DISTRIBUCIJA I PRODAJA ELEKTRINE ENERGIJE

UVOD Elektrina energija predstavlja oblik energije od najveeg znaaja za funkcionisanje savremene ljudske civilizacije. ivot modernog oveka dananjice bio bi gotovo nezamisliv bez nje. Zbog toga su proizvodnja i dostava elektrine energije krajnjim korisnicima izuzetno vane delatnosti, koje se zakonski uredjuju na nacionalnom, a sve vie i na medjunarodnom nivou, pogotovu kada je u pitanju trite ove energije. Uopte uzev, ona drava koja obezbedi hranu i energiju (a u budunosti i pitku vodu), osigurala je svoju i budunost svoga stanovnitva. Organizacija elektroprivrede i pravna regulativa za njen rad to se tie nacionalne zakonske regulative, nekoliko kljunih zakona i drugih akata uredjuju odnose i pravila u procesu proizvodnje, dostave i prodaje elektrine energije, kao i organizaciju i poslovanje preduzea koje je nosilac ove delatnosti. U Srbiji, Zakonom o elektroprivredi, odnosno Zakonom o energetici (iz jula 2004.), utvrdjen je pravni okvir za poslovanje elektroprivrednih preduzea. Meusobni odnosi subjekata, delatnosti unutar elektroprivrede i akata koji ih odredjuju, dati su u grubo na slici 1. Postojee stanje do 2003/04. bilo je takvo da su sva preduzea organizovana u jedno jedinstveno, Elektroprivredu Srbije (EPS). Ona je doskora obuhvatala i jamske i povrinske kopove uglja, ije je izdvajanje otpoelo sredinom 2003. godine. Time je oznaen poetak procesa deregulacije i reorganizacije EPS, jer je i u itavom svetu trend da se delatnosti koje nisu direktno vezane za proizvodnju i prenos elektrine energije odvoje i osposobe za samostalni nastup na slobodnom tritu. Organizaciono i funkcionalno, unutar EPS raspoznajemo: - elektrane (termo i hidro), u kojima se proizvodi elektrina energija, - prenosnu mreu od elektrana do veih naseljenih mesta tj. do vorita u kojima se energija razdeljuje na visokom naponu i - elektrodistributivnu mreu tj. preduzea koja na regionalnom i/ili lokalnom nivou preuzimaju elektrinu energiju i prodaju je krajnjim korisnicima. Predmet ove knjige je elektrodistributivna delatnost. Specifian poloaj elektrodistributivnih preduzea izmedju prenosne mree i krajnjih korisnika elektrine energije uslovljava postojanje njenog merenja na dva nivoa: jednog prema prenosnoj mrei, na kojima ova preduzea preuzimaju elektrinu energiju od preduzea zaduenog za njen prenos (Elektromrea Srbije, biv. Elektroistok) i drugog prema krajnjim potroaima (i to na svim elektrodistributivnim naponima: 110, 35, 10 (20) i 0,4 kV). S obzirom da je u oba sluaja re o obraunskome merenju, koje slui za naplatu preuzete tj. utroene elektrine energije, elektrodistributivna delatnost potpada pod jo jedan akt pravne regulative Zakon o metrologiji (odnosno Zakon o mernim jedinicama i merilima). Osim njega, za delatnost elektrodistributivnog preduzea i njegovo korektno vrenje funkcija izrade obrauna za utroenu elektrinu energiju i naplate, kljuna su jo dva dokumenta: akt o uslovima za isporuku elektrine energije i Tarifni sistem (tj. cenovnik) za prodaju elektrine energije. Za razliku od zakona, koje donosi drava tj. Narodna skuptina, poslednja dva akta usvajao je Upravni odbor same Elektroprivrede, dok je od jula 2004, Zakonom o energetici propisano da ih donosi Agencija za energetiku. Tehnika struktura elektrodistributivnog sistema Kao to je napred ve napomenuto, distributivni sistem elektrine energije ine niskonaponska (0,4 tj. 1 kV) mrea, srednjenaponska (10, 20 i 35 kV) mrea, deo mree 110 kV, odgovarajue transformatorske stanice izmedju njih, kao i drugi energetski objekti, telekomunikacioni sistem, informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje distributivnog sistema.

Tehnoloke funkcije i delatnosti distributera elektrine energije Distribuciju elektrine energije, preuzete od prenosne mree, kao osnovnu tehnikotehnoloku delatnost jednog elektrodistributivnog preduzea, prati itav niz radnji, koje su u funkciji prodaje elektrine energije krajnjim potroaima. Najvanije su: - upravljanje, - odravanje i - planiranje elektrodistributivne mree, - odravanje merne tehnike i mernih mesta, - merenje i periodino oitavanje utroene elektrine energije, - formiranje obrauna (rauna) i - naplata.

(Zakon o elektroprivredi) Drava Zakon o energetici Zakon o metrologiji

Elektroprivreda Upravni odbor Opti uslovi za isporuku el.en.

Savet Agencija za energetiku Tarifni sistem za prodaju el.energ. Distributivni kod

Elektrane

merni ureaji

Preduzee&mrea za prenos

Elektrodistributivno preduzee Visoki napon

Merna mesta preuzimanja el. en.

Mrea za distribuciju elektr. energije ..........

Upravljanje i odravanje mree

Tehnike usluge i merenje merni ureaji merno mesto potroaa oitavanje el. brojila

Prodaja el. energije

el. troila potroaa potroa Slika 1.

formiranje obrauna naplata

tarifni stavovi

Meusobni odnosi subjekata, delova i funkcija EP i ED preduzea prilikom distribucije i prodaje elektrine energije i osnovni pravni akti koji ih odreuju

Ove delatnosti su, dakle, tehnike ili komercijalne, i podrane su gore navedenom pravnom i odgovarajuom tehnikom regulativom (tehnikim propisima i preporukama). I Zakon o energetici propisuje da je distributer elektrine energije odgovoran za odravanje, funkcionisanje i razvoj (planiranje) elektrodistributivnog sistema, uskladjen sa potrebama kupaca na odredjenom podruju, kojima isporuuje elektrinu energiju. Stoga su u ovoj knjizi sa praktinog, inenjerskog aspekta objanjeni relevantni pojmovi, elementi elektrodistributivnog sistema i osnovne delatnosti iz nadlenosti jednog elektrodistributivnog preduzea (planiranje i upravljanje elektrodistributivnom mreom, isporuka, merenje, obraun i prodaja utroene elektrine energije). Na slici 1 prikazane su samo one delatnosti i odgovarajui organizacioni delovi jednog elektrodistributivnog preduzea, koji su u direktnoj funkciji korektnog rada elektrodistributivnog sistema, isporuke i naplate utroene elektrine energije. Izostavljene su, npr. funkcije planiranja elektrodistributivne mree i izdavanja reenja (elektroenergetskih saglasnosti tj. odobrenja) za prikljuenje novih potroaa, dok se pregled novih i rekonstruisanih mernih mesta obavlja u sklopu Tehnikih usluga. Ovo su takodje kljune delatnosti elektrodistributivnog preduzea kao isporuioca tj. distributera elektrine energije. Stoga bi i u sluaju deregulacije, reorganizacije i delimine privatizacije elektroprivrede, ove funkcije trebalo da ostanu u sastavu suene delatnosti elektrodistributivnih preduzea. Od onih funkcija koje su, pak prikazane na slici 1, npr. odravanje mree moglo bi se izdvojiti iz elektrodistributivnog preduzea i/ili poveriti treim licima. Isto vai i za odravanje mernih mesta i uredjaja (brojila elektrine energije i dr.), koje sada vre slube tehnikih usluga i laboratorije za pregled, servis i overu mernih uredjaja. Ovakva praksa, naime, postoji u nekim evropskim dravama. to se tie ostalih delova EPS sa slike 1, elektrane je takodje mogue izdvojiti u zasebne organizacione celine, pa ak i otudjiti, dok je po pitanju prenosne mree u svetu preovladjujua praksa da ona ostane u posedu drave i u sklopu jednog jedinstvenog preduzea za prenos elektrine energije. Uvodjenje novih funkcija i organa nadlenih za rad distributera elektrine energije Zakonom o energetici, koji je stupio na snagu jula 2004. godine, i u naoj zemlji je predvidjeno uvodjenje funkcije operatera elektrodistributivnog sistema. Preko njega distributer elektrine energije obavlja i delatnost upravljanja distributivnim sistemom i delatnost trgovine na malo elektrinom energijom. Istim zakonom je predvidjeno i osnivanje ve pomenute Agencije za energetiku, uz iju saglasnost operater distributivnog sistema donosi Pravila o radu distributivnog sistema. Ovim pravilima se utvrdjuju nain upravljanja i nain obezbedjivanja pogonske spremnosti sistema za distribuciju elektrine energije. Osim toga, njima se utvrdjuju naroito: - tehniki uslovi za prikljuenje korisnika na sistem, - tehniki i drugi uslovi za bezbedan pogon distributivnog sistema, - uslovi za obezbedjivanje pouzdane i kontinuirane isporuke elektrine energije kupcima, - postupci u kriznim situacijama, - pravila o pristupu tree strane distributivnom sistemu, - funkcionalni zahtevi i klasa mernih uredjaja, - nain merenja elektrine energije i - drugi uslovi. Deregulacija elektroprivrede Deregulisana i reorganizovana elektroprivreda sastoji se od vie posebnih kompanija, koje se dele na: - krajnje korisnike, - kompanije za trgovinu elektrinom energijom, u ulozi snabdevaa, - provajdere balansa (upravljanje mreom), - proizvodjae elektrine energije, - vlasnike mree i - administratore sistema.

Jedan od moguih modela organizacije tokova energije i novca u deregulisanoj elektroprivredi prikazan je na slici 2.

nacionalna mrea

proizvodjai el. energije

regionalne mree

potroai el. energije

lokalne mree

nabavka

kompanije za trgovinu elektrinom energijom - provajderi balansa - snabdevai el.energ.

prodaja

tokovi energije transfer novca

nabavka / prodaja
ire (medjunarodno) trite el. en.

Slika 2

Organizaciona struktura, tokovi energije i novca u deregulisanoj elektroprivredi

U Srbiji je, shodno postojeim naponskim nivoima elektroenergetskih mrea, mogua sledea podela, prikazana na slici 3.
distribucija el.energije prenos proizvodnja 15,75 kV 400 i 220 kV 110 kV 35 kV 10(20) kV 0,4 kV 110 kV

nacionalna prenosna mrea

regionalne mree

lokalne mree

Slika 3

Postojei naponski nivoi elektroenergetskih mrea Srbije

Osnovni uslovi za otvoreno trite elektrine energije su: pristupana mrea sa javnim tarifama trina razmena elektrine energije postojanje ovlaenog operatera, koji rukovodi poslovima balansa razdvajanje funkcija nuno, prema raunima, legalno bolje.

Osnovni principi deregulacije su: mora biti formiran jedan specijalan regulatorni autoritet, sa zadatkom supervizije trita elektrine energije upravljanje mreom mora biti zakonski odvojeno od proizvodnje i prodaje elektrine energije i karakterie ga sledee: - kompanija za mreu mora imati koncesiju/licencu - kompanija za mreu je u obavezi da: - prikljuuje potroae pod razumnim uslovima - isporuuje elektrinu energiju svim potroaima - vri merenja i izvetava o isporuenoj elektrinoj energiji mrene tarife moraju biti utvrdjene na jedan razuman nain mrene tarife ne smeju da zavise od udaljenosti potroaa

1. POTROAI Aktom o uslovima za isporuku elektrine energije definiu se pojmovi isporuioca i potroaa elektrine energije. Isporuilac elektrine energije je Elektroprivreda Srbije, odnosno javna preduzea za distribuciju elektrine energije, na ije su objekte odnosno mreu prikljueni objekti, ureaji i instalacije potroaa elektrine energije. Potroai (po novom Zakonu: kupci) elektrine energije su svi korisnici elektrine energije iji su elektroenergetski objekti, ureaji, postrojenja ili instalacije prikljueni na elektroenergetske objekte odnosno mreu isporuioca. 1.1. Kategorije potronje i grupe potroaa Kriterijumi i merila za odreivanje kategorija potronje i grupa potroaa utvruju se Tarifnim sistemom. Tarifni sistem propisuje obraunske elemente za utvrivanje vrednosti isporuene elektrine energije, a za svaku kategoriju potronje i grupu potroaa utvruje tarifne stavove za obraun elektrine energije. Tarifni stavovi se odreuju prema vremenu korienja i drugim uslovima preuzimanja elektrine energije. Tarifni sistem takoe propisuje nain primene ovako utvrenih obraunskih elemenata i tarifnih stavova za obraun utroene elektrine energije. Njihovom primenom obezbeuje se prilagoavanje potronje el. energije uslovima i mogunostima elektroenergetskog sistema. 1.1.1. Kategorije potronje Kategorije potronje odreuju se u zavisnosti od: napona na mestu isporuke elektrine energije potroau, Un jednovremene snage troila, Pj namene potronje vrste mernih ureaja tj. naina merenja drugih kriterijuma utvrenih Tarifnim sistemom

Shodno prethodnom, odreene su sledee kategorije potronje: 1) potronja na visokom naponu ( objekti potroaa prikljueni na el.en.mreu napona 110 kV ) 2) potronja na srednjem naponu ( objekti prikljueni na mreu napona Un: 1 kV < Un < 110 kV ) 3) potronja na niskom naponu ( Un 1kV, aktivna i reaktivna energija i obraunska snaga utvruju se merenjem; i to za :

- potroae sa Pj > 43,6 kW tj. odobrenom strujom prikljuka In > 63 A, - potroae sa Pj 43,6 kW tj. In 63 A po njihovom zahtevu ) 4) iroka potronja ( Un 1kV, Pj 43,6 kW tj. In 63 A, uz korienje elektrine energije za: - potrebe domainstva u stanovima, stambenim zgradama, kuama za odmor - pogon zajednikih ureaja i instalacija u stambenim zgradama, zajednikim i sporednim prostorijama - tzv. opta potronja - liftovi, osvetljenje stepenita, veernica, sklonita i dr. - pogon ureaja i instalacija komunalne potronje - kotlarnice za daljinsko ili individualno grejanje stambenih zgrada i sl. - pogon elektromotora i aparata u poljoprivrednim domainstvima, i pogon ureaja i instalacija kunih i zajednikih seoskih vodovoda - potrebe osvetljavanja i zagrevanja poslovnih objekata i prostorija i pogon motora i aparata, zajednikih ureaja i instalacija u njima

i u njihovim zajednikim i sporednim prostorijama - u objektima komercijalnog turizma, odmaralita, zdravstvenih, prosvetnih, kulturnih i dejih ustanova i administrativnih objekata ) 5) javno osvetljenje ( osvetljenje ulica, trgova, tunela, peakih prolaza, parkova, puteva, istorijskih spomenika i drugih obeleja, napajanje ureaja za putnu signalizaciju i druga potronja za osvetljavanje javnih povrina i javnih objekata ) 1.1.2. Grupe potroaa Kategorija iroke potronje obuhvata razliite grupe potroaa, prema kriterijumima: A) naina merenja isporuene aktivne energije, B) naina utvrivanja obraunske snage i C) nameni potronje elektrine energije. A) Prema nainu merenja isporuene aktivne energije razlikuju se: 1) potroai sa jednotarifnim (JT) merenjem - merenje aktivne energije uz primenu jedinstvenog dnevnog tarifnog stava 2) potroai sa dvotarifnim (DT) merenjem - primena vieg (VT) i nieg (NT) tarifnog stava, zavisno od doba dana 3) potroai sa upravljanom potronjom - isporuilac sistemom daljinskog upravljanja komanduje napajanjem potroaevih el. kotlova, TA-pei i protonih bojlera, tako da se njihovo napajanje moe prekinuti u periodu od najvie dva puta po tri asa, s tim da izmeu dva prekida snabdevanje mora da traje bar etiri asa. U toku 10 h/dan napajanje ovih troila je po NT, od ega 8 sati neprekidno. Vreme isporuke el.en. ovim troilima odreuje isporuilac, u skladu sa mogunostima elektroenergetskog sistema. Ako je u 7:00 temperatura -10 oC ili nia, sledi dodatna isporuka ovim troilima u trajanju od dva sata, i to u periodu od 12:00 do 22:00. B) Prema nainu utvrivanja obraunske snage, periodu od 1.4.2001. do 1.7.2003, razlikovali su se: 1) potroai sa ugraenim ureajem za ogranienje snage struje 2) potroai bez ugraenog ureaja za ogranienje snage struje Posle 1.7.2003, za obe ove grupe utvrdjena je ista vrednost obraunske snage od 2,16 kW, osim ako sam potroa sa ugraenim limitatorom, uz odgovarajui zahtev podnet isporuiocu, ne zatrai da mu se limitator prihvati kao obraunsko sredstvo. Tada se obraunska snaga odreuje kao i ranije za ovu grupu, B1), pomou empirijskih formula (i uglavnom je vea od 2,16 kW), ali se utroena elektrina energija tarifira povoljnije (nie cene kWh). C) Prema nameni potronje elektrine energije: 1) domainstvo - potroai koji el. energiju koriste za potrebe domainstva u stanovima, stambenim zgradama i objektima za odmor, za potrebe osvetljavanja pripadajuih sporednih, ekonomskih objekata i garaa i prilazima tim objektima, kao i za pogon elektromotora i aparata u poljoprivrednim domainstvima 2) javna i zajednika potronja - ustanove koje je osnovala drava ili jedinica lokalne

samouprave, u oblasti: obrazovanja, kulture, zdravstvene zatite stanovnitva i ivotinja, deje i socijalne zatite; - potronja el.energije za napajanje zajednikih ureaja i instalacija u stambenim zgradama, zajednikim i sporednim prostorijama; - potronja za pogon ureaja i instalacija kunih i zajednikih seoskih vodovoda. 3) ostala potronja - potroai koji el. energiju koriste za osvetljavanje i zagrevanje poslovnih objekata i poslovnih prostorija i pogon motora i aparata u tim objektima i prostorijama, i za pogon zajednikih ureaja i instalacija; - potroai iz kategorije iroka potronja, koji el. energiju koriste za potrebe obavljanja privrednih i drugih delatnosti i potreba koje ne spadaju u delatnosti iz grupa domainstvo i javna i zajednika potronja. 1.2 Kategorije elektrifikacije domainstva Udeo potronje elektrine energije u domainstvima u ukupnoj potronji elektrine energije u elektrodistributivnim preduzeima u Srbiji je iznad 60% i u najveoj meri zavisi od cene elektrine energije i naina zagrevanja stambenog prostora. U poslednjim godinama prolog veka udeo potronje energije u domainstvima u Beogradu dostizao je 80% od ukupne potronje. U odnosu na prisutnost drugih energenata i nain pripreme sanitarne tople vode razlikujemo tri osnovne kategorije elektrifikacije domainstva: a) ''delimina'' elektrifikacija ; b) ''puna'' elektrifikacija i c) ''totalna'' elektrifikacija. ''Delimina'' elektrifikacija podrazumeva takozvano ''troinsko'' napajanje, odnosno da su u domainstvu na raspolaganju elektrina energija, topla voda i gas. Grejanje stana i priprema sanitarne tople vode su iz sistema daljinskoga grejanja. Vrna snaga domainstva na godinjem nivou u optem sluaju se moe izraziti u obliku: Pvr=a+bPel.ap. (1)

gde su a, b koeficijenti i Pel.ap zbir instalisanih snaga elektrinih aparata (troila) u stanu, koja za prosene uslove u Beogradu iznosi 14,75 kW. Za sluaj ''delimine '' elektrifikacije vrna snaga domainstva moe se iskazati kao : Pvra (2) =1,5+0,3 Pel.ap (2).

Domainstva u kategoriji ''puna'' elektrifikacija razvrstana su u dve grupe, prema pripremi sanitarne tople vode, na: domainstva sa akumulacionim bojlerima i domainstva sa protonim bojlerima. Zagrevanje domainstava obe grupe je iz sistema daljinskog grejanja. Vrna snaga domainstva sa akumulacionim bojlerom moe se iskazati kao : Pvrb1=(4 5)+0,25 Pel.ap (kW) 4,5 +0,25 Pel.ap (kW) (3).

U slulaju ''pune'' elektrifikacije kod domainstava sa protonim bojlerima vrna snaga odreuje se iz : Pvrb2=(20-0,25 Ppr.boj.)+ 0,25 Pel.ap (kW) 4,5 + 0,75 Ppr.boj.+ 0,25 Pel.ap (kW) (4), gde je Ppr.boj. (kW) snaga protonog bojlera koja se kree u opsegu (18-36) kW.

Domainstva u kategoriji ''totalne'' elektrifikacije podrazumevaju grejanje stambenog prostora pomou elektrine energije i razvrstana su u dve grupe: grejanje TA peima i grejanje etanim kotlovima. Vrna snaga domainstva koje se greje termoakumulacionim peima iskazuje se relacijom: Pvrc1=(14 15 0,25PTA)+ 0,25 Pel.ap (kW) 4,5 + 0,75 PTA + 0,25 Pel.ap (kW) gde je PTA (kW) snaga TA pei za grejanje, i za prosene uslove iznosi 10 kW. U sluaju da se grejanje stambenog prostora kod ''totalne'' elektrifikacije realizuje elektrinim kotlovima za etano grejanje vrna snaga iskazuje se relacijom: Pvra2=(20-0,25Pel.kot..)+ 0,25 Pel.ap. (kW) 4,5 + 0,75 Pel.kot..+ 0,25 Pel.ap. (kW) gde je Pel.kot. (kW) snaga elektrinog kotla za etano grejanje, i ima vrednosti (12-30) kW. 1.3 Faktor jednovremenosti Faktor jednovremenosti je iskazan kolinikom ukupne vrne snage n potroaa i zbira pojedinanih vrnih snaga svih n potroaa: (6) (5)

jn =

Pvn

P
i

(7).

vi

Ako su potroai priblino iste snage, to je za potroae u kategoriji domainstvo ispunjeno, onda je faktor jednovremenosti n potroaa:

jn =

Pvn nPv1
1 j n

(8)

Za faktor jednovremenosti n domainstava, pod uslovom da je optereenje jednog domainstva u vreme vrnog optereenja distribuirano po normalnoj raspodeli, vai :

jn = j +

(9)

gde je : j - faktor jednovremenosti kada broj domainstava tei beskonanosti i n je broj domainstava. Faktor jednovremenosti za n domainstava sa ''deliminom'' elektrifikacijom je :

j n a = 0,15 +

1 0,15 n

= 0,15 +

0,85 n

(10) .

Faktor jednovremenosti za n domainstava sa ''punom'' elektrifikacijom i pripremom sanitarne tople vode akumulacionim bojlerima je :

j n b1 = 0,15 +

1 0,15 n

= 0,15 +

0,85 n

(11) .

Faktor jednovremenosti za n domauinstava sa ''punom'' elektrifikacijom i pripremom sanitarne tople vode protonim bojlerima je:

j nb 2 = 0,15 +

1 0,15 n

= 0,15 +

0,85 n

(12) .

Faktor jednovremenosti za n domauinstava sa ''totalnom'' elektrifikacijom i grejanjem TA peima je:

j nc1 = 0,43 +

1 0,43 n

= 0,43 +

0,57 n

(13).

Faktor jednovremenosti za n domainstava sa ''totalnom'' elektrifikacijom i grejanjem kotlovima za etano grejanje je:

j n c = 0,267 +
2

1 0,267 n

= 0,267 +

0,733 n

(14) .

Predhodno definisani faktori jednovremenosti odnose se iskljuivo na pojedinane grupe od n istih stambenih jedinica za razlilite tipove elektrifikacije u domainstvu. Meutim, kada treba dimenzionisati jedan izvod iz TS 10(20)/0,4 kV ili nazivni kapacitet transformatora u TS10(20)/0,4 kV susreemo se sa potroaima razliitih snaga, kako iz kategorije ''iroka potronja'' (gde pripadaju domainstva), tako i iz kategorije ''potronja na niskom naponu''. Kako se snage ovi potroaa mogu kretati u opsegu 5-200 kW , jer se vee snage ne mogu prikljuiti na jedan izvod niskog napona iz TS 10(20)/0,4 kV, tada se faktor jednovremenosti za grupu m potroaa razliitih snaga i razliitih kategorija izuzev domainstava moe iskazati :

jg =

(0,11157 + 0,0019P )
i =1 Vi m m PVi 0,11157 + 0,0019PVi PVi i =1 i =1

(15)

gde je : P Vi (kW) - vrna snaga svakog pojedinanog potroaa i m - ukupan broj potroaa u kategoriji iroka potronja i potronja na niskom naponu izuzev domainstava. 1.4 Specifini parametri za ostale vrste potronje izuzev domainstava Vrna snaga potroaa za sve kategorije potroaa, izuzev domainstava, uobiajeno se dobija putem anketa i upita potroaima, ili iskazivanjem potreba za nove kapacitete kroz zahteve za elektroenergetsku saglasnost (odobrenje za prikljuenje na mreu). Meutim, postoje sluajevi kada predhodni podaci nisu na raspolaganju i tada se odreivanju vrne snage prilazi pomou specifinih parametara:

PVrop = p s S ob 10 3 (kW)

(16)

gde je ps (W/m2) - specifino optereenje za odreenu delatnost i Sob (m2) - povrina objekta u kome se obavlja delatnost. U tabeli 1 dati su podaci za specifino optereenje za ''ostalu potronju'' izuzev domainstava. Tabela 1 Specifina optereenja objekata ostale potronje Delatnost Prosveta Zdravstvo Sportski centri Hoteli sa klima ureajima Hoteli bez klima ureaja Male poslovne zgrade Trgovine Specifino optereenje ps (W/m2) 10-25 10-35 10-50 30-70 20-30 15-30 25-60

10

1.5 Odreivanje vrnog optereenja vie grupa razliitih kategorija potroaa U realnim situacijama, kada je potrebno dimenzionisati presek niskonaponskog voda iz TS 10(20)/0,4 kV ili odrediti kapacitet transformatora u istoj TS 10(20)/0,4 kV, nije prisutna samo jedna grupa potroaa. Za najoptiji sluaj gde su na konzumu TS 10(20)/0,4 kV prisutne sve grupe potroaa predhodno navedeno vrno optereenje se odreuje iz :

P V = na jn a P Vra + nb1 jnb1 P Vrb1 + nb2 jnb2 P Vrb2 + nc1 jn c1 P Vrc1 + nc 2 jn c2 P Vrc2 + j g PVi (17).
i =1

U izrazu (17) uinjena je pretpostavka da vrna optereenja svake pojedinane grupe potroaa nastaju istovremeno, to se u realnosti ne dogaa. Zbog toga, rezultati koji se dobiju primenom izraza (17) su na strani sigurnosti i daju odreenu rezervu pri dimenzionisanju elemenata elektrodistributivne mree. 1.6 Dnevni dijagram optereenja, faktor optereenja i faktor gubitaka Potrebe potroaa za elektrinom energijom u toku dana (24h) su promenljive i strujno optereenje elemenata distributivnog sistema nije konstantno. Promenljivost optereenja omoguava dodatno optereivanje elemenata distributivnog sistema, u zavisnosti od ambijentnih uslova.

Slika 1 Dnevni dijagram optereenja Da bi se definisale mogunosti preoptereenja elemenata distributivnog sistema uvodi se pojam faktora optereenja kao :

m=

I sr 1 = i (t ) dt I max 24 I max 0

24

(18) .

Zbog naina na koji je definisan faktor optereenja esto se za isti pojam u literaturi sree i izraz faktor ispune distributivnog dijagrama. Faktor optereenja se definie za pojedine elemente distributivnog sistema, ali se moe odrediti i za dnevni dijagram optereenja celog ili delova potroakog podruja. Mora se naglasiti da se faktor optereenja definie i za druge vremenske periode (mesec, godina), ali da je za odreivanje mogunosti preoptereivanja elemenata distributivnog sistema od prevashodnog znaaja dnevni faktor optereenja. Na osnovu faktora optereenja moe se definisati faktor gubitaka kao:

1 = 0,3 m + 0,7 m = 24 I 2 max

2

24

i(t ) dt
0

(19) .

11