1

Glavne promene koje su ostvarene u elektronskom poslovanju su obavljanje rutinskih transakcija, kao i uvoenje elektronskog transfera novca, odnosno elektronskog plaanja
Korienje Interneta kao komunikacionog kanala u oblasti plaanja uslovilo je pojavu Internet plaanja i odgovarajuih instrumenata kojima se ova plaanja obavljaju

Web E-Bank servis predstavljaju najbri i najlaki nain plaanja, namenjen je graanima za obavljanje elektronskog bankarstva, preko Interneta, 24h dnevno, 7 dana u nedelji Obavljanje transakcija bez provizije Ne postoji vremenska i prostorna ogranienost Brzina i kvalitet poslovanja Jednostavna upotreba

Cash-like je sistem koji podrazumeva pretplatu U ovakvim sistemima odreena suma novca se uzima od kupca pre nego to je trgovina obavljena U ovu grupu spadaju elektronski ke, smart card, i bankarski ekovi

Check-like je sistem u kom se plaanje obavlja u trenutku kupovine (Pay Now) ili po obavljenoj kupovini (Pay Later) Primer za Pay Now su ATM uredjaji (Automated Teller Machines) ili tzv. Bankomati, a za Pay Later kreditne kartice
4

Metode razvijene za plaanja preko Interneta predstavljaju elektronsku verziju tradicionalnih sistema plaanja: eka, kea i platne kartice Osnovna razlika izmeu elektronskih i tradicionalnih sistema plaanja je to su elektronski sistemi plaanja iskljuivo elektronski i digitalni

Neophodno je praviti razliku izmeu elektronskog plaanja i elektronskih transakcija

Elektronsko plaanje podrazumeva transferisanje novca, a elektronske transakcije ukljuuju isporuku, plaanje, potvrdu plaanja, potvrdu o primljenoj porudbini itd.

 Elektronski ili digitalni novac je elektronska zamena papirnog

novca i kao takav se moe uvati i troiti Elektronski ekovi (elektronski dokument, digitalno potpisan, a nalogno potpisanom papirnom dokumentu) Kreditne kartice (podaci sa kartice se razmenjuju putem interneta) ifrovane kreditne kartice - podaci o kreditnoj kartici se alju u vidu ifrovane poruke to znai da primalac (prodavac) proverava identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice i vri proveru informacija o kartici i digitalnom potpisu, a banka alje potvrdu ispravnosti Potvrda tree strane (transakcije se obavljaju preko finansijskog posrednika)
8

Elektronski novac (emoney, digital cash) je specifina "monetarna informacija", koja se putem elektronskih impulsa u realnom vremenu prenosi izmedju transaktora koji obavljaju plaanja Zamenjuje gotovinu i ekove i omoguava kupovinu i plaanje preko Interneta Elektronski novac ugroava dominantnu ulogu gotovog novca u oblasti plaanja

Transakcije elektronskim novcem su mnogo lake i jeftinije za potroae i trgovce

 U potpunosti menja klasian ek Predstavlja potpisani dokument kojim se nalae banci potpisnika

eka da isplati naznaeni iznos novca sa rauna u odreenom roku Elektronski ek zasnovan je na ideji da elektronski dokument moe da zameni papirni
Kriptografski potpis moe da zameni runi potpis Elektronski ek moe biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail

Postoje dva osnovna oblika elektronskog novca:

Oblik zasnovan na karticama Mreni elektronski novac

11

Prvi oblici (Mondex, Visa Cash i sl.) su zasnovani na plastinim karticama koje gradjani koriste za manja plaanja Takva plaanja se mogu vriti u prodavnicama koje imaju odgovarajue terminale, i vre se na nain to terminal automatski skida iznos sa kartice, i taj iznos odobrava prodavnici

12

Karakteristian je po tome to se elektronske vrednosti elektronskog novca nalaze na hard diskovima raunara
Transfer se vri preko telekomunikacionih mrea, uglavnom preko Interneta Plaanja mrenim elektronskim novcem se vre izmeu rauna putem softvera koji poseduju razni korisnici ovog sistema plaanja

13

Kombinacija telefon-kartica Plaanje pouzeem Plaanje preko iro rauna Plaanje karticama Plaanje elektronskim ekovima Plaanje elektronskim nalogom Plaanje putem potvrde tree strane (primer first Virtual)

14

15

Na Internetu je definisano vie od 150 sistema plaanja, a najpoznatiji su:

Za plaanja obinim karticama First Virtual, Cyber

Cash, E-Cash
Za plaanje smart karticama Net Cash, Mondex,

Visa Cash

16

First Virtual (FV) bio je jedan od prvih platnih sistema na Internetu, a sa radom je otpoeo oktobra 1994. Glavni cilj kompanije First Virtual Holdings bio je da se stvori jedan platni sistem na Internetu koji je jednostavan za upotrebu

Od kupaca i prodavaca ne zahteva se instaliranje novog softvera (mada im je na raspolaganju softver za automatsku obradu prodaje). Ako imate pristup elektronskoj poti preko Interneta, moete prodavati ili kupovati preko Interneta upotrebom First Virtual sistema

17

First Virtual platni sistem jedinstven je po tome to ne koristi enkripciju

Umesto korienja brojeva kreditnih/debitnih kartica, transakcije se obavljaju upotrebom First Virtual-ovog linog identifikacionog broja (FV PIN) koji se odnosi na kupev raun kod First Virtual-a Lini identifikacioni brojevi mogu da se alju preko Interneta jer, ak i kada nisu ifrirani, ne mogu da se koriste za zaduivanje kupevog rauna
Raun neke osobe se nikada ne zaduuje dok ona, putem elektronske pote, ne potvrdi da prihvata zaduenje

18

1.Trgovac trai od kupca da upie FV PIN (obino u formularu na WWW stranici) 2.Trgovac zatim proverava da li FV PIN zaista pripada nekom realnom FV raunu koji ima pozitivan saldo preko elektronske pote. Provera rauna je opcioni korak u procesu prodaje 3.Trgovac zatim inicira transakciju plaanja preko First Virtual-a tako to se putem elektronske pote ili nekog drugog programa First Virtual-u alju sledee informacije: kupev FV PIN; trgovev FV PIN; iznos i valuta; i opis proizvoda/usluge

19

4.First Virtual generie zahtev, u vidu elektronske pote, koji se alje kupcu radi potvrivanja kupovine. Zahtev sadri: ime trgovca; iznos prodaje; i opis proizvoda/usluge 5.Kupac potvruje kupovinu odgovarajui "DA ili "NE" ako nije zadovoljan isporuenom robom i da ne eli da je plati, ili "PREVARA" ako eli da naznai da uopte nije izvrio kupovinu. Ako kupac ne odgovori u odgovarajuem roku, njegov raun se suspenduje, do daljnjeg

6.First Virtual alje trgovcu poruku u kojoj ga obavetava da je kupac prihvatio zaduenje

20

Ni kupac ni prodavac ne instaliraju dodatni softver Kupci su skoro stoprocentno zatieni od prevare jer se njihov raun ne zaduuje bez odobrenja Kupovina je, anonimna jer trgovac od First Virtual-a nikada ne dobija ime kupca Veoma je lako postati trgovac ili prodavac jer First Virtual ne proverava trgovce, niti od njih zahteva da imaju posebne poslovne raune kod ove banke

Ima vrlo male provizije u poreenju sa drugim platnim modelima na Internetu, pa ak i u odnosu na direktnu obradu kreditnih/debitnih kartica
21

Osnovni nedostatak ovog sistema je taj to trgovac snosi sav rizik

Osim toga, period izmeu momenta prodaje i momenta deponovanja sredstava na raun trgovca je izuzetno dug, 91 dan

22

Obavlja transakcije kreditnim/debitnim karticama preko Interneta od aprila 1995. CyberCash nije kompanija za obradu kreditnih/debitnih kartica

Prodaje bezbedan prolaz preko Interneta za podatke o transakcijama putem kreditnih/debitnih kartica
CyberCash uzima podatke, koje alje trgovac, i prosleuje ih trgovevoj poslovnoj banci na obradu

23

U CyberCash-u trenutno obrauju vie hiljada transakcija dnevno, mogu da obavljaju transakcije plaanja sa preko 80% amerikih banaka, a kupcima koji koriste njihov sistem, isporuili su preko 400.000 hiljada kopija svog softvera, pod nazivom Cyber Cash Wallet CyberCash platni sistem zasnovan je na programu Cyber Cash Wallet, koji kupci moraju koristiti prilikom kupovine. Ovaj program mora da se nabavi i instalira na kupevom raunaru da bi se mogla obavljati kupovina. Program vri enkripciju i prenos informacija o transakcijama izmeu kupca i trgovca
24

Da bi mogli da primaju uplate preko CyberCash sistema, trgovci treba da urade dve stvari Prvo, trgovci treba da instaliraju CyberCash-ov softver za plaanje preko interneta (SMPS). Ovaj softver omoguava trgovcu da se povee kako sa kupcem koji je lan CyberCash sistema (tj. sa programom CyberCash Wallet) tako i sa CyberCash-ovim serverima

Drugo, trgovci moraju da otvore trgovaki raun kod neke poslovne banke koja podrava Internet transakcije korienjem CyberCash-ovog bezbednog sistema za plaanje preko Interneta

25

Kupovina pomou kreditne/debitne kartice, uz korienje CyberCash platnog sistema, odvija se na sledei nain: 1) Kupac signalizira da hoe da kupi neki proizvod/uslugu sa trgovevog WWW sajta pritiskom na taster za CyberCash plaanje 2) Trgovev softver alje fakturu kupevom CyberCash Wallet softveru. CyberCash Wallet registrovan je kao pomona aplikacija u kupevom Web itau (browseru). Nju ita poziva svaki put kada prima neku datoteku koja je ifrirana CyberCash standardom

26

3) Kupac bira neku od kreditnih/debitnih kartica koje ima u "novaniku" i potvruje svoj izbor pritiskom na odgovarajui taster 4) Kupev CyberCash Wallet softver tada stavlja digitalni potpis i ifrira fakturu i informacije o kreditnoj/debitnoj kartici uz pomo kljua koji je dodeljen identifikacionom broju "novanika". Ovako ifrirani "paket" alje se trgovevom softveru

5) Trgovev SMPS softver dodaje informacije u ovaj "paket" zahtevajui autorizaciju i obradu plaanja kreditnom/debitnom karticom
27

6) Trgovev softver stavlja digitalni potpis i ifrira "paket" uz pomo CyberCash kljua. "Paket" se tada alje CyberCash serveru. Vano je napomenuti da trgovac nikada ne moe da vidi broj kreditne/debitne kartice kupca. "Paket" se ifrira dva puta pre nego to dospe do CyberCash servera - jednom to ini softver koji poseduje kupac, a drugi put softver koji poseduje trgovac
7) CyberCash server prebacuje "paket" na raunar koji je postavljen iza "protivpoarnog zida" (firewall), i koji nije povezan na Internet. Zatim se poruke dekriptuju i proverava se da trgovac nije menjao originalnu fakturu koju je kupac potvrdio

28

8) Informacije o kreditnoj/debitnoj kartici, zajedno sa zahtevom trgovca za autorizaciju i obradu, ifriraju se uz pomo opreme koju banke koriste za enkripciju finansijskih podataka. Ove informacije se alju preko posebnih linija trgovevoj poslovnoj banci. 9) Trgoveva poslovna banka zatim obrauje trgovev zahtev kao i bilo koju drugu transakciju putem kreditne/debitne kartice. Ona prosleuje ovaj zahtev banci koja je emitovala kreditnu/debitnu karticu preko posebne mree koja se koristi u te svrhe

29

10) Banka koja je emitovala kreditnu/debitnu karticu alje nazad ifru za odobrenje ili odbijanje poslovnoj banci. Poslovna banka zatim alje ovu ifru CyberCash-u 11) CyberCash alje trgovcu poruku koja ukazuje na uspeh ili neuspeh transakcije plaanja kreditnom/debitnom karticom. I ova poruka se ifrira. U CyberCash-u tvrde da celokupni proces do ovog momenta treba da traje oko 15 - 20 sekundi 12) Trgovev SMPS softver tada alje poruku kupevom CyberCash Wallet softveru uz naznaku uspeha ili neuspeha transakcije plaanja

30

ECash je anonimni digitalni novac (razvila firma DigiCash) ija se ispravnost proverava on-line, od strane odgovarajue finansijske institucije Pri svakoj kupovini preko Interneta, potroa daje digitalne novanice trgovcu. Trgovac odmah prebacuje ove novanice u svoju banku, kako bi proverio da li su ispravne. Trgoveva banka registruje brojeve emitovanih digitalnih novanica, bez mogunosti identifikacije potroaa koji ih je utroio. Konano, ako je sve u redu, saldo na raunu trgovca poveava se za dati iznos, a trgovac isporuuje proizvode/usluge

31

32

NetCash metoda je razvijena na Univerzitetu june Kalifornije (University of Southern California) Nasuprot ECashu, ova metoda zasnovana je na jednom decentralizovanom pristupu

Sistem se zasniva na nezavisno distribuiranim novanim serverima. Novani serveri predstavljaju lokacije na kojima se anonimni novac zamenjuje za neanonimni novac
NetCash novanice imaju nominalnu vrednost i serijski broj. Pored toga, na njima je zabeleena adresa emisionog servera i datum njihovog isteka.
33

Potroa podie NetCash novanice sa nekog novanog servera. Ove novanice se ifriraju putem javnog kljua i alju trgovcu. Anonimnost potroaa moe se garantovati upotrebom novog kljua za svaku poruku. Trgovac odmah prebacuje novanice, koje je primio, svom novanom serveru Od svog platnog servera on dobija nove novanice, ili se odgovarajui iznos prebacuje na njegov raun Serijski brojevi svih novanica koje nisu vraene nazad i koje nisu istekle skladite se u novanom serveru, kako bi se spreilo dvostruko troenje.

34

Mondex sistem digitalnog novca razvija firma Mondex U.K., koja je, nakon kupovine kontrolnog paketa akcija od strane MasterCarda, postala deo kompanije MasterCard Mondex je zasnovan na karticama sa mikroipom, a jedinstven je po tome to omoguava transfer s kartice na karticu

Kao to je to sluaj kod ECash sistema, i Mondex koristi sertifikate koji glase na donosioca novac se smeta na korisnikovu karticu
Mondex je od svih sistema digitalnog novca najpribliniji realnom novcu

35

36

Kljuna razlika izmeu Mondexa i realnog novca je mogunost praenja transakcija koju prua Mondex Mondex kartice evidentiraju svaku transakciju putem jedinstvenog identifikatora, koji se moe koristiti za praenje transakcija, ako je to potrebno Mondex garantuje bezbednost sistema zasnovanog na karticama sa mikroipom. Sutina Mondexove hardverske bezbednosti je da digitalni novac ne moe da egzistira nigde osim na Mondex kartici

37

Nijedna druga kartica sa ipom ili hardverski ureaj koji se predstavlja kao Mondex kartica ne moe da komunicira sa pravom Mondex karticom

Mondex kartica otkriva lane kartice i odbija da izvri transfer novca na njih
Sistem se zasniva na injenici da je svaka kartica overena Mondexovim digitalnim potpisom

Novac se oduzima sa potroaeve kartice pre nego to se upisuje na trgovevu karticu

U Mondex sistemu korisnici mogu neogranieni broj puta da prebacuju novac s kartice na karticu

38

Svaka kartica ima jedinstveni identifikacioni broj, na osnovu kog je jednostavno otkriti identitet korisnika Za razliku od debitnih i platnih kartica, ukoliko korisnik izgubi Mondex karticu trajno e izgubiti sav novac koji je uskladiten na njoj Osnovni problem ovog sistema je to kupac mora da poseduje ita kartice koji ugrauje u svoj personalni raunar, za razliku od E-cash sistema koji je zasnovan iskljuivo na softveru

VisaCash je projekat kompanije Visa Ovaj sistem funkcionie na bazi sertifikata koji glasi na donosioca, a zasnovan je na karticama sa mikroipom Ma koja Visa banka moe da emituje VisaCash i da profitira od takve emisije, a u sluaju izbacivanja kartica iz upotrebe banka moe da zaradi i onu vrednost koju su potroai zaboravili na kartici, ili su je odbacili

40

41

42

Sve vei znaaj informacionih i komunikacionih tehnologija doveo je do uvoenja novih naina distribucije bankarskih usluga Razvoj informacionih tehnologija je omoguio transformaciju klasinog bankarstva u elektronsko bankarstvo i Internet bankarstvo Elektronsko bankarstvo i Internet bankarstvo ogleda se u prenoenju informacija u realnom vremenu i obradi podataka Elektronsko bankarstvo predstavlja pruanje bankarskih usluga fizikim i pravnim licima, koje se nude i izvravaju uz korienje raunarskih mrea i telekomunikacionih medija

43

Elektronski transfer novca EFT (Electronic Found Transfer)

Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u bankarstvu, koja se zasnivala na elektronskoj razmeni podataka i sredstava EFT je postupak kojim se pomou elektronskog prenosa poruke (putem elektronskog terminala, telefona, kompjutera ili magnetne trake) prenosi novac izmeu dva mesta, bez fizikog prenosa gotovine

44

Razvoj IT je omoguio: transformaciju tradicionalnog bankarstva, smanjenje cena usluga korisnicima, nastanak virtuelnih banaka, korienje elektronskog novca, poveanje konkurentnosti,... Trokovi usluga e-bankarstva su 30% trokova usluga tradicionalnog bankarstva E-bankarstvo smanjuje potrebu broja zaposlenih i menja potrebnu kadrovsku strukturu E-bankarstvo smanjuje cenu usluge korisnicima usluga Sve novane transakcije i informacije dostupne su 24h dnevno, 7 dana u nedelji

45

Visok nivo razvoja informacionih tehnologija, pogodnih za primenu u finansijskim institucijama Sloena finansijska struktura sa velikim brojem institucija
Visok stepen deregulacije i konkurentnosti banaka

46

Uvid u stanje i promet po raunima, platnim karticama i kreditima Prenos sredstava sa jednog na drugi raun i izmirivanje obaveza po kreditnim karticama, kreditima i namenskim novanim raunima za trgovanje hartijama od vrednosti Menjaki poslovi sa deviznog rauna na dinarski raun i obrnuto Dopuna kredita za mobilni telefon u realnom vremenu Dopuna internet sati u realnom vremenu Devizna tednja Dinarska tednja Kreditni kalkulator itd.

47

U elektronskom bankarstvu koriste se sledee distributivne mree kojima se ostvaruju informacioni i poslovni kontakti sa bankom:

ATM (Automatic Teller Machine) sistemi, bankomati POS (Point of Sale) terminali Telefonsko bankarstvo PC bankarstvo SMS bankarstvo Internet bankarstvo Mobilno bankarstvo Kuno bankarstvo (HB Home Banking) TV bankarstvo

48

Omoguavaju podizanje gotovine, upit u stanje rauna, transfer sredstava izmeu rauna u okviru banke, plaanje rauna i sl. ATM sistemi obrauju znatno vei broj transakcija u odnosu na osoblje, po znatno nioj ceni ATM sistemi ne znae i veu profitabilnost jer se esto koriste za podizanje sitnih iznosa, a za vee transakcije se posao obavlja na alterima

49

50

POS terminali su ureaji za elektronski transfer novca na mestu prodaje proizvoda ili usluga, putem mree na koju su povezani maloprodajno mesto i banka Elektronska kartica se koristi: kao sredstvo identifikacije za obavljanje trenutnog prenosa sredstava sa rauna kupca na raun prodavca POS terminali, omoguavaju da se podaci sa kartice provere za manje od 15 sekundi u okviru mree koja povezuje prodavce irom sveta sa centrom za obradu kreditnih ili debitnih kartica i emitentom kartica

51

52

Telefonsko bankarstvo omoguava upotrebu bankarskih usluga od kue Omoguava neposredan transfer novca, informacija i naloga putem telefonske mree Zasnovano je na pozivnim centrima sa tokenom ili putem PIN-a Koristi se za proveru stanja rauna, otplate zajmova, plaanja unutar banke, plaanje rauna u zemlji, transfer novca, naruivanje ekova, naruivanje platne kartice, konverziju deviza, pregled kursne liste, ...

53

Runi ureaj koji se koristi za autentifikaciju korisnika i autorizaciju plaanja na Internetu Autentifikacija je postupak kojim se utvruje da li je neka osoba stvarno ona za koju se predstavlja Zahvaljujui svojim tehnikim karakteristikama, token omoguuje sigurno elektronsko bankarstvo, koje se obavlja sa bilo kog raunara, bez potrebe za prethodnom instalacijom dodatnog software-a ili hardware-a Token ureaj predstavlja svetski bankarski standard, kojim se korisnicima omoguuje bre, jednostavnije, bezbednije i komfornije korienje bankarskih usluga sa bilo kog mesta na kome postoji Internet

54

Token omoguuje vremenski sinhronizovanu autentifikaciju korisnika, koja se vri na osnovu serijskog broja prijavljenog tokena, kao i unetog kljua Klju obuhvata dva faktora: korisniki token PIN (generie ga korisnik tokom prve inicijalizacije tokena), i generisani vremenski token code-a (prikazuje se na display-u tokena i menja na svakih 60 sec)

55

Klijent obavlja transakcije pomou softvera koji je instaliran na klijentov raunar, a omoguuje direktno povezivanje sa raunarom banke PC bankarstvo prua Prenos sredstava, plaanje rauna, pregled stanja na raunima, generisanje izvoda, izvetaja ... Podaci su tajni i dostupni samo onome kome su namenjeni Za funkcionisanje PC bankarstva koristi se direktna on-line komunikaciona veza izmeu personalnog raunara i raunskog centra banke uz korienje modema preko Intraneta

56

Podrazumeva dobijanje stalnih informacija bilo gde i bilo kada o stanju i promenama na raunu putem mobilnog telefona i SMS poruka Omoguuje proveru stanja na raunu, informaciju o stanju ekova, transakcijama, obavljanje transakcije na unapred definisane raune, uvid u kursnu listu i dr. SMS bankarstvo uglavnom koriste fizika lica (97%), a manje je zastupljeno kod pravnih lica (3%) Sistem sigurnosti je zasnovan na povezanosti transakcionog rauna i broja mobilnog telefona, kao i unapred definisanim brojevima rauna u korist kojih se moe izvriti plaanje

57

Internet bankarstvo je zasnovano na korienju World Wide Weba Korisniku se omoguuje direktan pristup elektronskoj banci putem web brauzera sa bilo kog raunara u svetu koji je na neki nain prikljuen na Internet

Nije potreban specijalni softver

Nema ogranienja radnog vremena, a ni prostornog ogranienja

Jeftino i lako se obavljaju transakcije

Obezbeena je tajnost podataka

58

Internet bankarstvo pored slinosti sa PC bankarstvom pretpostavlja odreene razlike

Kod Internet bankarstva pristup raunu omoguen je

putem browsera (pretraivaa), to eliminie potrebu za specijalnim softverom

Kod Internet bankarstva podaci o obavljenim

transakcijama nisu uskladiteni na hard disku kao kod PC bankarstva, pa je i sigurnost vea, a banka odrava zatitu sistema

59

Mobilno bankarstvo omoguava finansijske transakcije primenom laptopa, digitalnih linih organizatora (PDA) i mobilnih telefona koji su opremljeni softverom za pristup Internetu Uesnici u mobilnim plaanjima su mobilni operateri, banke i druge finansijske institucije, trgovci i potroai Razvija se zbog malih ulaganja, jednostavnog i lakog korienja i velikog komfora Prepreke su: nesigurnost slanja podataka putem mobilne mree i nepostojanje jedinstvenih standarda Sve vee banke su uvele servise mobilnog bankarstva

60

Veina dananjih aplikacija bazirana je na WAP standardu (Wireless Aplications Protocol). WAP omoguava mobilnim ureajima da komuniciraju preko Interneta jednostavnim unoenjem adrese kojoj ele da pristupe U poetku su se mobilna plaanja obavljala razmenjivanjem SMS poruka izmedju klijenata i banke. Razvojem WAP standarda koji je omoguio pristup Internetu sa mobilnog telefona bilo je mogue koristiti sve prednosti on-line bankarstva Mobilna plaanja putem mobilnih telefona (Mobile payments/M-payments) spadaju u grupu plaanja na malo

61

62

Bluetooth tehnologija omoguava ureajima da na malim razdaljinama komuniciraju pomou brzih radio signala Pomou bluetooth tehnologije korisnici mogu da obavljaju razliite vrste mikro plaanja tako to e svoj mobilni telefon prineti ureaju za plaanje i tako obaviti transakciju

63

Oblik daljinskog bankarstva kojim se komitentima banke prua mogunost uspostavljanja telekomunikacione veze sa kompjuterskim centrom banke u cilju korienja odreenih usluga Veina banaka danas raspolae pozivnim centrima, i sistemima za prepoznavanje glasa, sa kojima komitent uspostavlja direktnu vezu Razvijenije verzije sistema kunog bankarstva omoguavaju pregled stanja po pojedinim raunima, prenos sredstava sa jednog rauna na drugi, izmirivanje rauna, obraun poreza, sve to on lajn bankarstvo moe da prui

64

 Sistem za direktno korienje bankarskih usluga iz kue Klijent banke koristi telefon, televizor, kompjuter ili

telekomunikacioni link kao vezu sa kompjuterskim centrom banke

Kod kunog bankarstva razlikujemo tri faze koje su se menjale

u zavisnosti od oblika telekomunikacionih veza izmenu banke i klijenta, i to: Telefonsko bankarstvo On-line bankarstvo (kuno bankarstvo na bazi intraneta) Internet bankarstvo (Internet Banking)

65

U novije vreme u SAD je nastao novi vid bankarstva koji omoguava uvid u stanje na raunu, finansijske transakcije, plaanje rauna, naruivanje ekova itd. posredstvom televizora Za ovakav vid usluge neophodna je i telefonska veza koja se koristi u kombinaciji sa TV konekcijom Prvi korisnici ove usluge su Digital Sky TV pretplatnici koji koriste usluge HSBC banke Novi oblik elektronskog bankarstva koji tek treba da se razvija

66

Vodei svetski brend na tritu platnih kartica, koja je prihvaena u preko 150 zemalja irom sveta sa vie od milijardu Visa kartica u opticaju Ona je standardizovana i izdaje se uglavnom kao debitna ili kreditna kartica Debitne kartice, koriste se na ATM ureajima i POS terminalima Kreditne Visa kartice se mogu koristiti za plaanje preko POS terminala i za podizanje novca iz banaka na kojima je istaknut Visa logo
67