ta je igra? Igra je rekreativna aktivnost koja ukljuuje jednog ili vie uesnika (igraa).

Definisana je ciljem koji igrai pokuavaju da postignu, kao i nekim skupom pravila koji odreuju ta igrai mogu da rade. Igre se primarno igraju i u!ivanja i a"ave, ali mogu imati i edukativnu i stimulativnu ulogu. Igre mogu ukljuivati jednog igraa koji radi sam, ali e#e ukljuuju takmienje i meu dva ili vie igraa. $redu imanje neke akcije koja ne spada u pravila igre generalno ini faul ili varanje. %ilo of Dejvid &eli definie koncept 'igre( kao 'formu rekreacije uspostavljene setom pravila koja preci iraju ta se tre"a posti#i, i do voljena sredstva kako "i se ovo postiglo.( )va definicija do"ro pokriva ve#inu sluajeva, ali se ne uklapa naj"olje u igre poput ratni* igara i sportova, koji se esto praktikuju ne radi a"ave, ve# kako "i se ra vile vjetine. + '%ilo ofskim ra matranjima(, filo of ,udvig -itgentajn je tvrdio da koncept 'igre( ne mo!e imati "ilo kakvu jedinstvenu definiciju, ve# da se ona mora posmatrati kao serija definicija koje meuso"no dijele 'porodinu slinost.( + drugaijem kontekstu, .tefen ,inart je rekao/ ',judi ka!u da morate da "irate i meu igara i stvarnog !ivota. 0islim da je ova tvrdnja da postoji di*otomija veoma opasna.( 0noga polja te*nie se esto primjenjuju na prouavanje igara, meu njima su vjerovatno#a, statistika, ekonomija, etnomatematika i teorija igara. ta je teorija igara? 1eorija igara je matematia disciplina koja se "avi formali acijom procesa oduivanja u situacijama gdje uestvuje vie su"jekata odluivanja ('igraa(). 1o su sve one situacije kada konaan is*od ne avisi samo od i "ora jednog su"jekta odluivanja, nego i od i "ora svi* ostali* koji u datoj 'igri( uestvuju. I toga slijedi da se svaki igra mora ponaati 'strateki(, to jest mora predviati ponaanje ostali* igraa i tome se prilagoavati. 2ain igranja, pa samim tim i konaan is*od igre, avisi od "rojni* faktora/ informacija kojima igrai raspola!u, postojanja ili nepostojanja mogu#nosti da se igra kooperativno, od toga da li igrai maksimi iraju vlastiti do"itak (egoi am) ili se ponaaju altruistiki i slino. $ostoje apravo dva "a ina pristupa u teoriji igara. $rema jednom, tako vanom racionalistikom, pola i se od toga da su igrai koji uestvuju u igri savreno racionalni. .avrena racionalnost podra umjeva da u svakoj situaciji svaki su"jekt odluivanja nastoji da ostvari naj"olji mogu#i is*od a se"e. I meu ostalog, to podra umjeva i da raspola!e sa svim neop*odnim informacijama, kao i da je u stanju da i* na naj"olji nain upotre"i ('procesuira(). 2a drugoj strani je evolutivni pristup gdje se pola i od ogranieno racionalnog pojedinca ( apravo se pola i od toga da igrai imaju oskudne ili ak nikakve informacije o igri u kojoj uestvuju), ali se igra u kojoj ovakvi igrai uestvuju ponavlja veliki "roj puta, tako da postoji mogu#nost uenja. )va dva pristupa se meuso"no dopunjuju (kom"inuju se deterministiki i sto*astiki modeli), a ne iskljuuju kako se to ponekad "r opleto tumai.