emu nam slue emocije 1. Pomiri se sa PROLOU kako ti ne bi unitila SADANJOS ! 2. ta "ru#i misle o tebi$ O nije t%oja bri#a!

3. &rijeme lije'i s%e$ DAJ &R()(NU %remena! 4. Niko nije ra*lo# t%oje sre+e OS,) tebe samo#! 5. Ne u-ore.uj s%oj i%ot sa i%otima "ru#i/$ N()A POJ)A kako je njima! 6. Ne ra*miljaj -re%ie$ sas%im je u re"u "a N( 0NA s%e o"#o%ore! 7. Smij se$ i ne u*imaj na sebe s%e -robleme o%o# S&,J( A!

Povuenost, socijalni problemi, anksioznost, depresija, problemi u miljenju i koncetraciji kao i agresivnost su svakako esti i posmatrani odvojeno ni jedan od ovih problema ne izazivaju uenje ali zajedno posmatrani ukazuju na nedostatke u emocionalnom ponaanju.Ovakvi emocionalni nedostaci izgleda da su cena ivota dananjice , ali rad na svojoj emocionalnoj pismenosti i razvitku svojih sposobnosti pomae uklanjanju ovih nedostataka.

ta su emocije?

Emocije su neodvojive od ivog bia koje ih osea, u istoj onoj meri u kojoj je to bie neodvojivo od ivotne situacije u kojoj osjea odreeni oseaj. Za nas je emocija uvekreakcija bia na nekakav dogaaj. Kako bie moe reagovati na dogaaje u svetu na razliitenaine, pojam emocija za nas uvek ima znaenje jedne kvalitativne line reakcije bia naivotnu situaciju.Subjekt koji emocionalno reaguje na odreeni dogaaj ili situaciju ne samo da uspostavljaneposredan odnos prema tom dogaaju, nego, istovremeno, uspostavlja odnos prema svojojreakciji na taj dogaaj. U emocionalnoj reakciji se sliva percepcija odreenog dogaaja spercepcijom vlastite reakcije na taj dogaaj. Zbog toga se taj dogaaj ne samo primeuje, negose i osea.

Nakon to smo emocije locirali u interakciji bia i sveta, jasno je da se emocije ne mogu objasniti samo ovom interakcijom, a da se ne objasni itav kompleksni mehanizam kojiomoguuje emociju. Re je o nizu mentalnih operacija koje prethode nastanku oseaja kao ionim operacijama koje su pokrenute samim oseajem.Drugo uverenje je da bia uvek tee uspostaviti sklad izmeu spoljanjeg i svog unutranjeg sveta. Oseaji se uvek javljaju u situaciji u kojoj osobaprocenjuje da je dolo do znaajne promene u odnosu izmeu njega i sveta. Emocija je rezultat ove promene ali je istovremeno i tenja da se uspostavi novi sklad izmeu bia i sveta.Dakle mi vidimo emocije kao pojave ija je funkcija po svojoj sutini uvek adaptivna.Polazei od toga da je svrha pojavljivanja neke emocije u tenji da se obnovi poremeeni odnos izmeu bia i sveta, doli smo do zakljuka koji je potpuno suprotan dominantnomuverenju da su oseaji iracionalni i haotini, a to je da su emocije uvek logine.

Logiku emocije ne treba traiti u opte prihvaenom zdravom razumu koji vredi za veinuljudi u nekoj kulturi, ve u onim kriterijima na osnovu kojih osoba procenjuje situaciju u kojojosea odreeni oseaj.Moemo podvui crtu izmeu tela i psihe - to su refleksi za telo, to su emocije za psihu.

Jedan od naina razumevanja emocija: Ako je emocija ljutnja obino se njom poruuje da se promeni ponaanje a oekivana reakcija je oseaj krivice i izvinjenje.

Emocija straha poruuje da je u pitanju ugroavanje koje je jae od osobe a oekivana reakcija je zatita. Zadovoljstvo poruuje da je neka elja ispunjena i oekivana reakcija je takoe zadovoljstvo.

Oseaj prezira poruuje Ti ne vredi dovoljno u elji da izazove poniznost.Mrnja poruujeTi si zao jer ti mene mrzi u elji da izazove strah.

Zavist Ti misli da si bolji od mene! Potvrda subjektove vrijednosti

Zabrinutost Ja sam odgovoran! Pomo i podela odgovornosti je oekivana reakcija

Dosada Mene zanimaju druge stvari! Promena aktivnosti je oekivana reakcija

Ravnodunost Meni je to nevano! Prekid odnosa

Stid Znam da vi mislite da ja nisam OK, vrednosti je oekivana reakcija

Krivica poruuje ja sam dobar i osuujem svoje loe ponaanje, oekivana reakcija je oprotaj

Ljubav poruuje ti si vredno ljudsko bie i ja te elim u svom intimnom svetu, oekivana reakcija uzvraanje ljubavi

Ljubomora poruuje Bojim se da e otii s drugim, oekivana reakcija je potvrda ljubavi

Mogu li ljudi biti neemocionalni?

Neki ljudi spola izgledaju mirni ili ravnoduni u situacijama u kojima su drugi oigledno emocionalno napeti. Jesu li ovi prvi bez oseaja? Mogu li ljudi biti neemocionalni? Neki ljudi imaju ozbiljne potekoe u izraavanju svojih emocija i razumijevanju tuih emocija. Krajnost ovakvog stanja je aleksitimija (to dolazi od grkog za nedostatak emocije). Ljudi koji pate od aleksitimije retko plau i drugi ih esto doivljavaju nezanimljivima i hladnima. Sopstveni oseaji su im neugodni i nisu u stanju razlikovati svoje razliite emocije.esto nemaju uope pojma niti shvataju kako se ljudi oko njih oseaju. Znai li to da nemogunost izraavanja i itanja tuih emocija znai da ljudi koji pate od aleksitimije imaju lo radni uinak? Ne,ali, ljudi kojima nedostaje emocija trebaju biti na poslovima koji zahtevaju malo emocionalnog rada. Ovi ljudi se ne uklapaju dobro s poloajima prodavaa ili menadera, ali mogu imati visok radni uinak, na primer, piui programski kod ili radei bilo ta to je ogranieno iskljuivo na raunarsku komunikaciju.

Pol i emocije

Pretpostavlja se da su ene vie u dodiru sa svojim oseajima nego mukarci da reaguju vie emocionalno i da bolje tumae tue emocije. Postoji li ikakve istine u ovim pretpostavkama? Dokazi zaista potvruju razlike mukaraca i ena kad govorimo o emocionalnim reakcijama i sposobnosti itanja drugih. U poreenju polova, ene pokazuju vee emocionalno izraavanje od mukaraca, jae doivljavaju emocije; i ee iskazuju i pozitivne i negativne emocije, osim besa. U suprotnosti s mukarcima, ene takoe kau da im je lake izraavati emocije nego mukarcima. ene bolje itaju neverbalne i paralingvisti ke znakove nego mukarci.

ta objanjava ove razlike?

Predloena su tri mogua odgovora. Jedno objanjenje su razliiti naini kako su se mukarci i ene socijalizovali. Mukarci su ueni da budu vrsti i hrabri; a pokazivanje emocija je nedosledno s ovom slikom. S druge strane, ene su uene da se

ponaaju kao brine I saoseajnije.. Ovo moe biti odgovorno za percepciju da su ene toplije i prijateljski naklonjenije od mukaraca. Na primer, oekuje se da ene vie izraavaju pozitivne emocije na poslu (pokazane osmehivanjem) nego mukarci, a to i ine. Drugo objanjenje je da ene moda imaju uroenije sposobnosti itanja tuih i iskazivanja svojih emocija nego mukarci. Tree, ene moda imaju veu potrebu za drutvenom prihvaenou i, stoga, veu sklonost pokazivanja pozitivnih emocija kao to je srea.

Asertivne tehnike

Termini "asertivnost" i "asertivno ponaanje" postaju na naim prostorima deo svakodnevnog jezika. Rei su anglosaksonskog porekla (eng. assertive i assertive behaviour) u znaenjima pouzdanog, odgovornog i samopotvrdnog ponaanja linosti kada su ugroena njena legalna prava.

Asertivnost je sposobnost da se iskreno izraze miljenje, oseanja, stavovi i prava, bez anksioznosti, na nain koji nee ugroziti tua prava

Asertivno ponaanje se nalazi na pola puta izmeu agresivnog ponaanja i beanja iz specifine situacije. Meutim, nije lako biti asertivan. ovek najmanju dozu asertivnog ponaanja iskazuje ba u situacijama kada je takvo ponaanje neophodno. Paradoksalno. Mnogi smatraju da je lake biti asertivan u

nekim siutacijiama, nego u drugim. Ovo ima smisla. Puno je lake biti staloen u prisustvu stranaca, nego u prisustvu nekoga koga volimo i ko se moe naljutiti ako iskreno ispoljimo oseanja. Ali, to nam je vaniji odnos sa nekom osobom toliko je bitnije biti asertivan. Asertivno ponaanje doprinosi da se povea potovanje drugih prema nama... Drugi nas opaaju kao osobe koje potuju sebe, koje su vredne panje, koje su privlanije.

Odakle potie neasertivno ponaanje?Mnogi od nas smatraju da je potrebno uvek zadovoljiti i/ili popustati drugima, da nije lepo razmiljati o svojim potrebama iznad potreba drugih, ili da ne treba 'talasati' - da ako neko kae ili uradi neto to se nama ne svia, treba samo preutati i drati se podalje od te osobe u budunosti.Ako imate problema da kaete "ne" ak i kada zaista treba da kaete "ne", ako oseate da ljudi 'gaze preko vas', ako imate problema da drite svoj bes pod kontrolom,... od velike pomoi e biti ako nauite neto o asertivnoj komunikaciji. U tom sluaju, asertivne tehnike (J. Zdravkovic, 2004) vam mogu znatno olakati ivot.Tehnika otvaranja (eng. self disclosure)Ako su sagovornici dve bliske i ravnopravne osobe, koristei tehniku otvaranja oni slobodno, bez straha od posledica, izraavaju kako pozitivna tako i negativna oseanja u odnosu na doivljavanje neke problematine situacije. Na taj nain osoba ui da slobodno govori o sopstvenim eljama, strahovima, slabostima, vrlinama, matanjima i prieljkivanjima, bez straha da e je sagovornik loe proceniti. Izrazi koje koristimo pri upotrebi ove tehnike su: "ini me nervoznim/om)", "Povreuje me", "Ne dopada mi se", "Uznemirava me", "Plai me"...Da bi primena tehnike bila efikasnija, korisno je posuiti se sledeom dijalokom shemom;

0tvaranje("0seam se...") Razlozi koji objanjavaju takvo oseanje Tano izraavanje sopstvenih htenja i elja u odnosu na sagovornika i problematinu situaciju Smisaoni, realistian i ostvarIjiv predlog za razreenje situacije. Zahtev sagovorniku da se iskreno izjasni o predlogu. Mu: Jesi li spremna? Kreemo.ena: Jo nisam.Mu: Pouri onda! Neu da te ekam. Idem da upalim kola...ena; ini me nervoznom kada me tako pouruje.Mu: A koliko se tek ja unervozim ekajuci te, ovako 'spreman za pokret'...ena: Da, ali... volela bih da potujes vreme dogovoreno za izlazak, kao to smo se dogovorili. Ova tehnika je pogodna za razreavanje sukoba izmeu suprunika, ljubavnih partnera i prijatelja.

Tehnika zamagljivanja (eng. fogging)Osoba ui da prihvati deo istine u manipulativnoj kritici upuenoj na njen raun, ali da u pogledu procene situacije ostane sopstveni sudija.Reenica u okviru tehnike zamagljivanjem se sastoji iz dva dela. Prvi deo reenice je 'diplomatskog karaktera' jer se sagovorniku priznaje pravo da ima pravo na sopstvenu istinu. U drugom delu reeninog dijaloga, meutim, osoba realno brani svoje legalno pravo.Majka: Suknja ti je uasno kratka, zar ne misli da bi trebalo da nosi due suknje? One su sada u modi.erka: U pravu si. Due suknje su u modi. Ali se uz ovu bluzu najvie slae ba ova suknja.

Tehnika vracanja lopte (eng. negative inquiry)Primenom tehnike vraanja lopte osoba se ui da se uspeno nosi sa

manipulativnom kritikom.Umesto automatizovanih reakcija (kontranapad ili bekstvo), koje se javljaju u najveem broju sluajeva, osoba treba da upitnim reenicama prinudi kritiara da jasno i precizno otkrije sta je zapravo pravi predmet njegove kritike. Suoavanjem argumenata sa kritiarem, osoba, s jedne strane, ublaava svoj iracionalni strah od kritike i, s druge strane, prekida kritike primedbe druge strane u sukobu, jer je ova prinuena da se konkretno izjasni u emu se kritika sastoji.Radnik: Plata za prethodni mesec mi je smanjena, da li mogu da dobijem objanjenje?ef: Nisi dobro obavio svoj posao.Radnik: Da li biste bili ljubazni da mi kaete konkretnije o propustimaef: Uf, pa odakle da ponem...Radnik: Evo ekam....ef: Bilo je tu puno stvari...Radnik: Da li biste bili ljubazni da mi kazete neto konkretnije?Tehnika tajm auta (eng. time out)Ova tehnika je pogodna u rukovanju problemima koji se esto javljaju izmeu roditelja i male dece. Analogno sa tajm autom u koarci, osoba u nekom dijalokom sukobu privremeno "prekida igru", bez uputanja u raspravu. Princip "nema igre" odnosi se samo na dijalog u kome se otkriva da sagovornik ispoIjava nerealne zahteve. Inae, "ima igre" u svim drugim situacijama u kojima dijalog tee normalno.Dete: Idem napolje da se igram.Majka: Ne slaem se sa tom idejom da izaes jer si prehlaen.Dete: Ali, hou napolje, mamice...Majka: Ne dolazi u obzir.Dete: A Marko i Nikola su napoIju... i igraju se...Majka: Izai e kada ti bude boIje.Dete: Hou sada! Samo malo...Majka: Rekla sam ne.Dete: Hou da se igram ispred zgrade! Hou napolje ... (ponavija kroz pla)Majka: (nastavlja da kuva ruak, bez uputanja u dalju raspravu)

Tehnika priznavanja greke (eng. negative assertion)Kod tehnike priznavanja greke osoba se suoava sa strahom od odbacivanja i nesavrenosti. Priznavanje greke u ravnopravnim i emocionalnim odnosima moe biti znak zrelosti linosti, ali ishitreno prihvatanje krivice u nekim profesionalnim relacijama nije mudra odluka. Postoje situacije u kojima neko trei treba da

donese odluku o krivici.ena: Jesi li ti normalan? Gde si do sada? Skroz sam se prepala. Trebalo je da does kui pre pet sati.Mu: ao mi je to si se uplaila. Trebalo je da ti javim da sam otiao sa kolegama na ruak. I jo smo se toliko zapriali da sam potpuno zaboravio na vreme. Trudiu se da se tako neto ne ponovi.

Tehnika kompromisa (eng. workable compromise)U sluajevima kada se stavovi osoba u dijalogu razlikuju, konfliktnu situaciju, kako u emocionalnim, tako i u poluprofesionalnim i profesionalnim odnosima, mogue je, ponekad, reiti jedino kompromisom.Slubenik: Neka pozadina bude plava.Slubenik2: Ma, ne... ja bih radije crvenu.Slubenik: Kakva crvena! Bie grozno... ipak je plava pravi izbor.Slubenik2: Efektnije e biti da stavimo crvenu. Plava je totalni promaaj.Slubenik: A da mi izaberemo neku 'treu' boju?Slubenik2: Pa,... hajde. 'Zlatna sredina'...Nevolja nastaje u onim situacijama kada kompromis iz objektivnih razloga nije mogue postii ili kada je kompromisno reenje tetno po osobu. Postoje, dakle, stvari oko kojih nije mogue praviti kompromis.

Tehnika pokvarene ploe (eng. broken record)U odbrani svojih prava osoba treba uporno, dosledno, bez objanjenja i produbljivanja problema da zahteva da joj druga osoba omogui ostvarenje tog prava.Slubenica: Ne, ne mogu ii na ruak sa Vama.Kolega: O... Molim Vas, poite samnom na ruak, nee trajati dugo...Slubenica: ao mi je, danas imam obaveze.Kolega: O... Molim Vas, hajdete, ja Vas vodim...Slubenica: ao mi je, danas imam obaveze...Uporan, dosledan i monoton zahtev sagovornika dovodi do ludila. Zato se preporuuje uzdravanje od upotrebe ove tehnike u emocionalno ravnopravnim odnosima. Njena primena moe kod partnera ili partnerke

izazvati bes i muninu.Korienje tehnike pokvarene ploe nije preporuljivo i u sluajevima kada na "pokvarenu plou" osobe koja brani neko svoje pravo sagovornik reaguje emitovanjem sopstvene "pokvarene ploe".

Tehnika ponovljenog asertivnog odgovora (eng. repeated assertion)Tehnikom ponavljanja asertivnog odgovora osoba tei da uvai injenice koje istie sagovornik, ali uporno brani sopstveno pravo. Prilikom korienja ove tehnike doputa se osobi da, ako je to potrebno, u kratkim crtama opie svoju poziciju u vezi sa osnovnim problemom.Tehnika se bez posledica moe primenjivati u sukobu ravnopravnih, emocionalno vezanih osoba. Osobu koja je primenjuje u cilju odbrane ugroenih prava sagovornik ne mora doivljavati kao agresivnu, nametljivu i dosadnu.Devojka: Dragi, hajdemo veeras u bioskop.Mladi: ao mi je, rado bih iao, ali ne mogu. Dogovorio sam se sa Mirkom da gledamo veeras fudbal.Devojka: Pih... Nema dosadnije stvari na svetu. Tebi je fudbal vaniji od mene?Mladi: Zna da si mi vanija i da te volim, ali, isto tako, zna da uivam u fudbalu.Devojka: Dobro, i ta ako propusti jednu utakmicu? Sve su iste... oni fudbaleri samo jure za loptom. A meni se tako izlazi... i ide mi se u bioskop.Mladi: Potpuno razumem da ti ne volis fudbal, ali ja ne mogu da otkaem dogovor s Mirkom.

Tehnika paradoksalnog odgovora (eng. paradoxical statements)Neki autori oprezno preporuuju da osoba na agresivne primedbe, zluradosti i opaske sagovornika, koristi paradoksalni odgovor u elji da se nekorektnost u komunikaciji vrati agresoru poput bumeranga. Meutim, reakcije tog tipa na agresiju sagovornika, na tankoj su granici izmeu asertivnog i agresivnog ponaanja. Korienje ove tehnike zahteva od osobe koja je izloena verbalnoj agresiji suptilnost u jezikom izraavanju i fino prepoznavanje nijansi u komunikaciji.Momak: Jesi li mogla da obue krau suknju.Devojka: Nisam, na pranju je.Kao to smo videli u primerima, izbor tehnike diktira situacija, a u zavisnosti od prirode odnosa osoba koje komuniciraju i prirode problema. Jako je bitno da, pored verbalnog, obratimo panju i na neverbalno ponaanje. Suoite se sa sagovornikom 'lice u lice'; stojite ili sedite uspravno, zadrite otvoren i oputen stav; budite ljubazni, ali sa ozbiljnim izrazom lica; va glas treba da je smiren i blag, nikako plaIjiv ili otar. I na tom polju treba biti asertivan.Udrueno korienje tehnika asertivnog ponaanja, njihovo kombinovanje daje boiji rezultat nego korienje samo jedne od tehnika, izolovano od ostalih.Treba da komuniciramo, i to asertivno - izraziti svoje ideje, elje, potrebe. Ne treba ekati da drugi proitaju nae misli. To se nee desiti.

Svako se moe razljutiti, to je lako.Ali, naljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga I na pravi nain to nije lako. Aristotel

U Aristotelovim prouavanjima vrline, karaktera, valjanog ivota, izazov se nalazi u usklaivanju emocionalnog ivota sa

intelektualnim.Nae strasti, ako su valjano ispoljene, poseduju mudrost, one upravljaju miljenjem, naim vrednostima, naim opstankom.Ali one lako mogu da se izitopere i to se esto dogaa.Problem nije u emocionalnosti ve u ispravnosti emocije I njenog ispoljavanja.Pitanje je kako moemo inteligeciju da pribliimo emocijama, pristojnosti na naim ulicama I brizi za na zajedniki ivot.

Autor: Ivana Paunovi Dipl. psiholog master i OLI psihoterapeut

el1 232 42 55 325 )ail1 i%n-auno%ic67a/oo!com 8eb1-si/otera-ijaoli!com