RAD NA DALJINU OBLIK RADA BUDUNOSTI TELEWORK A WORK MODE OF THE FUTURE

Zoran Nikoli1, Bojan Milosavljevi1, Miodrag Nikoli2 1 Fakultet za industrijski menadment u Kruevcu 2 Visoka kola strukovnih studija za industrijski menadment u Kruevcu Sadraj - Radom na daljinu sve vei broj zaposlenih obavlja znatan deo svoga posla kod kue, u prostorijama kupca ili dok su na putu, koristei raunar koji je povezan sa njihovim radnim mestom. Razvijene komunikacione tehnologije omoguile su zaposlenima gotovo neprekidnu konekciju, a time i bre i efikasnije obavljanje poslova. Rad na daljinu ima bitne prednosti za zaposlene, poslodavce i drutvo, a postoje i snani argumenti da se njime znaajno poveava produktivnost. Abstract - There is an increasing number of employees performing a considerable portion of their jobs by teleworking from home, at their customers premises, or while traveling. They use computers, almost continuously connected to their remote working places by means of a sophisticated communication technology. In this manner, employees perform their jobs faster and more efficiently. There are strong evidences that teleworking increases productivity and promotes favorable advantages to the employees, employers and the entire society.

prednosti i nedostataka ovakve vrste rada zaineresovani mogu da procene u kojoj meri su sposobni da se prihvate takvog naina rada i da li je posao kojim se bave uopte pogodan za rad kod kue, to pridaje znaaj ovome referatu. Posebna panja posveena je video konferenciji kao obliku rada na daljinu. Perspektiva daljeg razvoja ovog naina rada izneta je u okviru zakljunih razmatranja.

2. ISTORIJAT I RAZLOZI NASTANKA RADA NA DALJINU

Koncept rada na daljinu lansirao je tvorac kibernetike Norbert Viner sredinom prologa veka. Naime, on je dao ideju jednom engleskom arhitekti da nadgleda gradnju zgrade u Americi putem telefaksa. Dvadesetak godina kasnije, u vreme naftne krize, Dek Nils je ovu ideju usavrio za poslove u kojima se zaposlenima prua vea fleksibilnost u pogledu mesta i vremena obavljanja posla, a u cilju smanjenja trokova prevoza i poveanja konkurentnosti. Znaajan pad cena i ubrzana proizvodnja i jednostavnost korienja raunara rezultovali su decentralizacijom radnih mesta, tako da su neke kompanije ve u '80-im godinama uvele ovakve pogodnosti za svoje zaposlene koji su se povezivali na intranet svojih kompanija. Primena rada na daljinu u najpunijem smislu poinje '90-ih godina, kada su informatizacija drutva i nova naftna kriza dostigli potreban nivo za njegovo ostvarenje. Svakodnevna putovanja na posao su zamenjena elementima telekomunikacionih tehnologija kao to su intranet, LAN, WLAN, VPN, videokonferencija, VoIP i drugi, ija je primena uobiajena u svetu irokopojasnih veza na Internet. U dananje vreme radnik na daljinu uglavnom koristi laptop raunar i Wi-Fi vezu sa Internetom, to mu omoguava da posao moe obavljati sa bilo kog mesta. Statistiki podaci ukazuju da gotovo svaka druga dravna firma i svaka peta privatna primenjuju rad na daljinu. U tome prednjai kompanija American Express, iji svaki drugi slubenik radi kod kue. Prema njihovim analizama radnici na daljinu su priblino 40% produktivniji u poreenju sa onima koji rade na klasian nain. Uvoenjem rada na daljinu raunarska firma Compaq podigla je produktivnost za treinu. Japanci svojim radnim fanatizmom zapostavljaju porodicu, tako da se kod njih na rad na daljinu gleda i sa aspekta podizanje nataliteta. Upravo zato koncern Matsushita Electronoc polovini svojih zaposlenih omoguio je da rade u sopstvenim domovima. Preko polovine preduzea u Sjedinjenim Amerikim Dravama trenutno

1. UVOD
Prava ekspanzija informatikih i komunikacionih tehnologija omoguila je da informatiko doba preraste u novu fazu razvoja koja se naziva Vremenom ubrzanih promena. To vreme donelo je korenite promene u strukturi mnogih zanimanja, i uopte, u svim sferama ivota i rada. Ono je omoguilo pojavu rada na daljinu (telework, e-work), novog oblika rada van tradicionalnog kancelarijskog prostora. Ovaj vid rada odbacuje pravila klasine radne sredine sa fiksnim radnim vremenom zaposlenih, ogranienim radnim prostorom i svakodnevnim putovanjem na posao. Drugim reima, rad na daljinu se definie kao rad koji se izvodi na lokaciji udaljenoj od kancelarije, na kojoj radnik nema neposredne kontakte sa drugim saradnicima, ali moe sa njima komunicirati upotrebom savremenih komunikacionih i Internet tehnologija. Takav radnik se naziva radnik na daljinu (teleworker). Radnik na daljinu moe biti stalni radnik neke kompanije ili samostalni radnik koji svoje usluge i proizvode nudi putem Interneta. Rad kod kue je sve popularniji u svetu bilo kao posao sa punim radnim vremenom ili kao honorarni posao. Razvojem Internet servisa i servisa mobilne telefonije naglo se poveao spektar poslova koji se mogu raditi na daljinu. Cilj ovoga rada je razmatranje specifinosti rada na daljinu zbog kojih on dobija sve iru primenu, kao i analiza aspekata njegove primene. Sagledavanjem svih

odobrava neku vrstu rada na daljinu. U jednoj studiji, objavljenoj poetkom godine, navodi se da 33 miliona Amerikanaca rade na poslovima koji bi mogli da se obavljaju kod kue. U pogledu vremena, svaki od njih bi utedeo, odnosno dobio jo 25 radnih dana za godinji odmor [1]. U svetu vlada uverenje da e ovaj vid rada postati primaran. Da bi se stekla i zadrala prednost u odnosu na konkurenciju neophodna je stalna agilnost u pogledu smanjenja trokova, zapoljavanja i zadravanja najboljih kadrova, kao i obezbeivanja kontinuiteta poslovanja u kriznim situacijama [3]. Informatika tehnoloka revolucija i drastine promene na podruju rada i zapoljavanja dovele su do stvaranja netipinih i neobaveznih oblika radnih odnosa. Niz poslova se moze obavljati sa udaljenosti, a u cilju stvaranja veeg profita korporacije i poslodavci sve vie angauju povremene i honorarne saradnike. To je najprisutnije u medijima, gde je svakodnevno sve vie slobodnih novinara i dopisnika. I u drugim podrujima je sve vie slobodnjaka, radnika koji svoje poslove obavljaju daleko od prostorija svojih firmi koristei se najsavremenijim komunikacionim tehnologijama. Raspon poslova koji se mogu obavljati na daljinu je veoma irok: vodjenje knjigovodstva preduzea, unos i statistika obrada podataka, finansijske analize, skeniranje dokumentacije i slanje informacija, novinarstvo i izdavatvo, marketing i propaganda, kreiranje softverskih reenja, arhitektonsko projektovanje, grafiki i web dizajn, prevoenje, odnosi s javnou, brokersko poslovanje, trgovanje na berzama i drugo. Osim toga stvoreni su uslovi za rad virtuelnih preduzea, telemedicine, elektronske uprave, a sve vie je i sajber sudnica. Poslodavci su poteeni od obaveza za nadgledanjem rada i ponaanja zaposlenih, ve cene iskljuivo kvalitet obavljenog rada i potovanje dogovorenih rokova [4]. Jedan od glavnih razloga uvoenja rada na daljinu je ogroman gubitak vremena na putovanjima do radnog mesta. Ako se poe od injenice da nekom zaposlemom treba sat vremena da ode do radnog mesta i jo sat vremena da se vrati kui, on svakog meseca gubi jednu radnu nedelju na putovanju. Samo racionalizacija vremena, putnih trokova i gradskog saobraaja uvoenjem koncepta rada na daljinu predstavljaju dovoljan razlog za popularizaciju i sve iru primenu ovakvog naina rada.

i vetina kao to su: neophodna znanja za rad na raunaru, sluenje Internetom i ostalim komunikacionim ureajima, vetina pisanja izvetaja, razvijanje komunikacijskih sposobnosti putem telefona i dobra organizovanost. Posebna panja posveuje se radu na sticanju odgovornosti, samostalnosti u odluivanju, proceni situacije i voenju projektne dokumentacije. Ovakav pristup zaposlenima u naim uslovima zvui pomalo nerealno, ali takav e oblik zapoljavanja i u naoj zemlji uskoro postati uobiajena pojava [5]. U pogledu planiranja rasporeda vremena kod rada na daljinu postoji znatna fleksibilnost, to je takoe jedna od njegovih pogodnosti. Zaposleni na daljinu mogu da rade puno radno vreme ili pola radnog vremena, da podele radno vreme izmeu rada kod kue i rada u firmi ili da budu mobilni i da svoju kuu koriste kao administrativnu bazu. Priroda posla i sklonosti radnika odreuju varijantu za koju e se zaposleni opredeliti. Pri uspostavljanju rada na daljinu odnos poslodavca i zaposlenog definie se ugovorom o radu sa zaposlenim na daljinu koji ima svoje specifinosti. Pre svega to je definisanje udarnog radnog vremena kada je zaposleni duan da radi i da bude dostupan i na raspolaganju poslodavcu. Takoe, zaposleni mora da bude upoznat po kom osnovu moe da kontaktira svog pretpostaljenog kao i osoblje firme. Treba definisati i u kojim sluajevima poslodavac ima pravo pristupa u kuu zaposlenog. Ako zaposleni koristi sopstvena sredstva rada treba utvrditi koliko e mu firma plaati na ime amortizacije. I ostala prava zaposlenog na nadoknadu trokova treba da budu regulisana, pre svega trokovima koji nastaju po osnovu rada, posebno trokova komunikacije. Za nesmetano funkcionisanje rada na daljinu neophodna je operativna i administrativna podrka, tako da je od izuzetne vanosti da ovakve kompanije budu dosledno i precizno rukovoene, s otvorenou ka novim oblicima poslovanja.

4. PREDNOSTI I NEDOSTACI RADA NA DALJINU

Rad na daljinu ima mnogo protivnika, ali i zagovornika koji tvrde da rad na daljinu odgovara i zaposlenima i njihovim poslodavcima, jer uveava radnu motivaciju i zadovoljstvo poslom, a umanjuje stres i fluktuaciju. Pre svega, smanjuju se uobiajeni trokovi kao to su struja, zakup prostora, zatim trokovi prevoza i slino. Radom na daljinu poslodavci zapoljavaju kvalitetne strunjake koji ive van sedita kompanije bez veeg dodatnog ulaganja. Na kvalitetno obavljanje posla presudno utie psiholoki faktor, a to je pre svega udobna radna sredina u vlastitom stanu i mogunost da ovek sam sebi rasporedi radni dan. Tome moe da se doda jo itav niz prednosti ovakvog naina rada. Naravno, rad na daljinu nosi i odreene slabosti. U ovom odeljku izneta su i analizirane prednosti i nedostaci rada na daljinu. Prava ekspanzija informacionih tehnologija rezultovala je morem informacija, tako da se saznanja na Webu

3. ORGANIZACIJA RADA
Rad na daljinu ne odgovara svakom i ne treba da bude obavezan. Svako nije sposoban da radi u izolovanom okruenju, jer je to podrazumeva mnogo samodiscipline i organizatorskih sposobnosti. Ni svi poslovi ne mogu da se rade na daljinu. Ovom poslu budunosti pristupa se sa posebnom ozbiljnou, tako da mnoge kompanije imaju timove strunjaka koji pomau zaposlenima kada se odluuju za takav nain rada. Zbog boljeg uinka i pripreme svojih radnika za daljinski rad mnoge kompanije pokreu kurseve za sticanje potrebnih znanja

udvostruuju na godinjem nivou. Kako je kapacitet mozga ogranien i ne moe da vlada tolikim znanjima, pojedinac moe da bude uspean samo u timskom radu. Timski rad se ne mora uvek obavljati licem u lice ako postoji tehnologija pogodna za saradnju, poput video konferencija baziranih na Webu, kojima putujui radnici mogu pristupiti lako i jeftino nezavisno od lokacije. Neki slubenici ne treba da rade sami i za njih rad na daljinu nije pogodan. To se posebno odnosi na poetnike kojima je struna pomo starijih kolega neophodna u procesu ovladavanja poslom [6], [7]. U pogledu radnog vremena rad na daljinu omoguava promene u pravcu prevazilaenja stroge satnice, odnosno jasne podele na radno i slobodno vreme. Striktno definisana radna vremena sve vie se menjaju fleksibilnim i kliznim radnim vremenima. Sve vie se prelazi na delatnosti koje se odvijaju u toku itavog dana. Nova fleksibilnost ini da se razlika izmeu radnog i slobodnog vremena neprimetno brie. Sve je vie onih koji nikada nisu potpuno slobodni. ak i kada su bolesni, mogu da odgovaraju na elektronsku potu i javljaju se na mobilni telefon [8]. Moda je u tome i najvea dobit od ovakve vrste rada. Samim tim to se radnik na daljinu u potpunosti i stalno posveuje radu on se poistoveuje sa radom, a time postaje svojevrsni zaljubljenik u posao. Takav pristup poslu se iri na sve koji ele da budu konkurentni. Za razliku od ne tako davnih vremena, kada je, na primer, projektant neprekidnim razmiljanjem o problemu van radnog vremena dolazio do ideja i morao da eka naredni dan da na radnom mestu realizuje i proveri ideju, on to moe sada odmah da uradi, utedi vreme i zadovoljan ide u dalju realizaciju projekta. Poveava se mogunost za zapoljavanje ugroenih grupa poput majki i oeva s malom decom, osoba s potekoama u kretanju kao i osoba koje ive u udaljenim podrujima. Mogunost rada kod kue pomae enama ili samohranim roditeljima sa malom decom da preuzmu ak i rukovodea mesta u organizacijama. Samim tim to ene ne bi odsustvovale sa posla i vie panje posveivale poslu imale bi vea primanja, a u isto vreme bi mogle da se posveuju kunim obavezama. Zaposleni u zdravstvu i lekari mogu da lee pacijente sa daljine, to je naroito vano u ruralnim podrujima, za vreme prirodnih katastrofa ili u uslovima ratnih sukoba. Konsultacije lekara specijalista sa razliitih klinika na istom mestu u neposrednoj blizini pacijenta sve vie se prevazilaze konsultacijama preko videokonferencija [6]. Rad na daljinu primorava rukovodioce da se vie posveuju izvravanju konkretnih zadataka i upravljanju rezultatima, a manje nadgledanju zaposlenih. Zaposleni, suoeni sa injenicom da moraju da imaju rezultat i da se ne mogu osloniti na saradnika (koji esto rade i tue poslove), primorani su da shvate svoju odgovornost i svoju ulogu u procesu rada. Mnoge organizacije, utvrdile su da su drastino smanjena izostajanja sa posla doprinela poveanju produktivnosti.

Uprkos oiglednim prednostima koji prua rad od kue, neki ljudi uivaju u odlasku u kancelariju i linom kontaktu sa svojim kolegama, dok drugi imaju oseaj da izostaju sa posla i da je lake da komuniciraju uivo nego putem konferencijskih sastanaka. Smatra se da su najvei nedostaci kod rada na daljinu vei stres i vie posla ukoliko zaposleni svoje radno mesto ne shvate kao obavezu ve kao povremeni rad, i potencijalni problemi sa bezbednou podataka (rizik gubitka i integriteta podataka) o kompanijama koje zaposleni imaju kod kue, pogotovo ako ne koriste sve mere softverske i fizike zatite. Takoe su prisutni oseanje izolacije, gubitak posebnih privilegija, u nekim sluajevima nia plata, nedostatak vizije radnog mesta, nedostatak druenja, opasnost od sporijeg napredovanja i da su radnici na daljinu bez nekog oblika teleprisutnosti uvek u senci. Glavni nedostaci za poslodavce su potekoe oko nadgledanja rada, trokovi obuke i visoka cena opremanja i odravanja radnih soba u domovima zaposlenih. Sindikati smatraju da rad na daljinu stoji na putu njihovoj snazi i kolektivnom pregovaranju. Uprkos ovim nedostacima, rad na daljinu je sve zastupljeniji. Prema predvianjima nekih istraivaa za 10 do 15 godina oko 50% poslova bie obavljano daljinskim putem. Neki, pak, smatraju da e rad na daljinu biti manje zastupljen zbog njegovih nedostataka i otpora poslodavaca da uvode promene i ulau kapital u opremanje radnih prostorija u domovima zaposlenih [6]. Na kraju treba istai da rad na daljinu moe biti privremenog karaktera. Na primer, za vreme Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine poslodavci su oekivali pravi kolaps u saobraaju zbog dodatnih 750000 automobila posmatraa. Zbog toga su mnoge firme instalirale privremene mrene linije za prenos podataka da bi potedeli svoje slubenike od upada u saobraajnu guvu.

5. PRUANJE KOMPJUTERSKE POMOI NA DALJINU

U ovom delu prikazan je nain funkcionisanja rada na daljinu (sa tehnikog aspekta) u jednom od njegovih oblika pruanju kompjuterske podrke na daljinu, na primeru pruanja podrke firme DataLab [2]. Podrka na daljinu RDS (Remote Desktop Support) je nain kojim se omoguuje operateru podrke (supporteru), preko Interneta, pogled u radnu povrinu i rad sa raunarom korisnika. Takva podrka je brza, jeftina i jednostavna. Pored toga, za korienje pomoi korisniku nije neophodno neko posebno znanje iz oblasti raunara, jer je ceo postupak automatizovan. Kako se komunikacija odvija HTTP protokolom ova podrka je mogua takoe preko sigurnosnih stranica (zatvorenih firewall-ova). Podaci koji se prenose su kodirani (SSL postupkom), ime je prenos podataka uinjen bezbednim.

Isto tako, iskljuuje se mogunost instaliranja bilo kog programa na korisnikov raunar koji bi mogao biti zloupotrebljen za ulaz u njegov sistem. Na taj nain korisnik odluuje kada operater podrke moe pristupiti podacima u njegovom raunaru.

VNC Enterprise Edition je dobio naziv po protokolu VNC (Virtual Network Computing), koji koristi VNC Server. Spada u najbolje programe ovog tipa. Visok nivo sigurnosti i veliki broj opcija stavlja ga u sam vrh Remote Assistance programa. Remote Administrator spada meu najsigurnije programe koji slue za daljinsku kontrolu raunara. Pored VNC servera, Remote Administrator spada u red najboljih Remote Assistance programa jer svojim korisnicima pored velike sigurnosti daje i mnogo olakica u radu. TeleDesktop je u prednosti u poreenju sa prethodnim programima jer je besplatan. DameWare NT Utilities - Daljinsko upravljanje i administriranje Windows sistema. DameWare Development spada u vodee svetske kompanije za proizvodnju monih programa za daljinsko administriranje. Ova firma stvorila je poseban pristup u licenciranju kojim se zahteva samo licenca za administratora (korisnika) softvera, ali ne i za svaki raunar koji se koristi. Drugim reima, sa licencom koju poseduje, administratoru je dozvoljeno da upravlja sa neogranienim brojem daljinskih raunara. Pri tome je obezbeena maksimalna softverska funkcionalnost i jednostavnost korienja [3]. PcAnywhere je profesionalni program za rad na daljinu na udaljenom kompjuteru (za pristup raunaru sa neke druge lokacije), za daljinsko detektovanje greaka i helpdesk podrku. Pomou ovog programa zaposleni na daljinu lako mogu menjati podatke na kompjuteru u svojoj kancelariji. Nova verzija programa PcAnywhere obogaena je boljim sigurnosnim funkcijama i brim transferom podataka [9], [10].

Slika 1. Pruanje kompjuterske podrke na daljinu Kada operater podrke primi poziv telefonom, korisniku daje informacije i uputstva na koji nain da izvede povezivanje svog raunara sa operaterom putem Interneta (slika 1). Pri tome sva komunikacija izmeu operatera i korisnika se snima u obliku prepisa, to je za korisnika izuzetno korisno jer mu omoguava naknadnu proveru reenja problema.

6. PROGRAMSKA PODRKA ZA RAD NA DALJINU

Za uspeno funkcionisanje rada na daljinu neophodna je i odgovarajua programska podrka. Za rad na udaljenim raunarima operativni sistem Windows XP poseduje programsko reenje Remote Desktop koje se ostvaruje mrenim protokolom RDP (Remote Desktop Protocol) zasnovanim na protokolu T.128. Ovaj protokol omoguava rad u punom koloru korienjem 24-bitne palete, prenos zvuka i deljenje clipboarda izmeu lokalne i udaljene platforme. Diskove i tampae povezane na lokalni raunar mogue je koristiti i na udaljenom raunaru, kao i druge ureaje povezane serijskim i paralelnim portovima. Naveemo neke situacije u kojima je Remote Desktop okruenje izuzetno korisno. Nekada treba obaviti zadatak na raunaru koji je u udaljenoj prostoriji, a nekada treba pomoi nekome do koga je teko doi. Takoe, moe se javiti problem da ima vie umreenih raunara sa jednim kompletom monitora, tastature i mia koji su povazani na raunar na kome se preteno radi, a ponekad je potrebno da se neto na brzinu obavi na drugom raunaru. U ovoj situaciji (kao i u mnogim drugim situacijama) Remote Desktop sistem moe da uini posao jednostavnim i rei problem stalnog ukljuivanja i prevezivanja monitora sa glavnog raunara na drugi umreeni raunar [3]. U daljem izlaganju navedeni su najee korieni programi za rad na daljinu.

7. VIDEO KONFERENCIJA KAO OBLIK RADA NA DALJINU

Ideja vodilja organizovanja sastanaka na daljinu je ukljuivanje slike u ve postojee telefonske komunikacije prenosom glasa. Zasniva se na saznanjima biolokih predispozicija oveka da najlake pamti ono to vidi, 30%, neto slabije pamti ukoliko samo uje, 20%, ali se zato u kombinaciji slike i zvuka procenat zapamenog uveava na 70%. Ovim saznanjima su se rukovodili veliki proizvoai komunikacione opreme za potrebe ostvarivanja videokonferencija. U prilog ovakvom opredeljenju je saznanje da vie od 60% ljudskih komunikacija nisu govorne [11]. Videokonferencija omoguava uesnicima da mogu zajedniki da koriste podatke, govor, slike, grafikone i animacije. Posebna pogodnost je to se podaci mogu poslati zajedno sa glasom i slikom. Ovakav vid razmene podataka omoguava zajedniki rad na izradi dokumenata i izmenama datoteka tokom videokonferencije. Geografski udaljene grupe mogu da rade na istom projektu i simultano komuniciraju putem videa. Ostale karakteristike videokonferencije su: komunikacija licem-u-lice pojedinaca koji su na

razliitim lokacijama, podrka za nekoliko vrsta medija u toku konferencije ukljuujui video i audio, poveanje produktivnosti zaposlenih i smanjenje putnih trokova, poveanje brzine poslovnog procesa i uteda vremena i energije kljunih slubenika, poboljanje efikasnosti i frekventnosti komunikacije, pravovremeno reagovanje na zahteve trita, brza i jednostavna razmena informacija i znanja, rast ugleda, dranje predavanja na razliitim lokacijama i drugo. Signal kojim se vri prenos video signala i zvuka je u digitalnom obliku. Video konferencija prenosi se najee unutar lokalne (LAN) mree ili preko javne telefonske mree (najee ADSL ili ISDN zbog finansijske povoljnosti i zadovoljavajueg kvaliteta prenosa) [6], [12]. 7.1. VIDEO KONFERENCIJSKA OPREMA I VRSTE VIDEO KONFERENCIJA Za izvoenje video konferencije od opreme se koristi monitor, video kamera, mikrofon, zvunici i kodek (slika 2). Kodek je procesorska jedinica koja omoguava prenos video konferencije preko telefonske linije. Na predajnoj strani digitalizuje i kompresuje analogni audio-vizuelni signal. Na prijemnoj strani obavlja dekompresiju audio vizuelnog signala i pretvara ga u analogni oblik. Kvalitet prenosa slike i tona uveliko zavisi od kvaliteta kodeka koji otklanja gubitke prilikom kompresije izlaznog video signala i propustljivosti komunikacione linije. Posledica sporog kodeka ili niske propustljivosti komunikacione linije su isprekidana slika i kanjenje zvuka [13]. Osim navedene opreme, za izvoenje video konferencije, moe se koristiti i dodatna oprema sa mogunou prikazivanja pisanog materijala i grafikog prikazivanja. U zavisnosti od naina izvoenja i kvaliteta koriene opreme razlikuju se stona (desktop) i sobna (room-based) video konferencija.

1.

2.

Analogna video konferencija realizuje se povezivanjem raunara preko modema i analogne telefonske linije. Kod ovakvog naina izvodjenja koristi se samo jedna telefonska linija za prenos slike u pokretu, zvuka i podataka. Zbog toga je prenos slike u pokretu slabijeg kvaliteta i mogu se uoiti kratke pauze, tj. isprekidanost pokreta. Prednost ovakvog naina uspostavljanja video konferencije je relativno niska cena opreme, kao i samog vida komunikacije. Digitalna video konferencija realizuje se povezivanjem raunara putem digitalnih mrea. Digitalne mree pruaju vrlo visok kvalitet prenosa slike i zvuka. Korienje dva B digitalna kanala kod ISDN javne mree obezbeuje maksimalnu propusnost od 128 Kbit/s. Takva irina komunikacione linije dovoljna je za prenos slike u pokretu brzinom od 12 do 15 slika u sekundi, to je dovoljno za zadovoljavajui kvalitet prenosa slike i zvuka.

Video konferencija se moe realizovati i putem Interneta. Meutim, Internet je jo uvek spor za izvoenje kvalitetne video konferencije. Dodatni nedostatak je deljenje kapaciteta linije sa drugim Internet podacima, to uzrokuje isprekidanu sliku i kanjenje zvuka. Treba oekivati da e nove Internet tehnologije omoguiti mnogo kvalitetniju video konferenciju.

Slika 3. Stona video konferencija [14] Stona video konferencija pored razmene slike, zvuka i podataka ukljuuje i deljenje dokumenata. Deljenje dokumenata podrazumeva mogunost obrade, auriranja ili tampanja dokumenta dostupnog razliitnim stranama koje uestvuju u video konferenciji. Na primer, ako neki uesnik konferencije radi dokument u Wordu, drugi uesnik moe na svom monitoru takoe videti taj dokument i vriti prepravke na njemu, ako je to u dogovoru sa sagovornikom koji je vlasnik dokumenta. Sobna (room-based) video konferencija namenjena je za vei broj uesnika (sagovornika) u radu (slika 4). Obezbeuje visok kvalitet prenosa, ali je i komunikaciona oprema dosta skupa. Za razliku od stone

Slika 2. Primer izvoenja video konferencije [15] Stona (desktop) video konferencija je najee izvoena video konferencija (slika 3). Izvodi se korienjem linog raunara na koji su prikljueni video kamera (smetena na monitoru raunara), zvunici i mikrofon [14]. Kodek se ne pojavljuje kao poseban ureaj, ve njegovu ulogu preuzima raunar. U zavisnosti od vrste primenjene komunikacione mree video konferencija se moe realizovati na dva naina:

video konferencije, sobna video konferencija koristi jedan ili dva velika monitora (slina TV prijemnicima), vee zvunike i veu video kameru, smetenu izmeu monitora. Oprema se obino nalazi na pokretnom postolju, tako da nije vezana za jednu lokaciju [14].

u postizanju takvih ciljeva. To pre svega moe biti prepreka za one koji obavljaju menaderske funkcije, za razliku od profesionalaca specijalizovanih u odreenim oblastima, kao to su inenjeri. Pored analiziranih nedostataka, kao glavna prepreka daljem razvoju rada na daljinu smatraju se poslodavci koji nerado investiraju sredstva za opremanje radnog prostora u domovima zaposlenih. Razvoj tehnoloke infrastrukture i povoljni ekonomski pokazatelji uticae vremenom na promenu stava poslodavaca i na shvatanje da je rad na daljinu neminovan i da u njega treba ulagati. Izloena analiza karakteristika rada na daljinu trebalo bi da pomogne zainteresovanim osobama da li da se, procenom svojih mogunosti i sklonosti, opredele za ovakav rad i da li je posao kojim se bave pogodan za ovakvu vrstu rada.

LITERATURA
[1] Slika 4. Primer izvoenja sobne video konferencije [14] Sobna video konferencija obino je spojena sa 3-6 digitalnih linija, tj. 6-12 B kanala na digitalnu komunikacionu mreu. Na taj nain se dobija slika u pokretu visokog kvaliteta, odnosno brzina od 25-50 slika u sekundi. Korienjem veeg broja komunikacionih linija, a time i vee brzine komunikacije, smanjuju se gubici prilikom kompresije i poveava se kvalitet prenosa slike i zvuka. Na taj nain se ispunjavaju visoki zahtevi u pogledu kvaliteta slike i zvuka u toku sastanka na daljinu, to garantuje produktivnost tima kao glavnog prioriteta u savremenim poslovnim sistemima. Dalji rad na razvoju video konferencija omoguie u skoroj budunosti da plazma ekrane zameni hologramski efekat za 3D prikaz uesnika konferencije. [2] [3] [4] [5] [6] www.economy.co.yu/berza_rada/index.php? action=saveti&subact=full&id=183 www.datalab.ba http://hr.wikipedia.org/wiki/Rad_na_daljinu trust-hr.com http://www.psihologija-blog.com Nikoli, Z., Komunikacione tehnologije, Fakultet za industrijski Menadment u Kruevcu, ICIM plus- Izdavaki centar za industrijski menadment plus, Kruevac, 2005. http://megatrender.blog.co.yu/blog/megatrender/ megatrender8/2007/09/07/teleworking

[7]

[8] www.emagazin.co.yu [9] www.extreme.co.yu/default.asp?id=106 [10] http://tehnika.krstarica.com/l/kompjuteri/novaverzija-pcanywhere [11] Ostrowski, M., Cisco TelePresence, Sisco Expo 2007, Beograd, 14-15 novembar 2007, http://www.cisco.com/global/YU/events/expo_07/ prezentacije.shtml [12] http://www.bridgescentre.com/en/conference _03.htm [13] http://www.videoconferencenet.com/ videoconferencearticles/codecvideoconference.htm [14] http://www.ekapija.com/website/sr/page/114893 [15] http://images.google.com/images?hl=en&q= rad+na+daljinu+telegroup&btnG=Search+Images &gbv=2 [16] www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=7440

8. ZAKLJUAK
Razvojem Internet servisa i servisa mobilne telefonije rad na daljinu postaje sve znaajniji i spektar poslova koji se mogu raditi na daljinu se stalno proiruje. Prema predvianjima nekih istrazivaa za 10 do 15 godina 50% poslova bie obavljano daljinskim putem. Poslovni uspeh ili neuspeh proizvodnih kompanija u bliskoj budunosti zavisie od njihovog prilagoavanja pripadnicima takozvane Generacije Y, koju ine osobe roene izmeu 1982. i 1993. godine, koje danas po prvi put ulaze na trite rada. U izvetaju se procenjuje da e do 2025. godine izmeu 40% i 60% radne snage u razvijenim zemljama i novim tritima irom sveta initi pripadnici tog narataja. Oni su odrasli uz raunare i Internet, a ivot u umreenom svetu uticao je i na nain kako reavaju probleme i meusobno sarauju [16]. Rad na daljinu nije najbolje reenje za zaposlene koji nalaze motivaciju za rad u kontaktu sa ljudima u kancelariji. Takoe, unapreenje na poslu je bitna stavka za ambiciozne, a rad kod kue moe biti prepreka