SEMINARSKI RAD SADRAJ

1.UVOD................................................................................................................ Str. 2. 2.MIKELANELO MERIZI DA KARAVAO ............................................. Str. 3. 3.SLIKARSTVO BAROKA................................................................................. Str. 20. ZAKLJUAK...................................................................................................... Str. 23. LITERATURA..................................................................................................Str. 24.

SEMINARSKI RAD 1. UVOD Mik !"#$ !% M ri&i 'A( ri)i* D" K"r"+"$%, (ital. Michelangelo Merisi, il Caravaggio, 1571 1610) je bio italijanski slikar aktivan u Rimu, Napulju, Malti i Si iliji i!me"u 15#$. i 1610. Smatra se prvim velikanom barokno% slikarstva u svetu. Nje%ovi ra&ovi se o&likuju reali!mom prika!a i kori'tenjem i!ra!ito% kontrasta svetlo(tamno (kjaroskuro). )rajem *+, veka, )arava"o se pojavio u Rimu, koji je svojim sirovim reali!mom i ne%iranjem stari- majstora, po.eo &a ra!ara nji-ove &oktrine i &a pot.injava italijansku umetnost svome uti aju. )arava"ova bio%ra/ija je isprepletana mno%im pri.ama o ubistvima, tu.njavama, tamni ama i be0anja i! isti-, pri.ama koje %a poka!uju kao brutalno% i neobu!&ano% .oveka. Spremno% &a pote%ne no0 na svako% ko ne &eli nje%ovo mi'ljenje. 1oveka koji 0ivot provo&i po kr.mama, u &ru'tvu sa skitni ama, ka/anskim olo'em i ko karima, koji pre& poli ijom be0i i! mesta u mesto. Sin je&no% !i&ara i! mesta )arava"a kraj 2or%ama, i sam je !apo.eo kao !i&arski ra&nik, pripremaju3i /reskistima malter !a po&lo%u. 4 slikara se i!%ra&io be! 'kole i u.itelja. 5& 1565. %o&ine, )arava"o be&no 0ivi u Rimu, napola slu%a (ko& vite!a &7 8prino), napola slikar, a nje%ova &ela polako postaju sve !apa0enija. 9ve3e koje on slika, 0anr s ene sa tipovima i! nje%ove bli!ine: karta'ima, ubi ama, i%anima, i!a!uvaju sen!a iju svojom novinom ( reali!mom i plasti.no'3u. 4spe- mu &onosi po&r'ka kar&inala &el Montia, koji mu pribavlja bo%ate naru&0bine !a rkve. 4pravo rkveno slikarstvo .ini %lavni &eo nje%ovira&ova. Me"utim, i u rkvenom slikarstvu )arava"o istupa svojim inova ijama. 5n revolu ioni'e tra&i ionalnu ikono%ra/iju, uvo&i u nju svoje sna0ne, neu%le&ne /i%ure, slikano be! &oterivanja prema tipovima i! naro&a. 5vakve inova ije naila!ile su na otpor. ;rotivni i, kara.ijev i, na!ivali su %a <slikarom prljavi- no%u<, jer je )arava"o stvarno, na no%ama slikao i tra% pra'ine. Neke o& nje%ovi- reli%io!ni- slika rkvene vlasti o&bile su &a prime. ;rinu"en &a posle nekakve kav%e u kojoj je ma.em smrtno ranio je&no% svo% &ru%a utekne 1606. %o&ine i! Rima, )arava"o po.inje svoj lutala.ki 0ivot po Napulju, po Malti, %ra&ovima Si ilije, pun novi- burni- !%o&a i ne!%o&a a tako"e i novi- slikarski- uspe-a. 1

2. MIKELANELO MERIZI DA KARAVAO

1

=amnjanovi3 N., >,storija umetnosti?, 2eo%ra&, @00A., strana @@@(@@A @

SEMINARSKI RAD

(9arava%%io 157$(1610), tako na!van po malom mestu ko& 2e%ama, u kome se ro&io, prvi je i najbolji pre&stavnik naturali!ma, &ru%o% prav a u ta&a'njoj italijanskom slikarstvu. +eoma mla&, u.io je slikarstvo u Milanu, pa je oko 15#0. &o'ao u atelje vrlo popularno% slikara )avaliera &B8rpino, .iji maniri!am nikako nije o&%ovarao nje%ovom bujnom temperamentu, pa on sam stu&ira priro&u i samostalno se ra!vija. 5n se vrlo rano oslobo&io maniristi.ki- ste%a i po.eo je &a slika na svoj na.in, o%rani.avaju3i se na /i%uru i!anemaruju3i sve ono 'to je okru0uje, pa i pej!a0. Nje%ova mla&i3ka &ela su manje% /ormata, sa je&nom /i%urom, naj.e'3e sa polu/i%urom, a me"u njima su naj!na.ajnija =evojka sa lautom, )otari a vo3a i Mla&i3 sa kotari om vo3a. )arava"o je bio burne i silovite priro&e. Stalno je bio po kr.mama i u &ru'tvu nja%ori- skitni a, .esto se tukao i povla.io no0, pa je posle je&no% &voboja morao &a se skloni u Cenovu a, i ka&a se vratio u Rim, skan&ali nisu prestjali. 4 tu.i je ubio je&no% .oveka pa je pobe%ao u Napulj (1606).

8li, i pore& tako burno% 0ivota, on je veoma mno%o slikao, o&ba uju3i svako i&eali!ovanje i te0nju !a ulep'avanjem, pa i na slikama sa reli%io!nom tematikom, koje se .esto !bo% to%a savremeni ima nisu &opa&ale, iako su svojim vanre&no sna0nim i su%estivnim &eovanjem na posmatra.e o&%ovarale !a&a ima reli%io!no% slikarstva protivre/oram ije. Svoje prve velike kompo!i ije ra&io je pre 1600. %o&ne u rkvi San Dui"i &ei Eran.e!i, slikaju3i na !i&u ;o!ivanje sv. Matije i Mu.eni'tvo sv. Matije, na kojima je prvi put koristio e/ekte svetla koje se probija u tamnoj prostoriji. 5ve slike kao &a prika!uju s ene i! obi.no% 0ivota, pa se poru.io ima nisu &opale. @ =o svo% o&laska i! Rima, pore& ostali- slika, i!ra&io je u rkvi Santa Maria &el ;olo Mu.eni'tvo sv. ;etra i 5bra3anje ;avlovo a ta&a je nastala i je&na o& nje%ovi- najpo!natijislika ;ola%anje u %rob. ;re& o&la!ak i! Rima i!ra&io je i!vanre&an portret pape ;avla +. ,ako je u kompo!i iji o&stupio o& renesansni- prin ipa simetri.no% %rupisanja i -armoni.ne ravnote0e, on je posti!ao utisak .vrste eline, &ubine i pokreta, u!imanjem &ija%onalne ili kose linije !a osovinu svoje kompo!i ije, 'to 3e pri-vatiti i ostali slikari 17. veka u ra!li.itim vrijantama. Me"utim, %lavna osobenost )arava"ova slikarstva je tenebro!o, naro.ito tretiranje kontrasta svetla i senke i po&e'avanje osvetlenja, koja su ve3 savremeni i na!ivali <po&rumskim<. 5svetljavaju3i s ene i /i%ure u tamnoj prostoriji, on je posti!ao
@

Milakara 2., >4metnost slikarstva?, Novi Sa&, @00@., strana 111(11A $

SEMINARSKI RAD 'timun% i &obijao 0eljene e/ekte i ak ente .isto slikarskim sre&stvima, pa 3e tenebro!o, operisanje kontrastima svetla i s ene, postati %lavno i!ra0ajno sre&stvo slikara baroka. ,! Napulja )arava"o je oti'ao na Maltu na po!iv veliko% majstora Malte'ko% re&a 8&ol/a +inijakura, .iji je portret i!ra&io, pa je postao i vite!, ali je smrtno uvre&io je&no% visoko% .asnika, pa je i! !atvora pobe%ao na Si iliju. Slikao je i lutao o& Siraku!e i ;alerma &o Mesine, be0e3i ispre& pro%onitelja sa Malte, pa je .am em pre'ao Napulj, %&e su %a pro%onitelji sti%li i te'ko ranili. 5& pape je &obio opro'taj !a ubistvo, pa se uputio u Rim, ali je na putu umro u malom mestu ;orto Frkole. Dutaju3i o& mesta &o mesta, )arava"o je malo u.io i sve je stvarao velikom sna%om svo% sirovo% talenta i, posle tako kratko% i burno% 0ivota ostavio je neverovatno veliki broj &ela i!a sebe. ,ako nije u'ao u re& najve3i- slikara, nje%ov uti aj na kasnije slikarstvo je neobi.no velik i !na.ajan. +eruje se &a %a je po&u avao ;eter!ano &o 1566, koji je ra&io u tra&i iji sev.italijanski- manirista.;rekrtni a u nje%ovom slikarstvu je 15#0(ka&a &ola!i u Rim, %&e ostaje &o 1606 %o&ine.;osle te %o&ine, pa &o smrti bi e na rela iji Napulj(Malta(Si ilija. 4 , ;erio&u Gu Milanu(bio je po& uti ajem slikara Moretija i bra e )ampi.=ela i! nje%ove prve /a!e nisu po!nata.+i en o i 8ntonio )ampi koriste svetlo baklje, tj.vesta ko osvetljenje kao i )arava&jo u Prodavacica voca, Sahrana svete Cecilije, Smrt Bogorodice i Sedam dela milosrdja.Milano je krajem *+, veka bio po& uti ajem vene ijansko% maniri!ma.Hu je )arava&jo stekao prvo obra!ovanje ko& ;eter ana.=akle, va!an uti aj na )arav&ja su imali umetni i i! Dombar&ije Ipominje se uti aj Doren a Dota i Jakoba 2asana( ra&i no ne s eneI.)arava&jo je bio veoma otvoren prema uti ajima i! Dombar&ije. =ela i! ,, perio&a(rano% rimsko% perio&aI15#0(1600I u%lavnom su manje% /ormata sa je&nom ili &ve &opojasne /i%ure.Ho su slike svetli- transparentni- boja i jasno% osvetljenja, %otovo be! senke.Ha koloristi ka briljantnost komponovanja je sa pre i!nim rte!om i obra&om &etalja. Ho su: Korpa sa vocem, Decak sa korpom voca, Bolesni Bah, Bahus, Prorocica. 4 vreme nje%ovo% &olaska Rim postaje interna ionalni entar umetnosti.Mno%i umetni i poput 2roj%ela, +an =ajka ra&e u Rimu i to u%lavnom mrtvu priro&u, !anrI!anr o&%ovara niskoj %rani umetnosti i !ato nije toliko enjenI.Na rimskom tr!istu se javlja veliki broj takvi- slika.Ho tr!iste je, sa &ru%e strane, bilo veoma !animljivo i papi.1606 ka&a je otvoren papski tre!or, mo%ao se vi&eti veliki broj slika ovo% !anra.Ho sve&o i &a je veliki broj slika naslika ).=arpino.)arava&jovi bio%ra/i tvr&e &a je on upravo ko& ovo% slikara ra&io neke mrtve priro&e.He rimske slike )arava&ja nisu bile nje%ova inova ija.Hakve slike su ve ranije postojale na Severu.5ne su tu esto imale satiri nu konota iju, &ok )arava&jove IKatara, ,%ra i )arataI nisu imale takvu &imen!iju.Libar& na!iva )arava&jove rimske slike pseudo- anr!, jer su one vise ilustra ija neko% &o%a&jaja, ne%o nesto sto je )arava&jo vi&eo na rimskim uli ama i slikao.,%ra i karata imaju pseu&o(!anrovski karakter. "atara(15#$IA 2elori je )arava&ja smatrao tvor em !anr slikarstva.Libar& ovu sliku i Kartase &e/inise kao Mpseu&o !anrN.)a!e &a je temu preu!eo i! slikrastva severa, %&e su ove teme samo &eo komp!i ije, a )arava&jo i- i!&vaja.

SEMINARSKI RAD )a&a je u pitanju )arava&jov naturali!am, ne ra&i se o prostom preu!imanju motiva, s ena i! svako&nevno% !ivota, ov&e je sve bri!livo postavljeno i prou eno.2elori je napisao ane%&otu &a je )arava&ju re eno &a u!me !a mo&ele klasi nu skulpturu.5n je poka!ao na uli u(priro&a mu &aje mo&ele.Hako je nastala "atara.)arava&jo slika Ma la naturaN, me&jutim kompleksan je o&nos realnosti i ove slike.Rim je ste iste umetnika, kulturno ste iste, ali i o%roman %ra& sa Muli omN.Jos o& anti ko% &oba postoji literatura koja je imala junake sa uli e.)ome&iji,satiri(%&e se ne%uju pu ki i!ra!i o&%ovara !ar svako&nevni e.;tanje je:!asto visoka klasa kupuje ove slikeOSa ovm slikom )arava&jo !avrsava perio& u Rimu, a sa Kartasima sti e naklonost )ar&inala &el Monte i postaje nje%ov nostro pitore.5vakve teme su uveliko bile poplarne u literaturi(Pikarski roman, koji je ra!vijenu Spaniji, siri se na sever i premos ava kon/esionalne ra!like.=u- ti- romana o!iveo je u slikama )arava&ja.Slike imaju &opojasne /i%ure, neutralnu po!a&inu, la!urnu teksturu.5vako o&evena 9i%anka$IKataraI je amblem kome&ije u !borniku 9e!ara Ripe.Pna se &a se u to vreme i%rala je&na kome&ija u Rimu u kojoj %lume i%ani, a na premijeri je bio &el Monte.=a li je ) !eleo ovom slikom &a privu e nje%ovu pa!njuO=a li se ona mo!e smatrati naturalisti komO5v&e se ra&i o bri!ljivoj konstruk iji, a ne spontanoj mani/esta iji pri!ora sa uli e.2itan je i erotski naboj.;ostoji i &ru%a ver!ija slikeIu DuvruI, koja ima jos &vosmisleniji erotski karakter. #gaci karata 15#5(sliku je kupio &el Monte.5ve slike su bili !ivi, stvarni pri!ori koji postoje u ukupnoj atmos/eri taverni.8li, ova slika nema ostru kriti ku notu, kao u -olan&skom i /lamanskom slikarstvuIu kalvinisti kim !emljamaI, %&e se i%ra kartasa postavlja u mra noj atmos/eri.4 nema kom slikarstvu se u tim s enama pojavljuje nasilje.4 ,taliji je &ru%a ije(tu imamo prika!e aristokratije koji u &okoli i i%raju karte i sa-.)arava&jo ima tra&i iju i!a sebe, ali slika nema ostrar kriti ki ton.9ovek okrenut le&jima(je !animljivo kompo!i iono resenje, kojim se %ra&i ambivalentan o&nos posmatra a i slike.Papravo posmatra je uvu en u &o%a&jaj i postaje sau esnik. Sto se ti e stila )arava&jovi- slika, svi autori mu o&aju postovanje !a ovaj rani rimski perio&.2oje su mu slatke, be! senki, oni mu pripisuju taj vene ijanski karakter, sto se u!ima sa re!ervom jer je ov&e o i%le&an Dombar&ijski uti aj.,!vesna ljupkost !ra i i! ovi- slika, i upravo to privla i nje%ovo% bu&u e% patrona )ar&inala =el Montea.5n je bio potomak !na ajne poro&i e, bio je ambasa&or vojvo&e Hoskansko% i bio je tipi an !a svoje vreme.5n je bio o&an svom po!ivu, ali je u!ivao i u ovo!emaljskim !a&ovoljstvima, naro ito u mu!i iIsam je svirao, prire&jivao je velike bankete, u!ivao u &rustvu mla&i aI.)a&a je upravo ovaj kar&inal na tr!istu naisao na )arava&jove slike, !a nje%a se sve menja.)arava&jo biva usvojen o& )ar&inala &a !ivi u nje%ovoj ku i.)arava&jo je u!ivao poseban u%le& i polo!aj, ali je on i opslu!ivao )ar&inala, nesto poput slu%e, ali ne u pravom smislu te re i.=el Monte je !aslusan !a &obijanje prvi- reli%io!ni- poru&!bina.Pna se &a je i sam kar&inal voleo !anr s ene sa mla&i ima, &evojkama.4 tom smislu je i isilo )arava&jovo stvaralastvo, &ok je tamo boravio. 5ko &atovanja slika ima puno problema.Slika Bekstvo u $gipat je i!%le&a nastala pre nje%ovo% &olaska u Rim.5v&e se vi&e )arava&jove maniristi ke ten&en ije.5v&e se prvi put vi&e uti aju lombar&ijski- slikara, ali je injeni a &a preki& sa maniri!mom nije bio tako ostar kao sto se smatra, nje%ovim &olaskom u Rim.Realisti na obra&a %lave, notno% teksta, li a, sve to je mo%ao &a stekne u Dombar&iji.

9i%ani su u *+ veku jako po!&ravljani kao -o&o asni i,ali slika o njima se menja.Eilipo Neri i- brani o& napa&a.

SEMINARSKI RAD ,!vesno je &a je slika Bahus ra&jena &ok je boravio ko& =el Montea.5v&e se i!ra!ava kompleksna li nost )arava&jovo% patrona.Mo!e se naslutiti i!vesna eroti nost, ak -omo( eroti nost.;o!a, stav, pa i i!%le& proi!ila!e i! neko% anti ko% relje/a, skulpture.;rime uje se i neka vrsta an&ro%enosti na li u ove /i%ure.Ruka sa asom probija prostor slike i posmatra a.+a!an je i %est kojim se %estikulira.4 pitanju je %est po!ivanja.Hakve slike u vreme ka&a su nastale nika& nisu !na ile samo po!iv !a u!ivanje, ve i opomenu, a opomena se ov&e karakterise u prika!u vo a.+o e je polutrulo i to je opomena na prola!nost, na vanitas, na kratko u !ivota. Pijani, %olesni Bahus- i ov&e ja naslikana mrtva priro&a, ra&jena prema mo&elu.5na nije i&eal!ovana Iima vo a koje tuli i propa&aI. Decak koji je ugri en od gustera sa&r!i veoma &ramati an pokret i to je ono sto je novo ko& )arava&ja.;okret to% &e aka je veoma !animljiv.Ru!a i jasmin na sli i !na e ljubav i patnju, koju ljubav &onosi, ali i simbol spo!naje.Hako se i ova slika mo!e protuma iti kao opomena.)arav&jove slike uvek imaju vise!na no simboli no !na enje. Kosara sa vocem (mrtva proro&a.4 -ijerar-iji umetnosti ovaj !anr je !au!imao posle&nje mesto.Me&jutim, na tr!istu su ove slike visoko kotirane, a ;ano/ski smatra &a je mrtva priro&a proi!isla i! neki- reli%io!ni- konota ija.*+,, vek !a mrtvu priro&u &onosi kako &i&akti ku, tako i moralnu politi ku /ormu. Rim ne eni mrtvu priro&u bas preterano, ali je injeni a &a je ovaj !anr prisutan.4metni i sa severa stvaraju mrtve priro&e u Rimu, a nji- kupuju visoka rkvena li a poput )ar&inala =el Montea.Sto se ti e vo a, ono se u ranijim slikama u%lavnom prika!uje na tr!ni ama.Me&jutim, to je kasnije i!menjeno stavljanjem ra!li ito% vrsta vo a u je&nu kosaru. 5va slika je trebala &a stoji i!na& vrata i trebala je &a privu e pa!nju sasvim slu ajno.)osara sa vo em postavljena je tako &a &elimi no le!i preko stola, pa se stvara neka vrsta ilu!ioni!ma kao &a kosara le!i na nekoj poli i i!na& vrata.;o!nato je &a je ovu sliku Milanskoj 8mbro!ijani poklonio milanski kar&inal 2oromeo.5staje otvoreno pitanje &a li je upravo on naru io ovu sliku, po svemu su&e i najverovatnije &a jeste.Slika je nastala 15#6, ka&a je 2oromeo boravio u Rimu.5n je po!navao poro&i e !a koje je )arava&jo ra&io, pa je tako mo%ao &a poru i sliku.2itno je &a se kar&inal &ivio sli i, i &a je !eleo &a ima jos je&nu slikuIo& ko%a ne !na seI. ;ostoji verovanje &a se ovakve slike ve!uju !a je!uiteQ oni su bili va!ni !a populari!a iju pej!a!a, a neki je!uitski pis i esto su opisivali ve e, sto je imalo moralnu opomenu(prola!nost, telesna !a&ovoljstva, ulnost.Hakva literatura uti e &a se mno%e mrtve priro&e krajem *+, i po etkom *+,, veka mo%u pove!ati sa )atoli kim /ormula ijama.Neki o& je!uitski- pisa a posebno su se po!ivali na knji%u ;roroka 8mosa Itre a %lava(opisuje Strasni su&I.Smatra se &a je upravo ta i&eja o propasti lju&sko% ro&a iska!ana upravo ovom )arava&jovom slikom. ;ostavlja se pitanje &a li je )arava&jo ra&io jos neke mrtve priro&e.Najverovatnije &a jeste, ali one nisu sa uvane. Korpa sa vocem-osporavana je kao samostalno &elo.+erovalo se &a je ona samo /ra%ment neke ve e kompo!i ije.=anas se !na &a je ova mrtva priro&a naslikana kao samostalno &elo. 4 *+,, veku smatralo se &a je prvora!re&no slikarstvo ,storijsko, &a umetnost treba &a po&ra!ava priro&u, ali &a je ini savrsenom, i&ealnom.)arava&jo se pobunio protiv ustaljeni6

SEMINARSKI RAD aka&emski- normi i pobe&io je.5n slika priro&u onakva kakva !aista jeste INnatura vin ereNI.Hokom &ru%e polovine *+, veka evropska umetnost je !aokupljena !anrom, ali on nije smatran !asebnom vrstom, sve &o )arava&ja i 8nibala )ara ija.)arava&jo je smatrao &a je !a slikanje ve a ili vo a potrebna ista umesnost kao i !a /i%uru.4 literaturi je postojala sistemati!a ija !anrova: A 1.Hra%e&iji i ep, %lavni juna i su -eroji i bo%ovi(kao Mnaju!visenijojN pripa&a najkultivisaniji je!ik.Ho je +isoki stil. @.)ome&iji(o&%ovara sre&nji stil, jer u nju ula!e termini koji nisu mo%li biti primenjeni u visoko kultivisanom re niku. $.Satira i pastirska poe!ija(o&%ovara niskom stilu !bo% vul%arni- re i, stil pu ko% je!ika. 5va teorija je imala so ijalnu notu:tra%e&ija je namenjena visokom &rustvu, kome&ija ni!im slojevima...&ok je !anr bio be! istorijske osnove. )arava&jo !eli &a prika!e priro&u kakava jeste(jer ra&i se o priro&i, a ne i&eji.5n ne koristi iskustva pre&-o&ni- autora i u! to ra&i be! rte!a na po&lo!i.+a!ari uvo&i pojam disegno(%ovori o intelektualnoj osnovi umetni ko% &ela, a ra&ovi be! rte!a G!na i ra&iti be! intelektualne osnove.)arava&ju su !amerali &a su nje%ova &ela suvise realisti na &a bi bila vero&ostojan(pise 2elori 167@.)arava&jova antiklasi na umetnost nije mo%la &a se o&r!i u %ra&u kao sto je Rim i u tre oj &e eniji *+,, prestaje &a bu&e aktuelan. )ao i )arava&jo i 8nibale )ara i &ola!i sa severa ,talijeI2olonjaI u Rim 15#5.4 2olonji ra&e majstori kao +in en o )ampi i! )remone, 2artolomeo ;asarotiIslika Mesaru kao &etalj svako&neno% !ivotaI.)ampi tako&je slika !anr slike.5vo slikarstvo u ,taliji krajem *+, veka nije bilo uobi ajeno.=ola!i sa Severa o& Elamana a(u po!a&ini je reli%io!na tema, a u , planu mrtva priro&a.4 privatnim kolek ijama sirom ,talije nala!ile su se slike /lamana a.5&atle poti e inpira ija 8nibala )ara ija &a slika !anr.Mo!&a je to bilo i paro&iranje pastoralne tra&i ije.)ara i slika Coveka koji jede pasulj.5vakva &ela )ara ija i rana &ela )arava&ja pokrenu e tren& !anr slikarstva i mrtve priro&e. 5ko 15## )arava&jo &osti!e svoju !relost.=ela i! ovo% ra!&oblja su:&rtva 'vramova I4/i i 160$I, (ecera u $mausuIDon&on 1600I, Sveti )ovanIRim,2or%e!e 1605I6I. ;osle ovi- &ela na po etku *+,, nastaju: Polaganje *rista u gro%, 'mor po%ednik, Madona Pala+renieri, Smrt Bogorodice, Sveti )eronim koji pise. Sveta Katarina(15#6( ov&e je ve ra!vijen tipi an tene%ro o metod.Slika je ra&jena !a )ar&inala &el Monte. Sveti )ovan sa ovnom 1601(@ si%urno je ra&jena po mo&elu.Hipovi koje ) bira su plebej i i! ni!e% stale!a. ,pak, u ovom perio&u &ominiraju monumentalna &ela namenjena rkvama tj. kapelama.Pa rkvu San Dui&ji &ei Eran e!i nala!e se etiri slike koje opisuju !ivot Sveto% Mateje: Sveti Matej, Po ivanje Svetog Mateja, Matej sa andjelom, Smrt svetog Mateja. 4 rkvi Santa Maria &el ;opolo, u kapeli 9era!i ra&i Preo%racenje svetog Pavla i ,aspece svetog Petra.S ene su o!ivljene &ramati nim !ivim %estovima i pokretma. ;ostavlja se pitanje sta je prou!rokovalo ovu promenu i nje%ovo okretanje potpuno reli%io!noj temati i u !relom i kasnom perio&u.Re je o trans/orma iji, verskom preobra enju, konver!iji.Eri&len&er je primetio &a je ta velika promena, i!ra! nuovo, posle&i a nje%ove rimske pobo!nosti i &va re&a(je uita i oratorijanaca.
A

Smiljevi3 M., >Sa%a umetnosti?, 2eo%ra&, @005., strana $A($6 7

SEMINARSKI RAD

Realisti ni misti i!am je prvenstveno preu!et i! knji%e ,%nja ija Dojole Duhovne ve %e.4 pitanju je etvorone&eljni kurs kro! koji se vo&i ve!ba , kro! koji se -ris anske tajne moraju &o!iveti na o&re&jen na in.Sve to nije novo.;reva%a sre&njovekovno%, /ranjeva ko% misti i!ma je sustina barokno%.Ho se javlja jos u *,, veku, a posebno u *,+.Na tim temeljima su pisane Dojoline Duhovne ve %e-.5n pise veoma je&nostavno, a o& ve!ba a se tra!i &a o ima maste ili telesno &o!ivi -ris ansku misao I!amislja se via ru is, te!ina krsta, svako mesto %&e je Lrist &o!iveo bolI.)on ept pej!a!a je veoma bitan u tome, pa i u *+,, veku uopste.Ho ulno poimanje je bas karakteristi no !a )arava&ja.5n je po!navao ove kurseve, ra&io je !a av%ustin e, &ominikan e, /ranjev e, ali nika&a !a je!uite. 9ak je i u Rimu postojala je&na antije!uitska struja.;a ipak, Dojoline ve %e je upra!njavao i )arlo 2oromeo, a ta pobo!nost je u Rimu ve imala o%romnu ulo%u.Sa praksom je!uita )arava&jo se i!%le&a upo!nao preko 5ratorijana a. 5sniva ovo% re&a je Eilipo Neri I1515(15#5IQon je bio /irentina , po!navao je Savonarolu, skolovao se u rimskoj sapien i.8li, nje%ov re& nije stvorio neko posebno u enje.5& *+, veka nje%ov re& se okuplja slobo&no, pisu se propove&i, okuplja se sirotinja, ali i aristokratija, kompo!itori I;alestrinaI, istori ari. )arava&jo na ranim slikama esto prika!uje orkestire, mu!i ke skupove.Ho ima ve!e i sa oratorijan ima.,na e, Neri je pri-vatio papu i katoli ku rkvu, pa su !bo% to%a i oni vrlo br!o pri-vatili ovaj re&.5& pape Kr%ura *,,, oni su &obili tipik i rkvuQNeriju je nu&jeno !vanje kar&inala, ali je on to stalno o&bijao.2ilo je nemo%u e &a )arava&jo ne po!naje je&nu takvu li nost.naprotiv, Neri je bio svima miljenik oratorijan i su se posebno istakli u vi!ita ijama i vijatikumu(nosenje pri esti umiru ima.;ostavlja se pitanje &a li se kro! karava&jove slike mo!e &oka!ati uti aj oratorijana a ka&a je ra&io u kapeli bila je prisutna poro&i a, a tu je bio i +itri e, Nerov prijatelj, ;ola%anje u %rob(vi&i ta no %&e je toI.Sustina je, &a li je &rustvena svest i bri%a !a svako% poje&in a nesto sto je pro!elo )arava&jovo slikarstvo.Sam Eilipo Neri je upra!njavao Dojoline ve!be i otu& ve!a )arava&jo(5ratorijan i( +e!be. )arava&jovo slikarstvo je apsolutno nov i iskren i!ra!.4 Rimu, u to vreme, 2elori i &ru%i su smatrali &a je to bilo napustanje slatko e i &a je to bila posle&i a )arava&jove teske li nosti.8li upravo u tim nje%ovim teskim %o&inama on najvise i stvara.;romena u slikarastvu, taj tenebro!o je po 2eloriju o&ra! nje%ovo% rno% karaktera.Hako kompleksno% slikara i nje%ov i!ra! niko nije mo%ao &a ponovi.;onovljeno je sve &ru%o samo ne taj ose aj pobo!nosti.;o Erin&len&eru to je uspeo samo Rembrant Ipo& uti ajem Menonita6I 1601 )arava&jo napusta kar&inala =el Montea i seli se ko& poro&i e Matei.=jirolamo Matei je bio lan Eranjeva a.5n je bio )arava&jov patron, ali i or%ani!ator nastanka slika.Nje%ova bra a I9irjako i 8srubaleI su pose&ovala mno%e )arava&jove slike.=jirolamo Mateo je bio pre/ekt kon%re%a ije kon ila(starao se !a sprovo&jenje o&luka kon ila.)arava&jo je ra&io !a ovu poro&i u, ali i mno%e &ru%e stvari !a &ru%e patroneI)apela )ontareli !a =justinijana(;la%anje u %rob i Smrt 2o%oro&i eI.2oravak u poro&i i Matei je najsre niji perio& !a stvaralastvo )arava&ja.
5

Dojola je &u-ovne ve!be napisao na spanskom , a na latinski su preve&ene 15A6.5pisuju se u!astopna stanja &use na putu ka savrsenstvu: ra!misljanja o sopstvenim %resima, prakti ni meto&i molitve, ispitivanja savestiR =u-ovne ve!be opisuju , ono sto katolik mo!e posti ili nim naporom, perustaju i 2o%u milost koju e i!liti na oveka.;osebna su uputstva !a re&ovnike, re&ovni e, !upnike, svetovnjakeR 6 menoniti(po osniva u S. Menonu, evan%elisti ka !aje&ni a, sli na anabaptistima koja !a-teva krstenje o&rasli-, u!ste!anje o& !akletve i borbu !a toleran iju.Fvropski entar je u Lolan&iji.

SEMINARSKI RAD

Prepo navanje *rista-(ecera u $mausu Ijevan&jelje po MatejiI: 5vo je &ramati an in.)arava&jo ra&i mrtvu priro&u vrlo istan anoQkotari a je na%nuta na ivi u stola i pro&ire u prostor posmatra a Iprevara oka(tromp leiI.Mrtva priro&a ima simboli nu konota iju.5na alu&ira na ev-aristiju.Hamna po!a&ina je i ov&e prisutnaQnjemu to treba &a bi iska!ao misti nost trenutka.Kestovi probijaju prostor slike, posmatra se upu uje u &ramu slike. Novi na in ra!misljanja o prostoru slike pove!an je sa ra!vojem empirijskinauka.2arok po iva na 8ristotelovoj retori i.8ristotelova tuma enja &a su tema slikarstva lju&ska bi a u ak iji u -umanisti kim teorijama pove!ivano je sa s-vatanjem &a se pokretom tela i!ra!avaju emo ije i psi-i ka stanja &use.=usa stavlja lju&sko telo u pokret, pa su stu&ije lju&sko% pokreta bile ve!ivane !a prou avanje emo ija koje su i- i!a!vale.;re&stavljanje i!ra!ajni-, teatralno na%laseni- pokreta u slikarstvu, isti ano je potrebom &a se u posmatra u i!a!ovu istovetne sna!ne emo ije.;ola!e i o& ovakvi- tuma enja -umanisti ki- traktata, poetika barokno% slikarstva poten ira va!nost stava, pokreta, %esta, &o teatrali!ovane a/ekta ije. ;roblem ra!voja ev-aristije()ro! ev-aristiju su svi -ris ani uje&injeni u tajni !aje&nistvaQsam taj obre& o& po etka je bio je&instven, a o& ,,, veka &ola!i &ola!i &o raskola i!me&ju katolika i pravoslava a Ikatoli i se pri es uju samo -lebomI.Ha preobra!ba -leba i vina u telo i krv Lristovu je tako&je veliki problem.)a&a !apravo &ola!i &o to% trenutkaO 4stalila se praksa &a se to &esava ka&a se !avrse obre&ne molitve i ka&a &o&je &o 8matore tj. &o kanona mise.Ha& svestenik i!%ovara re i i! Matejevo% jevan&jelja, !atim bla%osilja &arove.Ho% asa oni postaju telo i krv Lristova.4 pravoslavlju je nesto &ru%a ije.8r-ijerej molitvom pri!iva 2o!iji =u-, a ne i!%ovaraju se re i i! Jevan&jelja.;osre&stvom sveto% &u-a &ola!i &o osve enja &arova. Papa& vekovima uspostavlja &o%mu transupstan ija ije(&o%ma o realnom prisustvu Lrista, pretvaranju elokupne supstan ije -leba i vina u elokupnu supstan iju tela i krvi Lristove.Materija su -leb i vino, re i &obijaju /unk iju /ormeIili EormuleI, tj. /ormi Sakramenta i to je prin ip kau!aliteta.2e! ti- re i materija se ne e prebra!iti u telo i krv Lristovu.5va &o%ma se branila na Hri&enskom kon ilu.Duter je smatrao &a je Lristova !rtva na krstu neponovljiva i &a se ne mo!e ponovaljati stalno.;o njemu, lju&i se na pri esti samo se aju -ristove !rtve.Eorma -leba i vina sa je&ne strane, i tela i krvi sa &ru%e strane, ostaju u opo!i iji.Ho je bio u&ara u sr e &o%me, u sr e -ris anstva.4 tom slu aju nisu potrebni ni rkva, ni svestenik, ni re i. ;osle Hri&ensko% kon ila (ecera u $mausu se smatra pre/i%ura ijom mise tj. ev-aristije.)arava&jo je i ov&e &obio jasne smerni e sta treba &a iska!e.Skoljka je je simbol -o&o as a, to je na in spasenja &use.

# daja *rista. Neka&a se verovalo &a je u pitanju neki )arava&jov sle&benik, a &anas se !na &a je to )arava&jova slika.Lrist je !rtva, i!&ajnik Ju&a je u! nje%a, tu je vojnik i ovek koji be!i.5v&e je prisutan i!vor svetlosti, ali to nije mno%o va!no.;ravi i!vor &ola!i spolja.Eokus ele slike je #

SEMINARSKI RAD Ju&in poljuba .Slika je ra&jena !a poro&i u MateiI8!&rubaleI.Eranjev i *,,, i *,+ veka propove&ali su Su!&r!avanje, ;okornost i Stra&anje.Lrist upravo pose&uje ove vrline ka&a je i!&at. /everovanje 0omino I u MesiniI: Slika je ra&jena !a 9irjaka Mateia.;ostovanje rana je velika tema barokne pobo!nosti.Homa ne veruje u Lristove rane, a &a i- ne pipne.8li Lrst ka!e:Nbla%o onima koji verovase nevi&evsi.N.)ao &a se sam )arava&jo prepo!naje u Svetom Homi. Kapela Kontareli u crkvi San 1uidji dei 2rancesi. )ako je )arava&jo &obio tako va!nu poru&!binuO,!a to%a stoje poro&i a )resen i i kar&inal =el Monte. )apela kontareli je !a&u!bina je&no% /ran usko% plemi a, on je !eleo &a &ekorise kapelu slikama i! iklusa Sveto% Mateje, a !a sprovo&io e svo% testamenta o&re&io je neke lanove poro&i e )resen i.=ekora ije u kapeli su ra&ili ra!li iti rimski umetni i, ali je &oslo &o sukoba i!me&ju poro&i a )ontareli i )resen i i 15#7 je obustavljen ra&.4mesao se i papa, pa je elu stvar stavio u ruke or%ani!a ije Eabri ieri &i San Dui%i.Ha&a se ra&ovima priklju io )arava&jo.Na oltaru je trebao &a stoji Sveti Mateja i 'ndjeo, a na bo nim stranama Po ivanje i Smrt Mateje. Po ivanje svetog Mateje I15##(1600I je jevan&jeoski &o%a&jaj, opisan u jevan&jelju po Mateji. 9entralna tema je &akle ;o!ivanje Mateje, ali i preobra enje %resnika.Slika pre&stavlja !avrsetak rimske /a!e, ali i po etak ono% novo% promenjeno% stila.Devi &eo slike je pro&ukt u%le&anja na severnja ke !anr kompo!i ije I%&e se prika!uje &rustvo koje i%ra karte ili pijeI.5v&e nema te satiri nosti, ali ela slika je bliska italijanskim resenjimaIi!u!ev neki- u Dombar&ijiI. 5no sto je novo je ta svetlost, velika, osloba&jaju a sila.Na in na koji svetlo pro&ire u sliku je karakteristi na !a )arava&ja.5na &ola!i i!vani, nema i!vora svetla na samoj sli i.)o& nje%a je prisutna tama(tenebro!o, !bo% e%a je posebno kritikovan I2eloriI.Svetlo je tako kon ipirano &a je&an obi an &o%a&jaj ini misti nim.5no osvetljava samo manji, ali klju ni &eo slike.+elika pokreta ka sila po inje sa ovim tretmanom svetlosti.2arok e tako&je svetlo tretirati posebno, na poseban na in.Svetlo je to, koje je u!nemirilo ovu &ru!inu. Krupa je po&eljena na &va &ela(je&na raskosno, pomo&no obu ena %rupa lju&i, i &ru%a koju ine Lrist i nje%ovi u eni i.Sam %est Lrista, smatra se &a je preu!et i! Mikelan&jelovo% Stvaranja 'dama sa Sikstinsko% svo&a(I Lrist je Novi 8&amI.Libar& &ovo&i taj %est u ve!u sa pisanjem Sveto% 8v%ustina(on ka!e Lrist je prst 2o!iji.,! e%a %o& &a je proistekao ovaj %est, on ima pokreta ku mo , a ponovljen je i ko& Mateje. ;ostoje ra!ni na ini !a interpreta iju ove slike: 7 (Slika je iska!ala solo(/i&eisti ki kon ept spasenja samo milos u bo!ijom.5 tome je pisao Duter, to je /un&amet spasenja.Hako taj kon ept postaje veoma va!an !a luteran e, ali %a pri-vataju i 8v%ustin i i =ominikan i.
7

Smiljevi3 M., >Sa%a umetnosti?, 2eo%ra&, @005., strana A5(A# 10

SEMINARSKI RAD (Neki autori smatraju &a ela slika o&ise i&ejom &a je Matej spasen milos u 2o!ijom, &a je on o&abran.Hakva kon ep ija bi mo!&a mo%la biti oprav&ana !a ovu sliku sB ob!irom &a se ra&i o /ran uskoj rkvi.Ho se prav&a i injeni om &a /i%ura apostola u po etku nije postojalaQLrist je bio sam.Smatra se &a je tokom ra&a &oslo &o promene kon ep ije, sB ob!irom &a je slika mo%la &a uka!e na luterijansku jeres.=oslo je &o i!mene pa je prika!an apostol ;etar.Hako je slika bila bli!a katoli kom poimanju ove teme. 4 trenutku ka&a je slika nastajala u samoj katoli koj rkvi &oslo je &o sukoba oko ovo% prin ipa spasenja(Molini am(po spanskom teolo%u Duisu &e Molinisu, koji je napisao knji%u KonkordijaIve!a i!me&ju slobo&ne volje i plo&ova milostiI.5va knji%a je raskinula sa sre&njovekovnim &etermini!mom.5n je pisao &a je najva!nija sara&nja i!me&ju 2o%a i oveka.)nji%a je bila pri-va ena o& luterana a jer se sla%ala sa nji-ovim reli%io!nim prin ipima.)liment +,,, je pri-vatio molini!am.Mo%u e &a je na ovoj sli i pre&stavljen portret Moline sa nao arima koje su atribut obra!ovanja i vita ontemplativa. 2e! ob!ira na sve, slika je iska!ala u&o preobra enja, u&o po!ivanja i ta vrsta kombina ije misti ne svetlosti i je&no% obi no% &o%a&jaja je nesto sto niko nije umeo &a ponovi. Martirij svetog Mateje, slika nastala u isto vreme, je &o%a&jaj i! apokri/a i ra!nile%en&i(&latna legenda.;rema Platno De%en&i mateju je !a&esila mu eni ka smrt &ok je propove&ao u Ftiopiji.;ostoji pitanje ima li ve!e ova slika sa je!uitskim boravkom u FtiopijiInji-ovi misionari ra&e tamoIO8ko to nema ve!e, on&a je!uiti imaju ve!e sa i kon eptom i sa i&ejom ove slike. Stra&alni ka smrt, martiriji, je ono sto su je!uiti ne%ovali u svojim skolama.Ho je o-rabrivalo &ru%e misionare koju su umirali u svojim misijama.Mno%i martiriji bili su oslikani martirijskim s enama, one su bile este.Na primer s ene u ba!ili i San Nereo et 8 -ileo.Ho je ba!ilika posve ena rimskim vojni ima.2aronijus je i!abrao ovu rkvu smisljeno i !apo eo veliku rei!%ra&nju i &ekora iju ove rkve..na bo nim &elovima rkve je iklus muka ovi- vojnika i iklus mu enistva 1@ apostola. )arava&jo ovom slikom u potpunosti o&%ovara katoli koj kon ep iji mu enistva.Sre&isnja /i%ura na sli i je u po!i anti ko% -eroja.Ha po!a se esto pojavljuje, ima je i na Hi ijanovoj sli i Smrt Petra MartirijaIkoja je i!%orelaI.Sli ne pri!ore )arava&jo je mo%ao &a vi&i u Dombar&ijiIMu ijano ima je&nu sli nu slikuI. Slika &osta %ovori o ranijoj rimskoj /a!i )arava&ja(sa &osta &etalja, &akle narativnosti.8li, javlja se tu i uvena )arava&jova svetlost i taj kontrast kjaro-skuro, sto e u 2aroku postati osnovni element svake slike.Sam )arava&jo u stvari nije po!navao samo samo tamu, on je po!navao i svetlo, a sukob svetlo(tamno emo ionalno pokre e, on prenosi ose anja sa pre&stavljeni- /i%ura na posmatra a.taj sukob iska!uje &an i no , &obro i lose.;rvi koji je taj sukob uveo u emo ionalnom smislu bio je )arava&jo. ;oenta na sli i je na i!ra!u li a ono%a ko !eli &a ubije, a taj emo ionalni trenutak se siri i na ostale prota%oniste koji se javljaju na sli i.)arava&jo na sli i ne%uje i neke maniristi ke elemente:skra enje /i%ura, prika!ivanje sa le&ja .Strast &use, strast tela je poenta slike i uopste slikarstva o& on&a. 3ltarska slika Svetog MatejeIili t!v ;rvi Sveti Matej u 2erlinuI: 11

SEMINARSKI RAD

;ostoje sve&o anstva &a je to prva )arava&jova slika !a kapelu )ontareli.,!vesno je &a je ova kompo!i ija nastala posle ovi- !i&ni- slika.2elori ka!e &a se slika nikome nije &opala, &a je o&bijena i skinuta sa oltara.Je&an kar&inal je spasio )arava&ja bruke i otkupio je !a svoju kolek iju.5vo ne mora biti istina, ali i!vesno je &a je ova slika morala biti kritikovana. Ho plebejsko li e, no%e i stopala jevan&jeliste, stopalo koje probija ravan slike i u&ara posmatra a u li e, sve je to 2eloriju &alo povo&a !a tvr&nju &a je )arava&jo kao neki kome&io%ra/ koji prvo vi&i prljave no%e neke li nosti, pa tek on&a ono sveto u njoj.Ho je nesto para&oksalno u )arava&jovoj umetnosti: tim plebejskim li ima )arava&jo je !a&ovoljavao !akone Hri&enta i Mni!e rkveN, ali se prvo &opao kar&inalima, a ne ni!em svestenstvu.)arava&ja vise ne interesuje mrtva priro&a, nema one narativnosti, sko entrisan je na emo ije i emo ionalni trenutak. ;roblem &ekoruma, o koji se )arava&jo o%resio(nije !bo% no%u, ve !bo% i!ra!a li a.8nj%eo je u!eo nje%ovu ruku &a je vo&i &ok ispisuje 2o!iju re .=akle, ta &emokrati!a ija svetitelja je postojala u 2resi, a )arava&jo je to preneo u Rim. Matej ispisuje re i 2o!ije na -ebrejskom, i ov&e je nastao spor oko to%a ka&a se -ebrejski javlja prvi put.)arava&jo je ov&e o i%le&no imao saveto&av e, verovatno me&ju -ebrej ima, a to sve&o i &a je on ne%&e bio veoma omra!en ka&a je ova slika u pitanju.Mo%u e je &a je taj &u- je&nostavnosti pre&stavljen na sli i, prepo!nat o& kar&inala, ali &a ka&a je slika stavljena na oltar nije !a&ovoljila o ekivanja svestenstva, te je vrlo br!o skinuta. Hako je vrlo br!o nastao &ru%i Sveti Matej.)ompo!i ija je &ru%a ija, intelektualnost je i!ra!ena.Slika nije kompromis:)arava&jo je ostao &osle&an sebi, boja je veoma va!na( rna je i ov&e &ominantna, ali ona ov&e isti e psi-olosku &imen!iju slike.)jaro skuro se tako&je javlja i slikama &aje te!inu i volumino!nost. 'mor vincit omnia. Marki! +i en o &i =justinijani je imao ovu sliku u svojoj kolek iji.5n se interesovao !a mu!iku, ar-itekturu, i to se vi&i i na sli i.,ma ra!ni- interpreta ija ove slike.Hako se sa slike ita uti aj Mikelan&jela u /ormalnim resenjima.5vo je posle&nja slika sa svetovnom tematikom koju je i!ra&io. Kapela Cera i-Santa Maria del Popolo. 4 pitanju je poru&!bina i! 1600 %o&ine, a poru ila je bio Monsinjor Hiberio 9era!i, najva!niji lan papske svite.4 pitanju je rkva Santa Maria &el ;opolo, a ova kapela se nala!i levo o& oltara.Ho je rkva i! *, veka, a na %lavnom oltaru je ikona 2o%oro&i e sa Lristom, !a koju se veruje &a je to portret 2o%oro&i e koji je naslikao Sveti Duka.9rkva je av%ustinska.+eruje se &a je )arava&jo &obio ovu poru&!bimu !bo% nje%ovi- ve!a sa sre&istem ovo% re&a u Dombar&iji. Slike koje )arava&jo ov&e ra&i su Preo%ra enje svetog Pavla i Smrt Svetog Petra. Ho su kompo!i ije koje se uvek slikaju !aje&noIMikelan&jelo i- ra&i u )apeli ;auliniI, a u Rimu imaju posebnu &imen!iju:;avle po inje &a propove&a u Rimu, a ;etar !ivi u Rimu i tu je i 1@

SEMINARSKI RAD rkva posve ena njemu.Hiberio je !a oltarsku sliku poru io (a nesenje *ristovo o& 8nibala )ara ija. Preo%racenje Svetog Pavla je kompo!i iono &ru%a ija o& raniji- rimski- primera.5na u potpunosti o&%ovara biblijskom tekstu.Lrist se javlja kao svetlost, konj je prika!an po nekoj lombar&ijskoj tra&i iji, a pre sve%a na osnovu je&ne =irerove %ra/ike na kojoj je prika!an konj. 4 pitanju je je&na kon entra ija prostora i vremena Mna ov&e i sa&aN, sto je 2elori jako !amerio )arava&ju, jer konsekven e je&no% &o%a&jaja mo%u &a postoje i u proslosti i u bu&u nosti.2elori ka!e &a ova slika nema katar!u, to je Mistorija be! ak ijeN(jer ak ija je pokret, a ov&e nema ak ije, ma&a se ona !bila u &usi.Ho je poenta i bitan momenat ove slike.Svetlost je /i!i ki oslepila ;avla, ali je on pro%le&ao u &usi. Svetlost je ov&e klju na.5na nema i!vor.Ho je snop koji osvetljava /i%ure ;avla i konja.,stovremeno tu je i !%usnutost prostora i je&an katar!i ni trenutak koji se prenosi na posmatra a. Helo ;avla je u vrlo u&nom skra enju, &ok je telo konja postavljeno &ija%onalno.Skra enje ov&e ima psi-oloski, emo ionalni karakter i to je ov&e novo.Svetlost je ov&e neki sustastveni simbol, a ne kao prika!ani simbol, kao na nekim &ru%im slikama. 5v&e se najbolje mo!e %ovoriti o ve!i )arava&jovo% slikarstva i =u-ovni- ve!ba ,%nja ija Dojole.Ho je ono sto Dojola na!iva MRealisti ki misti i!amN(ka&a se !amisljaju sveta mesta, moraju se ta no !amisliti, koliko je visok, sirok i &ubok taj prostor, i to Dojola tra!i, a )arava&jo prika!uje na svojim slikama. 9era!i je u stvari tra!io misteriju spasenja Sveto% ;avla i tu je )arava&jo ispunio nje%ova o ekivanja, ali je ostao &osle&an sebi.5va slika je psi-oloska stu&ija(sva tri lika u estvuju u ose anju ovo% u&a.)arava&jo ovo !apo inje sa Prvim Svetim Matejom, a nastavlja i na ovoj sli i. Smrt Svetog Petra-5tkri e katakombi je I;ri iline katakombeI vrlo va!no u ovom trenutku.Eilipo Neri je sila!io u katakombe i me&itirao sa svojim u eni ima.Ho je bio poseban &o!ivljaj. ;rotestanti su o&ba ili kult mu enika i martirija.Duter je pisao &a su sa Lristom nestala i sva u&a i &a je postovanje mu enika bilo nesto sto je trebalo iskoreniti.Mu enistvo je isti ano kao vr-unski in #mitatio Christi, a mu enistvo Sveto% ;etra je najekspli itniji primer ovo% imitatio.Haj pri!or je imao posebnu &imen!iju u Rimu, a posebno u trenutku ka&a se smislja &ekora ija Sveto% ;etra u Rimu.4 isto vreme nastaje i ova slika u kapeli 9era!i. ;onovo je sve skon entrisano na Mov&e i sa&aN.;ostoji samo apsolutna usresre&jenost na e%!eku iju, na trenutak ka&a mu enik najvise pati, ka& umire, a na sli i to je trenutak ka&a e se krst po&i i.Hime )arava&jo o&%ovara na &u-ovnost Hri&enske rkve. Preo%racenje Svetog Pavla i ,aspece Svetog Petra su simboli ni kontrastiI-ris anska na&a(smrt,krajI.)arava&jo je u!ore imao u Mikelan&jeluIkapela ;aolinaI i Ra/aeluItapiserijeI i SalvijatijuI;reobra!enje Sv ;avlaI.;reobra enje je opisano u &elima apostolskim, %lava ,*.)a!e se &a nije bilo niko%a ko je mo%ao &a bu&e posmatra Iranije je s ena prika!ivana sa mnostvo /i%uraI.)arava&jo je po prvi put ovu s enu prika!ao onako kako je opisana u 2ibliji.Sve je sve&eno na &ve /i%ure i konja.Hako&je, nema Lrista kao vi!ije.Svetlost je ono 1$

SEMINARSKI RAD ime ) su%erise &a se ra&i o misti no(reli%io!nom iskustvu.5vakva interpreta ija -ris ansko% u&a, %&e je &o%a&jaj misti no s-va en i smesten u samo% ovekaI;avle uje %las,!atvorio je o i i sve se &esava u njemuI be! spoljasnje mani/esta ije,sustinski se ra!likuje o& katoli ko% stavaIprotivre/.I.)arava&jova pre&stava je intimna i u osnovi je veraIreli%ijaI, koja je !asnovana na prisnom kontaktu sa ovekom.Ne smemo !aboraviti &a je )arava&jo &osao sa Severa(i&eja bliska re/rma ji, mo!&a vo&i poreklo i! Milana. ;o etkom *+,, u slkarstvu katoli anstva po inje perio& ubla!avanja.Nosio i nove verske reli%io!nosti postaju Je!uiti i 5ratoriji.5ratoriji Sv.Eilipa Nerija pre&stavljaju tipi nu propa%an&u !a baroknu umetnost Ipopularna reli%ijaI.Smatrali su &a reli%ija treba &a bu&e prisna i najni!im slojevima.Nje%ovo u enje posre&no se ve!uje !a )arava&ja.Eri&len&er je smatrao &a ovi MplebejskiN elementi na slikama )arava&ja imaju !a ilj &a privuku nove mase vernika.Pa ra!liku o& aka&emsko% maniri!ma, sa&a se umetnost pribli!ava svim lju&ima, pre sve%a ni!im slojevima, a )arava&jova umetnost pre&stavlja revolu iju u ovom novom reli%io!nom slikarstvu. Madonna di 1oreto. 5va slika i! 160$(A je poru&!bina av%ustina a !a rkvu San 'gostino u Rimu.Doreto je u katoli anstvu naj!na ajnije -o&o asni ko mesto ve!ano !a marijanski kult.)a&a su muslimani !au!eli Kalileju, 2o%oro&i ina ku a je na O krilima preneta u Doreto.5ko te svete ku e po&i%nuta je ba!ilika, a eo slikani pro%ram posve en je 2o%oro&i i.Hako je Doreto postao sre&iste sirenja &o%me o 2o%oro&i inom be!%resnom !a e u. 5vakva je&na slika o&nosila se na njeno be!%resno !a e e, a )arava&jo je prika!ao 2o%oro&i u sa Lristom kako stoji u je&noj nisi, sto je opste pri-va eno u to vreme.Me&jutim, )arava&jo je prosirio kompo!i iju(pre&stavom ubo%o% oveka i !ene koji se klanjaju 2o%oro&i i.2elori jasno kritikuje )arava&ja !bo% ovi- pre&stava.4 ovoj sli i su !apravo utkane tri -ris anske vrline(ljubav, vera, na&a.2o%oro&i a je &ostojanstvena, tako su je i o enili.4ti aji Nerija i Dojolini- =u-ovni- ve!bi na )arava&ja i na ovoj sli i su o i%le&ni( &u-ovnost, ljubav, !%usnutnostI!amisljenostI.2oje su i ov&e veoma interesantne.4 pitanju su !emljane boje, ali one pri tom nisu i!%ubile na kvalitetu. Slika mo!e &a se pove!e sa =u-ovnim ve!bama i !bo% to%a sto se ov&e ne %ovori o 2o%oro&i i(sem o njenom !emaljskom !ivotu.)arava&jo nika& ne slika s ene poput +a!nesenjaIve teme i! svako&nevno% !ivotaI. Madonna del Serpe ili Pala+renieri. 4 pitanju je Sa ra onversa ione i! 1605(6.Libar& ka!e &a je to bila Mkva!i papska poru&!binaN, &a je to bila slika i!ra&jena !a kapelu ;ala/renieri, ali je bila skinuta sa oltara, sto je i!a!valo skan&al. )arava&jo je pre&stavio 2o%oro&i u, Lrista i Svetu 8nu, i to tako &a 2o%oro&i a i Lrist %a!e !miju, sto upu uje na njeno be!%resno !a e e.Ra&i se o ,ma ulata on eptio( as be!%ersno% !a e a je bio apsolutno be!%resan i samo takva 2o%oro&i a je mo%la biti o&abrana &a na isti na in ro&i Lrista.Ho je uspostavljeno u sre&njem veku, a u baroku postaje tipi na tema.

1A

SEMINARSKI RAD Pmija pre&stavlja %re-I!ena(!mija(kao ve ita opo!i ijaI.2o%oro&i a je Nova Fva.Pbo% nje e elo ove anstvo biti oslobo&jeno %re-a i smrti.;osle Hri&enta !mija postaje simbol jeresi, protestanti!ma.Slika je skinuta !bo% &ekoltea 2o%oro&i ino%, koji je jako &ubok.Mislilo se &a )arava&jo ov&e slika svoju ljubavni u i !bo% to%a je bio tu!en.)or kar&inala o&lu uje &a se slika skine sa oltara, u isto vreme &ola!i &o promene ponti/ikata.4mesto )lementa +,,,, koji je veliki pobornik Mikelan&jela i pobornik miroljubive politike, stupa na papsku stoli u ;apa 2or%e!e.5n vra a spansku &omina iju u politiku, menja umetni ku politiku i bas ta&a )arava&jo ra&i ovu sliku, kao i sliku Smrt Bogorodice.5vaj papa pokusava &a restaurise kult 2o%oro&i e, a u takvom kulturnom miljeu ove slike nisu mo%le opstati.Sliku je kupio S ipione 2or%e!e. 9in %a!enja !mije je klju na ta ka, poenta ele kompo!i ije.)raj *+, veka je u !naku borbe protiv jeresi.Jeres je ov&e pre&stavljena kao !mija koja e biti pre%a!ena.2iblijski tekst na latinskom imao je &ve varijante.;rotestanti su uvek na prvo mest stavljali Lrista(samo je on %a!io !miju.)atoli ka rkva je propove&ala &a su Lrist i 2o%oro&i a po&je&nako !aslu!ni !a unistenje jeresi, pa je na ovoj sli i !aje&no %a!e.)arava&jo je u!or imao u ranijoj kompo!i iji Bogorodica sa mijom i! 1560(Milano, 8mbro&jo ,&jinoIproveriI.)arava&jova slika namenjena je !a javno mesto, a !avrsila je u !bir i S.2or%e!ea.,! ko% ra!lo%a je slika skinuta !a !i&a rkve Sv.;etra.)arava&jovi bio%ra/i pominju &a se )arava&jo o%resio o !akone dekoruma.Ei%ura ma&one bila je problemati na(ima prevelik &ekolte. Eormula ija pojma &ekoruma poti e jos o& 8ristotela i Lora ija.)asnije su ova pravila reinterpretirana, pa je pojam &ekoruma poistove en sa pojmom pristojnosti.=ekorum o&re&juje sta i kako treba &a bu&e pre&stavljeno u rkvi, palati, naro ito je i!ar!eno posle Hri&enta. Smrt Bogorodice. 1605I6 %o&ine nastaje ova )arava&jova najve a oltarska slika, i!ra&jena !a karmeli ansku6 rkvu Santa Maria &ella S ala. Hema 2o%oro&i ine smrti je bila vrlo komplikovana.=a li je ona /i!i ki umrla ili, posto je bila imakulata, uopste nije umrla.4 baroku je ovo bila vrlo retka tema, ali se pojavljuje.2ilo je kriti ara koji su bili protiv pre&stavljanja 2o%oro&i e kao !ene kako le!i na krevetu.,stina, u sre&njem veku 4spenje 2o%oro&i e je prika!ivano u le!e em polo!aju.5no sto se ov&e nije svi&elo je taj mali krevet na kome 2o%oro&i a le!i, to kako joj vise prljave no%a i pri tom ona ima !elenkasti inkarnat..4! sve to ona je na&uta, kao &a je )arava&jo slikao utopljeni u. 4 svakom slu aju, u pitanju je realisti na pre&stava, ali bi se ovo mo%lo &ovesti u ve!i sa Nerijevom kon ep ijom je&nostavnosti, koja se u%ra&ila u )arava&jovim slikama.8li, tu je para&oks(&a se ovakva slika nije &opala onima kojima se )arava&jo obra ao()armeli anima koji su isli bosi i &osta je&nostavno !iveli. 5vo nije blistav trenutak 2o%oro&i ine smrti, ve pre neki realisti ni trenutak, trenutak pun tu%e.Er&len&er ka!e &a je slika oslobo&jena svake kvintilijanske# retori nosti.Sve se sve&eno na ose anje tu%e i bola.2oje su sve&ene, kao i tekstura, ali svetlost je ta koja %ovori &a je ovo u&o.
6 #

)atoli ki monaski prosja ki re&, osnovan 1155 na )armelu (;alestina. 5ko $5(#6, prvi javni u itelj retorike u Rimu, priru nik <5buka bese&nika<.

15

SEMINARSKI RAD

Svaka o&bijena slika )arava&ja nasla je mesta ko& u eni- lju&i.5vu sliku je kupio Rubens !a svo% patrona vojvo&u o& Mantove.,! prepiski se vi&i koliko je Rubens enio ovu sliku.Slika je sti%la &o Duja *,+ i sa&a se nala!i u Duvru. Polaganje u gro%. Slika je poru ena 1601I@ Inije posle&nje rimsko &elo, posle&nje su Ma&oneI.Naru ila je bio ;jetro +itri eINerijev prijateljI.5n je bio lan papske sviteI%ar&aroberI i ktitor je&ne o& kapela u Santa Maria +ari ela It!v 9-iesa NuovaI.5ratorijan i su enili )arava&jove slike, a ova poru&!bina bas to i &oka!uje.)a&a je 9-ie!a Nuova pripala 5ratorijan ima, Eilipo Neri ke nare&i &a se njene /reske prekre e belim malterom.5vo je okarakterisano kao jeres.)ao &oka! &a se nije ra&ilo o jeresi, jeste to sto je oltarskom prostoru ipak ostala je&na slika(/reska 2o%oro&i e.)a&a je Rubens kasnije ra&io oltarsku sliku, njemu je bilo nare&jeno &a ostavi je&an oval kako bi se vi&elo li e ove 2o%oro&i e. Eilipo Neri je, sa &ru%e strane naru io i!ra&u oltarski- slika !a svi- &vanaest kapela, a je&nu o& nji- ra&io je i )arava&jo.Sre&inom *+,, veka ;jetro &a )ortona je oslikao svo& i !i&ove rkve.Ho je repre!entativno, barokno ostvarenje, ali ono vise neme ni e% !aje&ni ko% sa pre&-o&nom &ekora ijom. Slika ima sest /i%ura, koje ine pirami&alnu %rupu.4 literarnim i!vorima u ovoj s eni u estvuju Marija Ma%&alena, Josi/ i! 8rimateje, a na )arava&jovoj sli i je pre&stavljena i 2o%oro&i a.)amena plo a probija prostor posmatra a.Sama kompo!i iona struktura je uobi ajena, uravnote!ena, vrlo tra&i ionalna.5v&e je &ata atmos/era tu%e, lamenta, patnje.Slika je kon ipovana na tra&i iji rimske umetnosti(Ra/aelova slika Polaganje u gro% je jos je&an primer koris enja anti ki- motiva.;olo!aj Lrista &osta po&se a na Mikelan&jelovu Pietu, a postoje sli nosti i sa Pietom 8nibala )ara ija.=akle, klasi na nit utkana je i u ovu sliku.5na je pro!eta onom linijom: 8ntika(Ra/ael()ara i.Pbo% to%a je slika na!ivana pravim remek &elom, tek mo&erna nauka e o!na iti njenu &ubinu verske misli i njenu slojevitost. 8li, bio%ra/i i!be%avaju &a &aju na!iv ove slike, npr. 2elori ka!e &a je to prika! %rupe lju&i koji na samrtnoj plo i &r!e telo Lrista.9ak i pre Eir&len&era ustanovljeno je &a je tema ove slike kompleksnija o& ono% literarno%, a to je pola%anje u %rob.Eri&len&er ka!e &a se slika mora tuma iti u kontekstu kapele u kojo se ona nala!i, a kapela je ina e posve ena ;ieti.5vaj oltar je bio !na ajniji o& svi- ostali-, jer o&av&e je mo%la &a se elebrira misa. )amen na kojem stoje /i%ure je veoma bitan.Eri&len&er smatra &a je to kamen ko%a pominje Jev. Matej, u%ao o& ku e.4 starom !avetu u%aoni kamen je simbol vere, a u Novom Pavetu to se prenosi na Lrista.Eri&len&er ka!e &a je taj kamen mesto poma!anja i &a se to mora &ovesti u ve!u sa tim sto je katoli ka rkva insistirala na obnavljanju prakse poma!anja tj. se&am bo!iji- sakramenata.Pbo% to%a je slika tako velika i !na ajna. 5& samo% po etka tema ;ola%anja u %rob ve!ana je !a ev-aristiju.Sve to &ovelo je &o to%a &a Lristovo telo polo!eno na kamenu plo u postaje simbol Lostije.4 obe rkve se insistira na lju&skoj priro&i Lristovoj, ali i na Spasenju i +askresnju, u elu pri u se uklju uje 2o%oro&i a, tako postaje klju na /i%ura u spasenju lju&sko% ro&a, ona postaje saiskupitelji a. ;ostoji jos je&na &imen!ija ovo% kamena, a to je es-atoloska.;o le%en&i, Marija Ma%&alaena prenela %a je u F/es, a ar Manojlo %a je u *,, veku preneo u 9ari%ra& u 9rkvu 16

SEMINARSKI RAD ;antokratora, %&e e biti sa-ranjen.Hako je ovo postalo je&na o& veliki- relikvija -ris anstva.4 to vreme &ola!i &o veliki- krstaski- ratova i &o &o&ira sa ovakvim i&ejama, pa nije u&no &a se ovako nesto na&je i na ovoj sli i. 2o%oro&i a, kao li nost, postaje sto!er ove teme, a sa &ru%e strane veoma je bitno i elokupno posve enje kapele 2o%oro&i inim tajnama(Rosarium.5va tema pre&stavlja se kro! 15 s ena(pet ra&osni- misterija Ibla%ovesti, Ro&jenje...I, pet !alosni- I;asija, Stra&anjeI i pet slavni- Ivaskrsenje, +a!nesenjeI.4 po!a&ini sve%a to%a i&e je&an kontinuirani sle& molitvi.9ela pri a se ve!uje !a =ominikan e i !a *,,, vek.Naime, 2o%oro&i a se javila Svetom =ominiku, &ala mu brojani u i nau ila %a kako &a se moliIve e !rno je !a 5 e Nas, a manje !a P&ravo MarijoI.Molitva se mo%la lako nau iti, pa je jasno !asto *+, vek pri-vata ovu &ominikansku praksu i pre&stavljanje ovi- 2o%oro&i ini- misterija. Jasno je &a je Eilipo Neri sam sastavio pro%ram svi- oltarski- slika i &a je ovaj pro%ram(rosario, bio ov&e o i%le&no veoma prisutan, s ob!irom &a je u kapeli bilo 1@ oltara, ova )arava&jova slika trebala je &a obje&ini smrt i pola%anje u %rob Lrista, kao i nje%ovo oplakivanje.4! sve to, bitan je i taj kamen, plo a, kao nesto sto probija prostor i kao simbol ev-aristije. Marija Magdalena je nastala na kraju rimsko% perio&a.Je&na je o& prvi- reli%ijskkompo!i ija Marije ;okajni e.Mno%i su o&bijali &a pri!naju &a je to Marija M.2elori je posebno kriti an prema )arava&ju(ka!e &a je to rimska prostitutka prika!ana u inu susenja koseIljubavni e se ne smeju koristiti !a mo&ele sveti- li nostiI+rlo je osetljiva %rani a i!me&ju pro/ano% i sakralno%.Mo%u e &a je ) !a mo&el u!eo neku o& svoji- !ena.Marija M. je je&na o& najomiljeniji- !enski- li nosti -ris anstva, naro ito o& Hri&enta, o& vremena mo&erne pobo!nosti(koje isti e i&ivi&ualno ose anje vere, samoposmatranje, samoanali!u, pokajanje.5na je antite!a 2o%oro&i i, ali i njen najve i saputnik u njenim najte!im trenut ima.5vako, obu ena u %ra&sku o&e u se pre&stavlja tek o& )arava&ja.Rim je ta&a bio %ra& svetlosti i %ra& tame.;ostojao je kvart %&e su bile prostitutke.5/i ijalni Rim i- po!iva na pokajanje M&ok su mla&eN.Je&an rimski propove&nik je %ovorio &a je Ma%&alena &o!ivela i!nena&a preobra!enje(ba ila nakit, !atvorila o i i me&itirala o sopstvenom %re-u.)arava&jo je upravo pre&stavio taj momenat.;ani%arola je veliki propove&nik o& ko%a je )arava&jo mo%ao uti ove propove&i.5n je terminima svako&nevno% !ivota iska!ao in&ivi&ualnu i &uboku &ramu.5vo je &rama samospo!naje, sto je nje%ova omiljena tema i tema barokne umetnosti. 4 *+,, veku )arava&jo &ovo&i u pitanje &ostojanstvo umetnosti.;ojam &i%nitas poti e i! kvatro enta, ka&a su se umetni i tru&ili &a &oka!u &a se nji-ova umetnost ra!likuje o& !anata.)arava&lo je ra&e i po svome, &oveo u pitanje &ostojanstvo umetnosti.;ojam sa&r!aja ili pre&meta bio je sve&en na po&tekst.)arava&jov savremenik Man ini ka!e:N)arava&jo je toliko posmatrao priro&u &a su nje%ove slike postale neistiniteN.)arava&jo se vise bavio mo&elom ne%o sto je prou avao tra&i iju.5n &ovo&i u pitanje aka&emske postulate umetni ki- &ela pre&-o&nika. 4 *+,, struja karava&jista e %a sle&iti, ali e oni br!o promeniti prava , ili e oti i i! Rima, pa e &ominantna struja postati ona koju je ne%ovao 8.)ara.i. Sve &o 2urkarta, karava&jova umetnost je smatrana !a Mvul%arni reali!amN i tretirana je kao prosta.

17

SEMINARSKI RAD )arava&jo kao li nost je veoma para&oksalan.)ao umetnik on &ose!e vr-una , ali kao &rustveno bi e on stalno srlja u ambis.+r-una se &esio 1606 %o&ine prilikom je&ne &rustvene i%re, ka&a je ubio svo% partnera u i%ri.9ela stvar je morala &a se sto br!e stisa, pa ne i!nena&juje &a je )arava&jo &obio pom mo!&a o& pape, a po svemu su&e i o& lana poro&i e )olona.Hako, on se sklanja u Napulj Ioktobar 1606I.Rubens je, nekako u to vreme, or%ani!ovao )arava&jovu i!lo!bu, sto %ovori o nje%ovoj umetni koj veli ini. ,stina, )arava&jo ra&i i kasnije u napulju, stvara i!u!etno velika &ela, ali sve njikarakterise i!vesna ne&ovrsenost. ,! ,,, perio&a, po napustanju Rima nastaju slike: Sedam dela milosrdja INapulj( naj!na ajnija reli%ijska slika *+,,I, 3dsecanje glave sv )ovanuIMaltaI, Sahrana Svete 1ucijeISiraku!aI, 4skrsnuce 1a araIMesinaI. Na ovim slikama &ramati na skra enja imaju psi-olosko obele!je.;ostoji namera &a se posmatra uvu e u sliku.4mesto stati ni- /i%ura )arava&jo pre&stavlja kulmina iju &rame.5ko /i%ura se javlja pra!an prostor(vrsta neutralne po!a&ine(sa namerom &a se istakne /i!i ka prisutnost sami- likova, koja esto ima i &ublju &imen!iju(simboli nu.Svetlost je usmerena, a ne &i/u!na, &ola!i i! je&no% i!vora, obavija /i%ure ne !a&iru i u nji-ovu strukturu.Ne su%erise prostor, ni atmos/eru.Ei%ue su vrste, kompaktne, je&nim &elom utonule u mrak, a &ru%im osvetljene.5va svetlost je po svojoj priro&i ira ionalna.Svetlost je pseu&orealisti na(ulo%a joj je &a poja a misti nost.Realisti no u &elu )arava&ja e%!istira, ali to treba primiti sa velikom oba!rivos u. )arava&jo je &osta ra&io te-nikom Malla primaN(&irektno na platnu, be! rte!a, sto poja ava utisak neposre&noti.Si%urno &a je koristio mo&ele u nekim ranim &elima. (ecera u $mausu5Brera, 6787. Sklop kompo!i ije i&enti an je sa slikom i! Don&ona, ali je psi-oloski &ru%a ija.Manje je ekspli itan, slika je tisa, turobnija o& iste slike sa ovom temom. Sedam dela milosrdja. Re je o -ris anskom milosr&ju i sve je to pre&stavljeno na ovoj sli i.Sve ovo &esava se po& patronatom 2o%oro&i e.)ompo!i iono ova slika po&se a na ilustra ije knji%a o milosr&jima, a to sa &ru%e strane uka!uje na ve!u sa je!uitima.Na sli i se vi&i je&na klasi i!iraju a karakteristika(u stavovima, %estovima, i!ra!ima li a.Slika je nastala 1606 %o&ine. Madona del ,osario5678-575. 2o%oro&i a se&i na prestolu sa Lristom i pre&aje brojani e Svetom =ominiku.Hu su i &ru%i &ominikanski svetitelji.5vo je tip 2o%oro&i e &el Rosario.Slika ima klasi i!iraju ielemenata.i!vesna ljupkost koja se javlja na li ima, rvena !avesa u po!a&ini INnaslikana kao mu!i ka ka&en aNI Bicevanje *ristovo 6789.

16

SEMINARSKI RAD 8%resivnost na li u mu itelja, po%nuta %lava Lrista.)arava&jo kao &a nas vra a na maniri!am, na Hi ijana, /i%ure su lisene %ipkosti. ;osle Napulja, )arava&jo o&la!i na Maltu. Sa je&ne strane on je vrlo pri-va en, ra&i portret %enerala re&a Malteski- vite!ova.Me&jutim, i tamo &ola!i &o obra una i biva u-apsen.Neko mu poma!e &a i!a&je i! !atvora, pa o&la!i na Si ilij, u Siraku!u. 4sekovanje glave Svetog )ovana. Nastalo je 1607I6.;o mno%ima ovo je najve e )arava&jovo &elo.)olorit u po!nim )arava&jovim slikama nije tako bitan.4 pitanju je tema martirija.2oje su pri%usene, atmos/era je %usta.Smatra se &a je on u ove po!ne slike u%ra&jivao svoju tra%e&iju, svoju tra%i nu su&binu.. Sahrana Svete 1ucije. 5va slika nastala je u Siraku!i.5va je isto je&na slika koja poka!uje )arava&jovo po!navanje je!itske pro&uk ije.9ela atmos/era na sli i &oka!uje turobnost koja %a je okru!ivala u !ivotu.4 Siraku!i je bilo i!u!etno &obro sa uvani- katakombi.5va slika ra&jena je !a /ranjeva ku rkvu, i!na& katakombe Svete Du ije. ;osle&nje )arava&jovo staniste bila je Mesina.Hamo nastaje slika (askresenje 1a arevo i ,odjenje *ristovo.5vo je je&na o& posle&nji- karava&jovi- slika, ra&jena !a )apu ine.5v&e se vi&i koliko je u sebi nosio te oratorijanske poruke, je&nostavnost pre sve%a.,na e, u ovo vreme tema Lristovo% ro&jenja se !amenjje temom ;oklonjenja ;astira. Me&ju posle&njim slikama terba i!&vojiti i Davida sa "olijatovom glavom.5v&e je )arava&jo ostavio svoj portret u Kolijatovoj %lavi.Hu je u%ra&io sebe, kao i ose anje skorasnje% kraja, skon anjaIkao Mikelan&jelo u Strasnom su&uI. Rani rimski perio& )arava&ja prili no je nepo!nat.5 njemu je pisao Erie&len&erIstu&ija o ) i! 1#55I.)arava&jo je stupio u ve!u sa ) &el Monte.5va va!na li nost uves e %a u kru% veliki- me ena.;rva velika poru&!bina su etiri slike i! !ivota sveto% Mateje 15#6(# u rvi San Dui&ji &ei Eran e!i u kapeli )ontareli. 1600(1 !a Santa Maria &el ;opolo u kapeli 9era!i ra&i &ve slikeI;avle, ;etarI. 1606 napusta Rim u koji se vise ne e vratiti.1607 nala!i se u Napulju.1606 na Malti, potom i Siraku!i.160# je u ;alermu.1610 u Napulju umire. Pbo% svo% temperamenta on je esto bio u sukobu sa !akonom, tere en je !a nosenje oru!ja,1606 napusta Rim !bo% je&no% in i&enta. Erilen&er &eli nje%ova &ela na tri perio&a: , Milanski(uti aj severnoitalijansko% maniri!maI&o 1566I ,, Rimski I&ve /a!eI ,,, ;ost rimski 4 ,, Rimkom ra!likujemo &ve /a!e(Ranu 1566(## i Prelu 15##(1606.4 ranoj /a!i &ela su prete!no manje% /ormata,sa &ve &opojasne /i%ure,jasno% osvetljenja,be! senke,boje su iste 1#

SEMINARSKI RAD i transparentne.4 !reloj /a!i nastaju &ela !a kapelu )ontareli, kapelu Sera!i.5vaj perio& karakterise ra!vijanje tenebro!o stila. ,,, ra!&oblje provo&i na rela iji: Napulj(Malta(Si ilija.Na Malti je primljen u re& Malteski- vite!ova.4 ovom perio&u nastaju slike sa jos vise /i%ura:Se&am &ela Milosr&ja, 5&se anje %lave Svetom Jovanu i vaskrsenje Da!araISiraku!aI. 10 3. SLIKARSTVO BAROKA 4 baroknom slikarstvu su karakteristi.ne jake boje, sna0ni svetlosni kontrasti i ilu!ija &uboko% prostora koja se &obija primenom ra&ikalni- perspektivni- re'enja. Hematski preovla"uju sakralne i mitolo'ke kompo!i ije u kojim se prepli3u reli%io!no pateti.ni !anos i sen!ualnost na%i- aktova. ;ejsa0i i mrtve priro&e postaju samostalne slikarske teme, a u nekim se %ra/ikama posti0e savr'enstvo likovno% i!ra!a. 2arokni na.in i!ra0avanja najlak'e je objasniti u nje%ovoj suprotnosti s renesansom. Pa renesansu je tipi.no jasno o rtavanje linija (linearnost) &ok se to u baroku !amenjuje otapanjem i mekanim obrisima i renesansno povr'insko oblikovanje se menja u barokno &ubinsko, sa !atvorenim i mno%olikim kompo!i ijama a otvoreno i je&instveno, jasno oblikovanje postaje nejasno. Najpo!natiji pre&stavni i 2arokno% slikarstva: It"!i,"

Mikelan"elo )arava"o, (Caravaggio) poro&i a )ara.i, (Carraci) 8rtemi!ija Centileski, ('rtemisa "entileschi) Covani 2atista Kauli, ("iovanni Battista "aulli) Covani 2atista ;ja eta, ("iovanni Battista Pia etta) Eran.esko Kvar&i, (2rancesco "uardi) ;jetro &a )orona. (Pietro da Cortona)

-r"#./0k"

poro&i a De Nen, (1e /ain) Tan )ajo, ()ean Callot) Nikola ;usen, (/icolas Poussin) )lo& Doren, (Claude 1orain) Tor0 &e la Hur. ("eorges de la 0our)

12"#i,"

=ije%o +elaske!, (Diego (el: ;ue ) 2artolomeo Fsteban Muriljo, (B. $. Murillo) Lusepe &e Ribera, ()usepe de ,i%era) Eransisko Purbaran. (2rancisco &ur%ar:n)

10

Smiljevi3 M., >Sa%a umetnosti?, 2eo%ra&, @005., strana 55(65 @0

SEMINARSKI RAD -!"#3ri," i 4%!"#3i,"

Rembrant van Rijn, (,em%randt) ;eter ;aul Rubens, (Peter Paul ,u%ens) Erans Lals, (2rans *als) 8ntonis van =ajk, ('nthonis van D<ck) Jan +ermer, ()an (ermeer) Jakob van Roj!&al, ()aco% van ,uisdael) Lermen Stenvik, (*ermen Steen=<ck)

N ("5k" i A/0tri,"

poro&i a 8sam, (<8sam<) 8. Fl'ajmer, (<8. Fls-eimer<) M. Rotmair. (<M. RottmaUr<)

2arokno slikarstvo se ra!vilo najprije u ,taliji, a !a na%lo 'irenje !i&no% slikarstva naj!aslu0niji su bili ,susov i koji su, bore3i se !a pobe&u protivre/orma ije, osnivali brojne manastire i %ra&ili u! nji- blistave i rasko'ne rkve po eloj Fvropi. 1ak 'ta vi'e, +atikan i katoli.ka rkva su o&re&ili stro%a ikono%ra/ska pravila u slikarstvu i !a-tevali su &a se na slikama i!ra!i sna>an verski anos ili skru?ena po%o>nost. ;rvo pravilo su !a i&eal u!eli slikari ilu!ionisti.ki- kompo!i ija na svo&ovima rkava. Ho su bile slike koje su te0ile !a pokretom, sen!ualno'3u i spektakularno'3uQ slike koje su >otvarale? !i&ove, svo&ove i kupole i su%erisale su &a se unutra'nji prostor rkve ili &vora preliva i stapa sa spolja'njim prostorima. 4! kombina iju o&%ovaraju3e ar-itekture i slikaniskulptura i poneka& je taj ilu!ioni!am bio tako uspe'an &a je ko& posmatra.a i!a!ivao opti.ku varku, kao &a se me'a stvarnost i naslikano. +r-una ilu!ionisti.ko% slikarstva nala!imo u &elu ;jetra &a )ortone +eli.anje vla&avine 4rbana +,,,. u palati 2arberini u Rimu. Naslikana i stvarna ar-itektura se me'aju, sve je u!nemireno vrtlo%om likova koji se u!&i0u ka beskkona.nom nebu. Neki likovi kao &a leb&e unutar &vorane. =a )ortonino slikarstvo je epska poe!ija pokreta, %esta i i!ra!a koji se lako .itaju. 4metnik koje% !ovemo prvim baroknim slikarom, Mikelan"elo Merisi &e la )arava"o, pristao je u! &ru%i prin ip G skru'enu pobo0nost. )arava"o je uneo krajnji reali!am u slikarstvo ( nje%ove likove na slikama o rtava neobi.no svetlo i tama intimne senke u koje su uronjeni. Svoje likove je slikao %le&aju3i 0ive mo&ele, i to obi.no lju&e sa uli e, pa i likove sveta a i samo% Lrista ('to je i!a!valo !%ra0anje rimski- %ra"ana). Hakvi likovi su i na nje%ovim prvim reli%io!nim ra&ovima: ;o!ivanje Sv. Mateja i Sv. Matej i an"eo. Na prvoj sli i su likovi Mateja i prijatelja .ak prika!ani u o&e3i i! vremena ka& je slika nastala, a svetost lika )rista posti%ao je prika!om svetlosne trake koja kao &a &ola!i s neko% pro!ora pore& slike. 4pravo ta le0erna reli%io!nost je o&%ovarala ;rotiv( re/ormatorskim te0njama (kao ko& Eran u!a Tor0 &e la Hura), ali i protestantskim slikarima kao 'to je bio Ni!o!ema Rembrant. Slike su mu .esto bile i autobio%ra/ske (Kolijat na sli i David s "olijatovom glavom). Svojim slikama je uneo svojevrsnu revolu iju u slikarstvo koja se pro'irila i!van %rani a ,talije, &o Vpanije, Eran uske i naravno Elan&rije i Lolan&ije. @1

SEMINARSKI RAD 4 2aroku osobito va0an postaje subjektivni utisak, tako se li.nini stilovi nekiumetnika ra!likuju i upravo je u tome bo%atstvo barokne umetnosti. Ho je najo.itije u slikama &voji e slikara koji su poreklom i! isto% po&ru.ja i slikali su u %otovo isto vrieme, ali potpuno ra!li.itim stilom. Hako je veliki Elamanski slikar ;eter ;aul Rubens slikar barokne pokrenutosti, neumereno% bo%atstva i rasko'i, jarki- boja, usmeren ka spolja'njim i ka .esto pretrpanim kompo!i ijama istorijski-, ale%orijski-, mitolo'ki- ili reli%ijski- tema. ;osle&i om 0ivopisno% puta, Rubens, &ete i! protestantske poro&i e, je postao revnosan katolik koji je svakim svojim &elom veli.ao veru. ,stinski protiv( re/ormator, Rubens je svet &o0ivljavao kao po!orni u i nje%ove slike su prepune &rame. Hako nje%ovo &elo Podi anje krsta i!%le&a kao pirami&a tela koja talasaju i kao &a i!la!e i!van slike, uklju.uju3i i posmatra.a u svoju &ramu. =ok Ni!o!ema Rembrant van Rijn, najve3i je %enije ni!o!emsko% slikarstva, istra0uje unutra'nje &u-ovno bo%atstvo, ve.itu lju&sku &ramu, po&je&nako u portretima i autoportretima, kao i u biblijskim pri!orima, a nje%ovo %lavno i!ra0ajno sre&stvo su plemenite !latno( sme"e boje i &ramati.an o&nos probijanja !raka svjetlosti u prete0no mra.an prostor slike. Je&an o& najplo&onosniji- slikara svi- vremena slikao je nebrojene teme i! 2iblije, i!ra&io mno%a %ra/i.ka &ela, a !animljivi su i nje%ovi brojni autoportreti po kojima ta.no mo0emo vi&eti kako se .ovek menja o& mla&osti &o naj&ublje starosti. Nje%ova najve3a slika No3na stra0a je je&no o& najuspeliji- barokni- &ela s pokretom i svetlo'3u koje mu &aje nika& pre vi"enu &ramu. 4pravo po toj tami i sen!ualnoj svetlosti se uveliko ra!likovao o& svo% savremenika Rubensa koje% je &o0ivljavao kao rivala. ;re& kraj 0ivota slika naj&irljivije slike, kao 'to je ;ovratak ra!metljivo% sina koja je tako jaka u osje3aju nje0ne ti'ine &a se posmatra. spontano intimno ve0e sa %rupom na sli i. 4 ovoj sli i bo%atstvo lju&sko% ra!umevanja kro! elokupno 0ivotno iskustvo slikara se preta.e u je&instven i!ra! tu%e i opro'taja. Mo0&a najintimnije &elo u istoriji umetnosti &o to%a vremena. 4 baroku se osamostaljuju brojne slikarske teme, kao 'to su portret, akt, pejsa0 ili mrtva priro&a. 1ak se neki slikari opre&jeljuju i spe ijali!iraju !a samo je&nu o& ti- tema, ili unutar nji- jo' u0e. Hako se Eran u! Tor0 &e la Hur ba!irao na kontrastnu i%ru svetlosti i senke u no3noj rasveti, Ni!o!ema Erans Lals je -vatao lju&ske emo ije na lepr'avim portretima, a Jan +ermer van =el/t je opevao lepotu intimnosti lju&sko% &oma. Najpo!natiji Vpanski slikar je =ije%o +elaske!. Nje%ova rana >0anrovska &ela? (npr. (odono?a i Sevilje) koja su prika!ivala siroma'ne pose&ovala su vi'e &u-a i emo ija o& nje%ovi- kasni- &ela ka&a je postao kraljevski slikar u Ma&ri&u. ,pak je bio najbolji slikar svetla, 'to se vi&i na nje%ovim te.nim i bo%atim slikama (npr. 1as Meninjas ( ;rin e!a i slu'kinje). ZAKLJUAK )arava&jova karijera mo!e se po&eliti u etiri /a!e: 1. Milanski perio&(,ako nisu otkrivene slike i! ovo% perio&a, on je bitan !bo% prvobitno% obra!ovanja i uti aja stariji- severnoitalijanski- slikara ija je &ela mo%ao &a upo!na( S"+%!3%6 M%r tt%6 L%tt% i bra a D,/!i% i A#t%#i% K"(2i.

@@

SEMINARSKI RAD @. Rani Rimski perio&(15#0(##(tokom koje% )arava&jo ve inom ra&i male /ormate sa je&om ili &ve &opojasne /i%ure. $. ;erio& monumentalni- poru&!bina !a rimske rkve koji po inje 15##, a !avrsava se nje%ovim bekstvom G1606 %o&ine. A. Ra&ovi !a rkve u mestima koja je proputovao o& 1606(1610. 4koliko se pore&e rano rimski I2a-usI i post(rimski ra&oviI+askrsavanje Da!arevoI mo!e se sa%le&ati kakvom se br!inom ra!vijao )arava&jo i koliko je mali ra!mak u nastanku &ela, koja %otovo i!%le&aju kao &a su i- ra&ili ra!li iti umetni i I1$ %o&I. Nje%ov reali am i tene%ro o, &va su stuba na kojima po iva nje%ova slava. ;romene u nje%ovom !ivotu po&u&araju se sa promenama u stilu. +e ina nereli%io!ni- slika pripa&a ranom rimskom perio&u.Ho su u prvom re&u !anr kompo!i ije, a potom i mitolske i ale%orijske s ene. Pa ra!liku o& !anr slika, mitoloske i ale%orijske s ene jasno upu uju na umetni ko pri-vatanje u ene tra&i ije.Nala!imo mla&o% )arava&ja kako ra&i u sklopu ove tra&i ije, ali na svoj na in.

LITERATURA

=amnjanovi3 N., >,storija umetnosti?, 2eo%ra&, @00A. Milakara 2., >4metnost slikarstva?, Novi Sa&, @00@.

@$

SEMINARSKI RAD Smiljevi3 M., >Sa%a umetnosti?, 2eo%ra&, @005.

@A