Prof.

dr Natalija Jovanovi Filozofski fakultet, Ni

kao konflikti-sukobi, disfunkcije nazarovanje-regresija nesabilnosti

ratovi revolucije disfunkcije

Realni: Ekonomski Politiki Etniki

Virtualni: Ideoloki Verski

Drutvo ulazi u konflikte tako to se na nivou ekonomije, politike, morala, religije, vrednosti javljaju opreni stavovi, uverenja, konfliktne interakcije od napetosti, spora do sukoba, ratova, istrebljenja, genocida, sa nepredvidivim posledicama.

Conflictus: sukob, borba, spor

drutveni sukobi proizvode drutveni ivot, glavni cilj sukoba je borba aktera (drutvenih pokreta) oko uspostavljanja odluujue kontrole nad istoricitetom

sukob slui za uspostavljanje i odravanje identiteta i granica drutava i grupa. sukob sa drugim grupama zapravo aktivno doprinosi uspostavljanju i potvrivanju identiteta grupe. sukob je intenzivniji kada izbije izmeu pojedinaca i grupa koji su blisko povezani. Bliski i slini sukobljavaju se strastvenije i krvavije. sukob sa spoljanjom grupom blisko zbliava i homogenizuje grupu.

nastaju krizom: odnosa, ideja, politika, stavova i uverenja, razreenje apsolutnom dominacijom jedne strane. U konfliktnim situacijama ispoljava se mo jednog od aktera.

karakteriu odnose bivih jugoslovenskih republika 90ih godina dvadesetog veka, i tiu se: nasilja i tolerancije, rtava i zloina, odgovornosti za organizovanje i izvrenje zloina, individualne i kolektivne odgovornost za zloine, nacionalzma, faizma i antifaizma ksenofoije, rasizma, ovinizma militarizma i pacifizma ekumenizma i etnofilentizma kriminala i korupcije

Verski Etniki Politiki Ideoloki nacionalistiki,ovinistiki Surovi, besprizorni

etnocentrizam, nacionalna zatvorenost, nejednakosti u pristupu vlasti, moi, drutvenim poloajima, etnike predrasude, kulturne razlike stvaranje nacionalne drave u okviru vienacionalne verska pripadnost, odnosno crkva.

nasilni; protivsistemski i unutarsistemski; racionalni (realni) i iracionalni (nerealni); patoloki; meugrupni i unutar-grupni; latentni i manifestni meu-nacionalni i unutar-nacionalni, politiki (u uem i irem smislu), ratni, verski, unutar-verski, ideoloki,meugeneracijski i unutargeneracijski

Centralistiki autoritarni sistem kulminira 90.ih Najdue brani ideju jugoslovenstva kroz ratove na bivem jugoslovenskom prostoru Konfliktne situacije unutar sistema, sa susednim zemljama, i sa dobrim delom sveta Izolacija, sankcije Bombardovanje 99. Izbegla i raseljna lica Obraun kriminalnih grupa Osiromaenje, nezaposlenost Tranzicija, ekon. kriza Promena polit. sistema od 2000. god,

Nasilje u okruenju Medijsko nasilje Kulturoloko nasilje, turbo-folk nekultura Arkanizacija i Cesizacija Filmovi: Lepa sela lepo gore, Rane, Vukovar jedna pria, Balkan bure baruta... Ulino nasilje Politiko nasilje u Skuptini Gradjanske demonstracije Studentske demonstracije

militantnost, ksenofobija, verski i politiki nacionalizmi ovinizmi, govor mrnje, ratovi, sukobi etniko ienje, genocid, remetilaki faktor u regionu

Glorifikacija kvazi tradicije, velikog srpskog junatva, olienog u svim izgubljenim bitkama i ratovima, i u vievekovnom robovanju, marginalizacija tradicije temeljene na racinalizmu i prosvetiteljstvu Dositeja Obradovia, na liberalnim i univerzalnim vrednostima, na otvorenosti prema drugom i drugaijem, odraz je elementarnog neznanja i grube manipulacije duha jednog naroda, i vaspitnog okvira za odrastanje novih generacija.

u uslovima socijalne i politike nestabilnosti i poremeenih vrednosti, kao posledicu ima kolu u kojoj se nasilje: javlja, prikriva ili tolerie. Postkonfliktno drutvo funkcionie po principu Darvinovih zakona kola funkcionie po istim zakonima: poligon za pranjenje socijalnih frustracija generacija koje se tek spremaju za preuzimajnje drutvenih uloga.

Srbija je na vodeim pozicijama, upravo po ovom fenomenu. Sa jedne strane, imamo politiki apel da se proces, kao tetan, zaustavi, a sa druge sve neumoljiviju statistiku, koja svedoi o tome da je od 2000. godine Srbiju napustio veliki broj visokoobrazovanih strunjaka Prema podacima zvanine statistike 80ih godina dvadesetog veka je to 2% stanovnitva. Ovaj broj se utrostruio 90ih godina, da bi 2000. godine dostigao 20%.

Be visokoobrazovanih, 1958. prvi put su nazvane odlivom mozgova (brain drain), svojstvene su svakoj zemlji (jedino SAD imaju priliv mozgova ili brain gain). Tim pojmom je prvi put opisano doseljavanje britanskih akademaca i naunika u Sjedinjene Drave. Savremene obrazovane lutalice nepogreivo su sledile strelicu u kompasu koja je pokazivala smer istokzapad. Iz siromanih u bogate krajeve. Amerikanci su upozorili krajem prole godine da se sve vie doseljenika s visokom kolom vraa u matine zemlje, najvie u Kinu i Indiju.

Kovanica odliv mozgova (brain drain) definie gubitak zemlje odlaskom naunika, istraivaa, inenjera, kulturnih radnika i drugih visokokvalifikovanih graana. Pod visokokvalifikovan, obino podrazumevamo ono to visokokvalifikovani nije nije manuelni radnik i ne obavlja posao za koji nisu potrebne visoke kvalifikacije.

Sve do Drugog svetskog rata miganti u potrazi za boljim ivotom, bili su uglavnom najsiromaniji i najmanje obrazovani pripadnici neke zemlje. Prvi put izraz odliv mozgova pojavio se u izvetaju Kraljevskog drutva iz Londona 1963. godine koji je opisivao egzodus britanskih naunika u Sjedinjene Amerike Drave.

Tokom 60-tih i 70-tih godina prolog veka ovaj termin upotrebljava se da opie migraciju strunjaka i naunika iz zemalja u razvoju u razvijene zemlje. Termin se koristi i za raspostranjenu pojavu da studenti iz siromanih zemalja ostaju u razvijenim zemljama nakon studiranja

Mnogi dravljani Srbije, zbog ratnih zbivanja na podruju bive Jugoslavije i meunarodne izolacije, gledali su da devedesetih upiu fakultete u zapadnim zemljama i nastave ivot tamo bez primarnog motiva da grade svoje strune kapacitete. Nekoliko studija pokazuju da se masovna emigracija iz Istone Evrope tokom devedestih vie bila brain waste (traenje kapaciteta) jer je veoma malo ljudi iz tih zemalja nalo zaposlenje koje odgovara njihovim kvalifikacijama. Veliki broj ljudi iz zemalja u razvoju, u cilju ekonomskog opstanka, rade poslove u razvijenim zemljama ispod svojih kvalifikacija, ni na koji nain neusavravajui i uveavajui svoja struna znanja steena u zemlji porekla. U tom sluaju kapacitet linosti i zemlje u oblasti obrazovanja je izgubljen, a teta je nenadoknadiva.

pojavu treba posmatrati s aspekta migranta, zemlje emigracije i zemlje porekla i poslodavca. Koncepti koji opisuje pojavu odliva mozgova najee polaze od analize odluke osobe sa visokim obrazovanjem da emigrira, i kakve efekte njegov odlazak moe da ima na njegovu zemlju porekla. Ukoliko se pojava posmatra sa stanovita visokorazvijene zemlje, zemlje emigracije, onda presudnu ulogu imaju politike tih zemalja da privuku visokokvalifikovanu radnu snagu. To je sluaj sa Evropskom unijom (EU) koja strunjacima koji su joj potrebni izdaje Plavu kartu (Blue card) kao dozvolu za boravak i rad. To je politika koja crpi, najee tehnika znanja strunjaka zemalja u razvoju, kako bi se uvealo bogatsvo razvijene zemlje. Ovde se moe govoriti o obrnutom tehnolokom transferu iz zemlje u razvoju u razvijenu zemlju.

Seljenje pameti

Mobilnost naunog i tehnikog kadra se percipira kao neto pozitivno dok odliv mozgova ima iskljuivo negativnu konotaciju. Pitanje je da li ove dve pojave mogu strogo da se podele i pod kojim uslovima jedan proces prelazi u drugi. Ukoliko osoba nastavi posle studija u zemlji porekla da radi u razvijenoj zemlji tu moe da se govori o gubitku za zemlju porekla koja je uzalud uloila novac u obrazovanje i obuku tog kadra. Ukoliko doe do povratka njegovog znanja kao ve oformljenog strunjaka (jer u uslovima globalizacije i interneta esto nije potreban fiziki povratak u zemlju porekla) onda moemo govoriti da je u pitanju dobitak u mozgovima, brain gain

Prema podacima Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID) Srbija se nalazi na samom vrhu na listi zemalja rangiranih prema odlivu mozgova na drugom mestu, iza Gvineje Bisao. Statistika govori o 500.000 strunjaka koji su emigrirali iz Srbije

Iz zemlje odlaze visokoobrazovani i zaosleni i nezaposleni. To je pokazatelj krize drutvda, ali i krize obrazovanja. Imputi obrazovanja se pokazuju kao obrazovni suficit. Drutvo postaje potpuno nespremno da apsorbuje na adekvataan nain ono to izlazi kao rezultat procesa obrazovanja. Obrazovani ljudi ne prihvataju ulogu statistikih pokazatelja nezaposlenosti. Isti oni studenti koji su bili akteri i pokretai drutvenih promena u Srbiji na poetku novog milenijuma, sada se pojavljuju u statistici fenomena odliva mozgova.

, a, , 132. 133 !

. , , 1990. 400.000 . , , 300.000 ( ) 5.000 , !

ku , 1990. 2000, 1.200 , , 150 .

. , , , , , . , , . - .

Odliv mozgova nijedna zemlja nije zaustavila, ali su ga pojedine ublaile ili mu delimino preokrenule tok. Juna Koreja, Indija i Kina - poveanje ulaganja u nauku (i visoko obrazovanje): Srbija iz budeta izdvaja 0,3 odsto bruto domaeg proizvoda (BDP

U Finskoj od 130 milijardi BDP 4% ide za nauku 5,2 milijarde evra, koja ima etvrtinu stanovnika manje, naa zemlja zaostaje 75 puta!

Ne postoji neki opteprihvaeni i standardizovani instrument za praenje i prouavanje migracije visokoobrazovanih. Malo ima dostupnih podataka i u zemlji porekla i u zemlji migracije. Razlog je izmeu ostalog taj, to je re o migracijama koje nisu do kraja transparentne, delom zbog motiva odlaska (samorazvojni i obrazovni inioci odlaska), ali i zbog opsega odliva. Kad se problem postavi na optu ravan re je o brojano maloj populaciji. Meutim, u celokupnom kontekstu odlaska visokoobrazovanih, odliv naunika je znaajan jer je suma obrazovanja takve populacije najvea, a vrednost za drutvo u obrazovnom i razvojnom pogledu najvia. Oni takoe ne predstavljaju problem za drutvo u kome se nalazi da bi o njima bila voena posebna statistika.

Na osnovu istraivanja koje su tokom 1993, 1994. i 1995. godine sproveli Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije i Institut za meunarodnu politiku i privredu, u periodu od 1979 - 1994. godine u inostranstvo je otilo blizu 1.300 istraivaa (najvie diplomiranih i doktora nauka iz oblasti prirodnih nauka) koji su bili zaposleni u naunoistraivakim ustanovama. Analize pokazuju da njihova starosna struktura u najveem broju sluajeva iznosi manje od 40 godina

Tokom 1993. SAD su primile 422 strunjaka iz bive SFRj, a Kanada je iste godine izdala vie od 7.000 useljenikih viza, s tim da gotovo etvrtinu tog broja ine visokostruni ljudi. Od 1992. goodine, raspada SFRJ, do 2007, SAD su izdale 62.745 useljenikih viza, Kanada (1992-2006) 33.153 useljenike vize i Australija oko 29 hiljada useljenikih viza graanima Srbije i Crne Gore. Meu iseljenim bilo je vie od 10% sa univerzitetskom diplomom.

drava Srbija i Crna Gora (podaci su iz 2005. dok je jo postojala Dravna zajednica Srbija i Crna Gora) imala 149.065 iseljenih strunjaka, zauzimajui 24. mesto na listi zemalja sa najveim brojem iseljenih strunjaka

ekonomska situacija, kombinovana sa loom dravnom upravom, korupcija, politika nestabilnost, pristup finansijama i neefikasnost dravne administracije korumpirane, etablirane strukture koje nastoje da eliminiu nepoeljnu elitu kriterijum za napredovanje poslunost, a ne strunost Loa efikasnost korienja talenata (98. mesto meu 133 zemlje).

Prema odrednici odliv mozgova, Srbija se nalazi iza Crne Gore (57. mesto), Hrvatske (98), Albanije (101), Bosne i Hercegovine (131) i Makedonije (125) Srbija je na 110. mestu u svetu po rashodima preduzea na istraivanje i razvoj. Nalazi se iza Hrvatske (49) i Crne Gore (59), a ispred Makedonije (114), Bosne i Hercegovine (122) i Albanije (126). Inae, po kvalitetu naunoistraivakih institucija, Srbija se nalazi na 54. mestu.

reeno stambeno pitanje, kvalitet ivota uopte (stanovanje, kultura, drutveni ivot) i faktor sigurnosti radnog mesta. Dobar odnos sa efom i porodini razlozi mogu isto uticati na donoenje odluke o ostanku. Odlazak usled:nezadovoljstvo radom u instituciji, neodgovarajuim napredovanjem ili nesnalaenjem na podruju istraivanja, bavljenje neadekvatnim poslovima neprimerenim znanju i sposobnostima ispitanika kao i nedostatak opte perspektive u instituciji