heraldiku se u Francuskoj gleda kao na ne{to istorijsko, pro{lo, zanimqiv relikt davna{wih vremena. Iako je donekle pravno utemeqena i ima dugu istoriju i tradiciju, dana{wa francuska heraldi~ka scena je poput stvari u antikvarnici zanimqiva, ali samo u izlogu. Heraldika se oduvek povezivala sa plemstvom i wegovim laganim nestajawem, zbog ~ega je gubila na svom zna~aju. Veliki doprinos dana{wem stawu heraldike u Francuskoj je doprinela i ~iwenica da za razliku od svojeg ve~itog suparnika i suseda, Velike Britanije, Francuska nije razvila neko zvani~no i zakonodavno telo, instituciju koja bi regulisala heraldi~ka pitawa. Iako nije pravno regulisano i ukqu~eno u gra|anske zakone, zloupotreba grbova se ipak sankcioni{e, makar u domenu za{tite porodi~ne ~asti, jer grbovi se u Francuskoj smatraju neraskidivim sa porodi~nim imenom. Heraldika nije ure|ena i svako mo`e da usvoji sopstveni grb sve dok se to ne kosi sa porodi~nom ~a{}u i imenom nekog drugog. Ne postoji zvani~na institucija koja dodequje grbove ili reguli{e ove vrste odnosa. Na osnovu zapisa gra|anskog suda grada Marseqa iz 1888. godine porodi~no ime i porodi~ni grb predstavqaju li~nu svojinu jedne porodice koje niko nema pravo da zloupotrebi. Le nom patronymique et les armoiries constituent pour la famille qui les possde une vritable proprit que nulna le droit dusurper sous peine de dommages-intrts. (Tribunal Civil de Marseille, juin 1888) Malo je druga~ije stawe u mesnoj heraldici. Iako gradovi mogu samostalno da

izaberu svoj grb, 1980. godine je ustanovqena posebna komisija pri ministarstvu kulture (Commission natio-nale dhraldique) koja savetuje gradove i op{tine pri odabiru grba. Ovo je mo`da jedini deo heraldike koji je jo{ aktivan u Francuskoj. Svi ve}i gradovi i mesta imaju grbove. Grbovi se isti~u na ulazima u mesta i na zgradama. Sve navedeno ostavqa tu`an utisak, koji je jo{ vi{e nagla{en upravo zbog toga {to je Francuska prakti~no

kolevka heraldike. Engleska i nema~ka heraldika imaju svojih izvora u Francuskoj, sam jezik kojim se blazoniraju grbovi u engleskoj, ali i jezik na koji se ugledaju mnogi drugi poput na{ih heraldi~ara na primer, je starofrancuski. Naravno, francuska heraldika se razlikuje i odlikuje se nizom karakteristika. ^uvari {tita kao heraldi~ki element nikada nisu bili posebno prisutni u francuskoj heraldici. Iako ima mno{tvo primera, poput kraqevskog grba sa svojim

an|eoskim ~uvarima, nije postojala konzistentnost u wihovom isticawu. Francuzi vole devize, mnogi imaju ~ak po 2, od kojih je jedna ratni pokli~ (cri darme). Devize mogu biti li~ne ili porodi~ne. Jezik koji se koristi mo`e biti savremeni francuski, starofrancuski, latinski, gr~ki. Poput ~uvara {tita, ~elenke nisu ~esto kori{}ene u francuskoj heraldici. Kao ~elenka je naj~e{}e kori{}ena kaciga, lambrekin (par~e tkanine koje je pokrivalo kacigu) i kruna.

Titule i krune
Primeri koji poti~u iz 17. i 18. veka: 1. KRAQ: zatvorena kruna na kojoj su qiqani 2. PRESTOLONASLEDNIK: Zatvorena kruna sa aplikacijom delfina. 3. DECA I UNUCI KRAQEVSKE PORODICE: Otvorena kruna na kojoj su qiqani. 4. PRINC KRAQEVSKE KRVI (kraqev naslednik po direktnoj mu{koj liniji, npr. mla|i brat): Do 16. veka su koristili krunu na kojoj su bili naizmeni~no prikazani qiqani i listovi jagode, a potom su po~eli sa primenom krune kao i prestolonaslednici. 5. PLEMSTVO: Kruna koja odgovara rangu sa somotskom kapicom unutar krune, pla{t je bio oivi~en hermelinom sa zlatnim resama. 6. VOJVODA: Kruna na kojoj su listovi jagode. 7. MARKIZ: Kruna na kojoj se naizmeni~no smewuju aplikacije listova jagode i bisera. 8. GROF: Kruna na kojoj su biseri. 9. VIKONT: ^etiri velika bisera (tri su vidqiva posmatra~u) i dva mawa. 10. VIDAME: Posebna francuska titula, starateq crkvenih imawa, krunica sa ~etiri krsta (tri vidqiva). 11. BARON: Zlatni obru~ isprepletan niskom bisera. 12. VITEZ: Kaciga, bez krune. 13. VLASTELIN / GOSPODIN: Bez krune, samo kaciga kao oznaka ranga. Kacige su bile rezervisane za plemstvo, ali to nije po{tovano. Kaciga bez krune je ukazivala na ni`e plemstvo, viteza ili vlastelina. Nepo{tovawe pravila je posebno kulminiralo tokom 18. veka, kada je mnogima dodeqivana kruna kurtoazije radi. Neke titule su tokom vremena bile toliko eksploatisane, poput marki{ke, da su u vreme Napoleona prakti~no ukinuli nesre}nu titulu i uklonili je iz nomenklature plemstva i plemi}kih titula. Jedina titula koja nije bila zloupotrebqavana jeste vojvodska, verovatno zbog toga {to su nosioci bili toliko visokog porekla, kao i sama titula, da su se skorojevi}i jednostavno libili da je isti~u i prisvajaju.

OCILO x Decembar 2009.

5
Glavni akcenat je stavqan na la VIII potpisao kardinal francusku zastavu (kasnije i zloupotrebu krune na grbovi- zastavu Navare). Od tog vreKrfa (Courrier dAvignon, ma armigera koji na wu nisu 1740). mena po~iwe primena zatvoimali pravo. Sankcionisani rene krune (da bi se izdvojiGodine 1790, Narodna skupsu samo oni koji su uzurpi{tina je uz kraqevo odobrewe lo od drugih vrsta krune i rali plemi}ke titule, tj. raspustila plemstvo, ukinula titula), a {tit ~uvaju Sen la`no se predstavqali. Jedi- Deni (kripta u kojoj se sahra- vite{ke redove i heraldiku u no u periodu od 1696. do 1709. wuju francuski kraqevi se Francuskoj. Iskazivawe grbogodine francuska kruna je va je postalo protivzakonito. nalazi u crkvi posve}enoj stro`ije kontrolisala regi1808. godine Napoleon je poovom svecu) i Sen Remi straciju grbova. U to vreme je novo uspostavio plemstvo i (biskup Rema, krunisao je preko 110.000 grbova registheraldiku. Svojstveno NapoKlovisa, prvog rovano po izleonu, koji je voleo da stvari frana~kog defini{e ispo~etka, stare vesnoj nakkraqa). Kao titule i sistemi vrednosti nadi datoj jo{ jedan od nisu priznavani, tako da su francuskoj razloga koriuspostavqene nove plemi}ke dr`avi. {}ewa zatvotitule i heraldi~ka praksa. No, to je birene (carske) Nakon Napoleonovog pada, lo vreme rata 1814. godine, vra}eni su stari krune je navoi velike prosistemi titula i heraldike, a dno ustupawe maje u kraqevprava na viza- svi armigeri koji su pod Naskoj riznici poleonom dobili grbove mote je ovo bila ntijski presamo jedna od sto [arlu VIII rali su da tra`e wihovu reviziju. mera puwewa dato 1494. goGrb se uveliko promenio iste. Mnogim dine od strane ukidawem kraqevine i uvoqudima su naAndrije Pale|ewem, tzv. druge republike. metnuti grboologa, ne}aka Francuski predsednici, kovi kako bi vizantijskog ji su sada preuzeli ulogu platili cara Konvladara, su koristili li~ne naknadu, a Grb Napoleonovog carstva stantina XI standarte: ~etvrtasta troboheraldi su se (Mmoires de jna zastava sa elementom unneretko lAcadmie des utar belog poqa, koji se {alili na ra~un profesije Inscriptions, tom 17, str. 572). mewao u zavisnosti od li~armigera i shodno tome izoNavodno je papa 1740. godine nosti predsednika i istobra`avali jako ~udne grbove, dao francuskom ambasadoru rijskog momenta. Od doba npr. farmaceutima su prikapri Svetoj stolici original tre}e republike to su inizivali epruvete i kojekakve dokumenta, koji je u ime [ar- cijali predsednika. Peta apotekarske sprave. Tokom 18. veka bele`e se najve}e zloupotrebe i kr{ewa heraldiVITE[KI REDOVI ~kih pravila. Qudi su se maNajpoznatiji vite{ki redovi su bili: sovno kitili marki{kim - Ordre de Saint-Michel (Red Svetog Mihajla) osnovan u 15. titulama, radilo se o skorojeveku od strane kraqa Luja XI. vi}ima koji su `eleli da - Ordre du Saint-Esprit (Red Svetog Duha), osnovan 1578. gosakriju svoje pravo poreklo. dine. Red je bio ograni~en na 100 vitezova. Bio je najpresTokom 1407. godine je osnoti`niji red u Francuskoj, zabrawen za strance. Me|utim, van heraldi~ki koley, skoro u tokom 18. veka {panski Burboni - francuska dinastija na isto vreme kada i u Engleskoj. vlasti u [paniji, bili su imenovani u ovaj red. Koley se sastojao od heraldiPosle francuske bur`oaske revolucije 1789. godine oba ~kih slu`benika (pursuivreda su ukinuta. Godine 1815. ponovo su o`ivqeni, da bi ants), heralda i 12 oblasnih kona~no bili raspu{teni 1830. Vitez reda Svetog Duha bi {efova. U 16. veku odre|eni istovremeno bio priman i u red Sv. Mihajla (oba reda su nazivana Les ordres du Roi - kraqevski redovi). Pored navebroj {efova (Valois, Chamdenih postojao je ~itav niz mawih redova, pogotovo vojni~pagne, Dauphin, Normandie) i kih. heraldi~ara (Guyenne, Angoulme, Lorraine, Orlans) je na kraqevom platnom spisku. Slani su kao ~lanovi poslanstava na raznorazne diplomatske misije u inostranstvo. 1615. godine koley je postao deo kraqevskog doma}instva sa posebnim ovla{}ewima u re{avawu heraldi~kih pitawa. Francuski kraqevski grb, po~ev od kasnog 17. veka, uvek je bio Azure, a semis of fleursde-lis or ili u prevodu plavi {tit ispuwen zlatnim qiqanima. Izmewen je 1376. u Azure, three fleurs-de-lis or, plavi {tit sa tri zlatna qiqana. Sredwevekovna Orden Svetog Duha, kruna je bila otvorena sa slovo H ozna~ava qiqanima kao aplikacijom. inicijal imena ^uvari {tita, negde od 1423. osniva~a Reda godine, su bila dva an|ela. U Hernija III 16. veku an|eli nose ode`de i

Grb kraqa Luja XV (Diderot's Encclopdie, 1760)

Beyevi su tako|e slabo zastupqeni, bili su popularni tokom 15. i 16. veka me|u kraqevskim porodicama i visokim plemstvom. Istorija francuske heraldike se mo`e podeliti u nekoliko perioda: 1. pre bur`oaske revolucije (1789. godine), tj. tokom starog kraqevskog re`ima 2. posle 1789. godine, vreme napoleonovske heraldike 3. period restauracije kraqevine i 4. periodi francuskih republika, po~ev od druge pa sve do dana{we. Heraldika je po~ela da se primewuje u Francuskoj po~etkom 12. veka. Inicijalno povezana sa feudalnim sistemom i plemstvom, heraldika se brzo pro{irila i na ostale socijalne slojeve: bur`uje, vlasteline, gradove, preduze}a, crkvu, obrazovne institucije itd. Pravila su bila jednostavna: svako je mogao da izabere grb koji je sledio heraldi~ka pravila i nije bio tu|i. Tokom 16. veka, kraq je poku{ao da institucionalizuje heraldiku i nametne ve}e po{tovawe pravila. Na`alost, kraqevski ukazi nisu nailazili na prihvatawe i nastavilo se mawe-vi{e sa kr{ewem pravila i svojevoqnim tuma~ewem. Pariska skup{tina je bila posebno tvrdoglava i gluva na kraqevske napore i odbijala da ratifikuje ukaze i poku{aje uvo|ewa reda u heraldiku.

Francuski kraqevski grb, iz doba bur`oazije

6
republika je uvela simbol krsta koji je isticao predsednik De Gol, inicijali @or`a Pompidua, snopqe `ita i sekira, drvo Miterana itd. Neki od predsednika su usvajali i svoje grbove, poput [arla De Gola. Silne politi~ke promene i niz republika, kako su ih Francuzi klasifikovali, nije doneo ni{ta novo i pozitivno za heraldiku. Do dana dana{weg, heraldi~ka pravila se i daqe olako shvataju, nema dr`avne regulative osim u domenu povrede li~nog imena i ~asti s obzirom da Francuzi smatraju svoj grb nerazdvojim elementom od svojeg imena. Ne postoji ni zvani~na heraldi~ka institucija, barem ne na nivou kao {to je to u Velikoj Britaniji, a grbovi se i daqe usvajaju potpuno slobodno. Jedino podru~je koje je koliko toliko regulisano i pod kontrolom dr`avnih institucija jeste mesna heraldika, koja je vrlo aktivna. x

OCILO x Decembar 2009.

Predstava grba Dofena od Francuske, autora @ana de Baugranda, Pariz 1604.

Grb francuskog predsednika [arla De Gola

Dofen od Francuske (Dauphin de France), ta~nije, Dofen od Vijene (Dauphin de Viennois) bila je titula koja se davala prestolonaslednicima francuskog prestola od 1350. do 1791. i od 1824. do 1830. Gi VIII, grof od Vijene, imao je delfina na svom grbu po kojem je dobio nadimak Dofen, to jest Delfin. Titula dofena od Vijene je bila nasledna u wegovoj porodici do 1349. godine, kada je Umber II prodao svoj posed Dofen kraqu Filipu VI, pod uslovom da naslednik Francuske preuzme titulu dofina. Prestolonaslednikova supruga se nazivala dofina (Dauphine). Prvi francuski princ koji je poneo titulu dofena bio je [arl V. Titula je otprilike isto {to i titula princa od Velsa u Velikoj Britaniji ili princa od Asturije u [paniji. Dofen od Francuske na svom grbu ujediwuje grb Dofena - delfine - i francuske qiqane.
Grb katedrale Moulins (Cathdrale Notre-Dame de Moulins) Orden Sv. Mihajla (Sv. Mihajlo pobe|uje |avola)

Francuski kraqevski grb nakon pada Napoleona

OCILO x Decembar 2009.

DRUGI PI[U

NASTAVAK SARADWE SA SLOVA^KIM HERALDI^KIM DRU[TVOM

Istorija srpske heraldike u Hlasu

P
o{tovani ~itaoci, u na{oj rubrici Drugi pi{u predstavqamo autorski tekst generalnog sekretara DSG, Marka Dra`i}a, koji je objavqen u broju 2/2008 glasnika Slova~kog genealo{ko heraldi~kog dru{tva. Hlas, kako se ~asopis zove, postoji od 1991. godine i do sada su nas obradovali sa 36 brojeva koji se redovno objavquju dva puta godi{we. Glasnik naro~ito objavquje tekstove koji se bave genealogijom Slovaka, bez obzira u kojoj dr`avi `ive. Tekst koji predstavqamo nosi naziv Heraldika i heraldi~ka dru{tva u Srbiji i za osnovnu misao ima da upozna zainteresovane u Slova~koj sa postojanjem srpske heraldi~ke scene. ^lanak u osnovnim crtama predstavqa istoriju srpske heraldike, bitnije kwige i autore koji se bave heraldikom, genealogijom i srodnim naukama. Naro~ito su pomenuti Stojan Novakovi} i Heraldi~ki obi~aji u Srba, Aleksa Ivi} sa Starim srpskim grbovima i pe~atima, Aleksandar Vasiqevi~ Solovjov sa svojim delom Istorija srpskog grba, Stematografija Hristifora @efarovi}a i naravno Heraldika i Srbi Dragomira Acovi}a. Heraldi~ka javnost u Slova~koj, putem ovog ~lanka, upoznata je i sa delovawem i kratkom istorijom Srpskog heraldi~kog dru{tva Beli Orao, Odbora za heraldi~ke i genealo{ke studije koji deluje pri Centru za istra`ivawe Pravoslavnoga monarhizma i Dru{tva srpskih grbonosaca Milo{ Obili}, za sada jedina tri dru{tva u Srbiji koja se u osnovi bave heraldikom i srodnim naukama. Poseban osvrt dat je i na probleme sa usvajawem nepravilnih grbova op{tina i gradova, a naro~ito zbog toga {to Slova~ka Republika ima ure|en sistem usvajawa mesnih znamewa, koji je pod strogom kontrolom Komisije pri Ministarstvu unutra{wih poslova. Ovih dana smo po~eli da dobijamo i elektronska pisma na{ih kolega iz Slova~ke sa pozivima na saradwu. Nadamo se da ne}emo biti gordi ako zakqu~imo da je i tekst gen. sekretara DSG barem malo doprineo tome... ^lankom Heraldika i heraldi~ka dru{tva u Srbiji nastavqa se uspe{na saradwa DSG sa Slova~kim geneaolo{kim heraldi~kim dru{tvom, a verujemo da }e saradwa u vremenu pred nama biti

jo{ boqa i uspe{nija. ^lanak mo`ete pogledati na linku: www.heraldikasrbija.com/Slovak.pdf x

OCILO x Decembar 2009.

IRSKA HERALDIKA SLO@ENA JE KOLIKO I WENA ISTORIJA (1)

U znaku harfe i keltskog krsta

Irska harfa je simbol gelskog dru{tva i poretka, wihovi bardi su imali sofisticiranu epsku i lirsku poeziju i u`ivali su podr{ku plemi}a sve do engleskog uni{tewa
Pi{e: Q. Gruji}

rska je heraldika burna poput wene istorije: jedno se bez drugog ne da pripovedati, a keltska glagoqivost dodatno komplikuje {umu podataka. Ircima nikad fakta nisu bila bitnija od fikcije, forma je bitnija od sadr`aja sa one strane vode - a uostalom, kako pribli`iti qude i wihove grbove ~iji jezik nema glagol "imati" i re~i za "da" i "ne", a vi{e wih za mo`da?

Nikad pokoreni
Irci su keltski narod, nikad osvojen od strane Rima, nikad potpuno samostalno ujediwen. Irski je jezik (na irskom Gaeilge, na engleskom Irish) tako|e keltski, najstarije kwi`evnosti i norme u zapadnoj Evropi, dovoqno je re}i da se smatra da moderni irski po~iwe u 12. veku i da su irski misionari zaslu`ni za spasavawe ono malo znawa i umetnosti {to je na Zapadu spaseno prvih vekova mra~nog doba posle pada Rima. Sveti Patrik i keltski krst su poznati i kod nas, legenda o detelini kao nastavnom sredstvu za prebacivawe Iraca u hri{}anstvo i obja{wavawe

Kitwasta umetnost Kelta je svakako uticala na ratnu opremu, ali nemamo dokaza o wenoj proto-heraldi~koj upotrebi, iako tehni~ka ve{tina jeste na zavidnom nivou. Sa dolaskom Brian Borua na poziciju visokog kraqa Irske (Ard-R na hireann) Irska je nakratko ujediwena i ~uvena irska harfa (clirseach), koja se pojavquje u rukopisima ve} od osmog veka, tada suvereno predstavqa simbol ~itave Irske, iako ne u heraldi~koj Ratni~ka formi. Irska harfa je simkaciga bol gelskog dru{tva i poretka, dakle keltskih Svete Trojice tako|e, a mo`da i irski odgovor: kada su do{li starosedelaca Irske, wihovi bardi su imali vrlo sofistiprvi hri{}anski misionari da propovedaju o Isusu (na irs- ciranu epsku i lirsku poeziju i u`ivali su veliku podr{ku kom Iosa), Irci su se na{li u gelskih plemi}a sve do engle~udu {to im neko propoveda o skog uni{tewa. ne~emo {to oni ve} imaju, Normanima je trebalo sto bo`anstvo tog imena je od godina da posle osvajawa davnina postojalo tamo. Engleske 1066. do|u i u Irsku Sve do 11. veka Irska je bila 1169. Sa sobom donose i podeqena na nekoliko sitnih klasi~nu kontinentalnu "gelskih" kraqevstava (tatha) heraldiku, ali i direktno u stalnim me|usobnim za|evime{awe Engleske. U pitawu je, cama. Gelsko plemstvo (maithe naravno, keltska kletva sitnih na tire) je sigurno u tom pretza|evica vredna epa o padu heraldi~kom periodu imalo razdeqenih: kraq Dirmait svoja nestalna obele`ja, npr. Mak Murhada iz irskog medveda, crvenu ruku, jelena...

kraqevstva Lenster bi prognan od visokog kraqa Ruaria (sa impresivnim imenom Ruaidri mac Tairrdelbach Ua Conchobair iz kraqevsta Konaht na zapadu ostrva) i pobe`e u pokrajinu Akvitaniju na kontinentu gde su bili normanski vitezovi koje je uspe{no vrbovao da mu

^UDOVI[TE
Istina, ima i verzija da je ~udovi{te, za svoj gro{, zajedno sa Tajgom branilo palog kraqa telo. Kako god, legenda je stvorena, grb diferenciran vi{e puta, a Enfild je postao internacionalno poznat.

Jedna od najstarijih sa~uvanih irskih harfi, iz 15. veka

OCILO x Decembar 2009.

9
primetila {ta se doga|a, misle}i da je u pitawu samo jo{ jedna epizoda u kraqevskom me|usobnom kidisawu. Gre{ka koja }e ih ko{tati izgubqenih nekoliko vekova, jer te{ko narodima koji mrtvijem snom spavaju. Osam vekova kasnije, prvi irski predsednik je Englezima odgovorio ~uvenim re~ima da je wihova titula nad Irskom samo pqa~ka{ka titula (Your title is but a robbers title). Interesantno da je to rekao na jeziku zavojeva~a. Ta vlast je bila na po~etku zapravo ograni~ena na sam isto~ni kraj Irske u slede}a pis o dva grba Donala i Donaha MakKartija (Domhnall agus Donnchadh Mac Carthaigh) na hayiluku po Evropi, a {ar`e su oklopqena ruka i poluorao. Za ve}inu wihovih grbova znamo sa pe~ata. Gelski grbovi su ~esto bili osetno druga~iji po motivima, poput svetog drveta ili divqe sviwe, {to sam siguran da pali ve} isuvi{e raspaqenu ma{tu mnogih sa na{ih strana. Naravno, u nastojawu da svako doka`e starinu svog roda, ta~nije ve}u starinu od do|o{a, gelsko plemstvo se

pomognu da se vrati u Irsku. Tako Dirmait zadobi nekoliko oblasti na ostrvu, a zauzvrat proglasi normanskog plemi}a Ri~arda (Richard Fitzgilbert de Clare, poznatijeg kao Strongboua) za naslednika. Ovo se ni najmawe nije dopalo kraqu Henriju od Engleske, koji je iskoristio engleskog papu da mu obezbedi papsku bulu na pravo na Irsku, jer je Henri bio sizeren Ri~ardu, a i nije zgodno imati suparni~ko normansko kraqevstvo na zapadu a pretenzije na vaskoliku Francusku.

Najstariji sa~uvani gelski pe~at iz 1356.

Keltski {tit

Pqa~ka{ka titula
Tako se Henri sa svom silom flote iskrcao kod Veksforda u Irskoj 1171. i dodelio svom sinu, Yonu, titulu gospodara Irske i to sve na latinskom, dominus Hiberniae, da ozvani~i lopovluk. Kada je taj isti Yon neo~ekivano zaseo i na presto Engleske (jer se brat zabavqao u sun~anijim krajevima igraju}i se krsta{a), Irska je, ovim feudalnim galimatijasom, zapala pod nominalnu vlast Engleske. Irce niko nije ni{ta ni pitao o tome, a ve}ina ih tada nije ni ~etiri veka tako da do 16. veka imamo dvovla{}e, sa dvostrukom heraldikom, gelskom i normansko-engleskom. Zavojeva~i su imali klasi~nu vojnu kontinentalnu heraldiku, prostih podela i lako uo~qivu na bojnom poqu i turnirima (vidi slike dole). Gelsko plemstvo je vrlo brzo odgovorilo heraldi~kim kodifikovawem svojih starijih simbola. Postoje naznake da su koristili grbove ve} krajem dvanaestog veka tako se u Vatikanu javqa za~esto slu`ilo svojom ma{tovitom poezijom i predawem. Jedna od ovakvih fikcija je vezana za porodicu O Keli: legendarni Tajg Veliki od Kelija (Tadhg Mor OKelly) pade u bici protiv Danaca 1014. kod Klontarfa (gde pade i visoki kraq Brian Boru sa po~etka teksta), a stra{no morsko ~udovi{te se di`e iz mora da odnese kraqevo mnogim ranama sase~eno telo i palih mu ro|aka brane}i svog poglavicu od mrskih Vikinga. Tajg

ga je branio sve dok ne behu potisnuti u more, odakle su i do{li, a zatim pade i sam. Zato se to ~udovi{te od tad i nalazi na obele`ju ovog klana, a potom i u ~elenci, opisa nau~ni~ki preciznog: glava lije, grudi slona, grive kowske, predwih nogu orla, tela i zadwih nogu golemog psa a repa lavqeg. ^iwenica da tad heraldika nije postojala, a verovatno ni morsko ~udovi{te, bila je, a i daqe je veselo prenebregnuta. ^udovi{te ima i ime na engleskom, stra{ni Enfield se zove i mnogi ga svojataju. x

Finis partis primae

10

OCILO x Decembar 2009.

DVOGLAVI ORAO U RUSKOJ HERALDICI (2)

Od Hetita do Romeja
Da li je kratkovremeni kontakt Mongola sa Selyucima mogao da bude razlog izrade kovanog novca sa dvoglavim orlom u Zlatnoj Hordi ili koreni te pojave zalaze u drugu istorijsku oblast
Pi{e: A. G. Silaev

Znak Roda Paleologa Kwi`na minijatura

a Evropskom kontinentu drevna izobra`ewa dvoglave ptice prona|ene su u Gorwem Povol`ju (Spicin, 1902). Mo`emo samo da naga|amo ko je doneo ovo liveno izobra`ewe ptice ~oveka koje je datirano u prvom milenijumu pre Hrista u divqe {ume Sredweruske visoravni, koje u to vreme nisu bile nastawene slovenskim narodima. Da li je mo`da u nekim, nama nepoznatim plemenima u to vreme postojao kult ptice ~oveka, ~ija je dvojna priroda bila simbolizovana dvoglavom pticom sa prikazom qudskog obli~ja na sebi ili je to originalna religiozna spoznaja o qudskoj du{i sposobnoj da leti kao ptica, koje smo sretali u spisima prvih O~eva Crkve? Odgovor na ovo pitawe jo{ ne znamo... Dvoglavu figuricu ptice ~oveka, prona|enu na severoistoku Rusije, sli~nu po kompoziciji i isto tako tajanstvenu, nau~nici uslovno datiraju na po~etak na{e ere i pripisuju takozvanom Permskom `ivotiwskom stilu. Za razliku od povol`skih pronalazaka, ona poseduje par ne orlovih ve} pa~jih glava, a umesto figure ~oveka na grudima izma{tane ptice samo je qudski lik. Svi ostali najstariji simboli dvoglavih ptica, bez obzira na {iroku oblast wihovih nalazi{ta, u principu su pojedina~ni i pripadaju epohi Sredweg veka. Prva izobra`ewa dvoglave ptice iz ranog sredweg veka pojavila su se u maloj Aziji na granici izme|u 10. i 11. veka.

Na vizantijskom brokatu izvezena ptica sa dve glave u kand`ama dr`i dva lava (kao na reqefu u Alad`ahejuku), {to nam dozvoqava da u woj vidimo naslednicu kako hetitske tako i ahamenidske tradicije 4. veka pre n.e. Ba{ u takvom svojstvu dr`e}i u kand`ama zeca, zmiju ili ~ovek u okvirima tradicije, zajedni~ke za sve iranojezi~ke narode, oslikan je i mitski gavran (soko) Varagn. Treba uo~iti da dvoglavog vizantijskog orla iz 10. i 11. veka i sasanidskog Varagna prati ista grupa `ivotiwa koje su naslikane zajedno s wima. Jedino {ta razlikuje orla od Varagna jeste dvostruka glava, koja je postala slikarska norma za muslimanski Istok od 10. do 13. veka. Naslednik ideje Varagna hraniteqa (~uvara), dvostruki ili dvoglavi vizantijski orao, sve do 13. veka pojavqivao se na brokatu i kamenim oltarskim

pregradama u crkvama samo u dru{tvu drugih, ranije mnogo puta ponovqenih `ivotiwa hraniteqa. Slike same, bez pratilaca dvoglave ptice u periodu od 10. do po~etka 13. veka, do sada nisu prona|ene u Maloj Aziji {to ote`ava odre|ivawe datuma pojavqivawa takvog amblema u Vizantiji. Isto~no-romejska imperija prostirala se na mnogo ve}oj povr{ini nego {to je to Mala Azija, a ukqu~ivala je Siriju i Svetu Zemqu, Balkan, Apeninsko poluostrvo, gr~ki arhipelag i ceo niz drugih zemaqa. Na jednom od Kikladskih ostrva sa~uvan je hram sazidan sredinom 6. veka, zna~i posle konstantinopoqske Svete Sofije, a koji je najstariji pravoslavni hram u dana{woj Gr~koj. Mogu}e je da ba{ taj hram krije odgovor na pitawe o vremenu pojavqivawa dvoglavog orla u svojstvu amblema, koji je pre-

{ao kasnije u savremenu simboliku gr~ke pravoslavne crkve, ali }emo se tom pitawu vratiti kasnije. Kao jedno od mogu}ih obja{wewa za{to je muslimanska kultura prihvatila indoevropsko dvoglavqe mo`e da poslu`i obi~aj sredwevekovnih nomadskih ratnika da na svojim zastavama prikazuju simbole pora`enih neprijateqa. Tako su se na zastavama Turaka Selyuka {epurili a`daja, lav i dvoglavi orao kao znak pobede nad Kinezima, Persijancima i Vizantijcima. Karakteristi~no je to da taj niz simbola predstavqaju pre duhovne nego dr`avne ambleme. Prema tome, sam dvoglavi orao ve} u 12. i 13. veku bio je znak kojim su Seld`uci oli~avali nevernu Vizantiju. Oslabqena imperija pravoslavnih Romeja nije mogla vi{e da se suprotstavqa pritisku ratobornih Selyuka i gubila je

Arhai~ne slike dvoglavih ptica 1 - slika dvoglavog orla isklesana u kamenu u svetili{tu Alayahejuk (drugi milenijum pre n.e.) 2 - livena slika ptice-~oveka, Gorwe Povol`je (prvi milenijum pre n.e.) 3 - livena slika ptice-~oveka, Permski `ivotiwski stil (prvi milenijum n.e.)

OCILO x Decembar 2009.

11

svoje provincije jednu za drugom. Tako je pala i Kapadokija, divna zemqa podzemnih gradova i stotina pe}inskih manastira i hramova, domovina velikih Kesarijskih Svetiteqa Vasilija Velikog, Jovana Zlatoustog i Grigorija Bogoslova. ^ak i danas niko se ne prihvata zadatka da pobroji Svetiwe koje su Turci oskrnavili. Na`alost, vreme je nemilosrdno i uni{tava ostatke crkava i kelija isklesanih rukama gr~kih, sirijskih i egipatskih monaha na mekom i rastresitom vulkanskom zemqi{tu (tufu) Kapadokije. Sultan Aladin Kejkubat, koji je ujedinio Selyuke, izgradio je na temeqima Kesarije (rimske Cezarije), mo}nu tvr|avu koja je sa~uvana i danas, a u okolini grada podigao je granitni mauzolej pokriven izrezbarenim kamenom gde se ~uvaju posmrtni ostaci wegove k}eri, a koji je zbog svoje prefiwene forme nazvan okretnim. Za nas najzanimqiviji detaq ove gra|evine jeste od kamena isklesani dvoglavi orao , koji je prikazan u letu iznad stilizovane palme u ~ijem podno`ju je par svetih `ivotiwa. Da li je mogu}e da je to jo{ jedna pozajmica od indoevropskih tradicija? Mnogo primetnija pojava jeste {irewe dvoglavog orla u raznim dr`avama Zapadne Evrope {to se obja{wava u~e{}em mnogo feudalaca i wihovih vazala u Krsta{kim ratovima. Op{ti hronolo{ki okviri prihvatawa tog simbola od strane Selyuka i vitezova krsta{a svedo~e o jednom izvoru, a koji je mogao da se nalazi samo u Vizantiji. Predmetom pozajmqivawa se jasno javqa prikaz ptice koji su Romeji svuda koristili, ali u smislu amblema, a ne u vidu mnogoputa vi|enog ornamentalnog motiva. Ne mo`emo, a da se ne zapitamo gde se skriva taj izvor koji je napojio simboliku mnogo razli~itih, po veri i jeziku naroda, tim jednim simbolom? Dr`ava Selyuka je u 13. veku pre`ivela svoje zlatno doba, a uni{tena je od Mongola, koji su, ma kako to paradoksalno zvu~alo, do{li u Malu Aziju kako bi se na{li na pomo}i katoli~kim krsta{ima. Uskoro }e Kapadokijom i drugim krajevima koji su nekada bili provincije Vizantijske Imperije zavladati Turci Osmanlije. Vremenom, oni }e osvojiti ne samo svu Malu Aziju, ve} i delove Evrope i sredozemnu obalu Afrike. Iako su bili ravnodu{ni prema simbolici dvoglavog orla ipak su sa~uvali wegova izo-

Dvoglavi orlovi Zakavkazja i Predwe Azije 1 - ornamentalni motiv na tkanini, Svanetija (10-13 vek) 2 - kameni reqef, Jermenija (13 vek) 3 - slika na vizantijskom brokatu (oko 1000. godine) 4 - dvoglava Garuda, `ivopis pe}inskog hrama u Turhanu (10-13. vek) 5 - kameni reqef iz Markovog manastira, Srbija (13. vek)

bra`ewa na spomenicima selyu~ke arhitetkture. Zahvaquju}i tome, dvoglavog orla sre}emo i na drugim mestima, a ne samo u Kapadokiji... Za nas je jo{ tajna da li je taj kratkovremeni kontakt Mongola sa Selyucima mogao da bude razlog pojave kovanog novca sa dvoglavim orlom u Zlatnoj Hordi ili koreni te pojave zalaze u drugu istorijsku oblast. Sigurno je samo jedno - Drevna Rusija nije imala potrebe da pozajmquje taj simbol od bilo koga, jer se dvoglavi orao pojavio prvi put na wenom prostoru i to ne kao mitolo{ko-religiozni amblem ve} kao ~isto heraldi~ki znak - Predvodnika Dru`ine. Jedina~na izobra`ewa dvoglave ptice u ranom sredwem veku otkrivena su, ne kako se do sada mislilo, u Maloj Aziji ve} u umetnosti Dru`ina balti~kog podregiona. Oni svedo~e o obi~ajima

prino{ewa `rtava predhri{}anskim bo`anstvima ptice (vrana ili petao) iz 9. i 10. veka, a sa ~im je zavr{ena posledwa faza tih kultnih radwi.

DRU@INA
Dru`ina - vojni odred direktno pod~iwen i blizak samom kwazu, u~estvovao je u upravqawu dr`avom i li~nog imawa kwaza. ^inio je postojanu vojnu silu Drevne Rusije u periodu od 9. do 14. veka.

Osnovu tih radwi je predstavqalo pri~vr{}ivawe ptice ra{irenih krila za stub ili zid svetili{ta. Glava ptice je tom prilikom rasecana uzdu`, od vrha kquna do korena vrata i to jednim udarcem no`a. Ostaje da naga|amo zbog kojih ta~no religioznih stavova je dolazilo do takvog cepqewa glave `rtvene ptice, ali bilo
FOTO: A. G. SILAEV

Selyu~ke plo~ice sa slikama dvoglavog orla Muzej selyu~ke keramike, grad Kowa, Turska

kako bilo, ~iwenica je da je takav simbol kasnije priznat kao simbol kne`evske vlasti. Najraniji predmet takve serije datiran je izme|u 950. i 1000. godine na|en je u Gnezdovskim kurganima (grobnim humkama) kod Smolenska i imao je severno ili isto~no evropsko poreklo. U pitawu je privezak sa stilizovanim prikazom dvoglave ptice sa ra{irenim krilima koji je bio deo ve}eg blaga prona|enog 1867. godine. ^ak i kada bi otkri}e takvog priveska nazvali slu~ajnim, ne mo`emo da zanemarimo izvesne zakonitosti u pojavqivawu sli~nih simbola u pridweprovskim i iqmenskim delovima Drevne Rusi. Prvobitno Gnezdovo je bilo veliki mnogoetni~ki trgovinski centar koji je povezivao Pribaltik i Dweprovsku Rusiju i gde se zavr{avao drevni put malim re~icama iz Zapadne Dvine (Wemena) u Dwepar. Gnezdovo se sastojalo iz drevne gradske naseobine iz naseqenih ta~aka izvan grada kao i iz najve}e na svetu kurganske nekropole. Iskopavawa koja se u Gnezdovu vr{e ve} vi{e od 100 godina su pokazala da je poreklo sahrawenih ~isto slovensko. Procenat sahrawenih Skandinavaca i Balta srazmerno je mali, pri ~emu su kurgani nad wima po~eli da se nasipaju na samom kraju 10. veka, to jest stole}e nakon navod-

12
nog poziva Varjazima. Ta ~iwenica dokazuje potpunu neverodostojnost normanske teorije i tako iskqu~uje ulogu skandinavaca u formirawu Drevno-ruske dr`ave. Danas je te{ko govoriti o tome da li je obi~aj uzdu`nog se~ewa glave `rtvenoj ptici potekao od arhai~ne tradicije bo`anstvenog dvoglavqa ili je imao sopstvene autohtone korene. Nezavisno od okolnosti u kojima je nastao, oblik dvoglavog orla nije pretpeo neke principijelne izmene, ali je dobio novo zna~ewe. Postao je nasledni znak visokog porekla, ali jo{ nije postao grb konkretnog kwa`evskog ili imperetorskog roda. U Drevnoj Rusiji kao i u Vizantiji, gde je dvoglavi orao mogao dospeti zajedno sa najamni~kom varja{kom Dru`inom, ostao je vi{e kao dekorativni motiv nego kao samostalni svetovni amblem. Kao i na hetitskim reqefima iz 2. milenijuma pre Hrista tako i na sredwevekovnim vizantijskim izobra`ewima dvoglavi orao je oli~avao visoko poreklo posve}enih mu li~nosti, ali ne i wihove li~ne osobine. Zbog toga se kod Hetita oformio sistem carskih grbova, a svaki od imperatora Vizantije se slu`io posebnim monogramom. [iroka primena monograma nije se ogledala samo u vizantijskoj sfargistici ve} i kroz umetni~ke ukrase mnogih arhitektonskih spomenika. Za vreme svog hiqadugodi{weg postojawa, monogrami vasilevsa su se tradicionalno sastojali od inicijala upisanih u kru`nicu koje su ~inili li~no ime porfironosca, kao ime dinastije kojoj je pripadao. Samo su posledwi impretori iz dinastije Paleologa po~eli da postavqaju medaqon - monogram na prsa dvoglavom orlu, ali to ga jo{ nije na~inilo vizantijskim grbom. Na pitawe o tome kako je morao izgledati vizantijski imperatorski, to jest dr`avni grb, odgovor nam mo`e dati samo sfragistika, jer ne postoji objektivniji pokazateq wegovog postojawa i izgleda od kontinuiranog pojavqivawa odre|enog amblema na pe~atima imperatora. Takvog pojavqivawa nije bilo jer su to bili jednostavno pe~ati odre|enih monarha, a ne imperije kao takve. Upravo s tom ~iwenicom ne `ele da se pomire oni koji i do dan danas tvrde da je Drevna Rusija sistematski pozajmqivala od drugih svoje vekovne simbole. Reklo bi se da je to pitawe potpuno pojasnio jo{ pre sto godina N. P. Liha~ev koji je

OCILO x Decembar 2009.

Simboli~ki prikazi dvoglave ptice u drevnoruskoj umetnosti 1 - privezak iz blaga otkrivenog 1867. godine u Gnezdovu, Smolenska oblast (950.-1000. godine) 2 - prikazi na privescima iz Kieva i Belgoroda (10. vek) 3 - ukrasni {titnik vrha no`nice ma~a, naseqe Kurtik, Vologodskaja oblast (oko 950. godine) 4 - ukrasna pribada~a iz Nerevskog nalazi{ta, Novgorod Velikij (13. vek) 5 - ko{tani privezak, Novgorod Velikij (14. vek)

napisao: Ako bude dokazan stav da Vizantija (kao i Rimska imperija) nije znala za dr`avni pe~at te da na pe~ate imperatora nije sme{tala heraldi~kog orla, posta}e o~evidno da moskovska dr`ava nije mogla da pozajmi od Vizantije ono {to nije ni imala! (Liha~ev 1911

strana 1). Mnogo pre kraja 15. veka, kada se dvoglavi orao pojavio na pe~atu Gospodara Moskovskog i sve Rusije Ivana Tre}eg, wegova izobra`ewa su preuzeli Selyuci, a uz sve to, nakon osvajawa pravoslavnog Konstantinopoqa, na po~etku tog istog 13.

veka od strane krsta{a po~eli su aktivno da ga pozajmquju i pripadnici zapadnoevropskog vite{tva. U ~emu je re~? Mo`da je amblem u vidu dvoglavog orla do tog vremena ve} postojao? x
PREVOD: Aqona Nenadovi} i Marko Dra`i}

Dvoglavi orao na ode`dama drevneruske i vizantijske aristokratije 1 - Boris i Gqeb Freska iz Crkve Spasa Preobra`enija u Kovaqevu (1380. godina) 2 - Ktitor Jovan, deo vizantijske Ikone Hristos Pantokrator iz kolekcije Ruskog Dr`avnog muzeja (1363.)

OCILO x Decembar 2009.

13

HERALDI^KI RE^NIK (V)

Redakcija Ocila `eli da pomogne svojim ~itaocima u istra`ivawu i izradi svojevrsnog heraldi~kog re~nika, koji predstavqa stub svake nacionalne heraldike. Jedan od osniva~a Dru{tva, g. Diki}, prihvatio se ovog mukotrpnog zadatka, te }e u narednim brojevima Ocila poku{ati da predstavi osnovne heraldi~ke pojmove

VAIR

VERGETTE
termin koji ozna~ava zelenu boju u heraldici, u crno beloj tehnici se prikazuje kao niz paralelnih linija povu~enih sa desne heraldi~ke strane ka levoj po~ev od gorqeg desnog ugla.

VIROLE
prsten ili obru~ koji okru`uje lova~ki rog.

VORANT

VOIDED

VERT
jedno od heraldi~kih krzana komponovano iz vi{e delova, srebrne i plave boje (argent, azure), ise~eno tako da asocira na poqe {tita ili na biqku campanula (zvon~i}) naizmeni~no pore|anih boja; ovaj termin se koristi i da opi{e oblik {tita: prav i uglast, {iri u glavi, izrezan odmah ispod i za{iqen u podno`ju.

kada jedan `ivi element guta ili pro`dire drugi.

termin ozna~ava element koji ima samo ivice bez unutra{wosti tako da se boja {tita i sam {tit vide

VULNED

VAMBRACED
termin koji ozna~ava zelenu boju u heraldici, u crno beloj tehnici se prikazuje kao niz paralelnih linija povu~enih sa desne heraldi~ke strane ka levoj po~ev od gorweg desnog ugla.

VOIDER

VISCOUNT
oklop za ruke. izvedena heraldi~ka figura, deminutiv osnovne her. figure flan~a (flanche).

termin koji ozna~ava `ivi element koji je rawen od strane drugog, npr. rawena `ivotiwa.

VULNING

VAMPLATE
oklop za {aku, gauntlet.

VOLANT

VENUS
termin kojim su heraldi ozna~avali zelenu boju, naziv poti~e od imena planete Venere, nazive planeta su koristili pri blazonirawu metala i boja na grbovima vladara.

VERDOY
ivica {tita koja je ispuwena biqkama, vo}em, li{}em, mada postoje obja{wewa da se radi o osam listova biqke. titula, odmah ispod grofa. ptica u letu, ra{irenih krila, francuska re~ koja ozna~ava letewe. `ivi element koji sebi nanosi ozlede, ~est primer je motiv pelikana koji svojom mesom hrani pti}e.

14

OCILO x Decembar 2009.

DRUGI PI[U

SE]AWE NA OCA SRPSKE HERALDIKE

Solovjev - Rus koga Srbija nije htela

Nije prestao da voli Srbiju ni kada ga ona nije htela, posvetio je Srbiji najboqu kwigu o nacionalnom grbu, ali to woj nije bilo po voqi
lako je postao asistent Pravnog fakulteta u Var{avi, a zatim je u Moskvi postao docent, po~eo je da predaje, bio je pred odbranom doktorske disertacije. I tu negde zavr{ava se prvo i mirno razdobqe `ivota Aleksandra Solovjeva. Revolucija 1917. godine zna~ila je odlazak iz Rusije: Solovjev nije prihvatio komunisti~ke ideje nove dr`ave, i engleskim brodom prebegao je u Konstantinopoq. Rusko kopno vi{e nikada nije lo vi{e ruskih emigranata. U me|uvremenu, negde na putevima izme|u Rusije i Srbije, Solovjev je izgubio kofer~i} s rukopisom svog doktorskog rada, jedan jedini primerak svih rezultata velikog istra`ivawa o ekstradiciji kriminalaca izme|u Poqske i Rusije. Zna~i morao je ispo~etka da istra`uje, prou~ava i pi{e novi rad. Nova tema, zakonodavstvo cara Stefana Du{ana, bila je po~etak wegovog velikog i plodonosnog izu~avawa istorije srpskog sredwovekoskom i nema~kom jeziku. Me|u prvim wegovim nau~nim radovima je i jedan od najboqih Odabrani spomenici srpskog prava (od 12. do kraja 15. veka), kwiga nastala iz potrebe kako je rekao, da u~enici sami ~itaju stare spomenike. Sakupio je odgovaraju}a dokumenta i svrstao ih po hronolo{kom redosledu. Dvadesete i tridesete godine pro{log veka bile su lepe i va`ne za Aleksandra Solovjeva. Prvo se 1925. o`enio Natalijom Rajevskom, k}erkom advokata iz Peterburga, koja je kao i Solovjev oti{la iz Rusije. Godine 1928. postao je doktor nauka. Rezultate svojih izu~avawa objavio je u studijama Zakonodavstvo Stefana Du{ana, cara Srba i Grka i Du{anov zakonik. Ovim delima Solovjev se svrstao u velikane pravne istorije sredwovekovne Srbije. Godine 1931. on i wegova supruga postali su jugoslovenski dr`avqani. Dve godine kasnije rodio im se sin. Solovjev mu je dao ime Aleksandar po srpskom kraqu, u znak zahvalnosti za dobrodo{licu u Srbiji. Ukaz o imenovawu za redovnog profesora Pravnog fakulteta uru~en je Solovjevu 1937. godine. Sve to vreme Solovjev je prou~avao srpsko pravo. Posmatrao ga je u {irem, istorijskom zna~ewu, a naro~ito ga je zanimala veza slovenskog i vizantijskog prava. Svi tekstovi, a brojni su, vodili su ka wegovom najzna~ajnijem delu Predavawa iz istorije slovenskih prava, objavqenom 1939. godine. U wemu je uklopio liniju op{teg razvitka prava slovenskih naroda. Ratne godine proveo je u Beogradu, u ulici Vojvode Dragomira broj 10 kod Kaleni}eve ulice. Kao i ostale wegove kolege, nije predavao na fakultetu. U tom prisilnom mirovawu, Solovjev prou~ava

srpskom grbu, nacionalnom simbolu, najboqe je i sa najvi{e qubavi pisao Rus Aleksandar Solovjev dok je bio u [vajcarskoj, gde je `iveo kao izgnanik iz Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata. Svoje delo Istorija srpskog grba, najva`niju kwigu o ovoj temi, Solovjev je objavio u Australiji, a ne u Srbiji zato {to neki wegovi zakqu~ci nisu odgovarali trenutnoj politici u zemqi. Istorija srpskog grba objavqena je u Srbiji gotovo pola veka nakon {to je napisana. Dvadesete i tridesete godine pro{log veka bile su lepe i va`ne za Aleksandra Solovjeva. Prvo se 1925. godine o`enio Natalijom Rajevskom, k}erkom advokata iz Peterburga, koja je kao i Solovjev oti{la iz Rusije. Godine 1928. postao je doktor nauka. Rezultate svojih izu~avawa objavio je u studijama. Ovo je samo detaq iz `ivota jednog od najve}ih heraldi~ara i istori~ara slovenskog prava. U tekstu koji sledi poku{a}emo da do~aramo wegov `ivot koji izgleda kao savr{eni predlo`ak za avanturisti~ki film. @ivot Aleksandra Vasiqevi~a Solovjeva po~iwao je ~etiri puta. Ro|en je 1890. godine u mesta{cetu Kali{ kod Grodna, u delu Rusije koji sada pripada Poqskoj. Otac mu je bio sudija Vrhovnog suda u Var{avi, pa nije ni ~udo da je Solovjev bio naklowen pravnim naukama. Diplomirao je na dva fakulteta: Pravni ruskog univerziteta i Istorijsko filolo{ki, oba u Var{avi. Tada je Var{ava bila sredi{te slavisti~kih studija, pa se, izme|u ostalog, izu~avala i istorija sredwovekovne Srbije. S dve diplome

Grb Du{anovog carstva iz Ilirskog grbovnika

video. Posle Sofije i Hajdelberga zaustavio se u Kraqevini SHS koja je, zahvaquju}i naklonosti kraqa Aleksandra prema ruskim emigrantima, bila otvorena naro~ito wihovim stru~wacima. Solovjev je radio na odseku Istorije slovenskog prava na Pravnom fakultetu, gde je bi-

vnog prava. Ubrzo je po~eo da objavquje radove na srpskom jeziku. Ina~e, Aleksandar Solovjev je pored ruskog, poqskog i srpskog jezika govorio i druge slovenske jezike, znao je latinski i starogr~ki, a s lako}om je predavao na francuskom, engleskom, italijan-

OCILO x Decembar 2009.

15

Jedan od najva`nijih izvora istra`ivawa Solovjeva bila je Stematografija (1741.) Hristofora Zefarovi}a

istoriju srpskog grba. Jedan rad o tome objavio je u Obnovi, ~asopisu Milana Nedi}a i - pogre{io. Kad je posle oslobo|ewa posebna komisija odlu~ivala koji od profesora mogu da nastave rad na fakultetu, a koji ne, Solovjev je svrstan u drugu grupu zato {to je objavio istra`ivawe o srpskom grbu u, kako je obja{weno okupatorskom glasilu. Porodica Solovjev ostala je bez novca. Izdr`avali su se davawem ~asova francuskog i ruskog jezika i uspeli da pre`ive. Aleksandar Solovjev je kao profesor bio nepodoban za Beograd, ali ne i za Skopqe i Sarajevo, kako je 1947. godine procenila tada{wa vlada ponudiv{i mu da radi na fakultetima neka od ta dva grada. Odabrao je Sarajevo zato {to mu je ponu|eno mesto prvog dekana Pravnog fakulteta. Posle Rusije i Beograda, u Sarajevu je po~eo tre}i put iz po~etka. Nastojao je da razvije `ivot fakulteta, da kao i u

Prvo izdawe raritet

Posledwe delo Aleksandra Solovjeva je ono s kojim je po~eo karijeru nau~nika, Zakonik cara Stefana Du{ana 1349. i 1354. godine. Samo {to je Srpska akademija nauka i umetnosti u Beogradu primila rukopis ovog rada, Aleksandar Solovjev je umro 15. januara 1971. u @enevi. Tamo je i sahrawen.

Beogradu dobrim delom uzvrati doma}inima. Po~etkom 1949. Solovjev i wegova supruga su uhap{eni. Prema svedo~ewu wihovog sina, koje prenosi profesor Sima Avramovi} u tekstu @itije i delo Aleksandra Solovjeva, velikana pravne istorije, razloge hap{ewa nije lako rekonstruisati. Mogu}e da je grupa revolucionarnih studenata prijavila kome treba da Solovjev ne predaje po marksisti~koj metodi. U optu`nici mu je zamerano da je od delegacije bugarskih pravnika primio tekst Rezolucije Informbiroa, da ga je pro~itao i uni{tio, ali ni{ta od toga nije prijavio. Bilo je to vreme zahla|ewa odnosa izme|u Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, pa je svako ko bi i pomislio da je u vezi sa SSSR-om bio progla{en neprijateqem naroda. Solovjev je u zatvoru priznao drugu optu`bu zato {to je poverovao ~asnoj oficirskoj re~i nekog mladog islednika da wegovo priznawe ne}e biti uvedeno u zapisnik. Oko godinu i po dana nije se znalo gde je. Wegovu `enu Nataliju pustili su iz zatvora nakon {est meseci. Bila je potpuno seda, iznurena i ispalih zuba od skorbuta. Na hartijici koju su joj dali pisalo je da se drugarica Natalija pu{ta na slobodu u nedostatku dokaznog materijala. Smrt fa{izmu sloboda narodu!. Za to vreme wihov {esnaestogodi{wi sin bio je sam u Sara-

RE^ENICA ZA PAM]EWE I OPOMENU

Istorija srpskog grba, najva`nija kwiga o na{em nacionalnom simbolu, objavqena je tek 2000. godine u izdawu ku}e Dosije i Pravnog fakulteta u Beogradu. Posledwa re~enica vi{e nikom nije bila sporna: Godine 1947. pojedine narodne republike Demokratske Federativne Jugoslavije dobile su nove grbove (nalik na grbove sovjetskih republika) u vencu od hrastovog li{}a, s petokrakom zvezdom gore i savremenim amblemima. Ipak, u grbu NR Hrvatske sa~uven je stari {tit s crveno-belom {ahovnicom, a u grbu NR Srbije crveni {tit s ~etiri slavna ogwila. Ogwila (ocila) su istog oblika kao u srpskom grbu iz 19. veka i slikana su u beloj boji, prema posledwoj tradiciji koju smo u na{em radu analizirali. Ali, ~asnog krsta vi{e nema.

jevu u stanu svojih roditeqa, bez novca. Kad je Solovjev pu{ten na slobodu, nare|eno mu je da bira novu domovinu. Re~eno mu je da ako za {est meseci ne dobije vizu za neku zapadnu ze-mqu, vlasti }e ga iseliti u neku od zemaqa takozvane narodne demokratije: Bugarsku, Ma|arsku ili Rumuniju, kuda su iz Jugoslavije poslati mnogi ruski emigranti. U posledwem trenutku uspeo je da dobije {vajcarsku vizu. S porodicom odlazi u @enevu i ~etvrti put po~iwe `ivot iz po~etka. Imao je {ezdeset jednu godinu. [vajcarci su po{tovali wegov dotada{wi nau~ni rad, ali ih nisu zanimale teme kojima se bavio. Tri godine bio je bez posla, i opet su ~asovi ruskog jezika jedini izvor prihoda u wegovoj porodici. Posle bezbroj prepreka i ve} vreme{an za nove po~etke u karijeri, Solovjev postaje profesor slovenskih jezika i ruske kwi`evnosti na Univerzitetu u @enevi. Vra}a se

temi kojom se bavio tokom rata - heraldici i srpskom grbu. Objavio je tridesetak radova o sredwovekovnim grbovima, pe~atima, oru`ju. Postao je jedan od najuglednijih heraldi~ara i ~lan Me|unarodne heraldi~ke akademije. U [vajcarskoj, Solovjev pi{e o Srbiji, zemqi koja se prema wemu ru`no ponela, izme|u ostalog i Istoriju srpskog grba. Solovjevu je bilo va`no i, na kraju krajeva, logi~no da kwiga o srpskom grbu bude {tampana }irili~nim slovima. U [vajcarskoj su imali samo latini~na izdawa, pa ju je zato objavio u Melburnu u Australiji, u {tampariji srpskih emigranata 1958. godine. U Srbiji je tada ova kwiga bila nepodobna zbog sadr`ine, a posebno zbog posledwe re~enice u kojoj Solovjev ukazuje na sli~nosti starog srpskog grba sa dr`avnim simbolom nove, NR Srbije. Danas je prvo izdawe ove heraldi~ke studije prava retkost. x

16

OCILO x Decembar 2009.

ZNAMEWA HA[EMITSKE KRAQEVINE JORDAN

Arapski grb u evropskom stilu

Aman, glavni grad Jordana

Pi{e: V. Matevski

a{emitska Kraqevina Jordan je arapska dr`ava na Bliskom Istoku. Ova kraqevina misti~ne istorije, bogate kulture i negovane tradicije na severu se grani~i sa Sirijom, sa Irakom na severo-istoku, Saudijskom Arabijom na jugu i na istoku, sa Izraelom i palestinskim teritorijama na zapadu. Mrtvo more se nalazi na granici Jordana i Izraela i deli Akabski zaliv zajedno sa Izraelom, Saudijskom Arabijom i Egiptom. Jordan ima povr{inu od 97.745 km2, dok stanovnika ima 4.800.000. Glavni grad je Aman, a me|u ostalim poznatim gradovima su Zerka, Irbid i Naib. Visina najvi{eg vrha je 1.755 m nadmorske visine. Klima je pustinjska i suptropska. Monarhija igra presudnu ulogu u politici, {to uti~e na razvoj privrede i industrije. Najve}u ulogu u razvoju

zemqe ima industrija, pa tek onda poqoprivreda. Oko 15 odsto zemqe je obradivo, mada se u posledwe vreme sve vi{e radi na razvoju ve{ta~kog navodwavawa. Poqoprivredne kulture ukqu~uju p{enicu, je~am, masline, limun, paradajz, banane, smokve i duvan. U rudna bogatstva spadaju fosfati, so, nafta, `eqezna ruda i mangan. Grb Jordana izgledom podse}a na zapadnoevropske kraqevske grbove i u potpunosti odudara od uobi~ajenih grbova islamskih dr`ava. Sastoji se od krune na vrhu i ogrta~a sa strane koji simbolizuju kraqa. Unutar grba se nalaze dve zastave Jordana,

orao koji stoji na globusu, {tit, oru`je, p{enica, palma i trake sa napisom na arapskom Abdullah Bin Al Husein, kraq ha{emitske kraqevine Jordan, koji se nada uspehu i pomo}i od Boga. Zastava Jordana je bazirana prema zastavi Arapske pobune protiv Osmanskog Carstva za vreme Prvog svetskog rata i predstavqa uobi~ejnu kombinaciju panarapskih boja.

Zastava se sastoji od tri horizontalna poqa (crnog, belog i zelenog) koji su povezani crvenim trouglom sa leve strane. Poqa predstavqaju Abasidski, Emevijjski i Fatimidski Kalifat. Crveni trougao predstavqa dinastiju Ha{emita i Arapsku pobunu. Bela sedmokraka zvezda, koja razlikuje Jordansku zastavu od zastave Palestine ima dvostruko zna~ewe: predstavqa sedam stihova u prvoj suri Kurana i jedinstvo Arapa. x

BURNA ISTORIJA
Jordan je poznati region jo{ u starom veku i jo{ od tada je ~esto mewao vladare. Najpre drevne Egip}ane, potom Asirskovavilonsku dr`avu, Persijsko carstvo, Aleksandrovo carstvo, Rimsko i Vizantijsko carstvo. U 7. veku je pao pod Arabqansku vlast posle ~ega po~iwu primati islam. U 11. veku dolazi pod vlast Seld`uka. Posle Prvog svetskog rata pripao je Ujediwenom kraqevstvu. Nezavisan je od 1946 godine a imao je nekoliko ratova sa Izraelom gde je izgubio dosta teritorija.

Kraqevski i pomorski
Jordanski monarh ima kraqevsku zastavu koja predstavqa kombinaciju panarpskih boja koje zrakasto isijavaju iz jordanske narodne zastave. I jordanska ratna mornarica ima zastavu u klasi~nom pomorskom stilu sa narodnom zastavom u uglu u velikjim crnim sidrom na beloj podlozi.