1

RAUNSKA VEBA IZ
GRAEVINSKIH
MATERIJALA 2
(Priprema za 1. kolokvijum)
OVRSLI BETON I NJEGOVA SVOJSTVA
Marka, klasa i vrsta betona
30) Partije betona 1 i 2 predstavljene su sa po 3 uzastopno ispitane vrstoe pri pritisku:
partija (1): 33 MPa; 38 MPa i 43 MPa; partija (2): 33 MPa; 39 MPa i 45 MPa.
Ako je projektovana marka betona MB 35 i ako se rezultati odnose na period uhodavanja
proizvodnje, uslove BAB-a '87 za projektovanu marku betona MB 35:
(A) ispunjavaju obe partije,
(B) ispunjava partija (1), ne ispunjava partija (2),
(C) ne ispunjava ni jedna partija,
(D) ispunjava partija (2), ne ispunjava partija (1).
Reenje:
Partija (1):
MB 35
; 38
3
43 38 33
3
3 2 1
MPa
X X X
X !
" "
!
" "
!
; 33 min MPa X !
Radi se o periodu uhodavanja proizvodnje, pa zakljuujemo da je re o prvom kriterijumu za
dokazivanje MB:
); ( 33 33 2 35 33
), ( 39 38 4 35 38
; 2
; 4
2 min
1
2
1
# $ % & $ % & $
' $ % " $ % " $
!
!
K MB X
K MB X
MPa K
MPa K
2
Kako prvi uslov nije ispunjen, zakljuujemo da, s obzirom da potvrda odreene marke betona
zahteva zadovoljenje oba uslova (bez obzira o kom se kriterijumu radilo), MB 35 za partiju (1)
nije dokazana.
Partija (2):
MB 35
; 39
3
45 39 33
3
3 2 1
MPa
X X X
X !
" "
!
" "
!
; 33 min MPa X !
); ( 33 33 2 35 33
), ( 39 39 4 35 39
; 2
; 4
2 min
1
2
1
# $ % & $ % & $
# $ % " $ % " $
!
!
K MB X
K MB X
MPa K
MPa K
Oba uslova su ispunjena, pa zakljuujemo da je, u sluaju partije (2), MB 35 zadovoljena.
Odgovor je D.
32) U priloenoj tablici dati su rezultati ispitivanja vrstoe pri pritisku 15 kocki ivica 20 cm, starosti
od 28 dana. Ako je standardna devijacija poznata, na osnovu ranijeg ispitivanja i iznosi 3,0 MPa, oceniti
(dokazati) da li je ostvarena marka betona MB 30:
26 32 34 35 37
30 34 34 35 38
31 34 34 36 40
(A) ostvarena je MB 30, jer su ispunjena oba uslova kriterijuma 2,
(B) ostvarena je MB 30, jer su ispunjena oba uslova kriterijuma 3,
(C) nije ostvarena MB 30, jer nisu ispunjena oba uslova kriterijuma 1.
Reenje:
MB 30
=3.0 MPa
Koristimo drugi kriterijum, poto nam je data standardna devijacija.
Na osnovu datih rezultata sledi:
); ( 26 26 4 30 26 4
), ( 6 . 33 34 3 * 2 . 1 30 34 2 . 1
; 26
; 34
15
min
min
15
1
# $ % & $ % & $
# $ % " $ % " $
!
! !
(
MB X
MB X
MPa X
MPa
X
X
i
)
Na osnovu dobijenih rezultata, poto su oba uslova kriterijuma zadovoljena,
zakljuujemo da je MB 30 dokazana.
Odgovor je A.
34) Rezultati ispitivanja vrstoe pri pritisku na 15 uzoraka (kocke ivica 20 cm) prikazani su u priloenoj
tablici:
34 36 40 42 44
34 38 40 43 45
35 39 40 44 46
Ukoliko standardna devijacija nije poznata iz ranijih ispitivanja, oceniti (dokazati) koja marka betona
(MB) je u pitanju, tj. za koju marku su ispunjeni uslovi:
(A)
(B)
(C)
: MPa 5 = S ; MPa 41,5 =
X 15 15
35 MB : MPa 38 = 4 + 34 MB*
MPa, 35 = 6,5 - 41,5 = 5 1,3 - 41,5 MB + *
: MPa 4 = S ; MPa 40 =
X 15 15
MPa, 34,8 = 5,2 - 40 = 4 1,3 - 40 MB + *
30 MB : MPa 38 = 4 + 34 MB*
: MPa 3 = k = k ; MPa 40 =
X 2 1 15
; MPa 37 = 3 - 40 MB *
35 MB : MPa 37 = 3 + 34 MB*
3
Reenje:
Standardna devijacija nije poznata, pa raunamo procenjenu standardnu devijaciju, na osnovu datih
rezultata ispitivanja, a za dokaz marke betona koristimo trei kriterijum:
); 2 ( 38 4 34 4 4
), 1 ( 8 . 34 4 * 3 . 1 40 * 3 . 1 * 3 . 1
; 4
1 15
) 40 (
1
) (
; 34
; 40
15
min min
15
1
2
1
2
min
15
1
MPa MB MB X MB MB X
MPa MB MB S X MB S MB X
MPa
X
n
X X
S
MPa X
MPa
X
X
n n
i
n
i
n
i
* % " * % " * % & $
* % & * % & * % " $
!
&
&
!
&
&
!
!
! !
( (
(
Prva MB koja zadovoljava relacije (1) i (2) je MB 30.
Odgovor je B.
Ukupna poroznost betona
c h G m p , 022 . 0 !
Kapilarna poroznost betona:
) 4 . 0 ( 1 . 0 h c K m p , - & !
Zaostala poroznost betona:
(%) 100 * Vs p ! .
Gelska i kapilarna poroznost se odreuju iskljuivo raunskim putem, a zaostala poroznost
raunski (iz zapreminske jednaine), ili eksperimentalnim putem (sadraj vazduha u sveem
betonu).
Ako je, pri potpunoj hidrataciji, kapilarna poroznost 1.5 puta vea od gelske, koliki je vodocementni
faktor?
Reenje:

h
=1 (hidratacija je potpuna)
73 . 0
; 073 . 0 1 . 0
; 033 . 0 04 . 0 1 . 0
; 022 . 0 * 5 . 1 04 . 0 1 . 0
; 022 . 0 * 5 . 1 ) 4 . 0 ( 1 . 0
; 5 . 1
!
!
" !
! &
! &
!
-
-
-
-
, , - c h h c
G K
m m
p p
Gelska poroznost betona:
4
Skupljanje i teenje betona
184) Na uzorcima izradenim od jedne vrste betona za izradu armiranobetonskog potpornog zida,
negovanim neposredno pored zida, na isti nain kao i sam zid, nakon godinu dana registrovana je
prosena veliina skupljanja od 0,40 . Kako je skupljanje navedenog zida, armaturom i podlogom
na kojoj lei, spreeno, to su se kao rezultat skupljanja na njemu pojavile prsline, prosene irine
(debljine) od 0,6 mm. Ako se pretpostavi da je razmak prslina u zidu konstantan i da skupljanje zida
celom svojom duinom odgovara izmerenoj vrednosti na uzorcima, razmak izmeu prslina u zidu
iznosie:
(A) 0,80 m, (B) 3,00 m, (C) 1,60 m, (D) 1,50 m.
Reenje:
; 5 . 1 1000
4 . 0
10 * 6 . 0
1000
; 1000 ) ( 1000
; 4 . 0 4 . 0
; 6 . 0
3
00
0
00
0
m
x
x
x
x
l
l
m
mm
mm x d
sk
sk
sk
p
! !
.
! %
.
!
.
!
! !
! . !
&
/
/
/
Odgovor je D.
202) Oitavanja dva ugibomer sata, postavljena na bazama duine l
0
=200 mm, jedne betonske
prizme dimenzija 20/20/60 cm data su u priloenoj tablici. Kolika je, u datom sluaju, ukupna
promena duine prizme usled skupljanja betona ?
3,200
0,128
1,066
0,384
3,100
0,124
1,033
0,372
2,100
0,084
0,700
0,252
1,200
0,048
0,400
0,144
0,600
0,024
0,200
0,072
0,300
0,012
0,100
0,036
0
0
0
0
Promena duine prizme (A)
(mm) (B)
(C)
(D)
0,510
1,536
0,505
1,533
0,466
1,492
0,429
1,457
0,406
1,432
0,393
1,421
0,380
1,410
itanja na instrumentima I
1
(mm) I
2
180 90 28 14 7 4 3 Starost betona - t (dana)
Reenje:
Prizma 20*20*60 cm
h=60cm
Duina merne baze je l
0
=200mm
s(t) itanja na instrumentima kojima se meri skupljanje nakon t dana od spravljanja uzorka,
skupljanje poinjemo da merimo od treeg dana (to je poetno merenje):
; 06 . 0 06 . 0
2 . 0
2
011 . 0 013 . 0
2 . 0
) 4 (
) 4 (
); (
2 . 0
) 3 ( ) (
200
) 3 ( ) (
) ( 1000
00
0
00
0
00
0
0
m
mm l
s t s s t s
l
l
sr
sk
sk
! !
"
!
.
!
&
!
&
!
.
!
/
/
Kada se trai ukupna promena visine prizme,
sk
se mnoi sa h:
... ) 7 (
036 . 0 6 . 0 * 06 . 0 *
!
! ! ! .
sk
sk mm h h
/
/
Odgovor je D.
5
203) Na uzorcima izradenim od jedne vrste betona ispitivano je skupljanje i teenje, pri emu su uzorci za
ispitivanje teenja optereeni naponom od 13,6 MPa pri starosti od 14 dana, kojoj odgovara skupljanje
od 0,45 mm/m i modul elastinosti betona od 34 GPa. Sa registrovanjem ukupnih deformacija
optereenih uzoraka poeto je neposredno posle nanoenja optereenja. Ako je nakon odredenog
vremena izmereno ukupno proseno skupljanje betona od 0,73 mm/m i ukupna prosena deformacija
optereenih uzoraka po nanoenju optereenja od 1,32 mm/m, trenutna (elastina) dilatacija -
e
,
teenje -
t
i koeficijent teenja betona 0
t
iznose:
(A)
e
=0,40 mm/m;
t
=0,59 mm/m; 0
t
=1,18,
(B)
e
=0,40 mm/m;
t
=1,04 mm/m; 0
t
=2,60,
(C)
e
=0,40 mm/m;
t
=0,14 mm/m; 0
t
=0,35,
(D)
e
=0,40 mm/m;
t
=0,87 mm/m; 0
t
12,18.
t
k
=14 dana

k
=13.6 MPa

sk
(14)=0.45 mm/m
E=34 GPa

sk
(t)=0.73 mm/m

uk
*
(t)=1.32 mm/m
60 . 2
4 . 0
04 . 1
04 . 1 ) (
) 45 . 0 73 . 0 ( 32 . 1 )) 14 ( ) ( ( ) ( * ) ( ) ( * ) (
4 . 0
34
6 . 13
) (
00
0
! ! !
!
& & ! & & ! . & !
! ! ! !
el
tec
tec
tec
sk sk uk sk uk tec
k el el
m
mm
t
t t t t t
E
k
t
/
/
0
/
/ / / / / /
)
/ /
Napomena:
Sa merenjem deformacija moemo poeti od trenutka spravljanja uzorka (t=0 dana)!
Ocena kvaliteta betona u konstrukcijama (in situ)
Ultrazvuk uvek putuje kroz beton po najkraem moguem putu.
124) Na jednom armiranobetonskom stubu poprenog preseka 23/23 cm, merenjem brzine ultrazvuka na
dva merna mesta (1) i (2) dobijena su oitavanja od 55 s i 57 s , respektivno (s - mikrosekunda).
Primenom pahometra, kasnije je utvreno da su na putu izmeu predajnika i prijemnika na mernom
mestu (1) leale dve ipke armature, a preciznijim merenjem dimenzije stuba utvreno je da je
meusobno rastojanje sondi kod oba merenja iznosilo 22,8 cm. Ako se pretpostavi da se oitavanje na
mernom mestu (2) odnosi na beton bez armature i ako je brzina ultrazvuka kroz betonski elik 5600
m/s, brzina ultrazvuka kroz beton - Vb i prenik ipke armature - d, iznose:
(A) Vb = 4800 m/s; d = 18 mm, (B) Vb = 4600 m/s; d = 20 mm,
(C) Vb = 4000 m/s; d = 28 mm, (D) Vb = 4000 m/s; d = 14 mm.
Odreivanje prenika ipki armature:
Reenje:
mm m
v v
v
s
t
d
v v
d
v
s
v
d
v
d s
t
s
m
t
s
v
cm s s
s
m
v
s t
s t
b c
b
b c b c b
b
14 014 . 0
10 * 286 . 14
10 * 2
)
4000
1
5600
1
( 2
10 * 4
10 * 8 . 22
10 * 55
)
1 1
( 2
)
1 1
( 2
2 2
4000
10 * 57
10 * 8 . 22
8 . 22
5600
55
57
5
6
3
2
6
4 3
4 3
4 3 4 3
4 3
6
2
2 1
2 1
4 3 2 1
c
4 3
2 1
! !
&
&
!
&
&
!
&
&
!
% & " ! "
&
!
! ! !
! !
!
!
!
&
&
&
&
&
&
& &
&
&
&
&
&
& &
&
&
2
2
6
126) Ispitivanjem metodom ultrazvuka, vrenom na armiranobetonskom zidu u cilju
odreivanja dubine prsline (c), prema priloenoj skici, predajnik je bio postavljen u
poloaj (1), a prijemnik najpre u poloaj (2), a zatim u poloaj (3). Za vrednosti rastojanja
predajnika i prijemnika (a) i (b), odnosno za vrednosti oitavanja na aparaturi (t
1-2
) i (t
1-3
),
date u okviru skice, dubina prsline (c) iznosi :
(A) c = 9 cm,
(B) c = 15 cm, sl. 63
(C) c = 21 cm, sl. za a = 20 cm
(D) c = 24 cm.
Odreivanje dubine prsline:
Reenje:
cm m c
a
t v
c
t v
c a
t v c a
t v s
s
m
t
b
t
s
v
cm b
cm a
s t
s t
b
b
b
b
b
15 15 . 0 0225 . 0 04 . 0
4
25 . 0
2 . 0
4
) 10 * 125 ( * ) 10 * 4 (
4
*
4
*
* 2
*
4000
10 * 75
10 * 30
30
20
125
75
2
2 6 2 3
2
2
3 1
2
2
3 1
2
2 2
3 1
2 2
3 1 3 1
6
2
2 1 2 1
2 1
3 1
2 1
! ! ! & !
% & ! & !
% ! "
% ! "
!
! ! ! !
!
!
!
!
&
&
&
&
& &
&
&
& &
&
&
&
2
2
128) U cilju odredivanja debljine zidova (d
1
) i (d
2
) jednog upljeg betonskog stuba (prema skici)
primenom metode ultrazvuka, najpre je na betonskim uzorcima, uzetim pri betoniranju
stuba, odreena brzina ultrazvuka : v = 4000 m/s, a zatim prozvuavanje po sredini poprenog
preseka, du obe ose preseka. Ako su dobijena oitavanja t
1-1
i t
3-3
, odnosno dimenzije
upljine stuba predstavljene vrednostima datim u okviru skice, debljine zidova stuba (d
1
) i (d
2
)
iznose :
(A) d
1
= 12 cm, d
2
= 15,00 cm,
(B) d
1
= 9 cm, d
2
= 11,25 cm, sl. 72
(C) d
1
= 6 cm, d
2
= 7,50 cm, sl. za a = 60 cm
(D) d
1
= 18 cm, d
2
= 22,50 cm.
cm m d
d b a v t d
v
a
b
d
t
s
m
v
cm b
cm a
s t
s t
b
b
b
18 18 . 0 36 . 0
2
1
48 . 0 ) 6 . 0 4000 10 * 300 (
2
1
) * (
2
1
)
2
( 2
4000
48
60
5 . 307
300
1
2 2 6
1
2 2
' 1 1 1
2 2
1
' 1 1
' 3 3
' 1 1
! ! !
% & & ! % & & !
%
" "
!
!
!
!
!
!
&
&
&
&
&
2
2
7
cm m d
d a b v t d
v
b
a
d
t
b
b
5 . 22 225 . 0 45 . 0
2
1
6 . 0 ) 48 . 0 4000 10 * 5 . 307 (
2
1
) * (
2
1
)
2
( 2
2
2 2 6
2
2 2
' 3 3 2
2 2
2
' 3 3
! ! !
% & & ! % & & !
%
" "
!
&
&
&
Efekat zida i efekat reetke
Efekat zida:
Betonski elementi se izrauju tako to se sve beton sipa u oplate (koje su
od drveta, metala ili drugih materijala koji slue kao kalupi za dobijanje
eljenih geometrijskih oblika). Na je cilj da ostvarimo to je mogue bolju
''upakovanost'' zrna agregata, da bismo dobili beton boljih mehanikih
karakteristika. To je, meutim, nemogue u zonama kontakta izmeu oplate
i sveeg betona, jer ovde zrna agregata prilikom kompaktiranja
(ugraivanja) ne mogu slobodno da se kreu u svim pravcima,ve samo
paralelno sa oplatom. Uz oplatu se slau veinom najkrupnija zrna
agregata, tj. dolazi do segregacije betona, to nepovoljno utie na
mehanike karakteristike ovrslog betona. To je tzv. efekat zida, koji zavisi
kako od D
max
, tako i od geometrijskih karakteristika oplate - odnosno
betonskog elementa.
R
D
Ez
max
!
D
max
- maksimalno zrno agregata,
R - srednji radijus oplate.
ar opl
ar opl
S S
V V
S
V
R
"
&
! !
V - zapremina koja se ispunjava betonom,
S - ukupna povrina zidova i armature koja je u
kontaktu sa betonom.
Optimalni efekti:
9 . 0
0 . 1 8 . 0
1
* *
z
z
E
E
0.9 se usvaja ako se ne trai minimalno ili maksimalno zrno.
a
a
D
a
a
a
R 18 . 0
5
* 9 . 0
5 5
max
2
3
! ! % ! !
Kalup oblika prizme:
ah a
h a
D
ah a
h a
R
3 2
9 . 0
3 2
2
2
max
2
2
"
! %
"
!
Kalup oblika kocke:
8
Efekat reetke:
Kod armiranobetonskih konstrukcija je bitno poznavanje veliine maksimalnog zrna agregata,
da bi se obezbedilo da sve beton tokom ugradivanja moe da proe kroz reetku (mreu
armature) i da armaturu u potpunosti obavije. Ovo se naziva efekat reetke.
3
max D
Er !
D
max
- maksimalno zrno agregata,
- srednji radijus reetke.
2
) ( 2
*
e
b
b a
b a
! % "4 5
"
!
3
3
a, b - ista rastojanja (horizontalno i vertikalno) izmeu ipki armature koje formiraju
jedno okce (vidi sliku).
Optimalni efekti:
E
r
!1.4 za reni agregat
E
r
!1.2 za drobljeni agregat
30)6 Paralelnim ispitivanjima 4 uzorka betona: bez razaranja-metodom sklerometra, a zatim i sa
razaranjem-optereenjem uzoraka do loma, dobijeni su parovi vrednosti indeksa sklerometra I
i
i vrstoe pri
pritisku f
pi
, prikazani u okviru priloene tablice. Primenom metode najmanjih kvadrata na ova 4 para vrednosti
(I
i
; f
pi
), pri emu su vrednosti I
i
, umesto u (mm), izraavane u (cm), a f
pi
u (MPa), dobijena je odgovarajua
linearna funkcija aproksimacije, data pod (A), (B), (C) ili (D).
31,6 27,8 24,5 22,1 f
pi
(MPa)
36,8 33,5 31,4 28,7 I
i
(mm)
4 3 2 1 i
(A) fp(I)=12,01+I - 12,65, (B) fp(I)=12,65+ I + 12,01,
(C) fp(I)=12,65+ I - 12,01, (D) fp(I)=12,01+ I + 12,65.
Reenje:
Traena zavisnost zapisuje se u linearnom obliku: fp(I)=a
1
!I + a
2
Ovde je broj parova vrednosti: n = 4
Nepoznati parametri se odreuju iz sledeeg sistema jednaina:
( (
( ( (
! !
! ! !
! + " +
+ ! + " +
4
1
4
1
2 1
4
1
4
1
4
1
2
2
1
) (
i i
pi i
i i
pi
i
i i i
f n a I a
f I I a I a
U konkretnom sluaju je:
4
106
775 . 349 ) (
04 . 13
8614 . 42
4
1
4
1
4
1
4
1
2
!
!
! +
!
!
(
(
(
(
!
!
!
!
n
f
f I
I
I
i
pi
i
pi i
i
i
i
i
Sistem od dve jednaine sa dve nepoznate koji treba reiti je:
106 4 04 . 13
775 . 349 04 . 13 8614 . 42
2 1
2 1
! + " +
! + " +
a a
a a
65 . 12
01 . 12
2
1
& !
!
a
a