Dun Petrovi, s.r.

Prilog 1 SPISAK DOZVOLJENIH SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA I OPLEMENJIVAA ZEMLJITA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI Nziv Opis, zhtevi u pogledu sstv, uslovi z upotrebu Proizvod koji sdri mevinu ivotinjskih ekskrement i biljnog mterijl (prostirk z ivotinje)

Stjsko ubrivo

Zbrnjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje Osueno stjsko ubrivo i dehidrisno Zbrnjeno poreklo iz intenzivne, odnosno ivinsko ubrivo industrijske proizvodnje

Kompostirni ivotinjski ekskrementi, Zbrnjeno poreklo iz intenzivne, odnosno ukljuujui ivinsko ubrivo i industrijske proizvodnje kompostirno stjsko ubrivo Upotreb posle kontrolisne fermentcije i/ili prikldnog rzblivnj Teni ivotinjski ekskrementi Zbrnjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kunog otpd s gzdinstv koje je podvrgnuto kompostirnju ili nerobnoj fermentciji u proizvodnji biogs Smo biljni i ivotinjski otpd s gzdinstv Kompostirni ili fermentisni otpci s Smo ko se proizvodi u ztvorenim i kontrolisnim gzdinstv sistemim skupljn, uz kontrolu ovlene kontrolne orgnizcije Mksimlne koncentrcije u mg/kg suve mterije: kdmijum: 0,7; bkr: 70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; iv: 0,4; hrom (ukupni): 70; hrom (VI): 0 Upotreb ogrnien n hortikulturu (trino btovnstvo, cverstvo, gjenje drve i rsdnici) Poetni supstrt moe d sdri smo proizvode dozvoljene ovim prvilnikom

Treset Ostci posle proizvodnje peurk Ostci uginulih crv (vermikompost) i insekt Guno Kompostirn ili fermentisn smes biljnih mterij Proizvodi ili nus-proizvodi ivotinjskog porekl: Krvno brno Brno od kopit Brno od rogov Kotno brno ili deeltonizirno kotno brno Riblje brno Mesno brno

Proizvod dobijen iz mevine biljnih mterij koje su kompostirne ili podvrgnute nerobnoj fermentciji z proizvodnju biogs

Z krzno: mksimln koncentrcij u mg/kg suve mterije hrom (VI): 0

Brno od perj, dlk i chiquette Vun Krzno Dlk Mleni proizvodi Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekl z ubrenje

Npr. uljno seme, brni koli, ljusk kokos, sldni otpd Ako su direktno dobijeni: 1) fizikom prerdom ukljuujui dehidrtciju, zmrzvnje i mlevenje; 2) ekstrkcijom vodom ili vodenim kiselinm i/ili bznim rstvorom; 3) fermentcijom; Drvo koje nije hemijski tretirno posle seenj Drvo koje nije hemijski tretirno posle seenj Od drvet koje nije hemijski tretirno posle seenj Sdrj kdmijum mnji ili jednk 90 mg/kg P205 Sdrj kdmijum mnji ili jednk 90 mg/kg P205 Limitirn upotreb z lkln zemljit (pH >7,5)

Morske trve i proizvodi od morskih trv

Strugotin ili drveni otpci Kompostirn kor drvet Drveni pepeo Mlevene fosftne stene Aluminijum-klcijum fosft Trosk, ljk Sirove klijumove soli ili kinit

Proizvod dobijen iz sirovih klijumovih soli Klijum-sulft, s moguim sdrjem fizikom ekstrkcijom koji tkoe, po mogunosti, mgnezijumovih soli sdri mgnezijumove soli Dibr ili ekstrkti od dibre Amonijn dibr je iskljuen Klcijum - krbont (kred, lpor, krenjk, bretonski meliornt, fosftn kred) Mgnezijum i klcijum krbont Smo prirodnog porekl Smo prirodnog porekl Npr. mgnezijumsk kred, mleveni mgnezijum, krenjk Mgnezijum-sulft Smo prirodnog porekl Folijrni tretmn stbl jbuke, posle utvrivnj Rstvor klcijum-hlorid deficit klcijum Klcijum-sulft (gips) Smo prirodnog porekl Industrijski kre iz proizvod industrije Nus-proizvod u proizvodnji eer iz eerne trske

eer Industrijski kre iz proizvod vkumske soli Elementrni sumpor Elementi u trgovim Ntrijum-hlorid Kmeno brno i glin Prilog 2

Nus-proizvod iz proizvodnje vkumske soli iz slnice koj se moe ni u plninm Neorgnski mikronutrijenti Iskljuivo kmen so

SPISAK DOZVOLJENIH SREDSTAVA ZA ZATITU BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI 1. Supstnce biljnog i ivotinjskog porekl Ime Azdirktin ekstrkt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pelinji vosk eltin Hidrolizovni proteini Lecitin Biljn ulj (npr. ulje mente, kim, bor) Piretrin ekstrhovn iz Chrysanthemum cinerariaefolium Kvzij ekstrhovn iz Quassia amara Rotenon ekstrhovn iz Derris spp. i Lonchocarpus spp. i Terphrosia spp. Opis, zhtevi u pogledu sstv, uslovi z upotrebu Insekticid Agens pri potkresivnju Insekticid Atrktnt, iskljuivo z ovlenu upotrebu u kombinciji s drugim odgovrjuim suspstncm s ove liste Fungicid Insekticid, akricid, fungicid i inhibitor klijnj Insekticid Insekticid, repelent Insekticid

2. Mikoroorgnizmi koji se koriste u biolokoj kontroli tetoin i bolesti Ime Mikroorgnizmi (bkterije, virusi, gljivice) 3. Supstnce koje proizvode mikroorgnizmi Ime Spinozd Iskljuivo ko su preduzete mere rdi smnjenj rizik z kljune przitoide i Opis, zhtevi u pogledu sstv, uslovi z upotrebu Insekticid Opis, zhtevi u pogledu sstv, uslovi z upotrebu

smnjenj rizik od rzvoj otpornosti 4. Supstnce koje se koriste u zmkm i/ili rsprivim Ime Dimonijum - fosft Feromoni Piretroidi (smo deltmetrin ili lmbd cihlotrin) Opis, zhtevi u pogledu sstv, uslovi z upotrebu Atrktnt, smo u zmkm Atrktnt, sredstvo z ometnje seksulnih ngon, smo u zmkm i rsprivim Insekticid, smo u zmkm s specifinim trktntim, smo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata korov

5. Preprti koji se rspruju po povrini izmeu gjenih biljk Ime Opis, zhtevi u pogledu sstv, uslovi z upotrebu Fero (III) ortofosft Mekuci 6. Ostle supstnce z trdicionlnu upotrebu u orgnskoj proizvodnji Ime Opis, zhtevi u pogledu sstv, uslovi z upotrebu Fungicid

Bkr u obliku bkr-hidroksid, bkr-oksihlorid (trobzni), Do 6 kg bkr po ha godinje bkr-sulft, bkr-oksid, bkr-oktnot Z viegodinje useve Uklnjnje zelene boje (szrevnje) kod bnn, kivij i kkij: Kod rgum iskljuivo ko deo strtegije z ztitu Etilen vo od tete koju prouzrokuje von muv; izziv cvetnje kod nns; inhibir klijnje krompir i luk Klijumove soli msnih kiselin Insekticid (meki spun) Klijum luminijum (luminijum Sprevnje zrenj bnn sulft) (Klinit) Kreni sumpor (klcijum Fungicid, insekticid, kricid polisulfid) Prfinsk ulj Insekticid, kricid Insekticid, fungicid Minerln ulj Smo z stbl vo, vinove loze, mslinovog stbl i tropskih usev (bnn) Fungicid, bktericid Smo u stblu vo, mslinm i vinovoj lozi Repelent Fungicid, kricid, repelent

Klijum permngnt Kvrcni pesk Sumpor

7. Ostle supstnce Ime Klcijum hidroksid Klijum bikrbont Prilog 3 SREDSTVA ZA IENJE I DEZINFEKCIJU 1. Sredstv z ienje i dezinfekciju opreme i objekt z proizvodnju rib i drugih vodenih orgnizm i morskih trv 1.1. Supstnce z ienje i dezinfekciju opreme i objekt z proizvodnju rib i drugih vodenih orgnizm i morskih trv koje se koriste u odsustvu rib i drugih vodenih orgnizm su: 1) ozon 2) ntrijum hlorid 3) ntrijum hipohlorid 4) klcijum hipohlorid 5) kre (CaO, klcijum oksid) 6) kustin sod 7) lkohol 8) vodonik peroksid 9) orgnske kiseline (siretn kiselin, mlen kiselin, limunsk kiselin) 10) huminsk kiselin 11) persiretn kiselin 12) jodofore 13) bkr sulft koristi se do 31. decembr 2015. godine 14) klijum permngnt Opis, zhtevi u pogledu sstv, uslovi z upotrebu Fungicid Smo z stbl vo, ukljuujui i sdnice, rdi suzbijnj Nectria galligena Fungicid

15) persiretn i peroktnsk kiselin 16) j od kol dobijenog od prirodnog semen kmelije (korienje ogrnieno n proizvode od kmp); 1.2. Supstnce z ienje i dezinfekciju opreme i objekt z proizvodnju rib i drugih vodenih orgnizm i morskih trv koje se koriste u prisustvu rib i drugih vodenih orgnizm su: 1) krenjk (klcijum krbont) z kontrolu pH 2) dolomit z korekciju pH (korienje ogrnieno n proizvode od kmpi). 2. Sredstv z ienje i dezinfekciju opreme i objekt z storsku proizvodnju su: 1) klijum i ntrijum spun 2) vod i pr 3) kreno mleko 4) kre 5) negen kre (klcijum-oksid) 6) ntrijum hipohlorit (npr. teni izbeljiv) 7) kustin sod 8) kustin pot 9) vodonik peroksid 10) biljne prirodne esencije 11) limunsk, persietn, mrvlj, mlen, oksln i siretn kiselin 12) lkohol 13) zotn kiselin (mlekrsk oprem) 14) fosforn kiselin (mlekrsk oprem) 15) formldehid 16) proizvodi z ienje i dezinfekciju vimen i opreme z muu 17) ntrijum krbont. Prilog 4

VRSTE RIBA, RAKOVA, BODLJOKOACA I MEKUACA U ORGANSKOJ STOARSKOJ PROIZVODNJI I. Orgnsk proizvodnj rib 1. Orgnsk proizvodnj pstrmki u sltkim vodm Odnosi se n sledee vrste pstrmki: 1) Poton pstrmk (Salmo trutta); 2) Klifornijsk pstrmk (Oncorhynchus mykiss); 3) Poton zltovic (Salvelinus fontinalis); 4) Losos (Salmo salar); 5) Jezersk zltovic (Salvelinus alpinus); 6) Lipljen (Thymallus thymallus); 7) Amerik jezersk zltovic (Salvelinus namaycush); 8) Mldic (Hucho hucho). Sistem proizvodnje Sistemi se snbdevju hrnom iz otvorenih sistem. Protok vode treb d bude tkv d obezbeuje njmnje 60% zsienosti vode kiseonikom, ugodnost z ribe i eliminciju uticj otpdnih vod. Vrste iz porodice Salmonidae koje nisu dole nvedene: 15 kg/m3 Losos: 20 kg/m3 Poton pstrmk i klifornijsk pstrmk: 25 kg/m3 Jezersk zltovic: 20 kg/m3 2. Orgnsk proizvodnj pstrmki u slnim vodm Odnosi se n sledee vrste pstrmki: 1) losos (Salmo salar); 2) poton pstrmk (Salmo trutta); 3) klifornijsk pstrmk (Oncorhynchus mykiss). Mksimln gustin drnj 10 kg/m3 u kvezim ili mrem

Mksimln gustin drnj

3. Orgnsk proizvodnj bklr (Gadus morhua) i drugih rib iz porodice Gadidae, brncin (Dicentrarchus labrax), zubtc (Sparus aurata), hm (Argyrosomus regius), rumb (Psetta maxima [= Scopthalmus maximux]), pgr (Pagrus pagrus [= Sparus pagrus]), (Sciaenops ocellatus) i drugih rib iz podorice Sparidae i vrst rod Siganus. Sistem proizvodnje Mksimln gustin drnj U otvorenim vodm u kvezim i mrem, s brzinom morske vode koj obezbeuje dobrobit ili u otvorenim sistemim n zemlji. Z sve vrste, osim rumb: 15 kg/m3 Z rumb: 25 kg/m2

4. Orgnsk proizvodnj brncin, zubtc, hm, cipl (Liza, Mugil) i jegulj (Anguilla spp.) u kopnenim bzenim podlonim plimi i oseki i oblskim lgunm. Sistem drnj Trdicionlni slni bzen trnformisn u proizvodnu jedinicu z proizvodnju rib i slini bzeni podloni plimi i oseki. Sistem s odgovrjuom obnovom vodene mse koj obezbeuje dobrobit. Njmnje 50% nsip treb d bude prekriveno vegetcijom. Deo pod vodom treb d se preiv. Mksimln gustin 4 kg/m3 drnj 5. Orgnsk proizvodnj jesetre u sltkim vodm Odnosi se n vrste iz porodice jesetri (Acipenserideae) Protok vode u svkoj jedinici z uzgoj rib treb d bude dovoljn d obezbedi dobrobit ivotinj. Sistem proizvodnje Koliin vode koj istie iz sistem treb d bude jednk koliini vode koj ulzi u sistem. Mksimln gustin drnj 30 kg/m3

Sistem proizvodnje

6. Orgnsk proizvodnj rib u kopnenim vodm Odnosi se n vrste iz porodice rn (Cyprinidae) i druge vrste koje se gje u polikulturi, ukljuujui grge, tuku, som, vrste rod Coregonus i jesetru. U ribnjcim koji se povremeno potpuno isuuju i u jezerim. Jezer treb d su usmeren n orgnsku proizvodnju, ukljuujui i proizvodnju usev n obli. Podruje u kome se rib izlovljv treb d im dovoljno uvl s istom

Sistem proizvodnje

vodom d bi se obezbedio komfor z ribe. Ribe posle izlovljvnj treb d bude budu smetene u istu vodu. ubrenje orgnskim i minerlnim mterijm treb d se obvlj u skldu s zhtevim dtim u Prilogu 1. Mksimln dozvoljen upotreb zot je 20 kg/ha. Ne koriste se tretmni koji ukljuuju upotrebu sintetikih preprt z kontrolu biljk koje rstu u vodi u kojoj se odvij proizvodnj rib. Oko proizvodne jedinice n kojoj se odvij orgnsk proizvodnj treb d se odrv prirodn vegetcij, ko ztitn zon prem zemljitu n kome se ne odvij proizvodnj prem metodm orgnske proizvodnje. Proizvodnj u polikulturi treb d se odvij pod uslovom d se u potpunosti potuju kriterijumi z ostle vrste rib koje se uzgjju u polikulturi, koji su dti u specifikciji. Ukupn dozvoljen proizvodnj rib je 1.500 kg/ha godinje.

Prinosi

7. Orgnsk proizvodnj tropskih rib sltkih vod Odnosi se n sledee tropske ribe sltkih vod: 1) Chanos chanos; 2) tilpij (Oreochromis spp.); 3) sijmski som (Pangasius spp.) Sistemi proizvodnje Ribnjci i kvezi. Sijmski som: 10 kg/m3 Mksimln gustin Tilpij: 20 kg/m3 II. Orgnsk proizvodnj kmp i sltkovodnih ri Odnosi se n kmpe (Penaeidae) i sltkovodne rie (kozice) (Macrobrachium spp.) Lokcij z uzgoj treb bude tkv d se uticj jedinice z uzgoj n okolinu svede n njmnju moguu meru. Bzeni treb d budu od prirodne gline. Mngrove ne treb unitvti. est meseci z bzen, vezno z normln ivotni vek uzgjnih Period konverzije kmp. Njmnje polovin mtinog jt treb d bude pripitomljeno posle tri godine uzgoj. Osttk treb d budu zdrvi divlji orgnizmi koji Poreklo mtinog jt potiu iz sistem odrive kvkulture. Pre uvoenj u uzgoj treb d se izvri obvezn prover prve i druge genercije mtinog jt. Amputcij tentkul Ne treb d se vri. Uspostvljnje proizvodnih jedinic

Seme: njvie 22 post-lrvi po m2 Mksimln gustin drnj i ogrnienj u proizvodnji Mksimln koliin biomse: 240 g/m2 III. Orgnsk proizvodnj mekuc i bodljokoc Duge linije, splvovi, kultivcij n dnu, mreste vree, kvezi, stubovi i ostli sistemi drnj. Sistem Z uzgoj koljki n splvovim broj pdjuih konopc ne treb d prelzi proizvodnje jedn pdjui konopc po kvdrtnom metru povrine. Mksimln dozvoljen duin pdjueg konopc je 20 m. Proreivnje pdjuih konopc ne treb d se vri u toku proizvodnog ciklus. Deljenje konopc moe d se vri, li d se n tj nin ne povev gustin drnj. Prilog 5 MAKSIMALNO DOZVOLJENI BROJ IVOTINJA PO HEKTARU U ORGANSKOJ STOARSKOJ PROIZVODNJI Mksimln broj ivotinj po ha Vrst i ktegorij ivotinje (ekvivlent 170 kg N/ha/godini) Konji preko 6 meseci strosti 2 Teld z tov 5 Ostl goved ml od 1 godine 5 Muk goved od 1 2 godine 3,3 ensk goved od 1 2 godine 3,3 Muk goved od 2 godine i strij 2 Priplodne junice 2,5 Junice z tov 2,5 Muzne krve 2 Izluene muzne krve 2 Ostle ktegorije krv 2,5 Zeice z odgoje 100 Ovce 13,3 Koze 13,3 Prsd 74 Krme 6,5 Prsd z tov 14 Ostle ktegorije svinj 14 Kokoke 580 Kvoke 230 Prilog 6

MINIMALNE UNUTRANJE I SPOLJANJE POVRINE SMETAJA ZA RAZLIITE VRSTE I KATEGORIJE IVOTINJA U ORGANSKOJ STOARSKOJ PROIZVODNJI 1. GOVEDA, OVCE I SVINJE Spoljnje povrine Unutrnje povrine (dostupne ivotinji) (povrine z kretnje, bez pnjk) Minimum ive vge (kg) do 100 do 200 Goved i konji z uzgoj i do 350 tov preko 350 Muzne krve Bikovi Ovce i koze Priplodne krme s prsdim do 40 dn do 50 do 85 do 110 preko 110 kg Preko 40 dn i do 30 kg m2/grlu 1,5 2,5 4,0 5 ili 1 m2/100 kg 6 10 1,5 z ovcu/kozu 0,35 z jgnje/jre 7,5 z krmu 0,8 1,1 1,3 1,5 0,6 2,5 z krmu 6 z nerst Priplodne svinje Ako se prostor koristi z prirodno prenje: 10 m2/ nerstu 2. IVINA Unutrnje povrine (dostupne ivotinji) Broj grl/m2 cm gnezdo preke/grlu Spoljnje povrine (m2 dostupne povrine / grlu) m2/grlu 1,1 1,9 3 3,7 ili 0,75 m2/100 kg 4,5 30 2,5 0,5 2,5 0,6 0,8 1 1,2 0,4 1,9 8

Tovne svinje

Prsd

Nosilje

18

7 nosilj po gnezdu, ili u sluju zjednikog gnezd 120 cm2/grlu

4, obezbeujui d se grnic 170 kg N/ha/godinje ispotuje 4 brojleri i biserke 4,5 ptke

Tovn ivin (u fiksnim objektim)

10 s mksimumom od 21 kg ive vge/m2

20 (smo z biserke)

10 urke 15 guske Z sve pomenute vrste limit je 170 kg of N/ha/godinje 2,5, obezbeujui d se grnic 170 kg N/ha/godinje ispotuje

161 u prenosivom Tovn ivin u objektu, s prenosivom mksimumom od 30 objektu kg ive vge/m2 1 Smo u sluju d povrin prenosivih objekt ne prelzi 150 m2. Prilog 7 HRANIVA ZA IVOTINJE 1. Hrn z ivotinje biljnog porekl iz konvencionlne proizvodnje 1.1. itrice, seme, njihovi proizvodi i nus-proizvodi: Ovs ko zrno, phuljice, ljuspice, sm i mekinje Jem ko zrno, protein, sm Pirin ko klic Proso ko zrno R ko zrno, sm Sirk ko zrno

Penic ko zrno, sm, mekinje, glutenizovn ston hrn, gluten i klic Pir ko zrno Tritikle ko zrno

 Kukuruz ko zrno, mekinje, sm, klice i gluten Sldn prin Pivsk it 1.2. Uljno seme, uljno voe, njihovi proizvodi i nus-proizvodi: Repino seme ko ljusk i presovno Soj zrno ko zrno, pren i u ljuskm Suncokretovo seme ko seme i presovno seme Pmuk seme ko seme i presovno seme Lneno seme ko seme i presovno seme Susm ko seme i presovno seme Plmino jezgro ko presovno Bundevino seme ko presovno Mslin, mslinov pulp Biljn ulj (iz fizike ekstrkcije msline) 1.3. Seme leguminoz, njihovi proizvodi i nus-proizvodi: Leblebij ko seme, sm i mekinje Grk ko seme, mekinje i sm Grhor ko seme podvrgnuto odgovrjuem temperturnom tretmnu, mekinje i sm Bob ko zrno, sm i mekinje Psulj ko zrno, sm i mekinje Grhoric ko seme, stono brno i mekinje Lupin ko zrno, sm i mekinje 1.4. Krtol (gomolj), korenje, njihovi proizvodi i nus-proizvodi: Pulp eerne cvekle Krompir

 Sltki krompir ko krtol Pulp krompir (nus-proizvod ekstrkcije krompirovog skrob) Krompirov skrob Krompirov protein Mniok 1.5. Ostlo seme i voe, njihovi proizvodi i nus-proizvodi: Rog Rogev mhun i brno Bundev Pulp citrus Jbuke, dunje, kruke, breskve, smokve, groe i pulp Kesten Orh ko presovn Lenik ko presovn Kko ko oljuten i presovn ir 1.6. Kbst ston hrn i krmno bilje: Lucerk Lucerkino brno Detelin Brno deteline Zelen trv (dobijen od kbste stone hrne) Brno od trve Seno Sil

 Slm od itric Krtolste biljke z stonu hrnu 1.7. Ostle biljke, njihovi proizvodi i nus-proizvodi: Mels Brno od lgi (dobijeno suenjem i gnjeenjem lgi i spirnjem u cilju redukcije jod) Biljni ekstrkti i prh Ekstrkti biljnih protein (potpuno predvieni z mlde ivotinje) Zini Biljke 2. Hrn z ivotinje ivotinjskog porekl 2.1. Mleko i mleni proizvodi: Sirovo mleko Mleko u prhu Obrno mleko, obrno mleko u prhu Mlenic, mlenic u prhu Surutk, surutk u prhu, surutk s niskim sdrjem eer, surutkini proteini u prhu (ekstrhovni fizikim tretmnom) Kzein u prhu Lktoz u prhu Usireno i kiselo mleko 2.2. Ribe, ostle morske ivotinje, njihovi proizvodi i nus-proizvodi: Rib Riblje ulje i nerfinisno riblje ulje bklr Morske koljke ili rkovi utolizti Hidrolizti i proteolizti, dobijeni enzimskom rekcijom, bilo d su ili nisu rstvorljivi u formi, jedino predviene z vodene ivotinje i mlde ivotinje

 Riblje brno Brno ljuskr Koriste se ko hrn z vrste koje nisu biljojedi i pod uslovom d potiu iz odrive kvkulture 2.3. Jj i proizvodi od jj Koriste se ko hrn u ishrni ivine, poeljno s istog gzdinstv 3. Hrn z ivotinje minerlnog porekl 3.1. Ntrijum: Nerfinisn morsk so Krupn morsk so Ntrijum sulft Ntrijum krbont Ntrijum bikrbont Ntrijum hlorid 3.2. Klijum: Klijum hlorid 3.3. Klcijum: Litotmnion i merl LJuture vodenih ivot (ukljuujui usitnjene riblje kosti) Klcijum krbont Klcijum lktt Klcijum glukont 3.4. Fosfor: Defluorisni diklcijum fosft Defluorisni monoklcijum fosft Monontrijum fosft

 Klcijum-mgnezijum fosft Klcijum-ntrijum fosft 3.5. Mgnezijum Mgnezijum oksid (nhidrirni mgnezijum) Mgnezijum sulft Mgnezijum hlorid Mgnezijum krbont Mgnezijum fosft 3.6. Sumpor: Ntrijum sulft. Prilog 8 PROIZVODI, ODNOSNO DODACI U PROIZVODNJI HRANE ZA IVOTINJE KOJI SE MOGU KORISTITI U ISHRANI IVOTINJA 1. Aditivi z stonu hrnu List ditiv koj se koristi u ishrni ivotinj mor biti deklrisn prem zkonim Republike Srbije. 1.1. Aditivi u ishrni a) Vitmini: Vitmini koji potiu iz prirodnih sirovin; Sintetiki vitmini koji su identini prirodnim vitminim z monogstrine i ivotinje kvkulture; Sintetiki vitmini A, D, i E koji su identini prirodnim vitminim z preivre, uz prethodno odobrenje ovlene kontrolne orgnizcije, n osnovu procene mogunosti d li preivri koji se uzgjju metodm orgnske proizvodnje dobijju neophodne koliine nvedenih vitmin kroz redovni obrok. b) Mikroelementi: E1 Gvoe: fero (II) krbont

fero (II) sulft monohidrt i/ili hepthidrt fero (III) oksid; E2 Jod: klcijum jodid, nhidrovni klcijum jodid , heks hidrt ntrijum jodid; E3 Koblt: koblt (II) sulft monohidrt i/ili hepthidrt osnovni koblt (II) krbont, monohidrt; E4 Bkr: bkr (II) oksid osnovni bkr (II) krbont, monohidrt bkr (II) sulft, penthidrt; E5 Mngn: mngn (II) krbont mngn dioksid i mngn trioksid mngn (II) sulft, mono- i/ili tetrhidrt; E6 Cink: cink krbont cink oksid cink sulft mono- i/ili hepthidrt; E7 Molibden: monijum milibdt, ntrijum milibdt; E8 Selen: ntrijum selent

ntrijum selenit 1.2. Zoo-tehniki ditivi: Enzimi i mikroorgnizmi 1.3. Tehnoloki ditivi ) Konzervnsi E 200 Sorbinsk kiselin E 236 Mrvlj kiselin E 260 Siretn kiselin E 270 Mlen kiselin E 280 Propionsk kiselin E 330 Limunsk kiselin smo kd vremenski uslovi ne dozvoljvju dekvtnu fermentciju b) Antioksidtivne supstnce E 306 Tokoferol-bogt ekstrktim prirodnog porekl, koristi se ko oksidnt Prirodne ntioksidtivne supstnce (koriste se ogrnieno u hrni z vodene ivotinje) v) Vezivn sredstv, kogulnti i nti-zgunjvjui gensi E 470 Klcijum stert prirodnog porekl E 551b Koloidni silicijum dioksid E 551c Kiselgur (ditomizovn zemlj, preien) E 558 Bentonit E 559 Kolinsk glin (Aluminijum-silikat) E 560 prirodn mevin stelit i hlorit E 561 Vermikulit E 562 Sepiolit E 599 Perlit

g) Aditivi z silu Enzimi, kvsci i bkterije odobreni z upotrebu ko ditivi u ishrni ivotinj. Koriene mlene, mrvlje, propionske i siretne kiseline u proizvodnji sile je dozvoljeno smo kd vremenski uslovi ne dozvoljvju dekvtnu fermentciju d) Agensi z muenje i stbilizciju Lecitin orgnskog porekl (ogrnien n korienje z hrnu z ivotinje kvkulture). 2. Odreene supstnce koje se koriste u ishrni ivotinj Nvedene supstnce morju biti deklrisne z korienje u hrni z ivotinje Pivski kvsci: Saccharomyces cerevisiae Saccharomyces carlsbergiensis 3. Supstnce z proizvodnju sile: morsk so grub kmen so surutk eer eern rep brno od itric mels Prilog 9 SASTOJCI, ADITIVI I POMONE SUPSTANCE KOJE SE KORISTE U PRERADI SIROVINA DOBIJENIH METODAMA ORGANSKE PROIZVODNJE 1. Dozvoljeni sstojci nepoljoprivrednog porekl koji se koriste z prerdu sirovin koje su dobijene metodm orgnske proizvodnje 1.1. Aditivi, ukljuujui nose Prilikom obrun teinskog udel sstojk u prerenom proizvodu, ditivi u hrni ozneni zvezdicom u koloni: E broj, runju se ko sstojci poljoprivrednog porekl.

E Nziv broj

Priprem hrne Biljnog ivotinjskog porekl porekl

Posebni uslovi

E 153

Biljni uglj

Ashy koziji sir Sir Red Leicester

E 160b

Anto X Biksin, porbiksin

Sir Double Glouchester edr Sir Mimolette Zbrnjen upotreb ko gens z bojenje ili obogivnje hrne klcijumom U vonim vinim () bez dodtog eer (ukljuujui cider i krukovc) ili u medovini 50 mg ()

E 170

Klcijum- krbont

E 220 ili E 224

SumporX dioksid X Klijum metbisulfit X X

Z cider i krukovc koji su proizvedeni s dodtkom eer ili koncentrovnog sok nkon fermentcije: 100 mg () () U ovom kontekstu vono vino je definisno ko vino nprvljeno od ostlog vo, osim gro. () Mksimlne koncentrcije dostupne iz svih izvor, izrene ko SO2 u mg/l.

E 223 E 250

Ntrijum metbisulfit

LJuskri (2) Z mesne prerevine(2) Z E 250: okvirn koliin izren ko NaNO2: 80 mg/kg Z E 252: : okvirn koliin izren ko NaNO3: 80 mg/kg Z E 250: mksimln reziduln koliin izren ko NaNO2: 50

Ntrijum nitrit ili Klijum nitrt E 252

X X

mg/kg Z E 252: mksimln reziduln koliin izren ko NaNO3: 50 mg/kg E 270 E 290 E 296 E 300 E 301 E 306 E 322 E 325 E 330 E 330 E 331 E 333 E 334 E 335 E 336 E 341 (i) E 400 E 401 E 402 E Mlen kiselin Ugljen-dioksid Jbun X kiselin Askorbinsk kiselin Ntrijum skorbt Ekstrkt s visokim sdrjem tokoferol Lecitin Ntrijum lktt Limunsk kiselin Limunsk kiselin Ntrijum- citrt Klcijum citrti X X X X Rkovi i mekuci (2) X X X X X X X X Proizvodi od mes(1) Proizvodi od mes (1) u vezi s nitrtim i nitritim Antioksidnt z msti i ulj Mleni proizvodi (1) Mesni i mleni proizvodi X X X X

Vinsk kiselin (L(+)) X Ntrijum trtrti Klijum trtrti Monoklcijum- fosfti Alginsk kiselin Ntrijum- lgint Klijum- lgint Agr X X X X X X X X X X X Sredstvo z rst kod smonrstjueg brn Mleni proizvodi (1) Mleni proizvodi (1) Mleni proizvodi (1) Mleni i mesni proizvodi (1)

406 E 407 E 410 E 412 E 414 E 415 E 422 E 440 (i) E 464 E 500 E 501 E 503 E 504 E 509 E 516 E 524 E 551 E 553b E 938 E 939 E 941 E 948

Krgenn

X X X X X

Mleni proizvodi (1)

Gum iz semen rog X (Krub gum) Gur gum X

Akcij gum (Arpsk X gum) Ksntn gum Glicerol Pektin Hidroksipropilmetilceluloz Ntrijum-krbonti Klijum- krbonti Amonijum-krbonti Mgnezijum-krbonti Klcijum-hlorid Klcijum-sulft Ntrijum-hidroksid Silicijum-dioksid Tlk Argon Helijum Azot Kiseonik X X X X X X X X X X X X X X X X

Z biljne ekstrkte X X X Mleni proizvodi (1) Inkpsilirjui mterijl z proizvodnju kpsul Dulce de leche (3) i kisel pvlk i kiselo mleko(1)

Kogulcij mlek Nos Povrinsk obrd Laugengebck Anti-kogulcioni gens z zine

X X X X X

Ko sredstvo z prevlenje mesnih proizvod

(1) Ogrnienje se odnosi smo n proizvode ivotinjskog porekl. (2) Ovi ditivi se mogu koristiti smo ko se Ministrstvu dostvi dokz d ne postoji nijedno drugo tehnoloko reenje koje bi obezbedilo snitrnu isprvnost, odnosno ouvnje specifinih krkteristik proizvod (3) Dulce de leche ili Confiture de lait odnosi se n meki, presltki, bron krem, nprvljen od zslenog zgusnutog mlek. 1.2. Arome Prirodne rome u skldu s Prvilnikom o kvlitetu i drugim zhtevim z rome z prehrmbene proizvode (Slubeni list SRJ, broj 52/01 i Slubeni list SCG, broj 56/03). 1.3. Vod i so 1.4. Kulture mikroorgnizm Svk kultur mikroorgnizm koj se uobijeno koristi u prerdi hrne, izuzev genetski modifikovnih orgnizm. 1.5. Minerli (ukljuujui mikroelemente), vitmini, minokiseline i drug jedinjenj zot doputeni su smo ko je zkonom propisn njihov upotreb u hrni koj ih sdri. 1.6. Boje z oznvnje mes i ljuski jj, u skldu s propisim kojim se ureuje upotreb ditiv u proizvodnji hrne. Z trdicionlne dekortivne boje ljuske kuvnih jj, proizvedene s nmerom d se plsirju n trite u odreenom periodu godine, Ministrstvo moe z odreeni period d odobri korienje prirodnih boj i premzivnje prirodnim supstncm, do 31. decembr 2013. godine moe d odobri i korienje sintetikih formi gvoe oksid i gvoe hidroksid. 2. Dozvoljene pomone supstnce i drugi proizvodi koji se koriste z prerdu sirovin koje su dobijene metodm orgnske proizvodnje 2.1. Tbel: Dozvoljene pomone supstnce i drugi proizvodi koji se koriste z prerdu sirovin koje su dobijene metodm orgnske proizvodnje Priprem hrne biljnog porekl X X X X X X Priprem hrne Posebni uslovi ivotinjskog porekl X Vod z pie-definisn srpskim zkonom Kogulcioni gens

Nziv Vod Klcijum-hlorid Klcijum-krbont Klcijum-hidroksid Klcijum-sulft Mgnezijum-hlorid (or nigari)

Kogulcioni gens Kogulcioni gens

Klijum-krbont Ntrijum-krbont Mlen kiselin

X X X

Limunsk kiselin

Suenje gro Proizvodnj eer Z regulisnje pH vrednosti u slnom rstvoru koji se koristi u proizvodnji sir (1) Z regulisnje pH vrednosti u slnom rstvoru koji se koristi u proizvodnji sir (1) Proizvodnj ulj i hidroliz skrob (2) Proizvodnj eer, proizvodnj ulj iz uljne repice (Brassica spp.) Proizvodnj eltin (1)

Ntrijum-hidroksid Sumporn kiselin

X X X

Proizvodnj eer (2) Proizvodnj eltin Hlorovodonin kiselin X Z regulisnje pH vrednosti slnog rstvor koji se koristi u proizvodnji sir: Gud, Edmer, Maasdammer, Boerenkaas, Friese i Leidse Nagelkaas Proizvodnj eltin Proizvodnj eltin

Amonijum-hidroksid Vodonik-peroksid Ugljen-dioksid Azot Etnol Tninsk kiselin Albumin belncet Kzein eltin od ribljeg mehur Biljn ulj

X X X X X X X X

X X X X

Rstvr Pomono sredstvo pri bistrenju

Sredstv z podmzivnje, glzirnje ili ntipenuvi gens

Silicijum-dioksid gel X ili koloidni rstvor Aktivni uglj X Tlk X U skldu s specifinim kriterijumim istoe z prehrmbene ditive E 553b Sredstvo z zgunjvnje medovine (1) X U skldu s specifinim kriterijumim istoe z prehrmbene ditive E 558 Propolis (1) U skldu s specifinim kriterijumim istoe z prehrmbene ditive E 559 Proizvodnj eltin (1)

Bentonit

Kaolin Celuloz

X X

X X

Dijtomejsk zemlj Perlit LJusk lenik Pirinno brno Pelinji vosk Krnub vosk

X X X X X X

X X

Proizvodnj eltin (1) Proizvodnj eltin (1)

Sredstvo z glzirnje Sredstvo z glzirnje

(1) Ogrnienje se odnosi smo n proizvode ivotinjskog porekl (2) Ogrnienje se odnosi smo n proizvode biljnog porekl 2.2. Dozvoljeni preprti mikroorgnizm i enzim Dozvoljeni su svi preprti mikroorgnizm i enzim koji se uobijeno koriste u proizvodnji hrne, osim genetski modifikovnih mikroorgnizm i enzim proizvedenih od genetski modifikovnih mikroorgnizm. 3. Dozvoljeni dodci koji se koriste z proizvodnju kvsc i proizvod od kvsc u orgnskoj proizvodnji Ime Klcijum hlorid Ugljen dioksid Kimunsk kiselin Mlen kiselin Azot Kiseonik Krompirov skrob Ntrijum krbont Biljn ulj Osnovni kvsc X X X X X X X X X X X X X X Z filtrciju Z regulciju pH Sredstv z podmzivnje, glzirnje ili nti-penuvi gens X Z regulciju pH u proizvodnji kvsc Z regulciju pH u proizvodnji kvsc Kvsc sltkii/priprem Posebni uslovi

Kvsc i proizvodi od kvsc runju se ko sstojci poljoprivrednog porekl do 31. decembr 2013. godine. Prilog 10 DOZVOLJENI SASTOJCI POLJOPRIVREDNOG POREKLA KOJI NISU PROIZVEDENI METODAMA ORGANSKE PROIZVODNJE

1. Neprereni biljni proizvodi, ko i proizvodi dobijeni od njih 1.1. Jestivo voe, kotunjvo voe i semenke: ir Quercus spp. Kol orh Cola acuminata Ogrozd Ribes uva-crispa Mrkuj (passion fruit) Passiflora edulis Mline (suene) Rubus idaeus Crvene ribizle (suene) Ribes rubrum 1.2. Jestivi zini i bilje: Biber (Peruvian) Schinus molle L. Seme ren Armoracia rusticana Glng Alpinia officinarum Cvetovi frn Carthamus tinctorius Potork Nasturtium officinale 1.3. Ostlo: Alge, ukljuujui i morske trve, dozvoljene u konvencionlnoj pripremi hrne 2. Biljni proizvodi 2.1. Msti i ulj biljnog porekl, rfinisni ili nerfinisni, hemijski nemodifikovni, izuzev sledeih: Kko Theobroma cacao Kokos orh Cocos nucifera Mslin Olea europaea Suncokret Helianthus annuus Plm Elaeis guineensis Uljna repic Brassica napus, rapa frn Carthamus tinctorius Susm Sesamum indicum Soj Glycine max 2.2. Sledei eeri, skrob i drugi proizvodi od itric i krompir: Fruktoz Pirinn ljusk Beskvsni hleb

Skrob iz pirin i kukuruz, hemijski nemodifikovnog 2.3. Ostlo: Proteini grk Pisum spp. Rum, dobijen smo iz sok eerne trske Kir pripremljen n bzi vo i rom. 3. ivotinjski proizvodi: Vodeni orgnizmi koji ne potiu iz kvkulture dozvoljeni u pripremi hrne koj nije dobijen metodm orgnske proizvodnje: eltin Surutk u prhu herasuola Crev Prilog 11 IZGLED NACIONALNOG ZNAKA